You are on page 1of 5

Geopolitiki rat

SVET | BILjANA OROVI | SEPTEMBAR 19, 2014 00:15


________________________________________
Rusija e biti prinuena da preduzme adekvatne mere zatite svoje bezbednosti
i eleo bih da ne bude suvine histerije na Zapadu kada ove odluke budu donete i
ponu da se realizuju, poruio je Vladimir Putin

Za Peat iz Moskve Bogdan urovi


SAD nee dozvoliti Rusiji da obnovi Sovjetski Savez pod maskom ekonomske
integracije, izjavila je pre skoro dve godine tadanji ameriki dravni sekretar
Hilari Klinton. Mi primeujemo neki pomak u pravcu ponovne sovjetizacije
regiona. Samo to se to nee zvati Sovjetski Savez. To e biti carinski savez ili
savez zemalja Evroazije, ili neto slino. Mi tano znamo kakav e biti njihov cilj,
zato pokuavamo da razmotrimo sve naine da usporimo ovaj proces ili da mu ne
dozvolimo da se ostvari, najavila je 7. decembra 2012. ef amerike diplomatije
(Peat br. 246). Mnogima tada nije bilo jasno kakva se tano pretnja krije u
njenim reima, ali dogaaji koji su potom usledili pokazali su da one nisu bile blef.
OTVORENO NEPRIJATELjSTVO
Klintonova je ovu izjavu dala tano godinu pre poetka nemira u Ukrajini i istog
dana kada je ameriki Senat usvojio diskriminatorski Zakon Magnitskog, kojim
Vaington, prvi put od okonanja Hladnog rata, uvodi jednostrane sankcije ruskim
dravnim funkcionerima. Uzalud je Dmitrij Peskov, pres sekretar predsednika
Rusije Vladimira Putina, uveravao da to to mi vidimo na teritoriji biveg
Sovjetskog Saveza jeste novi tip integracije, zasnovan iskljuivo na ekonomskoj
integraciji Vaington ne tolerie nikakve integracije, posebno ne jaanje svojih
direktnih konkurenata (u koje treba ubrojati i Evropsku uniju) niti stvaranje novih
centara moi.
Dve godine kasnije, postaje jasno ta je Klintonova imala u vidu. Iako je njena
izjava data neposredno uoi preputanja mesta efa diplomatije Donu Keriju,
oigledno je da se ona aktivno priprema da u januaru 2017. poloi zakletvu i
postane prva ena predsednik SAD. U tom smislu, predsednik Barak Obama i
sekretar Keri dele zajednike spoljnopolitike ideje sa Klintonovom, ne samo zato
to su deo iste, Demokratske partije. Ve decenijama ameriki prioriteti ostaju
nepromenljivi, kao i mone porodice Klinton i Bu, koje ih sprovode. Peskovljeva
objanjenja mogla su imati nekakvo dejstvo na evropske partnere, ali je u
planovima Amerikanaca budunost Rusije jasno odreena. Meutim, i ruska
diplomatska taktiziranja samo su deo strategije Moskve, koja mora paljivo i
korak po korak da osporava i rui hegemoniju Vaingtona.
Mnogo je direktniji, tog decembra 2012, bio predsednik Komiteta za
meunarodne poslove Dravne dume Aleksej Pukov, konstatujui da je prvi put

da tako visoki ameriki zvaninik javno govori protiv formiranja EAU. Izvlaenje
EAU kao fenomena treba posmatrati kao otvoreno neprijateljstvo ruskoj spoljnoj
politici. To je, zapravo, objava svojevrsnog ultimatuma Ruskoj Federaciji,
naglasio je Pukov, napominjui da namere Vaingtona za stupanje u politiku
konfrontaciju na postsovjetskom prostoru nee ostati bez posledica. Rusija e
preispitati saradnju sa Vaingtonom, upozorio je Pukov i napomenuo da SAD
sada nisu u poziciji da objavljuju geopolitiki rat Ruskoj Federaciji.
Istovremeno sa ovom razmenom otrih replika, pojavila se i vest u Vaington
postu da Amerika planira da vie nego utrostrui broj agenata svoje vojne
obavetajne slube u narednih nekoliko godina, poveavajui njihov broj sa 500
na 1600 ljudi. Za zamenika predsednika Akademije za geopolitike probleme
Konstantina Sivkova, to je bio signal da se Amerika priprema za rat. Zato su ruski
eksperti jo tada ozbiljno shvatili pretnje Hilari Klinton da e na sve naine
spreiti nastajanje Evroazijske unije i upozoravali da e se to desiti u formi
lokalnih sukoba u blizini ili na samoj ruskoj granici, ime bi Moskva bila uvuena u
vrtlog nestabilnosti. Ako Pukov nije mnogo pogreio kada je rekao da 2012.
Amerika nije bila u poziciji da objavljuje Rusiji geopolitiki rat, sada se situacija
oigledno promenila.
PARADOKS
Geopolitiki rat je ve u punom jeku. Puca se u blizini i na samim granicama
Ruske Federacije, i na zapadu i na jugu, dok je na istoku u toku geostrateko
opkoljavanje ruskih saveznika, Kine i Irana. Istina, brojni analitiari upozoravali su
na pribliavanje hladnog rata jo pre nekoliko godina, a posebno od jeseni 2011,
kada je Putin objavio da se vraa u Kremlj, o emu je na list u vie navrata pisao.
Kada se geopolitika situacija u Evroaziji sagleda iz ovog ugla i sa vremenske
distance, dogaaji postaju mnogo razumljiviji. To je protekle nedelje potvrdio i
sam Putin, na Samitu angajske organizacije za saradnju (OS) odranom u
prestonici Tadikistana, Duanbeu. Ruski lider se, izmeu ostalog, osvrnuo na
paradoksalnu situaciju da je novi paket sankcija Moskvi uveden neposredno po
potpisivanju mirovnog plana za Ukrajinu u Minsku. Dakle, Ukrajina nije razlog, ve
samo izgovor za nanoenje tete Rusiji.
ak ne mogu ni da shvatim sa ime su povezane nove sankcije. Moda se
nekome ne dopada to je proces krenuo po mirnom scenariju. Jer, prethodno su
nai zapadni partneri doveli do ustavnog prevrata u Kijevu, zatim su podrali
kaznenu operaciju na jugoistoku a sada, kada situacija ulazi u tok mirovnog
regulisanja, preduzimaju se koraci koji su usmereni faktiki na ruenje mirovnog
procesa. Zato? Znate, u glavu mi dolazi takva jeretika pomisao da Ukrajina
zapravo nikoga ne zanima. Ona se koristi prosto kao instrument ljuljanja
meunarodnih odnosa. Kao instrument, kao talac elje nekih uesnika
meunarodne komunikacije, recimo, da reanimiraju NATO. Ne toliko kao vojnu
organizaciju, ve kao jedan od kljunih instrumenata spoljne politike SAD kako bi
ujedinili oko sebe svoje satelite. Da ih naplae nekakvom spoljnom pretnjom,
ukazao je Putin.

Pod izgovorom ukrajinske krize, NATO aktivno poveava svoje prisustvo pokraj
ruskih granica i SAD su jo ranije napustile sporazum o neirenju protivraketne
odbrane, pojasnio je Putin. Sve to, bezuslovno, treba da imamo u vidu, i
imaemo u vidu, posle donoenja odluke o osiguranju bezbednosti nae zemlje.
Mi emo da uinimo sve da bezbednost bude apsolutno pouzdano garantovana i
o tome smo ve mnogo puta govorili. Upozoravali smo da emo biti prinueni,
upravo prinueni, da preduzimamo adekvatne mere sa ciljem osiguranja svoje
bezbednosti. Veoma bih eleo da ne bude suvine histerije potom, kada ove
odluke budu definitivno donete i ponu da se realizuju, istakao je ruski
predsednik.

PLANOVI ATLANTISTA
Tako se, deset meseci od izbijanja ukrajinske krize, konano nazire kompletna
slika vaingtonskih planova na tlu Evrope. I ova slika je, zapravo, nona mora ak
i za pesimiste. Ideja prekookeanskih stratega je prosta i genijalna. Intenzivnim
obavetajnim radom i neprestanim medijskim i diplomatskim pritiskom povodom
ruske agresije najpre produbiti nepoverenje izmeu Kremlja i evropskih
prestonica. Ne treba zaboraviti da su predradnje uinjene jo tokom 2013, kada je
lansirana besomuna kampanja o navodnim krenjima prava pripadnika
seksualnih manjina u Rusiji, a Putin oznaen kao diktator i homofob. Niko na
Zapadu nije ni pokuao da objasni da su ruski dravni organi zauzeli tvri stav
samo prema zloupotrebi LGBT organizacija finansiranih iz inostranstva, kao
sredstva politikog pritiska i uticaja, a ne prema graanima netradicionalne
orijentacije. No, teta je bila uinjena i njen efekat se pokazao na Olimpijadi u
Soiju, kada su se ameriki novinari i blogeri naprosto utrkivali u infantilnosti i
zlonamernosti.
Istovremeno je situacija u Ukrajini eskalirala protestima protiv Viktora Janukovia.
Sinhronizovani koraci uinjeni su jo u samom startu, kada su demonstracije u
Kijevu predstavljene kao borba za evropsku i demokratsku budunost Ukrajine,
naspram planova Moskve da svog suseda uvue u mranu prolost. Pokazalo se
da medijska predstava o borbi dobra i zla i dalje pije vodu kod jednog dela
publike. Kada je klin izmeu Evrope i Rusije dovoljno vrsto zabijen, prelo se na
direktno lobiranje meu lanicama EU da Rusiju treba odluno kazniti naravno,
radi evropske budunosti naroda Ukrajine. Mnogi, ukljuujui Nemaku,
Francusku i Italiju, s poetka su se opirali ovoj pogubnoj ideji, ali su posle nekoliko
nedelja pritisaka popustili. Francuske vodee banke nale su se pod pretnjom
isplate milijardi dolara penala zbog krenja pravila poslovanja u SAD, to je
dovelo do nagle promene kursa Pariza. I Italija je ekspresno dobila mesto efa
diplomatije EU, za Federiku Mogerini, i u Rimu su poeli drugaijim oima da
posmatraju situaciju. Nemci su od Vaingtona u izgled dobili novo, primamljivo
pakovanje starog aranmana o svojoj ulozi upravnika nad istonom Evropom,
pa su i oni na kraju promenili svest.
Manjim evropskim zemljama posle toga nije preostalo nita drugo nego da slede
zajedniku evropsku politiku, ma kako ona tetna bila po interese samih lanica

EU. Kada su ovi kljuni ciljevi ostvareni i sankcije uvedene, mehanizam


geopolitikog rata poeo je da funkcionie u punom obimu i svim pravcima.
Najpre, smanjuje se meuzavisnost izmeu Rusije i Evrope stvorena poslednjih
godina i pravi se iluzija u EU da mogu bez Moskve. To je odlina vest za
Amerikance. Brisel i Moskva sve jae se meusobno amaraju, podrivajui svoje
temeljne ekonomske interese, usled ega se stvara atmosfera nepoverenja, a
sada ve i neprijateljstva. To je siguran put u primenu jo razornijih ekonomskih
mera. Istovremeno, uporno se sugerie da Moskva priprema vojne napade na
itav niz evropskih zemalja, to je najbolji nain da se one podstaknu na
okupljanje oko amerikih zatitnika i naravno, na kupovinu njihovog naoruanja.
Svako ko pokua da kae da Rusija nema razloga da bilo koga napada biva
odmah uutkan i proglaen za putinofila i neprijatelja slobodnog sveta. I taj cilj
je ostvaren Evropa i Rusija klize u otvoreno neprijateljstvo.

RAZLOZI ZA HISTERIJU SAD


Drugi vaan segment jeste otvaranje novog unutranjeg fronta u samoj Rusiji.
Ako je prethodnih meseci glavni udar na Putina iao uz optubu da je izdao
Novorusiju, sada je ova matrica primetno modifikovana. Najnovija verzija glasi:
Putin je slab i neodluan lider, pod vlau liberala i pete kolone i njemu se ne
moe verovati! I u ovom sluaju, svako ko bi se usprotivio ovakvim tvrdnjama bio
bi oznaen kao amerikanofil i liberal koji mrzi Novorusiju i ne ali njene poginule
civile. Logika je jasna: im Putin nije zaratio sa 40-milionskom Ukrajinom i
krenuo na osvajanje Kijeva, to znai da se uplaio i nagodio sa oligarsima. Isto
tako su se uplaili i svi oni koji objanjavaju da Amerikanci samo to i ekaju, pa da
kau: Vidite li da smo bili u pravu i da je Rusija agresor kojega treba najsurovije
kazniti. Kada bi se to zaista i desilo, svi oni koji sada pozivaju na rat odjednom bi
se pretvorili u borce za mir i tada bi vikali kako je Putin zaratio sa celim svetom i
uveo zemlju u totalnu izolaciju. Sa druge strane, tvrdnja da je Putin slab lider
apsolutno ne stoji, jer u tom sluaju ne bi Zapad protiv njega mobilisao sve svoje
snage, ak i po cenu velikih gubitaka. Pre e biti da je obrnuto.
Igra, geopolitiki rat koji se razbuktao povodom Ukrajine oigledno e zahtevati
godine predsednikovog strpljivog rada, pre svega na azijskom i latinoamerikom
pravcu, u takvim forumima kakvi su OS i BRIKS. Tenkovski napad oruanih snaga
RF na Kijev uopte nije neophodan da bi se pobedilo. Naprotiv, mnogo je bolje
nastaviti sa do sada efikasnom strategijom latentnog prisustva u Ukrajini koja,
kako se Putin izrazio, baca Amerikance u histeriju i izbija im osnovne adute iz
ruku. U kombinaciji sa ekonomskim merama koje Moskva ve primenjuje prema
Kijevu, ove metode daju rezultate. Takoe, poela je sa smanjivanjem isporuka
prirodnog gasa evropskim zemljama, u pojedinim sluajevima do minimuma
garantovanog potpisanim ugovorima. Na taj nain, stvara se, za sada blaga,
energetska kriza u Evropi, vie kao nagovetaj ta sve moe da se desi u
narednom periodu. to je mnogo vanije, oteavaju se takozvane reversne
isporuke Ukrajini iz EU. Jer, vika gasa naprosto nema u cevima, pa Evropljani
moraju sa Kijevom da podele sopstvene koliine.

ALTERNATIVA UNIPOLARNOM SVETU


Prema zacrtanoj globalnoj strategiji Kremlja, neophodno je nastaviti sa
potiskivanjem dolara kao jedinstvene rezervne svetske valute. To je, zapravo,
jedini pravi nain da se ovaj rat dobije, jer je vie nego oigledno da je Ukrajina,
uprkos svom velikom znaaju za Rusiju, samo sporedni kolosek i veto
postavljena zamka na tom putu. Pravi nain suprotstavljanja bie stvaranje novog
punopravnog i monog geopolitikog pola na svetskoj sceni. To u budunosti
mogu postati OS i BRIKS, na elu sa Rusijom, Kinom i Indijom. Ako se u julu
sledee godine OS-u pridrue Indija i Pakistan, a zatim i Iran, to je ve
najavljeno, ova organizacija objedinie polovinu svetskog stanovnitva i resursa.
Zemlje BRIKS-a i OS-a imaju, najblae reeno, rezerve prema Zapadu. Njih
objedinjuje ideja stvaranja alternative unipolarnom svetu kako bi svojim narodima
obezbedile dostojanstveno mesto u svetu, bez bilo ijeg tutorstva i eksploatacije.
One sada shvataju svoju snagu i vide jasan put. Treba, zato, oekivati da e u
narednom periodu Zapad fokusirati svoju energiju na ruenje ovih struktura u
nastajanju, ali je malo verovatno da e u tome uspeti. Ipak, sve ove promene
nee se desiti odmah, pa je pred Putinom najvaniji zadatak da Rusija izdri
pritiske Zapada jo neko vreme. Vaington je zato i krenuo na sve ili nita,
svestan da vreme ne radi za njega. Geopolitiki rat je poeo, a kada e se i kako
zavriti to ne moe da se predvidi.