You are on page 1of 32

JESI LI TO DOO DA ME VIDI

Uloge:
Maksim Obad
Gorilo Obad
Grozdana Obad
Petrain Obad
Zeljo Crkota
Milua Crkota
Koviljka Crkota
Dimitrije Kasalica

(Scena 1)
Gorilo:Ja, Gorilo Obad, od oca Maksima Obada i majke pokojne Jevrosime,
svojevoljno pri istoj svesti izjavljujem, da svu svoju pokretnu i nepokretnu
imovinu ostavljam svojoj eni Grozdani Obad i testamenstom svojevoljno
odreujem, da na sahranu ne moe da mi doe moj sin Petrain Obad, ni
njegova budua ena Koviljka Crkota, zato to je moj sin Petrain Obad
odluio protiv moje volje i protiv volje ovoga sistema oeni Koviljku Crkota,
ker infobirovca i domaeg izdajnika Zelja Crkote, iji je brat Lale Crkota
izjavio pred organima udbe da sam ja, Gorilo Obad ukrao zadrunu kobilu
Lisu i prodao je ciganima, zbog ega sam bio osuen na est meseci strogog
zatvora, testament sainjen 8.8.1965 godine.

(Scena 2)
(Petrain se popeo na orman, sa kojeg slua Gorilove kritike, koji u
rukama dri vojniki kai)
Gorilo:Zeljovu erku eniti nee, ne. Ker infobirovca i domaeg izdajnika
Zelja Crkote i sinovicu Lala Crkota u ovu kuu nee. Ne, osim ako ja ne
poludim, a ako poludim moe i njih dvojicu da oeni, meni e biti svejedno.
Petrain: Pa dobro tata, zato?
Gorilo:Zato to imam pik na njih, eto zato, za njih je ova kua zabranjena,
je l ti jasno? Za njih je ova porodica na crnu listu.
Petrain: Pa nisi tata u pravu, ona je ba fina i kulturna devojka, pa tako svi
kau, tata.
1

Gorilo:(Ironian osmeh) Fina nije, a moe biti da je kurturna, i majka joj je


bila kurturna, uuuuu da izvine, nita kurturnije u ovom kraju stizalo nije. Ona
u ovu kuu nee, ona nee.
Petrain: Ma oe ona....
Gorilo: Znam da oe, ali ne dam, je l ti jasno da ne dam?
Petrain: E nije mi jasno.
Gorilo: A nije ti jasno? (poinje da se vrti po sobi, sav nervozan) Il ona
il ja, pa ti biraj.
Petrain: uuuu, ja bih radije nju izabrao.
Gorilo: Vidi ovo, nju! Epa erka Zelja Crkote u ovu kuu nee, nee sve dok
sam ja iv.
Petrain: Pa nee ni ti do veka.
Gorilo: ta to ree sine, ta to ree, jebem li ti milosnu majku.
Petrain: Nita tata.
(Gorilo pokuava da se popne na ormanu, da prebije Petraina, u
tom trenutku ga Petrain gazi po prstima i Gorilo poinje da skae
od bola po sceni)
Petrain: Izvini tata.
Gorilo: Izvini? U kako me oepi, ivotinjo jedna. Pa je l ti nesreo zna da
nisi odsluio vojsku?
Petrain: Znam.
Gorilo: Pa koga si planirao da ostavi sa njom dok si ti u vojsci?
Petrain: Tata, ja sam mislio da ostane kod nas kui, da je vi kao roditelji
priuvate. Je l moe tako?
Gorilo:(Ironian osmeh) Nju da priuvamo?
Petrain: Ba tako.
Gorilo: Ako je na majku, a jeste, ne bih mogao bez diviziona da je
sauvam. Ne bih mogao bez kaua da je odbranim, ne zna ti jo nesreno
ko su oni. Da vam se dete, ne daj Boe (krsti se) rodi, i ono bi se za Rusiju
izjasnilo.
Petrain: (tuan izraz lica) Ja bez nje ne mogu, evo ja sad tebe gledam a
nju vidim.
Gorilo: Ja tebi na nju liim? Ja tebi na ono udo liim?
(Petrain pokuava da kae neto, ali ga Gorilo nadglaava)
Gorilo: Hvala ti, hvala ti sine Petraine. Odoh sad pod voz, odoh da legnem
lepo na prugu. (Polazi da izae sa scene)
Petrain: Pa nema ovde vozova, tata.
Gorilo: E leau dok iz ne uvedu, Petraine.

(Scena 3)
(U sobi se nalaze Maksim, Grozdana i Gorilo. Maksim lei u krevetu,
njegova snaja Grozdana mu izuva opanke, a Gorilo se nalazi na
drugom delu scene)
Gorilo: Nemoj ti tata da se mui oko spomenika, spomenik u ti podii ja.
Ja u ti ga podii, a umre.
Maksim:(stenje u krevetu) To je gotovo, danas dajem kaparu.
Gorilo:(Poinje da ga ubeuje) Ooo, grei tata, bez razloga grei, ja u
ti ga podii, jedva ekam kad u to da uradim, je l tako Grozdana?
Grozdana: Ja sam ula da u nekim mestima kad ovek umre, oni ga zapale.
(Dramska pauza)
(Maksim naglo ustaje iz kreveta i otima se od Grozdane)
Grozdana: ... a ono to ostane stave u neku bocu i stoji u kui na vetrini, da
svako vidi. Tako sam ula
Maksim: Sa mnom Grozdana neete soliti ruak. Ne dok sam pri svesti. Ja u
bocu, upamtite neu.
Grozdana: Stavljaju tata i u teglu.
Maksim: (Pravi se da ne uje) Aaaa?
Grozdana: (Podie ton) Kaem, stavljaju i u teglu
Maksim: A ta kae?
Gorilo: Pa ne misli ona to za tebe, nego pria kakvi su gde obiaji.
Maksim: Ma nemoj!!! (Polako ustaje iz kreveta)
Gorilo: Je l da Grozdana da ti samo pria kakvi su gde obiaji?
Grozdana: Ja sam tako ula, priaju ljudi.
Maksim:(Kree da sedne na stolicu i na putu od kreveta do stolice
kae) Nek priaju, ja neu, te oveka u teglu, te oveka u bocu.
Gorilo: Ali tata, prvo ga zapale, pa tek onda ono to ostane, to stavljaju.
Maksim: Nek stavljaju u arapu, nek stavljaju pod pazuh, kako hoe, ja u,
ako Bog da za sebe dok sam pri pameti podii spomenik i s popom u u
zemlju.
Grozdana:(Zaueno) S kim?
Maksim: S popom.
Gorilo: S kim tata?
Maksim: Pa s popom Gorilo, s popom.
Gorilo:(Ironian osmeh)E, zavidim ti na smislu za humor. Ba ti zavidim.
Kad bi ja umeo tako, ja bi sve redom zajebavao
Maksim: U crkvi sam platio lanarinu, i pop e kad umrem, doi.
Gorilo: To je tebe neko nagovorio.
Maksim: E, nije Bogami niko (Za to mu vreme Grozdana obuva opanke)
3

Gorilo: Pa ta se to sa tobom desi, kumim te Bogom? Koje te udo udari, pa


ode na drugu stranu, pa nije mi jasno? Pa nema oveka koji je bio privreniji
partiji od tebe.
Maksim: Desilo se ta se desilo, ja u s popom u zemlju.
Gorilo:E koje te udo udari pa ode na drugu stranu?
(Odlazi na drugoj strani scene i seda na krevet)
Maksim: Ja sam uvek drao neiju stranu, Gorilo, a sad drim samo svoju i
niiju vie.
Grozdana: Ne znam rekoh li kako sam ja ula da u neka mesta...
Maksim: Pusti me Grozdana, samo me pusti, ne pali me ivot, tako ti Boga,
u sebi misli ta god hoe, samo me pusti.
Grozdana: ... ja sam tata tako ula.
Maksim: Oooo, bude li mi inat terala, vladiku u dovesti, ou ovoga mi
krsta (krsti se)
Gorilo: Da si tu lanarinu umesto to si uplatio u crkvu, prebacio kod nas u
partiju, zamerio bi ti samo pop.
Maksim: Plaao sam ja tamo dosta, plaao i nek joj je alal.
Gorilo: Dobro, ako si na nas samo ljut, proie te.
Maksim: Ma neu o tome vie, ja sam odluio onako kako sam odluio i tu
nema promene.
Gorilo: Pa nemoj radi Prela, tata, sinovac ti je, nemoj radi njega, on je
kandidat.
Maksim: Neka je, neka je pa ak i da si ti.
Gorilo: A je l zna ta e o nama poeti da priaju?
Maksim: Nita... Ma nita je to to bi trebalo da se pria, nego ujem da se
ovek pre smrti moe iskupiti, kau Bog sve prata, pa i to da probamo .
Gorilo: A pa radi ti kako hoe, uuu, ba me briga, pa ne umirem ja, nego
ti. Ja da ti kaem da dovede popa, ti bi u inat pristao da se zapali.
Maksim: Ne pali me i ti Gorilo. (Ljutito) Malo mi je to me ovo udo zapali
(pokazuje na Grozdanu). Imam oseaj da bi ona na meni najradije kafu
skuvala.
Gorilo: A ta e ti onoliko mrtvih u jednu grobnicu, nije mi jasno. Prikuplja
po zemlji rodbinu, kao da emo u rat.
Maksim: Hou da svi budemo na jednom mestu, zajedno.
Gorilo: Evo videe, pola dole jedno sa drugim govoriti nee.
Maksim: Neka govori ko s kim hoe, ja u za svakog da napravim mesto.
Gorilo: Pobie se oni dole, Boga mi.
Maksim: Neka se pobiju, ja u za svakog da napravim mes....
Grozdana: Tata, zamisli ula sam...
Maksim: Pale Grozdana, pale, deru ive ljude, gde god vide ivog oveka,
4

tre za njim sa ibicom.


Grozdana: Ja sam tata tako ula.
Gorilo: Ma radi ti kako hoe, a mi smo obrali bostan, samo ovo da ti
kaem(Ustaje sa kreveta i polazika ocu) Izaberu li Lala za predsednika
optine, put kroz nae imanje proi nee.
Maksim: Mora tu da proe, nema gde drugo.
Gorilo i Grozdana:(Kroz smeh) Uu ima, ima, videe.
Gorilo: Napravie oni tunel ili most, samo da nas mimoiu.
Maksim: Ja da odloim pravljenje spomenika, zbog puta, neu.(Ustaje i
polazi)
Grozdana: A i za unuka si dao da se dole napravi mesto?
Maksim: Jesam, nego ta?
Gorilo: Njega slobodno obrii, uzmi gumicu, pa ga lepo, sa svakog spiska
brii.
Maksim: Zato to nam kida nos, eto to, zato to nas bruka, eto to, zato to
je naciljao da uzme ker infobirovca i domaeg izdajnika Zelja Crkote, zato
to hoe da se eni, eto to.
Maksim: Petrain oe da se eni?
Gorilo: Oe da se eni!!!
Maksim: Eee, svaka mu ast!!! Eee svaka mu ast!!! (izlazi sa scene)
Grozdana: A ja sam ula, da je...
Maksim: Pale Grozdana, pale.
Grozdana: Ali, ula sam da je ona Zeljeva kuka, da izvinete na izrazu ostala
trudna sa naim Petrainom.
Maksim:(Okree se ka Grozdani) Eee, svaka mu ast!!! (Naputa
scenu)
Gorilo:(Obraa se Grozdani povienim tonom) ta to ree crna
Grozdana?
Grozdana: Pa to to si uo.
Gorilo: Uuuuu, uvalio nam neko kopile, uvalili nam dumani, jaooo.

(SCENA 4)

(Koviljka i Petrain su sami u sobi, ne znajui da se u istoj sakrio


Gorilo; oni poinju da se grle i ljube uz malo nekanje Petraina
dok je Koviljka izuzetno agresivna)
Petrain: Pa nemoj, nemoj sad.
Koviljka: Joooj, volim i ja tebe.
Petrain:Ja tebe volim najvie na svetu.
Koviljka:Ja tebe volim.
Petrain: Ja bih bez tebe poludeo.
Koviljka:(srameljiv osmeh)
Petrain: Uuu, ne rekoh ti.
Koviljka: ta?
Petrain: Sanjao sam te noas.
Koviljka: Kako?
Petrain: U, sanjao sam te kao, ti leti ka meni, a ja ovako (iri ruke)
rairio ruke, kad odnekud...
Koviljka: Kad odnekud?
Gorilo: Kad odnekud tata. (polazi ljutito ka njima) Sram vas bilo,
ljubaviete na javnom mestu, stidite se.
Koviljka: A to se ti stalno ljuti na mene, ika Gorilo?
Gorilo: A kako da se ne ljutim, je l' vidi da te on za ruku uhvatio?
Koviljka: E nije on mene, nego sam ja njega.
Gorilo: Epa nee meni nepotena snajka u kuu, je l' zna?
Koviljka:(ljutito) Nisam ja nepotena.
Gorilo: Pa to se rukuje dva sata kad nisi?
Koviljka: Meni je drago da njega drim za ruku.
Gorilo: E, tu smo, vidi, isti. I meni je drago njega za uvo drati.(hvata ga
za uvo)
Koviljka: Neee!!! (u tom trenutku poinje guranje, Petrain pokuava
da se izvue)
Gorilo: Ulazi u kuu, oca ti jebem.
Ulazi__________________________________________
Petrain: (izvukao se nekako i njegova devojka staje izmeu njih)
Rei u te dedi. (u tom trenutku se Gorilo smiruje) (dramska pauza 5
sekundi)
Gorilo: Samo otvori ta usta, zaklapati ih vie nee.
Koviljka:Ja u sve da kaem majci. (kroz pla)Za sve to si mi rek'o.
Gorilo: Glupoj Milui? Ma drite se za bubrege ako 'oete.Ba me briga.
(Petrain i Koviljka poinju da se grle)
Gorilo: Ali, Petraine, doi e dan kad e ti drai biti trn ili iak da uhvati
u ruku nego enu. (dramska pauza 3 sekunde)Pogledaj, opet se rukuju. A
ja sam se sa Grozdanom rukovao samo kad joj je otac umro. (izlazi sa
scene)

(SCENA 5)
6

(Gorilo i Maksim dolaze na groblje, Gorilo nosi stolicu tronoku)


Maksim: Gorilo, doi da ti pokaem, da zna. Ovde e leati moj pokojni
deda.
Gorilo: Auuu, lepo bogami.
Maksim: Je l' da?
Gorilo: Jeste, majke mi.
Maksim: Ovde e... Oe li ti ovde?
Gorilo:Ja? Hehehe (ironian osmeh)
Maksim: ta je sad?
Gorilo: A nemoj, tata, mene jo dole da stavlja. Nek me stave kad ne
budem znao za sebe.
Maksim:(otro)Sad pravim mesto ko e gde, bolje ti je da sad zauzme
mesto nego da posle nema gde. Moda neko, ne daj Boe, (krsti se) uskoi
preko reda.
Gorilo: Ma neka uskae preko reda ko god hoe, ustupam mu mesto, pa ja
tako isto radim i u vozu.
Maksim: E, ovde u onda da stavim mog oca. ta misli, hoe li mu biti
dobro ovde?
Gorilo: Ba si mu na'o najlepe mesto, najlepe i nekako, brate,
najsunanije.
Maksim: Je l' da?
Gorilo: Ma jeste, ba mu svako pozavidi. (nameta stolicu ocu da
sedne)
Maksim:(seda) A ovde, u centar, tu u ja.
Gorilo: Tu?
Maksim: Da. Kako ti se ini?
Gorilo:(poinje da razgleda) Pa ta ja znam.
Maksim: to? Ne dopada ti se gde sam sebi odabrao mesto?
Gorilo: Ma mesto je dobro, nego je nekako u sredinu pa se plaim da ti
nee faliti vazduha.
Maksim: Ja u ovde, pa neka fali.
Gorilo: Uguie se tu pa ni vetakim disanjem neemo moi da te
spasimo.
Maksim: E, ako u... Ajde, sada priaj gde e ti?
Gorilo:Ja?
Maksim: Da, ti.
Gorilo: Pa ta u ja dole, ne verujem da e neko primetiti da mene nema.
Maksim: 'Oe li ti ovde? (pokazuje na mesto)
Gorilo: Gde, da vidim?
Maksim: Evo ovde, tu kod pokojne babe.

Gorilo: Ih, ako baba 'oe do mene, 'ou i ja do nje, samo joj kai da sam
ojaao i dole bez tapa neu.
Maksim: E, dobro.
Gorilo: Nego kad sam ve ovde rekoh da upitam, koliko kota sve ovo?....A
uti. Znai da je mnogo... A, za koliko ree da ovde ima mesta?
Maksim: Za dvanaest.
Gorilo: I za svih dvanaest si dao da se urade slova?
Maksim: Jesam.
Gorilo: I krst si kae dao da se napravi?
Maksim: Jesam.
Gorilo: Uuuu, sa etiri kraka?
Maksim:Sa etiri kraka.
Gorilo: Pa to ne stavi jo jedan krak, tata, majke ti mile? Pa ta bi te
kotalo?
Maksim: Sad je gotovo, majstoru sam dao imena svih nas, kaparu sam dao.
Gorilo: Dao si kaparu?
Maksim: Jesam.
Gorilo:(uzbueno) Ree dao si kaparu?
Maksim: Jesam.
Gorilo: Mora da je skupo, mora da je mnogo skupo, mora da je ihii skupo.
Mora da je skupo kao avo i po.Ti daje kaparu, a u sebi plae.Ti daje, a k'o
da ti se bubreg vadi.Ti daje, a k'o da ti se jaje upa.
Maksim: Taman tako.
Gorilo: Auuu, tata, ta nam uini. A ta uini Maksime, to nas u crno zavi?
(pali cigaretu)
Maksim: ta radi to? (otro)
Gorilo: 'Ou da zapalim, ovee, ta ti je?
Maksim: Sto puta sam ti rekao, ne pui preda mnom. Kad vidim plamen,
odma' mi se priinjava kako me snajka Grozdana pali.
Gorilo: (baca cigaretu i menja temu) Mora da si za kaparu dao najmanje
dvesta hiljada...sto pedeset si dao kao iz ale, ispod sto nije hteo ni da te
pogleda, mora da si rekao: Evo ezdeset, pa brat bratu, mora da si rek'o:
Pedeset, a on: Ti nisi normalan, brate mili. (u tom trenutku se uje
grmljavina I udari grom, Gorilo se sagnu, a Maksim ne bee mnogo
iznenaen)
Maksim: ta je ovo ljudi moji? Grmi k'o da se Grozdana na nebo popela.
Gorilo: E, kako ti ume jeftino da pogodi, svaka ti ast, etrdeset hiljada
kapara, pa nije mnogo. Ma gde mnogo, taman. E, evo ti ruka, svaka ti ast.
Maksim: Trista...
Gorilo: A?
Maksim: Trista!
Gorilo: Kapara?
Maksim: Kapara.
Gorilo: Hiljada?
8

Maksim: Ne, nego hiljada.


Gorilo: Uuuu, Maksime, uuu, sahrani nas, Maksime. (opet se zau
grmljavina)
Maksim: ta je ovo?
Gorilo: Tata, hoemo li da beimo u crkvu?
Maksim: Ne, nego u centralni komitet.
Gorilo: Ajmo onda.
Maksim: Bei u crkvu, majku ti tvoju. (naputaju scenu)

(SCENA 6)
(Gorilo i Grozdana preturaju po kui, traei Maksimov novac)
Gorilo: Trai pare, trai pare, odnese sve u zemlju.
Grozdana:Ja vie ne znam gde da traim. Svako smo mesto po tri puta
proli.(iznenaujue)Zna gde mogu biti?
(Gorilo od iznenaenja udari glavu u orman)
Gorilo: Gde? Priaj bre da ti ne pobegne iz mozga.
Grozdana: Tu. Tu su one negde. Pred nosom su nam, samo ih je Maksim
veto sakrio.
Gorilo: E lepo li se seti, ljubim te u tu tvoju pametnu glavu. Al' si mi
pomogla, svaka ti ast. (uzima a urakije) A stavio nas dvanaest
dole...stavio nas dvanaest. Dole e nas biti vie nego gore. Bie nas kao u
prvi razred.
Grozdana: Uh! Ja vie ne znam gde da traim. Ne znam vie gde da gledam,
svako smo mesto po tri puta preli.
Gorilo:(udno je zagleda) Trai pare, pizda ti materina...A tako mi doe
da zapalim kuu.
Grozdana: A to?
Gorilo: Potrao bi on da ih spaava.
Grozdana: Najavio se Zeljo da e doi sutra.
Gorilo: Ma javio je Zeljo k'o da dolazi delegacija iz druge drave. E kako u
da govorim s ovekom s kojim ne govorim dvadeset godina, nije mi jasno.
Grozdana: Govori Maksim.
Gorilo: Ma lako je Maksimu. Maksim je poeo izdajnicima da se javlja kad
su Rusi upali u Maarsku, kae on nek se nae, za svaki sluaj.
Grozdana: Hoemo jo da traimo ili da prestajemo?
Gorilo: Trai pare, majku ti tvoju.
Grozdana: Pa ja vie ne znam gde da traim.
Gorilo: Ajde da razmislimo, gde mogu biti, pa ko se prvo seti odma' da
kae.
Grozdana: Ajde.
(dramska pauza, Gorilo pravi smene scene u nameri da se seti)
Gorilo: Je l' ti neto pade na pamet?
9

Grozdana:Meni jeste. ( i lee u krevet)Je l' i tebi?


Gorilo:(prestaje sa udnim grimasama i ustaje sa stolice)
Gorilo: Ma nemoj. (ironian osmeh) To, Grozdana, nee gledati, pa
taman da ti ivot zavisi. Ma trai pare, mamicu ti jebem. Trai pare, za
besposlice ima vremena.

(SCENA 7)
(Na krevetu sedi Gorilo, iza njega stoje Petrain i Grozdana, za
stolom sede Maksim, Zeljo i Milua)
Maksim: E lepo smo se ispriali, a sad da preemo na stvar.
Zeljo:Aaa, vi znate zato smo mi doli.
Gorilo: Neki znamo, neki ne znamo. Ja sam lino meu ovim drugim.
Zeljo: Pa, eto, naa mala je, na alost nae porodice i...
Milua: ...i da izvinete na izraz..
Zeljo:Da..i da izvinete na izraz, ostala u drugom stanju sa vaim sinom.
Petrain: Tako je, ja priznajem i potvrujem. to jeste, jeste.
Gorilo: Ne verujem ja, Boga mi, da on to ume.
Petrain: Ume to svako, tata, nema nita lake.
Gorilo: E meni si na'o da kae, meni si na'o, majke ti.
Milua: Pa probaj ti prijatelju, ako misli da je lako.
Gorilo: Neu, prijo, ba ti hvala. Ja na radnim akcijama nikad nisam i'o.
Zeljo: Pa smo doli, da se, ako hoete, kao ljudi dogovorimo. Da se deca
uzmu ili takorei venaju, poto je on nju prevario...
Milua: Prevario, prevario, za ceo ivot prevario.
Gorilo: On nju prevario?
Petrain: Pa jesam, tata, to jeste, jeste.
Gorilo: Ti nju prevario?
Milua: Prevario, prevario, za ceo ivot prevario.
Gorilo: On nju prevario?
Petrain: Pa jesam tata, prevario sam, to jes, jes.
Gorilo: Pa kako i to zajeba, objasni mi. (ustaje sa kreveta i polazi ka
Petrainu)
Maksim: Nema tu ta da se pria, ako deca hoe, ako se deca slau, gotovo
je. (Petrain mu ljubi ruku)
Gorilo: Svata danas deca hoe, je l' tako, Grozdana?
Gorzdana: U neke krajeve...
Maksim: ....A u koje ti to mape gleda, Grozdana, tako ti Boga? ujete li ta
ja rekoh? Ako deca hoe, ako se deca slau, nema toga na ovom svetu koji to
zabraniti moe. (u meuvremenu je ve doao do Gorila i poeo da
mae tapom ka njemu) Nema toga koji sme da im zabrani, je l' to jasno?
(dramska pauza)A ta si ti to, Grozdana, ula, tako ti Boga?

10

Grozdana: A, pa ja sam ula da u nekim mestima ima dece koja i roditelje


biju, kau uzme sin jedan dobar prut (demonstrira ka Zelju i Milui) pa
udara, malo po ocu, pa malo po majci.
Milua: Jeste, jeste, a kau i za snaju da na svekrvu hoe.
Grozdana: Je l' da?
Milua: Uzme kutlau (demonstrira ka Grozdani) pa sve po glavi s njom.
Maksim:(Mae tapom ka Grozdani) Ako u ja od sad sa tobom priati
bez pitolja, evo oca mi jebi. ujete li ta ja kaem? Ako deca hoe, ako se
deca slau nema toga na ovom svetu koji bi mogao da im zabrani, ma ne
sme niko da im zabrani, je l' jasno?
Gorilo:Ja se slaem sa tatom, ja sam se sa tatom oduvek slagao, samo mali
nee. Nee, pa ne znam ta mu je, zapeo, pa nee.
Milua: Sluaj ovo, nee, pa on je po ceo dan kod nas.
Gorilo:Epa zamisli, po ceo dan kod vas, a opet nee, ja ga ubeivao na
svaki mogui nain, primoravao ga da je uzme, a on kae: (polazi ka
Petrainu i jako ga gazi na nogu) ''Neu, ma nikako''. Je l' tako Grozdana?
Grozdana:Jeste, jeste, tano tako, mi u zadnje vreme nita drugo ne radimo,
ve samo ubeujemo i primoravamo, a on kae: ''Neu, i neu.''
Gorilo: Tako on kae, i jo kae: ''Ona je trudna, a od koga je trudna, ja ne
znam.'' (za svo to vreme, Grozdana i Gorilo gaze nogama Petraina i
na taj nain mu ne dozvoljavaju da on doe do rei).
Grozdana: Taman tako. I jo kae: ''Ja sam navraao kod njih, ali su i mnogi
drugi svraali''.
Petrain: Ma nije tano. (poinje da stenje od bola)
Gorilo: Je l' ujete kako kae da nije tano da ga je on napravio?
Petrain: Nije tano, tata.
Gorilo: Tano da nije tano, sine.
Petrain:(Gazi nogom oca i bei ka dedi) Ma nije, nije tano... Deda,
deda, dete je moje, ja hou da se enim, samo tata ne daje, on meni preti i
brani da je uzmem, ja hou, tata nee.
Gorilo:Ja mu branim?
Petrain: Ti.
Gorilo: Jesi ula ti Grozdana kako nam sin lae?
Grozdana: ujem, ujem, i te kako.
Petrain: Deda, meni je tata rekao, sad e videti (kae ocu), meni je tata
reko, da e me kopiti ako je uzmem.
(Grozdana i Gaorilo poinju da se ude)
Maksim: E sad u da ga ubijem. (polazi ka Gorilu i Grozdani)
Gorilo: Nisam tata, majke mi. (poinje da bei)
Maksim: Ma jesi, Ti si uvek protiv svega, Ti uvek sve radi obrnuto.
11

Grozdana: Nije tata, nije. (sve vreme se jure oko kreveta, verbalno
raspravljaju, u jednom trenutku Zeljo lupi akom o sto i nastade
tiina)
Zeljo: Meni je moja Koviljka, ker jedinica, ne daj Boe da mi je bilo ko
uvredi, ne daj Boe... Oba bi mu oka izvadio, nos bi mu okrenuo, ui bi mu na
icu rairio.
Milua: Nek se sue.
Zeljo: Ma vilice bi mu polomio.
Milua: Ne bi ti, nego ja.
Gorilo: Ti?
Milua:Ja. Svaki bi mu zub ekiem izbila.
Maksim: A zato mi o ovome priamo danas, ljudi? (prilaze svi ka Zelji i
Milui)Da popijemo po jednu.
Zeljo: E, moj prijatelju, Maksime. Ja sam moju Koviljku ishranio, oformio je i
ona meni sad, ne daj Boe da ode, ja ne znam ni ta u, ni gde u.
Gorilo: Ma ne daj da ode prijatelju. Svisnue ti bez nje.(ironino)
Zeljo: Ali to kae narod moj prijatelju, dolo doba da je udam.
Milua: I kuku nama bez nje.
Gorilo: E teko vama bez nje, teko nama sa njom. Ne daj je Milua, nee
preiveti bez nje.
Milua: Dolo doba da je udam prijatelju.
Gorilo: Ma nije bogami prijatelju. Jo je ona kao cvet u u rosi.
Maksim: ujete li ta ja kaem? Da se uzmu deca, niko ne sme da brani, je l'
jasno?
Gorilo:(Seo na krevet zajedno sa Grozdanom) Svata deca hoe, je l'
tako Grozdana?
Grozdana: U nek...
Maksim: Vidim ja Grozdana kako me gleda. Vidim, slep jo nisam, seva li
seva, kree li, kree.
(Gorilo neto apnu Grozdani i skoi sa kreveta)
Gorilo: Uuuu, a ta emo ako mala nee?
Zeljo: E, tu sam ja garant.
Milua: Ja sam irant.
Maksim: Prijatelju Zeljo, sve smo se izdogovarali. (ustade sa stolice, a za
njim ustadoe i Zeljo i Milua. Gorilo i Grozdana se sklonie na
drugu stranu scene i poee da se vrte od nezadovoljstva) ekajte
nas u nedelju, da je ko ljudi, ali po obiajima i ko to vaoj prilii, da je
isprosimo.
Gorilo: Pa ja u nedelju nemam kad, jao ta mi je krivo.
Maksim: Prijatelju Zeljo, svi emo doi u nedelju, i Gorilo e doi, ekajte
12

nas u nedelju.
Zeljo: E onda u zdravlju i dovienja. (pozdravljaju se i Zeljo i Milua
naputaju scenu)
Gorilo: (Sede na krevet i poe da kuka) Uuuuu, ukrka vam ga pijun
Lale, samo smo ja i Grozdana bili protiv, samo smo bili u manjini. Sad
moemo komotno da sednemo i plaemo i moemo jedan drugog akama u
grudi da udaramo, moemo da blejimo, ako nekome padne na pamet.
Maksim: Moete komotno.
Gorilo: Svejedno je. to su god hteli, postigli su, to im je na pamet palo,
pristali smo.
Maksim: A ta Koviljki fali?
Gorilo i Grozdana: Uuuu, ta joj fali?
Maksim: Da, ta joj fali?
Gorilo: Pa nita. Fali jos samo redovan otac kojeg e ova drava da prizna,
sve ostalo ima.
Grozdana: Bogami, ako bude na majku po svome kao po liku, obrali smo
bostan.
Maksim: A i ti si ista kao majka tvoja, ista si ko ono strailo.
Gorilo: Videste li pred ovom ivotinjom, ta god joj tajno kae, ta god
kae, on istrtlja tamo, ko da je upalj, ko da negde curi. (pokazuje ka
Petrainu)
Grozdana: Ko da curi negde..A mladu su nam tata uvalili, vidie.
Maksim: Ma nije Petrain trudan, no nji...
Grozdana: Tata! Krkno joj neko kopile, pa poturili Petrainu.
Gorilo: Dobro, moda je on omastio brke po neki put, ali ga napravio nije.
Maksim: Ma nije on trudan, nego njihova Koviljka, ovee.
Gorilo i Grozdana: Nikad se to tata ne zna!!!
Maksim: I Grozdana je imala stomak do zuba kada je u ovu kuu dola, a od
ega..(pokazuje na Gorila) to ti zna.
Gorilo: to jes, jes. (odlazi na krevet i seda)
Grozdana: (Kroz pla) Tata, nemoj me sramotiti, nije lepo. Ja sam bila
estita i potena kad sam u kuu dola, a ti meni tako. (naputa scenu)
Maksim: Ma ne kaem ja... A gledaj ovo... Ma ne kaem ja. Tebe su praili
ploenovim prahom.Ma jeste.A i ovo da ti kaem, to to mi potura tegle i
boce pod nos, Grozdana, pamtim Grozdana, pamtim. (ustaje sa stolice i
poinje da razbacuje tegle i boce sa ormana)

(Scena 8)

13

(Gorilo, Maksim, Petrain, i Grozdana se naleze na groblju, tamo je


postavljen spomenik, Petrain nosi kiobran i stolicu, Gorilo epa)
Maksim: E, doe mi da zaplaem.
Gorilo: (Sedi i dri se za nogu) I meni.
Maksim: E, da mi je da se digne moj pokojni otac, pa da ovo vidi, odma bih
legao u grob... Vidi kako lep spomenik.Od ovog spomenika, nema lepeg u
naoj dravi, ma nema na celom svetu, ako emo iskreno.
Gorilo:(Ustaje) Uuuu, (svi poinju da panie i da bee)
Svi: ta je, ta je?
Gorilo: Pa koliki je krst majko mila.
(Svi se vraaju)
Gorilo: Ovolikog nema ni u ii. Ovaj je vei i od onog u Skoplju. Ovaj se
vidi odkud god da gleda, ovaj samo to ne kae ''Evo me'', ma ovoliki nije
bio ni na Golgoti.
Maksim: Krst je to moj drue, krst. Nije oklagija.
Gorilo: Vidim, vidim. A za koliko ree da ovde ima mesta?
Maksim: Za dvanaest.
Grozdan: U prvom razredu ovde kod nas idu devetoro.
Gorilo: I sad smo najaji na groblju, pa ti vidi.
Maksim: Petraine.
Petrain: Molim.
Maksim: Kako se tebi ini, sinko?
Petrain: Nema deda ta da se kae. Svaka ti ast. Svaka ti ast.
Grozdana:Ja sam ula da u nekim mestima...
Maksim: U to si pametna, Boe, Boe... E, kad bi bila lepa ko to si
pametna.
(za to vreme, Gorilo gleda spomenik i natpisana imena)
Gorilo: Uuu, a gledaj ovo.
Maksim: ta je sada?
Gorilo: Ni jedno nam ime nema manje od devet slova. Koliko li kota sve
ovo, ja ne smem da pitam. A to ne stavi nadimke.Tata, bilo bi i lepe i
ekonominije.
Maksim: Sluaj ti njega, nadimke.
Gorilo: Pa ta fali?
Maksim: Ma mar tamo, mar... Pogledaj slike, gledaj slike, Boe, Boe. Pa
ima li neko lepu familiju na svetu?
Petrain: Nema deda, na celom svetu.
Gorilo: Pola ih za ivota zna, pogledaj ih samo na ta lie.
Maksim: Mora da jedva ekaju kad u ja dole.
Petrain: Nemoj ti dole deda. Pu, pu, pu, pu.
14

Grozdana: Tu smo onda isti.


Maksim: (Ustaje sa stolice) Ma nemoj.
Grozdana: Mislim, rodbina smo tata, pa smo za to isti.
Maksim: Samo se ti mene makni, pa priaj ta god hoe... Jo sutra, da
isprosim Koviljku, da oenim Petraina, i onda mirne due mogu... (za to
vreme Gorilo ita imena i gleda spomenik)
Gorilo: Uuuu...
Maksim: Ma ta je?
Gorilo:Ja se nijednog Dimitrija u naoj porodici ne seam. Ja ga se ne
seam.
Maksim: Dimitrije?
Gorilo: Dimitrije.
Maksim: Ma pie li ba Dimitrije?
Gorilo: (Opet gleda) Pa pie ba Dimitrije.
Maksim: Dimitrije... (ide muzika)
(Maskim silazi sa grobnice, svi ga gledaju)
Maksim: Ma pie li ba Dimitije, pogledaj ti Petraine.
(Petrain gleda)
Petrain: Pie deda, tano Dimitrije.
Maksim: Ou, ou, ou..
Grozdana: (Tiho)To sam ja ula da u neka mesta...
Gorilo: Tata, da ja prekontroliem da se jo neko nije ubacio sa strane?
Maksim: Skloni se.
Grozdana: A to ih pale, ne znam.
Maksim: Koga pale?
Grozdana: Pa ove to u neka mesta umiru, moda je jeftinije, tata.
Maksim: Ih to bi me podloila, Boe, Boe. I to bi rado potpalila vatru
mnome. Da se ti pita, ja bih gore kao olimpijska baklja.
Gorilo: (Pregledao imena i dolazi do Maksima) Ostali su uglavnom
nai. A kog je Dimitrija stavio, ne znam... Auuuu, a znam, znam, tano znam.
Grozdana: Kojeg?
Gorilo: pijuna. Sto posto pijuna.Znaju da oe ova budala da eni ker
domaeg izdajnika Zelja, pa stavili nekog da zna ta ovi o tome misle. Nita
drugo, ja ti kaem.
Maksim: Mora da majstor neto zna, morau da vidim.
Gorilo: Ma nema ta da gleda, ovako je kako ti ja kaem.
Grozdana: Ja sam ula da u...
Maksim: Pale Grozdana, pale. Gde kod vide ivog oveka, tre za njim sa
ibicom.
Gorilo: Govorio sam u optini ja da su meni infobirovci najsumljiviji.
15

Maksim: Zato najsumljiviji?


Gorilo: Zato to rade ili za nae, ili za njihove, nema neutralnih.
Petrain: Ma deda, to je majstor neto pobrkao.
Grozdana:Ma jeste, to nije stavio Arsa na primer, nego ba Dimitrije?
Svi: to Arsa?
Grozdana: Bila bi mu mnogo jeftinija greka, gde nadje Dimitrija koji ima
svako azbuno slovo.
Gorilo: (penje se na visinu rairenih ruku i izgovara)Znam ja sta
emo sad, znam ja, nismo ni mi bez igde ikoga sve dok god mene ovakvog
imamo. Kad uhvatim dobru priliku gurnuu se pod njihov prozor kao nekad,
pa emo lepo da saznamo kojeg su Dimitrija ubacili i zato.
Grozdana: E moe..ja sam ula da u nekim mestima..
Maksim: ..ta si sad ula?
Grozdana: ula sam ovo, (sad ona staje na visinu) sluala sam ovako, da
u nekim mestima zamene pokojnika, a ti sahrani tudjeg oca i plaes kao da
je tvoj tako sam ula.
Maksim: Sluaj ovo, zamene pokojnika, a onda..
Grozdana: Jeste, jeste. Kau i kad se zameni greka, nikom nita, ti si plako
to si plako, drugi put nema zato da plae.
Maksim: Ajmo odavde, ajmo dok nije puko kasting. Sluaj Grozdana, da me
ne tera u grob, otio bih sam, ovako neu u inat.

(SCENA 9)

(Gorilo i Grozdana su u kui. Gorilo se premaskirao u teroristu i


spreman je za pijuniranje porodice Cikota)
Gorilo: Sluaj da ti kaem. Na naoj strani smo samo ja i ti, koliko vidim. Svi
ostali, to jest Maksim i Petrain, su sumljivi. Maksim o Dimitriju neto zna, a
ta zna, nee da kae
Grozdana: Meni je tata sumljiv od prvog dana kad sam u ovu kuu dola, ali
nisam smela da kaem.
Gorilo: A ta zna, nee da kae. Ja sad idem, zna gde, a hou li da se
vratim, ne znam
Grozdana: Teko, Bogami.
Gorilo: A hou li da se vratim, ne znam, ako se meni ta desi, Prelu sve
prenesi, on o svemu ovome zna, mene ako ubiju
Grozdana: Bogami, opasno.
Gorilo: (gubi strpljenje i poinje da vie na Grozdanu) Nemoj da me
prekida i da dodaje, pa znam da je opasno.
16

Grozdana: Jedino da te ne uhvate ivog


Gorilo: A zato da me ne uhvate ivog? Pa bolje da me uhvate ivog, nego
da me uhvate mrtvog.
Grozdana: Ako se tebi ne daj Boe neto desi, ja slobodno mogu da se
selim.
Gorilo: Ako se meni ne daj Boe neto desi, ta e posle biti, ba me
briga..Ja sad idem, zna gde, a hou li se vratiti, ne znam. (naputa scenu)
Grozdana: (polazi ka njemu i daje mu savet) Nemoj se mnogo
pribliavati njihovoj kui.
Gorilo: (vraa se i poinje da vie) A kako da se ne pribliavam, kako?
Pa ne dozivaju se oni, nego apuu, il piu ako je neka tajna, jebem te glupu.

(SCENA 10)
(Gorilo lei u krevetu, Maksim ga gleda odozgo, Grozdana donosi obloge,
pored Gorila se nalazi lavor)
Maksim: Najvanije je da te niko nije prepoznao.
Gorilo: A prepoznao me nije, a po glavi me opalio ko da je znao da sam ja.
(stenje)
Maksim: Jesi li uo neto?
Gorilo: uo sam, pa sve se uje.
Maksim: Pa priaj, ta kau?
Grilo: (iz leeeg, prelazi u sedei stav na krevetu)Sutra e nas oni na ruku
sve istrovati. Sutra nam je zadnji dan doo, eto ta kau.
Maksim: Ma ne priaj gluposti, ajde priaj ta si uo.
Gorilo: (podie ton) Pa kaem ti ta sam uo
Maksim: Pa priaj ta si uo.
Gorilo: Vidi ti njega, ta sam uo. Kaem ti da e nas sutra na ruku sve otrovati.
Ti ako ne veruje, slobodno idi kod njih, najedi se, pa komotno legni u svoje grobno
mesto i ekaj. Svata za nas priaju..uuuu pa ja uopte nisam znao kakvi smo dok
nisam njih uo epa ti da si sluao, srce bi ti puklo
(Grozdana naglo skida oblogu sa Gorilove glave)
Gorilo: Pa polako sa ranjenikom Grozdana, pa nije ovo panj, nego glava, ruke ti se
osuile.
Grozdana: (Grozdana uzima zavoj ivezuje mu oko glave) A da te je tresnuo za
koji centimetar nie, ne bi ni jauknuo, ne bi iv ostao.
Gorilo: O ko zna hou li i ovako, e gadjao me Zeljo, mater mu jebem. E gadjao
me..da je hteo mogao je u nogu ili u zadnjicu, a on pravac u glavu Ide li mi jo
krv?
Grozdana: Nema, stalo je. (kroz osmeh)E sad je pomodrelo.
17

Gorilo: Teko meni, pomodrelo.


Maksim: Ma uti tu, nije to nita.
Gorilo: Pa nije kad je po tudjoj glavi. Da je po tvojoj, pitao bih te.
Maksim: Kako te pogodi kad ree da si se dobro sakrio?
Gorilo: Vidi ti njega, kako? Pa oni nita drugo ne vebaju, nego da gadjaju..Ima on
u ruci niansku spravu.
Maksim: A jesu li ga pominjali?
(Grozdana i dalje vezuje zavoj I pokriva mu uvo)
Gorilo: Koga? Ostavi mi uvo na slobodu.
Grozdana: A da ti ostavim uvo na slobodu?
Gorilo: Ostavi mi jedno na slobodu.
Grozdana: Koje?
Gorilo: (pokazuje na jedno) Ostavi mi ovo do mene. E tako.
Maksim: Jesu li ga pominjali?
Gorilo: Koga?
Maksim: Dimitrija.
Gorilo: A, Dimitrija? (on ne primeuje da mu je Grozdana umotala zavoj oko
vrata) Ma udavi me, jebo te inter.
Grozdana: Izvini.
Gorilo: Udavi me, tata namerno.
Grozdana: Izvini.
Gorilo: Al si zavukla, ovo je osetljivo mesto, daj odvezuj. (dramska pauza)
Maksim: Jesu li ga pominjali?
Gorilo i Grozdana: Koga?
Maksim: Dimitrija.
Gorilo: Pa to ne kae odma? Nisu ga ni jednom pomenuli, da su ga pominjali, ne
bi mi bilo sumljivo, ovako mi je sumljivo. A jel znate to ga ne pominju?
Maksim i Grozdana: to?
Gorilo: Pa zato to oni znaju o kome se radi. (Maksim odlazi i seda na stolicu)
Grozdana: A ta emo kad Petrain doe?
Gorilo: Uuu, Petrainu nita ne govori. Ako pita ta je sa tatom, kai da se polomilo
dralje na malju dok sam zamahivao, pa mi pao malj na glavu, eto, tako reci. Jer je i
on izdajnik. Sin mi je, ali je izdajnik, majku mu jebem
Maksim:Od kud sad Petrain izdajnik?
Gorilo: Sluaj, od kud? Pa o njemu priaju sve najlepe, eto od kud; I nije prvi put
da je sin izdajnik, mnogo ih je bilo i bie ih.
Grozdana: (kroz osmeh) E, umalo da ne doekas svadbu. Hihihihi
Gorilo: A ja sam sluajno ostao iv.
Maksim: ta emo sad?
Gorilo: E ne znam, nisam pametan.
Grozdana: Nisam ni ja.
Maksim: To znam moramo da idemo.
Gorilo: Bogami tata, kako ko.
Maksim: Svi moramo da idemo.
18

Gorilo: Ma ja sa ovakvom glavom ne mogu, da mogu rado bih iao.


Maksim: Moe, moe. Stavi kapu na glavu i nee se nita videti.
Gorilo: (podie glas) Kako u bre celo vreme sa kapom na glavi? Pa jasno mi je
da se ovek ne izuje kad ue u neiju kuu, al da ne skine kapu, uo nisam.
Maksim: Reci da si navikao sa njom. Nikud bez nje ne idem.Mogao bih bez
Grozdane, al bez kape ne.
Gorilo: Bez kape?
Maksim: Da.
Gorilo:Uuuu(ustaje i kree ka Maksimu, obraa se Grozdani) Kako mi ovo
veza, sve ti jebem. (Sad se obraa Maksimu) Ako se ide, ako mora da se ide..
Maksim: Mora.
Gorilo: Predlaem da niko nita ne jede.
Grozdana: E ba tako..niko nita..
Maksim:Aaa, kafu emo morati da popijemo.
Gorilo: Kafu?
Grozdana i Gorilo: Uuu, pij, pij, ja sigurno neu, pa kafa je najsumljivija.
(Gorilo se vraa do kreveta i seda)
Grozdana: Ni ja neu da je pijem, ja sam ula
Maksim:..I opet.
Grozdana: Ali ula sam da u nekim mestima, kao na primer: danas otruju oveka, a
on umre tek za dvadeset godina.
Maksim: E ja bih pristao da me tako otruje iz ovih stopa.
Grozdana: Kau, umire ovek, a sve se iz dana u dan muke poveavaju. (ustaje sa
kreveta I krui da dodje do vitrine, kako bi zaobila Maksima)
Maksim: Ne da ti meni sa andjelima da odem u zemlju.
Grozdana: Kau on umire, a sve se sui, sui, dok se skroz ne raspadne.
Maksim: Bogami Grozdana, lepa li je smrt pored tebe, sitna li je svaka napast
kakva si ti.
Grozdana: Pa ja sam tako ula.
Maksim: Ma je li? E sad znam ta emo.(ustaje sa stolice i kree ka
Gorilu)Gorilo, ta emo, pa ako znam, oca mi jebi.
Gorilo: Uuuu (ustaje sa kreveta) pa neemo se jebati tata. Ma da ti nisi re dao,
ja bih znao ta da radim, sakrijem im malo dinamita u kuu I nek im je nazdravlje.
Maksim: Sad je gotovo, da idemo, moramo, da ruamo, moramo.
Grozdana: Ruaj prvo ti tata. (3 sekunde pauza) A mi emo da saekamo sat,
dva, da vidimo kako si.
Maksim: Moramo da idemo svi, a moramo I da ruamo svi. Kad se ja zalaem, svi
ete. Kad ja srknem, svi ete da srete, jel to jasno?
Grozdana: A ta emo ako ne daj Boe umre, hoemo li I mi sa tobom?
Maksim:(ustaje I poinje da juri Grozdanu I tako napustaju scenu) Ne, nego
ja za tobom, sve ti jebem.

(Scena 11)
19

(Radnja se odvija u kui Zelja Crkote , oekuju se gosti I svi su napeti, gosti
dolaze)
Milua: UUU,Kako mi je drago to vas vidim.
Zeljo:Dragi prijatelji, dragi gosti, dobro nam doli.
Maksim:Bolje vas nali, prijatelju Zeljo.
Zeljo: Oseajte se kao u svojok kui.
Gorilo: To on oe, oe da se raskomotimo,pa Boe pomozi, posle.
Zeljo: ta to ree Gorilo?
Gorilo:Ja?
Zeljo: Ti.
Gorilo:Ja ba nita, jesi ti Grozdana neto rekla?
Grozdana: Ne,ba nita.
Zeljo:Mora da se meni neto uinilosedi prijatelju, ova je kua uvek bila za
prijatelje otvorena.
Gorilo: Jes, mi smo drugi ili trei koji smo u nju uli.
Zeljo: ta to ree Gorilo?
Gorilo:Ja?
Zeljo: Ti.
Gorilo: Niaaaaaa, da kaem Grozdani sedi, raskomoti se,ovo je sad
prijateljska kua.ta si se udrvila?Sedi.
Maksim: Prijatelju Zeljo , mi smo doli(Zeljo ga ne slua,polazi po
rakiju) Mi smo doli..
Zeljo: Ma ekaj prijatelju. Da sipam pie,bie lake uz rakiju.
Gorilo:(Ustaje sa stolice) Ja ne mogu.
Zeljo: (Zaudjeno) Ti ne moze rakiju?
Gorilo: Ma da, ne znam ta mi je, od pre neki dan, kafu I rakiju ne mogu ni
dabe. Sastavio mi Bog vilice.
Milua:A odvojiemo ih moj prijatelju, ne brini se.
Gorilo: Pa mi se zapalio stomak, samo to .je l tako Grozdana?
Grozdana: Ba tako, ceo put govori, ne znam ta mi je, rakiju ne mogu.
Maksim: Prijatelju Zeljo, samo ti sipaj, popie on to sa tatom.
Zeljo: Evo prvo tebi, prijatelju, neka ti je na zdravlje, tebi prijo iz iste asice,
evo I tebi prijatelju.
Gorilo:(skae sa stolice) Pa ne mogu tata, ne znam to me tera da pijem
kad zna da ne mogu, pa ceo put govorim, Boe ne znam ta mi je , kafu I
rakiju ne mogu.
Maksim:(Podie glas) Na mesto (Gorilo se brzo vraa) prijatelju Zeljo,
napuni mu tu au.
Zeljo:Evo prijatelju, neka vam je na zdravlje.(Nastavlja da sipa sebi I
eni) ta to ree Gorilo?
20

Gorilo:Ja?
Zeljo:Da.
Gorilo: E nisam,ali ba nita.
Grozdana:Progovarao nije.
Zeljo: E mora da se meni uinilo. E u to ime da smo ivi i zdravi i dobro mi
doli u kuu. iveli.
(Gorilo uzima svega gutalj I poinje da pravi udne grimase)
Milua: Pa skini kapu prijatelju Gorilo.
Gorilo: A to da je skinem,smeta li ti?
Milua: Pa ne, nego ti je komotnije bez nje.
Gorilo: Meni lino je mnogo komotnije s njom.
Milua: E menije bez nje komotnije.
Gorilo: Pa ti onda uzmi jednu kapu, stavi na glavu, pa je onda skini da ti
bude lepe. Ja kad nemam kapu na glavi, imam utisak kao da sam bos.
Zeljo: Nego prijatelju, neto si hteo da mi kae?
Gorilo:Hteo sam, nego me prekinusteE ta sam stvarno ono hteo da
kaem?
Grozdana: Mora da je istina kad ne moe da se seti?
Gorilo: UUUU, a hteo sam da kaem kako se malopre setih vae pokojne
babe..
Milua i Zeljo:UUUU , prijatelju, otkud ti sad ona pade na pamet?
Gorilo: Epa eto, zamisli, setih se nje , kako je ona ono govorila, Boe nita
lepe na svetu od Dimitrija Crkote nisam gledala. Eto, toga se setih, pa
razmiljam, ba je teta to niste dobili muku decu, mora da bi bar jedno na
tog Dimitrija povuklo.
Zeljo: A na kog Dimitrija prijatelju?
Gorilo: HEHEHE, Kako kojeg Dimitrija? Vi u familiji kao da nikad niste imali
ni jednog Dimitrija.
Zeljo: Mi? (Razmislja) Kolko ja znam, nikad nismo, a nemamo ni sad.
Grozdana: Moda ste ga vi drugije zvali..
Gorilo: Cile, Mile, iko, Miko..
Zeljo: iko..ne seam se..Milua! Da se ti ne seas nekog Dimitrija iz nae
familije (Glasno)
Milua: Ne,ni jednog.
Zeljo: E ba tako.
Gorilo: Mora da je mene baba prevarila (Sape Grozdani) Imaju
Dimitrija , ja kad ti kaem. Vidi li prijatelju kako me baba zajeba?
Zeljo: ta te to prevari prijatelju?
Gorilo: Pa to za Dimitrija.

21

Zeljo: UUU, ta ti je prijatelju sa tim Dimitrijem, ako je iv, umro je,


sahranjen je, to ga sad ti kopa?
Grozdana: Ali ja sam ula..
Maksim: E I mi smo uli Grozdana. Sve to si ti ula, uli smo I mi.
Grozdana:Ja sam mislila da niste.
Maksim: E jesmo, eto uli smo I mi.
Grozdana: E ako znate, onda nita.
Maksim: Pa ne znamo. E ovo je udo, videe te, vie ona uje I vie zna od
svih radio stanica u Srbiji Pa ta si ula?
Grozdana:(Obraca se Zelju I Milui) Ma ula sam da je vaoj pokojnoj
Sofiji pobegao mu sa venanja u Ameriku, a on se kau zvao Dimitrije.
Dimitrije Kasalica, kazu da se posle rata vratio ovamo, bio ovde dva meseca I
onda ga djavo odneo, od tad o njemu niko nita ne zna..pobegao s venanja,
ovoj vaoj Sofiji, tako kau.Dimitrije Kasalica.
Maksim: Dosta Grozdana, ne prizivaj svakog, usta ti se iskrivila.
Grozdana:Ja sam tata tako ula.
Zeljo: Lau prijo. Lae narod, jezici im pogani.Laju za najbolje, pa nee za
nas.
Gorilo: Ma laju, jezik u usta ne stavljaju.
Zeljo: (Stao iza njih)Evo da vam ko prijateljima, neto u poverenju
ispriam. Sino sedi neko pod prozor I prislukuje , prislukuje, ui mu
odpale.
Gorilo: Pod prozor sedi I prislukuje? (Zaudjeno)
Zeljo: Prislukuje, prislukuje, a ja mislim crna Milua, da li je mogue da na
ovom svetu zanima nekog ta ja trabunjam u mojoj kui.
Gorilo: A zanima, prijatelju, zanima, ima koji bi zlato dali da znaju ta
trebunja u tvojoj kui.
Zeljo: Prijatelju, da sam ga protrljao kroz ake, (poinje da vie) e moda
bi sad bio u zatvoru, ali ako, ne bi mi bilo ao.
Gorilo: A zaglavio bi prijatelju, sto posto bi zaglavio. Ma jak si ti ovek, A I ti
prijo, koliko vidim, ne bi izlazila iz zatvora.
Milua: Ma ako, ako ne bi.
Gorilo: Ne bi prijo, a bila bi teta.
Zeljo: Vidi prijatelju, gaao sam ga..
Milua: U vrh mozga ,u vrh mozga.
Gorilo: Kako bi ga i ti opalila prijo, bas sam se najezio.
Milua: Uh, nije to nita, ta bi mu ja uradila.
Gorilo: Ma je li, je li?
Milua: E, prijatelju Gorilo, na tu glavu vie kapa ne bi stala.
Gorilo: Ali bi eir stao.
22

Milua: Ma dala bi mu ja eir, samo bi sekirom po glavi.


Zeljo: Vidi prijatelju, gadjao sam ga, a jesam li ga potrefio, ne znam.
Gorilo:Ma jesi, moj prijatelju. Ma jesi , ti ne ume da promai, ti ima
niansku spravu u ruci A sa im ree da si ga gadjao?
Zeljo: Putirom(pokazuje na putir koji je na stolu)
Gorilo: Putirom? A ti prijo.
Milua:Ja sam s bokalom.
Gorilo: Pa vie je ansi pod staljingradom biloKoviljka sine, gadja li ga I ti
neim?
Koviljka: Ne ja, ika Gorilo.
Gorilo: E zlato malo.
Zeljo: Vidi prijatelju, gadjao sam ga, jesam li ga po..E,meni se uinilo da je
jauknuo, a jesam li ga pogodio, ne mogu da budem siguran.
Milua:Ni ja.
Gorilo: Ma gde nije jauknuo, jakuno je, samo to zalelekao nije.Mora da
vam je, da izvine, u sebi jebo sve po spisku.
Milua: I mi smo njemu prijatelju Gorilo.
Gorilo: E I on je vama prijo.
Milua:E I mi njemu prijatelju.
Gorilo: E I on vama prijo, veruj mi.
Milua: Ama, Boga ti prijatelju Gorilo, to ne skine tu kapu?
Gorilo: A to da je skinem, smeta li ti?
Milua:Epa smeta.
Gorilo: A date ne ulja po glavi?
Milua: Ma ne, nego imam oseaj kao da je na mojoj glavi.
Gorilo:Pa tebi je I brani neko da uzme jednu kapu, pa da je stavina glavu?
Milua: Meni niko ne brani, nego mi se ini da ti je bez nje komotnije.
Gorilo: Meni je lino s njom komotnije.
Milua: Ma nije.
Gorilo: Ma jeste.
Milua: Skini je ti, pa es se naviknuti.
Gorilo:Je l tako Milua?
Milua: Ba tako, prijatelju Gorilo.
Gorilo:( Izlazi na prednjem delu scene I poinje da se izuva) E nemoj
sad da se izujem ovde pa e vam djavo biti kriv (Svi poinju da panie, I
da uzvikuju da se ne izuje, Maksim ga spreava u tome)
Maksim: Stani.
Grozdana: Ne Gorilo.
Maskim: Stani. Ne izuvaj se.
Milua: Nemoj, prijatelju Gorilo, I ovako se tala osea.
23

Gorilo: Pazi ako se ne izujem, samo li mi jo jednom pomene kapu.


Maksim: Samo probaj.
Gorilo: (Vraca se na mestu) Skinuu I gae.
Milua: ( u medjuvremenu dolazi do kreveta gde sede Koviljka I
Petrain) ajde, sedate deco jedno do drugog, da vas zajedno vidim.
Koviljka: Ma neka nas ovako majko, stidi se on.
Milua: Ma sedite jedno do drugog, ajde Petraine, ajde slobodno prii.
Koviljka: Prii,prii.
Milua: E nisam dvoje lepih na svetu videla.
Koviljka:Lep mi je on majko, jel da?
Milua: Andio, Andio osavi. E nije moga da nadje lepu,pa ak da je ceo
svet okrenuo.
Koviljka: UUUU, a videes tek kad pone da je brija.
Milua:A ne brija se?
Petrain:Ja,ne.
Milua: Ih, vrlo vano, pa ni ja se ne brijam, pa ta mi fali? (vadi cigare)A
je l pui?
Petrain: Ne.
Milua: E, sad emo ja I ti da zapalimo po jednu.(daje mu cigaretu)
Koviljka: Ma nemoj majko, bolje ne.
Petrain: Teta Milua, da nemojte, jo nisam probao. (Milua mu gura
cigaretu u usta)
Milua: Pa gde si ti videla oveka pred enidbom da duvan ne pui?
Koviljka: Polako(Petrain poinje da kalja) pa polako! (poinje da ga
udara po ledja) ( Gorilo sve to udno gleda)
Petrain: Ma nije mi nita, nego mi u stranu ode.
Milua: Oe li kafu da ti skuvam?
Petrain: Ne pijem ja kafu, teta Milua. Ako ima neka bombona?
Milua: UU, pa nemoj ti se enis, bolje rakiju.(krece da mu sipa)
Koviljka: Pa ne pije on.
Petrain: Ne pijem, ne pijem.
Milua: Onda Gorilov nisi..ma jesi li ti sigurna Koviljka da je on muko? Ne
brije se , ne pije, ne pui, a muko, moe li to biti? (za to vreme Petrain
je bio do stola, popio vode I u povratku ga Koviljka udara po
zadnjici)
Koviljka: Moe, moe.
Milua: Jesi li bio na regrutaciju?
Petrain: Jesam teta Milua.
Milua: Pa jesu li te primili u vojsku?
Petrain: Jesu,nego ta.
24

Milua: E jeste muko.


Koviljka: Idemo mi malo napolje da se za ruke drimo.
Milua: Ma kakve ruke, sram vas bilo. (Polaze Koviljka I Petrain
napolje)
Koviljka: Ma idemo, nije to nita.
Milua: Ma kakve ruke. Stisni ga za neto drugo.
Zeljo: Prijatelju Maksime, uo sam da si podigao spomenik, kakav nae selo
videlo nije? uo sam, ali nisam video a i ako si, svaka ti ast, zasluio si.
Maksim: Jesam prijatelju, drai mi je od mog Gorila, da ti pravo kaem.
Gorilo: Podigao je, a takvi e jo malo zakonom biti zabranjeni.
Maksim: to zabranjeni?
Gorilo: Iz vie razloga, iz vie razloga.
Maksim: Kojih?
Gorilo:Prvo! Da se ne izdvajaju pojedinci na groblju. (Penje se na
stolicu)Da ne zidaju kule I gradove po groblju. Drugo! Da ne zavijaju jadne
familije pre roka u crno I ko zna jo iz kojih razloga, ja da sam kojim sluajem
vlast..
Milua: E ne daj Boe.
Gorilo: Da sam kojim sluajem vlast , dao bih predlog da svi spomenici
budu isti, kao kecelje u koli ili kao blizanci, eto to bi uradio.
Grozdana: Ba tako, ja sam ula..
Maksim: E I mi smo uli, Grozdana, sve to si ti ula, uli smo I mi.
Grozdana:A ja sam mislila da niste.
Maksim:E jesmo..ako ne od drugog, uli smo od tebe.
Grozdana: Pa ako znate , onda nita.
Maksim: Pa ne znamo, otkud bi mi znali? To to ti zna, to niko na svetu ne
zna, pa govori ta si ula.
Grozdana: Pa ula sam da ih ima to kradu po grobljima, kau da sa mrtvih
ljudi skidaju zlatno prstenje, zlatne zube..
Maksim: To sam I ja uo.
Grozdana: Zato kau da se u nekim mestima prvo ovek zapali
Maksim: Aaaa, Grozdana, dodje mi da ti ispunim elju, noas u da legnem
u rernu , a ti naloi poret I napuniga drvima , koliko god ti je volja.
Grozdana:Ja sam tata tako ula.
(Petrain i Koviljka utravaju na scenu i sedaju na krevet)
Grozdana: Ima li Koviljka jednu ibicu, treba mi neto?
Koviljka: Imam (polazi da joj da ali je Maksim zaustvlja)
Maksim: ta e ti ibica?
Grozdana: Da proakam uvo,tata.
Maksim: Kolac uzmi Grozdana, kolac.
25

Gorilo: Mogao bih I ja da uzmem jednu ibicu, kad smo ve u goste da se


bar neim posluimo.
Maksim: A Gorilo daj upalja, njemu svaka ibica u uvo propadne, on je pun
ibica, ne daj Boe sunce da opee, izgoreo bi za minut.
Gorilo: Uuuu, a sad se setih, mora da je meni vaa pokojna baba priala za
onog Dimitrije, to je sa venanja pobegao u Americi, ak ga se i ja kroz
maglu seam, mali, nikakav, dva-tri puta je dolazio kod nas. Zeljo, majke ti,
zna li se bilo ta o njemu?
Zeljo: Prijatelju, ni sa kakvog venanja nije pobegao, otiao je u Ameriku da
neku paru zaradi, pa se jadnik prebacio u Rusiju, pa posle rata se vratio ovde,
pa zaglavio tamo gde sam i ja bio zaglavio, zaglavio jadnik poprilino, ja se
izvukao, a on ostade i tu mu se gubi svaki trag.
Gorilo: Ma ne gubi se.
Milua: Gubi se, gubi.
Gorilo: Ma ne gubi se prijo, veruj mi..
Milua: Gubi se, gubi
Gorilo: Ma prijo, ja vam kaem da se ne gubi!
Maksim: (estoko) Gorilo uti, zadnji put ti kaem, dok ti ne bude zadnje,
uti vie! (hvata se za srce)
Zeljo: Prijatelju Gorilo, da ti nisi uo neto za njega?
Gorilo: Ne.
Zeljo: Dobro onda.
Gorilo: Pre neki dan, doe jedan ovek i pita, zna li neko gde je sahranjen
Dimitrije Kasalica.
Zeljo: Ne verujem, da to neko zna.
Gorilo: Ma otkud bi znao.
Zeljo: A vidi i tebi prijatelju da kaem, to je jedini ovek za koga nita nikad
nisam uo, samo on ne zucnu, ko mu pomoe da zavri, tamo gde je zavrio.
Gorilo: Eh, ta ti je sudbina,obie ceo svet, a za grob nema mesta.
Maksim: Ma uti Gorilo, uti da ti ne bude zadnje (ustaju Koveljka i
Petrain i pomau mu da sedne na krevet)
Gorilo: Ne kaem ja tata nita loe, sve je to za ljude, nego kaem kako
ovek moe da se zaturi, jel da?
Zeljo: Maksime poznavao si ti njega?
Maksim: Ja?
Zeljo: Da.
(Maksim poe da kuka i lee u krevet)
Gorilo: Poznavao si ga tata?
(poe da pada, ali ga Petrain i Gorilo pridrae)
Gorilo: Kai zato smo doli, pa da idemo. (izlaze na prednjem delu
scene)
Maksim: Prijatelju Zeljo mi smo doli, da po obiajima i to vaoj kui prilii,
da isprosimo Koviljku.

26

(Scena12)
(Maksim lei u jednom krevetu, a Grozdana i Gorilo u drugom,
Maksim spava, a Grozdana i Gorilo razmiljaju)
Gorilo: Tata, jel spava? Ooo Maksime.. A Petraina jo nema.
Grozdana: Nema ga.
Gorilo: Momak misli da je okupirao dravu, da je ceo svet njegov, e to
emo tek da vidimo. ta misli, je l zaspao?
Grozdana: Ne znam.
Gorilo: Tata... Oooo Maksime javi se ako ne spava, nemoj ako spava..
Grozdana: Spava, spava.
Grilo:(obraa se Grozdani i okree se na drugu stranu
kreveta)Dodji ovamo. Sluaj on je pare negde sakrio i o Dimitriju neto zna,
a ta zna nee da kae, ja sam se sa Prelom sve dogovorio, otiiu sutra kod
njega u optinu, on kae da sve moe da se poniti..
Grozdana: Tie, ue te.
Gorilo: Ako tatu proglasimo nesposobnim, a nesposoban je, sve to je radio
u zadnje vreme ponitava se.. A za Dimitrije se zakaio zanima ga vie nego
nas..
Grozdana: ta kae?
Gorilo: Kae on ima jednog druga koji radi u udbu, pa e za svakog malo da
priade za slovo "D" ... A za Petraina kae da momak za nedelju dana poe
u vojsku da se malo rashladi. Kae ako ga izaberu za predsednika Optine,
put nee proi kroz nae imanje, a kroz Lalovo e i put i najmanje pet-est
okuka.
Grozdana: A to okuke?
Gorilo: Pa da mu okupe pet-est livada.
Grozdana: A ja sam ula..
Gorilo: uti, ue te..
Grozdana: Ali, stvarno sam ula..
Gorilo: Ma uti bre eno, ue te.
Maksim: ta si to ula Grozdana, oooo Grozdana. pitam ta si ula? Jel
spava Gorilo?
Gorilo:Ne spavam tata, ovde ima i buva, ne daju mi da zaspim. Jesi ti bar
dremnuo?
Maksim: Ne znam, jesam li?
Gorilo: Vidi, ne zna da li si spavao?
Maksim: Meni se inilo da jesam, ali kao da nisam.
Gorilo: Ma tebe buve ne napadaju, mene okupiraju, kao da sam ja jedini u
ovoj porodici i sve udaraju, jedna dole, jedna gore. Ne mogu iv da ostanem,
evo probudio sam i Grozdanu.
Maksim: ta si to ula Grozdana?
Grozdana: Pa priaju tako.
Maksim: ta priaju?
Grozdana: ula sam da e ovaj na kraj da potope, da naprave centrale za
struju, tako sam ula.
27

Maksim: To sam i ja uo, nema godine kad nas nisu potapali.


Grozdana: Zato kau da ljudi odustaju od spomenika.
Maksim: Do sad si me loila, sad e da me davi, vodom e na mene jel?
Grozdana: Kau da u nekim mestima koja su potopila sve, kosti po vodi
plivaju. Idu od jedne do druge obale, da te spopadne tuga, kau da ima onih
koji zabace udicu, pa pecaju rodbinu.
Maksim: E, ajde sad zaspi majin sine, ako te mozak slui, ajde zaspi ako
ima srca. Gde ona sve ovo uje ljudi moji, u kojoj li se njivi sve ovo kae,
majko moja mila.. Kae pecaju rodbinu, ja jo nisam uo da postoje i takvi da
pecaju svoju rodbinu, a ne verujem da je i bilo ko osim nje i uo. Jaoo, mora
da ustanem, nema mi druge. E kako ti s njom moe da legne Gorilo, svaka
ti ast. Nema medalje koju nisi zasluio, a naroito onu za hrabrost. Ja sad da
leim s njom, imao bih osecaj da mi je voda do grla dola, imao bih oseaj da
se davim i imao bih oseaj da mi je udica u usta upala. (naputa scenu)

(Scena 13)
(Gorilo se obukao kao agent, nosi koni kaput, kapu i tanu, vratio
se sa sastanka)
Grozdana: Priaj ta kae Ppele?
Gorilo: Svata!
Grozdana: Svata?
Gorilo: Svata, eto ta, svata. Kae da u poetku majstor nije hteo nita da
prizna (seda), zavezao usta kao da je nem, pokuali su na razne naine da ih
odveu, ali dzaba uti kao zilaven.
Grozdana: uti?
Gorilo: uti, ali do nekle je izdrao, ali sluaj dalje.
Grozdana: ta je dalje?
Gorilo: Sedi ovde (ustaje i ustupa mesto Grozdani)i onda oni njemu
kau: " Dobro, dobro, moe biti da ne zna nita, moe biti i da nisi kriv, ali
ako se utvrdi da je ubaen iz inostranstva, moe komotno da se pozdravi
sa rodbinom i sa samim sobom".
Grozdana:Sa samim sobom?
Gorilo: Sa samim sobom, udba je to moja Grozdana, mene de daj Boe da
uhvate, sve bih priznao.
Grozdana: to?
Gorilo: Pa bolje da priznam na poetku kao zdrav ovek, nego posle da mi
bude svejedno hou li ili neu.
Grozdana: Jeste, u pravu si. Ajde, priaj dalje dok nije doao tata.
Gorilo: Dalje bi, ta bi. Pone on izokola, kako doao neki ovek, ali se
uglavnom radi o tome kako je doao neki stariji ovek..
Grozdana: Kod majstora?
Gorilo: Pa kod majstora, nego kod koga.. Doao kao neki stariji ovek i
rekao kako je tatin tj. Maksimov blia familiija.
Grozdana: Taj ovek?
Gorilo:(podie ton)Da, taj ovek, ne zbunjuj me. A onda, tata tj. Makim
28

nije imao kad da doe.


Grozdana: Kod majstora?
Gorilo: Evo sad ne znam gde sam stao.
Grozdana: Kod majstora.
Gorilo: Kod majstora, dabome, i tata tj Maksim nije imao kad da dodje kod
majstora tj nije mogao, ili ta ve i onda je ovaj sam poao i svojom rukom
napisao "Dimitrije".
Grozdana: Dimitrije?
Gorilo: Tano tako, Dimitrije.
Grozdana: Koji Dimitrije?
Gorilo: Otkud ja znam koji Dimitrije.
Grozdana: Pa jel majstor opisao tog oveka?
Gorilo: Opisao ga je, nego ta, "mali, nikakav"
Grozdana: Nikakav?
Gorilo: Ne, ba nikakav, nego nikakav..
Grozdana:Nikakav?
Gorilo: A kakav bih ti htela da bude? Lepo ti kaem nikakav! a ti kao da mi
ne veruje..
Grozdana: Ma verujem, ali se udim..
Gorilo: I ja nisam mogao da verujem kae: "mali, star, nikakav, dri tap i
ruci kao iz groba da je izaao..
Grozdana: Kae li jo neto?
Gorilo: Kae da ga sad trae.
Grozdana: Trae?
Gorilo: Jeste, trae ga
Grozdana: Njega?
Gorilo: Jok, nego mene..
Grozdana: Aa crna ja, a to tebe?
(Gorilo poinje da ludi i baca akten tanu od besa)
Gorilo: Njega trae, to bi mene?
Grozdana: ta znam?
Gorilo:Tu se on negde krije, nai e ga brzo.
Grozdana: Oni su bri od njega, jel tako?
Gorilo: Bri su oni svi od nas zajedno, naie ga za dan, dva ili tri.
Grozdana: Ne mogu da doekam, da vidim ko je.
Gorilo: I ja, sve me glava svrbi.
Grozdana: Priaj ta jo kae Prele?
Gorilo: Kae za Petraina za pet dana momak u Vojsku, ne da e da
zaboravi Koviljku, ve i svaku devojku na svetu..
Grozdana: E svaka mu ast i ta jo kae?
Gorilo: Sad je najvanije. Kae Ppele, da ako tatu proglasimo ludim ja
dobijam njegovu penziju
Grozdana: Kako onako?
Gorilo:Pa za onako (pokazuje da je lud)kae da ima nekog druga, koji
treba samo da pregleda tatu i gotovo vidi on odavno da sa tatinom glavom
neto nije u redu,ali nije hteo da se petlja...
29

Grozdana: uti, evo ga ide.


(Gorilo skida kaput, kapu i ponaa se kao da je sve normalno)
Gorilo: Kako si tata?
Maksim: Dobro sam Gorilo
Gorilo: Da te ne udari neto u glavu?
Maksim: Ne, to bi me udarilo?
Gorilo: A to ne bi?
Maksim: Al me pazi Gorilo, al me pazi to na celom svetu nema. Ko je kao
ja.
Gorilo: Moda te udarilo neto, pa uti, kai slobodno, nai smo.
Maksim: A gde ti ono u Grozdanu sino, majke ti?
Grozdana: Pa priaju.
Maksim: Mmmm, celu no nisam oka sklopio, celu no sam imao oseaj da
se oni dole u grobu dave. Pa se neto raunam u sebe, ko je od njih znao da
pliva, a ko nije.A ta si jo ono htela da doda Grozdana?
Grozdana: Ne znam koje.
Maksim: Poela si neto, ima ih..
Grozdana: E da, da.. Ima i onih sto trguju pokojnicima. Kazu prodaju mrtve,
pa ti biras koju rodbinu hoe, kau da je jedan tako kupio pokojnika i kaze da
lepeg oveka nije video, ut kao dukat, a leba ne jede.
Maksim: A, Grozdana to ume ti oveku da upropasti ivot, takvu osobu
majka jo nije rodila. Za nedelju dana kopam grobnicu i strah me da neu
nai nijednu kost imau oseaj da je svaka na pazar bila i da je prodata.
Gorilo: Pa sve su one dole, tata.
Maksim: Ko zna, ko zna..
Gorilo: A kae me udara te u glavu?
Maksim: Ne udara me u glavu, udara me u srce.. A to si zapeo sa glavom,
ne znam.
Grozdana: Ima tata oni kojima se upali mozak
Maksim: Ma jel? E Grozdana to kod tebe ni bi poar bio..
Gorilo: Kaem, ako udara, pa trpi, nemoj vie, plaao si osiguranje preko
penzije, a Prele ima jednog...
Maksim: Predivoje?
Gorilo: Da.
Maksim: Onaj laov?
Gorilo: Bratanac ti je tata.
Maksim: Ma ako je...
Gorilo: Njegov drug je doktor..
Maksim: A i znai hocete da me pregledate?
Gorilo i Grozdana: Pa neemo mi, nego doktor..
Maksim: Ahaa, znai ja ne znam kako sam?
Gorilo: Ma nije to nita je l zna ti koliko ih ima sto ne znaju kako su kaze
Prele, da uleti ekipa doktora hvatali bi ih mreom po selu
Maksim: Sitna je Grozdana pored tebe Gorilo, mala je ona za tebe..
Gorilo: A ta te kota da te pregleda, stavi slualicu dole, slualicu gore?
Kucne dva puta ekiem I na zdravlje.
30

Maksim: E, kako je lepo biti bez dece kad zna kakva su, Boe, Boe (krsti
se), lepe je kao kamen da ostane.
(Petrain utrava)
Petrain: Deda, deda.
Maksim: ta je?
Petrain: Deda, doi ovamo da ti neto kaem, moram da ti kaem nasamo.
(Maskim ustaje)
Gorilo: Kai na glas, svoji smo.
Petrain: Reeno mi je da mu kaem nasamo. (Grozdana I Gorilo
pokuavaju da se priblie da prislukuju).
Petrain: Deda malopre sam sreo jendog oveka.
Maksim: oveka?
Petrain: Kae, jesi li ti unuk Maksima Obada? Kad sam mu rekao da jesam,
on kae, pozdravi dedu I kai mu da ga je pozdravio (pokazuje Maksimu
da prislukuju Gorilo I Grozdana)
Gorilo:Ko? Petraine?(Maksim ih pojuri I oni sedoe na krevet)
Maksim:Ko?
Petrain: Kae pozdravi dedu I reci mu da ga je pozdravio Dimtrije Kasalica
(dramska pauza) ovih dana u da navratim da se vidimo.
Gorilo: Ali nije lepo to od mene I Grozdane krijete, nije lepo, je l da
Grozdana?
Grozdana: ta god krije ne moze da sakrije, zato sam ja ula (Gorilo je
zamoli da ne nastavlja) (Maksim je vec poeo da izlazi sa scene)
Gorilo: Tata, gde es tata?
Maksim: Gde god podjem, svejedno mi je, a vama da kaem, potpisae
Maksim da je poludeo, ne treba vam doktor. (Napusta scenu)

(Scena 14)
(Maksim je sam na sceni I izrie testament)
Maksim: Ja Maksim Obad, od oca pokojnog Aranela Obada I pokojne majke
Marije, svojevoljno pri istoj svesti izjavljujem : svoju pokretnu I nepokretnu
imovinu, delim na sledei nain, polovinu svog imanja ostavljam svom unuku
Petrainu Obadu, drugu polovinu delim na sledei nain, jednu etvrtinu
ostavljam svom sinu Gorilu Obadu, a drugu etvrtinu prodati I pare ostaviti
kod svedoka ovog testamenta, pare mogu biti upotrebljene samo da se u
sluaju bilo kada pojavi bilo ko iz ue familije Dimitrija Kasalice, ili on lino,
kojeg sam ja na nagovor mog rodjenog brata Mihajla Obada, prijavio
organima vlasti godine 1950. Za ono to smo zajedno priali I koji je zbog
moje prijave bio osuen na 6 godina. Testament pri istoj svesti sainjen
31

dana 1.9.1965 god. (gase se svetla, Maksim pali ibicu I baca je na


zemlju)
(Scena 15)
( Maksim lezi u krevetu I ne die, pored njega na stolici sedi
Petrain, iznad njega stoje Grozdana, Koviljka I Milua, na drugu
stranu scene stoji Gorilo, a Zeljo stoji iza njega )
Zeljo: ta mu bi, pa zapali talu?
Gorilo: Ne znam, odosmo da plastimo, jedva ga ivog izvukosmo.
Zeljo: Neki avo jeste.
Gorilo: Kae doktor, tamo, ovamo, nemamo emu da se nadamo.
Grozdana: Jadni tata.
Gorilo: A Petrain dobio poziv za vojsku.
Zeljo: uo sam, prijatelju.
Gorilo: A nee Petrain da prizna ko je pozdravio tatu, I ne znam ta se od
tad s njim desi, a molio sam ga, primoravao, da nije tebi nesto reko Zeljo?
Zeljo: Meni? Meni nije nita.
Milua: E to zapali talu, Boze, Boze.
Gorilo: E ne znam.
Petrain: Kae da je hteo majci da ispuni zelju.
Grozdana: Meni?
Petrain: Tebi.
Grozdana:(Kroz pla)eto, ne sme ovek vie ni da se naali, ne sme da
kae ta je uo,
(U tom trenutku ulazi Dimitrije, u belom odelu, sa tapom I epajui
na jednu nogu svi ga zagledae, krenue ka njemu)
Zeljo: Dimitrije.
Gorilo:Dimitrije.
Petrain:Dimitrije.
(Maksim se pridie iz kreveta)
Maksim: Dimitrije, jesi li to doo da me vidi?
Dimitrije: Ne Maksime, nego da vidi ti mene.
(Maksim umire, Dimitrije napusta scenu)
ZAVESA

32