OD ISTOG PISCA

Dnevnik jednog arobnjaka

Alhemiar
Brida
Aneo uvar
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala
Peta gora
Veronika je odluila da umre
avo i gospoica Prim
Prirunik za ratnika svetlosti
Zahir
Vetica iz Portobela
Pobednik je sam
Alef
Rukopis otkriven u Akri
Preljuba

Prevela s portugalskog
Jasmina Nekovi

Naslov originala
Paulo Coelho
Onze Minutos

Copyright 2003 by Paulo Coelho

This edition published by arrangements with Sant Jordi
Asociados, Barcelona, Spain. All rights reserved.
http://paulocoelhoblog.com
Translation Copyright za srpsko izdanje 2014, LAGUNA

O Marija,
zaela bez greha,
moli se za nas koji se u tebe uzdamo.

Dana 29. maja 2002. godine, svega nekoliko sati pre

nego to u staviti taku na ovu knjigu, otiao sam u
Peinu, u Lurd, u Francuskoj, da napunim nekoliko
balona udotvornom vodom s izvora koji se tamo nalazi.
Kad sam ve siao u podrume katedrale, priao mi je
jedan ovek od sedamdesetak godina i rekao: Znate li
da liite na Paula Koelja? Odgovorio sam mu da sam
to ja. ovek me je tada zagrlio, predstavio mi svoju
enu i unuku. Govorio je o znaajnom mestu koje moje
knjige zauzimaju u njegovom ivotu i zakljuio: One me
podstiu da sanjam.
Tu reenicu uo sam ve mnogo puta, i ona bi me uvek
obradovala. Meutim, u tom trenutku, umesto radosti,
osetio sam strah jer sam znao da knjiga Jedanaest
minutagovori o jednoj veoma osetljivoj temi, ubojitoj,
okantnoj. Priao sam izvoru, napunio balone, vratio
se, upitao oveka gde ivi (na severu Francuske, blizu
belgijske granice) i zapisao njegovo ime.
Ova knjiga posveena je Vama, Morise Gravelen.
Imam obavezu prema Vama, Vaoj eni, Vaoj unuci,
i prema samom sebi; obavezu da govorim o onome to
me zaokuplja, a ne o onome to bi drugi eleli da uju.
Neke knjige podstiu nas da sanjamo, druge nas suoavaju
sa stvarnou, ali nijedna ne sme da izneveri ono to je
najvanije za pisca: potenje prema onome to pie.

I gle, ena u gradu koja bjee grjenica, doznavi da je Isus za

trpezom u kui farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.
I stavi sastrag kod nogu njegovih plakae, i stade kvasiti
noge njegove suzama, i kosom glave svoje otirae, i cjelivae
noge njegove, i mazae mirisom.
A kad vidje farisej koji ga je pozvao, ree u sebi: Da je on
prorok, znao bi ko i kakva ga se ena dotie: jer je grjenica.
I odgovarajui Isus ree mu: Simone, imam ti neto kazati.
A on ree: Uitelju, kai.
A Isus ree: Dvojica bijahu duni jednome povjeriocu,
jedan bjee duan pet stotina dinara a drugi pedeset.
A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai,
koji e ga od njih dvojice vema ljubiti?
A Simon odgovarajui ree: Mislim onaj kome vie pokloni.
A on mu ree: Pravo si sudio.
I okrenuvi se eni, ree Simonu: Vidi li ovu enu? Uoh
ti u kuu tvoju; ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama
obli noge, i kosom glave svoje otrije.
Cjeliva mi nijesi dao; a ona, otkako ue ne presta cjelivati
mi noge.
Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza
mi noge.
Zato ti kaem: Oprataju joj se grijesi mnogi, jer je veliku
ljubav imala; a kome se malo oprata malu ljubav ima.
Jevanelje po Luki: 7, 3747

Jer ja sam prva i poslednja

Ja sam oboavana i prezrena
Ja sam kurva i svetica
Ja sam supruga i devica
Ja sam majka i ker
Ja sam naruje svoje majke
Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka
Ja sam sreno udata i usedelica
Ja sam ona to donosi na svet i ona to nikad nije raala
Ja sam teiteljka poroajnih bolova
Ja sam supruga i suprunik
I ja sam ovek moj koji me je stvorio
Ja sam majka svoga oca
I on je moj odbaeni sin
Potujte me uvek, svi,
Jer ja sam sablanjiva i velianstvena.
Himna Izidi (III ili IV vek),
pronaena u Nag Hamadiju

ila jednom jedna prostitutka po imenu Marija.

Samo trenutak. Bila jednom to je najbolji
poetak svake prie za decu, dok prostitutka spada u
renik odraslih. Kako mogu da piem knjigu koja je ve
na samom poetku obeleena tom prividnom protivre
nou? Ali, uostalom, kako u svakom trenutku svi mi
stojimo jednom nogom u svetu bajki a drugom na rubu
provalije, ipak u sauvati takav poetak. Dakle:
Bila jednom jedna prostitutka po imenu Marija.
Kao sve prostitutke, rodila se nevina i bezazlena i kao
devojica sanjala je da nae oveka svog ivota (imunog,
lepog i inteligentnog), da se uda (u beloj venanici), da
ima dvoje dece (koja e postati slavna kad odrastu) i da
ivi u prekrasnoj kui (s pogledom na more). Otac joj je
bio trgovaki putnik, majka krojaica, a u njenom rod
nom gradu, u unutranjosti Brazila, postojali su samo
jedan bioskop, jedna kafana i jedna banka i zato je Marija
neprestano iekivala onaj dan kad e se njen zaarani

14

Paulo Koeljo

princ pojaviti bez najave, zarobiti njeno srce i povesti je

u osvajanje sveta.
Ali dok se zaarani princ ne pojavi, nije joj preostajalo
nita drugo nego da sanjari. Zaljubila se prvi put s jedana
est godina, na putu od kue do osnovne kole. Ve prvog
dana otkrila je da nije sama na tom putu: zajedno s njom
iao je u kolu jedan deak iz susedstva koji je imao asove
u istoj smeni. Njih dvoje nikad nisu razmenili ni jednu
jedinu re, ali je Marija poela da uvia da su joj najlepi
delovi dana upravo oni trenuci koje je provodila na ulici
punoj praine, ei, umora i sunca koje je nemilosrdno
prilo, dok je deak brzim koracima grabio prema koli
a ona se upinjala svim silama da ga sustigne.
Taj prizor ponavljao se mesecima. Marija, koja nije
volela da ui i kojoj je jedina razonoda bila televizija, arko
je elela da joj dan to bre proe, ekajui nestrpljivo
svaki odlazak u kolu, a za razliku od ostalih devoji
ca, njenih vrnjakinja, subotom i nedeljom se beskrajno
dosaivala. Budui da deci vreme prolazi znatno sporije
nego odraslima, Marija je silno patila, a dani su joj trajali
itavu venost jer su joj pruali svega desetak minuta lju
bavi i bezbroj trenutaka koje je posveivala razmiljanju
o voljenom deaku, zamiljajui kako bi bilo lepo kad bi
mogli da se upoznaju.
A onda se to dogodilo.
Jednog jutra deak joj se obratio i zatraio da mu
pozajmi olovku. Marija mu nije odgovorila, samo ga je
pogledala pomalo nabusito, u znak protesta zbog tog neo
ekivanog prepada, i ubrzala korak. Premrla je od straha
kad ga je videla da joj prilazi, strepei da ne sazna koliko
ga voli, koliko ga je ekala, koliko je sanjala da ga uhvati

Jedanaest minuta

15

za ruku, da zajedno s njim proe kroz kolsku kapiju i

nastavi dalje, sve do kraja puta na kome kau postoji
jedan veliki grad prepun ljudi kao iz filma, umetnika,
automobila, bioskopa, grad koji svakome nudi bezbroj
povoljnih mogunosti.
Ostatak dana nije uspevala da se usredsredi na asove
oseajui griu savesti zbog svog besmislenog ponaanja,
ali u isti mah i olakanje usled saznanja da je i deak nju
zapazio, jer bilo joj je sasvim jasno da je olovka predsta
vljala samo izgovor da se zapone razgovor. ekala je
sledeu priliku i te noi i mnogih narednih noi zami
ljala je bezbroj moguih odgovora, dok nije pronala
pravi nain za poetak jedne prie koja nee imati kraja.
Ali sledee prilike nije bilo: iako su nastavili zajedno da
idu u kolu, tako to je ponekad Marija ila nekoliko kora
ka ispred njega, drei olovku u desnoj ruci, a drugi put
iza njega, da bi mogla da ga posmatra pogledom punim
nenosti deak joj vie nikad nije uputio nijednu re, i
ona je bila prinuena da voli i pati u tiini svoga srca, sve
do kraja kolske godine.
Za vreme raspusta, koji se beskonano otegao, probu
dila se jednog jutra s butinama oblivenim krvlju i pomi
slila da e umreti; odluila je da napie pismo deaku u
kome e mu priznati da je on bio njena velika ljubav i
reila je da ode u pustaru i pusti da je prodere neka od
onih divljih zveri koje predstavljaju strah i trepet za seljake
iz tog kraja: vukodlak ili bezglava adaja. To bi bio jedini
nain da majku i oca potedi patnje zbog svog nestanka,
jer siromasi nikad ne gube nadu, bez obzira na teinu
nesree koja ih zadesi. Tako binjeni roditelji zamiljali
da je njihovu ker otela neka imuna porodica bez dece,

16

Paulo Koeljo

ali da e se ona jednoga dana verovatno vratiti, bogata i

slavna, a deak, njena sadanja (i veita) ljubav, pamtio bi
je itavog ivota i patio to joj se vie nikad nije obratio.
Nije stigla da zapone pismo jer se njena majka, uav
i u sobu i videvi arave umrljane krvlju, nasmeila i
kazala:
Keri moja, sad si postala ena.
Htela je da sazna u kakvoj su vezi injenica da je posta
la ena i krv koja joj se slivala niz butine, ali majka nije
umela da joj objasni, rekavi samo da je to normalno i
da odsad pa nadalje treba da stavlja izmeu nogu neto
nalik najastue za lutku, i to etiri-pet dana meseno.
Na pitanje da li i mukarci to isto koriste, da im krv ne
bi umrljala pantalone, dobila je odgovor da se to deava
samo enama.
Marija se poalila Bogu, ali se navikla na menstruaciju.
Meutim, nikad nije uspela da se privikne na deakovo
odsustvo i neprestano je krivila sebe to je iz puke gluposti
pobegla od neeg to je najvie elela. Dan pre poetka
nove kolske godine otila je u jedinu crkvu u varoi i
zaklela se pred ikonom Svetog Antonija da e sama uiniti
prvi korak i zapoeti razgovor sa deakom.
Sutradan je obukla novu haljinu koju joj je majka saila
naroito za tu priliku i izala zahvaljujui Bogu to je
raspust napokon proao. Ali deak se nije pojavio. Tako je
prola jo jedna muna nedelja dok od nekih zajednikih
drugova nije saznala da se deak odselio.
Otiao je nekuda daleko rekli su.
U tom trenutku Marija je prvi put shvatila da ima stvari
u ivotu koje ovek gubi zauvek. Nauila je takoe da
postoji i mesto koje se zove daleko, da je svet veliki a

Jedanaest minuta

17

njena varo mala, i da najzanimljivije osobe uvek odlaze,

pre ili kasnije. I ona je poelela da ode, ali je jo bila isuvie
mlada; pa ipak, gledajui pranjave ulice male varoi u
kojoj je ivela, reila je da se zaputi deakovim stopama.
Svakog petka, sledeih devet nedelja, prema obiaju svoje
vere, postila je i molila Bogorodicu da je jednoga dana
izbavi odatle.
Jedno vreme je patila, uzalud se trudei da deaku ue
u trag, ali niko nije znao gde su se njegovi roditelji odselili.
Tako je Marija poela da doivljava svet kao previe veliki,
ljubav kao neto izuzetno opasno, a Bogorodicu kao enu
koja nimalo ne haje za deje molbe.

rooe tri godine. Marija je nauila geografiju i istori

ju, poela da prati televizijske serije, proitala u koli
prve erotske asopise i poela da vodi dnevnik piui o
svom jednolinom ivotu i elji da upozna ono o emu
su je uili na asovima okean, sneg, ljude s turbanima,
elegantne ene okiene dragim kamenjem. Ali kako niko
ne uspeva da ivi od nemoguih elja pogotovo kad ima
majku krojaicu i oca koji jedva sastavlja kraj s krajem
ubrzo je shvatila da treba da obrati vie panje na ono to
se deava u njenoj neposrednoj okolini. Uila je da bi se
istakla, a u isto vreme traila je nekog s kim bi mogla da
podeli svoje pustolovne snove. Kad je navrila petnaest
godina, zaljubila se u mladia s kojim se upoznala na
uskrnjoj procesiji.
Nije ponovila greku iz detinjstva: razgovarali su, spri
jateljili se, odlazili zajedno u bioskop i na zabave. Takoe
je primetila da se, kao i s prethodnim deakom, i ovoga
puta njena ljubav vie hranila odsustvom nego prisustvom

Jedanaest minuta

19

voljene osobe: oseala je da joj nedostaje mladi, satima

je razmiljala ta da kae na sledeem sastanku, seala
se svakog trenutka koji su proveli zajedno, nastojei da
objasni ta je u njenim postupcima bilo ispravno a ta
pogreno. elela je da sebe doivljava kao iskusnu devoj
ku, koja je ve dozvolila da joj izmakne jedna velika ljubav,
poznavala je bol koji to donosi i sad je bila reena da
se svim snagama bori za tog oveka, za brak, za decu, za
kuu okrenutu moru. Porazgovarala je o tome s majkom,
koja se usprotivila:
Dete moje, jo je suvie rano.
Ali ti si se udala za tatu sa esnaest godina.
Majka nije htela da joj prizna da je to bilo zbog neoe
kivane trudnoe, i uz reenicu: Bila su druga vremena,
stavila je taku na razgovor.
Sutradan su Marija i njen mladi poli u etnju kroz
polja u okolini varoi. Malo su razgovarali, a kad ga je
Marija upitala da li eli da putuje, mladi ju je, umesto
odgovora, zagrlio i poljubio.
Njen prvi poljubac u ivotu! Koliko je samo sanjala
taj trenutak! A i predeo je bio izuzetan jata aplji, zala
zak sunca, surova lepota polja sprenih suom, zvuci
muzike iz daljine. Marija se pretvarala da se opire, ali
ga je ubrzo i sama zagrlila i ponovila ono to je bezbroj
puta videla u bioskopu, u asopisima i na televiziji: pri
ljubila je svoje usne uz njegove, maui glavom u ritmu,
as ravnomernom, as nekontrolisanom. Oseala je na
mahove kako mladiev jezik ovla dodiruje njene zube
i to joj je priinjavalo zadovoljstvo. Ali on je odjednom
prestao da je ljubi.
Ti ne eli? upitao je.

20

Paulo Koeljo

ta je trebalo da odgovori? Da eli? Naravno da je

elela! Ali jedna devojka ne bi smela tako otvoreno da se
izjanjava, pogotovo pred svojim buduim muem, inae
e on do kraja ivota biti sumnjiav prema njoj, smatrajui
je lakim plenom za svakog mukarca. Zato je radije utala.
On je ponovo zagrli, ponovivi pokret, ali ovog puta s
manje ara. I ponovo je odustao, sav zajapuren, tako da
je Marija shvatila da je u neemu ozbiljno pogreila, ali
se plaila da pita ta je posredi. Pruila mu je ruku i oni
su se vratili u varo, askajui o drugim temama, kao da
se nita nije desilo.
Te noi, birajui rei, jer je raunala da e jednog dana
sve to bude napisala neko da proita, i ubeena da se
neto ozbiljno i teko dogaa, zabeleila je u svoj dnevnik:
Kad sretnemo nekoga i zaljubimo se, imamo utisak
da je itav svemir s tim u saglasnosti; danas sam se
u to uverila pri zalasku sunca. Meutim, ako neto
krene naopako, ne preostaje vie nita! Ni aplje, ni
muzika u daljini, ni ukus njegovih usana. Kako je
mogue da tako naglo iezne sva lepota koja je do
malopre bila tu?
ivot je vrtoglavo brz; moe u deliu sekunde da
nas baci s nebeskih visina u najdublje dubine pakla.
Sutradan je popriala sa drugaricama. Videle su je kad
je krenula u etnju sa svojim buduim verenikom
uostalom, nije dovoljno da neka osoba doivi veliku ljubav
nego treba i da je obelodani kako bi svi znali da je poeljna
i eljena. Devojke su gorele od znatielje da saznaju ta
se desilo, a Marija je, puna sebe, rekla da je najlepe od

Jedanaest minuta

21

svega bilo kad je mladiev jezik okrznuo njene zube. Jedna

drugarica se nasmeja:
Zar nisi otvorila usta?
Najedanput joj postade sve jasno, i mladievo pitanje
i naglo odustajanje.
A zato?
Da bi njegov jezik mogao da ue.
Ali u emu je razlika?
To se ne moe objasniti. Jednostavno, tako se ljubi.
Skriveni podsmesi, izrazi lanog saoseanja, likovanje
zavidnih devojaka u koje se niko do tada nije zaljubio.
Marija se pravila da je to ne pogaa i takoe se smejala
iako joj je dua plakala. Proklinjala je u sebi bioskop
u kome je nauila da zamuri, obuhvati rukom potiljak
mukarca, nagne glavu ulevo ili udesno, osim onog naj
vanijeg, od ega je sve zavisilo. Da bi sebe opravdala,
smislila je savreno objanjenje (Nisam htela odmah da
se predam jer nisam bila potpuno sigurna u svoja ose
anja, ali sad sam shvatila da si ti ovek mog ivota!) i
ekala sledeu priliku.
Ali mladia je srela tek posle tri dana, na proslavi
varokog kluba, kako dri za ruku njenu drugaricu i
to upravo onu koja ju je najvie zapitkivala o poljupcu.
Ponovo se pretvarala da joj nije stalo, izdrala je do kraja
celo vee askajui sa drugaricama o glumcima i drugim
mladiima iz grada, pravei se da ne primeuje saaljive
poglede kojima je bila izloena. Meutim, im je stigla
kui, nije vie mogla da se uzdri. Ceo njen svet sruio
se u trenu, i ona je plakala do jutra, patila sledeih osam

22

Paulo Koeljo

meseci i zakljuila da ljubav nije stvorena za nju niti ona

za ljubav. Otada je poela da razmilja o tome da se povue
u samostan i posveti ostatak ivota jednoj drugoj vrsti
ljubavi koja ne pozleuje i ne ostavlja bolne oiljke u srcu
ljubavi prema Hristu. U koli su govorili o misionarima
koji odlaze u Afriku i ona je u tome pronala izlaz za svoj
ivot lien emocija. Kovala je planove da ode u samostan,
nauila prvu pomo (jer, kako je ula od profesora, u
Africi se mnogo umire), pratila je s pomnom panjom
asove veronauke i poela sebe da zamilja kao svetitelj
ku modernog doba koja spasava ljudske ivote i poznaje
praume s lavovima i tigrovima.
Ali ta godina, u kojoj je proslavila petnaesti roendan,
nije joj donela samo otkrie da se poljubac daje i prima
otvorenih usta, ili da je ljubav, pre svega, nepresuni izvor
patnje. Otkrila je jo neto: masturbaciju. Desilo se to
sluajno, dok se igrala sa svojim polom ekajui majku
da se vrati kui. esto je to inila jo kao dete i uivala je
u oseanju prijatnosti sve dok je jednog dana nije otac
zatekao i istukao, ne objasnivi joj zbog ega. Ipak, dobro
je upamtila te batine i shvatila da ne treba da se dodiruje
u prisustvu drugih. I poto to svakako nije mogla da radi
nasred ulice, a ni u kui, gde nije imala zasebnu sobu,
vremenom je zaboravila i na to prijatno oseanje.
Sve do te veeri, skoro est meseci posle onog poljupca.
Majka se negdezadrala, ona nije imala ta da radi, otac
je upravo izaao sa prijateljem, tako da je, u nedostatku
zanimljivog programa na televiziji, poela da istrauje
svoje telo s namerom da pronae neeljene dlaice koje

Jedanaest minuta

23

bi iupala pincetom. Na svoje veliko iznenaenje, otkrila

je zadebljanje u unutranjosti vagine; poela je da ga dodi
ruje i nije vie umela da se zaustavi; oseanje prijatnosti
je raslo i celo njeno telo naroito deo koji je dodirivala
poelo je da se stvrdnjava. Malo-pomalo oseala se kao
da je kroila u raj, pogled joj se zamutio, ui zagluile, a
sve oko nje postalo je uto, dok nije zajeala od slasti i
doivela svoj prvi orgazam.
Orgazam! Uitak!
Bilo je to kao da se uznela u nebo i sada se padobra
nom lagano sputa prema zemlji. Telo joj je bilo obliveno
znojem, ali ona se oseala potpunom, ostvarenom, punom
energije. Dakle, to je seks! Kakva milina! Ni nalik na por
nografske asopise, gde svi govore o zadovoljstvu, ali s
izrazom bola na licu. Znai, ne postoji potreba za mukar
cima, koji vole ensko telo ali preziru srce. Sve je mogla da
postigne sama! Ponovila je to jo jednom zamiljajui da
je dodiruje jedan uveni glumac, i ponovo se uzdigla do
raja i spustila padobranom, ispunjena jo veom snagom.
Kad se spremala da pone i trei put, stigla je majka.
Marija je poverila prijateljicama svoje novo otkrie, ali
je preutala da ga je prvi put iskusila tek pre nekoliko sati.
Izuzimajui samo dve, sve one znale su o emu je re, ali se
nijedna nije usudila da otvoreno govori o svom iskustvu.
Bio je to trenutak kad se Marija osetila kao revolucionar,
kao voa grupe i, izmislivi jednu besmislenu igru istine,
zamolila je svaku od njih da ispria svoj omiljeni nain
masturbiranja. Tako je saznala za razliite tehnike, na
primer leanje ispod ebeta usred leta (jer, prema reima
jedne od njih, znoj pomae); korienje gujeg pera za
doticanje izvesnog mesta (devojka nije znala kako se to

24

Paulo Koeljo

mesto zove); zatim, zamoliti nekog mladia da to uradi

(to je Marija smatrala izlinim); koristiti slavinu bidea (u
njenoj kui nije bilo bidea, ali im ode kod neke od svojih
bogatijih drugarica, rado e to probati).
U svakom sluaju, im je otkrila masturbaciju i ispro
bala nekoliko novih tehnika po savetu prijateljica, zau
vek je odustala od namere da se posveti verskom ivotu.
Bavljenje sopstvenim telom priinjavalo joj je ogromno
zadovoljstvo a prema crkvenom uenju, seks je predsta
vljao najvei greh. Od svojih drugarica ula je i za mnoge
praznoverice koje se odnose na masturbaciju. Navodno,
od nje izbijaju bubuljice po licu, moe da se poludi ili ak
i zatrudni. Ali bez obzira na sve te opasnosti koje su joj
pretile, nastavila je sebida prua to zadovoljstvo, najee
sredom, kad je otac odlazio na kartanje s prijateljima.
Istovremeno, poela je da gubi pouzdanje u odnosima
sa mukarcima i da osea sve jau elju da ode iz svog
rodnog mesta. Zaljubila se trei, etvrti put, poznavala
je tajnu poljupca, kad bi se nala nasamo sa mladiem,
dodirivala bi ga i dozvoljavala mu da je dodiruje ali
uvek bi neto krenulo naopako i veza se prekidala upravo
u trenutku kad je ona konano bivala ubeena da je srela
pravu osobu sa kojom e ostati do kraja ivota. Prolo je
mnogo vremena pre nego to je zakljuila da mukarci
samo donose bol, nezadovoljstvo, patnju i oseanje sporog
proticanja vremena. Jednog popodneva, dok je sedela u
parku i posmatrala mladu majku kako se igra sa dvogo
dinjim detetom, odluila je da ne odustane od pomisli na
udaju, decu, kuu s pogledom na more, ali je reila da se
nikad vie ne zaljubi jer ljubav uvek sve upropasti.

ako su prolazile godine Marijine rane mladosti.

Postajala je sve lepa, a mnogi mukarci su joj pri
lazili zbog njenog tajanstvenog i tunog izgleda. Izlazila
je s jednim, s drugim, sanjala i patila iako se zarekla
da se vie nikad nee zaljubiti. Na jednom od tih ljubav
nih sastanaka izgubila je nevinost na zadnjem seditu
automobila; ona i njen momak dodirivali su se strastve
nije nego obino, mladi se zapalio, a ona kojoj je ve
dojadilo da bude jedina nevina u krugu svojih drugarica
dozvolila mu je da prodre u nju. Za razliku od mastur
bacije koja je uspevala da je uzdigne do nebesa, ovaj in
doneo joj je samo oseanje bola, mrlju krvi na suknji i
nelagodnost. Nije se ponovila arolija prvog poljupca
s jatom ptica, zalaskom sunca, muzikom i jedva je
ekala da sve zaboravi.
Vodila je ljubav s istim mladiem jo nekoliko puta,
poto mu je zapretila da bi njen otac mogao da ga ubije
ako sazna da mu je silovao ker. Pretvorila ga je u orue,

26

Paulo Koeljo

sredstvo pomou kojeg je nastojala da otkrije u emu se

sastoji zadovoljstvo polnog optenja s partnerom.
To nikako nije uspevala da shvati; masturbacija je zah
tevala mnogo manje truda a pruala neuporedivo vee
uivanje. Ali svi asopisi, televizija, knjige, prijateljice,
tvrdili su da je mukarac vaan. Marija je poela da veru
je da je zapravo jedini problem u vezi sa seksom u njoj
samoj, problem koji ne sme nikome da poveri, i zato se
jo vie usredsredila na uenje i prestala da misli na onu
divnu i ubitanu stvar zvanu Ljubav.
***
Odlomak iz Marijinog dnevnika, kad je imala sedam
naest godina:
Moj cilj jeste da spoznam ljubav. Znam da sam, dok sam
volela, ivela punim ivotom, i znam da sve ono to sada
imam, koliko god zanimljivo izgledalo, ne uspeva da me
prene iz mrtvila.
Ali ljubav je strana: gledala sam svoje prijateljice kako
pate, i ne bih elela da i mene to zadesi. One koje su se
ranije podsmevale meni i mojoj nevinosti, sada me pitaju
kako uspevam da tako veto vladam mukarcima. Na ta
pitanja se samo smeim i utim jer znam da je lek gori
od samog bola: jednostavno, ne zaljubljujem se. Svakim
danom sve jasnije uviam koliko su mukarci slabi, nestal
ni, nesigurni, nepredvidivi ak su mi i oevi nekih mojih
drugarica predlagali ono to sam redovno odbijala. U prvo
vreme bila sam preneraena, ali sad smatram da je to deo
muke prirode.

Jedanaest minuta

27

Iako je moj cilj da otkrijem sutinu ljubavi, i premda

patim zbog osoba kojima sam poklonila svoje srce, uviam
da oni koji su dotakli moju duu nisu uspeli da probude
moje telo, a oni koji su doticali moje telo nisu uspevali da
dosegnu do moje due.