You are on page 1of 4

ZASTARELOST U KRIVIČNOM POSTUPKU

ČL. 103. – 108. KRIVIČNOG ZAKONIKA
(SLUŽBENI GLASNIK RS BR. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09)

Sadržaj:
1. Zastarelost krivičnog gonjenja
2. Zastarelost izršenja krivičnih sankcija
Zastarelost u krivičnom pravu predstavlja gubitak prava državnih organa da vode krivični
postupak, izreknu i izvrše krivičnu sankciju prema učiniocu krivično dela, usled proteka
određenog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela. Naime, smatra se da je društveno
neopravdano voditi postupak i izreći ili izvršiti krivičnu sankciju ako je protekao nesrazmerno
dug vremenski period od izricanja sankcije koja se ima izvršiti, osnosno od izvršenja krivičnog
dela za koje treba voditi postupak, usled koga su svrha vođenja krivičnog postupka i svrha
izricanja krivičnih sankcija postale bespredmetne.
Naš pravo poznaje dva oblika zastarelosti – zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja
krivičnih sankcija.
Zastarelost krivičnog gonjenja
Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom
određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može se nastaviti već započeti
postupak.
Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove
zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža
propisana kazna za to delo.
Za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do godinu dana, ili novčana kazna, rok
zastarelosti je dve godine, za dela za koja je propisana kazna zatvora preko jedne godine, rok
zastarelosti je tri godine, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko 3 godine, rok
zastarelosti je 5 godina, za dela za koja je propisana kazna zatvora preko 5 gpodina, rok
zaastarelosti je 10 godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, rok
zastarelosti je petnaest godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko petnaest
godina, rok zastarelosti je dvadeset godina i za dela za koja je predviđena kazna zatvora od
trideset do četrdeset godina, rok zastarelosti je dvadeset pet godina.

Navedeni rokovi zastarelosti su relativni, i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa
samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova.

nego se tokom istrage utvrdi da je i ono učestvovalo u izvršenju krivičnog dela. zemljotresa. i sl. . odnosno za vreme trajanja obustave. ako neko krivično delo nije obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage. vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti. Takođe ne prekidaju zastarelost ni radnje preduzete prema okrivljenom. Do prekida roka zastarelosti dolazi i kad okrivljeni u okviru tog roka izvrši novo krivično delo. neće se uzeti da je prvobitnim zahtevom za sprovođenje istrage zastarelost prekinuta i u odnosu na to lice). a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao. poplava i sl. odnosno predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji javnog tužioca (ne i krivične prijave ili zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja koja tužilac upućuje policiji i drugim organima). on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom. potrebno je da pravosnažna presuda za ovo novo krivično delo bude doneta u roku zastarelosti. U slučaju prekida zastarelosti. pa se tokom istrage utvrdi da je okrivljeni izvršio i to drugo krivično delo. podnošenje privatne tužbe. ili teža krivična sankcija (bilo po vrsti bilo po visini zaprećene kazne). nije dovoljno da je samo pokrenut još jedan krivični postupak. Radnje koje prekidaju rok zastarelosti su stavljanje zahteva za sprovođenje istrage. ali u odnosu na drugo krivično delo (npr. i za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče. podnošenje optužnih akata. preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog. Ovaj uslov se može uzeti kao ispunjen tek kada postoji pravosnažna osuda za to novo krivično delo. ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata. uviđaji. saslušanje okrivljenog. što je u praksi veoma retko. odnosno nastavak krivičnog gonjenja. kako bi zastarelost bila prekinuta. te procesne radnje koje se prema okrivljenom preduzimaju tokom istrage ili u kasnijim fazama postupka (veštačenja. odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče. za neobuhvaćeno delo zastarelost nesmetano teče do podnošenja zahteva za proširenje istrage za to drugo krivično delo). usled korišćenja imuniteta. Ne prekidaju zastarelost radnje koje nisu uperene prema određenom okrivljenom već prema NN licu. rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji. ispitivanje svedoka). i ukoliko okrivljeni izvrši novo krivično delo jednake težine ili teže. a svakako ne da je podneta krivična prijava. Prema tome. zbog koje bolesti ne može učestvovati u postupku. Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti nakon izvršenja krivičnog dela. U svakom slučaju.Do obustave roka zastarelosti dolazu u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje.. Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju vođenja krivičnog postupka. ili saizvršiocu (ako neko lice nije kao saizvršilac obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage.. za koje je propisana ista.

Do apsolutne zastarelosti u svakom slučaju dolazi protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti. i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova. protekom zakonom propisanih rokova. da ne postoji i institut apsolutne zastarelosti. a tako će postupiti i drugostepeni sud prilikom razmatranja žalbe. Navedeni rokovi zastarelosti su relativni. a pre donošenja drugostepene. kazne zatvora preko deset godina zastareva za petnaest godina. javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu. postupak se više ne može pokrenuti. U slučaju kada je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. . odnosno nastaviti. a mere bezbednosti zabrane vršenja poziva. i na ovaj rok prekidi i obustave nemaju dejstvo. kazne zatvora preko pet godina zastareva za deset godina. Izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. odnosno svakim prekidom teče ponovo. praktično do zastarelosti nikada ne bi ni došlo. Zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od vrste i visine izrečene kazne. odnosno u slučaju da je krivični postupak pokrenut postupajući sud će doneti rešenje o obustavi krivičnog postupka. kazne zatvora prko petnaest godina zastareva za dvadeset godina. delatnosti i dužnosti. obaveznog lečenja alkoholičara i oduzinanja predmeta zastareva za pet godina od dana pravosnažnosti presude kojom su izrečene. koji teku od dana pravosnažnosti presuda kojima su izrečene. Zastarelost izršenja krivičnih sankcija Zastarelost izvršenja krivičnih sankcija podrazumeva da se izrečene krivične sankcije ne mogu izvršiti. obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. kazne zatvora preko tri godine zastareva za pet godina. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje protekom vremena za koje su te mere izrečene. Protekom tog roka. a kazne zatvora od trideset do četrdeset godina zastareva za dvadeset pet godina. kazne rada u javnom interesu i oduzimanja vozačke dozvole zastareva za dve godine. obaveznog lečenja narkomana. novčane kazne.Kako se svakom obustavom rok zastarelosti produžava. Izvršenje kazne zatvora do godinu dana. kazne zatvora preko jedne godine zastareva za tri godine. ili odbijajuću presudu. ukoliko zastarelost nastupi nakon izricanja prvostepene presude.

Zakon poznaje i apsolutnu zastarelost izvršenja krivičnih sankcija . Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju izvršenja krivične sankcije. neodložnih poljskih i sezonskih radova i sl. U skladu sa odredbama Konvencije o neprimenjivanju zakonske zastarelosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti iz 1968. Neophodno je da su te radnje usmerene prema određenom osuđenom licu. . godine. on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom.Do obustave roka zastarelosti dolazi u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje. poplava i sl. KZ). KZ). Ukoliko zastarelost nastupi u toku izvršenja kazne. izvršenje će se obustaviti. odnosno za vreme trajanja obustave. zemljotresa. izdavanje naredbe za njegovo dovođenje. 371. odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče. Bez obzira da li se radi o zastarelosti krivičnog gonjenja ili zastarelosti izvršenja krivičnih sankcija. i Organizovanje grupe i podstrekavanje na vršenje genocida i ratnih zločina (čl. vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti. 370. KZ). okrivljeni je se ne može odreći. porođaja. jer su i sud i javni tužilac obavezni da na istu paze po službenoj dužnosti. U svakom slučaju. koja je inkorporirana u naše zakonodavstvo 1970. i za određeno krivično delo (upućivanje poziva da se javi na izdržavanje kazne zatvora za jedno krivično delo ne prekida rok zastarelosti izvršenja kazne za drugo delo). rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji.. Zločin protiv čovečnosti (čl. Ratni zločini protiv ranjenika i bolesnika (čl. zastarelost teče i nastupa po sili zakona. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva (čl. niti je potrebno da se na nju poziva. U slučaju prekida zastarelosti. molbi za odlaganje izvršenja kazne zatvora zbog bolesti. izdavanje naredbe za raspisivanje poternice i sl. i za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče. i naš zakonodavac propisuje da ne zastarevaju krivično gonjenje i izvršenje kazne za krivična dela Genocid (čl. 375. Ratni zločini protiv ratnih zarobljenika (čl. a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao. ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata. godine. 374. i za druga krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može nastupiti. 373. Radnje koje prekidaju rok zastarelosti su poziv osuđenom da stupi na izvršenje kazne zatvora. odnosno nastavak izvršenja sakcije. KZ). Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti. KZ). 372. KZ).do zastarelosti u svakom slučaju dolazi protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti.