1

GORAN TEI: FILOZOFIJA KOJA JE

STVORILA NEOLIBERALIZAM ILI CRNI
BIVO U SRCU
ponedeljak, 27 januar 2014 13:43
U romanu Pobunjeni Atlas Ajn
Rend razvija ideal oveka-tvorca,
koji ivi iskljuivo za svoj raun
na osnovu svojih sposobnosti i
talenta

Veliki se to avo,
kao crni bivo u srdcu gnezdi.
Gavril Stefanovi Venclovi

Utekstu koji sledi baviemo se filozofijom objektivizma i njenom vezom sa

neoliberalizmom. Neoliberalni ekonomski postulati i praksa, kao i istorija
uglavnom su poznati, dok je filozofija objektivizma, koja direktno podrava
neoliberalni koncept, ostala pomalo u senci. Deo teksta se zasniva na
esejuNeoliberalizam kakav on jeste, koji je napisala analitiar Marine Voskanjan
za poznati ruski analitiki portal/almanah Odnako.
LIBERALIZAM I NEOLIBERALIZAM Liberalizam je pravac u ekonomskoj nauci i praksi
koji se zasniva na teoriji o nevidljivoj ruci trita, to je u periodu takozvanog klasinog
liberalizma promovisao Adam Smit (1723-1790) i prema kojoj se ostvarenje
ekonomskog blagostanja moe dostii u ekonomiji organizovanoj bez meanja drave,
gde samo trite svojim zakonima ponude i potranje upravlja ekonomskim tokovima.
Neoliberalizam je takoe pravac u ekonomskoj teoriji i praksi nastao u novijem periodu
upravo pod uticajem ideja klasinog liberalizma koji podrava iste koncepte i dalje ih
razvija. Najpoznatije neoliberalne kole koje podravaju koncept deregulacije, tojest
smanjivanja uloge drave u ekonomiji, su ikaka kola (Milton Fridman), Neoaustrijska
kola (Fridrih Hajek) i Frajburka kola (Valter Ojken). Sve ove kole su u principu
suprotstavljene teoriji koju je zastupao britanski ekonomista Don Majdnar Kejnz, a koja
se zalagala za vei uticaj drave u ekonomiji (regulacija).

Filozofski postulati liberalizma su postavljeni u epohi prosvetiteljstva od mislilaca poput

Tomasa Hobsa, Dona Loka, Voltera, Imanuela Kanta, Dona Stjuatra Mila i drugih i oni
sadre nekoliko osnovnih teza kao to su:
Individualna sloboda (svi ljudi su roeni slobodni i mogu da rade po sopstvenom
nahoenju, pri emu nose linu odgovornost za svoju sudbinu);
Neprikosnovenost linih prava (svaki ovek od roenja ima skup prava kao to su
pravo na ivot, dostojanstvo, zatitu od tiranije i drugo, a koja ne mogu da mu budu
oduzeta od strane drutva ili drave);
Mogunost racionalnog ureenja sveta (dravna vlast i politika su prizvani da
obezbede blagostanje ljudi i zato treba da budu pod kontrolom graana i odgovorni
graanima, a ne Bogu, to znai da sami ljudi mogu da usavravaju drutvo i dravu u
skladu sa svojim ciljevima).
Sa ovim postulatima je tesno povezana i ideja o stalnom progresu prema kome se
ljudska civilizacija razvija uzlaznom putanjom od nesavrenijih ka savrenijim oblicima
organizovanja drutva i ivota u njemu.
AJN REND I OBJEKTIVIZAM Ajn Rend (1905-1982) je amerika spisateljica i filozof,
osniva filozofije objektivizma. Roena je u Sankt Peterburgu u carskoj Rusiji kao Alisa
Zinovjevna Rozenbaum. Otac Alise Rozenbaum Zalman-Volf Rozenbaum je bio
farmaceut a majka Hana Berkovna Kaplan zubni tehniar. Godine 1925. dobila je vizu
za odlazak u SAD da bi nastavila studije. Najpoznatija knjiga Ajn Rend iz oblasti
angaovane beletristike je Pobunjeni Atlas (Atlas Shrugged) iz 1957. godine (prodata u
vie od 6,5 miliona primeraka po podacima iz 2007. godine), a iz filozofije Uvod u
objektivistiku epistemiologiju, Vrlina egoizma, Kapitalizam: Nepoznati ideal i druge. U
politici je bila pobornik neogranienog kapitalizma i minimalnog uticaja drave. Jedino
gde je smatrala da je potrebna uloga drave je da zatiti prava oveka, a posebno
prava svojine.
U svom romanu Pobunjeni Atlas Ajn Rend razvija ideal oveka-tvorca, koji ivi iskljuivo
za svoj raun na osnovu svojih kreativnih sposobnosti i talenta. Filozofija objektivizma u
sutini je suprotna kolektivizmu. Inae, sam naziv objektivizam ima izvor u pretpostavci
da ljudsko znanje i vrednosti nisu stvoreni mislima nekoga drugoga, ve su odreeni
prirodom stvari koja se otkriva ljudskim saznanjem. Osnovni aksiom objektivizma je da
postoji objektivna realnost nezavisno od oveka koji je doivljanja. Pri tome je razum
jedino sredstvo dato oveku uz pomo koga moe da razume stvarnost i jedini je
rukovodilac u njegovim delima. Prema shvatanjima Ajn Rend, glavni cilj ljudskog ivota
je stremljenje ka linoj srei ili racionalni egoizam, a jedini drutveni sistem koji
odgovara proklamovanom cilju ljudskog ivota jeste onaj koji u potpunosti uvaava
individualna prava oveka, to jest sistem ovaploen u takozvanom Laissez-

faire kapitalizmu, to jest kapitalizmu u kome je minimalno meanje drave u ekonomiju.

Objektivizam Ajn Rend je imao veliki uticaj na ameriki libertarijanizam mada se samoj
Rend libertarijanizam kao ideja nije dopao jer je smatrala da su joj libertarijanci ukrali
ideje.
Da ne uzbudu tvoji psi bikovi
i pone se kloniti od njih
da te ne ubodu!
Gavril Stefanovi Venclovi
CRNI BIVO U SRCU Ajn Rend je svojim radom imala veliki uticaj na mnoge ljude. Tako
na primer Alan Grinspen, jedan od vodeih neoliberalnih ekonomista u svetu koji je
skoro dvadest godina bio na elu amerikih Federalnih Rezervi (1987-2006) navodi Ajn
Rend kao jednog od svojih najvanijih uzora. Hilari Klinton je govorila o Ajn Rend i
njenoj filozofiji i stavovima kao o obrascu koji treba podraavati. Bivi savetnik ruskog
predsednika za ekonomska pitanja Andrej Ilarionov je toliko cenio Ajn Rend da je ak
rekao da se nada da e cela Rusija potpasti pod uticaj njene filozofije i da bi izdavai i
prevodioci njenih knjiga mogli da pokuaju da ubede Ministarstvo obrazovanja da ukljui
radove Ajn Rend u obavezan kolski program.
Ajn Rend su pozivali na inauguracije amerikih predsednika. Tirai njenih knjiga su bili
jedino ispod tiraa Biblije. Ruska emigrantkinja Ajn Rend je postala ikona neoliberalizma
i jedan od njegovih najvanijih teoretiara ne samo u ekonomiji nego i u filozofiji.
Neoliberalizam pretenduje da bude jedina istina u svetskim okvirima. Danas, pod
zastavama te istine se vode novi krstaki ratovi.
Evo nekih postulata te istine, koje ispisuje Ajn Rend:
Pitajte kakve su moje moralne obaveze pred oveanstvom. Nikakve, samo obaveze
pred samim sobom;
Trgovac evo simbola meusobnih odnosa meu razumnim ljudima, moralni simbol
uvaavanja oveka. Mi smo, ivei vrednostima, a ne pljakom trgovci u sutini i po
duhu. Trgovac je ovek koji zarauje to to mu pripada, ne dajui i ne uzimajui
nezaraeno. Trgovac ne eka da neko plati za njegovu nesreu, ne trai da ga vole
zbog njegovih nedostataka. Trgovac ne troi sebe fiziki na rtve, a duhovno na
milostinju. Trgovac je simbol pravde;
Ne postoji pravo na rad postoji samo pravo na slobodnu trgovinu, i to pravo
oveka da pone da radi ako je drugi ovek odluio da ga zaposli. Ne postoji pravo na
stanovanje, postoji samo pravo na slobodnu trgovinu: pravo da se napravi ili kupi kua.

Ne postoji pravo na pravedno plaanje ili na pravednu cenu ako niko nee da je plati,
ako nee da zaposli oveka ili kupi njegov proizvod. Ne postoji pravo potroaa na
mleko, cipele ili ampanjac ako niko nee da proizvodi ove proizvode (postoji samo
pravo da sam pone da ih pravi). Ne postoje prava posebnih grupa, ne postoje prava
farmera, radnika, biznismena, posluge, poslodavaca, prava starijih, mladih i onih koji se
jo nisu rodili. Pravo svojine i pravo na slobodnu trgovinu su jedina ekonomska prava
oveka;
Smatra se da je slobodno trite nepravedno kako prema geniju, tako i prema
obinom oveku. Prvi deo reenice se obino formulie u vidu pitanja: Kako je Elvis
Prisli mogao da zarauje vie od Ajntajna? Odgovor je vrlo prost: ljudi rade da bi iveli
i uivali u ivotu i, ako Elvis Prisli za mnoge predstavlja vrednost, oni imaju pravo da
troe svoj novac na svoja zadovoljstva;
Vekovima se vodila bitka izmeu onih koji su tvrdili da na ivot pripada Bogu, da je
dobro samoodricanje radi fantomskog raja i onima koji su propovedali da je dobro
samoodricanje radi siromanih na zemlji. A niko nije rekao da ivot pripada vama i da
se dobro sastoji u tome da se taj ivot proivi;
Ili novi moral zasnovan na racionalnoj linoj udobnosti i kao posledica sloboda,
pravda, progres i srea oveka na zemlji. Ili stari altruistiki moral i kao njegova
posledica ropstvo, nasilje, neprestani teror i pei za prinoenje rtava;
Jedini moralni cilj oveka njegova lina srea.
Logian zakljuak iz ovih postulata objektivizma Ajn Rend je da je kapitalizam
najmoralniji sistem u istoriji oveanstva upravo zato to titi stremljenje oveka ka
linoj udobnosti.
EKSTREMNI INDIVIDUALIZAM AJN REND Ja postojim. Ja mislim. Ja elim... ta jo
moram da kaem? Ove rei. To je odgovor. Ja stojim ovde, na vrhu planine. Ja podiem
glavu, ja irim ruke. To su moje telo i moj duh, to je kraj traganja. Hteo sam da upoznam
sutinu stvari. Ja sam ta sutina. Hteo sam da naem opravdanje postojanja. Mom
postojanju ne treba opravdanje, ne treba zvanina dozvola za postojanje. Ja sam
opravdanje i dozvola. (...)

Ja nisam neprijatelj i nisam drug mojoj brai, za svakoga od njih ja sam to to je svaki
od njih zasluio. Da bi zasluili moju ljubav, mojoj brai nije dovoljno da se prosto rode.
Ja ne dam svoju ljubav tek tako, ne dam je prvom prolazniku na njegov prvi zahtev. Ja
potujem ljude svojom ljubavlju. A potovanje treba zasluiti. (...)

Izabrau sebi drugove meu ljudima, a ne meu robovima ili gospodom. I izabrau
samo one koji su mi prijatni, voleu ih i uvaavati, ali im neu komandovati, niti im se
povinovati. Sjediniemo nae ruke kada budemo hteli ili, ako zaelimo, poi emo
odvojeno. Zato to je svako u hramu svoga duha sam. I neka svako uva svoj hram
neoskrnavljenim i neuprljanim. I neka se sjedinjava sa drugima, ako hoe, ali samo iza
svog svetog praga.

A re mi da se ne izgovara, osim po linom izboru i promiljeno. Ta re ne sme da

bude prva u dui oveka jer u protivnom sluaju ona postaje udovite, korenom svih
zala na zemlji, razlogom muenja jednog oveka od strane drugog i neiskazanoj lai.

Re mi je kre izliven na ljude, koji ostaje i otvrdnjava kao kamen i pritiska sve i gde se
belo i crno gubi u njegovom sivilu. Uz pomo te rei poroni kradu vrlinu od neporonih,
slabi kradu snagu od jakih, glupi kradu mudrost od mudraca. (...)

Ja sam zavrio sa udovinim mi imenom ropstva, krae, stradanja, lai i stida.

I sada vidim lice boga, ja uznosim tog boga nad zemljom - tog boga koga su ljudi traili
od kako su se pojavili na svetu, tog boga koji im daje radost, mir i ponos.

Taj bog je jedna re: Ja.

Ovo su odlomci iz kratkog romana Himna, koji je Ajn Rend objavila 1938. godine u
Engleskoj i koji se bavi znaenjem ega. Radnja romana se odvija u budunosti gde
caruje apsolutni kolektivizam sa svim njegovim posledicama, to jest ljudi su pali u
primitivno varvarsto i zastoj u razvoju, re ja je iezla iz jezika i kada ovek govori o
sebi govori mi, a kada govori o drugom govori oni. Heroj romana je ovek sa silnim
razumom koji otkriva znaenje rei ja.
PRAVITI PARE JE OSNOVA LJUDSKOG MORALA Vaa iluzorna uverenost u
poronost novca vue korene iz vremena kada se bogatstvo stvaralo radom robova koji
su ponavljali jednu istu operaciju razraenu neijim umom koja je vekovima ostajala
neizmenjena. U vremenima u kojima se proizvodnjom upravljalo silom, a bogatstvo
sticalo oruanom borbom, u drutvu nije bilo mesta za stvaralaki rad. Bez obzira na
vekove stagnacije i polugladnog bitisanja, ljudi produavaju da slave grabljivce kao

aristokrake maa, Robin Hudove, aristokrate vlasti, a preziru tvorce, nazivajui ih

robovima, trgovcima i, naposletku, industrijskim magnatima.

U isto vreme postojala je jedinstvena u istoriji oveanstva zemlja novca, a to znai

zemlja razuma, pravde, slobode, kreativnih i proizvodnih dostignua. Prvi put u istoriji
oveanstva razum i novac su bili neprikosnoveni, nije bilo mesta oruanoj borbi za
sreu bili su stvoreni uslovi za stremljenje ka srei dostignutoj svojim radom. Ovde
nije bilo mesta za maenosce i robove, ovde se prvi put pojavio graditelj, najvei radnik
ameriki industrijalac.

Pitate po emu se razlikuju Amerikanci. Glavnom razlikom ja smatram to to su ljudi iz

te zemlje rekli: Praviti pare. Ni jedan drugi jezik ili narod do njih nije izrekao te rei.
Ljudi su uvek smatrali bogatstvom statikim: ono se moe osvojiti, isprositi kao
milostinja, naslediti, dobiti kao rezultat prevare, neije blagonaklonosti, naposletku, ono
se moe razdeliti. Amerikanci su bili prvi koji su razumeli da bogatstvo mora da se
stvara stvaralakim radom. Izraz praviti pare je osnova ljudskog morala.

Upravo za te rei Amerikance osuuju licemerni predstavnici propadajuih kultura sa

drugih kontinenata. Oni pokuavaju da nametnu Amerikancima oseaj stida za najvee
dostignue svoje kulture, oseaj krivice za svoj prosperitet, teraju da se ka amerikim
industrijalcima odnosi kao ka grabljivcima i podlacima, prizivaju da se mona
proizvodna oprema smatra svojinom proletarijata kao proizvod prostog fizikog rada,
rada robova koji se biuju, slinih graditeljima egipatskih piramida. Nitkov koji se zlobno
smeka i tvrdi da ne vidi razliku izmeu sile bia i mogunosti dolara, trebalo bi da na
svojoj koi ispita tu razliku i nadam se da e na kraju krajeva tako i biti. Dok ne budete
razumeli da je novac koren dobra, ii ete ka samounitenju. Ako novac prestane da
bude posrednik meu ljudima, ljudi e se pretvoriti u objekat proizvoljnosti.

Krv, bi, otvor puane cevi - ili dolar.

Izaberi! Nema drugoga! Vreme ide!

Ovo je odlomak iz romana Ajn Rend Pobunjeni Atlas, u kome heroj romana,
uestvujui u raspravi o tome zato je svet ostao bez lokomotive, objanjava razloge
stagnacije.

OPRAVDANJE NEOLIBERALNOG KAPITALIZMA Kao to smo ve ranije rekli, upravo

je Ajn Rend uticala na ekonomske i ideoloke poglede jednog takvog neoliberalnog
gurua kao to je Alan Grinspen. Prema njegovim reima na kruocima koje je
svojevremeno poseivao i koji su prolazili u dugim razgovorima i nonim raspravama,
upravo Ajn Rend ga je ubedila da je kapitalizam ne samo efektivan i praktian ve i
moralan. Ovde se jasno vidi da se radi o tome da se i u novije vreme trailo i nalo
opravdanje kapitalizma, i to upravo u objektivistikoj filozofiji Ajn Rend. I tako se
kapitalizam opravdava time da je to jedan estok sistem, ali i neophodan, pa se kae da
je on zasnovan i na protivurenostima u oveku, to jest da u svakom oveku ivi
agresivni preduzima, ali i bezinicijativno bie za koga je bolje manje konkurentno
ekonomsko okruenje gde svi primaju jednake plate. Meutim, konkurencija je za
pobornike kapitalizma dobra jer tera ljude na usavravanje. Ideja kapitalizma je za njih
takozvano kreativno ruenje, to jest odbacivanje starih tehnologija u korist novih.
Sledbenici neoliberalizma smatraju da ukoliko drava vie ograniava konkurenciju, da
time i vie smanjuje nivo ivotnog standarda ljudi. Na prigovor protivnika neoliberalnog
kapitalizma da je slobodno trite zakon dungle, Grinspen odgovara da je ekonomski
rast baziran na zakonu dungle omoguio produetak ivota, uinio medicinu
dostupnom, da razvija obrazovni sistem i da poboljava uslove rada. A na zamerku da
neoliberalni kapitalizam nije doneo eljene efekte u svim zemljama sveta gde se navode
primeri Rusije, bivih sovjetskih republika i zemalja Latinske Amerike, neoliberali
odgovaraju da je razlog za neuspeh kapitalizma taj to se u tim zemljama ne sprovode
zakoni i nedovoljno tite prava na svojinu. Ova opravdanja potpuno odgovaraju onome
to je pisala Ajn Rend koja na primer kae da je za neke neuspehe kapitalizma i u
Americi kriva sama amerika konstitucija u kojoj se i dalje nalaze altruistiki postulati.
Za Ajn Rend egoizam je moralan, a altruizam je ruilaki. Posluajte ta sama Ajn Rend
kae o svemu tome u njenom prvom intervjuu iz 1959. godine:

NEOLIBERALNI FUNDAMENTALIZAM U neoliberalizmu postoji i struja koja se moe

smatrati fundamentalistikom, a iji fundamentalizam se najvie ogleda u prisvajanju
slobode. Pojam slobode je unien do slobode trgovine, ovek do skupa osobina koje
karakteriu kupoprodajne predmete, a demokratija do opsluivanja korporativnih
finansijskih tokova. Jedan od najvanijih neoliberalnih fundamentalistikih ideologa je
glavni predstavnik ve pomenute ikake kole Milton Fridman. Fridman je pisao da
poto je sutina demokratije dobijanje profita, to se bilo kakvo ogranienje trita moe
smatrati antidemokratskim i da je potpuno nevano koliku podrku ove ideje imaju kod
graana. Neka i 100 odsto na potenim izborima glasa protiv trita to nije
demokratija. Slino kralju suncu, Fridman i drugi poklonici ovih ideja, ne stidei se,
izjavljuju: Demokratija to sam ja. A otuda je i pravilna ekonomija samo ona koja
obezbeuje profit nama. A ne svima.

Druga vana stvar koja karakterie neoliberalni fundamentalizam je redefinisanje

prirode oveka. Tu ponovo dolazimo do Ajn Rend i njene tvrdnje da se moralno
opravdanje kapitalizma ne odnosi na altruistike pretpostavke da kapitalizam
predstavlja najbolji nain za postizanje sveopteg dobra iako on ispunjava taj
drugostepeni zadatak, ve da se njegovo moralno opravdanje ogleda u injenici da on
odgovara racionalnoj prirodi oveka.
Dejvid Harvi u svojoj Kratkoj istoriji neoliberalizma kae da upravo ovakve ideje koje u
centar postavljaju trinu razmenu, pokuavaju da uzdignu neoliberalizam na pijedestal
zaokruenog sistema etikih normi koje su dovoljne za regulisanje svih ovekovih dela,
zamenjujui sve prethodne. Dakle, glavni strateki cilj neoliberalizma je da prisvoji
pojmove sloboda, razvoj i demokratija i da ne dopusti njihova tumaenja na
osnovama bilo koje druge netrgovake etike, bilo da je to aristokratski estetizam,
socijalizam, hrianstvo ili ma koji drugi sistem.
ZAKLJUAK Ovaj tekst se bavio osnovama neoliberalizma sa stavljanjem teita na
njegovu filozofsku stranu, i to kroz relativno malo poznate postulate amerike
spisateljice i filozofa Ajn Rend (Alise Rozenbaum). Ovim smo hteli dodatno da
pokaemo da postoji vrsto ideoloko jedinstvo izmeu neoliberalne ekonomije i
filozofije koje ini celovit sistem pogleda na svet. U tekst uglavnom, nije ukljuena kritika
neoliberalizma, a ono to bi jo mogli da kaemo o uticaju filozofije Ajn Rend na
dananji svet je pogledajte ljude oko sebe i u, praktino, bilo kom delu dananjeg
sveta, obratite panju na njihovo ponaanje i videete koliko su u njima sve ekstremniji
individualizam i egoizam o kojima je Ajn Rend pisala kao o vrlinama.
Evo sm to vidim
da neki drugi zaviaj zloest,
u mome telu vojuje
supro moga umlja.
I koji je taj drugi,
posnaniji zakon
od boija zakona?
Jest i vrlo posnanija
oveja elja i zla ud,
kojano nit se koga boja boji,

ni mora, ni duge bolesti

i zle nesree,
ni same vene muke.
Gavril Stefanovi Venclovi

Komentari
o

Bianca

6 days ago

Bog ima smisla sa humor. Danas smo svedoci skupa u Davosu najbogatijih i najutjecajnijih korporacija,
politicara i njihovih guru ideologa. Glavana tema? Raskorak izmedju siromasnih i bogatih je neodrziv i raste.
Istovremeno, "slobodna" trzista, nakon sto su opljackala dobar dio kugle zemaljske sada nailaze na otpor u
raznim delovima sveta -- i time ogranicavaju slobodu "trzista" za one "kreativne" bogatase, koji u stvari i
nemaju interesa u realnu ekonomiju kao poluge stvaranju novca. Za njih rade robovi novog doba, a sto su
robovi bolje placeni, to su vise posveceni svojim gospodarima.
Ajn Rend nije samo prorok vremena, vec njegov utjecajni kreator. Njezin sociopatski pogled na covecanstvo je
postao IDEOLOSKI TEMELJ IZABRANIH ELITA Amerike. Te elite su je prihvatile i prigrlile -- jer su kroz
tu filozofiju uspeli da se oslobode potrebe za licemerjem -- laznog postivanja Americkog ustava i filozofa
drzavnika koji su drzavu osnovali. Tako se je pedesetih i sezdesetih intelektualno oslobodila "prava" Amerika.
U praksi, Kenedi je otvorio vrata neoliberalnoj vanjskoj politici ulaskom u Vijetnam u ime zastite "katolika",
dok je Reganovo doba otpocelo promenu privrednih i bankovnih struktura koje su "kocile" veliki novac, i tako
je Ajn Rend postala njihov "filozofski" oslonac. Ajn Rend je postala njihov njihov simbol, bas kao sto je i
Salinger svojom knjigom "Catcher in the Rye" postao kultni simbol bunta sezdesetih, simbol antisocijalnih
vrednosti i rusenja konzervativnih vrednosti koje su proglasene laznim i licemernim. To je bilo doba stvaranja
koncepta Judeokriscanske filozofije, po kojem je Amerika stvorila fuziju izmedju zelotizma krscanskih prvih
naseljenika, i judejskog koncepta "izuzetnosti" i vere u sibolizam Izraela za Baptisticki koncept krscanstva. Sa
redefiniranom historijom borca za ljudska prava liberaliziranog pojedinca, Amerika je usla u doba
globalizacije i borbe za globalnu nadmoc. To je sada pojedinac oslobodjen materijalno i duhovno, od
drusvenih odgovornosti. Prepustajuci stvaranje novog drustvenog razumevanja stihiji trzista.
Americki vojnik vise nije gradjanin-vojnik (soldier), vec placen da se bori (warrior), i ta nova terminologija je
danas dio sluzbenih dogmi vojnog sistema. Klinton je "oslobodio" elite kapitala da spekuliraju ukidanjem
zakona iz doba velike depresija. A Bush je samo nastavio misiju "izuzetnosti' Amerike u svetu, kao Bozja
volje, i posegnuo je vise za bic i cev oruzja, nego za dolare u svojoj vanjskoj politici. Ta sklonost ratobornosti
je samo potvrdila ono sto se je moglo i sumnjati -- da je dolar prestao da bude taj miroljubivi nacin razmene
nasih slobodno-donosenih odluka.

10

A kada je puknuo financijski sistem 2007-2008, nitko nije trebao biti iznenadjen.
Tako su nove elite, osobito Evropske elite koje su Ameriku proglasili svojim domom nakon prvog i drugog
rata -- presudno utjecale na filozofiju drustva. Od Ajn Rend i Zbignew Brzazinskog, Strausijanske skole u
medunarodnim odnosima, do oca i kcerke, profesora Jozefa Korbela i Medlin Olbrajt, Halbruka, Hilari
Klinton, i drugih potomaka Evropskih elita, neoliberalne elite su se pocele boriti za primenu neoliberalnih
principa i kod kuce. Ne treba zaboraviti da je bas ta elita duboko prozeta mrznjom prema Srbima i Rusima -- i
da su iluzije o eventualnom prijateljsvu i saveznistvu pogubne. Mrznja je previse velika i licna, da bi se
odstranila. I ta mrznja se prenosi sa generacije na generaciju tih istih vladjucih elita i najmocnijih novcanih
centara -- da je to ne samo iluzija, vec samoubistvo.
Postoje dva tabora, koja su u stvari apsolutno ista, ali se moraju prilagoditi stranackim igrama u US. Tako su
neoliberali demokrate postali "liberali", "progresivni" ili cak socijalno "odgovorni" humanitarci koji su za sve
intervencije na svetu. Neoliberali republikanaca se uglavnom zovu "neokonzervativcima" koji su isto tako za
sve intervencije u svetu. Svi su se nekada borili protiv "socijalistickih" ideja. Sa neukim Reganom, dobili su
sve sto su pozeljeli. Preuzeli su birokraciju vlasti, i vise nije vazno tko je presednik. Njihove skole vrednosti su
postale dominantne. Tako da je uspeh u karijeri moguc danas samo intelektualnim robovima, ako se klanjaju
Cikaskoj skoli ekonomije, Strausijancima i njihovom preteci -- ideologu internacionalizma Trotskiju. Oni su u
polozajima voditelja korporacija ne samo vlade. Tako kada je Obama izjavio kako je on pristalica Cikago skole
ekonomije, svi znamo od kuda to dolazi, a ponajmanje iz slobodnog uma samog Obame. Ali to nije nista novo
u historiji covecanstva. Povratak Zlatnog Teleta, i nadolazece godine lutanja u pustinji, dok se covek ne pribere
-- ako se pribere -- je put kojim covecanstvo ide. Slabi i mali narodi moraju naci svoju sigurnu luku da
opstanu.
Ajn Rend je uspostavila ideju da je poredak u kojem je dolar jedinica razmene ljudskih odnosa puno bolji od
bica ili puscane cevi. Danas je dolar zamenjen bicem novog poretka -- rad ili glad. Mozete raditi pod
ponudjenim uslovima, iako je potpuno moguce da cete biti gladni, da zivite kao beskucnici, da nemate
porodicu, niti nikakvo zdravo tkivo drustva da vas usidri. Ako u ocajanju vasa vlada placa ono sto mi
NECEMO platiti -- u vidu penzija ili placa za fiktivna radna mesta -- to je vas problem. Mi cemo vam dati
KREDITE, a onda cemo uzeti vrednosti od vas -- od zemlje do voda, od minerala do telekomunikacija. Kada
se vi kao narod iscrpite, naci cemo neke imigrante direktno iz dzungle, koji ce biti sretni da rade pod ovim
uslovima, i koji ce se snaci sporednim radom cele porodice, od dece do staraca. Tko je vama kriv da necete?
Kada drustvo nije vlasnik nicega, onda su ljudi robovi onih u cije vlasnistvo ce preci sve od vrednosti.
Jednostavno i jasno. Sve to ovisiti o onima koji odlucuju da li da plate za nas zivot -- ili ne. Raditi cemo za
milostinju, osim onih koji ce biti nadzornici tog sistema, i koji ce biti dobro nagradjeni. Tu slobode nema. Cak
ni za nadzornike robova.
Na samom vrhu piramide bogatstva sede oni koji nemaju zelje niti inklinacije da se bave realnom ekonomijom.
Niti znanja o stvarnim polugama realne ekonomije. Oni misle u upcenim kategorijama, misleci da je to
vrhunac znanja. Govore o "infrastrukturi" iako u stvari nemaju pojma kakva infrastrukura modernog drustva je
potrebna. Reforme ne znace u njihovom recniku sustinsko razumevanje realne privrede, i pokretanje poluga
razvoja. Ne, ne. Reforme znace samo metode isisavanja novca -- pod bilo kakvim uslovima, samo da se
isisava. A ona drusva koja nemaju nacina da se odbrane, primati ce i njihov "kredit", da bi sa tim 'kreditima"
financirali NJIHOVE nepromisljene projekte, jer u stvari, jedina svrha svih projekata je -- novac. Novac se
stvara novcem, ne promisljenim ekonomskim projektima. Kako realna ekonomije umire, to se moze ostvariti
samo daljnim sramotnim "stezanjem kaisa" i "bolnim reformama" koje nam politicari obecavaju.

11

Realna ekonomija propada, ali "ekonomija" spekulativnog kapitala cija pravila oni kontroliraju, -- raste. Samo
zato jer su udarili u zid realnosti -- ne znaci da ce odustati. Zato se i stvaraju bizarne ideje o kontroli hrane kroz
genetski modificiranu hranu, i ociglednu mrznju prema poljoprivredi kao izvoru opstanka porodica. Jer taj
oblik "slobodnog trzista" , taj oblik "slobode" i stvaranje svojeg bogatstva -- nije po njihovom ukusu. Slobodni
ljudi su NAJOPASNIJI. Jer ako ne proizvodi bogatstvo za NJIH, takva vrsta slobodnog trzista je njima stetna.
Treba ljude isterati iz njihovih samoodrzavajucih ekonomija, privatizirati svu drustvenu imovinu, jer ta
imovina moze stvarati prihod DRUSTVU, neovisnu o njihovim kontrolama. Treba ih ubaciti u gradove gdje su
onda njihovi robovi. Dok su elitama danas puna usta odrzive ekonomije, rade sve da ubiju svaku klicu
odrzivosti, i stvore ovisnike multinacionalnog kapitala.
Jer ako covecanstvo odbije stampani dolar kao metodu sredjivanja odnosa, vec cak odbija i glad kao pretnju,
civilizirani neoliberali se bez oklevanja hvataju bica, cevi pusaka, ili modernih bespilotnih letilica i raketa. Jer
NJIHOV sistem je ispravan, svi drugi su neuki ili ludi.
Ljudi su drustvena bica, i svoje odnose su zauvek regulirali pravilima koja su osigurala opstanak drustva -- da
li je to drustvo bilo skupina plemena lovaca u pecinama, ili skupina plemena ratara. Biti plemic ima koren u
reci plemenit, jer je odgovoran za opstanak i harmoniju svoje prosirene porodice, svog drustva kako god
omedjenog. Oni koji su se posvetili svojem licnom obogacenju, a zanemarili potrebe naroda, su najcesce
nastetili svojim zajednicama i cesto unistili i svoju plemicku lozu. Kazete da je danasnji globalizirani svet
drukciji? U sustini nije. Carstva niti globalne vlasti se ne mogu upravljati iz jednog centra moci. Globalne
potrebe su u globalnoj uzajamnoj bezbednosti, globalnim pravilima protoka robe, energenata, kapitala i radne
snage -- ali ta pravila moraju postati pravila ceste jednaka za sve, ne diktatura nad zemljama. Potrebna su
globalna pravila ceste, i privrzenost medjunarodnom pravu velikih i malih. Potreban je razvoj medjunarodnog
prava u mnogim poljima. Ali je isto ako vazno da ako je nekom narodu potrebna izolacija, da je to postovano.
Ali je isto tako vazno da se postuju jace regionalne i nacionalne institucije, jer je to jedini nacin da se postigne
potrebni drustveni dogovor, kao i nivo autoriteta i ogovornosti pred narodom za uspeh i neuspeh nacionalnih
elita.
Isto tako, treba prestati sa idejom da postoji samo jedan nacin upravljanja drustvima, a to je demokracija
multipartijskog zapadnog tipa. Sve forme upravljanja imaju svoje pozitivne i negativne strane. Od ekstrema,
autokratske monarhije, do anarhije -- postoji nebrojeni modeli bazirani na historiji i tradiciji koji odgovaraju
raznim drustvima. Dozvoliti da se evolucijom, ne izvana, menjaju sistemi i drustva -- je jedini nacin da se
povrati mir u razorena drustva i elite.
Srbija kao i mnoge druge zemlje gdje je neolibaralizam nametnut -- moraju da se oslobode tiranije tih dogmi.
Politicari uvek imaju svoj reptilijanski instinkt -- ne previse inteligencije, ali nos za hranu i odbranu, to jest,
novac i moc. To za njih danas znaci povinovati se ideologiji koja je nametnuta, jer za drugo i nisu sposobni. Za
zaljenje su intelektualci prozapadne orijenacije koji moraju da brane neodbranjivo.
Ali sve vise se cuju glasovi za alternativni put -- ali se moraju ojacati. I usprkos moci rezimskih medija i armije
NVO velikana, takve glasove ce biti nemoguce suzbiti.
"Kreativna destrukcija" ce tako ili unistiti one koji su je zagovarali dok su svoje bogatsvo na njoj gradili, ili ce
elita Ajn Rend filozofije pokusati da prvo kroz destrukciju potkopa sto vise nacija i naroda, kroz revolucije
koje ce unistiti njihov ekonomski potencijal, i drustvenu koheziju. Te revolucije, iako uglavnom usadjene u
drustvo tehnologijom otporasa, i financirane i podrzane od zapadnih glasnogovornika, imaju potencijal da

12

razore svako drustvo koje je bilo predugo izlozeno neoliberalnom eksperimentu. Jer narod koji uopce nema
nikakve nade da ce biti bolje -- i koji stalno slusaju jedno te ista obecanja od politicara, odbiti ce pokornost.
Anarhija, nihilizam, destrukcija -- sve ce izgledati kao nada, jer je status quo iscrpio i zadnju kap strpljenja i
izdrzivosti. Ako se elite neoliberalizma nadaju da ce na kraju profitirati od kaosa -- stvarnost se otrgne
kontroli, i sve njihovo projektiranje ce biti uzalud. Te revolucije koje svesrdno podrzavaju -- razaraju i njihov
kapital, i razoriti ce na kraju i njihovu iluziju nadmoci. Novi centri moci se stvaraju, bazirani na
konzervativnim filozofijama o drustvu i ulozi drzave, uglavnom na Istoku. Cak je i Francuski presednik Oland
rekao nedavno da zivimo ne u multipolarnom svetu, nego cak i NEPOLARNOM SVETU. Po njegovom
misljenju, nitko ne moze resiti probleme sam, i svi moraju saradjivati. Samo sto Oland zaboravlja, da taj
nepolarni svet ne smije biti izlika za lov u mutnom. Jer Francuska je vec ucestvovala u mnogim
intervancijama, pa ocekuje da ce ovaj nepolarni svet to legitimizirati -- jer eto, i drugima ce nesto zatrebati.
Nece to proci. Povelja Sangajske Organizacije Saradnje ima za svoj cilj stvaranje novog, pravednog svetskog
poretka. A to znaci, da se nece upustati u ja-tebi-ti-meni nagodbe u mutnom nepolarnom svetu. Nece zapad
unistiti prirodni putokaz -- jer razliku izmedju dobra i zla jos uvijek razumije veliki dio covecanstva koji ne
dozivlaja svet bez vrednosti, "nepolaran". A to znaci da pravda postoji, bas kao sto ce uvek postojati Sjeverni
pol, i kompas nece zakazati.

24

Odgovor

Podeli

Zorka Popovi Bianca

5 days ago

! , , .
,
. ,
. .

Odgovor

Podeli

13

Bianca

5 days ago

. , ,
, , , . ,
, , ,
. , ,
, , - " "
"" , , ,
... , "
", " ", "
". " ", " "
.
, .

Odgovor

Podeli

Bianca

4 days ago

Historija Kenedija, a jos vaznije, porodice i elita koje su ga na taj polozaj lansirala, je poznata. Otac je stvorio
bogatstvo, i imao poznate veze sa mafijom. Uvek je svet podzemlja i svet bogatih industrijalaca i financijera
bio povezan u US. Ali su mu sinovi odrasli u svetu zasticenih i privilegiranih, i zato nesposobnih da se snadju
u svetu kojeg je njihov otac i razumio i iskoristio. Tako da je dolaskom Kenedija na vlast, skoro odmah izbio
inter-mafijaski sukob. Iako ima puno nagadjanja zasto, nema sumnje da je to bilo tako. Neki su bili vrlo
nezadovoljni, drugi su trljali ruke. Privilegije je dao financijskim interesima New Yorka, a nesretni su bili
naftasi i neki drugi industrijalci. Bio je pun paranoje kada je bio u pitanju Sovjetski Savez. Bio je opasan, jer je
bio spreman da na sve reagira atomskim ratom. Tako je skoro i izazvao jedan. Instalirao je nukleano oruzje u
Turskoj, na vratima Sovjetskog Saveza. A kada su oni odreagovali instaliranjem istog na Kubi, to je skoro
dovelo do rata. Na kraju je bio prisiljen da povuce instalaciju iz Turske, da bi se hvalio pobedom nad

14

povlacenjem Sovjetskih instalacija sa Kube. Njegova cela administracija je bila fascinirana idejom moci. Ako
se moze staviti neki datum na rodjenje ideje o modernom americkom hegemonizmu, to je bilo za vreme
administracije Kenedija. Povlacenje Francuza iz "Indokine" je u paranoidnim krugovima znacilo da ce se
Sovjetski Savez automatski prosiriti, i zato -- da moraju intervenirati. Kao katolik i sa dobrim vezama sa
Vatikanom, stvorila se je pogodna prica -- katolici kao manjina su u opasnosti u Vijetnamu, i zato su se pod
rubrikom "treniranja" poslati vojni savetnici -- nove gazde -- tamosnjem rezimu.
Ostatak je historija. Atentat na njega je sproveo neki ogranak mafije, koristeci jednu ideoloski zbunjenu
lutalicu. Ali kako je taj ipak previse znao da bi to otislo na sud, smaknuo ga je jedan vlasnik bara koji je do
guse bio u dugu mafiji.
Njegova nesposobnost da razresi konflikte u interesu izmedju onih koji su ga doveli na vlast, dovelo je do
otvorenih sukoba. Svog brata, Roberta je postavio za Ministra Pravosudja (Attorney General), i on je otpoceo
"borbu protiv organiziranog kriminala", to jest, borbu protiv onih interesa koje je Kenedi ostetio na korist
financijskih kartela. Tako je Kenedi i bio otac supremacije financijskog sektora, i tako i otac neoliberalizma.
Jer u sustini, neoliberalizam je sloboda protoka kapitala, kojemu je sve podredjeno. Licno, smatram da je
Thomas Friedman u svojoj knjizi Lexus i Maslinovo Stablo (2000), objasnio temelje neoliberalizma u kojeg je
duboko verovao. Sve te izopacene "vrednosti' su opisane kao neophodna istina, potpuna pobeda. Vrednost dela
je u potpunom, otvorenom, i bez griznje savesti superiornom pogledu na svet kojim vladaju elektrnonske
financije, koje on zove Zlatna Horda. I kada taj copor uleti i izleti iz nasih sredina, pa cemo ili profitirati ili biti
pregazeni. To je bilo doba zanosa i potpunog triumfa.
Kako vidimo, nije trajalo dugo. Sada se mora oslanjati na staromodne poluge vlasti, teroriste, provokatore,
bespilotne letilice, svrgavanje rezima, armije svojih neokolonijalnih entiteta, stotine baza diljem sveta i
beskrajne okupacije. A to KOSTA, a profit nije garantiran. Friedman je ipak shvatio Ahilovu petu. Pokusaj da
se iskoristi maksimum za US i UK koji najvise profitiraju u svetu ekonomskih standarda koje su nametnuli -ce doneti kontrareakciju, to jest, svet ce poceti stvarati svoja pravila, i vise pravila Zlatne Horde nece biti
univerzalna. Pa sto je ocekivao? Zar je bio toliko naivan, da je verovao u altruizam Zlatne Horde, kada je u
temeljima neoliberalizma borba za profit bez milosti. Kako onda obuzdati financijsku Zlatnu Hordu da i
drugima daje sansu -- i da US i UK ostanu neokaljani njihovim (ne)delima? Svet deli na one koji ga oblikuju
(shapers) i na one koji mu se prilagode (adapters). Zato se i Srpski politicari ponasaju na nacin na koji se
ponasaju. Oni sebe vide kao one koji ce PRILAGODITI svoje drustvo onima koji svet oblikuju. Jer
prilagodjavanje je jednostavno. Ne zahteva znanja, niti misli, niti cilja, niti strategije, niti taktike. Zahteva
papagajsko ponavljanje fraza, a u praksi unistavanje kapaciteta za slobodno ekonomsko delovanje zemlje.
Ali nova pravila se vec stvaraju diljem sveta, i kroz stotine malih i velikih poteza obuzdavaju Zlatnu Hordu.
Nova pravila, nove organizacije, nova saveznistva. A rat velikih razmera nije tako privlacan Zlatnoj Hordi, jer
ne bi bilo nacina kao u prijasnjim ratovima, da sacuva svoju globalnu mrezu, a da ne govorimo o riziku za
covecanstvo. Kada je Thomas Friedman napisao Lexus i Maslinovo Stablo, neoliberalizam je bio u svom
poletu.
Nakon Kosova, Friedman je bio siguran da je neoliberalizam nepobediv. NATO konsolidiran, Rusija u
bankrotu, Kina pod pritiskom zbog "ljudskih prava". Mozda i nisu trebali dirati Kosovo. Jer nisu ni primetili
kako su bas kroz taj Hubris, akte bahatosti, pohlepe, nasilnistva -- stvorili klice svoje propasti. Nemesis je vec
u pokretu, svega petanest godina nakon vrhunca triumfa.

Odgovor

Podeli

15

radisa Bianca

5 days ago

G-a Bianca u "sridu", nekako mi nije jasnan taj liberalizam gdje sve regulie "ponuda i potranja" u sistemu
Centralne Banke koja samo odreenim klijentima daje-tampa(na vieno i nevieno) i to famozno trite
"multinacionalki"povlatenog poloaja(porez 3-4% a domicilni 20-30% i vie)!elim Vam dug ivot dobro
zdravlje.

Odgovor

Podeli

Bianca radisa

4 days ago

Da, da. Centralne banke su NEOVISNE. Kako to zvuci otmeno! To su privatne banke, i rade sto njihovi
gospodari iz senke pozele. Da li je u pitananju neka velika infrastruktura, ili ljubavnica. "Drzavno" je "zlo",
zato jer narod bere profit, a profit ide u drzavnu kasu, i ima novca za upravu drzavom. To nije pozeljno! Kada
narod sve "privatizira", onda ce ovisiti o dugovima -- na njihovu veliku srecu.
Ali sve dok imamo politicare koji dozvoljavaju korporacijama da drze svoje glavne stabove u svojim maticnim
zemljama, dok pare kriju negde u "oblaku" , ne vise u Svajcarskoj, vec po posebno zasticenim ostrvima.
Politicari su kupljeni, i zato ne mogu doneti obicne odluke, kao naprimer, da koropracije koje svoj kapital drze
izvan zemlje i zaposljavaju vecinu radnika izvan svoje zemlje -- da su to strane, ne domace korporacije. Tada
bi morali placati za ono sto uvoze u "svoje" zemlje bez carina. I takve korporacije ne bi mogle da se takmice za
drzavne ugovore kao nacionalne kompanije, niti imati pravo na subvencije, itd.
Ali to je samo san. U svetu u kojem zivimo, postoje samo DVA SISTEMA: drzavno-upravljane korporacije, ili
korporativno-upravljane drzave. Korporativno-upravljane drzave kao US pokusavaju podvrgnuti i sve druge
drzave korporacijama. Kina je najsnaznija -- daleko najsnaznija -- u prvoj kategoriji, jer nikada nije prosla kroz
neoliberalna razaranja. Rusija je bila skoro unistena, ali se je od samog ruba provalije uzdigla, i danas sve vise

16

steze omcu oko preostalih pretendenata neoliberalizma u Rusiji. Ima ih, ali nemaju poluge moci. Njemacka je
jedina zemlja na zapadu koja je uspela da odrzi nacionalnu vlast i cije korporacije su -- vecinom -- patriotske.
Moguce je zbog rata, i svega sto su preziveli. Francuska se raspada. Nakon Sarkozija, koji je unistio Degolovu
partiju iznutra -- neolibarali i neokonzervativci su u jakom polozaju. Ali Francuzi nisu bas tako lako pokorni, i
videti cemo. Ali za sada, konzervativci i socijalisti su neoliberalizmom unistili dosta dobrog sto je bili u
Francuskom sistemu. Jos imaju jaki drzavi sektor, i svoju ekonomiju opisuju kao "mesovitu". Enleska je
misterija, jer iako je leglo neolibaralizma i ludog kapitala -- ima nesto iza kulisa, njezina elita, je nacionalno
svesna, i ima svojih nacina da ne podlegne diktatu korporacija. Ostatak Evrope je unisten. Ni nordijske drzave,
osim mozda Norveske, nemaju puno sanse da se odbrane od korporacija. Italija ima podeljenu elitu i podeljene
korporacije. Jedni su nacionalno svesni -- drugi globalisti americkog stila. Brisel je ispostava Evropskih
globalistickih korporacija -- i cuje se tiho i stidljivo -- da ce se pokusati podrediti autoritet komisara u EK
nacionalnim vladama. Ako u tome (Njemacka) uspije, Unija ce opstati nekako. Ako ne, raspasti ce se. Jer neke
zemlje jednostavno odbijaju pokornost -- Madjarska u nasem susedstvu.

Odgovor

Podeli

6 days ago

, ( ,
, , ).
, .
, , , () ,
, ,
. , ,
, , , , , , , ,
, ...
. , ,
, , , ,
, - ( - !)???! ,
...
, , ,
.

17

17

Odgovor

Podeli

Djordje

6 days ago

Dobar tekst, koji pokazuje da je liberalizam (ili neoliberalizam) samo jo jedna utopija. Slobodnog trita slabo
ima bilo gde, a naroito ga slabo ima u Americi. Alan Grinspan je ironija neoliberalizma za koji se navodno
zalae, dok sa druge strane tampa pare i deli ih najveim bankama. To nije slobodno trite, to je njegova
suprotnost.
Naroito je ironina tvrdnja:
Krv, bi, otvor puane cevi - ili dolar.
Na alost ona je 100% tana ali ne u pozitivnom smislu u koji je Ajn verovatno verovala. A moda je i svesno
postavila osnove globalne politike licemerja u kojoj mali kolektiv najbogatijih unitava kreativne i radne.

13

Odgovor

Podeli

prelom

6 days ago

, ,
. , , ,
, ,

18
, ?
( ), ,
( , 1984).

Odgovor

Podeli

., prelom

6 days ago

,
. , ,
,
/
.
, " ", , ,
.
,
.
, .
,
.

13

Odgovor

Podeli

19
Me Moria .,

6 days ago

Neka teoreticari neoliberalizma objasne svoje direktne veze sa rusenjem demokratskih pokreta sirom sveta i
podrskom najgorih diktatura, izraslih na monstruoznim sistemima mucenja njegovih protivnika. Kako takav
sistem uspostavlja moral, ako se njegovi teoreticari pojavljuju kao ucitelji Pinocea?

Odgovor

Podeli

., Me Moria

6 days ago

.
, .

Odgovor

Podeli

.,

6 days ago

-
?

20

Odgovor

Podeli

.,

5 days ago

"

.
. .

:
, .
...

:
;
.
, .
...

,
,
-
1993. ,
-
.
, ,
.
...

,
(),
-
/

21

Fortune 100
,
.
(Profit over people) .

Odgovor

Podeli

.,

5 days ago

(
), 100
10
.
"" "" .(
). 100
110 10 %.
10%, : ""
. ,
, - , , .
:
.
.
.
8

Odgovor

Podeli

o
o
o

22

.,

5 days ago

" " ,
. ,

. , .

Odgovor

Podeli

Starac Milija

5 days ago

Izraavam uenje da je ovaj tekst proao bez ikakve kontrole, jer je napravljena greka u kucanju, koja
pokazuje da je tekst samo povrno prevoen bez udubljivanja u dublji smisao. Ajn Rend nije napisala knjigu sa
naslovom "pobunjeni talas" (!?), ve knjigu sa naslovom koja bi se mogao prevesti kao POKLEKLI ATLAS.
Atlas je kao to znamo jedan od Titana koji dri zemlju, odnosno Nebo. To ima smisla kada se prati ono to to
je ona htela da istakne u ovom romanu.

Odgovor

Podeli

23
., Starac Milija

5 days ago

, . , "
". , .

Odgovor

Podeli

., Starac Milija

5 days ago

" " .

Odgovor

Podeli

Starac Milija .,

5 days ago

Znam da je knjiga prevedena kod nas, i svakako prevodilac ima svoje razloge to je naslov ovako preveo. Ipak
u knjizi u dijalogu izmeu dva lika Francisco d'Anconia, i Hank Rearden, (Titan) Atlas se pominje kao onaj
koji dri svet na svojim ramenima, te kako se on (Atlas) vie upinje da ga nosi - svet postaje tei. Kad
d'Anconia pita Reardena-a kakav bi savet dao Atlasu u tom sluaju sam
d'Anconia daje odgovor : "Da se pogne malo", ili u originalu "To shrug". Moe da se prevede i da "klecne",
"poklekne", itd., ali ne vidim logiku da se "pobuni". Prevodilac je bio oito drugog miljenja (to je njegovo

24
pravo), a izgleda i vae da se dosledno drite prevodioevog izbora. Jo samo da saznamo zato u tekstu stoji
"pobunjeni talas", to mi je zasmetalo kao faktografska greka.

Odgovor

Podeli

marama Starac Milija

3 days ago

'shrug' ne znai pokleknuti, ne znai ba ni pobuniti u strogom smislu, ve podii [kao 'shrug shoulders' slegnuti ramenima] pa onda dalje moda zbaciti? u tom smislu je prevod pobunio, jer je atlas npr zbacio zemlju
koju nosi.

Odgovor

Podeli

Lorelaj

2 days ago

Dostojevski je prorocki sazeo kuda vodi ta ideologija u "Legendi o velikom inkivizitoru", otprilike "Evo vam
nasa sloboda, samo nas nahranite" ili "Nahranite nas pa makar nas i porobili"... desava se pred nasim ocima..

Odgovor

Podeli

25

Milentije

4 days ago

Povezivanje Kanta i neoliberala koji sutinu morala vide u nekakvoj linoj srei bukvalno se granii sa
skandalom. Neznanje autora i propust urednitva.

Odgovor

Podeli

Milentije

4 days ago

,
,
.


.
, Alleszermalmer .

-
.

Odgovor

Podeli

26

.,

4 days ago

. .
. ,
, . ,
.

Odgovor

Podeli

., Milentije

4 days ago

, .

, .
(
) - . ,
.
1000 ,
. , , .