You are on page 1of 16

Sumpor Rasprostranjenost, dobijanje i hemijske

osobine
SEMINARSKI RAD

Sadraj
Uvod.................................................................................................................3
Teorijski deo......................................................................................................6
Dobijanje..........................................................................................................7
Rasprostranjenost............................................................................................9
Fizicke i hemijske osobine..............................................................................10
Upotreba........................................................................................................12
Jedinjenja sumpora.........................................................................................13
Sumpordioksid............................................................................................13
Sumporna kiselina.......................................................................................14
Zakljucak........................................................................................................15
Literatura........................................................................................................17

Uvod

Sumpor ( S, latinski sulphur) je nemetal VIA grupe. Stabilni izotopi sumpora


su: 32S, 33S, 34S i 36S.
Sumpor je neophodan za ivot oveka. Ulazi u sastav dve aminokiseline kao i
u mnoga bitna bioloka jedinjenja, kao to su na primer vitamini. Vanija
jedinjenja sumpora su sumporna kiselina, sumporasta kiselina, njihove soli,
sumpor(IV)oksid i sumpor(VI)oksid. Poznati su i oksidi sumpora: S2O(I) , SO(II)
i SO4(VI).

Sumpor se javlja i u istom obliku i u obliku minerala sulfida i sulfita. Sem iz


sumpornih ruda sumpor se u velikoj koliini dobija i preiavanjem kamenog
uglja i preiavanjem industrijskog pepela.
To je supstanca u vrstom agregatnom stanju, ute boje, karakteristinog
mirisa, slabo se rastvara u vodi. U elementarnom stanju gradi vieatomne
molekule. Ima vie alotropskih modifikacija i moe biti prakastog, kristalnog
ili plastinog izgleda. U prirodi sumpor se moe nai u elementarnom stanju,
najee na dubini preko 200m ispod naslaga peska.

Ime, simbol, atomski broj

Sumpor, S, 16

Pripadnost skupu

nemetala

Grupa, perioda

VIA, 3

Valenca

gustina, tvrdoa

1960 kg/m3, 2

atomska masa

32,065 u

elektronska konfiguracija

3s23p4

temperatura topljenja

115,21 C (388,36 K)

Teorijski deo

Dobijanje
Sumpor se dobija iz dva izvora: Veina sumpora se dobija iz podzemnih
zaliha. Odreena koliina sumpora se nalazi u nafti i u zemnom gasu
(nepreraena nafta i zemni gas koji se dobijaju u odreenim rejonima sadre
velike koliine sumpora. Pri njihovom spaljivanju nastaje sumpordioksid koji
izaziva zagaenje vazduha i kisele kie. Zbog toga pre nego to ova goriva
puste u promet rafinerije su dune da uklone sumpor iz njega).
Sumpor koji se nalazi u istom obliku ispod zemlje se otapa zagrejanom
vodenom parom i vadi na zemljinu povrinu pomou vazduha pod pritiskom.
Bitan izvor sumpora su takoe i njegova jedinjenja koja se nalaze u
industrijskim gasovima. Sumpor se u industriji dobija i redukcijom
sumpordioksida pomou ugljenmonoksida.

Koliina sumpora u kamenom uglju dolazi do nekoliko procenata i on takoe


predstavlja izvor ovog elementa. Male koliine sumpora se nalaze u
ivotinjskim belanevinama.
Elementarni sumpor dobiva se iz svojih nalazita u kojima se nalazi u
elementarnom stanju i iz svojih spojeva. Iz nalazita sumpor se dobiva tzv.
Fraschovim postupkom i staljivanjem iz kamenja u specijalnim peima, tzv.
kalkaronima i fornima. Iz spojeva sumpor se dobiva oksidacijom
sumporovodika (H2S) po Clausovu postupku i redukcijom sumporovog(IV)oksida (SO2) vruim koksom.

Fraschov postupak za dobivanje sumpora koristi se za naslage smetene 200


m ispod povrine pod naslagom peska gdje je kopanje nemogue. Ovim
postupkom dobiva se danas vie od 80% svetske proizvodnje sumpora.
Postupak se sastoji u tome da se do leita sumpora probije elina cev u
kojoj su koaksijalno smetene jo dve cevi. Kroz vanjsku cev najveeg
promera potiskuje se pregrejana vodena para ili voda temperature oko 165C
koja prodire u sumporno leite gde rastali sumpor i utiskuje ga u srednju cev.
Kroz unutarnju cev potiskuje se vru komprimirani zrak pod tlakom od 4 Mpa
(40 atm) pomou kojega se rastaljeni sumpor srednjom cevi die prema
povrini u penastoj smesi s vodom. Ovako dobiveni sumpor je za tehnike
potrebe dovoljno ist (98 - 99,5%) i ne mora se proiavati.

Dobivanje sumpora stapanjem kamenja bio je glavni postupak u prolom


stoleu, a danas se vrlo retko koristi pa ga neemo posebno opisivati. Princip
je taj da se kamenje sa sadrajem sumpora pretaljuje u posebnim peima s
povezanim komorama (fornima), a iz polazne sirovine na taj se nain
ekstrahira najvie 80% poetnog sadraja sumpora.
Dobivanje sumpora oksidacijom H2S po Clausovu postupku uvedeno je 1882.
g. Postupak se svodi na spaljivanje treine H2S i oksidacija preostalog H2S
nastalim SO2. U ovom postupku kao katalizatori koriste se boksit, aktivni
ugljen ili crveni mulj (Fe(OH)3). Reakcije koje pritom teku su:

H2S(g) + 1,5O2(g) -> H2O(g) + SO2(g)


2H2S(g) + SO2(g) -> 3S(l) + 2H2O(g)
Dobiveni rastaljeni sumpor vrlo je ist (99,5%).

Rasprostranjenost
Sumpor je rasprostranjen u gotovo svim Zemljinim sferama. Njegovo
kruenje izmeu tih sfera opisuje ciklus kruenja sumpora, sistem pretvaranja
sumpora i spojeva koji ga sadre u litosferi, hidrosferi, Zemljinoj atmosferi i
biosferi, kao i njegovu razmenu iz jedne u drugu sferu. Pri tome, sumpor se
javlja u oksidacijskom stanju -2, u spojevima kao to su metalni sulfidi i
sumporovodik, te u oksidacijskom stanju -1, na primer u aminokiselinama.
Oksidacijsko stanje 0 (nula, elementarni sumpor) javlja se u sedimentima, a
potie iz bakterijske redukcije sulfata, kao to se mogu nai u amerikoj
saveznoj dravi Louisiana, te u naslagama sumpora vulkanskog porekla. U
oksidacijskom stanju +4 javlja se u sumpor-dioksidu u atmosferi, a u
oksidacijskom stanju +6 kao sulfat u hidrosferi i litosferi.
Sumpor po masenom udjelu na spisku najeih elemenata stoji na:
osmom mestu na Zemlji sa udjelom od 0,46%
15. mestu u Zemljinoj kori sa udjelom 0,048%
16. mestu u kontinentalnoj Zemljinoj kori sa 0,035%
Elementarni sumpor u prirodi se javlja u ogromnim nalazitima, naprimer na
Siciliji, u Poljskoj (kod Tarnobrzega), Iraku, Iranu, amerikim saveznim
dravama Louisiana i Texas te u Meksiku. Osim pomenutih, sumpor je
pronaen i u mnogim podrujima od Australije, Sjeverne i June Amerike,
Azije i Evrope. Takoe, pronaen je u mineralnim uzorcima sa dna mora,
naroito u Meksikom zalivu, Srednjoatlantskom i Istonopacifikom grebenu.
isti sumpor je relativno rijedak, ali u veim koliinama dolazi do povrine
Zemlje putem vulkanskih erupcija.

Fizicke i hemijske osobine


U istom stanju sumpor je cvrsta supstanca svetlo-ute boje bez ukusa i
mirisa. Slab je provodnik elektriciteta i topline, a trenjem se nabija
negativnim statikim elektricitetom. Najistaknutije svojstvo elementarnog
sumpora je sposobnost stvaranja jake, jednostruke kovalentne veze izmeu
vlastitih atoma (-S-S-). Sumpor se javlja u velikom broju vrstih, tekuih i
plinovitih alotropskih modifikacija.
Sumpor je prilino reaktivan element, reaguje pri viim temperaturama sa
mnogim metalima osim platine, iridijuma i zlata dajui sulfide. Sa ivom,
sumpor reaguje trenjem s njom ve pri sobnoj temperaturi dajui iva-sulfid.
Sumpor reaguje i sa polumetalima i nemetalima pri viim temperaturama.
Na vazduhu, sumpor se pali na temperaturi iznad 250 C te gori plavkastim
plamenom pri emu nastaje sumpor-dioksid. Taka paljenja se moe sniziti
putem gasova rastvorenih u sumporu kao to su sumporovodik i sumpordioksid. Na vlanom vazduhu sumpor tokom vremena gradi sumpornu
kiselinu i sumpor-dioksid. Sumpor ne reaguje sa neoksidirajuim kiselinama
dok sa oksidirajuim poput azotne kiseline oksiduje do sulfata. U sulfidnim
rastvorima, sumpor se otapa dajui polusulfide. U rastvorima koji sadre
sulfite, sumpor reaguje dajui tiosulfat.
U organskoj hemiji elementarni sumpor se koristi naprimer u Asingerovoj
reakciji za dobijanje 3-tiazolina. Gewaldova reakcija, takoe jedna od
viekomponentnih reakcija, omoguava sintezu supstituiranih 2aminotiopena, polazei od elementarnog sumpora. Sa Grignardovim
spojevima sumpor reaguje dajui tioetere ili tiole. Cikloheksan dehidrira do
benzena isputajui sumporovodik.

Tamno uti, piramidalni kristali sumpora

sa belim aragonitom.

Pri sobnoj temperaturi stabilan je jedino vrsti tzv. ortorombini sumpor (alfasumpor) ija se molekula sastoji od osam prstenasto povezanih atoma
sumpora. Ovaj sumpor je netopljiv u vodi, teko je topljiv u alkoholu i eteru,
slabo topljiv u benzenu, a lako je topljiv u ugljikovom(IV)-sulfidu (CS2) i
ugljikovom(IV)-kloridu (CCl4). Ortorombini sumpor zagrevanjem pri
temperaturi 95,5C prelazi u monoklinski sumpor (beta-sumpor) koji takoe
ima prstenaste molekule S8.
Monoklinski sumpor je lako topljiv u CS2 i javlja se u vie oblika s manjim
molekulama, kao gama-sumpor, ro-sumpor i delta-sumpor. alfa-sumpor se
sastoji od molekula S8 i topljiv je u CS2. pi-sumpor sastoji se od molekula S4,
a mi-sumpor je tamnosmea tcnost koja nastaje pri 160C, a sastoji se dugih
lanaca sumporovih atoma i netopljiv je u CS2.
Naglim hlaenjem gustog, rastaljenog sumpora dobiva se amorfni ili plastini
sumpor koji se sastoji od dugog niza sumporovih atoma. Vrenjem sumpora pri
temperaturi 444,6C nastaju pare koje su smesa molekula od dvoatomnih S2
do S8. Nastala para je najprije naranasto-uta i sadri molekule S8, pri 500C
je crvena (sadri molekule S6). Iznad 500C je svetlija, a pri 650C je
slamnato-uta (sadri molekule S2). Naglim hlaenjem para sumpora dobiva
se sumporni cvet.

Sagorijevanje sumpora

Upotreba
Sumpor i njegova jedinjenja su bitne sirovine za dobijanje sumporne kiseline,
osnovnog proizvoda hemijske industrije. Vei deo sumpora koji se dobije
koristi se za proizvodnji sumporne kiseline. Velike koliine sumpora se koriste
i u vulkanizaciji u procesima u kojima se kauuk pretvara u gumu. Prirodni
kauuk kroz tretiranje sumporom gubi svoju ljepljivost i postaje elastiniji.
Ovaj proces se odigrava pri temperaturi izmeu 100 150 C. Zavisno od
procenta sumpora dobija se mehka ili potpuno tvrda guma.

Zbog relativno male zapaljivosti sumpor se koristi za izradu vetakih


plamenova. U medicini se sumpor koristi za lijeenje konih bolesti. Koristi se
i kao sredstvo za unitavanje korova. Koristi se i za proizvodnju lijekova,
ibica, pesticida i papira. Male koliine sumpora se koriste i za proizvodnju
specijalne vrste betona. Taj beton za razliku od obinih ne podlijee dejstvu
kiselina, tako da se koristi u nekim fabrikama u kojima postoji opasnost od
izlivanja kiselina.

Jedinjenja sumpora
Kako se sumpor spaja sa skoro svim elementima, broj njegovih spojeva vrlo je
velik. S metalima, tj. elementima niske elektronegativnosti, sumpor stvara
jonsku hemijsku vezu i ima oksidacijski broj -2. U veini svojih spojeva
sumpor je vezan kovalentnom vezom, a stvara spojeve u kojima ima
oksidacijski broj: -2, -1, +1, +2, +3, +4 i +6. Hemija sumporovih spojeva
dosta je opsena pa e se ovde navesti samo manji broj karakteristinih
jedinjenja:

Sumpordioksid
Sumpordioksid nastaje spaljivanjem sumpora na vazduhu. On je bezbojan
gas, zaguljivog mirisa. Tei je od vazduha. Rastvara se u vodi. Rastvor koji
nastaje je kiseo jer gas reaguje sa vodom gradei sumporastu kiselinu (H2SO3
). To dokazuje da je sumpordioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je
nestabilna i lako se ponovo razlae na sumpordioksid i na vodu.
Sumpordioksid u obliku rastvora ili u vlanom okruenju deluje kao izbeljiva.
Sumpor dioksid izbeljuje razne stvari redukujui sastojke koji se u njima
nalaze.
Sumpordioksid se isputa kao sporedni produkat iz automobila i iz dimnjaka
fabrika zagaujui ivotnu sredinu. Napada sistem za disanje ljudi i ivotinja.
Rastvarajui se u vazduhu uzrokuje kisele kie koje unitavaju biljke, metalne
konstrukcije i graevine.

Sumporna kiselina
Sumporna kiselina je hemijsko jedinjenje molekulske formule H2SO4. Spada u
klasu neorganskih kiselina. Sumporna kiselina je bezbojna uljasta tenost.
Kod industrijske sumporne kiseline dozvoljen je vei stepen neistoa, i kod
nje boja ide od bezbojne do ukaste boje.Ona je veoma polarno jedinjenje,
mea se sa vodom u svim odnosima i higroskopna je supstanca.Ona se moe
dobiti oksidacijom sumpora ili sumpor-dioksida toplom, koncentrovanom
azotnom kiselinom. Sumporna kiselina je jedna od najjaih neorganskih
kiselina. Veoma je korozivna i sa njom se mora paljivo rukovati.Sumporna
kiselina je po Arenijusu dvobazna kiselina jer disocijacijom daje dva jona
vodonika po molekuli.
Energija solvatacije sulfatne kiseline je veoma visoka, i razblaivanje sulfatne
kiseline je jako egzoterman proces, te se vri samo dodatkom kiselinu u vodu,
nikako obratno.
U vodi sumporna kiselina veoma lako disosuje (kao i sve jake kiseline),
proizvodei veliki broj vodonikovih H+ jona u rastvoru.

Sumporna kiselina moe da uestvuje u reakciji neutralizacije. U reakciji sa


bazama, baznim oksidima ili metalima dobija se metalni sulfat (odnosno so
sumporne kiseline i tog metala). Sumporna kiselina moe da reaguje sa
metalima koji su u naponskom nizu metala iznad vodonika, jer ti metali
istisnu vodonik iz nje gradei sa njom odgovarajuu so.
Sumporna kiselina je najvaniji proizvod bazine hemijske industrije. Proizvodi
se u velikim koliinama jer ima veoma iroku upotrebu.
Najea primena sumporne kiseline je proizvodnja vetakog ubriva, ali
ima mnogo drugih primena, kao to je dobijanje hemikalija, rafinisanje ulja,
proizvodnja boje, proizvodnja deterdenata, u tekstilnoj industriji (koristi se za
proizvodnju sintetikih vlakana), u proizvodnji lekova, za proizvodnju
eksploziva, u metalurgiji, u akumulatorima itd. Retko se upotrebljava ista
sumporna kiselina. Najee se koristi njen 96-98% vodeni rastvor.

Zakljucak

Sumpor (lat. sulpur) jeste hemijski element sa simbolom S i atomskim brojem


16. Ubraja se u halogene elemente, tj. nalazi se u estoj glavnoj grupi
periodnog sistema. Prema udelu u Zemljinoj litosferi nalazi se na 16. mestu
najzastupljenijih elemenata. Sumpor je uta, nemetalna supstanca, koja gradi
veliki broj alotropskih modifikacija. U prirodi se javlja kao samorodan ali i u
obliku svojih mnogobrojnih neorganskih jedinjenja, meu kojima su
najpoznatiji sulfidi i sulfati.
Odreene aminokiseline i koenzimi sadre sumpor. U organizmima, on igra
ulogu pri anaerobnom nainu dobijanja energije kod mikroorganizama.
Najvei deo dobijenog elementarnog sumpora koristi se u hemijskoj industriji
za proizvodnju sumporne kiseline, tehniki najvanije i najvie proizvedene
osnovne hemikalije. Kao sastojak kiselih kia, sumpor-dioksid je od velike
vanosti za okolinu.