You are on page 1of 92

Inenjerska ekonomika

autori:
mr Zdravka Veliki
dr Tima Segedinac
dr Gordana Veliki
...............................

recenzenti:
dr Dragan Karabasil
spec Nenad Stankovi dipl ing

Urednik , tehniki urednik i kompjuterska priprema: autori

Izdava: VT Novi Sad

tampa: VT Novi Sad

tira : 300 primeraka

ISBN............
CIP..............

Inenjerska ekonomika

SADRAJ:

ISTORIJAT ..............................................................................................4
RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEA......................................................5
TEJLOR I NAUNO UPRAVLJANJE........................................................6
FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA......................................8
POJAM I DEFINICIJA PREDUZEA ......................................................12
VRSTE PREDUZEA...............................................................................13
PODELA RADA FUNKCIJE I ORGANIZACIONE JEDINICE.............16
FUNKCIJE PREDEZEA ..................................................................17
ISTRAIVANJE I RAZVOJ......................................................................17
TEHNIKA FUNKCIJA ...........................................................................18
FINANSIJE I RACUNOVODSTVO..........................................................18
KOMERCIJALNA FUNKCIJA .................................................................19
OPTI POSLOVI.......................................................................................20
FUNKCIJA KONTROLE ..........................................................................20
PLANSKO ANALITIKA FUNKCIJA..................................................21
KADROVSKA FUNKCIJA.......................................................................22
EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA..........................................23
SREDSTVA U PREDUZEU ...................................................................23
OSNOVNA SREDTSVA...........................................................................24
OBRTNA SREDSTVA..............................................................................27
FONDOVI PREDUZEA.........................................................................28
KALKULACIJE ........................................................................................31
ODREIVANJE CENE.............................................................................35
POTRANJA I PONUDA .........................................................................36
KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE .....................................................36
PROCENA TROKOVA...........................................................................37
UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE .....................................................38
IZBOR METODE FORMIRANJA CENA .................................................38
EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA .......................................39
PRODUKTIVNOST RADA ......................................................................40
INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA ......................................................41
PRINCIP EKONOMINOSTI...................................................................42
RENTABILNOST .....................................................................................43

Inenjerska ekonomika

PRINCIP LIKVIDNOSTI ..........................................................................45


REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEA ............................................46
OSTVARENA PROIZVODNJA................................................................47
UKUPNI PRIHOD PREDUZEA .............................................................47
NAMENA OSTVARENOG PRIHODA.....................................................49
DOHODAK PREDUZEA .......................................................................49
DOBIT PREDUZEA ...............................................................................50
GRAFIKI PRIKAZ POSLOVANJA PREDUZEA ...............................51
PROIZVODNI PROGRAM PREDUZEA U FUNKCIJI MAREKETINGA
..................................................................................................................54
Logistiko istrivanje trita nabavki..........................................................55
Istraivaje cena konkurencije .....................................................................56
Perspektivno programiranje........................................................................56
EKONOMINE ZALIHE ...................................................................59
VRSTE TROKOVA ZALIHA .................................................................59
ODREIVANJE OPTIMALNE KOLIINE ZA NARUIVANJE ...........64
MODEL 1 ..............................................................................................64
MODEL 2 ..........................................................................................68
PLANIRANJE MATERIJALA ..................................................................70
ODREIVANJE SIGNALNE I MINIMALNE ZALIHE KOD JEDNOLIKE
I KONSTANTNE POTRONJE MATERIJALA.......................................72
ABC-TEHNIKA ....................................................................................76
(DIJAGRAM PRIORITETA) .............................................................76
POSLOVNI BIZNIS PLAN PREDUZEA .................................83
SADRAJ BIZNIS PLANA ......................................................................84
UPUTSTVO ZA IZRADU BIZNIS PLANA ..................................88
IZRADA BIZNIS PLANA .....................................................................88
LITERATURA ..........................................................................................92

Inenjerska ekonomika

ISTORIJAT

Istorija je svedok prolaska vremena; ona obasjava sadanjost, oivljava memoriju,


daje smernice svakidanjem zivotu, i pribliava nam veze proslosti Cicero
istorija sadri zapise beskonacnih varijacija ljudskih iskustava koje svi mogu da
vide; i u tim zapisima svako moze nai uzore i upozorenja; dobre stvari za ugled i
osnovne stvari pokvarene skroz-naskroz da izbegne. - Livi

Naziv EKONOMIJA potie od grke rei OIKOS u prevodu KUA


i NOMUS, u prevodu zakon.Re EKONOMIJA, podrazumeva zakone
pomou kojih se vodi i upravlja kuom.
Ekonomija prouava i iznalazi metode, ija primena u procesima
proizvodnje, potronje, raspodele i razmene materijalnih dobara i usluga,
omoguava uspeno upravljanje KUOM, bilo da se radi o, porodinom
domainstvu preduzeu, privredi jedne drave ili svetskoj privredi.
Moe se rei da je ekonomija izbor najbolje, odnosno najracionalnije
kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomou kojih se osvaruju
postavljeni ciljevi.
Pod izrazom EKONOMIJA , podrazumeva se tedljivost i racionalno
korienje raspoloivih resursa , ali i red u voenju gazdinstva.
EKONOMIKA kao nauna disciplina prouava delovanje
ekonomskih zakonitosti u odrejenoj zemlji, privrednoj oblasti ili
preduzeu.Ekonomika je deo ekonomskih zakonitosti u konkretnom
ekonomskom ambijentu. Termin ekonomika prvi put uvodi Alfred Maral u
svom delu Principi ekonomike, oetkom dvadesetog veka.
Jedan od prvih pisanih tragova primene ekonomije naen je prilikom
traganja za ostacima Vavilonske kule .

Inenjerska ekonomika

Vavilonski kralj Hamurabi (2285 2231 p.n.e.) je izdao zakone koji


propisuju:
1. minimalnu nadnicu ( danas najnia cena rada )
2. kontrolu kvaliteta ( odstupanje od propisanog kvaliteta
surovo se kanjavalo );
3. obraun trokova ( za potrebe obezbeenja finanasiskih
sredstava za grtaenje kule );
4. planiranje potrebnih kadrova za graenje kule itd.;
Ekonomske nauke spadaju u grupu drutvenih nauka koje za predmet
izuavanja imaju ekonomsku oblast ivota.
Ekonomika i organizacija preduzea ine neraskidivu celinu i
izuavaju pojave stanja i promene stanja u preduzeu. Ona se bavi
preduzeem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom
procesa organizovanja.
RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEA
Upravljaj svojim preduzece ili ce ono upravljati tobom Benamin Franklin

Ekonomika preduzea je relativno mlada nauna disciplina koja se


razvila kao rezultat drugih srodnih naunih disciplina i ekonomske prakse a
manje kao rezultat sopstvenih istraivanja.

Inenjerska ekonomika

Srednjovekovni trgovci dali su prva saznanja o preduzeu u svojim


trgovakim knjigama.Ona su sadravala korisna uputstva , zakljuke i
stavove steene na osnovu dugog iskustva .Tehnika dvojnog knjigovodstva
prvi put je objavljena 1494 g. u sklopu voenja trgovakih preduzea.
Temelji ekonomike preduzea postavljeni su u Nemakoj poetkom
XX veka. Osnova je pre svega u knjigovodstvu i bilansnim teorijama
nemakih autora ( malenbaha , Niklia i Melerovia ) .
U razvoju ekonomike preduzea znaajnu ulogu imaju ameriki
autori, koji su postavili temelje naune organizacije rada Oni su se
orijentisali na razvoj metoda i tehnike rada preduzea i praktinu primenu tih
metoda u preduzeu.Svakako najpoznatiji su radovi Frederika Telora.
:
TEJLOR I NAUNO UPRAVLJANJE
Frederik V. Tejlor (1856-1915) iveo je i radio u SAD. ivotni put
Tejlora bio je veoma buran. Svoj radni vek zapoeo je kao fiziki radnik,
zatim je radio kao uenik u jednoj eljezari gde je izuio mehaniarski zanat.
Napredujui u poslu bio je jedno vreme poslovoa a vanredno je studirao
tehnologiju. On je dosta rano, kao poslovoa, glavni inenjer i ef radionice,
ispoljavao naklonost ka istraivanju i eksperimentisanju, emu se kasnije
upotpunosti posvetio. Svoju radnu karijeru zavrio je kao nauni radnik i
savetnik za organizaciju.
Ovakav razvojni put uticao je da se Tejlor najvie bavio istraivanjem
i reavanjem problema vezanim za ( radionicu ) proizvodnju. Njegova
osnovna karakteristika pristupa organizaciji rada je u tome to je poao od
radnog mesta, kao osnovnog, da bi obuhvatio preduzee kao celinu.U
poetku njegov glavni interes bio je vezan za radno mesto, odnosno oveka
kao izvrioca, i iznalaenje mogunosti za poveanje uinka rada. Svoje
postavke i reenja eksperimentalno je proveravao, to je bio pionirski
poduhvat u ovoj oblast.
Radei u pogonu, on je istovremeno pratio i prouavao rad radnika, a
kasnije, kad je postao poslovoa i rukovodilac (ef) pogona, uvodio je nove
metode rada.
Pored znaajnih rezultata u prouavanju rada maina vezanih za
proraun reima rada, poznati su njegovi eksperimenti u vezi sa utovarom
uglja i elinih blokova u eliani. Uoio je da radnici veim lopatama i
eim odmorima mogu da utovare vie uglja .Radnik koji je ujednaenom
brzinom ( manji zamor) prenosio blokove, uz ee i krae odmore, u toku
radnog dana znatno je poveao radni uinak (sa 12,5 na 47 tona za dan).

Inenjerska ekonomika

Kombinujui i usavravajui alate i metode rada sa kraim i eim


odmorima, Tejlor je uspevao da uviestrui radni uinak. Tejlor je birao za
svoja ispitivanja najsnanije i najspretnije radnike i prema njihovim
rezultatima je postavljao normu ( vreme potrebno za obavljanje posla ).
Za Tejlora je karakteristino isticanje onih reenja u proizvodnji koji
omoguavaju maksimalni uinak, bez obzira na ostale uslove , posebno
psihofizike mogunosti zaposlenih.
Analizirajui ulogu poslovoe , koja mu je bila dobro poznata na
osnovu vlastitog iskustva , utvrdio je da se od njega zahteva :
1. Poznavanje itanja crtea,
2. Poznavanje tehnolokog postupka ,
3. Snabdevanje radnih mesta potrebnim resursima ( materijal,
alat, uputstva za rad .),
4. Kontrola izvrenja proizvodnih zadataka i drugo.
U svom delu PRINCIP NAUNOG UPRAVLJANJA izdatom
1911.god. Tejlor je postavio sledee principe organizovanja poslova u
proizvodnji:
1. Usavravanje metoda rada i postavljanje normi na bazi studije rada i
vremena;
2. Izbor i usavravanje radnika za odreena radna mesta ;
3. Odvajanje pripremnih od izvrnih poslova ;
4. Usklaivanje odnosa izmeu rukovodioca i radnika.
Tejlorov doprinos organizaciji kao nauci je u sledeem :
1. Uveo je metodu naunog upravljanja ( scientific management ) ;
2. Uveo je eksperiment da bi utvrdio najbolji metod rada ;
3. Uveo je funkcionalno rukovoenje .
4. Postavio je princip ekonominosti;
Princip ekonominosti je postavio kao zahtev da se ostvari maksimalna cena
( Cp ) prodaje uz minimalne trokove ( Ck ) proizvodnje :
E = Cp /Ck

Cena prodaje / cena kotanja

Ekonominost je jedan od glavnih ciljeva poslovne politike vs akog


preduzea.Ekonomino poslovanje reava mnoge ekonomske i drutvene
probleme kao to su standard stanovnitva, ugled u meunarodnim odnosima

Inenjerska ekonomika

itd. Ovaj i ostale ekonomske principe poslovanja , bie objanjeni detaljno u


sledeim poglavljima.
Skoro istovremeno sa radom Tejlora , u Evropi je na slinom problemu
radio Anri Fajol.

FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA


Anri Fajol ( 1845-1925 ) je iveo i radio u Francuskoj. Kao rudarski
inenjer je relativno brzo napredovao u poslu preko raznih rukovodeih
mesta sve do generalnog direktora koncerna rudnika. Proveo je 58 godina na
raznim poslovima vezanim za rudnike. Stoga su disciplina i rad, koji su
tradicionalno potrebni rudnicima zbog moguih opasnosti, znaajno uticali
na formiranje Fajolovih shvatanja o organizaciji rada.
Kasnije, po naputanju rada u rudnicima, Fajol zauzima niz znaajnih
mesta u privrednim komorama, savetima i ustanovama. Zajedno sa svojim
sledbenicima i saradnicima (Karlioz i atalije) organizovao je Nacionalni
komitet francuske organizacije koji spada meu prve organizacije ove vrste
sa meunarodnom reputacijom.
Svoj dugogodinji rad direktno u praksi Fajol je iskoristio za prouavanje
niza problema. Pored interesovanja za geoloka istraivanja i eksploataciju
rudnika, on posveuje posebnu panju prouavanju problema iz oblasti
organizacije i upravljanja rada.
Najvei doprinos Fajol je dao svojom administrativnom doktrinom koju
je objavio u svom najznaajnijem delu INDUSTRIJSKO I OPTE
UPRAVLJANJE (1916), gde je opisao osnovne principe rukovoenja i
upravljanja. Fajolova administrativna doktrina predstavlja skup principa,
pravila i administrativnih postupaka iz oblasti organizacije rada. Ona
predstavlja osnovu savremenog menadmenta U svojoj administrativnoj
doktrini on polazi od sveukupnih poslova koji se moraju obavljati u jednom
preduzeu. i to:
1. Tehnika funkcija je ta kojom se obavlja osnovna delatnost
(proizvodnja) preduzea i koja ne moe da funkcionie bez saradnje sa
drugim funkcijama.
2. Komercijalna funkcija se odnosi na zadatke u vezi as
obezbeenjem sirovina, materijala i prodaje gotovih proizvoda. Od uloge
ovog sektora najvie zavisi prosperitet preduzea, jer znati kupiti i prodati je
isto tako vano kao i umeti proizvesti (kupiti to jeftinije, a prodati to
skuplje). Danas je komercijalna funkcija prerasla u funkciju marketinga koja

Inenjerska ekonomika

istrauje trite (ta, koliko i kakav proizvod se moe prodati). Na osnovu


njega se orijentie razvojna sluba preduzea. Dakle, marketing je vii nivo
razvoja komercijalne slube.
3. Finansijska funkcija ima zadatak da se brine o prikupljanju i
pravilnoj upotrebi ,potrebnih i raspoloivih finansijskih sredstava za
nesmetano funkcionisanje preduzea. Kvalitet ove funkcije se meri u
blagovremenom i pod najpovoljnijim uslovima obezbeenju finansijskih
sredstava za normalno funkcionisanje preduzea.Zadatak ove funkcije je i da
vri kontrolu namenske upotrebe novanih sredstava.
4. Funkcija
bezbednosti (sigurnosti)
imovine
i osoblja
podrazumeva obezbeenje imovine od kraa, trajkova, atentata, zatite od
poara i sl. Fajol je naglaavao potrebu obezbeenje imovine sa vlasnikih
pozicija, ali je i prvi ukazao i na potrebu zatite radnika na radu.
5. Raunovodstvena funkcija ima zadatak da prui sliku stanja o
uspenosti poslovanja i imovini preduzea u svakom trenutku. Podaci koje
daje ova funkcija predstavljaju osnovu za donoenje svih zna
ajnih
upravljakih odluka. Ova funkcija po Fajolu predstavlja organ vida
preduzea.
6. Administrativna funkcija treba da povee i uskladi rad
prethodnih funkcija.
Fajol najvei znaaj pridaje administrativnoj funkciji tako da se on sa
pravom moe smatrati tvorcem administrativnog upravljanja. Po njemu
upravljanje obuhvata:
1. Predvianje ( planiranje ) buduih dogaaja kao pripremu za
izradu programa aktivnosti;
2. organizovanje,
obezbeenje
materijala,
odgo
varajuih
sredstava i kadrova za rad, konstituisanja organa rukovoenja,
odreivanje delokruga rada i preciziranje organizacionih
postupaka;
3. nareivanje (komandovanje), se svodi na stavljanje u stanje
funkcionisanja celokupnog personalnog sastava preduzea, pri
emu dolazi do izraaja Fajelov princip o jedinstvu
upravljanja i komandovanja;
4. usklaivanje (koordiniranje) rada. Svaka podela rada zahteva
koordinaciju, a to je usklaivanje razlicitih aktivnosti u
preduzeu. Fajol u ostvarivanju tog cija preporuuje stalni
kontakt i sastanak rukovodilaca, to je do dananjih dana
ostalo kao praksa pod nazivom sastanak kolegijuma;
5. kontrolisanje se sastoji u permanentnom nadzoru odvijanja
aktivnosti nad izvrenim zadacima, pri emu se vodi rauna

10

Inenjerska ekonomika

da se oni obavljaju u skladu sa datim uputstvima i naredbama.


Fajol, u cilju efikasnosti kontrole, predvia sankcije za
neizvrene programom predviene aktivnosti kao i za
neizvrene naredbe.
I danas su ovo osnovni sadraji funkcije menadmenta.
FAJOLOVI ADMINISTRATIVNI PRINCIPI
Bitne karakteristike Fajolovog shvatanja, u vezi sa organizacijom,
izraene su kroz 14 administrativnih principa, koji najdirektnije odreuju
filozofiju administrativne doktrine, tj. naina rukovoenja i upravljanja.
Ovi principi su i danas aktuelni i potrebni su svakom menaderu ,
zato emo im posvetiti zasluenu panju :
1. Podela rada je nuna u proizvodnji jer upuuje izvrioce na
odreenu vrstu posla (specijalizaciju), ime se postie vea efikasnost i
produktivnost. Ovo se odnosi i na preduzee i rukovodilaki (menaderski)
kao i tehniki rad. Podela rada ima svoje granice koje odreuju vrstu posla, i
njih ne treba prekoraiti. Svaki rukovodilac treba da vidi do koje granice je
efikasna usitnjenost rada.
2. Autoritet i odgovornost je osnovno obeleje svakog rukovodioca
koji mu daje funkcija koju obavlja. Autoritet je pravo izdavanja nareenja i
zahtevanje poslunosti. Postoji dve vrste autoriteta:
a) autoritet koji proizilazi iz kompetencija radnog mesta i
b) steeni autoritet koji proizilazi iz linih kvaliteta i sposobnosti
menadera..
Fajol je insistirao na izjednaavanju ova dva autoriteta. Po njemu
autoritet rukovodeeg kadra je nuno potreban za uspeno funkcionisanje
organizacije preduzea. Autoritet bez odgovornosti ne moe postojati.
3. Disciplina je pridravanje pravila organizacije u pogledu
izvravanja zadataka u cilju uspenog poslovanja. Po Fajolu nita se ne
moe organizovati bez discipline. Zato pravedne sankcije za prekrioce
moraju da postoje kao osnova discipline.
4. Jedinstvo nareivanja (komandovanja) se sastoji u tome da
svaki pojedinac (ili sluba) moe primiti nareenje samo od jedne osobe
(efa) i treba da odgovara istoj osobi. O svim pitanjima on izdaje uputstva,
vri (ako je potrebno) instruktau, kontrolu, ocenjuje kvalitet svakog
pojedinca i sl. Ovo je osnovna razlika izmeu Fajola i Tejlora koji predvia
vie rukovodilaca (poslovoa).
5. Jedinstvo upravljanja se ogleda u stavu da za postizanje jednog
cilja organizacije treba da postoji jedan program i jedan odgovorni

Inenjerska ekonomika

11

rukovodilac.Dvojstvo u upravljanju je kao kad bi organizam imao dve


glave, dok je kolektivno rukovodstvo (koje je bilo kod nas zastupljeno) jo
loija varijanta, jer onda niko nije odgovoran.
6. Podinjavanje individualnih interesa optim, zahteva da se,
pojedinac, kao lan kolektiva, mora uklopiti i niko ne sme svoje line
interese stavljati iznad zajednikih interesa
7. Nagraivanje osoblja mora da bude pravino reeno tako da
zadovolji radnike i preduzee, odnosno poslodavca. Za Fajola je plata ili
nagrada osoblju cena slube koju on vri. On je analizirao postojee sisteme
nagraivanja po vremenu i uinku (po komadu) i iznosio njihove slabosti, ali
nije kao Tejlor izgradio svoj sistem nagraivanja.
8. Centralizacija je vana za dobru organizaciju i prirodna je
posledica organizovanja. U svakom preduzeu mozak treba da bude
rukovodstvo. Iz tog centra se izdaju nareenja, uputstva, vri se kontrola,
primaju se izvetaji koje treba da sprovedu rukovodioci na inem
hijerarhijskom nivou. Meutim, rukovodioci pojedinih sektora (odeljenja) na
odreenom nivou rukovoenja treba da dobiju odreeni stepen samostalnosti
u odluivanju da bi doli do izraaja individualni kvaliteti pojedinaca. Dakle,
treba nai pravu meru izmeu centralizacije i decentralizacije da bi efovi i
na niem nivou i sposobni radnici svojom kreativnou mogli unaprediti
poslovanje.
9. Hijerarhija je princip kojim se er guliu tokovi informacija
izmeu pojedinih organizacija - sektora ili nivoa rukovoenja. Hijerarhija u
komuniciranju je jedan od osnovnih principa koji karaktriu Fajolovu teoriju
o organizaciji. On se zalae za uspostavljanje mosta da bi efovi na istom
nivou mogli direktno komunicirati, ali pri tom zahteva da o tome budu
upoznati njihovi direktno pretpostavljeni. Ovo se u hijerarhiskoj strukturi
zove Fajolov most u linijskoj komunikaciji. Dakle, za brzo i efikasno
komuniciranje u organizacijama Fajol je dozvoljavao i horizontalne veze
komuniciranja na pojedinim nivoima. Ovaj princip je iskoristio Emerson u
konstituisanju svoje tzv. hijerarhijsko-funkcionalne strukture, gde je
praktino ostvario spoj Tejlorove funkcionalne i Fajolove hijerarhijske
strukture komuniciranja.
10. Red (materijalni i socijalni). Pod materijalnim redom se
podrazumeva da svaka stvar (maina, alat i sl.) budu na svom mestu, dok pod
socijalnim redom Fajol podrazumeva da svaki ovek bude na mestu koje mu
najvie odgovara. Pri tome, on istie da nije sve u redu to spolja izgleda
uredno, ve taj red mora biri posledica izvesnog smiljenog rasporeivanja.
11. Pravednost je princip o kome svaki rukovodillac mora da vodi
posebnu brigu, naroito o jednakom tretmanu podreenih. Mora postojati

12

Inenjerska ekonomika

dobronamernost, ljubaznost i pravednost izmeu efova i podreenih, tj. da


se uspostavi harmonian odnos u kolektivu. Pravednost treba da bude
kombinacija dobre volje i razumevanja, to treba da doprinese da se svi
zaposleni to vie zalau i posvete radu.
12. Stalnost osoblja je veoma vaan princip, pri emu Fajol ima u
vidu da este promene (fluktuacije) zaposlenih imaju nepoeljne posledice
na rad preduzea u celini. Treba imati u vidu da je potrebno dosta vremena
da se novi radnik adaptira i obui, to ujedno iziskuje i materijalne izdatke.
Prema tome, gde su ree promene u sastavu osoblja ima vie uslova za
uspeniji rad.
13. Inicijativa je sposobnost da se neto smisli (invencija) i sprovede
u delo (inovacija, pronalazatvo, novatorstvo), ime se uspeh preduzea
poveava. Na rukovodiocima je da, uz rtvovanje samoljublja, izgrauju
atmosferu koja podstie i razvija inicijativu pojedinca. Kod nas se to esto
shvata kao potencijalna opasnost ili konkurencija za rukovodee radno
mesto.
14. Jedinstvo osoblja ( duh zajednitva ) je princip kojim je Fajol
eleo da se suprotstavi i danas vaeem miljenju laika i nekih politiara da
je princip zavadi pa vladaj poeljan i koristan.

POJAM I DEFINICIJA PREDUZEA


Pojam preduzea je veoma sloen i vrlo ga je teko jednoznano i
jednostavno definisati. Meutim, karakteristino je da je shvatanje preduzea
u dobroj meri zavisno od drutvenih i produkcionih odnosa u kojima
preduzee ispoljava svoju proizvodnu privrednu aktivnost.
Preduzee se formira u skladu sa postojeim propisima i osnovnim
konceptima drutveno politikog ureenja sa sledeim bitnim elementima:
a) Radni kolektiv predstavljaju svi zaposleni u preduzdeu.
Izvravanjem zadataja pojedinanih lanova kolektiva, izvrava se ukupan
zadatak preduzea zbog ega je osnovano.
b) Sredstva preduzea za proizvodnju (ili promet) mogu biti:
osnovna (maine, zgrade, instalacije i ostala orua za rad) i obrtna (sirovine,
materijal, nedovreni proizvodi itd.).
c) Organizaciona struktura preduzea usklauje sve
potencijale, tj. sve materijalne i kadrovske resurse koje usmerava ka unapred
postavljenom cilju. Organizaciona struktura je rezultat proc
esa
organizacijske izgradnje, bez obzira da li se radi o novom ili o reorganizaciji
postojeeg preduzea.

Inenjerska ekonomika

13

U procesu proizvodnje radna snaga deluje sredstvima za rad na


materijal (sirovinu) za izradu, oblikujui ga da bi se dobili gotovi proizvodi,
pri emu se troe elementi procesa rada:
- sredstva za rad (osnovna i obrtna),
- predmet rada i
- radna snaga.
Gotovi proizvodi su kao osnovni rezultat proizvodnje namenjeni
prodaji na tritu radi zadovoljavanja potreba drutva. Prodajom robe i
njenom naplatom ostvaruje se ukupan prihod preduzea, koji u svom sastavu
sadri dohodak i dobit, odnosno profit.
Trini koncept preduzeem smatra svaki samostalni finansijski
subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge.
Po Zakonu o preduzeima preduzee je pravno lice koje obavlja
privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti. Pod privrednom
delatnou (u smislu ovog Zakona) podrazumeva se proizvodnja i promet
roba i vrenje usluga na tritu.
Poslovanje preduzea regulisano je zakonom.
Svoj ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzee realizuje
preko :
iro rauna - preduzele moe imati samo jedan iro raun,
Poslovnih knjiga - voenje poslovnih knjiga ureuje se
zakonom,
Optih akata preduzea ' ugovora o osnivanju , statuta
pravilnika itd.
Prema delatnostima preduzea mogu biti :
Proizvodna;
Trgovinska;
Usluna.
VRSTE PREDUZEA
Postoje razliite vrste preduzea u odnosu na svojinu:
1. Preduzee u drutvenoj svojini je drutveno preduzee, kao i
deoniarsko drutvo sa ogranienom odgovornou, kada posluju sredstvima
u drutvenoj
svojini. Specifinost ovog preduzea je nedefinisanost
vlasnikih odnosa imovine preduzea i znaajnim ueem zaposlenih u

14

Inenjerska ekonomika

organima upravljanja preduzea. Proces tranzicije koji je u toku poslednjih


godina, ima za cilj pretvaranje drutvenih preduzea u organizacione oblike
sa definisanim vlasnitvom kapitala.Cilj tranzicije je ostvarivanje veeg
stepena efikasnosti korienja raspoloivih resursa i vei stepen efikasnosti
poslovanja preduzea kao trinog subjekta.
2. Javno preduzee je preduzee u dravnoj svojini. Osnivaju se u
oblastima od posebnog interesa za dravu sa dravnim kapitalom.Javna
preduzea se osnivaju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti radi
obezbeivanja i zatite interesa drave u funkcionisanju vitalnih sektora
privrednih delatnosti ( PTT , eleznica , elektroprivreda , rudnici itd).
3. U zadrunoj svojini su zadruno preduzee, deoniarsko
drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, i drutvo sa neogranienom
solidarnom odgovornou lanova, ako su u njih uloena sreds
tva u
zadrunoj svojini.
4. U meovitoj svojini su deoniarsko drutvo, drutvo s
ogranienom odgovornou, i drutvo sa neogranienom solidarnom
odgovornou lanova, ako su u njih uloena sredstva u razliitim oblicima
svojine.
5. U privatnoj svojini su privatna preduzea, kao i deoniarsko
drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno drutvo i
drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova i avno
j
preduzee, ako su u njih uloena sredstva u privatnoj svojini.
Navedena preduzea imaju isti poloaj, prava i odgovornosti na tritu.
Akcionarsko ili deoniarsko drutvo i drutvo sa ogranienom
odgovornou u drutvenoj svojini mogu da osnivaju jedno, ili vie
drutvenih pravnih lica. Alcionarsko drutvo je drutvo sopsvenika akcija
nekog preduzea kojima je cilj zajedniki rad i zajedniko privreivanje.
Prema tome, to je drutvo osnovano na podlozi (bazi) uplaenih akcija, koje
ne moraju biti jednake.
Akcionarsko drutvo je najrasprostranjeniji oblik organizacije
privrednih preduzea u savremenom kapitalizmu. Ovaj proces ej sada
aktuelan kod nas, a i u drugim zemljama, koje su do ne tako davno bile sa
socijalistikim, odnosno komunistikim sistemom drutvenog ureenja.
Akcionarsko drutvo ima sledee karakteristike:
- osniva se po postupku predvienim zakonom konkretne zemlje
upisom osnivakog kapitala, razdeljenim na odreeni broj akcija jednakih
vrednosti,

Inenjerska ekonomika

15

- akcionar odgovara materijalno za obaveze akcionarskog drutva u


iznosu nominalne vrednosti akcija,
- akcionar uestvuje u upravljanju akcionarskog drutva na
godinjim skuptinama akcionara gde se bira upravni odbor akcionarskog
drutva kao neposrdnog upravljaa,
- u raspodeli rezultata poslovanja akcionarskog drutva akcionari
(deoniari) uestvuju srazmerno svom uloenom akcijskm kapitalu.
Za akcionarsko drutvo znaajno je prikazati dividendu, tj profit koji
akcionar naplauje za svoju akciju, a iju visinu odreuje ks uptina
akcionara u zavisnosti od istog bilansa rezultata poslovanja u skladu sa
pravilima akcionarskog drutva. Dividenda se obino utvruje u procentima
od vrednosti akcije, a ovaj se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog
rezultata.
Holding drutvo je akcionarsko drutvo koje dri akcije drugih
akcionarskih drutava i preko tih akcija indirektno kontrolie njihov rad.
Holding predezee je akcionarsko ili komanditno drutvo koje
kupuje vee pakete akcija drugih drutava i srazmerno ovima uestvuje u
njihovom profitu. Drutva ije akcije dri holding preduzee ne gube svoju
samostalnost, ali su majorizirana u upravi od strane holding preduzea,
srazmerno broju akcija koje ovo dri .
Komanditno drutvo se najee sree u trgovini kao ortako
preduzee pod zajednikom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni
jame celokupnom imovinom (komplementari, tj unutranji lanovi), dok
drugi ulogom u novcu, robi ili radu (komanditi, tj. spoljni lanovi).U voenju
poslova uestvuju samo komplementari, a komanditi imaju pravo nadzora.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo u kome svaki od
ulagaa (akcionara), uestvoje sa odreenim ulogom (akcijama, koje ne
moraju biti jednake). lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva.
Drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova je
drutvo u kome svi lanovi odgovaraju za obaveze drutva neogranieno i
solidarno celokupnom svojom imovinom.
Preduzee u privatnoj svojini se zasniva sredstvima fizikih lica i
graanskih pravnih lica (grupe graana). Mogu ih osnivati i strana pravna
lica u skladu sa zakonom.
Radnju mogu da osnivaju, tj. otvaraju graani radi obavljanja
privredne delatnosti samostalnim linim radom, odnosno linim radom i
sredstvima u linoj svojini graana.
Preduzee u zadrunoj svojini se osniva udruivanjem zadruga i
preduzea male privrede.

Inenjerska ekonomika

16

PODELA RADA FUNKCIJE I ORGANIZACIONE


JEDINICE
Za uspeh tima svaki lan mora biti odgovoran za svoje polje strunosti Mitchell Caplan,
generalni direktor E*Trade Group Inc.

Za izvravanje posebnih i specifinih zadataka u preduzeu formiraju se i


posebni funkcionalni delovi, kao zasebne organizacione jedinice .One su
uslovljene tehnolokim zahtevom procesa rada , vrstom i veliinom, kao i
trinom pozicijom preduzea .
Funkcija je delatnost ili grupa poslova u predezeu ,koja se sastoji od
niza meusobno povezanih i usklaenih poslova i radnih operacija. Njima se
realizuje deo ukupnih zadataka preduzea.
Posebni zadaci preduzea mogu se ralaniti na veci broj
pojedinanih zadataka .
Posebne grupe zadataka organizacijski se uobliavaju u funkciji , a
pojedinani zadaci u odgovarajui broj radnih mesta.Nain prikazivanja
organizacione eme prikazan je na narednoj slici.
preduzee
funkcije
Pogon
Biro
odeljenje
Radna
mesta
Prikaz primene primenjenog pravila grafikog prikaza organizacione eme je
dato na primeru nekadanje organizacije preduzea DNEVNIK

Inenjerska ekonomika

17

PREDUZEE
DNEVNIK

ZAJEDNIKI POSLOVI

PROIZVODNJA
OPERATIVNA TEHNIKA PRIPREMA

priprema

tampa

dorada

slog

rototampa

knjigoveznica

korektura

Tehnika
tampa

ekspedicija

reprohemigraf
ija

sitotampa

Vozni park

Elektronski
prelom

Opti i
ekonomski
poslovi
Izdavaki
poslovi
Tehniki
poslovi i
odravanje
Komercijal
ni poslovi

polimer

FUNKCIJE PREDEZEA
ISTRAIVANJE I RAZVOJ
Bez obzira koliko si dobar uvek moe biti jos bolji i to je uzbudljiv deo. Tiger Woods

Savremeno preduzee mora pratiti sve promene na


tehnologije , kako bi moglo poslovati u skladu sa
zahtevima trita .
Istraivanjem i razvojem prate se promene i
primene novih tehnologija i naunih saznanja
preduzea.

tritu i razvoj nauke i


razvojem tehnologije i
sagledavaju mogunosti
u procesu poslovanja

18

Inenjerska ekonomika

Rezultat istraivanja slui kao osnova za postavljanje narednih ciljeva


preduzea.
Istraivako razvojna funkcija u predezeu okrenuta je budunosti i
stoga po pravilu predstavlja najkreativniji deo predezea .
Veina preduzea u okviru istraivakih i razvojnih poslova ( sluba ,
odeljenje , institut, zavod i sl.) organizuje primenjena istraivanja, odnosno
istrauje mogunosti primene naunih dostignua u tehnoloko radnom
procesu preduzea .Obino se radi o uvoenju novih ili poboljanju svojstva
postojeih proizvoda , uvoenju alternativnih ,(kvalitetnijih i jeftinijih )
sirovina , automatizovanju radnih procesa ili dela tih procesa , uvoenju
novih informacionih sistema i sl.
Najvei broj preduzea u okviru ove funkcije organizuje razvojno
istraivake poslove vezano za istraivanje trita , marketing , propagandu ,
nove organizacione metode i sl.
Uspena i efikasna istraivako razvojna funkcija garantuje
dugoronost i odgovarajuu trinu poziciju preduzea .
TEHNIKA FUNKCIJA
Zadatak ove funkcije je organizacija radnog procesa preduzea na
najefikasniji nain. U okviru funkcije obavljaju se poslovi tehnike i
operativne pripreme , kao i pripreme radnih mesta .
U proizvodnim preduzeima ova funkcija je najznaajnija i nosea ,
jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih poslova i
funkcija .
Tehniki i tehnoloki uspeno organizovanje i obavljanje proizvodnje
zavisi od velikog broja faktora . Meu njima su karakteristike samog
proizvoda , raspoloivosti opreme , sirovina , repromaterijal ,kvalitet
tehnoloske obrade , obuenost i kvalifikovanost kadrova.
Organizacija tehnike funkcije , sledi tok tehnolokog procesa i
podele rada u predezeu .
Utede i racionalizacija ostvarene u okviru ove funkcije doprinose
poboljanju kvaliteta ekonomije predezea u celini.
FINANSIJE I RACUNOVODSTVO
Dobra strana novca je da ima vsestruku primenu

Zadatak ove funkcije je obezbeivanje i korienje finansijskih sredstava .Na


toj osnovi je povezana sa procesom poslovanja i reprodukcije predezea .

Inenjerska ekonomika

19

Primarni zadatak finansijske funkcije je regulisanje i kontrola finansijskih


tokova u predezeu . To podrazumeva : pribavljanje finansijskih sredstava po
raznim osnovama ako preduzee nema sopstvena novana sredsta ,u obliku
kredita , prodaju obveznica i akcija , blagajnikih zapisa , sredstava po
osnovu zajednkih ulaganja i sl. Finansijska funkcija obuhvata i njihovo
racionalno korienje i upotrebu u predezeu, u okviru onih delova i funkcija
kojima su neophodni.
U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaanja i naplate, ulaganje
finansijskih sredstava preduzea , obezbeivanje izvora finansiranja tekuih
poslova i investicija , voenje operativnih evidencija i dokumentacije i sl.
Raunovodstveni poslovi obezbeuju unoenje , praenje i aurnost
knjigovodstvenih i bilansnih podataka predezea , voenje knjiga ,
evidencija , svih vrsta obrauna i sl. Ova funkcija prati tehnoloki proces
rada i poslovanje predezea u celini . Stoga mora biti tako organizovana ,
tehniki i kadrovskio opremljena za vrenje tog , specifinog zadatka .
KOMERCIJALNA FUNKCIJA
Onaj koji prestane da se reklamira da bi utedeo novac je kao onaj koji
zaustavi sat da bi utedeo vreme
Dobra strana novca je da ima visestruku primenu

U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke , prodaje,


marketinga i dr.
Nabavkom se obezbeuje kontinuirano snabdevanje potrebnim
sredstvima za rad i poslovanje preduzea . Uspenim obavljanjem poslova
nabavke , preduzee stvara uslove za neprekidan proces rada , obezbeujui
potrebne zalihe i distribuirajui potrebne koliine sirovina , repromaterijala ,
goriva i sl. na one punktove u preduzeu gde se oni upotrebljavaju i troe .
Poslovi nabavke su okrenuti tritu inputa predezea : sredstava za
rad , repromaterijala , pomonog materijala i sl. Ovi poslovi su , isto tako,
vezani i za proizvodnju ije potrebe opsluuju i prate .
U mnogim preduzeima je funkcija nabavke vezana za funkciju
proizvodnje ili je, pak , organizovana u okviru ove funkcije .
Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tritu
.Za uspeno organzovanje i rad ove funkcije potrebni su : razvijena prodajna
mrea , kanali prodaje , odgovarajue uvanje i dizajn proizvoda , kvalitetno
servisiranje i sl.
Marketing poslovi u preduzeu treba da obezbede uspenu sliku i
imid preduzea, kao i prodaju njegovih proizvoda ili usluga .Razvijenim

Inenjerska ekonomika

20

metodama istraivanja trita i kupaca, propagandom i drugim metodama ,


predezee stie i odrava konkurentsku poziciju na tritu i prati njegova
kretanja .
Rezultati aktivnosti marketinga slue ostalim delovima i funkcijama
predezea za preduzimanje odgovarajucih mera i postupaka za
prilagoavanje trinim kretanjima i potrebama . To su npr. promena dizajna
, kvaliteta , izgleda proizvoda , asortimana ali i osvajanje i plasiranje novih
proizvoda.

OPTI POSLOVI
Ja nisam napravio nijednu greku u svom ivotu, bar ne greku iz koje se
nisam mogao izvui objanjavanjem- Kipling
Ova funkcija u preduzeu prati i ureuje
tokove poslovanja
predezea putem raznovrsnih evidencija podataka i dosijea.
Opti poslovi se odnose kako na zaposlene u preduzeu, tako i na
njihova odreena prava i odnose sa brojnim institucijama i ustanovama
(zdravstveno i penzijsko osiguranje, radni odnosi, poreski organi, kadrovske
evidencije i sl.).
Funkcija opti poslova obuhvata i odreene administrativne poslova
koji se obavljaju u okviru preduzea i njegovih organizacionih delova.
U opte poslove spadaju i materijalno obezbeenje preduzea,
socijalno obezbeenje radnika, pravna zatita preduzea i zaposlenih radnika
i sl.
Opti poslovi zahtevaju aurnost i ekspiditivnost, pa se stoga
njihovom organizovanju u preduzeu posveuje znatna panja. Radi
postizanju potrebne brzine odgovora aurnosti koriste se raunari , odnosno
kompjuterski podran informacio ni sistem.Oni sainjavaju deo slike
imida preduzaa.
FUNKCIJA KONTROLE
Funkcija kontrola treba da omogui nesmetano obavljanje svih
poslova i funkcija u preduzeu, sprei zloupotreba, lo rad, potovanje
spoljnih i internih propisa i dr.
Kontrolie se ostvarivanje ciljeva ipredezea, uporeivanjem
ostvarenih sa planiranim rezultatima.Kontrolom se obuhvataju poslovi u
svim fazama procesa rada i delovima reduzea.

Inenjerska ekonomika

21

Tehnckom kontrolom se kontrolie kvalitet proizvoda i tehnoloki


proces rada preduzea i delova preduzea poslovnih i organizacionih
jedinica.
Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u
procesu rada predezea.Ona se vrsi analizom ostvarenih rezultata,efikasnosti
zaposlenih, oraganizacionih delova i rukovodstva, analizom principa
poslovanja, posebno kretanja i dinamike trokova i profita preduzea.
Ekonomska kontrola treba da deluje prevenrivno, radi otklanjanja
eventualnih gubitaka i naknadno, kako bi se otkrili faktori, uzroci i
odgovornost za nastale gubitke i tete.
U nekim preduzeima se organizuje posebna, tzv. interna kontrola,
kao oblik naknadnog, unutrasnjeg nadzora, na koju se delegira deo
ovlasenja rukovodilaca preduzea.
PLANSKO ANALITIKA FUNKCIJA
Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja onog trenutka kada neko
napravi plangraevine
Poslovi planiranja i analize us neophodni u svim vrstama
preduzea.Radom ove funkcije se predviaju i projektuju ciljevi
preduzea na odreeni vremenski period.
Planiranjem se predvia razvoj preduzea na osnovu istraivanja i
praenja spoljanjeg okruenja (dostignua nauka, tehnologija, trite i
sl.).Na osnovu tih predvianja priprema se i razrauje plan za odreeni
vremenski period (kratkoroni, srednjoroni, dugoroni).
Kod donoenja i razrade planov
a, polazi se od dugorono
postavljenih ciljeva i strategije predezea.
Osnove planiranja su :
pokazatelji proizvodnje,materijalni i ljudski resursi, odnosno
komponente poslovanja predezea ;
finansijski pokazatelji poslovanja,
razvojni pravci predezea,
rezultati i njihova raspodela.
Planovi slue i za kontrolu poslovanja preduzea.Uporeivanje planskih
ciljeva i ostvarenih rezultata, dobija se slika stvarnog u odnosu na mogue
stanje i pozociju predezea.Ukoliko ostvareni rezultati odudaraju od
planskih, analizom se utvruju uzroci i identifikuju faktori odstupanja.Oni

22

Inenjerska ekonomika

mogu biti kako u pogoranju kvaliteta ekonomije poslovanja preduzea, tako


i u nerealno postavljenim planskim zadacima.
Praenjem i analizom ekonomskih procesa i pojava u preduzeu,
obezbeuje se analitika osnova za reviziju (izmene) planova.Analizom se
takoe dolazi do podataka i saznanja o delovanju trita i poslovnog
okruenja (konkurencija,ekonomska politika drave i sl.).
KADROVSKA FUNKCIJA
Dobri rukovodioci cine da se ljudi osecaju da su u srcu stvari, a ne
periferiji. Svako ima utisak da doprinosi uspehu preduzeca. Kada se to desi
ljudi su zadovoljni i to daje svrhu njihovim radu. Warren Bennis
Ova funkcija se bavi zaposlenim u preduzeu, obezbeivanjem
potrebnih kadrova prema planu proizvodnje, praenjem i usavravanjem
kadrova.U okviru kadrovske funkcije vrse se evidencije o kadrovima, prati
njihov rad i struno usavravanje, napredovanje na poslu , rvi se
prekvalifikacija kadrova i drugi poslovi.
Kadrovski poslovi obihvataju donoenje i realizacija planova
strunog usavravanja, organizovanje odmora, kulturno-zabavnih i sportskih
aktivnosti, reavanje kolektivnih i linih problema i standarda zaposlenih i sl.
Briga o kadrovima stvara pozitivnu klimu u preduzeu, poveava
motivaciju radnika i razvija tzv. privrenost predezeu na koju je ukazao
A. Fajol poetkom dvadesetig veka ( Fajolovi administrativni principi str .
br. 7 ).

Inenjerska ekonomika

23

EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA


SREDSTVA U PREDUZEU
Da bi se mogle izvravati neke od aktivnosti u preduzeima
potrebno je da postoje odgovarajua materijalna sredstva. Koja od njih e se
koristiti zavisi od delatnosti preduzea. Tako na primer za transportno
preduzee su sredstva za rad transportna sredstva (kamioni, autobusi i dr) ,
a za fabriku autombila razne maine i ureaji. Pored materijalnih sredstava
u preduzeima postoje i novana.
Sva sredstva jednog preduzea moemo podeliti na:
1.
2.
3.
4.

osnovna sredstva
obrtna sredstva
sredstva rezervnog fonda
sredstva za zajedniku potronju

Ova sredstva mogu da se pojave u materijalnom ili novanom obliku.


Najvei znaaj u poslovanju preduzea imaju osnovna i obrtna sredstva ,
obzirom da direktno utiu na uspenost rada.
Odnosi meu kategorijama sredstava u preduzeu zavisi od velikog
broja faktora , a mogu se izvesti iz ciljeva aktivnosti preduzea , u koje
ubrajamo :
1. efektivnost - da se ostvaruje profit
2. efikasnosnost - da se aktivnosti obavljaju na vreme
Preduzee treba da tei optimalnim odnosima meu kategorijama sredstava ,
obzirom da svaki poremeaj moe da izazove neefikasno ili neefektivno
poslovanje. Da bi se dolo do optimalnih odnosa potrebno je respektovati
mnogo vanih faktora , kao na primer:

24

Inenjerska ekonomika

1.Grana privrede u ijoj oblasti posluje preduzee . Na primer u


trgovinskom preduzeu su najee potrebna visoka obrtana sredstva za
nabavke roba koje e se prodavati dok su za mainsku industriju potrebna
velika ulaganja u osnovna sredsta ( maine i ureaji).
2.Vrsta delatnosti preduzea u oblasti privredne grane u kojoj posluje. Na
primer razliit je odnos osnovnih i obrtnih sredstava u fabrici automobila
i brodogradilitu.
3.Organizacioni nivo preduzea u oblasti proizvodnje i poslovanja. Zbog
loe organizacije mogu da budu slabo iskoriena osnovna ili obrtna
sredstva .
4. Ostali faktori , kao to je na primer uticaj : trita ili konkurencije na
poslovanje preduzea.
Lo odnos osnovnih i obrtnih sredstava utie na poslovni uspeh
preduzea. Naroito je loe ako doe do prenagomilavanja nekih od
sredstava . Preveliko ulaganje u osnovna sredstava izaziva nizak stepen
njihovog korienja, a viak obrtnih sredstava zahteva vee logistike
trokove i angaovanje nepotrebno visok nivo novanih izdvajanja. Poseban
problem mogu da predstavljaju nedovoljna osnovna ili obrtna sredstva.
Najee tekoe sa kojima se sreu preduzea sa nedovoljnim sredstvima
su : pojava uskih grla u proizdvodnji ili logistici ( na primer kreditiranje
kupaca, nedovoljne i neblagovremene nabavke sirovina , repromaterijala i
dr).
OSNOVNA SREDTSVA
U osnovna sredstva ubrajamo vrednosno iskazana sredstva kao to su
:stvari, prava i novac,. Za njih je karakteristino da sudeluju u poslovnim
procesima i postepeno prenose svoju vrednost na poslovne uinke ( na
primer na razne proizvode). Njihov povratni period u predhodno stanje je
dui od godinu dana. Osnovna sredstava su osnova rada svakog preduzea i
utiu na oblikovanje procesa rada. Tokom nekog od segmenata procesa rada
osnovna sredstva ne menjaju znaajno svoja svojstva ve se postepeno troe
prenosei svoju vrednost na proizvod ili rezultat procesa rada.
Takav vid gubljenja vrednosti osnovnog sredstva u procesu rada se iskazuje
kao obraunata amortizacija. Najee se na proizvod prenosi samo jedan
deo vrednosti osnovnog sredstva, a u sledeem ciklusu rada se osnovno
sredstvo pojavljuje u svom funkcionalnom obliku , odnosno ono ima
viekratnu upotrebu.

Inenjerska ekonomika

25

Najee su osnovna sredstva preduzea : graevinski objekti i


oprema za obavljanje delatnostima kojima se preduzee bavi (na primer
fabrike zgrade i maine za obradu metala u mainskoj industriji ili
graeviniski objekti i autobusi nekog transportnog preduzea). Ta sredstva
moraju biti u funkciji delatnosti preduzea .
Procentualni udeo pojedinh osnovnih sredstava mora biti optimalno
izbalansiran tako da se se postiu ma
ksimalni rezultati u poslovanju
preduzea. Novac koji je namenjen za nabavku osnovnih sredstava moemo
ve unapred ubrojati u vrednost osnovnih sredstava , to proiruje listu
osnovnih sredstava.
Da bi mogla da se obnavljaju osnovna sredstava potrebno je
poznavati stepen njihovog troenja tokom aktivnosti preduzea. Obzirom da
tokim ciklusa svako osnovno sredstvo umanjuje svoju vrednost , odnosno
prenosi je na proizvod ili uslugu preduzea, potrebno je da se stvori
amortizacioni fond iz kojeg e se finasirati kupovina novog osnovnog
sredstva kad dotrajalo vie nije u stanju da vri svoju funkciju.
Osnovna sredstva preduzea su:
1.graevinski objekti: u njih spadaju zgrade (radionice, skladita, slubene
prostorije, kancelarije, i drugi objekti koji se koriste u proizvodnom ili
uslunom procesu).U osnvna sredstvas se ubraja i pripadajua infrastruktura.
2.orua za rad. U ovu grupu sonovnih sredstava spadaju : maine,
generatori, transportna sredstva spoljnog i unutranjeg transporta,
laboratorijska oprema krupni alati i dr.
3.Patenti i licence.Ovim osnovnim sredstima se procenjuje novana vrednost
kao mera materijalne vrednosti osnovnog sredstva.
Postoje i druga osnovana sredstva koja su karakteristina za privrednu granu
u kojoj posluje preduzee kao na primer poljoprivredno zemljite, vonjaci
ili vinogradi u poljoprivrednoj proizvodnji.
4.Osnivaka ulaganja predstvaljaju vrednost osnovnih sredstava prilikom
pokretanja delatnosti preduzea.
5.Sredstva na raunu amortizacije. Njih sainjavaju novana sredstva koja se
sakupljaju novanim izdvajanjima u amortizacioni fond i prod
ajom
delimino amortizovanih osnovnih sredstava. Sredstva ovog fonda treba da

Inenjerska ekonomika

26

budu usmerena iskljuivo za nabavku i zamenu dotrajalih osnovnih


sredstava.
Na narednoj slici je dat ematski prikaz osnovnih sredstava preduzea
OSNOVNA SREDSTVA
PREDUZEA
NOVAC I
NOVANA
POTRAIVANJA

PRAVA

STVARI

patenti

graevine

licence

maine

gotovina u banci

sredstva amortizacije
postrojenja
sredstva u
namenskim
fondovima

zemljite

osnivaka ulaganja
zasadi i dr

Troenje ili rabaenje osnovnih sredsava moe biti fiziko i moralno.


Fiziko troenje je proces fizikog gubljenja sredstava koje nastaje zbog
njihove upotrebe koja ih ruinira i troi. Moralno rabaenje predstavlja
zastarevanje osnovnih sredstava sa aspekta uvoenja novih tehologija (esto
je fiziki vek neke maine dui od potrebe za tom mainom, jer su se
pojavile novije i bolje). Sve to se mora uzeti u obzir kada se formira
amortizacioni fond.
Da bi osnvna sredstva bila sve vreme u funkiji potrebno je da se preduzee
stara o njihovoj upotrebljivosti . Najvie panje je potrebno usmeriti ka
eksploataciji i odravanju stvari koje spadaju u osnovna sredstva. To se

Inenjerska ekonomika

27

odnosi pre svega na maine i opremu koje se odravaju u funkciji kroz:


tekue i investiciono odravanje.
Tekue odravanje: Obavljaju ga radnici koji na toj maini ili radnici slube
za odravanje u preduzeu. Za ovo odravanje je karakteristino da traje
kratko i ne stvara velike trokove. Finansiranje tekkueg odravanja je na
teretu trokova proizvodnje.
Investiciono odravanje. Obavlja se po preporuci proizvoaa maina u
periodima do godinu dana. Tu spadaju srednje i generalne opravke. Te
opravke obuhvataju deliminu lii potpunu demontau podsklopova i
sklopova sa zamenom dotrajalih delova i dovoenja istroenih elemenata na
prizvoake propisane mere. Prizvodnja mora da se prekine dok traje
opravka. Finansiranje investicionog odravanje je iz amorizacionog fonda iz
dela koji je namenjen investicionom odravanju.
OBRTNA SREDSTVA
Obrtna sredstva predstavljaju stvari, prava i novac koji se
jednokratnom upotrebom u potpunosti troe u poslovnom procesu. Ona
prelaze iz jednog oblika u drugi ,na primer iz novanog oblika u robni, a pri
tome prenose svoju celokupnu vrednost. U sledeem vremenskom intervalu
se vraaju u svoj prvobitni pojavni oblik. Period obrta je najee krai od
godinu dana.
Za obavljane bilo koje privredne delatnosti su potrebna obrtna
sredstva. Prilikom rada preduzea dolazi do kruenja obrtnih sredstava
odnosno dolazi do smenjivanja novanog i robnog pojavnog oblika
sredstava.
Na narednoj emi je prikazan tok kruenja obrtnih sredstava u nekom
preduzeu:

NR

I
NABAVKA
NOVACMATERIJAL

II
PROIZVODNJA

R1 N1

III
PRODAJA
ROBA 1 NOVAC 1

28

Inenjerska ekonomika

U prvoj fazi (kupovini) se novani pojavni oblik obrtnih sredstava


pretvara u robni. (kupuju se repromaterijali) , a u treoj fazi se novostvorene
robe prodaju i obrtna sredstva ponovo menjaju svoj oblik.
Da bi se ostvario tok kruenja obrtnih sredstava potrebno je izvesno
vreme , koje se moe podeliti na :
1.vreme prometa vreme potrebno za kupovine (nabavki) u prvoj fazi i
vreme prodaje u drugoj fazi obrta.
2.vreme proizvodnje, koje se m
oe podeliti na vreme neposredne
proizvodnje i vreme prekida i pauza na
( primer u poljoprivrednoj
proizvodnji) i vreme stajanja sirovina i gotovih proizvoda na zalihama.
Za raliku od osnovnih sredstava koja se koriste u vie ciklusa , obrtna
sredstva stalno menjaju svoj pojavni oblik (novani ili robni), s tim da se
troe u celosi kada prelaze u drugi oblik. U treoj fazi se obrtna sredtva
pojavljuju na tritu , a u ekonomskom pogledu dobijaju karakter robe. Cilj
svakog ciklusa , u trinoj privredi , je da se ostvari izvestan profit, odnosno
da je N1 > N, odnosno da se na kraju ciklusa pojavi vie novca nego to ga
je bilo na poetku. Ovaj cilj zahteva mnotvo vrlo sloenih zadataka, ija je
vodilja strategija preduzea.
FONDOVI PREDUZEA
Dobar nain da se utedi novac je da se bude zauzet troenjem
Fondovi preduzea su finansijska sredstva , koja predstavljaju deo dobiti
(profita) koji ostaje nakon odvajanja sredstava za namirivanje poreza, linih
dohodaka radnika i doprinosa.
Finansiranje poslovaja preduzea moe da se ostvaruje iz sopstvenih
srestava - fondova ili da se koriste krediti , kao izvori finansiranja iz tuih
fondova. Preduzee bi trebalo da tei finansiranju iz sopstvenih fondova,
obzirom da na pozajmljena sredstva treba da se plati kamata , koja
predstavlja cenu kredita. Tu treba uzeti u obzir da i sopstvena sredstva imaju
svoju cenu (cena kapitala) . Umesto da uloimo sopstvena sredstva u neku
aktivnost , mogli bismo , u najgorem sluaju, da ta sredstva uloimo u neku
banku koja nam za to daje kamatu. Ako je ta kamata vea nego zarada koju
imamao ulaganjem kapitala u sopstvene aktivnosti, onda nam se takvo
ulaganje ne isplati. Cenu kapitala bi mogla da predstvlja i zarada od nekog
drugog, nama dostupnog posla, koji ima veu zaradu.

Inenjerska ekonomika

29

Da bismo mogli da formiramo fondove moramo izdvajati sredsta iz


dohotka preduzea. To se vri po zavrnom raunu , kada su nam poznati
rezultati poslovanja i kada se raspodeljuju ostvareni rezultati. Najee
se sredstva za fondove raspodeljuju utri grupe:
1.poslovni fond
2.rezervni fond
3.fond zajednike potronje
POSLOVNI FOND
Poslovni fond sainjavaju ukupna osnvna i obrtna sredstva sredstva
koja nazivamo angaovana sredstva preduzea.. To predstavlja jedan od
osnovnih oblika ulaganja u reprodukciju . Cilj je odravnaja kontinuiteta
proizvodnje ili aktivnosti preduzea. Pojavni oblik angaovanih sredstava
je razliit, a prolazi kroz robni i novani oblik. Na kraju reprodukcionog
ciklusa se robe pojavljuju na tritu i pretvaraju se u novac , koji
predstavlja univerzalna raspoloiva sredstva, obzirom da za njega
moemo da kupimo najrazliitije robe ili usluge. To je razlog to je na
tritu u prednosti kupac koji raspolae novanim sredsvima u odnosu na
prodavca koji raspolae robama.
Sredstva koja su angaovana u osnvna sredstva imaju ,najee,
materijalni oblik i u njemu ostaju u duem vremenskom periodu obzirom
da se osno vna sredstva sporo troe i da se koriste u vie ciklusa. Obrtna
sredstva imaju krai period zadrvanja angaovnih sredstava , a tokom
jednog ciklusa menjaju svoj pojavni oblik iz novanog u robni i obrnuto.
REZERVNI FOND
Formiraju se iz istog dohotka po zavrnom raunu, a koriste u
momentu kada preduzee zapadne u finansijske potekoe. To se dogaa
kada doe do nekih nepredvienih poremaaja u reprodukcionom toku,
odnosno uposlovanju preduzea. Uzroci takvog stanja su spoljnifaktori, tj
faktori iz okruenja preduzea , ili zbog unutrnjih faktora (na primer
havarija, teta i dr). Pored toga se sredstava rezervnog fonda mogu
koristiti ya porie gubitaka u poslovanju, privremenu isplatu linih
dohodaka , kada u preduzeu nema drugih sredstava za plate.Pored toga
se sredstva rezervnog fonda korista za odranje likvidnosti preduzea ili
za sanaciju i dr. Ako se rezervni fond isprazni iz nekog od navedenih
razloga potrebno je da se u najkraem roku ponovo napuni.

Inenjerska ekonomika

30

FOND ZAJEDNIKE POTRONJE


Predstavlja fond koji brine o radnicima preduzea. Iz tog fonda se
finansiraju aktivnosti koje pomau povienju standarda zaposlenih. Tu
ubrajamo investiciona ulaganja u objekte drutvenog standarda (ishrana ,
radnika, odmor i dr). Iz tih rsedstva se finansira struno usavravanje
radnika, prekvalifikacija i dr. Ovaj fond ne utie direktno na poslovni uspeh
preduzea , ali kroz veu motivisanost za rad i bolju fiziku i strunu
spremnost za rad radnici mogu da doprinesu boljem poslovnom rezultatu
preduzea u kojem rade.
KREDITI
U toku reprodukcionog ciklusa se mogu , sa jedne strane pojaviti vikovi
kapitala u fodovima (amortizacioni ili za sukcesivnu kupovinu sirovina i dr),
dok se u drugim javlja manjak kapitala zbog potrebe za velikim
investicijama ili nekog drugog razloga. Takva situacija rezult ira da se
uspostavlja trite novca, odnosno da se pojavljuje kraditiranje gde,
preduzee sa manjkom kapitala uzima pozajmice sa obavezom da ih u
dogovorenom periodu vrati. Najee su zajmodavci banke koje propisuju
kamatne stope i uslove uzimanja kredita. Ti uslovi podrazumevaju pre svega
garancije da e kredit biti vraen.
Na narednoj emi je prikazan tok reprodukcije u preduzeu koje
pozajmljuje novac za pokretanje aktivnosi , a nakraju ciklusa vraa
pozajmicu.

N-NR

R1 N1 N2

I
POZAJMICA
N N (novacnovac)
KUPVINA
N-R
(novac roba)

II
PROIZVODNJA

III
PRODAJA

R1 N1
( roba 1 novac
1)
VRAANJE
KREDITA
N1 N2
(novac1-novac2)
novac 2 je
pozajmljeni novac
uvean za kamatu

Inenjerska ekonomika

31

Kada je ciklus zavren preduzee vraa pozajmljeni novac uvean za


vrednost dogovorene kamate.Tu kamata predstavlja dohodak na kapital
(svojinu) , a deo profita koja ostaje preduzeu predstavlja preduzetniku
dobit. U ovom sluaju je prikazan jednostavan sluaj kada se vraa sav
pozajmljeni novac, to najee nije sluaj. Krediti su najee na dui
period, a prema roku vraanja ih delimo na kratkorone do tri godine i
dugorone za deset i vie godina.
Kratkoroni krediti: Najee se uzimaju krediti na period od jedne
godine , a ree do tri godine, to se definie ugovorom izmeu zajmodavca
(banke) i preduzea. Uslove za dobijanje kredita propisuje banka kako bi se
zatitila od situacije da joj se ne vrati novac. Najee je jedan od uslova da
preduzee nije ve optereeno dugovima ili da ima neplaena potraivanja..
Kratkoroni krediti se koriste za kao obrtna sredstva , za nabavke , za
stvaranje sezonskih zaliha i dr.
Dugoroni krediti: Koriste se nabavku osnovnih sredstava , a rokovi za
vraanje su deset i vie godina. Takva ulagaja imaju investcioni karakter
tako da se dugoroni krediti nazivaju i investicioni krediti. Najee se
investira u graevinske objekte ili maine. Rok za vraanje kredita bi trebalo
da bude krai od veka trajanja sredstava u koje je kredit uloen.

KALKULACIJE
Dobit je rob pametnog oveka a gospodar budali Seneka
Cena kotanja predstavlja sumu svih trokova koji se javljaju tokom
izrade nekog proizvoda, ili tokom pruanja neke usluge. Da bi se utvrdili
ukupni trokovi za neki proizvod ili uslugu potrebno je da se tokom
proizvodnje evidentiraju i analiziraju svi izdaci i trokovi. Kada su nam
poznati trokovi i izdaci za neki proizvod moemo proraunati njegovu
prodajnu cenu . Prodajna cena mora biti via od cene kotanja proizvoda
kako bi se ostvario profit.
Postupak izraunavanja prodajne cene ima svoje velike probleme koji
potiu od velikog broja raznorodnih trokova koji su u interaktivnoj vezi.
Drugo prodajna cena roba treba da bude poznata pre nego to pone

32

Inenjerska ekonomika

proizvodnja . Vrlo loe bi bilo da se zapone sa proizvodnjom neke robe pre


nego to se unapred ne prorauna koliko e ta roba kotati , kako bi smo
mogli da znamo da li e roba biti konkurentna na tritu.
Pored trokova proizvodnje , tj cene kotanja , u trokove treba
dodati i logistike trokove, trokove prodaje i kompletnog marketinga. Na
narednoj emi su prikazani segmenti u kojima nastaju trokovi koji
optereuju neki proizvod:

Na predhodoj emi je prikazan splet u ticaja trokova u procesu reprodukcije


i prodaje. Karkteristino je to da promena bilo kog troka u nekom od
segmenata izaziva promene u svim ostalim, sa interaktivnim dejstvom, sa
razliitim stepenom delovanja. To ukazuje na ozbiljnost problema prorauna
prodajne cene nekog proizvoda.
Kalkulacija predstvlja postupak izraunavanja cene kotanja i
prodajne cene nekog proizvoda ili usluge po jedinici proizvoda ili usluge. Tu

Inenjerska ekonomika

33

moraju biti zastupljeni svi elementi trokova, kako nebi dolo do pogrene
procene prodajne cene proizvoda.
Struktura cene kotanja je razliita za razne proizvode i usluge , ali
kao opti primer se mogu prihvatiti sledei elementi cene kotanja:
1.materijali za izradu proizvoda
2.pomoni materijali
3.plate radnika
4.amortizacija
5.opti trokovi (upravljanje,razvoj)
6.akumulacija
7.logistika
iz ukupnih trokova , koje smo dobili na osnovu prorauna po predhodno
nabrojanim elementima i broja proizvoda dobijamo cenu kotanja jednog
proizvoda:

Ck = Tu / Q
gde Ck predstvalja cenu kotanja po jedinici proizvoda
Tu - ukupni trokovi
Q koliina proizvoda

Tana kalkulacija je potrebna da bi se :


1.odredile cena kotanja i prodaje
2.za utvrivanje rentabilnosti u poslovanju preduzea
3.za utvrivaje rashoda u posmatranim periodima
4.kao jedan od kljunih elemenata u voenju poslovne politike
5.aktivan uticaj na cenu kotanja proizvoda kroz politiku uteda u oblasti
logistike
6.kao element u odreivanju strategije preduzea i dr.

34

Inenjerska ekonomika

Prema vremenu obrauna cene kotanja razlikujemo tri vrste


kalkulacija
1. Predhodna kalkulacija (planska kalkulacija) : Koristi se kada se
uvode novi proizvodi uli usluge u preduzee. Srtuktura cena kod ovakve
kalkulacije se formira na osnovu iskustva , podataka kojima raspolaemo za
sline proizvode, normativa utroaka sredstava, i rada uz korienje
statistikih podataka i prorauna. Pokazatelji koje dobijamo iz prorauna,
nam govore o ekonomskoj opravdanosti nekog poduhvata.
2. Meukalkulacija . Vri je tokom proizvodnje kako bi se pratili
trokovi , s tim da se trokovi sve vreme uporeuju sa trokovima iz
predhodne kalkulacije.
3. Obraunska kalkulacija: Vri se nakon zavretka aktivnosti
(proizvodnje ili usluge). Elementi kalkulacije se dobijaju na osnovu
evidencije tokom celokupne aktivnosti. Kalkulacije se mogu zi vravati
prema razliitim metodologijama , ali se pri tome mora imati u vidu da :
1. kalkulacija mora biti to jednostavnija i preglednija ( kako bi se mogla
kontrolisati i kako bi postojala to manja mogunost pojave greaka, s tim da
jednostavnost ne umanjuje preciznost.
2.Kalkulacija mora biti jednoobrazana kako bi se mogle vriti
komparacije na nivou srodnih proizvoda, preduzea ili privredne grana.

Prema rasporeivanju trokova postoje etiri metode kalkulacija


1.Diviziona kalkulacija: (division na engleskom znai deljenje,podela)
Ovom metodom izraunavamo cene kotanja po jedinici proizvoda tako to
ukupne trokove u posmatranom periodu podelimo sa ukupnom koliinom
proizvoda. To je pogodno kod or ba koji se masovno proizvode pod
nepromenljivim uslovima , kao na primer : ugalj , nafta, struja i dr.
2. Kalkulacija pomou ekvivalentnih brojeva: Koristi se kod
proizvodnje roba koje su razliite po dimenzijama , kvalitetu, teini i dr. ,
a osnovne karakteristike proizvoda su iste. To su proizvodi koji se
izrauju od istog materijala sa slinim tehnologijama , na slinim
mainama. na primer razliite cevi, odevni predmeti, obua i dr.

Inenjerska ekonomika

35

Kalkulacija takvih proizvoda se vri tako to je za jedan proizvod


detaljno proraunaju trokovi a za ostale se pronae kojeficijent
(ekvivalent) pomou kojeg obraunavamo trokove. Na primer za cevi se
moe obraun vriti na osnovu teine utroenog materijala. Ekvivalenti
mogu biti vezani i za neke druge karakteristike , kao na primer :
normativi rada ili materijala
3. Kalkulacija vezanih proizvoda: Kada se kod proizvodnje neke robe
pojavljuju i sporedni proizvodi onda se kalkulacija vri tako to se od
ukupnih trokova oduzima trina vrednost sporednog proizvoda. Oigledno
je da je ukupni troak glavnog proizvoda umanjen za vrednost sporednog. To
se javlja u rafinaciji nafte, gde je osnovni proizvod dizel gorivo i benzin a
sporedni motorna ulja , parafin ili asvalt i dr.
4. Kalkulacija pomou dodataka: Koristi se u pojedinanoj ili
maloserijskoj proizvodnji. Trokovi se razdele na direktne i indirektne
(opte). Direktne trokove raunamo za svaki proizvod (ili malu seriju)
posebno , a indirektne dodajemo po nekom kljuu. Ukupna cena kotanja
proizvoda se dobija sabiranjem direktnih i indirektnih trokova. Kao klju za
indirektne trokove se mogu uzeti na primer , lini dohotci za izradu
proizvoda.

ODREIVANJE CENE
Kada je napravljena kalkulacija moe se uz uvaavanje politike
preduzea odrediti cena proizvoda. Na nivo cene mora imati uticaj cilj
preduzea, s tim da je osnovni cilj svakog preduzea ili aktivnosti u trinoj
privredi profit - i to maksimalni profit u dugom vremenskom periodu.
Pogrena bi bila politika cena koja bi dala maksimalni profit u krtkom
narednom periodu , a to bi izazvalo tekoe u kojima e se nai preduzee u
budunosti. Isto tako bi bila pogrena odluka preduzea koja ne bi
respektovala mogunost ostvarivanje neke povolje prilike za ostvarivanje
maksimalnog profita na dugo vreme. Iz toga sledi da indirektni ciljevi
preduzea mogu da budu : opstanak na tritu, liderstvo u okruenju ,
liderstvo u kvalitetu proizvoda ili , probijanje na nova trita i dr. Prilikom
odreivanja prodajne cene proizvoda mora se uzeti u obzir i stanje na tritu
i snaga konkurencije.

36

Inenjerska ekonomika

POTRANJA I PONUDA
KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE
Ako je potranja za nekom robom vea od ponude onda postoje
uslovi da cena te robe bude via od cene proizvodnje te se tako ostvaruje
vei profit. Pored toga na cene mogu uticati na potranju proizvoda (ako
cena raste potranja opada , ako cena pada potranja raste). Uticaj cena na
potranju nije fiksan ili proporcionalan nego zavisi od velikog broja razliitih
faktora. Naroito je to karaktristino za robe line potronje, gde na
potranju utiu najrazliitiji faktori (na primer moda), a ne samo cena.
Kojeficijent elastinosti tranje predstavlja odnos promene
potranje i promene cene robe. Ako bi se zbog promene cene robe pojavila
mnogo vea potranja onda bi rekli da je to elastina potranja , a ako bi za
istu promenu cene potranja porasla samo neznatno onda je to manje
elastina potranja. dijagram elastinosti potranje je prikazan na narednoj
slici:

Na setepen elastinosti utie mnogo faktora , kao na primer postojanje


supstituenata na tritu . Oni predstavljaju konkurentske robe . Tako na
primer prirodnim vlaknima u tekstilnoj industriji konkuriu vetaka, pa ako
bi porasla cena proizvoda od vune kupci bi se opredeljivali za kupovinu
sintetikih tkaniana.
Visina cene utie na ponudu obrnuto u odnosu na potranju. Ako
cene neke robe rastu pojavie se na tritu vee koliine takve robe (uvoz,
dodatna proizvodnja, seljenje kapitala u prerspektivne proizvodnje i dr.). To
je prikazano na narednom dijagramu.

Inenjerska ekonomika

37

Ukluujui predhodna razmatranja moemo izvriti usklaivanje cene


prema ponudi i potranji , to je prikazano na narednoj slici:

Taka u kojoj se presecaju krive predstavlja taku poklapanja ponude i


tranje.

PROCENA TROKOVA
Ukupni trokovi se dobijaju
as biranjem fiksnih i varijabilnih
trokova pri proizvodnji roba. Iz iskustva je poznato da trokovi proivodnje
opadaju sa vremenom zato to radnici stiu iskustva koja im omoguavaju
efikasniji rad . Trokovi po jedinici proizvoda su manji za vee koliine
proizvoda ( najskuplja je pojedinana proizvodnja).

38

Inenjerska ekonomika

UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE

Prilikom formiranja cene se mora voditi rauna o ponaanju


konkurencije. Da bi se moglo raunati sa elemetima vezanim za ponaanje
konkurencije moramo raspolagati validnim podacima o konkurenciji, to je
esto veoma teko. U okviru tih razmatranja se moraju uzeti u obzir i
kategorije kao to je: poslovna tajna , odanost zaposlenih svom preduzeu ,
privredna pijunaa i dr. Najednostavniji model je stalno praenje ponaanja
konkurenata na tritu . Na osnovu toga moemo predpostaviti da e se
konkurenti ponaati slino kao to su se ponaali u predhodnom periodu,
odnosno moemo predpostaviti da e njihovo ponaanje biti konzistentno. To
ukljuuje stalno praenje i formiranje baze podataka o stanju na tritu.

IZBOR METODE FORMIRANJA CENA

Cena proizvoda ili usluge ne sme da bude suvie niska da bi smo


ostvarili maksimalni profit, a ni previe visoka da se ne dogodi da budemo
nekonkurentni na tritu ili da ne doe do pada tranje usled visoke cene.
U zavisnosti od vrste roba ili usluga moemo da izaberemo neku od
metoda formiranja cene:
1.CILJNI PROFIT cenu formiramo tako da ostvarimo profit koji smo
planirali

Inenjerska ekonomika

39

2.TEKUE CENE oslanjamo se na cene na tritu i prilagoavamo se


njihovom nivou
3.PERCIPIRANA VREDNOST- procenjena (opaena i shvaena) vrednost.
Cenu formiramo prema sopstvenom miljenu o vrednosti robe kojom
raspolaemo.
4.ZATVORENOM ILI OTVORENOM PONUDOM- cenu formiraju kupci na
licitaciji koja moe biti : nadmetanjem otvorena ponuda ili
nepromenljivom- zatvorenom ponudom (svaki kupac daje jednu ponudu , a
cena se formira kao najvia od ponuenih).
5.TROKOVI PLUS- cena se formira tako to se fiksiraju trokovi , s tim da
cena treba da bude neto via, to zavisi od uslova na tritu.
Koja od metoda e biti izabrana zavisi od : vrste robe, stanja na
tritu, uslova prodaje, unutranji faktora preduzea i dr.
Na osnovu svega reenog se vri izbor konane cene, s tim da
postupak odreivanja cene tim nije zavren jer u periodu prodaje moe da
doe do raznih, nepredvienih , poremeaja na tritu ili u preduzeu , te da
se cena mora korigovati (na primer robe se prodaju na rasprodajama da bi se
izbegle mrtve zalihe).

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA


Cilj preduzea je optimizacija ulaganja u aktivnosti kojima se bavi
(na primer proizvodnja) i rezultata koje ostvaruje svojim radom. Pod
pojmom optimizacija u ovom sluaju se podrazumeva maksimizacija,
obzirom da je cilj svake privredne aktivnosi u trinoj privredi maksimalni
profit posmatrano u dugom vremenskom periodu.
Ovakav cilj predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea. Da bi se
dolo do planiranog cilja potrebno je savladati veoma sloenu problematiku
poslovanja konkretnog preduzea.
Da bi se jednostavnije sagledala ova ,vrlo sloena , problematika potrebno je
raslaniti opti princip na vie jednostavnijih elemenata ( principa). to su:
1. produktivnost
2. ekonominost
3. rentabilnost
4. likvidnost

40

Inenjerska ekonomika

PRODUKTIVNOST RADA
PRODUKTIVNOST RADA predstavlja karakteristiku rada da u
jedinci radnog vremena proizvede neku koliinu upotrbnih vrednosti,
odnosno roba. Produktivnost se naziva i proizvodnost. To nam govori o
tome koliko jedinica proizvoda mogu radici da proizvedu u jedinci vremena
(na primer za jedan sat). Slian pokazatelj je intenzivnost rada, s tim da
intenzivnost zahteva vee naprezanje radnika (radnik u jedinici vremena
ulae vie rada). Poveana produktivnost podrazumeva da se sa istim
utrokom rada povea proizvodnja.
Produktivnost direktno utie na standard stanovnitva . Taj uticaj se
ogleda u tome to kod visoke produktivnosti postoji obimna proizvodnja uz
raspoloivi utroak rada , to omoguava veu potronju stanovnitva ,
odnosno vii standard.Pored toga preduzee moe da oekujei vei profit ako
poveava produktivnost, obzirom da sa istom koliinom rada moe da
proizvede vie roba ili usluga.
Produktivnost zavisi od sledeih faktora:
1.strunosti radnika (formalno-kolsko obrazovanje i neformalno-vankolsko
obrazovanje)
2.radnog iskustva radnika tradicija u delatnostima kojima se preduzee
bavi
3.razvijenosti sredstava za proizvodnju savremenost maina ,ureaja i dr.
4.prirodnih uslova na primer vea je produktivnost prilikom obrade
kvalitetne zemlje
5.primena nauke-u razvijenim zemljama je vei deo naunih istrivanja
povezan sa proizvodnjom i ima praktino znaanje.
6.nivoa i vrste tehnologija
a. push (pu engl.- gurati) tehnologije one koje guraju proizvode na
trite (robe se proizvedu a zatim se trae kupci) Preduzee utie na
trite i nudi robu iz svog proizvodnog programa (koju ume da
proizvede ) .
b. b. pull (pul engl.- vui) tehnologije, proizvodi se prema zahtevima
kupaca (trite vue proizvode).Preduzee istrauje trite i na
osnovu elja kupaci razvija svoj proizvodni program.Zanimljivo je da
je nakon dugogodinje vladavine pull tehnologija dolo vreme push

Inenjerska ekonomika

41

tehnologija (na primer razvoj novih tipova mobilnih telefona ili


kompjutera nije diktiran zahtevima i narudbinama kupaca)
7.organizacije rada i proizvodnje

Svako preduzee treba da prati produktivnost rada i da preduzima


korake ka njegovom poveanju. Razlozi za to su:
1.odreivanje tanog nivoa produktivnosti
2.sagledavanje tendencija u promenama produktivnosti
Za utvrivaje nivoa produktivnosti se koriste dve metode:

Uinak radnika u jedinici vremena


P = 100 (Q / R) % gde je:
P produktivnost (na primer metalostrugar je izradio 200 navrtki za dva
sata)
Q- koliina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki )
R- uloena koliina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata)

Utroeno radno vreme po jedinici proizvoda


P = 100 (R / Q) %
gde je:
P produktivnost (na primer - metalostrugar je radio dva sata da bi
izradio 200 navrtki)
Q- koliina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki )
R- uloena koliina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata)
Produktivnost rada se izraava koliinski ili vrednosno, a zanju je
karakteristino da se dobija uporeivanjm naturalnih veliina ( odreeni
proizvodi i odgovarajui vremenski intervali)

INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA


INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA pedstavlja kretanje
produktivnosti rada , odnosno promenu koja nastaje u tekuem periodu u
odnosu na neki posmatrani predhodni (bazni) period.
Kretanje produktivnosti moemo da pratimo kroz veliinu indeksa
prouktivnosti:

42

Inenjerska ekonomika

IP = 100 (P2 / P1) %

gde je:

IP - indeks produktivnosti rada


P2 produktivnost rada tekueg perioda
P1 produktivnost rada predhodnog (baznog) perioda
PRINCIP EKONOMINOSTI
Predstavlja odnos ukupno uloenog rada , sredstava za rad i
materijala prema ukupnoj koliini proizvoda koji odgovaraju zahtevanom
nivou kvaliteta. Na njega je poetkom prolog veka ukazao F. Tejlor, sa
ciljem da se tako koncipira proizvodnja da se minimalno troe srestva.

E = CP / CK

gde je:

E - ekonominost
CP -prodajna cena (vrednost proizvoda na tritu)
CK - cena kotanja (vrednost utroenih sredstava)
Kod ekonominosti se sve izraava u novcu tj. u cenama.
Ekonominost
proraunavamo
tako to

mnoimo
faktore
ekonominosti cenama.
Ako se rauna sa nepromenljivim cenama , dobijamo
naturalnu
ekonominost:

ES = CPS / CKS

gde je:

E -naturalna ekonominost
CPT -koliina proizvodnje pomnoena stalnim cenama
CK - utroci elemenata proizvodnje pomnoeni stalnim cenama
Da bi se mogla posmatrati ekonominost u dinamikom sistemu
moramo uzeti u obzir promene koje se javljaju u cenama na tritu , pa e
biti:

Inenjerska ekonomika

ET = CPT / CKT

43

gde je:

E -ostvarena ekonominost
CPT -koliina proizvodnje pomnoena tekuim (trinim) cenama
CK - utroci elemenata proizvodnje pomnoeni tekuim cenama
Naturalno se mogu izraziti samo neki elementi ekonominosti. Njih
nazivamo kojeficijenti elemenata proizvodnje:

EM -kojeficijent ekonominosti materijala


EM = Q / UM
ER kojeficijent ekonominosti radnih asova
ER = Q / UR
EM- kojeficijent ekonominosti mainskih asova
EM = Q / UM
Gde je :
Q koliina proizvoda
UM utroena koliina materijala
UR utroeni radni asovi
UM utroeni mainski asovi
Vrednost kojeficijenata proizvodnje ukazuje na to kako se troe
materijali ili vreme rada maina ili radnika , to omoguava da se sprovedu
mere poboljavanja onih segmenata koji ne zadovaljavaju postavljene
kriterijume.

RENTABILNOST

RENTABILNOST predstavlja odnos dohotka koji se ostvaruje


aktivnou preduzea prema ukupnim angaovanim sredstvima (osnovnim i
obrtnim) .
Angaovana sredstva zahtevaju izvajanje finansijskih sredstava , a
predstavljaju bazu za privreivanje i sticanje dohotka. Cilj preduzea je da se

44

Inenjerska ekonomika

uz minimalna angaovana sredstva ostvari maksimalni dohodak. Sredstva


koja se ostvare prodajom roba i usluga preduzea treba da pokriju trokove
osnovnih i obrtnih sredstava, da podmire ostala potraivanja (na primer
prema drutvu) i da ostvare zaradu (profit) koji moe da pokrene proirenu
reprodukciju preduzea.
Rentabilnost se moe posmatrati kao sumarni pokazatelj u koji su
ukljueni produktivnost i ekonominost. To je razlog to su faktori koji utiu
na poveanje rentabilnosti su isti sa faktorima produktivnosti i
ekonominosti, ka na primer :strunost radnika , tehnoloki nivo u
preduzeu, organizacija rada i dr.
faktori koji utiu na osnvna i obrtna sredsta :
1.stepen korinja kapaciteta. Korienje kapaciteta treba da bude
optimalno , kako bi amortizacija bila minimalna, to utie na poveanje
rentabilnosti. Optimalno korienje kapaciteta se svodi na maksimalno
korienje, obzirom da nekorienje (stajanje i umanjeno korienje ) izaziva
trokove koji poveavaju cene proizvoda i usluga.
2.Kojeficijent obrtanja. Prestavlja pokazatelj koji govori o brzini
vraanja uloenih obrtnih sredstava. Cilj preduzea je da brzina obrtanja
bude to vea, obzirom da se u svakom obrtu stvara dobit. Drugo ,vea
brzina obrtanja smanjuje rizik promene uslova na tritu, jer ako obrt traje
previe dugo preti opasnost da se za to vreme dogode nepovoljne promene za
robe i usluge koje nudimo.
faktori koji deluju na rezultat rada:
1. materijalni trokovi
2. amortizacija
3. trite :
Trite predstavlja specifian faktor koji deluje na rezultate rada, obzirom da
se prizvodi i usluge usmeravaju ka tritu . Stanje na tritu diktira cene
robama time to na cenu znaajno utie ponuda i potranja. Ako je poveana
potranja cene robama su vie pa je i dohodak vei, odnosno vea je
rentabilnost preduzea. Poblem je u tome to je stanje i snalaenje na tritu
veoma sloena kategorija, a u vreme vikova roba na tritu se moraju
izgraditi takvi mehanizmi koji omoguavaju pristup kupcima. Kljunu ulogu
u tome ima logistika koji stvara povoljne prilike za prodaje roba i usluga i
marketing koji je okrenut cenama, praenju rada konkurencije, uvoenju

Inenjerska ekonomika

45

novina na postojeim proizvodima i uvoenju novih proizvoda. Ovakvo


stanje na tritu je odredilo nove centre drutvene moi , tako da je drutvena
mo prela sa proizvodnje na trgovinu.
Nova problematika sa kojom se sreu preduzea je u prvi plan istakla
menadment koji svojim odlukama presudno utie na rezultate rada.
izraavanje principa rentabilnosti
Izraava se kroz novane (finasijske) veliine , a predstavlja odnos
dohotka angaovanih sredstava:

R1 = D / S

gde je:
R1(d) - rentabillnost (u odnosu na dohodak)
D dohodak
S -angaovana sredstva (osnovna i obrtna)
Ovako proraunata rentabilnost govori o dohotku koji je ostvarilo
preduzee preme jedininim angaovanim sredstvima. To moe da poslui za
uporeivanje sa rentabilnou u predhodnim periodima , ali ne moe da nam
odgovori na pitanja vezana sa stepenom razvoja i proirene reprodukcije.
Da bi se mogli sagledati elementi razvoja preduzea potrebno je
rentabilnost izraunati u odnosu na dobit (profit) kao to ej prikazano u
narednoj jednaini:

R2 = Dt / S

gde je:

R2(p) - rentabillnost (u odnosu na profit)


Dt dobit (profit)
D -angaovana sredstva (osnovna i obrtna)
Za menadmet preduzea je znaajno da se uporede R1 i R2 kako bise
sagledali odnosi znaajni za ostvarivanje uspeha preduzea. Sa stanovita
uveanja kapitala je pouzdanije razmatranje rentabilnosti preko dobiti.
PRINCIP LIKVIDNOSTI
Stepen likvidnosti predstavlja odnos ukupnih obrtnih sredstava
preduzea prema onom delu obrtnih sredstava koja su uloena ( zarobljena )
u zalihe gotovih proizvoda i potraivanja od kupaca:

Inenjerska ekonomika

46

L = S / ( Z + K ) gde je :
L - likvidnost
S ukupna obrtna sredstva
Z zalihe gotovih roba
K potrivanja od kupaca
Iz prikazane formule se moe zakljuiti da prevelike zalihe ili
potraivanja od strane kupaca mogu izazvati nelikvidnost, odnosno nestaicu
novca u obrtnim sredstvima , to izaziva nemogunost pokretanja novog
ciklusa proizvodnje.
Naroito velika opasnos preti preduzeima od stvaranja lanaca
nelikvidnosti u sistemima nabavki roba. Ako postoji lanac kupovine roba (
na primer fabrika automobila kupuje odlivke iz livnice , livnica kupuje elik
od eljezare, a eljezara nabavlja sirovine od rudnika) i krajnje preduzee u
lancu postane nelikvidno ( u ovom sluaju fabrika automobila ne moe da
proda svoju robu) onda ne moe da isplati sledeeg dobavljaa u lancu
(livnicu) i td. pa ceo lanac postaje nelikvidan. U takvim sluajevima se
pribegava isplaivanju dugova u robama, uzimaju se krediti lii ,ako
nelikvidnost zahvati vei deo privrede, mora da intervenie drava svojim
ekonomskim i pravnim instrumentima.
REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEA
Na kraju poslovne godine iskazuju se rezultati poslovanja preduzea.
Pokazatelji poslovanja mogu biti razliiti i mogu se svesti na pet pokazatelja
i to :
1.ostvarena proizvodnja
2.ukupan prihod
3.dohodak
4.dobit (profit)
5.finansijski rezultat kao izraz pojedinanih rezultata
Da bismo imali jasanu sliku rezultata poslovanja preduzea, moramo uzeti u
obzir sve pokazatelje , jer posmatranjem samo jednog pokazatelja uspenosti
poslovanja moe se dobiti poptpuno pogrena slika.

Inenjerska ekonomika

47

OSTVARENA PROIZVODNJA
Za svako drutvo je znaajno da postoji proizvodnja na to viem
nivou, jer je potronja mogua samo u okvirima proizvodnih dobara. Pored
toga potroai su i ljudi koji ostvarili zarade u proizvodnji , tako da
kupovinom roba pune fondove preduzea (pre svega obrtne) tako da moe da
se ostvari nov proizvodni ciklus. Proizvodnja ima i ire znaenje za
stanovnitvo , na primer: socioloko, demografsko, populaciono , psiholoko
i dr. Sve to inicira da ostvarena proizvodnja predstavlja prvi pokazatelj
rezultate poslovanja nekog preduzea.
Ostvarenu proizvodnju moemo pratiti i iskazivati u :
1.naturalnom pokazateljima
2.vrednosnim pokazateljima
Naturalni pokazatelji prikazuju ostvarene rezultate proizvodnje u
razliitim jedinicama proizvoda .
Vrsta jedinice zavisi od vrste robe . Na primer: 1000 litara mleka, 100
kilograma hleba, 200 komada guma za automobil. Problem kod ovakvog
iskazivanja rezultata poslovanja preduzea je to to se ne mogu vriti
sabiranja i poreenja rezultata koji su iskazani u razliitim jedinicama.
Da bi se prevazili problemi koje stvaraju naturalni pokazatelji , mogu se
uvesti vrednosni pokazatelji, preraunati u novane jedinice. To se postie
mnoenjem koliina proizvoda odgovarajuim cenama. Kod ovakvog
proraunavanja se javljaju problemi zbog toga to su cene roba promenljive .
Raunanje sa promenljivim tekuim cenama dobijamo nepouzdane podatke
jer na tekue cene utiu mnogi faktori ( na primer ponuda i tranja i dr).
Pouzdaniji pokazatelj su stalne cene koje se dobijaju kao prosene cene za
neki dui period , koji se poklapa sa periodom praenja i iskazivanja obima
proizvodnje.
UKUPNI PRIHOD PREDUZEA
UKUPNI PRIHOD PREDUZEA predstavlja finansijski izraen
rezultat poslovanja preduzea za posmatrani preiod.
Za proizvodna preduzea je to prihod koji je ostvaren prodajom roba, a za
usluna preduzea je prihod naplaen od ostvarenih usluga.Budetske
institucije ostvaruju svoj prihod finansiranjem iz budeta.
Ovakav pristup merenja rezultata poslovanja je mogu pod predpostavkom
da preduzea kao robni proizvoai, proizvode sve robe za trite. Ako bi se

48

Inenjerska ekonomika

proizvodnja usmerila za sopstvene potrebe (naturalna proizvodnja zemljoradnik troi deo svoje proizvodnje) , a ne za prodaju na tritu; onda bi
ovaj pokazatelj bio neprihvatljiv.
Savremena proizvodnja je trina , tako da je ukupan prihod preduzea
validan pokazatelj, rezultata poslovaja. Bitno je uoiti da ukupan prihod
preduzea zavisi od toga kako su robe ili usluge prihvaene na tritu. Ako
robe ne mogu da se prodaju onda se kroz ukupan prihod preduzea to
iskazuje kao neuspeh poslovanja preduzea.
Preduzee moe da stie prihod na sledee naine:
1.Prihod od prodaje i usluga (na ovaj nain se stie daleko najvei deo
prihoda preduzea)
Prodaja moe da se ostvaruje na domaem i stranom tritu.
a.) subvencije - nepovratana novana sredstva koja preduzee moe da
dobije iz razliitih izvora, tsim da je njihova
namena pobo
ljanje
materijalnog poloaja preduzea
b.) dotacije novana namenska srestva kojima se finasiraju odreene
aktivnosti, stim da mogu biti doznaena sa ili bez posebih uslova i zahteva
c.) regres sredstva koja se dodeljuju radi kupovine ili prodaje nekih
proizvoda iz ekonomskih i drugih razloga
d.) kompenzacija i premija subvencija koja ima zadatak da odri
proizvodnju u onim oblastima u kojima ne postoje trini uslovi za odranje
(na prmer premija koju dobijaju proizvoai mleka , kako bi se odrala
proizvodnja bez poveanja cene)
2. Prihod od finansija
a.) prihod od odnosa sa kooperantima
b.) prihod od kamata kamate na pozajmljeni novac objekata
c.)od pozitivnih kursnih razlika
3. vanredni prihodi
a.) prodaja sredstava
b.) iznajmljivanje sredstava
c.) penala kazna koju plaaju dunici zbog krenja ugovorenih obaveza

Inenjerska ekonomika

49

NAMENA OSTVARENOG PRIHODA


Sredsta ukupnog prihoda se rasporeuju u preduzeu tako da se izvri
reprodukcija svih potronih elemenata u preduzeu. To su :
1. Materijalni trokovi u njih spadaju trokovi materijala, energije,
transporta idr
2. amortizacija
3. nematerijalni trokovi (honorari, dnevnice, porezi, doprinosi za
zajednike potrebe zdravstva i vojske, osiguranja i dr.).
4. plate radnika
5. rashodi finansiranja (isplate kooperantima, negativne kursne razlike i
dr)
6. vanredni rashodi
Kada se izvre sva izdvajanja ostaje bruto dobit preduzea koja predstavlja
cilj svih aktivnosti.
DOHODAK PREDUZEA
Dohodak predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda koji je ostvaren
i trokova koji su napravljeni tokom aktivnosti .

D = P TP

gde je:

D - dohodak
P- ukupan ostvreni prihod (bruto prihod)
TP ukupni trokovi (materijalni trokovi + amortizacija)
Dohodak je znaajan jer se u njegovim okvirima kree potronja
(lina, zajednika, fondovi, razvoj i dr), naime moe se troiti samo
novostvorena vrednost (matreijalni trokovi i amortizacija es moraju
nadoknaditi i izdvojiti iz ukupno ostvarenog prihoda).
Najiru ekonomsku kategoriju predstavlja bruto nacionalni dohodak koji
obuhvata celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenu u jednom
vremenskom razdoblju (u jednoj godini) On u sebe ukljuuje vu
s
novostvorenu vrednost (dohodak) i masu prenesene vrednosti (amortizaciju)

50

Inenjerska ekonomika

i materijalne trokove. Taj pokazatelj nam govori o ukupnim materijalnim


dobrima kojima neki narod raspolae u posmatranoj godini.
Kada se bruto nacionalni dohodak podeli sa brojem stanovnika neke drave,
dobija se bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.
Ako od bruto dohotka odbijemo ukupne trokove ( materijalne trokove i
amortizaciju) dobijemo neto nacionalni dohodak koji nam govori o
novostvorenoj vrednosti. On se moe iskazati i kao dohodak po glavi
stanovnika, kako bi se mogao razmatrati strpen ekonomske razvijenost nekog
naroda ili regiona. Ti pokazatelji su relativno solidni pokazatelji standarda
stanovnitva neke drave.

DOBIT PREDUZEA
Dobit je rob pametnog oveka a gospodar budali Seneka
Profit (dobit) predstavlja deo dohotka koji preostaje posle izdvajanja
za line dohotke zaposlenih .

DT = D PLT

gde je:

DT profit (dobit)
D - dohodak
PLT plata po osnovu tekueg rada
Profit odnosno dobit se rasporeuje na :
1. poreze i doprinose iz rezultata rada
2. akumulacija preduzea (naknada akcionarima , rezerve, drutveni
kapital)
3. realizovanje plata radnika iznad plata koje ne ulaze u poresku
osnovicu
4. bruto plate iz dobiti po ranijim periodinim obraunima iste poslovne
godine
5. zajednika potronja (drutveni standard zaposlenih)
Ovakav princip pokree preduzea , stimuliui ih da , sa jedne
strane tee razvoju sa ciljem sticanja to vieg profita , a sa druge strane ih
tera na razvoj kako nebi izgubili profit i propali. Naravno da postoje i
odreeni problemi u ovakvom konceptu , to je problem raspodele dobiti na

Inenjerska ekonomika

51

raznim nivoima (taj problem pokuava da rei ekonomija koja se bavi


raspodelom defecitarnih dobara).

GRAFIKI PRIKAZ POSLOVANJA PREDUZEA


Slika vredi hiljadu rei
Da bi se moglo pratiti poslovanje nekog preduzea potrebno je
realno sagledavanje svih relevantnih pokazatelja. Ti pokazatelji se mogu
iskazati analitiki (kroz odreene matematike ili empirijske formule) ili
grafikim prikazima , kod kojih je izvrena vizualzacija matemetikih
zavisnosti. Da bi grafiki i analitiki prikazi bili svrsishodni potrebno je
izabrati relevantne parametre koje treba da prati preduzee.
Kljuni parametar za poslovanje preduzea je struktura i dinamika
realizacije proizvodnog programa. Ona je uslovljena :
raspoloivim kapacitetom u koji spadaju : nivo proizvodne
opreme, kadrovi, finansijska sredstva i dr)
potrebama trita za robama koje proizvodi preduzee.
Da bi smo prikazali dijagram zbivanja u poslovanju preduzea
potrebno je da uspostavimo sledee matematike relacije:
a.) kapacitet preduzea:

Q = KNO

gde je:

Q ostvareni obim proizvodnje (komada /godinje)


- stepen korienja ( %)
KNO - nominalni kapacitet proizvodnje (komada /godinje)
b.) cena kotanja proizvodnje

CK = Q WK
CK cena kotanja proizvodnje
Q ostvareni obim proizvodnje

gde je:

52

Inenjerska ekonomika

WK jedinina cena
c.) jedinina cena

WK = CK / Q
WK= (TC + TV) / CN = (TMD + TRD +TO ) / CN

gde je:

TC stalni trokovi
TV promenljivi trokovi
- stepen korienja ( %)
TMD trokovi direktnog matrijala
TRD trokovi direktne radne snage
TO ostali trokovi
na dijagramu se pojavljuju jo i :

TVO ostali varijabilni trokovi


CP cena prodaje
Dijagram se formira tako to se na ordinatu nanose veliine : WK ,
CK i CP , a na apscisu : i Q. Iz toga sledi Q Ck (koliina- cena
kotanja ) dijagram zbivanja poslovanja preduzea

Inenjerska ekonomika

53

Dijagram - grafiki prikaz zbivaja u preduzeu Q-CK


Na ovom dijagramu vidimo da je dohodak jednak razlici prodajne cene koju
preduzee postie na tritu i cene kotanja proizvoda ( D = CP - CK ) gde
raunamo da je cena kotanja jednaka trokovima proizvoe - (TP), tako da
dohodak moemo izraunati i kao
D = CP - TP (jer je CK = TP)

Sledei pokazatelj je kritina taka K koja se dobija na mestu


preseka pravih bruto realizacije i trokova proizvodnje CP i CK u funkciji
od Q.
100
X=
ili:

X = TO / ( WP tV )

1+

(%
D
TC

u jedinicama proizvoda (komada)

u ovim jednainama su :

54

Inenjerska ekonomika

TP trokovi proizvodnje
WP cena kotanja jedinice proizvoda
tV - promenljivi trokovi po jedinici proizvoda

tV = T P / Q

Stepen rentabilnosti poslovanja , ovde predstavlja odnos izmeu


ostvarenog dohotka ( D ) i angaovanih sredstava ( AS). On mora biti uvek
pozitivan broj

rt = D / S = (CP CK) / S = Q(WP WK) / S


gde suma AS (S ) ide od 1 do n .
Za svaku radnu organizaciju je dijagram Q-CK drugaiji i zavisi od
konkretnih okolnosti pod koji posluje preduzee. . Na osnovu ovakvog
dijagrama moe na pregledan nain da se prate ekonomski pokazatelji , to
moe da ima presudnu ulogu kod donoenja poslovnih odluka.

PROIZVODNI PROGRAM PREDUZEA U FUNKCIJI


MAREKETINGA
Deo marketinga je da ubedi potencijalnog kupca da je ceo svoj ivot zeleo
samo na proizvod
Marketing ima znaajnu funkciju u u poslovanju preduzea, obzirom
da brine o cenama , asortimanu proizvoda, potrbama i pravcima njihovog
unapreenja i dr., odnosno uspostavlja vezu izmeu trita ( okruenja ) i
proizvodnog ili uslunog preduzea.
Za marketing su najvaniji sledei parametri koji su u vezi sa
preduzeem i proizvodnjom:
1.proizvodni program (predstavlja skup razliitih proizvoda) koje predue
ume da proizvede .Na osnovu istraivanja trita preduzee definie plan
proizvodnje.
1. asortiman , koji predstavlja strukturu proizvodnog programa
2. koliina proizvoda , izraena brojem komada konkretnog proizvoda
iz asortimana.Za marketing je vano da se iskae koliina proizvoda
u jedinici vremena kojima moe da raspolae preduzee .

Inenjerska ekonomika

55

Pored sakupljanja tih podataka koji su u vezi sa proi


zvodima i
proizvodnjom , marketing ima zadatak da na to adekvatniji nain uspostavi
kontakt sa tritem. Da bi se to ostvarilo potrebno je istraiti trite.
Istraivanje moe da se odnosi na unutranje ili spoljno trite. U
savremenom poslovanju unutranje trite postaje deo svetskog trita , pa se
granica ta dva trita sve vie brie.
Pred marketinkog istraivanja trita postoji i logistiko .
Marketinko istraivanje trita obuhvata:
1. analiza trita
1. utvrivanje potranje za robama koje ima raspolae preduzee ili
moe da ih proizvodi.
2. utvruje se kvalitet i kvantiet konkurenskih proizvoda ukljuujui i
supstituente
3. potencijali i obim trita
4. utvruje se obim sadanje i procenjuje obim budue prodaje
5. utvruje sa kupovna mo, namere i motivi kupaca
2.istraivanje trita plasmana
Ono omoguuje :
1. ostvarivanje plasmana proizvoda
(prodaje) po vremenskim
intervalima ( na primer godinje prodaje)
2. potrebe za proizvodnjom po asortimanu i godinama
3.priprema podatke za preduzee:
ko su kupci proizvoda ili usluga
koliki je broj sadanjih i procenjuje broj buduih kupaca
priprema podatke o lokaciji kupaca

Logistiko istrivanje trita nabavki


Cilj ovakvog istraivanja trita je da se minimiziraju trokovi svih
nabavki i da se ispotuje princip da robe koje se nabavljaju stignu tano na
vreme. To moe da se postigne na razne naine , na primer udruivanjem sa
dobavljaima, stvaranjem partnerstva i stratekih alijansi.
Koliina roba koja se nabavlja treba da bude optimalana, sa
povoljnim uslovina plaanja. Dobavljai treba da obezbede odgovarajui
kvalitet sirovina i repromaterijala.Svi ovi uslovi mogu da se ostvare kroz
detaljno ispitivanje trita i dobru politiku u kontaktu sa dobavljaima.

56

Inenjerska ekonomika

Istraivaje cena konkurencije


Moemo posmatrati dve cene:
1. trokovi proizvodnje (cena kotanja)
2. cene prodaje (trine cene)
Da bi se ostvarilo da je cena prodaje vea od cene kotanja, jedan od faktora
koji bitno utie je stanje i planovi u kojima se nalazi konkurencija. Na niske
cene konkurencije se moe odgovoriti :
1. logistikim utedama
2. smanjenjem trokova proizvodnje , tako to
produktivnost

e se poveati

Poseban problem u istraivanju trita i konkurencije predstavlja predvianje


poslovnih potezova konkurenata, koji mogu da se orijentiu ka uvoenju
novih
proizvoda sa viim kvalitetom i performansma ili uvoenju
supstituenata na trite. Isto tako moe da se pojavi nova konkurencija zbog
seljenja kapitala u privrednu granu u kojoj deluje nae preduzee, to moe
iznenada da promeni uslove na tritu.
Perspektivno programiranje
Ako se poznaje trite i njegove potrebe za proizvodima koje nudi
neko preduzee , moe se napraviti srednjoroni ili dugoroni plan. Jedan od
osnovnih elemenata ovakvog planiranja je ivotni vek proizvoda koji je
prikazan na narednom dijagramu.(Vernerova kriva)

Inenjerska ekonomika

57

Dijagram ivotnog veka proizvoda (Vernerova kriva)


Kriva 1 predstavlja prvi proizvod koji doivljava svoj rast, zrelost i
opadanje, a kriva 2 predstavlja nov proizvod koji nastaje u vreme uspona
prvog proizvoda. Ako planiranje ne predvidi zamenu proizvoda , uvoenjem
novih, preduzee nema nikakvu perspektivu. Da bi se uvodili novi proizvodi
mora postojati razvojna sluba , iji trokovi optereuju proizvode koji su u
zreloj fazi
Druga mogunost izrade planova preduzea se oslanja na razmatranje
spirale razvoja. Kod nje se uzima u obzir da poveana prodaja zahteva veu
proizvodnju, to utie na poveanje i poboljanje rada u preduzeu, to
poveava produktivnost (P), ekonominost (E) i rentabilnost(R). Sve to utie
na poveanje dohotka, snienje cene , to poveava konkurentnost i
potranju za tim proizvodima i td

58

Inenjerska ekonomika

Inenjerska ekonomika

59

EKONOMINE ZALIHE
Osnovne postavke
Problem veliine zaliha jedan je od najznaajnih problema
ekonomike preduzea jer se na skladitima sirovina, kao i na skladitima
poluproizvoda nalaze zaleena vea ili manja obrtna sredstva i tako utie na
likvidnost preduzea.
Iznos tih sredstava nije nikad tako mali da bi zadovoljio elje
rukovodstva predezea, koje nastoji da zalihe budu to manje, potrebno je
pronai relacije pomou kojih bi bilo mogue pronai takve zalihe kod kojih
su trokovi po jedinici minimalni, vodei u isto vreme rauna o potrebama
zadovoljenja tekue proizvodnje.
Ovaj problem poeo se resavati dosta davno, vec oko 1915 godine,
kada F.W.Harris daje prvi jednaine za minimaliziranje trokova zaliha.
Posle drugog svetskog rata metode operativnog istraivanja mnogo su
doprinele reavanju ovog problema.
Koliko jedinica proizvoda staviti na zalihe-osnovno je pitanje, za koje
su jednako zainteresovani direktor predezea, tehniki rukovodilac,
rukovodilac finansijskog sektora, prodaje, itd.
Ne sme se zaboraviti da vrlo esto,

ak i kod kontinuirane
proizvodnje na zalihama sirovina ili na zalihama proizvedenih poluproizvoda
lei nekoliko stotina hiljada dinara materijala i poluproizvoda, a esto se ti
iznosi kreu u visini od nekoliko miliona.Moglo bi se jednostrano zakljuiti
da bi bilo naj bolje kad bi smo na zalihama imali materijala za svega
nekoliko dana, ili jo bolje kada zaliha upte ne bi bilo na skladitu.
Meutim mora se voditi rauna o trokovima koji nastaju kod
naruivanja , transporta , utovara , istovara itd.
.
VRSTE TROKOVA ZALIHA
Razmotrimo taj problem ,da bismo utvrdili koji se sve trokovi
pojavljuju i ta je zapravo svrha svih prorauna koji e ovde biti tretirani.
U osnovi moemo odmah uoiti tri osnovne grupacije trokova :
a) Bez obzira na to koju koliinu naruujemo ili elimo
proizvesti, postoji troak nabavke odreene koliine, odnosno pripremanja
maina za proizvodnju, koji je nezavisan o koliini, dakle konstantan bez

Inenjerska ekonomika

60

obzira na koliinu.Oznaimo taj troak sa Tp (trokovi pripreme).Ako


naruenu odnosno proizvedenu koliinu oznacimo sa x, onda e ti trokovi
po jedinici iznositi

tp

Tp

x
tj.sto se vie proizvede ovakvih proizvoda, svaki e komad nositi manji deo
trokova ove vrste.
Taj je problem lako praktino prikazati.Predpostavimo da se radi o
proizvodnji nekog proizvoda na nekoj maini iji je iznos radnog sata 2500
dinara.Ako je potrebno mainu podeavati 3 sata da bi mogla zapoeti
proizvodnja tog proizvoda, onda su trokovi pripreme:
Tp = 3 x 2500 = 7500 dinara
bez obzira ne to proizvodili mi jedan komad ili hiljadu komada.
b) Poto je proizvedena ili nabavljena koliina stavljena na
skladite, ime su odreena obrtna sredstva zaleena.
Ovde se pojavljuje troak u obliku kamata i trokova kladitenja.
Ti su trokovi po jedinici proporcionalni, sto je i logino.Ako se na zalihe
stavi vea koliina, uz priblinu konstantnu potronju tog proizvoda ili
poluproizvoda, prosena e zaliha proporcionalno porasti, a time e
proporcionalno porasti i trokovi kamata.Ako je koliina na zalihama
jednaka nuli, tada su i trokovi kamata jednaki nuli; dakle, to e biti neki
pravac koji polazi iz poetka koordinatnog sistema.
c) Trokovi materijala i trokovi izrade po jedinici proizvoda
su konstantni, bez obzira na to koja se koliina izrauje.
Ako navedene postavke nacrtamo u koorinatnom sistemu tu x prikazano
na sledeoj slici ,gde je:
tu prosecni ukupni trokovi po jedinici
x koliina komada u seriji (ili nabavljena kolina
sirovine).

t, trokovi po jedinici

Inenjerska ekonomika

61

Ukupni trokovi po jedinici

Tu min

Trokovi kamata
Trokovi pripreme

xopt

Trokovi
materijala
i izrade

x komada u seriji

moemo konstatovati da je kriva ukupnih trokova po jedinici konkavna, te


da poseduje minimum.Drugim recima postoji neka optimalna koliina x opt.
kod koje e trokovi po jedinici biti minimalni, i takvu bi koliinu trebalo
proizvoditi odnosno naruivati.
Postavlja se dakle problem pronalaenja takvih relacija kojee nam
omoguiti proraunavanje tih koliina.Svakako da je za to potrebno postaviti
sistem jednaina i uvesti nove pojmove u razmatranje a to nas dovodi do
razmatranja niza moguih sluajeva, kod kojih e biti potrebno izvesti
razliite formule.Sluziemo se terminologijom operativnog istraivanja pa
emo rei da e biti izvedeno nakoliko osnovnih modela koji reavaju
razliite situacije u vezi sa zalihama materijala.
Simboli i oznake
Pre nego to preemo na razmatranje prvog modela, potrebno je definisati
simbole i oznake koji e biti upotrebljavani u daljem tekstu :
Tu ukupan troak ;
Tp ukupan troak nabavke jedne koliine , odnosno, kod
proizvodnje, ukupan troak pripreme jedne serije;
tu proseann ukupan troak, tj. ukupan troak podeljen na broj
jedinica jedne narudzbine ,odnosno jedne serije ;

Inenjerska ekonomika

62

tm proseann troak materijala ( po jedinici );


ti proseann troak izrade (po jedinici );
tt proseann troak transporta ( po jedinici , ako transport nije
uracunat kao fiksni iznos po naruenoj koliini ,odnosno seriji
,moze nastati ili jedan ili drugi slucaj);
t1 prosecni trokovi proizvodnje ( po jedinici), tj.
t1 = tm + ti + tt ;
tv trokovi van zaliha stanja skladita .U nekim se slucajevima
isplati , nemati nekog materijala na zalihama (naprimer materijal
koji se ugrauje po specijalnoj elji kupca , koji moe a ne mora
da se pojavi , u takvim sluajevima rizikujemo da po hitnoj
isporuci nabavimo taj materijal , to e naravno poskupiti
trokove zaliha).
p1 godisnja kamatna stopa ;
p2 godisnja stopa trokova uskladitenja ;
p ukupna godisnja stopa s obzirom na trokove kamata na
zaleena obrtna sredstva kao i trokove uskladitenja
p = p1 + p2 ;
P period u kojem je poznata ukupna potreba odreenog
materijala , poluproizvoda ili proizvoda , i u kojem e biti
ekonomina zaliha razmatrana i proraunavana. Obicno je to
jedna godina ;
Q ukupna potreba materijala , poluproizvoda ili proizvoda kroz
period P;
q naruena koliina, odnosno lansirana serija ;
q0 optimalna naruena koliina, odnosno lansirana serija ;
N broj narudzbi, odnosno lansiranih serija u periodu P ;
Z veliina zaliha u nekom izabranom momentu;
P0 vremenski period u kojem e se utrositi optimalna koliina
q0.
Trokovi pripreme ( T p)
Bilo da se materijal naruuje i skladiti na skladitu sirovina bilo da
se izrauju poluproizvodi u radionicama nastaju odreeni trokovi
pripreme :
U slucaju nabavke sirovina to su trokovi naruivanja jedne
narudzbine , transporta do predezea ( pri emu kamion moze
ii poluprazan ili pun ), urgi
ranje naruene koliine ,
zaprimanja, itd.

Inenjerska ekonomika

63

Ako se lansira neka serija u zradi


i
,nastaju trokovi
podeavanja masina , kao i niz ostalih pripremnih zahvata ,
koji u nekim granama industrije ak imaju i materijalne
trokove pripreme .
Na primer, u grafickoj industriji za pripremanje neke tampe ,za
tampu potreban je utroak materijala koji se ne pojavljuje tokom same
proizvodnje .Ta se koliina materijala utroi iskljuivo pri pripremanju
proizvodnje i to je konstantan troak , bez obzira na kasnije izraenu
koliinu.Ovde takoe mogu doci u obzir trokovi izrade probnih komada ,
ekanje na reenje da bi se moglo normalno zapoeti sa serijo m , zatim
neuhodana proizvodnja , koja je eventualno laganija u poetku izrade serije i
tek kasnije poprima normalan radni ritam ,i sl. Tu e se vrlo esto nalaziti i
trokovi internog transporta ukoliko su oni konstantni po seriji .
Trokovi posedovanja (p )
Trokovi posedovanja( p ) jedne jedinice na zalihama kroz odreeni period
su zapravo trokovi kamata i uskladitenja . Tu dolaze u obzir kamate na
zaleena sredstva , te trokovi za sam prostor , odravanje skladita ,
transport i manipulacije unutar skladita , osiguranje skladita i sl. Ti
trokovi iznose
t1 x p1 + t1 x p2 = t1 x (p1 + p2) = t1 x p
Trokovi van zaliha ( tv)
Svako predezee ima neku odreenu politiku zaliha na skladitu i
odreen sistem kada se skladite ponovo popunjava . Jedna je solucija koja
je katkad prihvatljiva da se povremeno naemo van zaliha , premda postoji
odreena potreba za zalihama . Pretpostavimo da su nae zalihe niske jer je
odabrana takva politika zaliha koja je vrlo jeftina ,tj. stvara nam male
trokove , ali zato povremeno dolazimo do ispranjenja skladita . U takvim
sluajevima mogu nastati dodatni trokovi za predezee,
koji moraju biti uraunati .
Pri tome moe nastati nekoliko sluaja :
a) Postoje odreene naruzbine za nasim proizvodima , ali se one ne
mogu izvsiti jer na zalihama nemamo tih proizvoda ili materijala
i sl.
Meutim , naruiocu se ipak eli udovoljiti , premda sa odreenim
zakanjenjem. Zbog toga e se odreena koliina proizvoda na brzinu

Inenjerska ekonomika

64

napraviti , sto ,svakako ,poveava trokove proizvodnje. To e mozda


biti izvedeno u prekovremenom radu , izvrsie se hitan prevoz do
naruioca i sl.
b) Narudzbina je za predezee izgubljena jer naruilac nikako ne
namerava ekati, te odlazi konkurenciji . To se moda moe
meriti sa izgubjenom dobiti.
c) S obzirom na to da imamo fiksne ugovore sa naruiocima ,
prisiljeni smo zbog nepravremenih isporuka plaati penale.
d) Zbog neposedovanja odreenog materijala na zalihama ,
prisiljeni smo izvriti vrlo skupe supstitucije, koje poskupljuju
proizvodnju , itd.

ODREIVANJE OPTIMALNE KOLIINE ZA


NARUIVANJE
Svaki problem postaje detinjast jednom kada je objajen Sherlock
Holmes, Conan Doyle

MODEL 1
Razmatraemo sluaj koji ima ove pretpostavke :
a) Potranja , odnosno potreba za odreenim materijalom ili
poluproizvodom poznata je i konstantna.To znai da je potronja
kontinualna i da se u odreenim vremenskin jedinicama trosi
konstantna ili bar priblizno konstantna , koliina materijala ili
poluproizvoda.To je vana postavka , jer je inae ceo sistem i
proraun besmislen.Ako se zalihe troe neredovno i sa povremenim
udarima, ne moze biti govora o sistematskom naruivanju i voenju
zaliha.Ova pretpostavka vredi za sve sledee modele.
b) Nema zakanjenja u isporukama, te materijal dolazi na skladite u
momentu kad je stanje dostiglo koliinu nula.
c) Cela serija ulazi na zalihe u jednom momentu, tj. nakon zavretka
cele serije na poslednjoj operaciji.
Grafiki prikaz tih postavki nalazi se na sledeoj slici

Inenjerska ekonomika

65

P1

Iz slike se vidi da se na zalihama nalazi u proseku koliina :


Zpros=q/2
Period P1 moze se izraziti ovako :

P1=P/N

S obzitom na to da je broj narubi ( serija ) :


dobija se :

N=Q/P
P1=Pq/Q

Trokovi posedovanja zaliha u periodu P1 iznose : q/2 x ti x p x P1

Buduci da stopa p sadrzi u sebi i iznos kamata i iznos potreban za trokove


skladitenja, to uz trokove t1 i vreme zadravanja na skladitu P1 ovaj iznos
predstavlja troak u tom periodu.
Trokovi materijala i izrade za koliinu q iznose
t1 x q
Ako se radi o nabavljenom materijalu, to prikazuje ukupnu cenu nabavljene
koliine.
Trokovi pripreme za jednu narudzbinu odnosno ej dnu lansiranu seriju
iznose
Tp
dobijamo konani rezultat
Tu = tI p q P / 2 + t1Q + Tp Q / q

Inenjerska ekonomika

66

Tu

ako ovu relaciju prikazemo u koordinatnom sistemu Tu q, gde je sada q


promenljiva veliina zaliha, dobijamo istu sliku kao sto je

Tu
TpQ/q

(T1pPq)/2

t1Q
Q0 (optimalna koliina)

Kriva ukupnoh trokova ima minimum kod neke koliine q0.


Iz matematike je poznat nain traenja minimuma pomou prvog
izvoda jednacina:
dTu / dq = ti pP/ 2 TpQ/q2
Ako prvi izvod izjedneimo sa sa nulom , moemo izraunati vrednost q
tj.optimalnu koliinu za naruivanje :

qotp

2TpQ
Pt1 p

Kao sto je vec receno , najei je sluaj da period P iznosi godinu dana,
P=1.

Inenjerska ekonomika

67

Ta je formula na ovom podrucju naj poznatija i naj vise spominjana u


strucnij literaturi.
.Niz je artikala je ponekad sezonske prirode, i potrebno ih je
proizvodoti samo u periodu od nekoliko meseci, za koje vreme traimo
optimalnu koliinunili ili optimalnu seriju.
Izraz t1 p ustvari predstavlja iznos kamata i trokova uskladitenja za
jedinicu dotinog proizvoda u periodu od godinu dana.Velicinu kamatne
stope za ovaj specifican sluaj dranja zaliha vrlo je lako saznati bilo
gde.Meutim, postavlja se problem poznavanja stope za proraunavanje
trokiva skladitenja.Taj je problem potrebno reavati iskljuivo s
ekonomskim strunjacima predezea i u zajednickom radu konstatovati
koliki je iznos te stope.
U americkim izvorima ovo se ovaj problem
reava u izraavanju iznosa trokova kamata, odnosno skladitenja u
procentima.Na primer za odreeni proizvod
- trokovi skladitenja iznose 0.12 dolara po komadu godisnje,
- trokovi kamata iznose 0.10 dolara po komadu godisnje.
ili , jos je ei sluaj sledei nai davanja podataka
- trokovi posedovanja jedne jedinice tog i tog proizvoda na
nasem skladitu kroz godinu dana iznose 0.22 dolara.
Jasno je pri tom da su trokovi posedovanja ukljuceni i trokovi kamata na
zaleena obrtna sredstva,kao i trokovi skladitenja.
PRIMER
U fabrici koja godisnje montira 150 000 komada nekog proizvoda potrebno
je osigurati delove kako bi monatan traka bila konsiantno i na vreme
snabdevena.
Za neki deo tog proizvoda potrebna su dva komada tog dela za jedan
finalni proizvod poznati su ovi podaci:
Godisnja potreba .......................................300 000 komada
Priprema mane za rad ..............................5 sati
Norma .........................................................0.012 h/kom
Materijal.......................................................26 d/kom
Kamatna stopa..............................................6%
Iznos manskog sata ...................................2300 d/h
Trokovi uskladitenja iznose 70 % od iznosa godijih kamata na zalihe.
Pred predezeem je problem kolika serija da se lansira kako bi trokovi bili
minimalni .

Inenjerska ekonomika

68

Resenje
P=1
Tp = 5 x 2300 = 11500 dinara
t1 = 26 + 0.012 x 2300 =26+27.6=53 dinara/komad
p = 0.06 + 0.7 x 0.06=0.06 + 0.042 = 0.102
Q = 300000 kom.

q0

2 *11.500 * 30.000
35.600komada
53.6 * 0.102

MODEL 2
Situacije u praksi nisu uvek identicne,kao sto je pretpostavljeno u modelu 1 ,
za sluaj da je
1.Potronja,odnosno potreba za odreenim materijalom ili
poluproizvodom jeste konstanta i poznata.Ova pretpostavka potpuno je
identicna sa pretpostavkom modela 1.
2.Materijal ne ulazi na skladitte oednom,ve svakog dana u jednoj
odreenoj koliini.Ova situacija nastaje specijalno u sluajevima kada se
polu proizvodi proizvode u vlastitim radionicama I svakog dana se
prizvedena koliina predaje nakon zavretka smene.To znai da je priliv
materijala ili poluproizvoda,konstanta po jednom radnom danu;to u osnovi
moe biti bilo koja koliina.Ako se radi o nabavci materijala, ali ako se radi
o proizvodnji,onda moe biti maksimalno onolika koliki je maksimalni
kapacitet. dnevne proizvodnje.
3. Poluprizvodi odnosno materijal pocinje ulaziti na skladite kada je
stanje na zalihama palo na nulu.
Za ovaj model potrebno je uvesti nove oznake:
idnevna izraena koliina
udnevni utroak delova,poluproizvoda ili materijala
Situacija na zalihama prikazana je na slici

Inenjerska ekonomika

Zmax

69

Vreme
P2

P1
P

Pri tome se mora uzeti u obzir da je dnevna izraena koliina ( i ) vea nego
sto je dnevna potreba ( u ), inae cello razmatranje nema smisla,tj.
i>u
Na osnovu dosadanjih pretpostavki priozilazi da zalihe rastu svakog dana za
koliinu
(i-u)
Postavicemo odnos:
u / i =dnevna utrosena koliina / dnevna izraena koliina
Taj odnos izrazen je u decimalnom broju prikazuje uee utrosene koliine
u dnevno proizvedenoj koliini.Taj deo u dnevno proizvedenoj koliini
ustvari ne ulazi u skladite,tj. Za toliko se umanjuje dnevni ulaz u skladite
(npr. Ako se dnevno proizvede 1000 kom nekih delova,od ega svakog dana
montaa treba 400kom,to u stvari znai da se skladite povecava za 600
kom/dan; odnos 400/1000=0,4 kazuje da 40% proizvedenih delova ne ulazi
na zalihe.)
Ovo razmatranje je potrebno da bismo mogli izraunati Z max,koja e se
naci na zalihama nakon perioda proizvodnje P2.S`obzirom da se proizvede
koliina q,konano e zaliha iznositi
Zmax=q-qu/i
to daje:
Zmax=q(1-u/i)

Inenjerska ekonomika

70

qotp

2TpQ
u
Pt1 p(1 )
i

Primer:
Dnevna proizvodnja za primer iz modela 1. iznosi
i = 4000 kom/dan
Da izraunamo vrednost u,tj.dnevni utroak ovih proizvoda na dan ,uzimamo
da godina ima 300 radnih dana pa je prema tome,
u = 30000/300=1000 kom/dan
Ako ove vrednosti uvrstimo
q0

2 *11500 * 300000

1000
53,6 * 0,1021

4000

2 *11500 * 300000
41,200komada
53,6 * 0,102 * 0,75

PLANIRANJE MATERIJALA
PREGLED MATERIJALA PO PROIZVODU
Da bi operativna priprema rada mogla preduzeti bilo kakve akcije u vezi sa
planiranjem materijala, mora imati razraene
-specifikacije materijala i
-normative materijala.
Premda ti termini nisu unificirani,mi emo smatrati da je:
specifikacija materijala - popis materijala koji ulaze u neki proizvod, pri
tome su za svaki materijal date sve potrebne karakteristike koje ga
jednoznano definiu.Pod tim se specijalno razumevaju posebne
karakteristike koje nisu zadane posebnim dravnim standardima,ve se

Inenjerska ekonomika

71

odnose na hemijski sastav,hemijske formule,postotak vlage, tvrdou,


savitljivost, provodljivost toplote ili elektriciteta,itd. Takve specifikacije
razrauje razvojna laboratorija, razvojni ili konstrukcioni biro, tehnoloka
priprema itd. ,
normativ materijala - popis poluproizvoda, pozicija ili delova koje je
potrebno proizvesti ili nabaviti za svaki proizvod .U inenjerskoj praksi ovaj
normativ se definie na osnovu sastavnica proizvoda .
Sastavnica proizvoda sadrzi podatke i o nivou ugradnje u proizvod, tada
govorimo o strukturnoj sastavnici , dok modularna sastavnica daje podatke
o svim potrebnim elementima ( delovima , sklopovima , standardnim
elementima vijci , navratke podloke itd ) potrebnim za montau tog modula
ili celog proizvoda.
.Za poluproizvode i pozicije koje je potrebno izraditi sa stanovita operativne
pripreme,vrlo je vano da su unesene tzv. kalkulativne koliine materijala,
odnosno bruto-koliina materijala u koju je ukljuen:
-materijal koji ulazi u gotov proizvod.uvean za dodatak za obradu odnosno otpadak materijala koji nastaje u toku procesa proizvodnje;
-nekorisni otpadak koji nastaje seenjem materijala ili pre samog procesa
proizvodnje i sl.
Naprimer seenjem eline ipke iz koje izrezujemo nekoliko osovina,
nastaje otpadak na kraju ipke koji je potrebno podeliti na broj izraenih
osovina.Tako nastaje poseban otpadak, koji je u stvari stvoren pre prve
operacije struganja osovina.
Takve normative materijala obino izrauje tehnoloka priprema rada i
predaje operativnoj pripremi na dalju upotrebu i deo su tehnoloke sastavnice
svakog proizvoda.
Dakle , konstrukcija definie potreban materijal po kvalitetu a tehnoloka
priprema definie na osnovu dodataka za obradu , po koliini .normativi
materijala takoe mogu biti izraivani u hemijskim laboratorijama gde se
razvija novi proizvod. Tu su normativi razraeni po arama ili po nekoj
odreenoj koliini proizvoda, na primer 1000kg ili slino..
Pregled materijala je popis gde su poluproizvodi, pozicije ili delovi svrstani
prema materijalima. U takvom popisu osnovni je podatak materijal-definisan
kvalitetom, oblikom, dimenzijom, standardom, a zatim slede svi
poluproizvodi koji se od tog istog materijala proizvode. Koliine materijala
moraju biti zadane prema svojim kalkulativnim koliinama i za onaj broj
poluproizvoda ili delova koji ulaze u finalni proizvod. Na taj se nain dobija
suma potrebe dotinog materijala za sve poluproizvode, tj. Za celi proizvod,
a time se proraun potreba materijala za godinji ili bilo koji drugi plan

Inenjerska ekonomika

72

pojednostavljuje. Mnoenjem ukupne kalkulativne koliine odreenog


materijala sa potrebnim planom odreenim koliinama finalnog proizvoda
dobija se koliina koju je potrebno naruiti.
Jedan takav pregled materijala prikazan je na sledeoj slici .

PREGLED MATERIJALA
Materijal

Pozicija
Br.

Proizvod

Jed.
mere

Koliina

Naziv

crte br

Datum

Potp List /
is
Listova

Izradio
Pregledao

ODREIVANJE SIGNALNE I MINIMALNE ZALIHE KOD


JEDNOLIKE I KONSTANTNE POTRONJE MATERIJALA
Najbolji metod voenja zaliha je da nam isporuilac direktno u proizvodnju
isporui potreban materijal. Tada preduzee uopte ne bi posedovali zalihe a
na osnovu ugovora sa dobavljaem proizvodnja bi bila na vreme
obezbeena.Ovaj metod se zove JUST IN TIME , i prvi su ga primenili
Japanci. Svakako da treba teiti da se i kod nas ovaj sistem sprovede.

Inenjerska ekonomika

73

Sistem voenja zaliha koji e ovde biti obraen poznat je pod nazivom
SISTEM MINIMALNIH-MAKSIMALNIH ZALIHA i funkcionie u svojoj
osnovnoj varijanti uz sledee postavke:
- Potronja materijala je
a) poznata
b) konstantna
c) jednolika, tj. u jedinici vremena troe se jednake koliine materijala
- Narueni materijal moe kasniti u odnosu na dane odnosno planirane
rokove.
Takav sluaj u praksi nije redak. Na primer u masovnoj ili velikoserijskoj
proizvodnji friidera, radio-aparata, televizora, baterija itd; odreene
sirovine, delovi i poluproizvodi troe se u fiksnim koliinama svakog dana,
tj. upravo u tolikim koliki je dnevni kapacitet montae koja svakog dana
izbacuje odreenu istu koliinu finalnih proizvoda.
Na slici prikazan je grafikon ovakvog naina troenja materijala, i na njemu
su upotrebljene sledee oznake:
q- utroak materijala u jedinici vremena (u jednoj terminskoj jedinici, bio to
dan, nedelja, 10 dana, mesec...)
Zmax maksimalna zaliha,
Zsig signalna zaliha, kod koje se naruuje materijal,
Zmin minimalna zaliha koja pokriva potrebe proizvodnje kroz vremenski
period Tz ako materijal ne stigne u predvienom roku isporuke Ti,
Q naruna koliina
Ti rok isporuke
Tz vreme eventualnog prekoraenja rokova isporuke
Tun period utroka naruene koliine .
Potronja sirovina definisana je pravcem tj. Linearna je, i poinje u taki 1
kod maksimalne koliine na zalihama. Kad zaliha padne na veliinu signalne
koliine (Zsig), materijal se naruuje i trebalo bi da stigne u preduzeee u
taki 3 i s obzirom na to da je naruena koliina Q da vrati zalihe na
maksimalnu koliinu tj. u ta1ku 1. Ako materijal ne bi stigao u periodu Ti, tj.
u obeanom ili planiranom roku isporuke, minimalna zaliha osigurava
normalnu proizvodnju jo kroz vremenski period Tz, tj. do take 4 u
dijagramu na slici :

Inenjerska ekonomika

Z (zaliha)

74

1
q1

Zmax

Zsig

Tz
3

Tun
Ti

Z min

T1

TJ (vreme)

Ako je zakanjenje vee skladite e se nalaziti VAN ZALIHA i proizvodnja


se nee moi nastaviti.
Iz dijagrama proizilaze sledee relacije, kojima se jednostavno izraunavaju
sve potrebne vrednosti:
Zmin=Tz*q
Zsig=(Ti+Tz)*q
Q=Tun*q
Zmax=Zmin+Q=(Tz+Tun)*q
Da bi se ovaj sistem mogao sprovesti potrebno je, svakako, poznavati
sledee veliine:
- potronju u jedinici vremena q
Iz slike se . moe konstatovati da u poetku neko vreme materijal nije troen
(konstantna zaliha kroz period TI), a zatim je izuzeta koliina qI, itd.
Meutim potronja se kroz dui vremenski period moe smatrati ipak, makar
priblino, linearnom tj. da se pokorava pravcu koji je spojen izmeu taaka 1
i 4. nagibom tog pravca definisana je i koliina q, tj. prosena potronja u
jedinici vremena.
- rok isporuke
- eventualna prekoraenja roka isporuke, tj. zakanjenja u
isporukama.

Inenjerska ekonomika

75

1
q1

Zmax

T1

4
TJ

Naruena koliina moe se izraunati na dva naina:


a) koliina Q izraunava se na temelju formula za proraun optimalnih
zaliha,
b) ako se eli biti osiguran materijalom kroz izvestan vremenski period a to
je u ovom sluaju Tun, moe se izraunati prema relaciji Q=Tun*q
Svakako da je te probleme potrebno reavati u saglasnosti i u dogovoru sa
nabavnom slubom preduzea.
Potrebno je naglasiti da je ovaj sistem neprimenljiv ako potronja nije bar
priblino linearna kako je prikazano na gornjoj slici
.
Sistem se moe primeniti i na zalihe poluproizvoda koji se ili nabavljaju ili
izra?uju u vlastitim radionicama. Ako se poluproizvod kupuje, svakako da je
tretman potpuno isti kao to je ovde prikazano.
Nita se posebno ne menja kada se poluproizvod izrauje u vlastitim
radionicama. Potrebno je samo znati da e u tom sluaju rok isporuke i
eventualno zakanjenje roka isporuke, tj. vreme (Ti+Tz) biti stvarni ciklus
proizvodnje . Naruena kojiina Q u tom sluaju postaje veliina lansirane
serije u proizvodnji to svakako moe biti ekonomina serija q0.

Inenjerska ekonomika

76
ZADACI ZA VEZBU

1.Pronaite maksimalne, signalne i minimalne koliine materijala i koliinu


koja se naruuje,ako su podaci sledeci :
- prosena potronja 3000 kg / 2 nedelje
- rok isporuke 3 nedelje
- eventualno pekoraenje isporuke je 1 nedelja
Predezee smatra povoljnim ako maksimalna koliina bude jednaka
dvostrukoj signalnoj koliini.
Reite graficki i analiticki.
2. U nekom je predezeu konstatovano da je za uslove koji vladaju
najzgodnije da maksimalna koliina nekog materijala iznosi 4000 kg.
Statistiki je takoe konstatovano da se u proseku ta koliina potpuno utroi
kroz 2.5 meseca .
.Obino se naruuje koliina od 3200 kg materijala ime se dostie
maksimalna koliina.
Pitanje je :
a) za koje je maksimalno vreme prekoraenje roka isporuke predezee
snabdeveno materijalom i
b) ako je rok isporuke 3 nedelje , kolika je signalna koliina materijala.
Treba uzeti da je 1 mesec = 4 nedelje.
3. Za neki materijal koji se trosi jednako i kontinuirano proracunato je da
prosecna zaliha iznosi 3000 kg.
Potronja materijala je konstantna i iznosi 200 kg dnevno.Rok isporuke
materijala krece se od 1-2 nedelje.
Postavl;ja se pitanje kolika je minimalna, signalna i maksimalna koliina
materijala.
Reiti analitiki I grafiki , tako da se za terminsku jedinicu uzme jedna
nedelja.
Predezee radi 5 dana u nedelji.

ABC-TEHNIKA
(DIJAGRAM PRIORITETA)
U proseku metalna industrija posluje sa 10 000 vrsta materijala (
podatak na osnovu istraivanja vrenih pre secesije u industriji Vojvodine)
.Izraunavati vrednosti qo, Zsig, Zmin itd, za svaku vrstu materijala je

Inenjerska ekonomika

77

dugotrajan posao i pri svakoj promeni termina isporuke i sl. treba napraviti
novi proraun.Zato je materijal, kao i poluproizvode zgodno je podeliti u tri
grupe s obzirom na trokove koje nam stvaraju, ili s obzirom na neki drugi
kriterij koji nam je u odreenom momentu najvaniji (npr. teina,zapremina
,trajanje roka isporuke,itd.). Svakako,najee se ovo promatra u odnosu na
trokove.
Materijal (poluproizvodi) grupe A su oni ije je uee u ukupnim
trokovima materijala. To znai da se upotrebljavaju u veim koliinama, ili
da su sami po sebi skuplji, ili i jedno i drugo. To nas navodi na zakljuak da
je ekonomici zaliha tih materijalima , (poluproizvodima) potrebno posvetiti
najveu panju.
Grupa B ini neku sredinu, srednju grupu s obzirom na trokove.
Grupa C, su najee jeftini artikli, odnosno ukupni trokovi tih
materijala ili poluproizvoda vrlo su niski.
Ono to je vano uoiti jest injenica da u veini analiziranih
sluajeva ovom analizom dolazimo do sledeih rezultata po grupama:
- grupa A: tu spada svega 10 20 artikala (materijala,
poluproizvoda) iz ukupnog asortimana a nosi 70 80 % trokova;
- grupa B: tu spada 20 30 % artikala kojii nosi oko 20 30 %
trokova;
- grupa C: tu spada 50 70 % artikala a nose jedva 5 10 %
ukupnih trokova.
Vrlo interesantne podatke o ovom problemu daje Franklin G. Moore
u svojoj knjizi Planiranje i kontrola proizvodnje , Panorama Zagreb 1964.
Citiramo to u celosti:
Neke kompanije klasifikuju artikle na skladitima u klase A, B i C,
dok druge imaju samo dve klase koje zovu plavim i crvenim artiklima.
Ponekad se ove dve klase zovu jo vitalna i nevana.
Ova je podela prvi put uvedena u General Electric kompaniji (koja ih
i zove A,B i C), a danas je susreemo sve ee. Kod General Electric-a je
ABC klasifikacija rezultzat jednog studija o skupoi skladine evidencije, to
ga je proveo sektor za turbine. Ta studija je pokazala da je 67% artikala
sadralo svega 5% vrednosti upotrebljenog materijala. Ovi relativno nevani
artikli stvarali su najvei deo administrativnog posla na kontroli zaliha. U
drugoj krajnosti, 5% drugih artikala sadravalo je 75% vrednosti
upotrebljenih materijala. To su bili najvaniji artikli.
Nakon ovog proucavanja, General Electric je primenio zamisao i na
druge sektore, obraajui panju na vane artikle. U sektoru skretnica 18%
artikala obuhvatilo je 85% trokova materijala, dok je u sektoru
aeronautikih sistema 3% artikala predstavljalo vrednost od 92% trokova.

78

Inenjerska ekonomika

U ostalim kompanijama postoci su drugaiji, ali i kod njih vredi


pravilo da na izvestan manji broj artikala otpadaju najvea sredstva. Alcoa
je, npr., ustanovio da na 4% njegovih artikala otpada 78% materijalnih
trokova, a kod firme Frigidaire 15% delova sainjava 80% materijalnih
trokova.
To su vani artikli, oni koje stavljamo u klasu A, koji sadre najvee
trokove materijala-to su tzv. vitalni artikli. O njima moramo voditi
potpunu evidenciju: to opravdavaju utede koje moemo postii dranjem
niskog nivoa zaliha. Budui da se artikli klase A troe stalno i manje-vie
ravnomerno, zalihe moemo drati svega nekoliko dana bez opasnosti da
ostanemo bez njih, ali to zahteva paljivu evidenciju. Drite zatitnu zalihu
ovih A artikala (eljeznu rezervu) na apsolutnom minimumu, ali
svakako pratite njeno kretanje i ne dozvolite da doe do prekida.
General Electric izraunava svoje potrebe u A-artiklima prema
montanim nalozima, proverava zalihe na sladitu i po narudbinama,
paljivo odreuje naknadne narudbe, terminirajui ih tako de se zalihe
nagomilaju. General Electric nastoji da na zalihi ovih artikala ne bude vie
od koliina dovoljnih za dve nedelje. Primenom ABC klasifikacije, samo
turbinski sektor General Electric-a uspeo je smanjiti zalihe u vrednosti od
300.000 dolara.
Artikli klase B predstavljaju srednju grupu: to je oko 25% artikala
koji uzrokuju 20% trokova. Oni su dovoljno vani da bi opravdali
kartotenu evidenciju troenja. Ovi artikli izdaju se radnicima samo u
zamenu za naloge. Kod ovih artikala nije toliko bitno da se zalihe dre na
minimumu, ali je evidencija obino ipak kompletna. Primenjujte kontrolu po
sistemu maksimuma i minimuma za veinu B-artikala. General Electric
nastoji da svoje artikle iz ove klase dri na zalihama od jednog meseca ili
manje.
Artikli C klase su male stvari, to su beznaajni artikli koji iznosekod General Electrica- 67% svih artikala po vrsti, ali koji sadre svega 5%
novanih sredstava. Neki su C-artikli za tvornicu ono to je papir za beleke
ili spajalica za kancelarijski rad. Trokovi evidencije su vei nego to ona
sama vredi. Kod ovih artikala ne treba kalkulirati koliinu ili broj koji e
nam biti potreban za montane naloge-dovoljno je da nam obilate koliine
tih artikala budu neprestano pri ruci. Koristite rezervu iz posude . Ne
traite naloge i ne brinite se da C-artikle uvate u zakljuanim skladitima.
Naprotiv: neka budu negde pri ruci radnicima, pristupani kada im god
zatrebaju.
Takav slobodniji postupak u pogledu evidencije C-artikala ima i
nedostataka. Budui da ne znate tano potrebe montanog odseka za ovim

Inenjerska ekonomika

79

artiklima, morate drati vee zatitne zalihe,kako ne biste ostali bez njih.
No, to i nije tako vano, jer artikli nisu skupi.Drugi je nedostatak rasipnika
upotreba.Labavo kontrolisani artikli uvek se rasipaju .Frigidaire,na
primer,rauna sa tim da e oko 2%C- artikla otii izgubljeno,kao normalan
rastur.Ali ovi artikli ne kotaju mnogo ,pa je gubitak zbog labave kontrole
manji nego sto bi bili trokovi administracije za vru kontrolu.U jednom
manjem sektoru delatnosti General Electric je smanjio numeraciju
evidencijskih kartica za C- artikle od 17 000na svega 1500 godinje .S druge
stane ,Frigidaire ne nastoji primeniti max-min kontrolu za artikle klase C:
kod njega se ti artikli naruuju na temelju izraunatih potreba koje se
poveavaju za 2%.
Zapamtite: da biste mogli odrediti kojoj klasi pripada artikl,morate ih
analizirati jedan po jedan.Tek kada ste to utvrdili mozeta primenit tehnike
ABC.Uz to morate postaviti i tri razliita postupka za voenje tri razna
stepena kontrole.Kad ponete prinenjivati sistem ABC,zapazit cete da ste u
prolosti artikle B i C klase naruivali preesto , dok ste A artikle naruivali
ne dovoljno.
Meutim, kako da se sprovede ta analiza ? Kod materijala ili polu
proizvoda mi emo je primeniti na istraivanje onih materijala ili
poluproizvoda koji se najvie troe,odnosno na kojima imamo najvee
finansiske izdatke.
Postupak je sledii:
1. Potrtebno je izraditi popis materijala koji se troe u preduzeu
it tako da materijale razlikujemo pa kvalitetu dimenziji i
obliku.
2. Potrebno je izviti analizu utroaka kroz neki proli vremenski
period kako bismo dobili koliine koje se kod nas troe.Ako
prli period vremena nee biti merodavni za
budunost,potrebno je ili izvriti proraun utroaka materijala
za neki budui period vremen akoji nas zanima ili,ako je to
nemogue , izvriti procene utroaka po pojedinim
materijalima .
3. Od nabavke je potrebno dobiti cenu pojedinih materijala .
4. Treba izraunati ukupne trkove po svakoj vrsti materijala.
5. Potrbno je rangirati materijale po veliini ukupnih trokove.
6. Treba nacrtati dijagram i odrediti podruije A,B,C.
Na prikazanom primeru postupak e biti potpuno jasan :

Inenjerska ekonomika

80

Dakle pretpostavimo da imamo niz materijala u preduzeu koje emo


nazvati slovima od A do L ,s time da se materijali od H do L troe u
neznatnim koliinama pa su,prema tome , i trokovi za te materijale neznatni
i bie svrstani u jednu grupu..
U tabeli je dat pregled utroaka materijala ,cena pojedinog
materijala, ukupni trokovi i rang s obzirom na ukupne trokove.
Naziv
materija
la

A
B
C
D
E
F
G
H-L

Potronja za
planirani
period
( kg )

130.000
75.000
7.000
62.000
38.000
16.000
200.000

Planska
cena
(din / kg)

40
120
500
10
3
1000
2
Ukupno

Ukupni
trokovi
materijala

5.200.000
9.000.000
3.500.000
620.000
114.000
16.000.000
400.000
80.000
34.914.000

Rang

3
2
4
5
7
1
6
8

Sada je potrebno sastaviti novu tabelu gde su materijali poreani po


stepenu uea u ukupnim trokovima materijala.Prvi dolazi onaj materijal,
koji ima najvee trokove, pa sledei po rangu sa najveim trokovima itd .
do kraja.
U toj se tabeli izrauna % trokova za svaki materijal u odnosu na
ukupnu sumu novca utoenom za materijal u naem preduzeu , a takoe i
komulativni %.
To je prikazano u narednoj tabeli tabeli:

Inenjerska ekonomika
Red
.br.

Naziv
materijala

1
p
2
B
3
A
4
C
5
D
6
G
7
E
8
H-L
Ukupno

Ukupni trokovi
dinara

16.000.000
9.000.000
5.200.000
3.500.000
620.000
400.000
114.000.
80.000
34.914.000

uee u
ukupnim
trokovima
%

45.8
25,8
14,9
10,0
1,78
1,76
0,33
0,23

81
Kumulativni
( zbirni )
%

45.8
71,6
86,5
96,5
98,28
99,44
99,77
100,00

Pravila za granice grupa A,B,C nusu kruta i mogu se definisato ovako


:
a. U grupu A spadaju artikli koji nose 70-80% ukupnih trokova.
b. U grupu B spadaju artikli koji pribrojeni grupi A zajedno daju 9095% ukupnih trokova
c. U grupu C spadaju artikli od gornje granice grupe B do kraja
dijagrama , sto ukupno daje 5-10% ukupnih trokova.

Granice grupa mogu se,prema tome,odrediti ve iz same tabele gde


su artikli rangirani.
Ako prikaemo rezultate rangirane tabele grafiki,dobijamo dijagram
prema narednoj slici, gde su oznaene granice pojedinih grupa.

Inenjerska ekonomika

Kumulativni %

82

100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
F

K L
Materijali

U sluaju prethodnog primera nai su zakljuci sledei:


- Dva materijala od ukupno 12 (F i B), tj. 16,6% artikala, nosi 71,6% svih
trokova.
- Dva materijala (A i C), to takoe iznosi 16,6% od asortimana, nose 24,9%
svih trokova.
- Osam mater. (svi preostali), a to iznosi 66,6% svih artikala, nosi 3,5% svih
trokova.
Vrednost ove analize jeste u tome to se najpre prilazi reavanju
problema zalihe grupe A. To znai da e se prvenstveno na te artikle
primeniti zakoni ekonominih zaliha, ekonominih serija i narudbi, da e se
u vezi s tim artiklima prii posebnim pregovorima sa isporuiocima o
specijalnim aranmanima isporuke, itd.

Inenjerska ekonomika

83

POSLOVNI BIZNIS PLAN PREDUZEA


Planovi su samo dobre namere ako ne evoluriraju radom - Peter
Drucker
Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetniki
projekt. On procenjuje njegovu ekonomsku finansijsku i trinu dimenziju.
Zadatak biznis plana je obezbeenje profitabilnosti i izvodljivosti nekog
projekta. On prati poslovanje preduzea.
Cilj biznis plana je da se
procene svi relevantni faktori budueg poslovanja , smanje rizici i oceni
opravdanost ulaganja sredstava.
Da bi se ostvarili ciljevi biznis plana potrebno je :
1.Ispitati prednosti i nedostatke ideje
2.Sve mogue rizike i mogunost njihovog izbegavavnja
3.Ispitati stanje konkurencije
4.Utvrditi ciljno trite
5.Utvrditi marketing strategiju
6.Sagledati mogunosti ostvarivanja profita
Biznis plan definie ciljeve , puteve i nain ostvarivanja aktivnosti
koju treba pokrenuti.On se koristi i kao pogodno sredstvo za sagledavanje
mogunosti proirivanja kapaciteta preduzea i definie uslove i moment
ekspanzije posla i brzinu njegovog rasta. Ako se uvode novi proizvodi
potrebno je utvrditi trine i finansijske pokazatelje sa aspekta profita.
Sledei zadatak biznis plana je da iznese injenice i argumente pred
finansijere ili kreditore i da ih ubedi u opravdanost ulaganja u novi projekt.
Pored toga on predstavlja dokumentaciju na osnovu koje menadment donosi
odluke o pokretanju novih aktivnosti ili proirivanju postojeih.
Sledea funkcija biznis plana je omoguavnje kontrole poslovaja
preduzea , obzirom da sadri planirane ekonomske i finansijske efekte neke
aktivnosti. Oni prestavljaju bazu za praenje uspenosti.

Inenjerska ekonomika

84

SADRAJ BIZNIS PLANA


Biznis plan treba da sadri sledee elemente:
1. Analiza sopstvenih mogunosti
2. Anliza sopstvenih slabosti
3. Izbor proizvoda i usluga koji se najbolje uklapa u koncepciju i
planove preduzetnika
4. Istraivanje trita sa aspekta proizvoda ili usluge, koji e se nai u
buduem programu preduzea
5. Procena sopstvenog udela na tritu sa novim proizvodom ili
uslugom
6. Trini efekti
7. Lokacija buduih aktivnosti
8. Postavljanje i izrada plana proizvodnje
9. Plan marketig aktivnosti
10. Organizacioni aspekt poslovanja
11. Raunovodstveni plan
12. Plan osiguranja
13. Informacioni plan
14. Finansijski plan
15. Izrada objedinjenog ,generalnog, plana koji sadri elemente svih
parcijalnih planova

Konkretno biznis plan treba da sadri elemente prema sledeem rasporedu:


A.Uvod
1.
2.
3.
4.
5.

Naziv i adresa preduzea


Ime i adresa vlasnika preduzea
Opis posla
Inicijalni finansijski trokovi
Stepen poverljivosti plana

B.Rezime biznis plana


C. Analiza privredne grane (delatnosti)

Inenjerska ekonomika

1.
2.
3.
4.

Dosadnji trendovi
Analliza konkurencije
Segmentacija trita
Prognoze vezane za dalji razvoj privredne grane (delatnost)

D. Opis biznisa
1.
2.
3.
4.

Opis proizvoda
Opis usluge
Veliina biznisa
Oprema i ljudski resursi

E.Proizvodni plan
1.
2.
3.
4.

Proizvodni proces
Proizvodni objekti
Maine i oprema
Sirovine, materijali i njihovi dobavljai

F. Marketing plan
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Proizvodni portfolio
Cene
Kanali distribucije
Promocija
Prognoze buduih trendova prodaje
Kontrola

G.Organizacioni plan
1.
2.
3.
4.
5.

Oblici vlasnitva
Identifikacija partnera i glavnih akcionara
Upravljaki tim
Ljudski resursi
Uloga i odgovornost pojedinih zaposlenih

H. Ocena rizika

85

Inenjerska ekonomika

86

1. Procena spoljnih faktora


2. Procena unutranjih faktora rizika
J. Finansijski plan
1.
2.
3.
4.
5.

Bilans stanja
Bilans uspeha
Projekcije toka sredstava
Analiza prelomne take
Finansijka ocena investicionih alternativa

K. Aneks
1.
2.
3.
4.

Pisma i dopisi (iz faze sakupljanja i obrade podataka)


Podaci koji su korieni prilikom istraivanja trita
Ugovori
Cenovne liste dobavljaa

REZIME BIZNIS PLANA: Nakon izrade celokupnog biznis plana ,


sainjava se rezime u kojem su u kratkim crtama date kljune stavke koje
jasno prikazuju kompletnu ideju. Svrha rezimea je da zainteresuje finasijere,
kreditore ili potencijalne partnere za kompletan biznis plan.

Prilikom izrade biznis plana se moraju imati u vidu odreene


predpostavke, pravila i uslovi koji utiu na njegovu realizaciju u praksi, a to
su:
1. Orediti ciljeve koji moraju biti unapred definisani. Oni definiu to to
elimo da postignemo primenom nove ideje.
2. Stvoriti uslove da uesnici u izradi biznis plana budu i realizatori
ideja koje promovie taj biznis plan
3. Stvorit takve uslove izrade biznis plana da ne bude dostupan
konkurenciji, ali da bude dostupan svim relevantnim uesnicima u
njegovoj izradi i oceni
4. Izrada biznis plana treba da bude koordinirana
5. Stvoriti uslove da biznis plan moe da bude odbaen (ako je to
potrebno) , odnosno da pokae da neka ideja ne treba da bude
realizovana

Inenjerska ekonomika

87

6. Podatke za biznis plan menjati u skladu sa promenama u okruenju


7. Pri donoenju pojedinih odluka koristiti biznis plan kao element
procene stanja
8. Biznis plan treba koristiti u praksi poslovanja preduzea
9. Biznis plan i njegove izmene koristiti kao stalnu poslovnu aktivnost
preduzea.

Inenjerska ekonomika

88

PRILOG

UPUTSTVO ZA IZRADU BIZNIS PLANA


IZRADA BIZNIS PLANA
I DEO
Uvod
1.
2.
3.
4.

Objasniti kako ste doli do poslovne ideje


Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh?
Povezati va proizvod ili uslugu sa potrebama kupaca
Koji su vai bitni ciljevi vezani za projekt
na kratak rok
na dug rok
5. Odrediti listu zadataka i plan akcije koji omoguavaju realizaciju
biznis plana
II DEO
Opis vaeg poslovnog poduhvata
1. Naziv vaeg preduzea i kratak opis delatnosti
2. Kakvo iskustvo i upravljake sposobnosti imate i kakav je njihov
znaaj za realizaciju poslovnog uspeha?
3. Ko e jo raditi sa vama na projektu i kakve sposobnosti ima?
4. Nacrtati organizacionu emu i objasniti ko je odgovoran za koje
poslovne funkcije.
5. Ko e i kao obezbediti da saradnici budu lojalni na realizaciji
projekta u poetnoj fazi?
6. Kakve profesionalne savetnike ste spremni da angaujete?
7. Koje su legalne forme poslovanja vaeg preduzea?
8. Ako je vae preduzee ve aktivno , napiite kratak osvrt na njegovo
dosadanje finansijsko poslovanje.

Inenjerska ekonomika

89

III DEO
Opis vaeg proizvoda/usluge
1. Opiite va asortiman proizvoda ili usluga
2. Da li je va proizvod trenutno na tritu, a ako nije ta ete uiniti da
se pojavi?
3. Da li imate ili planirate neku zakonsku protekciju ( na primer
patentiranje ili dr). Ako planirate , ta ste na tome uradili?
4. Po emu se se va proizvod ili usluga razlikuju od slinih koji se
mogu nai na tritu?
5. Da li ete za va proizvod ili uslugu davati garanciju, obezbediti
servis ili dr. ?

IV DEO
Kupci/potroai
1. Geografski obuhvat trita na kojem nameravate da plasirate svoj
proizvod
2. Koje potroake potrebe e zadovoljiti va proizvod ili usluga.
3. Opiite tipove kupaca vaih proizvoda ili usluga
4. Koji faktori , po vama, utiu na odluku o kupovini vaeg proizvoda ili
usluge
5. Da li je va fokusirani trini segment u ekspanziji ili ne? Kakvi su
trini trendovi u protekle dve godine?
6. Sa kakvim trinim ueem pozicionirate svoj proizvod na
fokusiranom tritu?
V DEO
Konkurencija
1. Navedite i ukratko opiite sve vae direktne konkurente za planirani
proizvod ili uslugu
2. Ako je mogue, analizirajte veliinu , profitabilnost i proizvodni
proces konkurencije

Inenjerska ekonomika

90

3. ta su po vama , sa aspekta konkurentnosti, osnovni faktori


poslovnog uspeha (konkurentska odnosno diferentna prednost
/jedinstvenost vaeg proizvoda)
VI DEO
Trina strategija
Cene
1. Specifikujte sve proizvodne trokove (izraunati cenu kotanja)
2. Projektovati prodajnu cenu kroz prizmu trinih mogunosti i
profitnih ciljeva
3. Nivo cena vaih konkurenata
4. Da li su neki trini segmenti manje ili vie cenovno senzitivni?
Oglaavanje i promocija
1. Projektovati va plan oglaavanja i promocije za naredni period
2. Navesti medije koje ete koristiti
3. Ako ste do sada imali takav plan ukaite na rezultate
Distribucija
1. Kako ete distribuirati va proizvod?
2. Koji kanali distribucije se koriste u vaoj poslovnoj oblasti, koje od
njih ete odabrati i zato?
3. Ko e upravljati, pratiti i kontrolisati vau prodaju i na koji nain?

VII DEO
Proizvodni proces
1. Opisati proizvodni proces
2. Specifikovati proizvodnu opremu koju ete koristiti ( po cenama,
vrsti i dobavljaima)
3. Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijale koje ete koristiti
(po cenama i dobavljaima)
4. Koliko ete zaposliti radnika (po kvalifikacijama i zanimanjima)

Inenjerska ekonomika

91

VIII DEO
Prognoza prodaje i finansijske projekcije
1. Projektujte va oekivani ukupni plasman za naredni period (dokazi i
argumenti)
2. Prognozirajte prodaju (obim i vrednost) za svaki proizvod / grupu
proizvoda.
3. Projektujte bilans uspeha za naredni jednogodinji period ili godinu
normalnog korienja kapaciteta,
4. Projekcija ,, cash-flow ,, pozicije u ,, start up ,, fazi vaeg biznisa.
5. ,,Break- even,, analiza (prelomna taka rentabiliteta)
6. Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja)
IX DEO
Poslovna kontrola
1. Finansijskih pokazatelja
2. Trita i dinamike prodaje
3. Kretanja i dinamike proizvodnje
Prilozi
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Menadment (CV)
Imena i vani detalji vezani za strune konsultante
Tehniki projekti
Detalji vezani za patent, licencu i dr
Razni izvetaji konsultanata
Razni ugovori (predugovori, zakljueni ugovori)
Organizacione eme

Inenjerska ekonomika

92
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.

Duglas M Lambert., Fundamentals of logistics managment,The


Ohio State University, 1998
James R. Stock.,Fundamentals of logistics managment,University
of South Florida, 1998
Lisa M. Ellram., Fundamentals of logistics managment, Arizona
State University, 1998
M. Kora.,Politika ekonomija,RAD, Beograd, 1977
Krupp,James A.,Measuring Inventory Managnent Performance ,
Produktion and Inventory Managment ,New York, 1994