You are on page 1of 9

Jezički znak

- semiologija (semiotika) proučava sve znakove
- znakovi:
1. ikone – prikaz onoga što predstavljaju (npr. znak za divljač na putu)
2. indeksi – upućuju na sadržaj posredno (ne liče bukvalno na ono što predstavljaju)
3. simboli – jeziči znak (ne liči na ono što predstavlja)
- matematički simboli, hemijski simboli, svastika
- četinar je simbol besmrtnosti
- bela je simbol čistote
- ćup je simbol bogatstva
- kamila je simbol izdržljivosti
- De Sosir
- umro je 1913.
- „Opšta lingvistika“ = „Kurs opšte lingvistike“
- vidi jezik kao sistem znakova
- jezički znak je jedna apstraktna pojava
SUPSTANCA

FORMA
jedinica prve artikulacije
vrata
(pojam)

SADRŽAJ

znak
IZRAZ

vrata (zvuk)

v-r-a-t-a

jedinica druge artikulacije
ne ulazi u sastav znaka

- materija ne ulazi u sastav znaka (ni ono što izgovaramo ili čujemo)
- zvučno – grafemska predstava
akustična slika
- znak nije reč za nešto što vidimo već naša predstava o nečemu
označeno
pojam
(signifie)
akustična
oznaka
slika
(signifiant)
- jezički znak je
1. konvencionalan (zasnovan na kolektivnom jezičkom ponašanju)
2. arbitraran (proizvoljan) – De Sosir kaže da to nije 100% primenljivo – ne možemo baš da se dogovorimo da su npr.
kola simbol pravde
3. linearan – ne može npr. v-r-t-a-a
- onomatopeje i uzvici demantuju De Sosira – imaju tesnu logičku vezu sa onim što predstavljaju

košark-aš. slik-ar.Jezik kao sistem znakova . lek-ar – vršilac radnje m.to regulišu pravila engleski - nemački francuski esperanto imaju zajednički entimon (indoevropski su jezici) cat katze chat katoj howl = hukati. hiss = šištati. odbojk-aš kov-ač.r. pek-ač brij-ač Bezbojne zelene ideje spavaju besno – Chomsky blissimbolika – jezik (sistem simbola) – Charles Bliss . tran) – pseudoreči moguće kombinacije tr b/dž/… n nemoguće kombinacije zvuk  foneme  morfeme  reči značenje  sintagme  rečenice put-ar. tren. whistle = zviždati – onomatopeje i onomatopejske reči (ograničena klasa) broj uzvika i onomatopejskih reči u jezicima je mali (ograničene su klase reči) tr o/e/u n (tron.jezik je spoj zvuka i značenja . trun) – ostvarene (jer postoje u jeziku kao reči) tr i/a n (trin.

egresija (=ekspresija) – istiskivanje (izdisaj) glasova . usna.elektropalatograf – izgleda kao gotova proteza . grkljan.klikovi – ingresivni karakter . ždreona duplja .m.c c c – coktanje . trbušni mišići . rezonatori – daju boju glasa  nosna.bilabijalni klik .većina indoevropskih glasova je egresivnog karaktera . akustična fonetika – prenošenje zvuka kao zvučnog talasa i akustičke osobine glasova (visina. auditivna fonetika – način na koji ljudsko uho prima glas 3. trajanje) visina glasa se izražava u hercima ljudsko uho reaguje na zvuk 20 – 20 000 Hz disanje i ishrana su primarna funkcija govornih organa. uvula (resica – uvularni glasovi /npr. zubi (dentalni glasovi).ingresivni glasovi – ubacivanje (uvlačenje) vazdušne struje u pluća . boja.klik – glas ingresivnog karaktera . jačina. fon) 2. nj su nazalni a ostaih 27 su oralni .eksperimentalna (instrumentalna) fonetika spektrograf i spektogram . uvularno R/). glasne žice 3. velum (velarni). alveole (alveolarni/nadzubni). n. artikulaciona fonetika – artikulacija glasova (eksperimentalna fonetika spada u art.Fonetika - lingvistička disciplina koja proučava glasove 1. sprovode vazuh  dijafragma. palatum (prednjonepčani/palatalni).labiograf – meri pokrete usana – O i U su labijalizovani u srpskom jeziku .hosa – jezik iz JAR – ima klikove 2. konkretno artikulišu glasove  usne (labia).palatograf – kao za protezu kad se stavlja ono gadno čudo . a govor je sekundarna funkcija govorni organi: 1. dušnik.*cmok* .

leksema. već je apstraktni deo glasa i nosilac je distinktivnosti reči -eme – fonema je reč emskog reda.zvučnost i bezvučnost (bas : pas) . usta se razvuku. niski vokal zadnjeg reda distinktivne osobine glasova i je zatvoreniji vokal. labijalizovanost – usta su podešena za U a zvuči kao I 3.N Anka – alofon – kontekstualna varijanta foneme minimalni par – par koji se razlikuje po minimum jednoj fonemi tak : tik a je otvoreniji glas. ali u engleskom ima – sing : sin kiša : kuća alofoni nemaju distinktivnu funkciju (alofoni) fonotaktika – proučava pravila na osnovu kojih se foneme ulančavaju u misli sekundarna artikulacija – dodatne karakteristike već izgovorenog glasa 1.konsonantnost i nekonsonantnost . T) 4. usta se skroz otvore.Fontaktika - - fonologija proučava foneme fonema nije glas. morfema…) -etski red fonema je najmanja distinktivna jedinica koja čini da se reči razlikuju fon – artikulisan zvuk koji se čuje kada se izgovori fonema.nazalnost i oralnost . palatalizovanost – pomeranje glasa na palatum …? 2.… normalno n alofon uglavnom nema distinktivnu crtu (u srpskom). retrofleksnost – artikulacija glasa se pomera ka palatumu (pre svega u Hindiju) (npr. faringalizovanost – kao H u arapskom – zvuči kao th . visoki vokal prednjeg reda fonološke univerzalije (osmislio ih je Roman Jakobson) – osobine na osnovu kojih može da se opiše glasovni sistem bilo kojeg jezika distinktivne osobine: . sve eme su apstraktne (fonema. materijalizacija fonema Ana .tvrdoća i mekoća (džaci su u školi : đaci su u školi) velarno-nosno n .vokalnost i nevokalnost .

zauzimanje položaja 2.ovde prvi glas (moega – o) inicira promenu – progresivna promena – ostale su uglavnom regresivne .HAPLOLOGIJA - - - .NEPOSTOJANO A .u izgovoru svakog glasa razlikujemo bar tri faze: 1.infarkt > infrakt .buha (buva).mooga > moga – kontrakcija .schola (lat) > escuela (španski) – samo što je to postala normalna reč u jeziku .kada su vokali zadnjeg reda – ubacuje se V . ladovina .ajde. stram PROTEZA – umetanje etimološki neopravdanog glasa na početku reči . leha (leja).Foneme u nizu .rđa > hrđa. buzdohan (buzdovan) .GUBLJENJE SUGLASNIKA . snaha (snaja).fonotaktika proučava promene na osnovu kojih se foneme ulančavaju u misli . uho (uvo).narodna etimologija mlogo (umesto mnogo) – umetanje glasa koji nije nosni .izabrati .bajrak (turski) > barjak – samo što je to postala normalna reč u našem jeziku .hijatski glasovi u srpskom su V i J . držanje položaja 3.j je bilo nestabilno jer je poluvokal (najsličniji je vokalu I) .snaha > snaa – hijat (situacija da se 2 vokala nađu u 2 različita sloga) > snaja .ASIMILACIJA (prilagođavanje) – usaglašavanje artikulacija dvaju glasova u nekim od njihovih artikulacionih elemenata mojega mo|ega mooga moga tvojega tvoega tvooga tvoga . napuštanje položaja .kada su vokali srednjeg i prednjeg reda – ubacuje se J . leba.obući (ob + vući) .crkva > crvka REDUKCIJA – gubljenje inicijalnog H (glasa) na početku reči .prilikom izgovora glasa K i glasa I (reč kiša npr) treća i prva faza se preklapaju . alav > halav METATEZA – premeštanje glasova ili slogova unutar reči .tragikokomedija .Angloland > England .oblak (ob + vlak) .zakononoša EPENTEZA – umetanje etimološki neopravdanog glasa u sredini reči .DISIMILACIJA (razjednačavanje) – promena je (i zamena) glasova iz spontane jezičke težnje da se izbegne nagomilavanje istih ili srodnih glasova u istoj grupi .indentičan.HIJATSKI GLAS .tavnica .

Kingsley Reed .enough – f.slova podeljena na visoka. i.Grafologija bavi se proučavanjem grafema (slova) grafema je apstraktna jedinica i vidi se kao graf (oblikovana grafička masa = slovo) G g Г г – alografi (varijante jednog slova) fonetski pravopis – 1 glas = 1 slovo Bernard Šo . gh .bavio se engleskim pravopisom . ee. - furigana u japanskom epigrafija – nauka koja proučava stara pisma urezana na tvrdim podlogama (pločama) paleografija – nauka koja proučava stare rukopise kriptografija – nauka koja proučava šifrovana pisma diplomatika – nauka koja proučava pravne zapise i dokumente i pismo u njima . Nj) .f.digrama – kombinacija od 2 grafeme koje imaju vrednost 1 glasa (u latinici su to Lj. nation – sh .Šo nikad nije uspeo da sprovede reformu engleskog jezika . prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo – ćirilica > latinica.pobedio je na Šoovom konkursu da osmisli novi način pisanja na engleskom .e.transliteracija – prepisivanje jednog pisma u drugo.sistem pisanja u engleskom je nelogičan .šovijana - . ph. y .ghoti – može da se pročita kao fish .nije moglo da zaživi .tetragrama – 4 grafeme = 1 glas – tsch = ć . women – i.trigrama – 3 grafeme = 1 glas – sch = š . srednja i niska .transkripcija – fonetski zapis neke reči ili glasa /si:n/ .

analitički procesi su nešto što čini da neki jezici nestaju iz nekog procesa (?) . i vok . jedn .gramatička kategorija .mn.kosi padeži .internacionalni fonetski alfabet . krećem se izvan škole) . lokativ 2.finski ima elativ (pr.Gramatika - Domaćini su poslužili „sendviče“ gostima i je nastavak za oblik dodavanjem znakova navoda nije ništa promenjeno gramatički ali se značenje jeste promenilo gramatička značenja su fiksirana – nije ih lako promeniti od jezika do jezika gramatička značenja su apstraktna (npr. živo .r.neživo.sistem pisanja (način fonetskog zapisivanja jezika) koji postoji od XIX veka i smišljen je sa idejom da se zapiše reč bilo kog jezika na svetu .vreme .gramatika je nauka koja povezuje sve jezičke nivoe apstrahovane (nezavisno) od semantike .broj je prisutan kod svih vrsta reči .često su suprotstavljane kategorije – muški . u srpskom u italijanskom u ženskom dentist gramatičko značenje treba posmatrati odvojeno od semantičkog fonetika morfologija semantika sintaksa leksikologija gramatika .padežna sinonimija – pojava da 2 različita padeća imaju slično značenje .broj – jednina i množina.ženski rod.lice .stanje/dijasteza . dual i trijal .rod . imenske reči .nastavak -ama – dativ.padež .sinkretizam – kada isti padežni završetak ima različita značenja . instrumental.vid . nom.rod – muški i ženski.svaka gramatička kategorija je neka suprotnost 1. glagolske kategorije .način . živo i neživo . nastavak za oblik u sebi može da sadrži i padež i rod i broj…) orkestar – m.

12 prideva . imenice – najotvorenija grupa reči za promene.Swahili ima klase – imenice se dele prema tome šta označavaju 1. Nigerija i jugozapad JAR) .hausa jezik (Čad.veliki. klasa predmeta: vi – 5. veznici 4. česte promene) 1.pridevski sistem je u nekim jezicima ograničen (u Indoevropskim jezicima pridevi su otvorenija grupa a u Bantu jezicima zatvorenija grupa) . u aglutinativnim jezicima predlozi postaju nastavci za oblik 2. rečce 5. beo. star. glagoli – imaju sposobnost predikacije 3.Gramatičke vrste reči otvorene grupe reči (otvorene su za upliv novih jedinica.ima klikove .Aristotel je podelio reči na imenice (imaju referenciju) i sve ostale 2. brojevi 3. prilozi zatvorene grupe reči 1. crn. klasifikator * pridevi . uzvici 6. dvorište …): ua – 7.starogrčki nema pomoćne glagole .podela reči na klase . zamenice 7. životinje: n – 6. nov. nešto veliko: ma – 4. ljudi: wa – 2. mali. rasprostiranje (ograda. svi jezici imaju imenice . loš. drveće: mi – 3. apstrakcija: u – . sirov … . predlozi – neki jezici ni nemaju predloge.

neki jezici imaju sklonost ka analizi a neki ka sintezi . ukraj…) i promenljive reči sa supletivnom množinom .slobodne (koren. tvorbena osnova) .O) . ne u srpskom (kod nas je tvorba reči posebna disciplina bliža leksici) osnovna jedinica morfologije je morfema morfema je minimalna jedinica značenja i apstraktna e morf je fizičko ostvarenje moreme alomorf je rezultat glasovnih promena .veliki morfološki giganti – reči od mnogo morfema .proste reči ne moraju da budu jednomorfemske 2. dok su ostali alomorfi .Z.nemački ima najveće morfološke gigante među Indoevropskim jezicima . pod.vezane (afiksi i N. toys /z/ . sa … ja (ima supletivnu promenu) … .alomorfi .bezbrižan – slaganje . ra-sitniti osnovni oblik.bezbojan – kombinovana .buses /iz/.vojnik-e – alomorf je č 1. raš-čupati.raz-deliti. plays /s/.prefiksi su predlozi .inkorporativni jezici nastaju sintetičkim procesima .nad.*kuća nije jednomorfemska . koje se mere hiljadama .broj glasova u nekom jeziku je ograničen kao i broj morfema. E) c) kombinovana (kompozicija + derivacija) . višemorfemske reči a) derivati (izvedenice) – sufiksacija b) kompozite (složenice)  prefiks + reč  reč + reč – spajanje 2 reči ili uz spojni vokal (O.sve morfeme mogu biti: . ras-praviti.Morfologija - nauka koja se neli na flektivnu i derivacionu u drugim jezicima. jednomorfemske reči (nepromenljive reči (ali nije iznad.