You are on page 1of 8

1

IVADIN JOVANOVI: Nemamo pravo na iluziju o zagarantovanom miru

INTERVJU | LjILjANA BOGDANOVI | SEPTEMBAR 12, 2014 00:15

Tek e istorija oceniti efekte servilnosti i opinjenosti srpske elite Zapadom,


ukljuujui otunu idolopoklonost prema sejaima smrti, otrova i destrukcije iz
1999. Srbija ne sme da zaboravlja, Srbija mora da pamti, ukoliko eli da je
stvarno potuju, a ne da je tretiraju kao nezrelu, nedovrenu, spremnu da prihvati
svako poniavanje
Razgovarala Ljiljana Bogdanovi Fotografije Aleksandar Plavevski
Meunarodna nauna konferencija pod nazivom Veliki rat i aktuelne poruke za
oveanstvo u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i ruskih
drutvenih organizacija Centar nacionalne slave i Fond Andrej Prvozvani bie
odrana u Beogradu naredne nedelje 17. i 18. septembra.
Kako se oekuje, ovaj impozantni skup u Centru Sava okupie veliki broj
uesnika vie od stotinu naunika, istoriara, vojnih strunjaka i diplomata. U
Srbiju ovim povodom stiu gosti i uesnici iz Rusije, Crne Gore i Republike Srpske,
iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Grke, Belgije, Poljske, Italije, Kipra, Nemake,
Austrije, Brazila, Indije, eke, Bugarske, Libana.
Tragom ideje organizatora namernih, kako kau, da se Veliki rat razmotri sa
geopolitikog, civilizacijskog, eshatolokog i drugih za savremeno svetsko
ustrojstvo vanih momenata, a i zadate zapovesti da se minulo vreme analizira
sa osvrtom na izazove i pretnje u savremenom svetu, ije prilike veoma
podseaju na svetsku situaciju 1914, razgovaramo sa gospodinom ivadinom
Jovanoviem, predsednikom Beogradskog foruma, iskusnim srpskim diplomatom i
nekadanjim ministrom spoljnih poslova SRJ.
Tema konferencije koju organizujete gotovo je dramatino intonirana: Veliki rat i
aktuelne poruke za oveanstvo. Odrednica aktuelne ve je neskrivena
poruka. Iz ovog itav vek udaljenog iskustva, koju biste poruku vi sami izdvojili
kao sada najvaniju?
Istorija Prvog svetskog rata, istorija uopte, kao i ogromne patnje i rtve za
slobodu ne smeju se zaboraviti, kao to se ne sme dopustiti revizija i
krivotvorenje istorije. Pamenje je dokaz odgovornosti i moralni dug prema vie
od 20 miliona ljudi poginulih u tom ratu, od kojih su civili veina. Za Srbiju, koja je
u Velikom ratu izgubila vie od 1 250 000 stanovnika, ili etvrtinu ukupnog
stanovnitva, koja je ostvarila pobede u epohalnim bitkama poput onih na
Kolubari i Ceru, koja je preivela albansku golgotu i ostvarila proboj Solunskog
fronta, pamenje i veito potovanje rtava je sveta dunost, izraz brige za
nacionalni identitet.
Oekujem da e osnovna poruka uesnika konferencije biti da se ne sme
dopustiti ponavljanje tragedija kao to su Prvi i Drugi svetski rat, da je neophodna

neprekidna aktivnost nacionalnih i meunarodnih institucija, naunika,


intelektualaca i svih ljudi na planeti, za ouvanje mira i reavanje svih problema
mirnim putem.
Ovakve poruke su prirodna reakcija na kontinuirane ratne poare i razaranja koji,
sa manje ili vie intenziteta, traju itav vek. U raznim delovima sveta nastavljaju
se stari, ili potpaljuju novi ratni sukobi. Toga nije poteena ni Evropa. Koliko jue,
na narod bio je rtva razbijanja zemlje u potpaljenim graanskim ratovima, a
zatim, i oruane agresije NATO. Na talasu NATO politike irenja na Istok, u Ukrajini
je potpaljen graanski rat. Neofaizam i neonacizam ire se i u drugim delovima
Evrope zaklanjajui se platom antikomunizma i demokratije. Ne mogu da
verujem da je to spontani proces. Ko i zbog ega finansira te grupacije, ko kreira
potranju za njihovim vrednostima i uslugama? Sme li evropska civilizacija
da utke prelazi preko toga, jesmo li svesni posledica oportunizma i zakasnele
pameti?
Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazuje da se privilegije steene u meunarodnim
odnosima ne predaju bez rata, da imperija koja gubi moe nai, stvoriti, ili
proglasiti povod za izazivanje velikog rata. To je 1914. bila Austro-Ugarska. A kako
je 2014?

Ubrajate li se u one koji predviaju ratni sukob svetskih razmera kao neizbenu
budunost?
Svetska ekonomska kriza oznaila je kraj ere globalne dominacije Zapada, na elu
sa SAD. Pojava BRIKS i irenje interesovanja za pristupanjem drugih zemalja
izrazili su to pomeranje u globalnom rasporedu moi u svetu. Naelno nemirenje
sa monopolom jedne sile ili grupacije BRIKS je nedavno na Samitu u Brazilu
pretoio u konkretne odluke meu kojima se izdvaja odluka o formiranju
sopstvene razvojne banke i drugih zajednikih institucija koje smanjuju zavisnost
od Berton-Vudskog sistema.
Zapadni centri moi, kako potvruju i zakljuci nedavnog Samita NATO u Velsu,
ne mire se sa gubitkom privilegija u svetskim odnosima, spremni su da iskoriste
sve potencijale, ukljuujui vojne (NATO) da bi ih ouvale. Ne verujem da trezveni
ljudi mogu biti spokojni kad znaju da u Evropi danas ima vie amerikih i NATO
vojnih baza nego u vreme Hladnog rata, da se ubrzano gomilaju vojne snage,
zvecka orujem i sve to se pribliava ruskim granicama. Na otvoreno antiruskoj
osnovi formiraju se snage za brze intervencije, a vojni budeti ubrzano rastu.
Pitanje je, dakle, hoe li Zapad (SAD) biti sposoban da shvati da je i za njih i za
svet bolje da sa Rusijom i Kinom trae kompromis o novom ureenju odnosa u
svetu, ili e se bezizgledno silom suprotstaviti istorijskoj neminovnosti.

ini se da ozbiljnost dananjih prilika, kao i slinosti sa predveerjem


nekadanjeg uasavajueg planetarnog sukoba nisu u fokusu panje ne samo

(o)smiljeno anestezirane populacije i najireg svetskog javnog mnjenja ve i


dobrog dela onih koji bi trebalo da budu usredsreeni i svesni kretanja i naznaka
budunosti politiara, stratega, intelektualaca? Niko upuen!
Politiari, a pogotovu, nauna elita nemaju pravo na neznanje, neobavetenost ili
na iluzije, najmanje na iluzije da je mir zauvek zagarantovan i da nema opasnosti
od rata. Za zabrinutost je i svojevrsna manija proglaavanja dojueranjih lidera
oruane agresije za strateke partnere, savetnike, privilegovane prijatelje Srbije
od kojih se oekuje da dre do obeanja i morala, da budu velikoduni,
dobronamerni, takorei porodini prijatelji. Na stranu dnevnopolitike ocene i
retorika, ali srpska politika i dobar deo intelektualne elite, poev od pua 2000.
nadalje, prihvatili su Zapad, njegove interese i vrednosti kao jedino merilo
principijelnosti, civilizovanosti, kulture, ili statusne neutralnosti. A kako su se
drali, ne u vreme davnih istorijskih raskra, ve jue, u vezi sa pitanjem
kanjavanja Srbije, njene izolacije, sankcija, snabdevanja lekovima, ili u vezi sa
finansiranjem obuke i naoruavanjem albanskih terorista, ili 1999. kada su po
nama bacali bombe sa osiromaenim uranijumom, ili 2008. kada su blic krigom
priznali kriminalno otcepljenje Kosova i Metohije, ili Ponekad je utisak da je
naima najvanije da od nekih komesara, pomonika dravnog sekretara ili
ambasadora kvinte dobiju komplimenat za reformski kurs, hrabrost,
okretanje budunosti ili tranzicionu kapacitiranost ne razmiljajui o tome ta
stvarno stoji iza toga, hoe li od svega biti stvarne koristi za Srbiju! To se
oitovalo u svim oblastima politike i drutva od njihovog odnosa prema statusu
Kosova i Metohije, ustavnom poretku, zakonodavstvu, privredi i odbrani do
kulture, medija, obrazovanja i istoriografije. Tek e istorija oceniti efekte
servilnosti i opinjenosti srpske elite Zapadom, ukljuujui otunu idolopoklonost
prema sejaima smrti, otrova i destrukcije iz 1999. Srbija ne sme da zaboravlja,
Srbija mora da pamti, ukoliko eli da je stvarno potuju, a ne da je tretiraju kao
nezrelu, nedovrenu, spremnu da prihvati svako poniavanje.

Ako je istorijska perspektiva neophodna za razumevanje savremenog sveta, ta


nam ona danas, kada smo svedoci da je istorijsko pamenje kratko i da mnogi
pamte kao veverice imperativno nalae?
Skloni smo da se ponaamo oportunistiki, kratkorono, od danas do sutra, bez
uvaavanja istorijskih iskustava. Defetizam, verovanje da vie u Evropi nee i ne
moe biti ratova moe se, naalost, pokazati kao vrlo skupa iluzija. Kakve
zakljuke namee ubrzavanje trke u naoruavanju, otvaranje novih vojnih baza u
centralnoj i istonoj Evropi, dramatino formiranje stratekih snaga za brze
intervencije i sve to dok se nastavlja viegodinja ekonomska i finansijska
svetska kriza?
Da li smo ve zaboravili da je strategija tzv. irenja NATO na Istok, odnosno, na
granice Rusije, poela praktino da se primenjuje agresijom NATO pre 15 godina
protiv nae zemlje? Amerika baza Bondstil na Kosovu i Metohiji, prva je u lancu
vojnih baza koje su posle nje nicale kao peurke posle kie irom istone i
centralne Evrope. Tako je sve do najnovijih pet rotirajuih NATO baza, o kojima

je doneta odluka da budu na Istoku ali ije precizne lokacije jo nisu utvrene.
Njihov je zadatak da prihvate snage za brze intervencije formirane na jasnoj
antiruskoj osnovi.
Aktuelna kretanja i iskustva iz istorije upozoravaju da snage koje reenje svojih
ekonomskih problema vide u novim ratovima vre sve direktniji uticaj na politiku
strategiju vojno najmonijih zemalja, na izazivanje planiranih kriza i ratova.
ta znae izjave koje od naih zvaninika ujemo ak i povodom 100-godinjice
Prvog svetskog rata da Srbija nee vie ratovati? Da li to znai da su Prvi i Drugi
svetski rat zavisili od volje Srbije? Da je Srbija trebalo da prihvati ultimatum Bea
1914? Ili da bi prihvatanje ultimatuma spreilo dugo planiranu agresiju? Da li su i
saveznika bombardovanja pre 70 godina zavisila od volje Srbije? Da li treba
prihvatiti i tezu da su Srbi 1995. dobrovoljno napustili Krajinu? Da li su i Rambuje i
agresija NATO 1999. godine da li je sve to i mnogo drugog, zavisilo od volje
Srbije? Nije li, ipak, previe neskromno dovoditi u pitanje ispravnost politike Srbije
tokom itavog 20. veka? Koliko bi onda pepela po glavi trebalo da prospu bive
kolonijalne sile, one koje u svojoj istoriji nose odgovornost za genocid i mnoge
druge? Ko jo u Evropi i svetu tako olako prihvata zdravo za gotovo ono to mu
drugi govore da je dobro za njegovu zemlju? Kada e im neko rei neka oni brinu
o svojim interesima, a Srbija zna ta su njeni, pa da onda traimo kompromis,
umesto da prihvatamo diktate u vidu komesarskih ohrabrivanja? Ako bi se
desilo da neko ikada napadne Srbiju, hoe li se ona braniti ili predati?
Istina je jedino da Srbija, kao retko koja zemlja u Evropi, dobro zna cenu ratova za
odbranu svoje i slobode Evrope, da nikada nije, niti e poeleti da vodi agresivne i
osvajake ratove, da su joj mir i sloboda iznad svih drugih vrednosti. Bolji ivot
mogu je jedino u slobodi, dostojanstvu i samopotovanju. To ima smisla isticati.

Da li je i u poznatim okolnostima ureenosti savremenog sveta , u kojem se u


meunarodnim odnosima jasno nastupa i sarauje sa pozicija sile, bez skrupula
i okolienja, uopte mogue sauvati dostojanstvo i samopotovanje koje
pominjete?
Vodei rauna o istorijskom pamenju, Srbija mora rei ne svakom gestu ili
ponaanju u stilu tutorstva, arogancije, potcenjivanja zdrave pameti ili direktnog
poniavanja to je, naalost, praksa velikog broja stranih komesara, ambasadora,
savetnika i instruktora, pa ak i otpravnika poslova.
Miljenja sam da je Srbiji potrebna dugorona strategija razvoja i strategija
spoljne politike kao deo razvojne. Ona treba da bude zasnovana na istorijskim
iskustvima, realnom sagledavanju prioriteta unutranjeg razvoja i na
razumevanju osnovnih kretanja u svetu, Evropi i okruenju. to se tie prvog
elementa, iskustava iz Prvog i Drugog svetskog rata, iz razbijanja SFRJ, agresije
NATO 1999, razgradnje SRJ i otimanja Kosova i Metohije moraju se ozbiljno uzeti
u obzir. Razmetanje sa tezom da ne postoje veiti prijatelji i veiti neprijatelji,
koja potie od predstavnika imperijalnih sila, nepotrebno je, nedolino i za Srbiju
tetno.

Pratei odnose Srbije sa drugim zemljama, posebno susednim i lanicama EU,


smatram da je za Srbiju izuzetno znaajno da se okane davanja jednostranih
koncesija bilo kome i vrati principu reciprociteta, da se u svemu rukovodi stavom
da su joj drugi partneri potrebni onoliko koliko je ona kao partner potrebna njima.
Zatim, ne bi bilo ozbiljno niti odgovorno da u istu ravan stavlja saveznike i
prijatelje iz najteih vremena i one koji Srbiju i danas tretiraju kao drugorazrednu,
inferiornu, zaboravnu, kao monetu za zadovoljavanje apetita njihovih korporacija,
ili i njihovih vrlih saveznika prvog reda u regionu. Pogotovo bi bilo neodgovorno
i samodestruktivno davanje ekskluzivnih privilegija dojueranjim agresorima kao
to su, na primer, ugovori o slobodnom tranzitu trupa NATO, SOFA sporazum i
mnogi drugi.
Treba razmisliti ta je sve Srbija dala i ta sve nee dati (ukoliko se ne koriguje)
zbog svog mekog srca prema eljama Brisela, Vaingtona, Londona i Berlina. A
spisak elja sve inovativniji i iri, nikada da usahne! Samo jo da pourimo sa tim
raspakivanjem Ustava, pa ohrabrivanjima da usvojimo ovo ili ono, da od
drave, za poetak, napravimo savez autonomnih pokrajina nee biti kraja!

Razmiljajui o aktuelnim stratekim i dravnikim potezima naih politiara, ta


biste eventualno izdvojili kao panje vredno s obzirom na usmerenja koja
pominjete i smatrate vanim?
to se tie razumevanja aktuelnih trendova i prilagoavanja spoljne i razvojne
politike novim uslovima, utisak je da ima izvesnih pozitivnih pomaka, posebno
kada je re o odnosima sa Kinom i Rusijom, ali da su prilagoavanja spora i
nedovoljna da bi odgovarala promenama u Evropi i svetu, odnosno, dugoronim
interesima Srbije. Naa politika, u osnovi, i dalje se ravna prema rasporedu snaga
iz 1999, produbljuje saradnju sa NATO, dri se EU kao jedine alternative,
oekuje izdanu razvojnu pomo i investicije iz EU bez obzira na krizu, ali to
kasni formiranje nove vlade u Pritini pa ne moe bre da sprovodi Briselski
sporazum o faktikom priznanju jednostranog otcepljenja to je unipolarni
poredak u meuvremenu otiao u istoriju, to su se na svetskoj sceni pojavile
nove ekonomske, finansijske, odbrambene i druge integracije, to je svetska kriza
pogodila prevashodno EU, to je NATO postao ofanzivni osvajaki vojni savez,
ee strana u unutranjim sukobima nego u mirovnom procesu, to je u Velsu
odlueno da se zaotri kurs protiv Rusije, ukljuujui i formiranje snaga za brza
dejstva sve to, bar za javnost, ostaje bez vidljivog odraza u spoljnoj politici.
Zasad vreme zahteva bra prilagoavanja, ako ne i naputanje koncepta iji je
ekskluzivno zapadni kurs postavio DOS, odnosno njegovi mentori.
Najzad, istorijska iskustva ukazuju da se u situacijama zaotravanja napetosti
posveuje vea panja aktiviranju unutranjih ekonomskih, prirodnih i ljudskih
potencijala. Psihoza nemoi, preteranog uzdanja u stranu pomo, investicije i
ekspertize odgovara samo onima koji vrebaju ekstrapogodnosti. Od toga nema
razvoja, jo manje elana.

Nema sumnje da je danas rat u Ukrajini ina taka istorijskog, globalnog i


epohalnog preloma. U medijima se citira poetizovana opaska Gardijanovog
novinara: Zato, poivaj u miru, Novi svetski poretku. Roen u Berlinu 1989.
Umro sa Liman bradersom septembra 2008. Sahranjen u istonoj Ukrajini
avgusta 2014. Da li je ideja globalnog svetskog poretka zaista definitivno
preminula, to bi dalje znailo i da je istorija daleko od svoga tobonjeg kraja, o
emu se, kao to je i pisano i poznato, decenijama dobrano mantralo?
Sukobi u Ukrajini, zaista, imaju i taj simbolini karakter na koji ukazujete u
pitanju. Ali, treba naglasiti da je taj sukob mnogo vie od simbolinog znaenja.
On je doveo do velikih i realnih opasnosti pribliivi Evropu i svet riziku od
globalne oruane konfrontacije i sukoba ije bi tragine posledice bilo teko
predvideti. to do toga nije dolo, smatram da je prevashodna zasluga ruskog
Predsednika Putina, koji se dravniki mudro odnosi prema tekim provokacijama,
unutranjim pritiscima da po kratkom postupku sredi stvari i spoljnim pritiscima
da se pokori a sunarodnike izloene genocidnom stradanju ostavi bez ikakve
podrke i nade.
Ameriki stratezi i analitiari itav niz godina tretiraju Ukrajinu kao neku vrstu
nagrade za pobedu u Hladnom ratu. Njihov je oigledan cilj da tu zemlju uvuku u
lanstvo NATO i tako zagospodare dugom granicom prema Rusiji. Jo 2006.
godine na Samitu NATO u Rigi SAD su se zalagale da se Kijevu uputi poziv za
lanstvo. To se nije desilo zbog rezervi koje je imala Nemaka. Dve godine posle
toga, situacija iz Rige ponovila se i na Samitu NATO u Bukuretu 2008. Poziv za
lanstvo Kijevu ni tada nije upuen zbog rezervi Nemake koja je, sa dobrim
razlogom, isticala da bi to poremetilo odnose Evrope sa Rusijom.
Tragian graanski rat u Ukrajini uzrokovan je strategijom irenja NATO na Istok.
Istine radi, treba podsetiti da je ta strategija testirana i zapoeta agresijom NATO
1999. protiv nae zemlje. Znamo kako je pripremana sa osloncem na albansku
teroristiku organizaciju povezanu sa meunarodnim teroristikim i kriminalnim
organizacijama. Vidimo na koga se Zapad sada oslanja u Ukrajini, ko je pomogao
puu u Kijevu radi zbacivanja legitimnog proruskog predsednika Janukovia,
kakve uloge u napadima na stanovnike istone i jugoistone Ukrajine imaju
Desni sektor, banderovci i tzv. Nacionalna garda i pronacistike i profaistike
grupacije. Cilj opravdava sredstvo deviza je onih koji sa strane povlae konce
rata. I albanski teroristi, i al-kaidovci, i nacisti, i faisti su nai ako rade za
nae ciljeve. Samo, problem nastaje kad se svi oni, pre ili kasnije, po pravilu,
okreu protiv svojih finansijera i gazda! Tada, postaju tui, avolji, globalno zlo
neprijatelji.

U istoriji nema popravnog, u (geo)politici nema zaustavljanja i vraanja vremena,


uz namirenje pravde, rehabilitaciju okrivljenih i gubitnika, no ovde se uvek sa
lakoom primala ideja neka bude to biti ne moe, pa u skladu sa tim postaviu
vam i naizgled iracionalno pitanje: da li je, u zavisnosti od daljih dogaaja oko
Ukrajine, odnosno Novorusije i drugih ozbiljnih pomeranja na globalnoj ahovskoj

tabli, mogua revizija najnepovoljnijih odluka i reenja za srpski narod? Posebno,


da li je mogue nadati se promenama povodom statusa june srpske pokrajine?
Tzv. Briselski sporazum je suprotan Ustavu Srbije, nikada nije, niti je mogao
postati integralni deo ustavnog i pravnog poretka Srbije, suprotan je Rezoluciji
Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) to nije dogovor slobodnih volja ve diktat,
zbog ega smatram da je nitav od nastanka. Kako razvoj u Evropi, ali i u drugim
delovima sveta govori, nezakonito oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije, ili
ilegalna secesija, poela je da daje svoje efekte sluei kao presedan za
separatizme ak i zemljama koje su finansirale, naoruavale i obuavale teroriste
i secesioniste na Kosovu i Metohiji.
Krim je vraen matici, kojoj je oduvek pripadao. Pokrajina Kosovo i Metohija treba
da se vrati Srbiji jer je to oduvek srpska zemlja i dravna teritorija.

Moe li se zakljuiti da su nalogom datim na prolonedeljnoj NATO seansi u


Njuportu, u kojem se trai izuavanje ruskog hibridnog ratovanja, nalogom
direktno uslovljenim vojnim i stratekim debaklom u Novorusiji, stratezi zapadne
alijanse priznali svoju nimalo superiornu (ne samo vojnu) poziciju?
Zapad, na elu sa SAD, u velikim je problemima. Kriza je ugrozila udobnost,
privilegije unipolarnosti. Rusiji, Evropi, Kini, BRIKS-u, itavom svetu je potreban
mir da bi razvio svoje velike prirodne i ljudske resurse. Multinacionalni
korporativni kapital eli da ouva svoje privilegije, mnoge suverene zemlje su
razdrobljene da bi njihovim delovima mogle da upravljaju velike korporacije, pri
emu bi dravne institucije tih dravica bile puki servis velikih korporacija. Njima
nije dovoljno to su razbijene Jugoslavija, ehoslovaka, SSSR, Sudan, Irak, Libija
i druge zemlje. Kljuni cilj je razbijanje Rusije. Olbrajtova je odavno rekla da su
prirodna bogatstva Rusije meunarodni resurs, da ne mogu pripadati jednoj
zemlji. Seam se da je Predsednik Putin jednom odgovorio na takve poruke u
smislu onda izvolite, ekamo vas. Njen zemljak Zbignjev Beinski je jo
konkretniji u svom pisanom zahtevu Rusiju treba podeliti na tri dela evropski,
sibirski i dalekoistoni. Za poetak.
Dakle, ne bi bilo prvi put u istoriji da nosioci krupnog kapitala, posebno
vojnoindustrijskog i finansijskog, spas za svoje probleme i privilegije potrae u
velikom ratu. Njihova elina pesnica je NATO sa svojom imperijalistikom,
osvajakom strategijom.
Oruja je i tako previe. Ukljuujui nuklearno. Njegova tzv. minijaturizacija
izaziva svrab u dlanovima upravljaa rata da bi ga upotrebili. O bazama,
militarizaciji sistema politikog odluivanja u zapadnim demokratijama i drugim
opasnim fenomenima da i ne govorimo. Zato je situacija ozbiljna i
uznemiravajua. Naroito zabrinjava porast nepoverenja izmeu glavnih rivala,
podizanje ratne gotovosti i intenziviranje trke u naoruavanju. Neophodne su
velika energija i ogromna politika volja da bi se produbljivanje poremeaja
zaustavilo a narueni odnosi, koliko-toliko, vratili u normalu.

Upravo povodom ovog NATO skupa, ije su poruke i zakljuci, kao i vreme
odravanja, ve i sami znakoviti i upozoravajui, bilo je u naoj javnosti otro
kritiki intoniranih osvrta na prisustvovanje ovom dogaaju srpskog ministra
vojnog. Da li je odlazak meki na rupu naeg prvog vojnika sa gledita
nacionalnih, stratekih interesa, ali i etikih normi ozbiljnija greka?
Prisustvovanje naeg ministra odbrane NATO samitu na kojem je glavna tema
osmiljavanje antiruske strategije, po mom miljenju, nepotrebno je i tetno. Ono
e se u NATO koristiti kao argument da je Srbija uesnik u kreiranju takve
strategije, to lino ne verujem da je sluaj. Ako najuticajniji mediji u nekim
zemljama osnivaima i kljunim igraima NATO tvrde da je NATO strana u
ukrajinskom graanskom ratu, da je instrument rata, a ne mira, ako znamo da je
NATO na teritoriji nae zemlje ostavio hiljade rtava, posejao otrovni nuklearni
otpad od kojega se teko ikada moemo osloboditi, ako je poinio zloine protiv
mira i ovenosti i postao osvajaki, a ne odbrambeni savez, zato bi se Srbija
povezivala sa takvom njegovom ulogom? Srbija ne sme da ima nita sa NATO
strategijom protiv Rusije. Posebno u godini kada se obeleava 100 godina od
poetka Prvog svetskog rata tokom kojeg je Rusija, po cenu velikih rtava, pruila
ogromnu pomo.
Pritisci, kojih je nesumnjivo bilo, da se srpski ministar nae na Samitu NATO u
Velsu ne umanjuju izreenu ocenu da je to bila nepoeljna i nepotrebna odluka.
Ona nije u skladu ni sa pozicijom vojne neutralnosti Srbije. NATO je, ipak, vojni
savez. Verujem da bi za mir u svetu bilo najcelishodnije da bude rasformiran.
___________________________________________________________________________
RE O RUSKO-SRPSKOM SAVEZNITVU
Kao simbolina prethodnica i uvod u Meunarodnu konferenciju na temu Veliki
rat i aktuelne poruke za oveanstvo ( takoe u organizaciji Beogradskog
foruma, uz saradnju ruskih udruenja Centar nacionalne slave i Fond Andrej
Prvozvani) u utorak 16. septembra 2014. godine, u Ruskom domu u Beogradu
bie odran i nauni skup Srpsko-ruski okrugli sto posveen razliitim aspektima
uzroka i posledica Prvog svetskog rata, rusko-srpskim odnosima i saveznitvu.
Govorie ugledni naunici, publicisti i javne linosti iz Srbije i Rusije. Moderatori
Okruglog stola e biti prof. Jelena Guskova (Rusija) i istoriar dr Mile Bjelajac
(Srbija).