You are on page 1of 33

Lisabonski ugovor

Evropska služba za spoljno
delovanje
• Član 27 UEU: U vršenju mandata, Visokom
predstavniku pomaže Evropska služba za spoljno
delovanje (European External Action Service – EEAS)
• Služba radi u saradnji sa diplomatskim službama
zemalja članica i čine je zvaničnici iz odgovarajućih
odseka Generalnog sekretarijata Saveta i Komisije,
kao i službenici iz nacionalnih diplomatskih službi
zemalja članica
• EEAS ima svoj budžet koji je pod političkom
kontrolom EP-a
• Parlament će raspravljati o angažovanju,
opremanju i slanju misija EU

Evropska služba za spoljno
delovanje
• EEAS osnovan Odlukom Saveta 2010.
• Organizacionu strukturu EEAS čine
- Generalne direkcije po geografskom principu: Azija, Afrika, Evropa I
Centralna Azija, Bliski istok, Južno susedstvo, Amerika, Globalna i
multilateralna pitanja
- Direkcija za odgovor na krize
- Posebne jedinice kao što su Crisis Management and Planning
Department (CMPD), EU Military Staff (EUMS), EU Civilian Planning and
Conduct Capability (CPCC), EU Situation Centre (SitCen)

SitCen je podeljen na dve jedinice:
– Praćenje stanja – EU Situation room
– Drugi deo je nazvan IntCen – Intelligence Analysis Centre – zadužen za
obaveštajno prikupljanje podataka i analizu

- Direkcija koja se bavi među-institucionalnim odnosima,
informisanjem, zaštitom podataka, inspekcijskim i poslovima interne revizije
- Generalna direkcija za administrativna, kadrovska i budžetska
pitanja

EUPOL Avganistan. EUCAP NESTOR (Rog Afrike I Zapadno-indijski okean) i EUCAP SAHEL Niger. predsedavajućem EU i telima Saveta • Upravlja. EUBAM Libija. EUPOL RD Kongo. koordinira. . osnovana 2007. postala operativna 2008. EULEX Kosovo.Civilian Planning and Conduct Capability (CPCC) • Civilian Planning and Conduct Capability (CPCC). nadzire i procenjuje civilne ZBOP operacije • Trenutno se odvija 9 civilnih ZSBP misija koje nadzire CPCC: EUPOL COPPS and EUBAM Rafah na palestinskim teritorijama. • To je stalna struktura nadležna za autonomno operativno vođenje civilnih ZBOP operacija upravljanja krizama • Pod političkom kontrolom PSC-a i Visokog predstavnika • Mandat CPCC • Planira i vodi civilne ZBOP operacije pod političkom kontrolom i strateškim upravljanjem PSC-a • Pruža pomoć i savete Visokom predstavniku.. EUMM Gruzija.

Crisis Management and Planning Directorate (CMPD) • Direktorat za upravljanje krizama I planiranje ( Crisis Management and Planning Directorate . sve do usvajanja tzv.CMPD) osnovan 2009. Koncepta upravljanja krizom ( Crisis Management Concept – CMC) • Periodično vrši stratešku procenu postojećih misija i njihove efektivnosti u svetlu aktulene medjunarodne situacije . • Deluje pod vodjstvom PSC-a • Cilj je bio da se objedine vojno i civilno strateško planiranje ZBOP misija • CMPD upravlja procesom političko-strateškog planiranja uspostavljanja određene ZBOP misije.

Specijalni predstavnici EU • Značajan pomoćni instrument VP-u predstavljaju Specijalni predstavnici EU (EU Special Representatives EUSR) – Imenuje ih Savet – Deluju kao predstavnici EU u zemljama i regionima za koje su određeni. BIH. od Kosova. preko Južnog Mediterana do Centralne Azije i Avganistana . prikupljaju informacije na terenu – Trenutno 10 EUSR.

Lisabon: Instrumenti ZSBP • Pokušaj da se izbegne konfuzija koja je vladala između zajedničkih strategija. zajedničkih stavova i akcija • Član 25 UEU: Unija će voditi ZSBP: – 1) definisanjem opštih smernica (pre Lisabona: zajedničke strategije) – 2) usvajanjem odluka kojima se određuju: • (i) akcije koje će preduzimati Unija (ranije: zajedničke akcije) • (ii) stavovi koje će Unija zauzimati (ranije: zajednički stavovi) • (iii) aranžmani za sprovođenje odluka iz tačaka (i) and (ii) . odnosno akcija i stavova – 3) jačanjem sistematske saradnje između zemalja članica u vođenju politike .

stav 2 UEU – ZSBP je predmet posebnih pravila i procedura – ZSBP definišu i primenjuju Evropski savet i Savet odlučujući jednoglasno. osim u slučajevima kada Ugovor predviđa drugačije odlučivanje – Usvajanje zakonodavnih akata je isključeno – ZSBP će sprovoditi Visoki predstavnik i zemlje članice – Sud pravde EU neće imati jurisdikciju nad ovim odredbama. ali • Nadležan da spreči da ZSBP naruši podelu nadležnosti u Uniji (član 40 UEU) • Nadležan za kontrolu legalnosti odluka kojima je predviđeno usvajanje restriktivnih mera prema fizičkim i pravnim licima koje je Savet usvojio na osnovu specifičnih odredbi o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (član 275 Ugovora o FEU) .Lisabon: ZSBP • Član 24.

na osnovu odluke Evropskog saveta o strateškim interesima i ciljevima Unije.Lisabon i ZSBP: Sistem odlučivanja • Jednoglasno odlučivanje pravilo • Izuzeci od jednoglasnog odlučivanja – Član 31. stav 3 UEU • Evropski savet može jednoglasno odlučiti da Savet odlučuje kvalifikovanom većinom i u slučajevima koji nisu navedeni u stavu 2 . stav 2 UEU • Kada Savet. usvaja akciju ili stav Unije • Kada Savet usvaja odluku o akciji ili stavu Unije na osnovu predloga koji je Visoki predstavnik predstavio na osnovu posebnog zahteva Evropskog saveta • Kada se donosi odluka kojom se sprovodi odluka kojom je definisana akcija ili stav Unije • Pri imenovanju specijalnog predstavnika – Član 31.

neće ga biti – Visoki predstavnik će sa tom zemljom tražiti prihvatljivo rešenje – Ako ne uspe. protivi većinskom odlučivanju.Lisabon i ZSBP: Sistem odlučivanja • Član 31 UEU: Većinsko odlučivanje se ne može • primenjivati na pitanja koja imaju vojne ili odbrambene implikacije Zadržava se pravo veta na većinsko olučivanje u ZSBP (Član 31 UEU): ako se zemlja članica. Savet može kvalifikovanom većinom uputiti to pitanje na Evropski savet koji će jednoglasno odlučiti . zbog značajnih i obrazloženih razloga nacionalne politike.

zemlja izjavljuje da primenjuje ovu mogućnost – U tom slučaju. stav 1 UEU): – Prilikom glasanja. koja istovremeno predstavlja trećinu stanovnika Unije. ta zemlja će se uzdržati od svakog delovanja koje bi ugrozilo delovanje Unije po toj odluci. ali prihvata da ta odluka obavezuje Uniju – U duhu uzajamne solidarnosti. zemlja nije obavezna da primenjuje tako usvojenu odluku. a druge zemlje članice će poštovati njen stav – Ograničenje primene konstruktivnog uzdržavanja: ako se od glasanja uzdržava trećina zemalja članica. odluka neće biti doneta .Lisabon i ZSBP: Sistem odlučivanja • Zadržava se mogućnost konstruktivnog uzdržavanja (član 31.

Lisabon i ZBOP • Značajne novine u oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike – ZBOP (Common security and defence policy – CSDP) • ZBOP prvi put predstavlja poseban odeljak u poglavlju o ZSBP Ugovora o EU (članovi od 42 do 46) • Pokušaj da EU postane ekonomska. politička i bezbednosna zajednica • U Ugovoru se koristi naziv Zajednička bezbednosna i odbrambena politika umesto Eropska bezbednosna i odbrambena politika .

sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti u skladu sa principima Povelje UN U izvršavanju ovih zadataka biće korišćena sredstva koja obezbeđuju zemlje članice ZBOP uključuje postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike Unije koja će voditi zajedničkoj odbrani čim Evropski savet jednoglasno o tome donese odluku – Tada će Evropski savet preporučiti zemljama članicama da usvoje takvu odluku u skladu sa svojim ustavnim procedurama . UEU) Ova sredstva Unija može koristiti izvan Unije za održavanje mira.Lisabon i ZBOP • ZBOP je sastavni deo ZSBP. a njen cilj je da Uniji obezbedi • • • operativnu sposobnost uz oslanjanje na civilna i vojna sredstva (član 42.

uključujući i misije uspostavljanja mira i operacije stabilizacije po završetku sukoba – Široka lepeza operacija: od humanitarnih misija do postokonfliktne stabilizacije – Misije mogu biti korišćene za borbu protiv terorizma. a zadaci borbenih snaga dopunjeni postkonfliktnom stabilizacijom – Tako proširene Petersberške misije obuhvataju zajedničke misije razoružanja. vojnim savetima i tehničkom podrškom. uključujući i podršku trećim zemljama u borbi protiv terorizma na njihovoj teritoriji . misije vojnog savetovanja i pomoći.Lisabon i Peteresberške misije • Lisabon utvrđuje misije za koje Unija može primeniti civilna i vojna sredstva u okviru ZBOP – Reč je o proširenim Petersberškim misijama – Dopunjene zajedničkim operacijama razoružavanja. borbene misije u upravljanju krizama. humanitarne i spa silačke misije. misije sprečavanja sukoba i održavanja mira.

prirodne katastrofe ili katastrofe prouzrokovane ljudskim faktorom .Lisabon i klauzula solidarnosti • Klauzula omogućava da se vojna sredstva ZBOP-a povežu sa konceptom unutrašnje bezbednosti EU • Klauzula solidarnosti je deo Ugovora o FEU (Naslov VII. član 222) • Unija i njene države članice deluju zajednički u duhu solidarnosti u slučaju da je neka članica predmet terorističkog napada.

• prirodne katastrofe ili katastrofe prouzrokovane ljudskim faktorom. na zahtev njenih političkih organa. ostale države članice pružaju joj pomoć na zahtev njenih političkih organa Načini delovanja Unije se utvrđuju odlukom Saveta. uključujući i vojna sredstva država članica. na osnovu zajedničkog predloga Komisije i Visokog predstavnika . na njenoj teritoriji. za – Sprečavanje terorističkih pretnji na teritoriji zemalja članica – Zaštitu demokratskih institucija i civilnog stanovništva od svakog terorističkog napada – Pružanje pomoći zemlji članici. u slučaju terorističkog napada • Ako je neka država članica predmet terorističkog napada.Lisabon i klauzula solidarnosti • Unija mobiliše sve instrumente kojima raspolaže.

ostale države članice imaju obavezu da joj pomognu svim raspoloživim sredstvima.Lisabon i kolektivna odbrana • Odredba o kolektivnoj odbrani (član 42. koji za njegove zemlje članice ostaje osnova njihove kolektivne bezbednosti i instanca za njeno sprovođenje . stav 7 UEU) prvi put deo Ugovora o EU • U slučaju da neka država članica bude predmet oružane agresije na njenoj teritoriji. u skladu sa članom 51 Povelje UN • Ovo ne utiče na specifičan karakter odbrambene i bezbednosne politike nekih država čćlanica • Obaveze i saradnja u ovoj oblasti su u skladu sa obavezama u okviru NATO-a.

Švedska) One koja insistira na očuvanju evro-atlantskog bezbedno snog identiteta • Odbijanje većine država članica da se unesu odredbe koje bi mogle da na bilo koji način naruše efikasnost NATO-a – Svaka evropska vojna struktura van okvira NATO-a bi bila politički i finanisjki nepodobna – VB protivnik odredbi o kolektivnoj odbrani – Odredba simbolična jer je za kolektivnu odbranu potrebna integrisana vojna saradnja.Lisabon i kolektivna odbrana • Izbegnuto izričito pominjanje vojnih sredstava. koja uključuje i komandnu strukturu i planiranje . koje je postojalo u predlogu Ustava za Evopu (ali ne i konačnoj verziji) • Nema odredbi kojima bi bilo razrađeno sprovođenje ove saradnje • Način na koji je formulisana kolektivna odbrana pokušaj da se zadovolje tri struje – – – One koja insistira na bezbednosnom identitetu EU One koja insistira na neutralnosti (Irska. Austrija.

kao i načini njenog sprovođenja .Lisabon i mehanizam fleksibilnosti • Sprovođenje neke Petersberške misije Savet može poveriti grupi država članica koje to žele i koje raspolažu potrebnim kapacitetima da učestvuju u tim misijama (član 44 UEU) – Nije određen minimalan broj država • Na predlog Visokog predstavnika ili na inicijativu neke od zemalja članica. Savet jednoglasno usvaja odluku kojom se utvrđuju ciljevi misije i njen domet.

Lisabon i mehanizam fleksibilnosti • Visoki predstavnik. obim ili način izvođenja misije – U tim slučajevima Savet usvaja potrebne odluke . se stara o usklađenosti civilnih i vojnih aspekata misija Države članice koje učestvuju u sprovođenju misije redovno obaveštavaju Savet o stanju misije. sa ovlašćenjem Saveta i u • • stalnom kontaktu sa PSC. na sopstvenu inicijativu ili na zahtev neke druge države članice Države učesnice traže hitan sastanak Saveta ako iz sprovođenja ove misije mogu proizaći nove dalekosežne posledice ili ako se menjaju cilj.

Lisabon i mehanizam fleksibilnosti • Ovaj oblik saradnje se odnosi isključivo na sprovođenje neke misije u okviru upravljanja krizama – Oblik ojačane saradnje ‘izvršnog’ tipa onda kada sve države članice nemaju podjednaku volju da se angažuju u sprovođenju neke operacije. ili onda kada se radi o veoma zahtevnoj misiji za koju su potrebni vojni kapaciteti kojima raspolažu samo neke države članice .

s obzirom na najviše zahteve koji se postavljaju pred misije.PSC) . st. uspostavljaju stalnu strukturnu saradnju (permanent structured cooperation . ušle u međusobno čvršće obaveze. 42. 46 UEU) • Države članice koje ispunjavaju zahtevnije kriterijume u pogledu vojnih kapaciteta i koje su.Lisabon i stalna strukturna saradnja • Jedna od ključnih novina Lisabona je odredba koja omogućava grupi zemalja članica da napreduju u oblasti odbrane i da među sobom započnu zajedničke inicijative (čl. 6 i čl.

kvalifikovanom većinom i posle konsultacija sa Visokim predstavnikom.Lisabon i stalna strukturna saradnja • Stalna saradnja bila predmet žučnih rasprava – prema predlogu Ustava. usvaja odluku kojom se uspostavlja stalna strukturna saradnja i utvrđuje lista država učesnica u saradnji . Savet. odluku o stalnoj saradnji su trebale da donesu samo države koje bi u njoj učestvovale • Lisabon odredio da države koje žele da uspo stave stalnu strukturnu saradnju moraju da obaveste Savet i Visokog predstavnika o svojoj nameri • U roku od tri meseca od notifikacije.

posle konsultacija sa Visokim predstavnikom.Lisabon i stalna strukturna saradnja • Predviđena procedura za eventualno proširenje grupe država koje sprovode saradnju – Država koja želi da pristupi obaveštava Savet i Visokog predstavnika – Savet. odlučuje kvalifikovanom većinom – pravo glasa imaju samo države učesnice stalne strukturne saradnje .

Lisabon i stalna strukturna saradnja • Predviđena i mogućnost suspenzije ili istupanja • Ako neka zemlja više ne ispunjava kriterijume ili ne može da prihvati angažmane. glasaju samo zemlje koje učestvuju u SSS . ona o tome obaveštava Savet. stav 6 UEU: Odluke u okviru stalne strukturne saradnje se donose jednoglasno. koji donosi akt kojim se konstatuje da je prestalo učešće te zemlje članice • Član 46. bez prava glasa zemlje o kojoj se radi • Ako neka zemlja želi da napusti stalnu strukturnu saradnju. Savet može doneti odluku o suspenziji te zemlje – Savet odlučuje kvalifikovanom većinom. a glasaju samo zemlje učesnice saradnje.

Lisabon i stalna strukturna saradnja • Protokolom broj 10 preciznije utvrđeni zahtevi u • • pogledu vojnih kapaciteta država učesnica stalne strukturne saradnje Zemlje učesnice se obavezuju da će intenzivnije razvijati svoje odbrambene kapacitete proširenjem svog nacionalnog doprinosa i učešćem u multinacionalnim snagama. bilo kao nacionalni kontingent. u najvažnijim evropskim programima naoružanja i aktivnostima Evropske agencije za odbranu Zemlje učesnice se obavezuju da. bilo kao deo multinacionalnih snaga. stave na raspolaganje borbene jedinice za potrebe budućih Peteresberških misija .

da zajedno koriste i u datom slučaju specijaliziraju svoja sredstva i odbrambene kapacitete – Preduzimaju konkretne mere za jačanje raspoloživosti. interoperativnosti. fleksibilnosti i sposobnosti za slanje trupa.Lisabon i stalna strukturna saradnja • Zemlje učesnice su dužne da: – Saradjuju u cilju utvrđivanja visine izdataka za odbranu – Ujednačavaju svoja sredstva odbrane. uključujući i moguće preispitivanje nacionalnih procedura odlučivanja . posebno utvrđivanjem zajedničkih ciljeva za upotrebu snaga. naročito na planu harmonizovanja utvrđenih vojnih potreba.

Lisabon i stalna strukturna saradnja – Sarađuju u cilju otklanjanja nedostataka utvrđenih u okviru Mehanizma za razvijanje kapaciteta (Capability Development Mechanism). ne ugrožavući angažmane koji su u tom cilju preduzeti u okviru NATO – Učestvuju u razvoju zajedničkih programa ili programa zajedničkog evropskog snabdevanja opremom u okviru Evropske agencije za odbranu .

dok se član 44 primenjuje po potrebi . VB i Nemačkoj • Razlika između stalne strukturne saradnje i člana 44 – Strukturna saradnja je stalna. pre svega.Lisabon i stalna strukturna saradnja • Odredbe o stalnoj strukturnoj saradnji imaju za cilj da postaknu one države članice koje žele da napreduju u oblasti odbrane i da istovremeno doprinesu razvoju ZBOP-a – Reč. o Francuskoj.

Agencije ZBOP EU • European Defence Agency (Brussels) • EU Institute for Security Studies (Paris) • EU Satellite Centre (Torrejon) .

osim Danske . na osnovu Zajedničke akcije Saveta. sa ciljem unapređenja evropskih odbrambenih kapaciteta u oblasti upravljanja krizama i podrške ESDP-u. odluka zamenila prethodnu Zajedničku akciju 27 zemalja članica (participating members states). sedište i način funkcionisanja Agencije EDA osnovana još 2004. sedište i operativna pravila EDA-e. 2011. Savet usvojio Odluku kojom se definišu statut.Lisabon i Evropska odbrambena agencija (EDA) • Cilj EDA: usklađivanje daljih kapaciteta razvoja Unije za • • • • • vojne operacije (član 45 UEU) Agencija ima koordinativnu ulogu u razvoju odbrambenih kapaciteta Ona je pod nadležnošću Saveta koji kvalifikovanom većinom utvrđuje status.

planiranje i koordinacija zajedničkih istraživačkih aktivnosti – Podrška u primeni mera za jačanje industrijske i tehnološke osnove sektora odbrane i planiranja efektivne potrošnje .Lisabon i Evropska odbrambena agencija • Zadaci Agencije uključuju – Podršku identifikovanju ciljeva u razvoju vojnih kapaciteta država članica i nadzoru u njihovom ispunjavanju – Unapređivanje metoda nabavke i usklađivanje operativnih potreba – Podrška razvoju tehnologije u domenu odbrane.

Evropska odbrambena agencija • Administrativni aranžmani (Administrative Arrangements) sa zemljama nečlanicama • Agencija je sklopila administrativne aranžmane (odobrava ih Evropski savet) sa Norveškom (2006). Švajcarskom (2012) I Srbijom (2013) čime im je omogućeno da učestvuju u projektima I programima Agencije • Predstavnici ovih zemalja mogu učestvovati kao posmatrači u radu Nadzornog odbora Agencije • Nadzorni odbor čine ministri odbrane zemalja članica .