You are on page 1of 2

Politika javnost

Re javnost od latinskih publikus-javan i populus-narod, narod organizovan u gradudravi. Nastao u antici oznaava uee slobodnih gradjana u odluivanju u polisu.
Pol.javnost svojstvena je demokratskim drutvima i omoguava komunikaciju
izmeu graana i drave.
Re javnost upotrebljava se
od 18.veka sa pojavom prosvetiteljstva i zahtevom za javnom upotrebom uma.
Politika javnost je skup graana sa aktivnim odnosom prema politikim zbivanjima
koji posreduje izmeu drutva i drave, stvaranjem javnog mnjenja. Re
mnjenje(doksa) u antici oznaava povrno, prividno, nepouzdano, promenjivo
znanje koje se preteno stie ulima. U antici jav.mnjenje-vox populi. Hegel je
podozriv prema jav.mnjenju jer se ono stie uticajem zdravog razuma iz koga izviru
istine ali i najgore zablude.
U 18. I 19. veku stvorene su institucije za izraavanje glasa naroda, to su
parlament, pol.partije, interesne grupe, slobodna tampa i slube za istraivanje
jav.mnjenja. Graanska predstavnika demokrat. ne moe da funkcionie bez
posredovanja javnog mnjenja.
Marks razvio teoriju plebejske javnosti kritikom koncepta graanske javnosti. On je
mislio da probleme koji nastaju izmedju vlastodraca i onih kojima se upravlja moe
da rei slobodna tampa, pod uslovom da izmedju upravljaa i onih kojima se
upravlja nema subordinacije, ve su jednaki u navoenju razumnih razloga za svoje
stavove. Slobodna tampa je duhovno ogledalo u kojem narod vidi samog sebe. I
nesme da bude u slubi privatnih interesa, ili slube, ve u slubi graana. Ukoliko je
tampa monopolizovana onda se ideje javnog mnjenja ideologizuju. Danas je
idologizacija jav.mnjenja uslovljena tehnikim razvitkom modernih sredstava javnog
komuniciranja i njihovom primenom u irenju masovne kulture koja spreava oveka
da misli o tekoama savrem.ivota, time se proizvodi politika apatija graana
neophodna za politiku manipulaciju.
Politiko javno mnjenje nije homogeno, razlikuje se u razliitim drutvima po irini
socijalne osnove i brojnosti uesnika u njemu,postoji veliki broj graana koji nisu
zainteresovani za uee u javnom ivotu. Javnost se deli na optu, zainteresovanu i
informisanu. Optu javnost ine ljudi koji su zainteresovani samo za politike odluke
koje su povezane sa njihovim linim interesima. Informisanu javnost intelektualci sa
visokim obrazovanjem, viim prihodima i veim dru.uticajem, oni takoe ine deo
zainteresovane javnosti.
Javno mnjenje nije pasivno, promenljivo je i sklono naglim promenama pod uticajem
iznenadnih dogadjaja ili veto plasiranih informacija. Pod stalnim je pritiskom
razliitih ideologija. Na oblikovanje politikog jav.mnjenja imaju ogromnu mo
uticaja sredstva masovnog komuniciranja.

Znaajno mesto u negovanju kulture politikog jav.mnjenja ima nauna kritika


drutva, politike i javnosti. Ona treba da doprinese stvaranju i razvoju slobodnog,
samosvesnog, odgovornog i kritikog politikog jav.mnjenja.
Udeo nauke u konstrukciji drave je sve vei. Savremena tehnokratska ideologija
stvara model tehnike drave sa elitom naunika i strunjaka. U tom sluaju javnost
postaje suvina, a sa njom i javna upotreba uma i potrebe za javnim saoptenjem
istine. Habermas nastoji da prevazie tehnokratski model, pragmatinim modelom
gde je javnost neophodna kao posrednik. Rezultati naunih istraivanja sa velikim
drutvenim posledicama, ne smeju da se skrivaju od javnosti.
Odnos morala i politike, politika tolerancija
U antici cilj politike bio je ostvarivanje opteg dobra, pa su moral i politika bili vrsto
povezani. I sve do kraja 18.veka u duhu Aristotelove tradicije politika je tretirana
kao deo praktine, moralne filozofije. Tomas Hobs je u politici video mo za
stvaranje dravnih ustanova koje e tititi ljude od rata sviju protiv svih. Cilj drave
vie nije ostvarenje pravde, dobra, ve obezbedjenje preivljavanja. Hobs je u
apsolutnoj dravi video mogunost oslobaanja oveka straha od nasilne smrti.
Makijaveli je takoe napustio ideal o dobroj i pravednoj dravi, jedini cilj vladaoca je
odravanje svog ivota i vlasti. On je razgraniio podruje privatnog ivota u kome
deluje moral, i podruje javnog ivota u kome se ostvaruje vladanje i mo kao
dravni um i dravni razlog.
Sociologija morala je utvrdila da politika ima veliki uticaj na moral, odreivanjem
granica moralne zajednice:drave, klase, pol.partije,politike grupe. Ravnopravnim
lanovima moralne zajednice smatraju se samo lanovi administrativno-politike
zajednice i na njih se primenjuju moralne norme jedne vrste(treba uvati njegov
ivot), dok se za ljude van zajednice(tudjincima, protivnicima, neprijateljima)
primenjuju moralne norme druge vrste(suprotne prvima).