You are on page 1of 18

1.

Pojam i sadrzina subjektivnog prava

Subjektivno pravo je vlast koju jedna stranka ima u odnosu na drugu.Na osnovu
toga ona trai od druge stranke izvjesno davanje, injenje ili neinjenje, odnosno
uzdravanje.Ova vlast je priznata pojedincuda bi on ostvario svoj odreeni
ekonomski interes. Elementi subjektivnog prava su: ovlaenja,obaveza.Bez
subjektivnog prava nema objektivnog preava i obrnuto.Ova dva prava su
neodvojiva.Dunosti su obaveze manjeg inteziteta. Pravni poredak ne prisiljava
stranku stranku da ih ispuni, niti je njihovo neispunjenje vezano sa obavezom da
nadoknadi tetu.

2.Pravno stanje Odnosi sa ivotnim dobrima koji jo ne sainjavaju prava ve

stepene u zasnivanju prava, odnosno kada izvjesni dalji dogaaji nastupe, vode
postojanju subjektivnog prava.

3.Pravna mo Pravna mo je pravo odreenog lica da jednostranom izjavom


volje stvori pravni odnos izmeu sebe i drugog lica ili da ga sadrinski blie
odredi, izmjeni ili ukine. Subjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku
vrijednost, dobro. Pravna mo nema poseban objekat.

4.Pravni poloaj ili status Pravni poloaj je skup okolnosti u vezi sa jednim

licem od kojih zavisi njegova sposobnost da bude titular nekog subjektivnog


prava. To je mogunost lica da bude kompetentno u vrenju svojih subjektivnih
prava (a ne da ih vri preko zastupnika )kao i njegova mogunost da na svoja
prava titi pred sudom. Tu spadaju: (pravna, poslovna, deliktna, procesna)
sposobnost nekog lica.

5.Podela na apsolutna i relativna prava Podjela na apsolutna i relativna


Prema sadraju pravnih ovlaenja sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica
sa druge strane razlikujemo apsolutna i relativna prava. Apsolutno pravo djeluje
prema svim licima i njime obavezuje sva lica. Reativno subjektivno pravo je
usmjereno prema odreeno licu i njime se obavezuje samo to lice. Postoje i
meovite forme gdje titular ovlaenja zahtjeva prema svim licima a odreenje
prema 1 licu.

6.Stvarna prava Stvarna prava predstavljaju posebno kategoriju subjektivnih

graenskih prava, iji je neposredni objekat stvar( pravo na stvari). Stvarna


prava omoguavaju svom titularu da objekat u svom totalitetu ili u samo
odreenom djelu upotrebljava, koristi ili raspolae a da druge subjekte iz toga
iskljui. Npr. kod prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Kod
stvarnih prava razlikujemo unutranju i spoljanu stranu prava. Kod prava
svojine unutranja strana prava je odnos subjekta prema stvari a spoljanja
strana prava odnos subjekta prema drugima licima. Najobuhvatnije stvarno
pravo je svojina. Svojina je najpotpunija vlast na stvari u granicama zakona ili
prava drugih lica. Za stvarna prava vai naelo( numerus clauyus), to znai da
je broj stvarnih prava taksativno odreen u zakonu.

7.Lina prava Prava linosti i njenih linih dobara, ivota, asti, zdravlja,

slobode, intimne sfore uivaju zatitu pravnog porekta krivinopravnu i


graanskopravnu. Puna afirmacijalinosti, njenih prava, dostojanstva i
slobodeomoguenja je tek u kapitalizmu, gdje ovjek postaje gospodar orua i
sam odluuje o svojoj sudbini i uslovimaivota. Iz optih linih prava u
zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila su se i prava:
-pravo na sliku. Izrada i objavljivanje fotografija je dozvoljena samo ako se radi o
javnom doraajima, ili ako cilj objavljivanja lica ve predjela- pravo na izgovorenu

rje- pravo na tajnu sferu(povjerljiv sadraj pisma ili spisa)-pravo na zatitu


initimne sfere.Za povrede ovih prava pravni sistemi nekih zapadnih zemalja vre
naknadu materijalne i nematerijalne tete. Nai sudovi pod uticajem Sovjetske
teorije nisu dosuivali nadoknadu moralne tete. Cilj satisfakcije nije u gubitku
koji pretrpi tetnik, ve u otklanjanju patnje povrijeenom.

8.Autorsko pravo(pravo autorstva) To su posebna grana linih prava iji


je objekat proizvod ljudskog uma, duha, misli. U ta lina prava spadaju knjievna
djela, tonska djela, pronalasci. Oni nisu regulisana graanskim zakonicima, ve
posebnim propisima. Autoru pripada iskljuivo apsolutno pravo isto onako kakvo
ima vlasnik stvari. Prava autorstva se gase protokom vremena jer je to trajni
interes drutva. Kod autorskog prava stvorenog u radnom odnosu, autorsko
pravo pripada poslodavcu. Autorsko pravo i naknada za njegovo iskoriavanje
traje za njegova ivota i 50 godina poslije smrtiautora. Patenti se upisuju u
registar za patente.

9.Pravo industrijske svojine


Industrijska svojina je pravno zatiena intelektualna tvorevina koja se
moe primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga.
INDUSTRIJSKA SVOJINA prvenstveno obuhvata:- patente- industrijski
dizajn- robne i uslune igove- oznake geografskog porekla proizvodaknow-how- topografija integrisanih kola - druge predmete zatite....
10.Pronalazako pravo(pravo na patent)
Patent je isprava kojom se zatiuje iskljuivo pravo iskoritavanja nekog
izuma. Izum koji ima sve karakteristike patentibilnosti prolazi kroz proces
prijave i priznanja patenta, te dobiva patentnu zatitu. Patent osigurava
vlasniku iskljuivo pravo na izradu, koritenje, stavljanje u promet ili
prodaju izuma zatienog patentom. Patent predstavlja vlasnitvo iju
upotrebu vlasnik moe dopustiti drugim licima na odreeno vreme
davanjem licence ili ga u potpunosti preneti na druge osobe. Drugim
reima, patentni sistem predstavlja neku vrstu razmene u kojoj izumitelj
pristaje otkriti drutvu pojedinosti svog izuma na korist itavog drutva i u
svrhu tehnolokog i ekonomskog razvoja i napretka, a u zamenu za pravo
iskljuivog raspolaganja tokom odreenog razdoblja.
11.Know how .Pojam Know-How oznaava tehnika znanja i steena
iskustva u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnolokih
postupaka i ogleda, recepture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i
fabrike tajne. Pojavljuje se prvi put u amerikoj terminologiji 1916.
godine.Know-how je engleska re koja oznaava znanje, vetinu, odnosno
znati kako (neto uraditi).Svojstva Know-How su:1)tajnost(nisu saglasni
svi autori!)2) novost3) prenosivost4) tehnika priroda
Know-How je najkompletniji oblik prenosa svih potrebnih znanja za
uspenu proizvodnju, te uz kompletnu tehniku dokumentaciju
(konstruktivne i radionike crtee, tehnike proraune i dr.) sadri i
posebna znanja i iskustva, uputstva o tehnologiji izrade ili proizvodnje,
kontrole i dr, a posebno specifine postupke koji se inae smatraju
poslovnom tajnom, kao i iskustva i znanja koja nisu nigde sadrana u
pisanom obliku. Moe ukljuivati edukaciju osoblja primaoca Know-How-a.
12.Pravo na uzorak i model

Uzroci I modeli uzivaju posebno pravnu zastitu.Uzorak je nova slika ili


crtez koji se moze iskoristiti tako sto ce biti prenet na odreeni industrijiski
ili zanatski proizvod.Uzrok je uvjek dvodimenzionalan.Model je novi oblik
industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno dela tog proizvoda,nap.
Aotomobil,klavir,ukrasni predmeti I sl.
13.Pravo na ig
ig (engl. trademark ili trade-mark) zatieni je znak ili simbol koji koristi
pojedinac, poslovna organizacija ili neki drugi entitet s ciljem jedinstvene
identifikacije svojih proizvoda i usluga da ih kupci mogu lako prepoznati.
Registrovani zatitni znak je intelektualno vlasnitvo i moe se
sastojati od imena, rei, fraze, simbola, slike ili kombinacije tih elemenata.
Vlasnik
ima
pravo
na
odtetu
u
sluaju
zloupotrebe.
Simbol koristi se kada postaje prava u odnosu na proizvod, ali nisu
slubeno registrovana, a simbol koristi se kada su registrovana.
14.Pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda
Oznake geografskog porekla su ime porekla i geografska oznaka.
Oznake geografskog porekla koje su za teritoriju Republike Srbije
registrovane na osnovu Lisabonskog aranmana o zatiti imena porekla i
njihovom meunarodnom registrovanju (u daljem tekstu: "Lisabonski
aranman"), imaju na teritoriji Republike Srbije isto dejstvo kao da su
direktno prijavljene i registrovane u Republici Srbiji. Topografija, jeste na
bilo koji nain prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je
najmanje jedan aktivan, i meuveza u integrisanom kolu, ili takav
trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju odreenog
integrisanog kola
. Integrisano kolo, jeste gotov proizvod ili meuproizvod u kome se
ostvaruje odreena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je
najmanje jedan aktivan, i meuveze integralno formirani u komadu
materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu
materijala
15.Pravo na znak kvaliteta
Privredna organizacija moze svojim opstim aktom utvrditi da na svoje
proizvode,koji imaju odreeni stepen kvaliteta,stavlja odreeni znak
kvaliteta I podneti predlog za upis tog znaka u Registar zastienih znakova
kvaliteta pri Saveznom zavodu za patente.Taj znak moze biti razliito
koncipiran(slika,crtez,karakteristina slova kao I kombinacija tih
elemenata).
16.Prenosiva i neprenosiva prava
Subjektivna prava se mogu podijeliti na : prenosiva i neprenosiva (lina)
prava.Veina subjektivnih graanskih prava su po pravilu prenosiva sa jednog
subjekta na drugog.U graanskom pravu vai naelo prometljivosti prava. Lina
prava su ona prava koja su sa subjektom usko povezana i koja su neprenosiva
(slubenosti, pravo na izdravanje djeteta od strane roditelja). Sva ova prava iako
su imovinska ne mogu se nasljeivati i prenositi i nazivaju se linoimovinska
prava.

17.Samostalna i nesamostalna prava

Ova podjela napravljena je po tome da li je neko pravo zavisno od drgog ili


ne.Pravo koje zavisi od drugog (glavnog) prava, zove se sporedno(akcesorno)
pravo.Npr.jemstvo, zalog, hipoteka prestaju sa prestankom potraivanja.

18.Prava koja su konano nastala i prava u nastajanju


Za nastanak odreenog prava mora postojati skup vie injenica. Potrebne
injenice ne nastaju odjednom, ve postepeno, znai sa svakom ostvarenom
injenicom dostignut je jedan predhodni stepen, neophodan za nastanak prava.
Ako nastupi vie injenica, pravo u nastajanju se vie pribliava konanom
uspostavljanju. Takva prava se nazivaju prava u oekivanju, pravna stanja,
pendentni odnos. Primjer za to su prava izpravnog posla zakljuenog sa
uslovom ili rokom, prava koja oekuje nasljednikza vrijeme ivota ostavioca itd.
Predmet oekivanja mogu biti apsolutna i trabena prava.

19.Vrenje i zatita prava


Pod vrenjem prava podrazumijevamo ponaanje ovlaenog lica koje odgovara
sadraju njegovog prava.Os stranke zavisi da li e svojepravo vriti ili ne.
Pravo obino vri subjekat kome ono pripada, a moe da ga vri preko svog
zakonskog zastupnika. Pravo se moe vriti dok postoji.
Potreba prethodnog dokazivanja da bi se pravo moglo vriti, naziva se
legitimacija. Ako je isprava jedino sredstvo kojim se lice moe legitimisati pri
vrenju svog prava, onda se ova isprava naziva hartijom od vrijednosti.
(npr.mjenica i potraivanja o d mjenice, donisilac tiketa koji je diobio premiju na
lotu itd.). Privrenju prava razliitih lica, prava mogu doi u koliziju i ondavai
naelo da jae pravo ima subjekt ije je pravo ranije nastalo. Potpuno razliito od
ovoga su :elaciona konkurencija prava (kada subjekt prava ima vie izbora prava)
i soluciona konkurencija (kada subjekt prava vri kumulativno sva prava koja mu
stoje na raspolaganju).

20.Stvarne granice u vrenju subjektivnih prava


21.Zabrane zloupotrebe prava i naelo savesnosti i potenja
22.Vremenske granice u vrenju subjektivnih prava
()
.
, .
.
.

23.Prekluzivni rokovi
Prekluzivni ili strogi rokovi vaze za pravne moci odnosno preobrazajna
prava.Ona su tako vremenski ogranicena da ako se ne vrse u odreenom
roku, posle isteka tog roka gase.Prekluzivni rokovi su zakonski odreeni za
vrsenje prava prece kupovine.Prodavac je duzan obavestiti kupca da

pouzdan nacin o svojo odluci da se koristi pravo prece kupovine u roku od


mjesec dana,racunajuci od dana kada ga je prodavac obavestio o
nameravnoj prodaji trecem licu
24.Zastarelost
,
,
. :
-
- ( 20 )
-

- (, )
,
.

.

.
.

25.Vremenski rok za nastupanje zastarelosti


Zakon se kod odreivanja rokova zastarelosti rukovodi idejom da pojedina
potrazivanja imaju razlicite karakteristike,pa ih poverilac mora podjednako
brzo ostvariti.Opsti rokovi zastarelosti su vrlo razlicito odreeni u
uporednom pravu.Nas zakon o zastarelosti potrazivanja I zakon o
obligacionim odnosima odreuje opsti rok zastarelosti na deset godina.
26.Zastarelost samog prava
Samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina, raunajui od
dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja.Kad zastari
pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva
budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.Ne
moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.Meusobna potraivanja iz ugovora o
prometu robe i usluga

27.Potraivanje naknade tete


Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao
za tetu i za lice koje je tetu uinilo. U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina
od kad je teta nastala.Potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze
zastareva za vreme odreeno za zastarelost te obaveze.

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom. Kad je teta prouzrokovana


krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu
tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog
gonjenja. Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja zahteva
za naknadu tete.Isto vai i za zastoj zastarevanja.Jednogodinji rok zastarelosti

28.Zastoj zastarevanja
,
, .

.

.

29.Prekid zastarevanja
( )
.
.

.
, . .

( ,
,
).
.

30.Pravne injenice
injenice za ije nastupanje zakon vezuje nastanak, primjenu ili prestanak
pravnog odnosa su pravne injenice. To mogu biti: pojave spolnog svijeta, ljudske
radnje, protok vremena, dogaaji. Po karakteru nastanka dijele se na dogaaje,
ljudske radnje. Dogaaji su pravne injenice na koje ljudi ne mogu uticati, tj.
injenice nezavisne od volje ljudi (roenje, smrt, protok vremena) ljudske radnje
dijele se na dozvoljene i nedozvoljene.

31.Pravne pretpostavke i fikcije Pravna pretpostavka je injenica za koju


se pretpostavlja da je nastupila poto nas lanac predhodnih injenica navodi na
tu pomisao. Razlikujemo oborive i neoborive pravne predpostavke. Oborive su
one koje se mogu dokazivati da nisu tane. Neoborive su one po kojoj se uzima
da je istinita ono to je presueno u pravosnanoj presudi. Pravne funkcije su
pravne injenice kod kojih se uzima da neto postoji iako ne postoji, kod kojih se
fingira postojanje ili nepostojanje.

32.Originarno i derivativno sticanje prava svojine Originarno i


derivativno. Sticanje prava vri se na osnovu zakonskih propisa ili na osnovu
volje stranaka. Postoji originarno i derivativno sticanje. Derivativno je kada se

pravo izvodi od nekog drugogo lica. Ako je sticanje prava nezavisna od


postojanja drugog prava onda se radi o originarnom sticanju prava.

33.Pravni promet i vrste pravnog prometa Prenos prava sa jednog lica


na drugo naziva se pravnim prometom. Najea sredstva za prenos su ugovori.
Razlikujemo tri vrste prenosa, translativno (potpuni prenos prava), konstitutivno
(djelimini prenos prava), restitutivni (kada se konstitutivno steeno pravo
ponovo prenose na subjekt matinog prava.

34.Osnov i nain sticanja Rimski pravnici kao i mnogi graanski zakonici


kao uslov za sticanje svojine rekli su da mora postojati pravni osnov i nain
sticanja. Nasuprot tome neka zakonodavstva navode da je za sticanje svojine
dovoljan osnov i sam ugovor. U ovim sistemima svojina se prenosi odman po
zakljuivanju ugovora. Meutim pravni osnov za derivatno sticanje apsolutnih
prava moe biti samo pravni posao (isporuka, poklon, zajam, kupoprodaja,
testamenti).

35.Prestanak i promena prava Svako sticanje i prestanak prava vri se


prema mjerilima objektivnog prava. Prestanak prava moe da nastupi voljom lica
kome pripada ili bez nje. Voljom imaoca prava prestanak nastupa: gaenjem
prava bez prenoenja na drugo lice, naputanjem prava svojine ili ako dosadanji
titular svoje pravo ugovorom prenese na drugog. Prestanak bez volje imaoca
nastupa: ako je stvar propala, nastupila smrt nosioca prava, prestankom vaenja
ugovora o zakupu itd. Promena prava vri se na osnovu ugovora ili jednostranim
pravnim poslom ili po sili zakona. Bitno je za identititet prava da i posle izvrenih
primjena objekat ostaje isti.

36.Pravne
radnje
volje,...saoptenja i
realni akti

sline

pravnim

poslovima

inovi

1) ,
,
...
2) ...
3)
( )...
37.Pravne radnje
Pojam pravne radnje je suprotan pojmu pravnog posla. Ako se radi o
stvaralakom aktu oblikovanja pravnog odnosa od strane jedne ili vie stranaka,
postavljanjem pravnog pravila postoji pravni posao odreenog tipa, a ako pravni
poredak vezuje pravne posledice za injenino stanje za preduzetu radnju iako
stranka nije mislila da njome postavi pravno pravilo,postoji pravna radnja.U
pravnom prometu postoje mnoga obavetenja.Obavetenjem se utie na
promenu postojeeg pravnog odnosa.Obavetenje nije pravni posao ve pravna
radnja,njom se ne eli postii postavljenje pravnog pravila, ve ono izaziva

odreeni pravni efekat.Posebna pravna radnja je oprotaj.Oprotaj ima poseban


znaaj u branom pravu,kod poklona i u naslednom pravu.

38.Izjava volje Najbitnija injenica koja se zahtjeva za punovanost pravnog

posla je izjava volje stranaka koje su uestvovale u pravnom poslu. Pravni posao
je skup injenica u kome najbitniji deo ini jedna ili vie izjava volja,ije dejstvo
se odreuje prema sadraju ovih izjava.Volja za zakljuivanje ugovora moe se
izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa
sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.Izjava volje mora da bude
uinjena slobodno i ozbiljno.Razlikuju se dvije vrste izjave volje:volja se moe
izraziti izjavom.Sredstva za izraavanje volje su u prvom redu izgovorene ili
napisane rijei, ali i drugi utvreni znaci u prometu ili sporazumu stranaka, npr.
klimanje glavom, rukovanje kao znak postignute saglasnosti.Volja usmerena na
postizanje pravnog efekta moe da bude izraena radnjom koja nije preduzeta u
cilju da se volja manifestuje drugom licu, ali iz koje se prema okolnostima i
obiajima u prometu moe izvui zakljuak da je izjavljena.Pravno relavntna je
samo izjavljena volja.

39.Tumaenje izjave volje Tumaenje zakona (interpretacija zakona)


usmerena je na to da se utvrdi znaenje i oblast primene jedne norme.Shodno
tome tumaenje izjavljene volje u jednom ugovoru ima za cilj da se utvrdi smisao
pravnog posla,odnosno ugovora.Neposredni predmet tumaenja je izraena
volja.Pod tumaenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da
utvrdi smisao,znaenje izjavljene volje,naroito izraene reima.U praksi se
najee kao predmet tumaenja pojavljuju ugovori zakljueni u pismenoj
formi.Spor povodom usmenih ugovornih klauzula je najee spor oko
utvrivanja da li je ugovor uopte zakljuen,utvruje se postojanje izjavljene
volje,a to je pitanje dokazivanja,a ne tumaenja.Tumaenje je odreivanje smisla
odreene volje.Ako se u tumaenju ugovora poe od izjavljene volje, tj. principa
izjave, reima se pridaje onaj smisao koji reima pridaje nezainteresovano tree
lice kao uesnik u prometu.Cilj koji se ostvaruje na osnovu instituta autonomije
volja je da se pojedincu garantuje sfera u kojoj on po svojoj volji moe da ue u
najraznovrsnija prava i obaveze. Sredstvo koje mu se pri tome stavlja na
raspolaganje je pravni posao u kome je bitan sastavni deo izjave volje.Rei su
samo sredstvo za ostvarenje ciljaizraavanje volje.

Princip poverenja se zasniva na ideji odgovornosti:svaka strana ugovornica je


odgovorna za svoju re,a druga strana treba da u izjavu veruje. Ideja zatite
poverenja je proizala iz opteg principa savesnosti i potenja i ona predstavlja
njegov najbitniji sadraj.Iz svega izloenog postavlja se pitanje u kojim
sluajevima e biti sud duan da strankama tumai ugovor? Oigledno je da e
to biti samo onda ako se stranke spore oko ugovora.Ako o sadrini zakljuka
ugovora stranke su saglasne,onda su svoju odluku mora da zasnuje na onom
smislu na kome sve stranke insistiraju.A tomo gde svaki uesnik izvlai drugaiji
smisao to ima pravne posledice,spor se moe okonati samo putem tumaenja
od strane suda.Objekt tumaenja kod ugovora su izjave volje stranaka,a ne volje
koje stoje iza izjava.

40.Predmet
Svaki pravni posao mora imati predmet (objekat) na koji se pravni posao
odnosi.Predmet pravnog posla je stvar ili radnja (injenje, neinjenje ili trpljenje),

povodom koje nastaju u odreenom poslu odreena prava i obaveze.Kada je


predmet obaveze nemogu,nedoputen,neodreen ili neodredljiv,ugovor je
nitav.Stvar ili radnja kao predmet pravnog posla mora imati odreena svojstva:predmet pravnog posla mora postojati i biti mogu.Pravni posao ne moe biti
usmeren na ostvarenje inidbe koja je faktiki i pravno nemogua
predmet pravnog posla mora biti odreen,odredljiv.Predmet obaveze je odredljiv
ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su stranke ostavile
treem licu da ga odredi-predmet pravnog posla mora biti doputen

42.Kauza
Kauza je uslov za punovanost pravnog posla.Ovim pojmom najvie se bavila
francuska,a zatim njemaka teorija. Po teoriji francuskih teoretiara Kauza je
neposredni cilj pravnog posla tipian cilj ugovora.Produbljujui ovo uenje
kauza je:
-kod teretnih ugovora protivinidba druge strane, kod realnih ugovora predaja
predmeta ugovora.
Kod aleatornih ugovora kauza je u riziku koji se ugovorom preuzima
Kod dobroinih ugovorada se jedna strana svesno prema drugoj odrie
protivinidbe
Po ovom objektivnom uenju o kauzi,nju treba razlikovati od motiva.Motivi kod
pravnog posla su mnogobrojni, koji u konkretnom sluaju daju povod za
zakljuenje pravnog posla. Kauzu treba razlikovati i od predmeta (objekta)
pravnog posla.Predmet pravnog posla oznaava ono to se duguje, a kauza
objanjava zato se pojedini predmet duguje i obuhvata i protivinidbu.
Po klasinom shvatanju kauza ima tri funkcije: samo ona moe da objasni utinu
sinalagmatinog ugovora,naroito ako nastupe smetnje oko ispunjenja
inidbi,ona omoguava ispitivanje pravnog posla od strane suda u pogledu
njegove doputenosti,ona ograniava ispitivanje pravnog posla od strane
suda,jer ne dozvoljava ispitivanje samih motiva.Naspram objektivnog shvatanja o
kauzi stoji subjektivno shvatanje o kauzi prema kome je kauza cilj zbog ega je

42.Jednostrani, dvostrani i viestrani pravni poslovi? Jednostrani


pravi poslovi- Pravni poslovi se mogu klasifikovati u razliite grupe prema
broju uestvujuih volja u njihovom stvaranju, ili prema svojim pravnim
posledicama(cilju i sadraju).Prema broju volja koje uestvuju u nastanku
pravnog
posla,svi
poslovi
se
dele
na
jednostrane,dvostrane
i
viestrane.Jednostrani pravni poslovi sadre izjavu volje samo jedne
stranke.Ovde se jednostranom izjavom volje zasniva,mijenja, ili ukida pravni
odnos.U jednostrane pravne poslove spadaju: javno obeanje nagrade, i
izdavanje hartije od vrednosti.Javno obeanje nagrade postoji kada neko javnim
oglasom obea nagradu onome ko izvri obeanu radnju, postigne neki uspijeh,
nae se u odreenoj situaciji.Obeanje se moe opozvati.Opoziv se vri na nain
kako je obeanje uinjeno,kao inim saoptenjem.Obeanje nagrade se moe
opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje.Pravo na nagradu ima
onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana.Posebno pravilo postoji za
javno obeanje nagrade putem konkursa.Tada svaki uesnik na konkursu ima
pravo traiti ponitenje nagrade ako nije dodeljena po pravilima.Izdavanje hartije
od vrijednosti(menica,ek) je jednostrani pravni posao kojim se njen izdavalac

obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj hartiji njenom zakonitom imaocu.U


hartiji od vrednosti su sjedinjena dva prava pravo na hartiju (apsolutno pravo) i
pravo iz hartije, najee obligacioni, trabeno pravo.Od jednostranih pravnih
poslova treba razlikovati jednostrane izjave volje kao to su ponuda za
zakljuenje ugovora i prihvat ponude, jer se tu radi o pojedinim sastavnim
dijelovima ugovora. Dvostrani pravni poslovi- Dvostrani pravni posao postoji
kada dve ili vie stranaka daju sadrajno razliite ali jedna drugoj odgovarajue
izjave volje, koje su usmerene na jedinstveni pravni efekat. Dvostrani pravni
posao je ugovor. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o
bitnim sastojcima ugovora.Ugovor se sastoji iz dve izjavljene volje koje se
dopunjuju ponude za zakljuenje ugovora i prihvatanje ponude.Ponuda je
jednostavna izjava volje usmerena da bude prihvaena od druge strane.Ponuda
se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv prije prijema ponude ili
istovremeno sa njom.Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje
obavezuje ponudioca do isteka toga roka.Meu prisutnim strankama(Neposredna
ponuda) ponuda se gasi ako nije odmah prihvaena,izuzev ako iz okolnosti
proizilazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.Isto vai i za
ponudu uinjenu telefonom,faksom ili radio vezom.Ponuda ne gubi dejstvo ako je
smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila prije njenog prihvatanja, izuzev ako
suprotno proizilazi iz namjere stranaka,obiaja i prirode posla.Visestrani pravni
poslovi- Viestrani pravni posao je zakljuak veine lica, kod koga odluuje
veina datih glasova.Takvom zakljuku nedostaju karakteristine oznake za
ugovor saglasnost.U zakljuku dolazi do izraaja odluka veine nad
manjinom.Razlika izmeu zakljuka i ugovora je u tome to zakljuak obavezuje i
one lanove pravnog lica koji za njega nisu glasali, pa i one koji u njegovom
donoenju nisu uestvovali,ali su lanovi ili korisnici jednog pravnog
lica.Zakljuak se donosi veinom glasova na skuptini u obliku forme u kojoj vie
lica izraavaju svoju zajedniku volju.

43.Teretni i dobroini pravni poslovi Pravni posao je teretan i dobroin u


zavisnosti od toga da li je stranka u pravnom poslu za inidbu kojom je smanjena
njena imovina dobila ili nije neku protivinidbu.Obe stranke kod teretnog pravnog
posla moraju jedna drugoj dati stvar,novac ili izvriti odreenu uslugu.Stoga su i
pravni poslovi koji se zasnivaju na odnosu razmene (trampe) teretni pravni
poslovi.Dobroinim pravnim poslom zasniva se pravni odnos u kome jedna
stranka prima inidbu ne obavezujui se na protivinidbu (posluga, poklon, nalog,
besplatna ostava, zajam bez kamate).Zakon smatra da svako dobroino sticanje
zasluuje manje intezivnu zatitu od teretnog i stoga doputa odstupanje od
njega.Ugovor o poklonu se pod odreenim predpostavkama (osiromaenje
poklonodavca,neblagodarnosti poklonoprimca)moe jednostarano opozvati.Takva
mogunost ne postoji kod teretnog ugovora.

44.Kauzalni i apstraktni pravni poslovi


Kauzalni pravni poslovi
Kod njih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se obaveze stranaka mogu lako
utvrditi. Npr. kod ugovora o kupoprodaji, obaveza kupca je da plati robu, a
obaveza prodavca je da preda rou. U kauzalne poslove spadaju i ugovor o
doivotnom izdravanju, ugovor o poklonu itd.
Apstraktni pravni poslovi
Kod njih cilj (kauza) nije jasno istaknut, tako da se obaveze stranaka ne mogu
odmah videti. Ovde je cilj (kauza) prikriven. U apstraktne poslove spada
izdavanje menice. Treim licima ostaje nepoznato da li se menica izdaje na ime
zakupa, kupoprodaje, poklona ili neeg drugog.

Istorijski posmatrano, apstraktni poslovi su prethodini kauzalnim. Tipian primer


formalnog apstraktnog posla u rimskom pravu bila je stipulacija (verbalni
apstraktni ugovor).
U savremenim pravima kauzalni poslovi su pravilo, a apstraktni izuzetak.

45.Formalni i neformalni pravni poslovi Pravni poslovi se dijele i na


formalne i neformalne.Ako je svako ponaanja dovoljno da ostvari pravne
posledice, radi se o neformalnom pravnom poslu.Gdje se pravni poredak sa tim
ne zadovoljava,ve uzima u obzir samo ponaanje,ukoliko je izvreno u odreenoj
formi,postoji formalni pravni posao.Kod kupoprodajnog ugovora iji je predmet
pokretna stvar,dovoljno je da su stranke postigle usmenu saglasnost o bitnim
elementima pravnog posla, ugovor je konsesualan, neformalan. Za prijenos
nepokretnosti zahtjeva se pismena forma i potpisi na ugovoru moraju biti
obvjereni od strane suda.Pravilo je u graanskom pravu neformalnost.

46.Pravni poslovi mei ivima i pravni poslovi za sluaj smrti


47.Fiducijarni pravni poslovi Staro rimsko pravo nije poznavalo zalono

pravo.Kako je postojala potreba za obezbjeenjem trabine u nedostatku forme


io zalogu,takav efekat se postizao preko fiducija,gdje dunik(fiducijant) prenosi
stvar (povereno dobro)mancipacijom svom kreditoru(fiducijaru).Pored toga
zakljuuje se sporazum o povijerenju, prema kome se fiducijar obavezuje da e
predmet uvati i po isplati duga vratiti fiducijantu.Osnovni posao kod fiducije je
slian nalogu,pa ove poslove treba podvezati pod ugovor o nalogu.

48.Nevaei ravni poslovi



.
: , .

,
, .

:
- , -
, - , .
,
,
.

49.Nepostojei pravni poslovi


: ; ;
, :

, ,
. .
.
. :
1. ;
2.;3.;4.;5.;6.
; 7.

50.Nitavni pravni poslovi

Nitavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji
prekomerno oteenje zbog oigledne nesrazmere uzajamnoh davanja,zelenaki,
pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zakljueni protivno
statutu pravnog lica i drugim optim aktima.

51.Ruljivi pravni poslovi


Ugovor je ruljiv kada ga je zakljuila ogranienno poslovno sposobna
strana,kada je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana,kao i
kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim propisima odreeno. Najvaniju
grupu rzuljivih pravnih poslova ine svakako oni poslovi kod kojih postoje mane
u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zakljueni u Zabludi, pod prevarom,
pretnjom i prividni ugovori.

52.Pobijanje pravnih poslova


Actio Pauliana ( ),

, ,
,
.
:

1. (, )
.


2. ,
(
)
.
.
.
3. ( ,
) , .

. "


.

53.Modaliteti pravnih poslova
Modalitet pravinih rokova jesu uslov,rok I nalog
54.Uslov
Uslov u pravno-tehnikom smislu postoji,onda ako su stranke u jednom pravnom
poslu nastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava uinile zavisninim od
budueg,objektivno neizvjesnog dogaaja.Taj budui neizvjesni dogaaj, koji
moe predstavljati radnju, proputanje ili drugu injenicu je uslov. esto se u

ivotu pod uslovom podrazumjeva neto drugo, a ne budua neizvesna okolnost.


Takvi nepravi (prividni) uslovi su:
Obian uslov u pravnom poslu koji odreuje njegov sadraj od koga ne zavisi
pravno dejstvo posla (roba e biti isporuena po uplati kupovne cijene)Nije uslov
u pravnom poslu tzv. pravni uslov.Kod pravnog uslova se radi o predpostavci od
kojih zavisi punovanost posla koju nisu odredile stranke svojom voljom, ve koju
zahteva zakon.Suvino je u pravnom poslu odreivati kao uslov neto to
predvia zakon za njegovu punovanost,jer e pravni uslov vaiti i kada ga
stranke nisu predvidele.Ve nastali uslov je samo subjektivno,a ne objektivno
neizvjestan.Od poetka je ovdje objektivno izvjesno da li je pravna posledica
nastala: npr. neko kupi automobil pod uslovom da na dananjem izvlaenju lutrije
koje je ve odrano,a iji je rezultat strankama nepoznat, dobije premiju.Nuni
uslov, koji ini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog dogaaja koji
mora
nastupiti.Nedozvoljeni
ili
nemoralni
uslov,ine
pravni
posao
nitavnim,poto uslov nije deo pravnog posla, ve sa njim ini nerazdvojeno
jedinstvo.Nemogui uslov postoji onda kada se od poetka moe konstatovati da
on nemoe nastupiti.Nerazumljiv uslov, ini pravni posao nitavnim zbog
neodreenosti njegovih pravnih posledica.

55.Rok
Rok se razlikuje od uslova po tome to je kod roka nastanak okolnosti, od koje
zavisi dejstvo ili kraj dejstva pravnog posla izvjestan.Kod roka je bitno da e
vremenski momenat sigurno nastupiti.Rok moe biti odloan i raskidan. Kod
pravnog posla zakljuenog sa odlonim rokom potpuno dejstvo pravnog posla
nastupa sad poetnim terminom.Ugovor traje od zakljuenja do ispunjuenja.Kod
pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla zavrava se sa
dolaskom zavrnog termina.Npr. neko lice se obavee da e izdravati svog
roaka do njegovog punoletstva.Rokovi se raunaju vremenski po kalendarskim
jedinicama,danima, mjesecima i godinama.To je tzv.civilno raunanje
vremena.Ako se vreme rauna na asove i minute imamo astronomsko raunanje
vremena.Prvi dan se rauna samo onda ako je poetak dana merodavan
momenat za poetak roka,a poslednji dan ako padne u nedelju ili praznik,inidba
ili izjava volje moe se izvriti sledeeg radnog dana.Kada dejstvo ugovora
poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu,
a kada ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju
pravila o raskidnom uslovu.Treba razlikovati prekluzivne-stroge rokove i rokove
zastarjelosti.Prekluzivni rok postoji onda kada se jedna pravna radnja moe
preduzeti samo u okviru datog roka.On istie poslednjeg dana ak i ako taj dan
pada na praznik.Ako je vrenje prava vezano za prekluzivni rok,po isteku roka ne
moe se preduzeti odreena radnja, jer se pravo ugasilo.Po isteku roka
zastarjelosti ne gubi se pravo, ali se ono ne moe vie sudskim putem ostvariti,
poto je zahtjev zastario.Dejstvo roka zastarjelosti se ne ogleda u gaenju prava,
ve u njegovom slabljenju, jer pravo gubi zahtjev. Na prekluzivni rok sud pazi po
slubenoj dunosti, a na rok zastarjelosti po prigovoru stranke.

56.Zastupnitvo
Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tue ime i na tui raun. Za
zastupnitvo je karakteristino:

a) da je jedno lice ovlaeno preduzelo pravnu radnju u tue ime, tj. da sve
pravne posledice iz takve radnje pogaaju neposredno lice u ije ime radnja
preduzeta (zastupanog).
b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je
pravnu radnju obavio, ve zastupanog.
Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva graanskopravni odnos
izmeu zastupanog i treeg lica.Struktura zastupnitva se karakterie dejstvom
ili ueem tri lica: ono lice za koga se od strane drugog lica zakljuuje pravni
posao ili za koga se pravni posao preduzima naziva se zastupani; onaj koji radi za
zastupanog, zove se zastupnik; i onaj sa kome se pravni posao zakljuuje, prema
kome se pravni posao preduzima.Pravni posao izmeu zastupnika i zastupanog
oznaava se unutranjim odnosom,i on se moe zasnivati na obligacionopravnom
ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovora o drutvu.Ako ove radnje treba da
proizvedu neposredno dejstvo za linost zastupanog (direktno zastupnitvo),
zastupniku je potrebno dodatno ovlaenje punomo.

57.Graansko pravni delikt


To je delatnost kojom se drugom nanosi teta ali ne svaka. Podrazumeva

protivpravnost (krenje normi objektivnog prava, ne samo graanskog,


ve i drugih grana prava) zato teta naneta recimo vrenjem svog prava,
u nunoj odbrani ili s pristankom oteenog nije delikt.
Takoe, to nije isto to i ugovorna odgovornost (odgovornost za tetu
nastalu neizvrenjem ugovorne obaveze)
osnov nije delikt (protivpravna radnja) ve neizvrenje obaveze iz ugovora
Kod ugovor. odg. odgovoran je uvek dunik, a oteeni je uvek poverilac
iri domaaj deliktne odgovornosti (i subjektivna i objektivna)
Zastarelost, obim naknade tete, itd
58.teta
teta je umanjenje neije imovine (stvarna teta - lat. damnum emergens) i
spreavanje njenog poveanja (izmakla dobit - lat. lucrum cessans), kao i
nanoenje fizikog ili psihikog bola ili straha drugom licu (nematerijalna teta).
Vrste tete su:materijalna (imovinska) i nematerijalna (neimovinska.
Materijalna (imovinska) teta se sastoji u unitenju neke stvari, ili u manjoj ili
veoj povredi, onemoguavanju ili oteanju upotrebe stvari, ili u nekoj smetnji
zbog ijeg uklanjanja je potrebno napraviti trokove koji inae ne bi bili
napravljeni. U pitanju je povreda nekog imovinskog interesa. tetnik je duan da
oteenom naknadi onaj interes koji bi ovaj imao da se nije desio tetni dogaaj.
Obina teta je neko umanjenje imovine (smanjenje aktive ili poveanje
pasive). Smanjenje aktive je gubitak, smanjenje ili ogranienje nekog prava.
Poveanje pasive je kad se poveava iznos dugovanja.
Izmakla dobit nije svaka dobit kojoj se neko nada, ve samo ona koja se
osnovano mogla oekivati prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima,
a koje je spreeno tetnikovom radnjom. Postoje tri oblika izmakle dobiti: izmakli prirodni plodovi, - izmakli civilni plodovi i - izgubljena zarada.

Nematerijalna (neimovinska) teta se razlikuje od materijalne tete jer ne


predstavlja imovinski gubitak. U nekim pravnim sistemima ona se i ne naziva
tetom. Nastaje usljed pretrpljenih duevnih i fizikih bolova i straha.
Za pretrpljene fizike bolove, pretrpljeni strah i pretrpljene duevne bolove
zbog povrede zakonom zatienih linih prava, sud moe dosuditi naknadu
nematerijalne tete, kada to opravdavaju intenzitet i duina trajanja bolova i
straha, vodei rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada,
te da se ne pogoduje tenjama koje su nespojive sa prirodom i svrhom novane
naknade nematerijalne tete.

59.Krivica tetnika

Kod graanskopravnog delikta imamo:


- lice koje je prouzrokovalo tetu tetnik
- lice koje je pretrpelo tetu oteeni

tetnik je u obavezi da oteenom licu nadoknadi tetu.


Da bi nastala obaveza nadoknade tete moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Radnja mora biti nedozvoljena i mora nastupiti teta.
2. Mora postojati tetnikova krivica i uzrona veza izmeu tete i
tetnikove nedozvoljene radnje.

60.Uzrocna veza
61.Naknada tete

Naknada tete po osnovu nitavog posla moe se zahtevati pod sledeim


uslovima:
1. Da je jedna strana kriva za zakljuenje nitavog posla. 2.
Da
je
druga,
oteena strana, savesna. Do naknade tete nee doi ako su obe strane
nesavesne ili ako su obe strane savesne.3. Da je savesna strana iz zakljuenog, a
neizvrenog nitavog posla pretrpela tetu.

62.Pravni pojam stvari

Pod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji


su potinjeni ljudskoj moi. Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom
smislu rei, potrebno je da on predstavlja celinu za sebe i da bude neto
samostalno.Materijalni predmeti moraju biti potinjeni ljudskoj moi da bi bili
stvari u pravnom smislu rei.Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mesec i
zvezde.ovek se ne moe tretirati kao stvar,niti su delovi oveijeg tela
stvari.Stvari treba razlikovati od zbira stvari.Zbir stvari predstavlja mnotvo
stvari, koje ne sainjavaju jednu novu stvar.Npr., biblioteka jednog naunika nije
stvar ve zbir stvari.Zbir stvari je: stado ovaca, robni lager, zbirka maraka.Stvar
se ne moe opisati kao materijalni deo priirode potinjen ljudskoj vlasti, koji ima
ogranieno mesto u prostoru i koji je samostalan.Stvar ima i neka drutvena
svojstva.Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra,
namenjeni su za korist u javnom interesu i ne mogu biti predmet graanskog
prava.To
su
putevi,parkovi,mostovi,
spomenici.Na
njima
postoji
javnopravni,administrativni reim. Jedna odreena grupa stvari koji spadaju u
javna dobra po svojim svojstvima i prirodnim osobinama ne moe biti predmet
svojine i drugih graanskih prava.Neke od tih stvari su iskljuene iz prometa
zbog svoje tano odreene namjene.One su stvari van prometa samo dotle dok
je sticanje graanskih prava na njima u protivrenosti sa njihovom

namjenom.im im prestane tano odreena namjena,te stvari postaju predmet


graanskopravnog prometa.

63.Podela stvari
Podela stvari u svim sistemima se vrila u zavisnosti od drutvenih svojstava
stvari i njihovog privrednog znaaja.U zavisnosti od znaaja koje su pojedine
stvari imale u jednom odreenom poretku,postojale su i odreene podijele
stvari.U rimskom pravu su najvanija sredstva za proizvodnju bili rob i
zemlja.Stoga je i najznaajnija podela stvari bila na res mancipi i res nec
mancipi.SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTRONJU.Sredstva
za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomou kojih se obavlja proces
proizvodnje,odnosno vri druga delatnost.To je zajedno sa sredstvima za
potronju kategorija politike ekonomije,vrlo znaajna za pravo jer je osnov dalje
podele stvari na osnovna i obrtna sredstva.Predmet potronje sainjavaju obrtna
sredstva materijali za reprodukciju,gotovi proizvodi,novac i tako dalje.

64.Stvari u prometu i van prometa

koje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslova su stvari u prometu (res
commercium).Odreeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u
javnom interesu iskljuen iz prometa, tj. ne moe ili ogranieno moe biti
predmet imovinskopravnih poslova.U mnogim dravama stvari koje slue
religijskom kultu takoe se nalaze van prometa.Kod nas su one u svojini verskih
organizacija.Groblja su kod nas van prometa.Za koritenje zemljita nad njima
vai specijalni administrativno-pravni reim.Danas u zemljama zapada najveu
kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvari u optoj upotrebi, tj. javna
dobra.Na njima postoji svojina javnopravnih korporacija,drave i optine.U stvari
van prometa spadaju sudske i razne upravne zgrade,kasarne,vojna
utvrenja,naoruanje.U naem pravu takoe se moe usvojiti kategorija stvari
koje se nalaze van prometa i ine javna dobra.Nai pozitivni propisi ne usvajaju
termin javna dobra za stvari u optoj upotrebi.Najee se umesto termina javno
dobro upotrebljava termin stvari u optoj upotrebi.Stvari se mogu nalaziti i u
ogranienom prometu. Npr., promet vatrennog oruja i municije je ogranien na
lica koja su prethodno dobila dozvolu za noenje oruja.

65.Nepokretne i pokretne stvari

Podela stvari na pokretne i nepokretne je nunost u zemljama u kojima postoji


privatna svojina na zemlji.U nepokretne stvari spadaju zemlljita, zgrade i druge
stvari koje su sa zemljitem vrsto vezane.Imovinska prava na zemljitu se
utvruju upisom u zemljine knjige.Imovina pojedinca se moe sastojati od vie
parcela,od kojih je svaka samostalna stvar u prometu.Vrlo vana nepokretnost je
i zgrada vrsto vezana za zemlju.Svi sastavni delovi zgrade,vodovodne cevi i
instalacije ugraene u zgradu,takoe su nepokretnosti.
Poto je u konkretnom sluaju glavna stvar zemljite nepokretnost,to e i
pokretne stvari koje slue za prirodno iskoritavanje te nepokretnosti biti
tretirane u pravu kao nepokretne stvari po nameni.Nepokretne stvari po nameni
su pripadak.Ima odreenih stvari koje su po svojoj prirodi nepokretne(drvee,
plodovi na drvetu,cigle, grede i crep na kui koja je namenjena za ruenje,ali su
namenjene da u budunosti postanu postanu pokretne stvari.Ove stvari u pravu
tretiraju se kao pokretne stvari po nameni.Pokretne stvari su svi ostali telesni
predmeti koji se mogu premetati sa mesta na mesto,bez povrede svoje
sutine,koje se ne smatraju nepokretnostima.Nepokretnosti se granie sa drugim
nepokretnostima
i
za
njih
vai
odnos
susedstva.Pokretnosti
su
samostalne,postoje same i ne nalaze se ni u kakvom odnosu susedstva.

Nepokretnosti su neunitive i nezamenljive.Kod pokretnih stvari je upravo sve


obrnuto:potrone su, zamenljive i mogu se umnoavati i proizvoditi.Svojina se
stie na nepokretnostiman upisom u zemljine knjige.Prenos svojine na
pokretnim stvarima lien je formalnosti.Na pokretnim stvarima se zasniva pravo
rune zaloge, na nepokretnim hipoteka.

66.Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu

Stvari odreene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se


odreuju povrsti, meri i broju. U te stvari spada novac, kao opte prometno
sredstvo, ito krompir,brano, serijski proizveden nametaj i maine.Stvari
odreene po rodu su lako promenljive i lako zamenljive stvari.Individualno
odreene stvari su one koje se u pravnom prometu odreuju kao jedinstveni
primerak u svom rodu,ili su pravnim poslom izmeu stranaka odreene kao
takve.To su zemljita,odelo sastavljeno po meri, nametaj izreen po nacrtu,
umetnike slike. Ako se stvar odreena po rodu izdvoji iz grupe i na taj nain
individualizira,ona se tretira kao individualno odreena stvar.Ova podela stvari
ima posebno znaaja u obligacionom pravu.Za individualno odreenje stvari uvek
se daje naknada u novcu. Rok nikada ne propada.Ako je predmet obaveze
generina stvar pa ona propadne,dunik se ne oslobaa obaveze, ve je duan
da isporui druge stvari istog roda.Individualno odreena stvar moe da
propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i sluajno je propala, prodavac se
oslobaa obaveze.

67.Zamenjive i nezamenjive stvari

Zamenljiva stvar je ona umesto koje se moe u ispunjenju obaveze dati druga
stvar iste vrste,priblino istih svojstava i iste vrednosti.Ostale stvari su
nezamenljive.Nezamenljiva stvar je slika uvenog umetnika. Zamenljive stvari su
papir, dak krompira, hleb, ivotne namirnice. Zamenljive stvari su odreene po
rodu. Nezamenljive su individualno odreene stvari.Podela stvari na zamenljive i
nezamenljive ima naroitu vanost za obligaciono pravo. Ako je
graanskopravnim deliktom unitena ili oteena zamenljiva stvar, naknada e
se prvenstveno izvriti u naturi,davanjem druge stvari, iste vrste,kvaliteta i
vrednosti.U protivnom,naknada je novana.

68.Potrone i nepotrone stvari

Potrone su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova: ako su namenjene da se


utroe jednom upotrebom i ako su namenjene da budu otuene.Nepokretne
stvari
nemogu
biti
nikada
potrone
stvari.Sve
ostale
stvari
su
potrone.Nepotrone stvari su stvari ija se upotrebna vrednost realizuje u
jednom duem procesu potronje, a ne jednom upotrebom.Nepotrone su stvari
za jedno preduzee maine za rad.Meutim ove stvari mogu biti potrone, ako
sainjavaju skladite robe i obrazuju neki drugi zbir stvari namenjen da se
otui.Knjiga u knjiari je potrona stvar za prodavca, a nepotrona za
kupca.Podela stvari na potrone i nepotrone slue kao osnova za klasifikaciju
sredstava preduzea na osnovu obrta.Osnovna sredstva sainjavaju nepotrone
stvari, a obrtna potrone. Pravni znaaj ove podele se ogleda u tome to
potrone stvari ne mogu biti predmet ugovora o posluzi ili ostavi.Skoro sve
potrone stvari su odreene po rodu.Meutim, ne vai obrnuto pravilo da su
nepotrone stvari individualno odreene.

69.Deljive i nedeljive stvari


Deljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove
upotrebne ili prometne vrednosti.Nedeljive su maine, konj, umetnika slika.

Kriterijum za deljivost nije fiziki ve ekonomski. Pravni znaaj ove podele dolazi
do izraaja kod su svojine ili zajednike svojine u sluaju deobe.

70.Proste i sloene stvari

Prosta stvar je ona koja predstavlja prirodnu,nepodeljenu celinu. Npr., list papira,
novanica, itd.Ako je stvar sastavljena iz vie delova takva stvar je sloena (kua,
automobil).Sve sastavne delove delimo na samostalne sastavne delove(guma na
biciklu, kamen u prstenu) i u nesamostalne sastavne delove. Nesamostalni
sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu odvojiti bez oteenja cele stvari
(papir od cigarete).Samostalni delovi sloene stvari mogu biti predmet
samostalnih prava.

71.Pripadak

Pripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari,ali po svojoj
nameni slui ispunjenju njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema
glavnoj stvari.Pripadak moe biti samo pokretna stvar. Pripadak mora biti fiziki
samostalna stvar.Guma na automobilu je njegov sastavni deo,a rezervna guma je
njegov pripadak.Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema glavnoj
stvari,ijem ekonomskom iskoritavanju slui.Sporedna stvar mora da bude u
blizini glavne stvari,da se nae pri ruci.Privremeni prekid veze izmeu sporedne i
glavne stvari ne utie da sporedna stvar izgubi svojstvo pripadka.Pravni znaaj
svojstva pripatka sastoji se u tome da pripadak deli sudbinu glavne stvari,ukoliko
u zakonu ili ugovoru nije nita drugo odreeno.Pripadak koji slui za
iskoritavanje nepokretnosti i sam dobija svojstvo nepokretnosti.

72.Plodovi

Plod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvod jedne stvari.Oni
obuhvataju proizvode ivotinja i zemljita.Plodovi su i druge koristi koju stvar
periodino daje prema svojoj nameni.Meso zaklane stoke nije plod stoke.Pored
prirodnih plodova, moderna prava razlikuju i tzv.civilne plodove.To su novani
prihodi koje jedna stvar ili jedno pravo daju periodino na osnovu pravnog
odnosa.Vlasnik stvari ili prava prenosi svoju stvar ili pravo drugome na
koritenje,i za to periodino dobija jednu novanu svotu.Na osnovu ugovora o
zakupu stvari zakupnina je plod.Za civilne plodove merodavna su pravila
obligacionog prava.Visei neobrani plodovi su bitni delovi drveta koje ih
daje.Nesavestan dralac je duan da vrati sve plodove vlasniku stvari,i to ne
samo sakupljene plodove koju je stvar dala,ve i plodove koje je on propustio da
sakupi,a koje bi stvar dala da je bila pravilno koriena.

73.Zbirne stvari zbir stvari?


Vrlo esto se deava da se skup vie samostalnih stvari zbog njihove zajednike
ekonomske namene u pravu tretira kao jedna celina.Npr.,biblioteka, stado ovaca,
skladite robe.Ovde se radi o zbiru stvari.Kod kojih svaka ponaosob moe biti u
prometu samostalna stvar (slike iz galerije, knjige iz biblioteke)Ali sa gledita
stvarnog prava nema prava svojine na zbiru stvari,ve samo prava svojine na
pojedinim predmetima zbira, na svakoj knjizi biblioteke ponaosob.Od zbira stvari
kao jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takoe radi o
vie stvari,ali sve stvari su tu nesamostalne.Samo tek koliina ovih stvari,samo
njihov zbir ima ekonomskog znalaja.Npr.,dak ita, gomila peska, par cipela...