NEMA VREMENA ZA KARMU

Paxton Robey & Lone Jensen

Dobrodošli na planetu Zemlju!

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru

Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno teži miru,
harmoniji, duhovnosti, neograničenim mogućnostima da se
kanališemo sa svim onim što nam je nekada delovalo kao
misticizam ili naučna fantastika.

Zašto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim

učenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, čudima? Zašto je sada
ljudima moguće da se upoznaju i ovladaju večnim majstorstvima
i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom učešću u kreiranju
sopstvenog univerzuma?

Nešto će se dešavati stanovnicima ove planete kada osvane Era

Vodolije. To nije nikakva slučajnost, niti je bez svrhe. Svima će
biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora učitelja u Eri
Vodolije. Neko će do ovih informacija doći pre nego ostali, i
poželeće da povede Zemlju ka njenom isceljenju, pročišćenju i
obnovi.

Svako ko je zainteresovan za ove stvari došao je na ovu planetu

sa ciljem da pomogne zemlji, ali ima I onih koji su došli sa lošim
namjerama. Na vama je da ih prepoznata. Svako oseti koja je
njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna naša misija,
ispunjena igrom i radošću. Svako ima precizan individualan
raspored. Možda dobijamo uvid delić po delić, možda naglo,
kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja
život. Bez obzira na to koliki je naš lični doprinos isceljenju
planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome šta je
realnost i kako ona funkcioniše.Ove koncepte moramo razumeti
ukoliko želimo da prevaziđemo neke druge takozvane prirodne
zakone.

U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujući, ponekad

stimulativan, ponekad užasavajući svet, zaboravimo ko smo. Ali,
kada se prisetimo ko smo i šta ovde radimo, memorija nam se
lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u
kosmičkom smislu) i sposobni da čovečanstvu podarite sve
moguće darove koje možete da zamislite. Vaša svrha je valjana i
vaši snovi o isceljenju jačanju i vas a cela planeta se regeneriše,
čak iako često posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo da
Onaj ko vas je poslao odabere pogrešnog izaslanika. Sigurno
nećete pogrešiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu,
uživajte u putovanju.

Počećemo sa malim potsećanjem

Nase drustvo je postalo tolerantno u metafizickom smislu tek

nedavno. (Meta, izvan, i fizicko, t.j. pogled na zivot razlicit od
normalne perspektive fizickog sveta). Pocetkom dvadesetog
veka stvari koje gledamo kod Opre Vinfri bile su tabu. Saznanje
o stvarima kao sto su vantelesno putovanje, iskustvo bliske
smrti, astralni plan, aure, hijerarhija... moglo je da doprinese da
neko ostane bez posla, da bude ekskomuniciran iz drustva, ili
jos gore. Setite se sudjenja vesticama u Salemu. Pored toga,
zanimljivo je primetiti da je uvek kroz istoriju bilo tajnih drustava
koja su one ozbiljno zainteresovane poducavala vecnim tajnama
"misticnih skola". U takve tragace spadaju Nostradamus,
Meister Echhart.

Ono sto najvise volimo da radimo jeste nasa kosmicka svrha.

Svaka osoba do nje dolazi preko serije dogadjaja i iskustava. I ja
sam ih imao, bas kao i vi. I vi ste, isto kao i ja, imali tendenciju
da ih racionalizujete ili odbacujete. Ako se osvrnemo unazad
uvidjamo da je svako i najmanje saznanje i prosvetljenje bilo
precizno pozicionirano u vremenu i prostoru da nas pokrene u
pravcu koji smo izabrali.
U ovom uvodu zelim da sa vama podelim nekoliko svojih
znacajnih momenata iz nekoliko razloga. Prvo, iako svako ima
sopstvenu unikatnu seriju otkrovenja, nekad tananu, nekad
bucnu, postoji i univerzalna nit koja se provlaci kroz ceo proces
budjenja. To nam olaksava da nasu svrhu prepoznamo kao
nesto normalno, a ne nestvarno. Nase samopouzdanje raste
kada cujemo sta je neko drugi doziveo i lakse nam je da
bezuslovno prihvatimo alternativni put.

Drugo, zelim da citalac dobije osnovu da se intuitivno poveze i

intuitivno potvrdi "price" iz ove knjige. One ce vas, bas kao i
mene, podsetiti na "tajne" univerzuma. One ocigledno
prevazilaze sadasnja naucno dokazana saznanja o univerzumu,
zbog potrebe za intuitivnom verifikacijom. Nauka kaze da ne
postoje cvrsti dokazi o postojanju NLO iako milioni ljudi kazu da
su imali vizuelne ili druge kontakte sa njima. Fizicari kazu da je
voda tecna, dok je Isus demonstrirao da je ona u scvrstom
stanju. I tako dalje, i tako dalje.

Zato, ako mi dopustite, ispricacu vam nekoliko slucajeva koji su

mi pokazali da nisam ovde samo da cepam drva. (Verovatno se
to desava svakome od nas).

Ne secam se tacno da li sam imao deset ili jedanaest godina

kada sam dobio veoma uverljivu, verodostojunu poruku od
"Duha" koji mi je razjasnio dogadjaj koji se desio u crkvi
nekoliko sati ranije. Mogu da kazem da sam veoma zadovoljan
svojim religioznim vaspitanjem. Imao sam srece. Moji baba i
deda, tetke, ujaci, rodjaci, cela porodica i familija nisu se fiksirali
na djavola niti na grehe. Propovedi su uglavnom bile vezane za
moralne teme, cinjenje dobrih dela...prilicno neskodljivo da se
prevazidje poneki ucinjeni greh. Medjutim, te subote govorio je
neki svestenik koji je bio gost. Govorio je veoma glasno, nikada
nisam cuo da neko tako vice. Naglasavao je neke stvari koje su
mi bile nepoznate: vatra u paklu, sumpor, vecna kazna koju
propisuje razjareni Bog. Na putu kuci, u DeSoto, majka je
pokusavala da objasni ili da racionalizuje ono sto smo upravo
culi. Tada sam prvi put dobio nagovestaj o tome da bi Bog
mogao biti i neprijatelj. Svaka celija u mom mozgu je analizirala
sta bi sve lose moglo da se dogodi u mom zivotu.
Kada smo stigli kuci, ja sam ostao u dvoristu da razmatram ove
nove i pomalo uzasavajuce implikacije. Tacno se secam mesta
na kome sam stajao kada je u mojoj glavi progovorio neki glas.
Prolazio sam izmedju stare peci od opeke i metalne ograde,
dvadesetak metara od kuhinjskog prozora. "To ne vazi za tebe.
Ne postoji nista cime bi ti mogao da naljutis Boga. Uvek ces biti
O.K." glas je bio prijatan , ni nalik na propovednikov. Nije nista
podvlacio, samo je rekao cinjenicu. Glas je znao da je Bog na
mojoj strani i ja sam znao. Dok sam koracao prema kuhinjskim
vratima znao sam da se do kraja svog zivota necu plasiti Boga
niti onoga sto dolazi posle smrti. Iako tada taj dogadjaj za mene
gotovo da nije bio vredan pomena, imao je snazan i znacajan
uticaj na moj zivot. Mnogo godina kasnije, kada sam spoznao da
svrha mog zivota nije da budem "uspesan" u nekoj korporaciji,
setio sam se tog dogadjaja, kao i nekih drugih.

Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. poceli su da me

fasciniraju psihicki fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga,
vec zato sto su bili interesantni. Moju paznju stalno su privlacile
stvari kao sto su vidovitost, vantelesna putovanja, telepatija,
citanje buducnosti, isceljenja, teleportacija... Citao sam,
posmatrao, ucestvovao u radionicama svake paranormalne
osobe koju sam mogao da pronadjem. Imao sam srece da
provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim
parapsiholozima i slicnim ljudima.

Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opste

prihvacena ogranicenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju,
postajao sam radostan i oslobodio se frustracije. Oni su imali
iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja iskustva, veoma inspirativna,
jos uvek su bila iz druge ruke, iako sam slusao price,
prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada
?kontaktiraju?. Razlika izmedju proroka i propovednika je u
tome sto samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Zeleo sam da
budem prorok, ne glasnik.

Godine 1973 zavrsio sa kurs "Silva metod kontrole uma".

Cetrdeset sati treninga psihickih sposobnosti. Otkrio sam da
svako moze da nauci da koristi uvecane psihicke sposobnosti.
Jedan instruktor Silve je rekao: "Ako po zavrsetku ovog kursa
nemate pouzdani osecaj da ste ekstrasens, bez pogovora cu
vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar. Nikada
nisam cuo da je neko trazio da mu se vrati novac. Nikada nisam
posumnjao da sam ekstrasens.

Poceo sam redovno da se susrecem sa svojim “vodicima” iz

drugih dimenzija i planova realnosti. Oni su mo govorili stvari o
Zemljinom sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi
"filmove" o dogadjajima u vezi sa Zemljom i dogadjajima koji su
u vezi sa drugim sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena,
proslost i buducnost. Pokazali su mi "vreme-bez-vremena".
Pokazali su mi "istovremeno vreme-vreme". Pokazali su mi
univerzume koje trenutno moze da kreira jedna jedina misao.
Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzrocnu kreativnu
snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost.
Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predvidja
mogucnost greske. Otkrili su mi da je licna spoznaja istine koju
je doziveo svaki prorok i majstor ucitelj koji je ikada ziveo na
Zemlji realna i validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono
otkrovenje koje dozivimo licno, iznutra. I jos mnogo, mnogo vise
od toga.

Video sam sta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno

uspostavljanje Rajskog Vrta na Zemlji koje ce se desiti ako
svako od nas sledi put radosti. Video sam da ne dolazi u obzir
da pobedi djavo. Video sam da svi izrazi dualiteta, kao i dobro i
zlo, predstavljaju iluziju koja sluzi kao nastavno sredstvo kojim
se sluze ucitelji u Zemljinoj skoli da nas nauce kako da
dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga.

Ipak, jos uvek nesto nije bilo u redu. Iako sam video vise od
onoga sto sam mogao da shvatim i osetio vise od onoga sto
sam mogao da prihvatim, jos uvek sam bio samo glasnik.
Zatvorenih ociju mogao sam da vidim, osetim, znam "veliku
sliku", a jos uvek sam bio povezan sa ovim telom. Vodici su me
stalno uveravali da to nije greska.

Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema

odgovora. Mogao sam da vidim savrsenstvo u ovom ocigledno
nepravednom zivotu na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost",
da zaradjujem za zivot i komuniciram sa ljudima, velika slika bi
brzo iscezla. Ne treba mnogo vremena da se nejasna kosmicka
misija zameni sebicnom i nesigurnom pespektivom, koja sadrzi
nase nezadovoljene potrebe, svadje, nepravdu.

Potpuno nenajavljeno, nesto je pocelo da se desava. Moj zivot je

poceo da funkcionise! Poceo je nepogresivo da funkcionise!

Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inzenjer,

rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno
odlaganje poletanja aviona iz tehnickih razloga. Veoma
kompetitivan i stresan posao. I sada, odjedanput, stres je
nestao. Bukvalno, u roku od pet meseci, nisam radio nista.
Nisam brinuo ni o cemu, sve je funkcionisalo samo od sebe.
Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u. Svakog
dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno caskao, puno se
zabavljao. Ni traga od napetosti.

Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog zivota. Pet

meseci vladala je harmonija u kuci, automobil me savrseno
sluzio, zdravlje mi je bilo savrseno. Mir, uzivanje, raj gde god se
okrenem.

Ne samo da je moj zivot bio savrsen, hvala lepo, poboljsavali su

se i zivoti svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko
ima grip bi pricao sa mnom nekoliko minuta i grip bi iscezao.
Moja sekretarica je pocela da vodi evidenciju o ovome i da mi
"privodi" neke nepoznate ljude. Primetio sam sta radi, a ona mi
je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog radnog stola
sedela neka zena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila.

Zena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe

prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem,
mora biti da neprestano meditiras". Bez razmisljanja sam
odgovorio: "Ma, uopste ne meditiram. Ja jesam meditacija".
Tako sam se osecao. Uspeo sam. Moja duhovna potraga se
zavrsila. Pronasao sam ono sto svi zele da nadju. Bio sam zivi
dokaz da je moguce biti prosvetljen dok si u ljudskom telu.
Nisam imao vise sta da ucim. Studije su bile kompletirane.
Gotovo. Kraj.

Onda je balon eksplodirao.

Snovi su mi uvek bili znacajni i korisni. Imao sam san, upecatljiv
i komplikovan. Ukratko, receno mi je da stanje u kome se nalazio
moj zivot nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali
su da u svom zivotu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez
njihove pomoci. Jedva da sam imao za sta da se uhvatim.
"Idemo na odmor", rekli su. Rekli su mi da je na meni da naucim
kako da dostignem kontrolu nad svojim zivotom do trenutka
kada cu moci da demonstriram? prirodno univerzalno stanje
bica? (nema napetosti, sve je mir, blagoslov, harmonija, radost)
drugim ljudima koji zive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj skoli u
kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osecaj krivice i bespomocnosti.
Dok sam jos uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam
dostignem stanje prosvetljenosti, vec i da njime toliko ovladam
da bih mogao da pomognem jos nekim drugim ljudima da ga
dostignu. U stvari, rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina
hiljada kosmickih emisara koji ce za koju godinu da dostignu to
stanje "sva-napetost-je-nestala". Kada ucimo da se oslobodjamo
sopstvene napetosti mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kada
ucimo da ostvarimo unutrasnji mir ili da se iscelimo, mi ucimo
celu planetu da radi to isto. Kazu da ne mozemo da se borimo za
mir. To je oksimoron.

Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je pocelo da

se pretumbava. Sve je otislo do djavola. Ali, kakva lekcija!
Pokazala mi se svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom.
Svaki otpor. Svaka zavisnost. Svaka situacija kada sam
dozvoljavao nekoj drugoj osobi da me kontrolise, da me cini
srecnim ili nesrecnim, sada mi se vratila kao bumerang. Tresnuo
me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je trebalo
prihvatiti ljubav, mir i srecu.

Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodici.

Vaznesenje su stepenice koje su sagradjene za svakog posebno.
Ne mozemo nikoga da ovlastimo da se iskupi umesto nas.
Postoji samo odluka da ponovo osvojimo svoje pozicije u
kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo u prirodno
stanje bica u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru
odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojih pozicija.

Majstori ucitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade

umesto nas. Mogli su samo da nam daju primer koji bismo
sledili. Sada je na nama red. Mi treba da ucinimo da nas zivot
funkcionise, a posto smo uvek svi telepatski povezani na Zemlji,
to ce uraditi i drugi koji to zele, sledeci nas primer, po
sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Nas posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmicku misao

koja cuci u ormaru nase podsvesti. Nas posao je da postanemo
srecni. Po cijem to nalogu...

Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna zena me je pitala:

"Sta je Bog?" Bilo je vec kasno, ljudi su se vec spremali da
krenu kuci, pa sam rekao: "Zapravo ne znam".

Kasnije, kada sam razmisljao o tom skupu tragaca, osetio sam

da nisam dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki
koristan odgovor u fazi puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na
to sto su van mog domasaja potpuno razumevanje Boga,
trodimenzionalne stvarnosti, cetvrte ili pete dimenzije.

Religiozne vodje ili filozofi cesto nam objasnjavaju sta je Bog.

Mozda je mnogo vaznije, u ovom trenutku, da budemo svesni
toga sta Bog nije. Mnogima od nas je tesko da se odnosimo
prema Bogu kao "ocu" ako sami nismo imali oca koji nas je
voleo i podrzavao. Ne mozemo da zamislimo Boga koji nas
ocenjuje na osnovu nasih dela i misli. Cak iako pristanemo na to
da Bog sve prasta, jos uvek nismo ubedjeni da smo dostojni
prastanja. U Bibliji pise da je Bog stvorio coveka prema sebi.
Mnogo ljudi je to pogresno protumacilo i veruje da ja Bog
stvorio coveka prema svom izgledu.

Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vredja kada nesto
nije po njegovoj volji. Ne moze da se ljuti na ljude. Nije
nestrpljiv. Nije ni muskog, ni zenskog pola, niti je bespolan. Bog
je princip, u znacenju oslobodjenom personalnih uticaja ili ega.
On je princip nepromenljive ljubavi, kreativnosti, saosecanja,
samo izvoriste svega toga. Posto je princip, on (to) ne moze biti
uvredjen i nikako ne moze da uskrati neogranicnu radost svemu
sto je stvorio, ukljucujuci svakoga od nas.

Kada pokusavamo da opisemo Boga, moramo da se oslanjamo

na koncepte, pa i na klisee, koje ne mozemo u potpunosti da
razumemo. Nauceni smo da, uz dovoljno obrazovanja i
istrazivanja, mozemo da objasnimo sve. Ovo ne vazi kada je u
pitanju Bog. Klisei su dovoljni, Bog je ljubav, Bog je sve, Bog je
omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko zaista razume ove fraze i
moze da dostigne "mir koji prevazilazi svo razumevanje".

Bog sigurno jeste jedna stvar, bezuslovna ljubav. Mozda rec

bezuslovna prevazilazi nase razumevanje. Nista sto moze da
uradi bilo koje ljudsko bice nije izvan Bozjeg narucja. Nijedna
nasa krivica nikada nije bila predmet osude. Nijedna nasa
depresija nije realno zasnovana na istinitoj (kosmickoj)
percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove recenice,
ustanovicemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i nasu planetu,
da smo oslobodili nasu porodicu. Zvuci "cool"?

Vi i ja smo ziveli sa ne bas racionalnom idejom da treba i dalje

da verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da
insistiramo na nekim nejasnim ciljevima, koji su mozda
nedostizni. Ovi ciljevi imaju veze sa mirom na Zemlji, sa cistom
zelenom planetom, sa zamisljanjem da raspolazemo duhovnim
znanjem iz nekih drugih svetova. Neko mozda zamislja, u stilu
“Luka Skajvokera i princeze Lee”, da smo mi vanzemaljci,
članovi planetarnog tranzicionog tima".

Ove nase fantazije i ciljeve ne moze da potkrepi nikakav primer

iz istorije, nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrdjeni jedino
ako se ostvare.

Nema istorijskih primera da je covecanstvo zivelo u miru kao

jedno pleme. Nema dokaza da je moguce ponistiti
nipodastavanje ljudskog zivota i celokupnog zivog sveta na
Zemlji. Nema naucnih dokaza da potkrepe stanoviste da svako
ljudsko bice moze da bude mnogo vise nego jedva humano, da
ne treba da se potcinjava, vec da dominira ovim
trodimenzionalnim planom realnosti.

Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podeliću sa vama

viziju buducnosti koja potvrđuje da su nase suptilne unutrasnje
ceznje osnovane. Zaista, ove potisnute altruisticke sklonosti i
tesko ostvarljive vizije velicine samo sto nisu eksplodirale u
pokret daleko mocniji od bilo kakve politicke, vojne ili
industrijske revolucije u istoriji. Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se
ponavlja svakih dvadeset sest hiljada godina.

Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset sest hiljada godina.

Ali, imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena
predanja koja govore o samom pocetku vremena. Govore nam o
Potopu i potapanju Atlantide. Takodje govore i o Rajskom Vrtu i
vremenu kada su se Bogovi i Boginje motali po Zemlji, kada
covecanstvo nije znalo znacenje reci kao sto su dobro i zlo.

U ovoj knjizi podelicu sa vama saznanje o tome kako ja to znam

da je vase postojanje na Zemlji mnogo vece od onoga sto ste
sebi zaista dozvoljavali da poverujete, pa cak i da pomislite.
Kako ja to znam da ce kroz cetrdesetak godina neki delovi
planete biti potpuno ekoloski cisti, kako kuce nece imati
kljucaonice na vratima, a ljudi se nece ograđivati jedni od
drugih. Ljudi ce imati isto poverenje prema potpunim strancima
kao i prema najblizim prijateljima. U stvari, mi stvaramo
porodicnu kucu, dom u koji ce stati citava planeta. Proces je vec
poceo. Polako ali sigurno.

Prvo poglavlje

"Zemljina škola"

Bilo je magicno, intrigantno, interesantno, kada smo se prvi put

susreli sa natprirodnim. Tada smo imali drugaciji pogled na zivot
nego sto ga imamo sada. Bilo je zastrasujuce i kada su se
razoblicile nase zablude kako mozemo da kontrolisemo ono sto
nam se desava u zivotu.

Vaspitani smo da je "normalno" da se borimo da ne potonemo.

Ponekad plutamo na splavu, po letnjem suncanom danu. Ali,
mnogo cesce, iscrpljeni svim silama, borimo se da se ne
udavimo i jedva cekamo da trener zatrazi time-out.

Tipican stanovnik ove planete primecuje bezbroj dogadjaja

naizgled nepovezanih, naoko slucajnih, nekoordiniranih,
nepredvidljivih i neocekivanih. Covek je stalno na oprezu zbog
toga sto ne moze da predvidi sledeci trenutak, ili sledeci dan.
Bez obzira koliko je osoba vjesta, ili dobro istrenirana da se nosi
sa raznoraznim neprijatnim dogadjajima, zivot nam na put
redovno podmece mine iznenadjenja, primorava nas da
odstupimo, da se pregrupisemo, da se predamo. Nas put je pun
neizvesnosti. Oni mudri su stavili pojaseve i kupili polise
osiguranja.

Ljudi na ovoj planeti retko imaju vremena ili zelje da saznaju vise
o stvarima koje nisu povezane sa prostim "guranjem" napred,
prezivljavanjem, manipulisanjem sa svetom koji se neposredno
nalazi oko njih. Uvazavamo institucije, univerzitete i korporacije
kojima nase drustvo omogucava da izbegnu da se zvanicno
pozabave bilo cim sto nije prakticno, kao sto su, na primer,
vecnost ili cuda.

Pre ili kasnije međutim, naoko, bez ikakve veze sa nasim

"normalnim" zivotima, univerzum pocinje da se pojavljuje u
nasem kratkovidom vidnom polju kojim posmatramo zivot.
Pocinje da nam otkriva novi pogled na svet. Pocinjemo da
primecujemo vezu izmedju uzroka i posledice tek posle hiljada
zivota koje smo proziveli na ovoj planeti. I mozda jos i vise u
drugim skolskim sistemima. Dostizemo razvijeniju svest o tome
da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Pocinjemo
da razumevamo da postoje neka pitanja na koja intelekt
jednostavno ne moze da pronadje odgovore, bar ne u stanju
razvoja u kome se nalazi. Sve vise koristimo intuiciju kada treba
da donesemo neku odluku.

To se na kraju desi svakome ko traga, onda, kada shvati da je

Zemlja skola. Ne razlikuje se od bilo koje druge skole. Ima
ucitelje i ucenike, skolsku upravu, domare, roditeljske sastanke.
Ima i one koji beskonacno ponavljaju treci razred sve dok se
ucitelj ne sazali i i pusti ih da zavrse razred, iz ciste samilosti.
Postoje i oni koji preskacu razrede. Kada se diplomira, sledi
ceremonija dodele diploma. Oblace se kape i mantije i koraca
ponosno i svecano u redovima ka novom carstvu kosmicke
realnosti.

U svakom sledecem zivotu, posto predjemo odredjenu kriticnu

tacku, postajemo svesni da nikada vise necemo biti potpuno
zadovoljni onim sto ovozemaljski zivot ima da nam ponudi. Sve
vise i vise saznajemo o "velikoj slici", sve dok, jednoga dana, ne
uvidimo i totalno prihvatimo svrsishodnost, pravicnost i
zadivljujucu ekspeditivnost Zemljine skole. Pravi majstor dostize
veoma visok nivo svesti na kome moze da shvati i oseti da
postoje i druga cula za prikupljanje informacija, kao i drugi
nacini da se objasne stvari. Madjutim, svestan je toga da postoje
oni koji se oslanjaju samo na pet osnovnih cula i koji veruju da
je zivot ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom.

Pre mnogo godina prolazio sam kroz jednu od mnogobrojnih

faza u zivotu. Ovoga puta u pitanju je bila faza "Buda". Citao
sam nekoliko knjiga o Budinom zivotu. U jednoj knjizi bilo je
nesto sto me nateralo da se zaista duboko zamislim.

Izgleda da je Buda imao nekog ucenika, tinejdzera, koji je

izabrao da provodi sa uciteljem po malo vremena svakoga dana.
Jednoga dana decakovo selo je zaratilo sa susednim selom.
Decak je morao da brani svoj dom. Rasplamsala se vatrena,
teska borba. Poginuli i ranjeni lezali su unaokolo. Ucenik je bio
prestravljen, imobilisan od straha. U svom ocaju, dozivao
je:"Buda, spasi me!" Buda se pojavio, cuvsi u svome srcu
decakov vapaj. Sav blistav krenuo je preko bojnog polja.
Njegova pojava isijavala je uobicajeni mir i lepotu. Sa osmehom
na licu, smiren u svom bicu, dosao je na stranu na kojoj se
nalazio njegov prijatelj. Zagrlio je decaka i drzao ga sve dok ga
nije umirio.

U kontekstu mog tadasnjeg razumevanja realnosti i zivota,

nisam imao drugog izbora do da izjavim da je Buda neosetljiv,
bezosecajan monstrum. Moj tadasnji nivo razumevanja govorio
mi je je borba bila stvarna, bolna, da je nacinjena steta,
izgubljeni ljudski zivoti. Da je i Buda to mogao da uvidi, mislio
sam, sigurno bi se zabrinuo. Sigurno bi upotrebio sav svoj
autoritet da zaustavi rat, da ubedi te ljude da oni rade suprotno
Bozjoj volji. Ali, nije. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao
nikakvom obliku zla. Tada sam mislio da se verovatno i Hrist
šalio kada je rekao: "Ne suprotstavljajte se zlu".

Nije tesko pogoditi da sam ja imao mnogo toga da naucim, ne

Buda. U tom trenutku sam bio spreman da pokusam da saznam
sta se zaista desava na ovoj planeti, da vidim vise od onoga sto
se naizgled desava.
Zašto Život? Sagledavanje "Velike slike".

Izvan ove skole, zivot postoji oduvek. Od trenutka kada se

dogodio veliki prasak, ljudi su tokom pedeset milijardi godina
sticali iskustvo. Pedeset milijardi godina je za nama od kada se
univerzum urusio u samog sebe. To su zrnca peska u poredjenju
sa onim sta Velika slika, u stvari, predstavlja. Mi se isuvise cesto
ogranicavamo samo na pet osnovnih cula kada posmatramo
stvarnost. Zaboravili smo da je planeta Zemlja, zapravo,
ucionica. Zemlja je samo sicusan deo univerzuma, i to onog
vidljivog. A da i ne govorimo o nevidljivim univerzumima.

Kada postojimo izvan carstva vremena i prostora, svi smo

jednaki, potpuno ostvareni, individualni aspekti Boga. Svi
imamo neodvojivu i totalnu spoznaju Boga i svih Bozjih dela. Ali,
ocigledno, dok smo na Zemlji, mi makar privremeno,
zaboravljamo na nase jedinstvo sa Bogom. Zanimljivo, ipak
cesto imamo suptilan, negde duboko usadjen osecaj da je
celokupno znanje pohranjeno u nama samima. Koliko se cesto
obracamo nasem "visem bicu" ili "duhu"? Uranjamo delimicno
ili potpuno u tisinu. To nam dokazuje da smo, zapravo, ipak
svesni da mi sami znamo sve odgovore.

U medjuvremenu, dok smo jos uvek u stanju svesne amnezije,

pokusavamo da razumemo univerzum i nase mesto u njemu.
Koristimo sva sredstva koja su nam dostupna da se nekako
snadjemo u nasim odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom
prosperiteta, sa krizom koja izgleda kao da obavija nasu planetu.

Upotrebicu parabole kako bih pokusao da nacinim filozofski ili

metafizicki model koji bi mogao da baci malo svetla na ono sto
dozivljavamo kao realnost. Jedna od njih, koja meni puno
koristi, je ona u kojoj ja sagledavam spiritualni razvoj kao
iskustvo koje se stice kroz osnovnu skolu.

Engleski jezik nije duhovni jezik jer je kreiran kako bi se ubrzala

ekonomska razmena i trgovina. U njemu ne postoje reci kojima
bi se opisalo ono sto zelim da objasnim. Kada ne posedujemo
tacne reci, moramo da koristimo metafore, dopustajuci svakome
da ih interpretira onako kako mu najvise odgovara. Zato, hajde
da do kraja iscrpimo tu analogiju o skoli.
Zemlja: Skola na brzom koloseku

Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima

da nas nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi
jedino zele da nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko
zna koliko razreda moramo sa prodjemo kako bismo usvojili
sliku "svi na Zemlji su jedna porodica".

Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina

skola u okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo
ni pedeset procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski
sistem. Mozemo da pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos
oko sto miliona godina evolucije kako bi covecanstvo
diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare
duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da sporo ucimo.

Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim

planom, mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan
i da funkcionise perfektno. Skola ima specijalno obucene
ucitelje koji se drze dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba
na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom
njenog licnog duhovnog razvoja. Kao i u javnim skolama bilo
gde na svetu, svaki sat skolskog dana je isplaniran i osmisljen
sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to
neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo
koje osobe ( u skolskom danu), koji je slucajan ili nepredvidjen.
Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor.
Cak postoji i vreme u nasim zivotima za prelazak iz jednog
razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da
napreduje.

Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to

iz jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi
veoma brzo budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi
nauce vise u jednom zivotu koji prosecno traje osamdeset
godina na Zemlji, nego sto mogu da nauce za deset hiljada
godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je mnogo meksa,
prijatnija.

Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina

ljudi kaze kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se
osecaju divno? "Boze, odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke.
Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem
glavni." Kada se, sa druge strane, obrate za pomoc univerzumu?
Kada kazu: "Mislim da je potrebno da otkrijem kako sistem
funkcionise. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za
izceljenje. Zelim da razumem. Zelim da budem majstor!" Jedini
put kada nam uopste pada na pamet da izrazimo ovakve zelje je
kada smo povredjeni. Da li uvidjate kako bol moze biti koristan?
Odredjeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i
mogu proziveti hiljade zivota u istom razredu. Oni kazu svojim
savetnicima za izbor skole koju zele da upisu: "U redu, uzecu
ovaj laki tecaj, onaj drugi mi se cini isuvise tezak. Zelim nesto
lakse, sa uciteljem koji mi nece davati testove iz algebre i ne
zelim nikakve finalne ispite". Ljudi prilicno cesto traze ovakav
raspored.

Takodje, postoje nestrpljiva bica koja stoje na kapiji skole i kazu:

"Zao mi je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto
izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto
kao i onaj pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali.
Fotokopirali ste ga? Zao mi je, ali ja nemam vise vremena da
prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da budem primoran
da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet zaglavim u
bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo vec
hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li
mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da
li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje
boluje od leukemije? Zelim da budem primoran da kazem:
"Boze, zasto? Boze, zasto?" Ne zelim vise da gubim vreme. Da
li, ikako, postoji nacin da kompletiram celo obrazovanje u toku
tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat, uzimam
sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju paru koju imam. Svi
moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u vecnosti. Voze se
na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da
ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar
malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi
ucinite jos samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li
mozete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put
kada zaboravim da trazim pomoc od univerzuma i svaki put kada
se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan.
Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da sam zaista mnogo
napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada
prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!"

Svako ko se upise u ovu skolu, prethodno mora da potpise

ugovor. Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo,
zaboravljaju koje su lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi
biramo svoje ucitelje, duzinu skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje
odabiramo kao nase najekspeditivnije motivatore nisu tragicni.
Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duse od
jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava u
ljudskom zivotu samo kada ta bica specijalno zahtevaju jer su
nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne
znaci da je univerzum neprijateljski raspolozen ili da Bog ne
postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise
zastupljena u nizim razredima zemaljske skole. Nije potrebna u
visim razredima.

Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama

izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna
Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak,
ubistvo, zagadjenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja
bica u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni.Ipak, dolazi
vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je
jedino od dvanaest doba kada uspesan, efikasan razvoj i ucenje
moze da se ostvari u okruzenju u kome ne postoje ni patnja ni
bol.

Najveca predstava na Zemlji

Ako smo "normalna" ljudska bica, verujemo da je

trodimenzionalni prostor i vreme jedino sto postoji (ili se na to
fokusiramo 99% vremena). Ljudi moraju da veruju da je to tako,
kako bi skola mogla uspesno da funkcionise. Kada bismo znali
da je to iluzija, nista ne bismo naucili na Zemlji. Bili bismo
nepazljivi na casu, ne bismo radili domace zadatke. Zbog toga,
tek kada dodjemo do kraja dvanaestog razreda i kada nam se
ukaze velika slika, smemo da otkrijemo da je to sve bio audio-
vizuelni edukativni film. To se desava onda kada primetimo da je
skolski sistem efikasan, ali nije stvaran. Svi smo mi majstori
iluzije i ukoliko zelimo da diplomiramo, moramo da prihvatimo
taj koncept.

Na srecu, nase drustvo nudi prakticnu analogiju stvorenu da bi

nam pomoglo da razumemo razliku izmedju iluzije i stvarnosti.
Imamo neverovatno razvijenu tehnologiju koja ima bioskope sa
ogromnim platnima, kvadrofonicki zvuk, nekoliko projektora koji
simultano emituju filmove. Hajde da sada obratimo paznju na
nas teatarski mentalitet. Svi ga imamo i svima je blizak.
Odlazimo u bioskop kako bismo gledali filmove kao sto je
"Rambo" ili "Pod opsadom", gledamo kako se krv i utroba
prosipaju po ekranu. Cujemo krike svojim usima. Zahtevamo
teror, uzas. Ako neko prica u publici, strasno se naljutimo, jer
kvare dozivljaj. Sta se desava ako projektor ne radi dobro, ako
nije dovoljno mracno u bioskopu, ako sve oko nas nije kreirano
tako da proizvede fizioloski dozivljaj uzasa od koga nam lupa
srce i znoje nam se dlanovi? Sta se desava ako potpuno ne
uronimo u tu simulaciju? Trazimo da nam vrate novac!

Osoba koja zeli da dozivi mir nece otici da gleda ovakav film. Ali
mi, u stvari, ne volimo mir. Mi smo avanturisti koji veoma vole
stimulaciju. Izgleda da je to glavni razlog sto smo stvorili Zemlju
i Suncev sistem. Isuvise zelimo da odemo u bioskop i budemo
prestravljeni. Posle toga smo dovoljno drski da kazemo kako
nismo mi u svom zivotu birali dramu. Mozete da se kladite da
jesmo. Ne samo da smo odabrali inkarnaciju koja je identicna
onoj koja se prikazuje na ekranu, nego smo i platili skolarinu da
bismo se upisali u skolu. A kada nam neko kaze da je sve to
iluzija, vredjamo se.

Nalazimo se u bioskopu, uzbudjenje je na vrhuncu, na platnu se

tenkovi pojavljuju iza brda, pozitivni likovi se nalaze u rovu,
bitka samo sto nije pocela. Neko iz publike ustaje i kaze: "Ne
brinite, sve je ovo iluzija!" Da li kazemo: "Tako je, to je istina" ili
viknemo: "Sedi dole i cuti! Pozovite redara da ga izbaci. Ne zelim
da znam da je sve ovo iluzija zbog toga sto se dobro zabavljam!"
Da li bismo tako reagovali kada bi nam taj isti covek prisao u
trenutku kada slupamo auto i podsetio nas da je i to iluzija?
Zivot je isto sto i film.
Ako je nasa tehnologija sposobna da nas tokom dva puna sata
uveri da je ono sto dozivljamo stvarno, sta mislite, sta sve moze
tehnologija kojom raspolaze univerzum? Da li znate da Bog ima
bolje trik efekte od Holivuda? Da li je ova planeta samo jedan
trodimenzionalan hologram sa kvadrofonicnim zvukom koji se
odvija iza nasih ocnih kapaka? Ili je ona stvarna? Da li ce uskoro
da krene odjavna spica? Da li ce da se upale svetla? Kada se
svetla upale, da li vidimo tragove krvi na bioskopskom ekranu?
Koliko puta su glumci, zapravo, umrli u onome sto smo upravo
gledali? Znate da oni nisu istinski povredjeni, zato sto ste o
tome vec citali u novinama- "Dvadeset pet glumaca ubijeno kod
O.K korala". Oni nisu mrtvi. Glume u drugom filmu sledece
nedelje.

Mi smo svi vec bili ubijani vise hiljada puta i iskreno, nije nas
briga.

U dugorocnom kosmickom smislu, na kraju nas tragedija nece

ni zanimati. Istina je da je Bog ljubav, a ljubav ne dopusta
tragediju. Dok se film prikazivao, bili smo u stanju da
kontrolisemo ljutnju i bes i da se ne popnemo do ekrana da
pobijemo negativce. Ovaj skolski sistem funkcionise potpuno
isto kao Holivud. Zemlja je veoma dobro planirana, tehnicki
savrsena iluzija. Toliko je perfektno kreirana, da mi zaista
verujemo da film pocinje na pocetku, a zavrsava se na kraju.
Mislimo da je vreme linearno i ne shvatamo da je film snimljen
po sekvencama. Kada bismo videli kako se film montirao, ne
bismo bacali novac da kupujemo kartu.

Sada zamislite, ako su ljudi voljni da plate pet, deset dolara da

gledaju Ramba, sta mislite, koliko moraju da plate za dramu koja
traje citav zivot? To izuzetno puno kosta. Pa ipak zele da plate,
jer im je savetnik za izbor skole ispricao o kakvoj se skoli radi,
kakve sve diplome mogu da dobiju i da ce im to doneti vecu
slobodu i veci kapacitet za razumevanje. Ljudi odlucuju da se
upisu u skolu kakva je Zemlja zato sto su videli da je drama
mocan pokretac duhovnog napretka.

Da li je Bog previse dobar da bi bio istinit?

Ljudi koji tragaju za duhovnoscu na pocetku tesko mogu da
shvate da Bog ne dopusta greske. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne
sastoji od gresaka ili nepravilnosti. O ovome ce vise biti reci u
narednim poglavljima. Za sada pokusajte da privremeno odlozite
svoja verovanja i osude svih gresaka koje su pocinjene na ovoj
planeti u neki mentalni orman. Ukoliko i kada procitate ovu
knjigu budete verovali da Bog dozvoljava nepravilnosti na
Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva verovanja i
osude koje ste tamo ostavili ponovo ce Vas cekati, potpuno
netaknute. Nikome nece biti ucinjena steta.

Ram Dass je pricao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se

namerno izgladnjuju. Sa suzama u ocima ti ljudi su govorili: "Zar
ne vidite kako je sve ovo savrseno?" To je savrseno, ali zaudara.
U svakom slucaju ovde se desava mnogo vise od onoga sto
mozemo da razumemo u nasem trenutnom stanju svesti. Hajde
da se ovom temom pozabavimo.

Hajde da umesto nasih starih verovanja da je Bog nemocan da

spreci nepravilnosti, razmotrimo mnogo mocniji koncept, koji je
istovremeno i mnogo vise ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj
skoli je neophodan i postoje odredjene stvari koje ucenici u
odredjenim razredima rade, jer su one za njih odgovarajuce.
Arapi moraju da ratuju, bas kao sto i Aboridzani i ljudi sa Wall
Street, a moraju da rade to sto rade. Oni se nalaze u odredjenim
razredima i dobijaju odredjene zadatke. Ako zelite da budete
srecni kao ucitelj u cetvrtom razredu, morate da razumete kako
cetvrti razred funkcionise. Nastavni plan cetvrtog razreda na
Zemlji sadrzi mnoge lekcije o osecaju odvojenosti od Boga i
ostatka covecanstva. U cetvrtom razredu se suprotstavljamo
drugim osobama i grupama u pokusaju da dokazemo da smo u
pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i unistavamo ako treba, kao
licnosti ili kao nacije. To nije nista pogresno- to je naprosto
cetvrti razred.

Vi ste, naravno, odavno odlucili da ne zelite vise da budete u

cetvrtom razredu. Mozda ste cak odlucili da vise ne zelite da
budete ni ucitelj u cetvrtom razredu. Kada neko oseca hitnu
unutrasnju potrebu da odustane od spasavanja ljudi koji ne
mogu da shvate koliko je vredno da se stvari rade na duhovan
nacin, dolazi do unutrasnjeg sukoba. Cesto verujemo da je nasa
"duznost" da spasemo porodicu i prijatelje ili da popravimo
greske i zla koja su nacinjena u svetu, cak iako smo vec potpuno
iscrpeljeni od prethodnih upornih i neuspelih pokusaja. Pa,
imam dobre vesti. Postoji bolji nacin. To je put kojem nas uce
ucitelji majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici,
prijateljima i planeti. On je oslobodjen stresa. Zabavan je,
uzbudljiv, odusevljava, povecava snagu i energiju.

Sami biramo ucitelje- autoritete i majstore

U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja,

oni koji mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve,
prozive zivot u miru i sigurnosti, i oni drugi, koji sve rade po
ovozemaljskim pravilima. Ova druga grupa uvek zeli "da bude u
pravu". Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasledje
ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su
ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje
poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne
principe, ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Druga grupa
ucitelja tezi da se osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba
da donese neku odluku, umesto da se okrene duhu. Drugu
grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete, oni su vas
vaspitali, ucili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam sopstveni
"ispravan" sistem verovanja.

Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto

je izvan polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri
okupira svakodnevni zivot, da, posto smo proziveli godine kao
odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moc da se
usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno.

Sasvim maloj deci jos niko nije stigao da kaze "glupost" o

postojanju beskonacnog broja realnosti. Sve je moguce za mladi
um. Ogranicenja, teskoce, zabrane, krivica, "ovo treba da uradis,
ovo moras da uradis", surov zivot, a sve te pretnje su u stvari
naucene. Ova neprijatna ubedjenja usadili su nam dobronamerni
autoriteti.

Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je

istina ono sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna
bica na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima,
usima i skladiste ih u mentalnu banku podataka. Do informacije
se moze doci iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada
dodje vreme za akciju, oni prepakuju uskladistene informacije
tako da pronadju najprobitacnije resenje za problem. Ipak, sva
resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim ponavljanjem ovog
procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti i veoma, veoma
sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema
dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po
korak.

Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce

u skoli intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je
tesko ici napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u
zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uce nas o
radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji,
politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu
kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo, resavamo
probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola.

Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je

inteligentno oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka
tacna, onda ne postoji svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa
jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece,
glad medjusobno se iskljucuju.

Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili

majstore, moramo da znamo jos neke stvari. Autoriteti su
poznati po svojoj tvrdoglavosti, po ponasanju tipa "A",
infarktima i drugim bolestima izazvanim stresom. Oni umeju i da
skoce sa oblakodera kada ekonomska ili neka druga situacija
"izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova ocekivanja.

Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko, ko cita

ove reci, u nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje
kao sto su ova? Zasto su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa
onim cemu nas uce autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od
naseg vaspitanja i obrazovanja, majstori kazu da treba da
postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta ce biti
sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju. Majstori
ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin
zivota. "Kurs cuda" kaze da ne treba ni da napadamo, ni da se
branimo i da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi.
Kaze da umesto da budemo obazrivi kada se upustamo u
odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadrzimo
unutrasnji mir u svakom trenutku.

Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu

objektivnu realnost opazenu pomocu pet cula. Oni imaju
naizgled iracionalne izjave kao sto su: "Sve sto vidim ne znaci
nista" i "Vidim samo proslost"?. Narocito zbunjuju reci kao sto
su: "Moja sigurnost je u tome da prestanem da se branim" i "Ne
opiri se zlu". Majstori nas uce da ukoliko prestanemo da i
najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na Zemlji,
mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze
najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete,
mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog
raja na Zemlji. Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina
da se uspesno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje
stvari. Isticu da je potpuno uzaludno pokusavati da se isceli ma
sta sto se nalazi izvan nas samih, pre nego sto se sami ne
iscelimo. "Ne postoji nista izvan nas", kazu. Sve sto kazu
majstori je kao samar za autoritete.

Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da

analizira i racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako
sto popravlja greske u drustvenim i ekonomskim sistemima.
"Kurs cuda" naprosto kaze da je analiza svojstvena egu, a da
popravkama treba da se bavi Sveti Duh. Ne covecanstvo.

Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu

ili treba da uvek zadrzimo smiren um? Sta vise pomaze? Da li
treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to
prepustimo Svetom duhu? Aktivisti ili pacifisti? Ili su mozda u
pravu oni koji kazu da Bog deluje kroz nasa dela i da onda kada
pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo bozji posao?
Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano sprovodimo
bozji gnev?

Ko je u pravu, autoriteti ili majstori ucitelji?

Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam

biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije.
Razlicitost je jedna od mogucnosti. Ova knjiga ispituje vrednost
ucenja majstora i mogucnost da jedino pomocu njega mozemo
da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toliko zudimo. Nacin kojim
se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do bola.
To je karma. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje,
zabavno je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta
odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih
ogranicenja koja nisu bas zabavna, onda ste mozda spremni da
objavite kako vise nemate vremena za karmu. Kako bismo
odbacili karmicki put i direktno presli na radost, veselje,
uzbudjenje, unutrasnji mir, moramo da sledimo savet kralja
Solomona:"Od svega sto primas, primi prvo razumevanje".

Struktura Zemljine skole

Pokusajmo da razumemo zasto postoji zivot na Zemlji, da je

Zemlja skola i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom zivotu.
To ce nam doneti dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji.
Zamislite da je nestala sva napetost, nema vise borbe,
bezizlaznih situacija. Sve sto ste ikada zeleli je vase kada uspete
da shvatite kako sistem funkcionise, kada odijete da verujete
autoritetima, kada odaberete da budete "za svet, ali prvo za
sebe." Svi mozemo da postanemo majstori ucitelji.

Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih

osoba u ovom trenutku je na niskom stupnju duhovnog razvoja i
bauljaju po mraku. Nemaju ni najmanju mogucnost da razumeju
uzrok i posledice kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su
zrtve svega. Ukoliko ih je iskustvo naucilo da budu snalazljivi u
obicnim zivotnim situacijama, oni ce primetiti da mogu u veoma
maloj meri da uticu na svoj zivot, ali nece ni pomisljati da mogu
da uticu na tzv. okolnosti. Sigurno nikada nece ni pomisliti da su
sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja. Oni jos
uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim
bicem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogresno ici
naokolo i ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga (kao
sto je samoodbrana ili patriotizam) slaze se sa njihovim
shvatanjem univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao
nesto izdvojeno, prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao
nepravda i drugi ljudi i sistem.
Ono sto je prosecan nivo ljudske svesti na planeti danas,
slobodno mogu da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti
nalik na TV sapunice. Vecina vremena evolucije je provedena
bas na ovom nivou, koji je ujedno i najduzi put kojim mozemo da
se vratimo kuci.

Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to moze tako da izgleda

na prvi pogled i potcenjivati razrede lici na ego trip. Cak i ucitelj
zna da mnogi od djaka u njegovom razredu mogu da ih
prevazidju, da postignu mnogo veci nivo obrazovanja, steknu
veliki broj titula i diploma. Mi smo samo privremeno u
odredjenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u sledeci.

Deseti razred

U ovoj alegoriji o skolskom sistemu, posmatrajmo grupu ili

skolski razred sa ljudima koji su daleko ispod prosecnog nivoa
svesnosti. Oni jos uvek nisu prosvetljeni. Prosli su sve
prethodne razrede i evo ih u desetom. U njemu je naglasak na
mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako inteligentni. To je i
razumljivo, svako ko je proveo u skoli osam ili deset miliona
godina i stekao znacajno iskustvo, mora postati inteligentan.
Takve ljude obicno nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti.
Rade kao ekonomisti, profesori, generali, politicari i nekako nas
podsecaju na nase roditelje. Veoma su tvrdoglavi, tesko
usvajaju nova ucenja, misle da vec sve znaju. Novu lekciju mogu
da usvoje jedino kroz obrazac logickog objasnjenja.

Danas su mnogi, od javno priznatih autoriteta na planeti, u

desetom razredu. Posto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv
nacin objasne kako je potrebno imati petsto hiljada vojnika u
Saudijskoj Arabiji. Sve su shvatili, imaju odgovor na sve, ali se
ipak bacaju kroz prozor kada dodje do kraha na berzi. To su
dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina kako bi postali
inteligentni, ali nisu srecni. Da li poznajete nekoga ko je pravi
intelektualac i istovremeno je i srecan? Previse su okupirani
debatama i raspravama, kao da zaista znaju sta je realnost!
Ukoliko ne uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je
njihovo stanoviste ispravno, imaju osecaj gubitka. Veruju da je
imati pet cula realno, sve svoje informacije dobijaju preko njih,
pohranjuju ih u svoju banku podataka i u njoj traze odgovore
kada su im potrebni. Ubedjivace vas kako je dobro biti
republikanac?ili demokrata?i svi su oni u pravu jer svoje
misljenje formiraju na osnovu svoje baze podataka. Ali u tim
bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta
podataka koji su dostupni na planeti. Kako se moze doneti
ispravna odluka na osnovu veoma ogranicenog broja podataka?

Intelektualci uzivaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je

uzbudljivo kada postanete maestro u odredjenoj vestini, kao
kada dobijete novu igracku. Zabavno je biti glavni, ali nema
garancija da intelekt moze doneti unutrasnji mir. Njihov um se
uvek takmici i tesko im je da sede na obali jezera i pecaju. Oni
poskoce kada im padne ideja na pamet i objave: "Imam ideju,
moram odmah da se vratim u kancelariju i da je razradim!" Ceo
zivot zive kroz intelekt. Nevolja sa ovim konceptom je u tome sto
se univerzum neprestano i potpuno menja i pomera u svakoj
desetinki sekunde. Kada neko sazna sve sto ima da se sazna u
nekoj odredjenoj sekundi, vec u sledesem trenu njegovo znanje
je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj
situaciji. Znaci, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove
informacije. Moze se uzivati u toj igri tokom nekoliko zivota, ali
da bi se kroz intelekt dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme
koje je makar za samo jedan mali trenutak duze od vecnosti.
Medjutim, vecina intelektualaca i onako ne zeli da postigne
unutrasnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje znanja
relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je
znacajno da budu deo planetarne intelektualne elite.

Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj

planeti, bez obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi
oslobodjenju svakoga od nas. Divimo se kada neki vrhunski
intelektualac pronadje lek protiv paralize. Zahvalni smo kada
inzenjeri ili naucnici naprave neki novi aparat koji nam olaksava
zivot. Inspirise nas i pokrene kada neko, bez obzira na kom je
stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada ucimo, desava se
razmena i tada se razvijamo. Kroz nas razvoj, oslobadjamo sebe
i citavo covecanstvo.

Moram da kazem da ce bas svako u zemaljskoj skoli neizostavno

postati genije. Ali su svi oni koji ozbiljno zele da se probude vec
diplomirali u najnaprednijim razredima jos pre nekoliko zivota
koje su proziveli. Vi ste obavezno inteligentni ako radite sa
svetlom, t.j. sirite duhovnost na planeti. To je neophodan
preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaceni u vir
intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je
stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osecaj
transcendentalnog iskustva. On se potpuno bavi planetarnim
dilemama i potpuno ignorise zapovest: "Neka se tvoja paznja
usmeri potpuno na Boga". Moze da na neprijatan nacin odlozi
postizanje unutrasnjeg mira i spoznavanje vasih sposobnosti za
isceljenje na odredjenoj tacki u kojoj se nalazite dok sluzite
dobrobiti covecanstva.

Treba otvoreno reci da su osobe koje se nalaze u desetom

razredu u smislu linearnog vremena presle devet desetina svog
puta, a postigle su samo polovinu rezultata koje bi mogle da
postignu u svetu dualiteta. Razvili su samo levu polovinu svog
mozga i koriste samo polovinu kapaciteta koji su im prirodno
dati kako bi funkcionisali u zivotu. Potpuno su uvereni da je
intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo tako sto ce
upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru biraca.

Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku

primecuju da su se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto
odbijaju da izvrse ono sto im oni narede. Cak i ako "znaju" sta je
ispravno, a sta pogresno, oni uporno veslaju uzvodno
pokusavajuci da ubede ostatak sveta da se ponasa po njihovim
pravilima. Posle citavog zivota provedenog u iscrpljujucim
pokusajima da poprave ljude, oni konacno zakljucuju da je to
nemoguce. Kada konacno odustanu od bitke, oni nesvesno
dopustaju univerzumu da ih prenese do sledeceg razreda.

Jedanaesti razred

Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u

ovaj plan realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i
politicarima koji donose racionalne odluke. Znate, tako
funkcionise karma. Cesto se vratimo kao osobe potpuno
suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom zivotu, verovatno
je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na tome da
razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo
balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i
ljudi ceo zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili
nije. To su senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti
kada treba da pomognu nekome ili doprinesu necemu. Cesto
zestoko kritikuju logicku stranu sveta.

Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto

je na primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca
sezdesetih koja su zivela u skolskin autobusima i verovala da
cine dobro tako sto nose cvece naokolo i farbaju zidove u
dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike koja je
iritirala umove tvrdokornih intelektualaca koji su govorili: "Eh,
kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili se?" Za ljude iz
jedanaestog razreda nije najvaznije da nadju posao. Ali, njihovi
roditelji su jos uvek u desetom razredu i veoma frustrirano
govore:" Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je
najbolje i upisao se na Harvard, zaposllio se u velikloj
korporaciji?," a oni bi im odgovarali: "Tata, ja nemam vremena
za koledz, moram da dezuram pored reke u koju se baca otpad!"

Ljudi iz jedanaestog razreda su oni koji smatraju da moraju da

urade neki vazan zadatak. Zele da zaustave ratove na planeti,
ukinu zagadjenje, rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za
kancer, nahrane gladne u Africi. To je radikalno drugaciji pristup
od intelektualnog drustva koje kaze: "Neka oni samo idu u skolu
i tamo otkriju kako da zaradjuju za zivot". To je u stvari veoma
logicno, ali ne i saosecajno.

Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na

desnu hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Kazu: "Spasicu
salamandera", a to nije racionalno. "Spasicu sume", a ni to nije
racionalno. Oni funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema
ljudima. To je iracionalno stanje ljudskog bica i ono obicno
potraje nekoliko zivota.

Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije

na tome da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave
velike korake kako bismo postali svesni potrebe o
medjunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Ali se i oni ipak
potrose. Njihovi medjuljudski odnosi postanu ispunjeni stresom.
Nemaju dovoljno vremena za meditacije i unutrasnji mir. Jer su
stalno zauzeti.
Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine ili
one koji pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age
grupe ce vam reci da su oni sustina onoga sto predstavlja
prosvetljenje na Zemlji. Insistirace da vole svoj posao, da su
zaista srecni, i da nisu oni krivi sto nemaju dovoljno novca ili im
zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju sa isceljujucim
kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami Whosits-a
?toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju
unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce
planeta izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce
svi delfini nestati, da ce se polovi istopiti.

Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga

sto je golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one
entitete ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike
svesti koji postoje na planeti. "Moram da im se pridruzim, da
postanem deo grupe! Zelim da se borim protiv nukleranog
oruzja!" Pravi ucenici jedanaestog razreda su sam slag na torti
medju ovozemaljskim bicima. Tek smo zavrsili deseti razred i
dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se
ne postane majstor.

U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u

nebesko carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li
znate koliko iznosi broj stvari kojima smemo da se
suprotstavljamo, a da istovremeno postignemo prosvetljenje?
Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije majstore, nula. Oni
su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne boje se kao
ljudi koji su u jedanaestom razredu.

Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos

da se ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela
istina je da je Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde
ne postoji nista sto treba da se popravlja. Ako se neko nadje na
Zemlji u ljudskom telu, znaci, da ma koliko bio saosecajan i
inteligentan, jos uvek nije prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u
skoli, u odredjenom razredu i taj razred nije greska, on je
savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi na kraju dovode
do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje.
Kosmicki zakoni nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo
treba da budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti
smiren. Ako treba da dajes radost, moras biti radostan. Ne
mozes da darujes ono sto nemas. Ucenici jedanaestog razreda
ne dozvoljavaju sebi da budu srecni dok druga ljudska bica pate.

Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da

zavrse svih jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju
zemaljsku skolu obicno ne preskacu razrede. Zbog toga svaki
entitet koji mozemo da sretnemo na raskrsnicama covecanstva
prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz jedanaestog razreda koji
su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece odvesti kuci,
moraju da zavrse jos jedan razred.

Dvanaesti razred

Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim

zavrsio proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao
kroz celokupan put intelekta i mada mu je sada zabavno da
prepozna svoju izuzetnu inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u
raj. Razvio je i svoju intuitivnu stranu i postao "balansiran". To
je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je ocekivao da ce sve biti
lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos ima necistoca u
njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na planeti.
To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam
mora da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji.

Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda

spremni za tranziciju, to je onda kada su spremni da dignu ruke i
odustanu. "Celog zivota se trudim da zaustavim ratove i nista.
Dizem ruke." Da bismo mogli da stignemo bilo gde u okviru
ovog sistema, jedini nacin je da se predamo. Bas u tom trenutku
predaje desava se prelazak u dvanaesti razred.

U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja

se izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da
prepustimo sili i mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot.

Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih

ponovo na Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde
traze. Oni cine tranzicioni tim koji treba da olaksa process
skolovanja i diplomiranja na Zemlji. Postoji mnogo ljudi na
Zemlji koji vole da se izdaju za clanove tranzicionog tima, a u
stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko su vezani za
svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina pravih
clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da
idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni
vode sa sobom i citavu planetu.

Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u

redu i da ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj
razvoj i bas to je dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo.
Kada ste zaista u redu, onda ste u miru sa samim sobom.
Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira ukoliko zelimo da
olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u fazi razvoja,
mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek u
okovima, koji mogu i da zveče. Diplomci ne mogu da imaju
nikakve okove.

Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu.

Vracaju se sve do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna
iskustva iz njih u svesnom obliku. To ne znaci da se od njih
ocekuje da se secaju detalja ranijih zivota u kojima su bili
svestenik ili mucenik ili vremena kada su hodali u sandalama
negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili, detalji su
nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada
usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom
razredu.

Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma

konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se
vratimo intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV
sapunici. Cesto se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono
sto smo nekada ranije vec radili na nasem putu razvoja. Tesko je
lisiti se navika koje smo usvajali tokom miliona godina. Tako
cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da znamo sve odgovore
i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To znaci da
nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz
desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje
povremeno ici kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u
tome sto sada nije zavistan od njih. Odatle dolazi i recenica:
"Nemoj imati drugih Bogova osim mene". Ako nasim misljenjem
dominira intelekt ili TV sapunica, oni postaju nasi Bogovi i tada
se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom corsokaku.

Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan

nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad.
Pocinju da zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u
zivotu. Pocinju da uviđaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju
svoju sopstvenu bozansku prirodu. Sada pamte da samo jedna
afirmativna misao moze da resi mnogo vise problema nego sva
resenja iz desetog i jedanaestog razreda zajedno i kombinovano.
Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da budu, da jednostavno
budu, otelotvorenje Boga.

Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da pređu preko ulice

u kojoj se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan
kako bi ziveli na Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste
nije kreativan. Za razliku od intuicije, ne moze da dosegne
neistrazeno i otkrije dotad nepoznate odgovore. I tako konacno
dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze u intelektu, kao
ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo ogorčeno da i
ne postoje nikakvi odgovori. To se desava kada univerzum
ustane da aplaudira i kaze: "Hajde da vidimo da li ovu osobu
možemo da zbunjujemo jos neku godinu, pa da je posle toga
izvlačimo iz ove zbrke".

Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret

Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaže svoj razvoj i
univerzum ne može da uradi nista drugo nego da zastane i da
ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti
naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo.
Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi
kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na

intelektu. Međutim, raditi bilo šta linearno je ekstremno sporo u
odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno.
Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu
razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu
dolaze ideje. Za duhovnog učenika učenje i znanje ne
predstavljaju teskoću. On zeli da pređe sa jednog nacina ucenja
koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su
uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da
nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u
odnosu na ono koje možemo da dostignemo. Svaki dobar guru
prvo kaze novom uceniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj
um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja
sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina
na nebesima). Prisećamo se reci iz "Kursa čuda": isceljen um ne
planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja
je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze. Samo sacica entiteta na
planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na
ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa prijatnim
univerzumom. Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke
zakone stvaranja.

Drugo poglavlje

"Kosmicki zakoni"

Zemlja funkcionise na osnovu kosmickog zakona. Pocinjemo da

shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na
Zemlji. Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih
zivota, nismo ni pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti
zakoni. Medjutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionisu
kreativni principi, mozemo da ih prakticno primenimo kako
bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu zelimo.

Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi

mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga
zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit,
ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se moze upotrebiti
u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili moze da sluzi unistenju
covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slucaju
ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje kako ce
upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika, um koji je
osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne
energije. On, na primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini
vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobođenom bilo kakve
napetosti.
Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja
namera nije da ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i
saosecanja. Kao sto cemo kasnije videti, istinska ljubav i
saosecanje su, sami po sebi, bazirani na cvrstim principima.

Kako bismo uspeli da sami sebe osnažimo, moramo da na

Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na
depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u
međuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne
osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam bude
zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da
odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada
je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog
principa za pomoc, on nam ne moze garantovati "darove",
"isceljenje". Ali, moze da nam se prikaze, da nam da neki znak,
povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao sto je
uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na nama je da odlucimo
kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pašćeš

dole. Dok letiš prema tlu, mozda će ti pasti na pamet zakon
gravitacije. Međutim, to tlo prema kome letis nece biti briga za
zakon gravitacije. Gravitacija nija osoba i neće reći: "Ona je tako
fina osoba, možda ću joj dozvoliti da se lagano i elegantno
prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzrocni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima ću govoriti

veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao škola,
određeno je da ce realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog
plana. Ljudi koji su proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa
drugim planovima postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni,
emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se
kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno
rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na kurseve trgovine i
prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis da imas i
dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog

stanovista, docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja
okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki nacin bavio,
nije nista upuceniji od vas. Manifestacija necega sadrzana je u
mislima koje se nalaze u nasem umu. Tako sistem funkcionise.
Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snaznu
tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo.

Ne opirite se zlu

Možda verujemo da učitelji majstori ne mogu da razumeju kako

su naši životi kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali
njihovi životi, vrlo je verovatno da su njihovi metodi, zapravo,
jedini metodi od svih postojećih na Zemlji, koji pomažu da se
reše svi problemi. Veoma je važno da se obrati pažnja kako na
ono što su oni savetovali da treba da se radi, tako i na ono što
nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se prosvetljenje postiže
time što se dobije diploma na koledžu. Nisu rekli da treba da
mobilišemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli
da okupimo pristalice kako bi podržali našu stvar. Ali, rekli su:
"Molite se jedni za druge". Mi stalno insistiramo na tome da je to
isuviše pojednostavljeno. "Ali, vi jednostavno ne razumete mog
muža. Tu molitve ne pomažu, treba mi čekić!" Šta je Isus rekao?
Da okrenemo i drugi obraz. "Da, ali kada bih okrenula i drugi
obraz, cela planeta bi nestala". "U jednom trenutku kucne čas
kada treba da reagujemo muški, kao John Wayne!" Ali, u suštini,
to nije dobar način. Isus je rekao da se ne opiremo zlu. Mnogi
dobri ljudi, zato što su naučili da treba da budu saosećajni,
provedu čitav svoj život suprotstavljajući se zlu.

Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu

pretpostavku. Ukoliko je tačno da stvarnost nastaje na osnovu
misli kreiranih u glavi i osećanja kreiranih u telu, šta onda
nastaje kada se borimo protiv rata?

Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko

uspešan da ima čitavu kolekciju postera dece sa opekotinama
od nuklearnog oružja, čija se koža ljušti. Te su slike toliko
realistične da se svakome urezuju u um i izazivaju snazne
mentalne i emotivne manifestacije. I, on na kraju postiže to da se
i u stvarnosti materijalizuje samo jos više ozračene dece. Kada
se neko bori svim silama protiv ubistava koje smatra
najstrašnijim zločinom od svih zločina, on zapravo u svom umu
uzgaja snažnu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu emotivnim
reakcijama. Jasno vam je šta ta osoba na taj način stvara, samo
jos jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcioniše zakon kreacije.
Pojednostavljeno rečeno, kada se protiv nečega borimo, mi tu
stvar zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezličan, nema
nikakva predubeđenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan.
Isto kao zakon gravitacije.

Kako da kreiramo Rajski vrt

Univerzum ne moze da napravi razliku izmedju zelja i strahova

koje se nalaze u nasem umu. Ovo moramo da shvatimo kako
bismo ljudima pokazali koji put je pravi. Ukoliko zelimo Rajski
vrt, ili da svi ljudi budu slobodni, kako da dosegnemo moc koja
ce nam to omoguciti?

Ucenici desetog razreda veruju u intelekt i pokusavaju da budu

kreativni tako sto debatuju. Puno eksperimentisu, ponekad se
sukobljavaju. Ucenici desetog razreda se bore protiv svega sto
je stetno. Na neki nacin, bas oni i proizvode najvecu stetu na
planeti. Tek u dvanaestom razredu se po prvi put zaranja u misli
koje se manifestuju u realnosti. Tak tada ljudi pocinju da
posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do preokreta u
njihovom saosecanju i razumevanju. Pocinju da uviđaju da nisu
zrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo šta.

Ako zelimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se

zalazemo da ona bude anti-braon? Ni slucajno. Prosecan um ne
moze da shvati ovu razliku. Ali oni koji su poceli da shvataju
koliko je duhovno dva i dva, mogu da vide taj odnos uzrok,
posledica. Lako je uociti razliku izmedju onih koji uspesno
kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvecuju svojim
ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi cudesno mocno
kada bi se borci za zastitu zivotne sredine prešaltali, pa da se
zalazu za to da sve bude cisto, umesto sto se zalazu protiv
zagadjenja. Um je neuporedivo mocniji kreator fizicke realnosti
od bilo kakve vrste kreativne moci na fizickom planu.

Stvaralacka moc koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je

nekih cudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji
vaze na ovom planu. Tu spadaju i oni koji kazu: "Vizualizirajte
mir". Mi zaista spasavamo planetu onda kada se prešaltujemo sa
toga da budemo protiv negativnog na to da budemo za
pozitivno. Shvatate? To je krucijalno za razumevanje uzroka i
posledice. Zaustavljanje rata stvara pakao. Vizualiziranje mira
stvara raj.

Svest kreira realnost

Uvek idite direktno na ono sto zelite da kreirate. Vi ste jedan od

šest milijardi ljudi na Zemlji koji cini njenu kreativnu snagu i sve
sto jedan petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje
na planeti. Zasto diktature propadaju? Zasto ljudi u jednoj torbi
nose staklene flase, a aluminijske konzerve u drugoj? Zasto je
pao Berlinski zid? Da li se sve to desava zato sto su intelektualci
o tome vodili debatu? Naravno da ne. Meditacija je ucinila vise
za spas ove planete nego svi intelektualci i svi oni koji
funkcionisu kroz slepo saosecanje zajedno.

Polje rada meditacije nalazi se na uzrocnom nivou. Zar nije

zanimljivo da su svi gurui ucili svoje studente da opuste telo.
"Hajde da udahnemo duboko i da radimo malo jogu da bismo
prevazisli fizicki nivo". Nisu kazali: "Hajde da se uzbudimo i
uznemirimo sto vise!" Rekli su: "Opusti se. Umiri se. Ne pokreci
se. Gledaj samo u Boga". Sada u svom umu zadrzite vasu ideju
o tome kako vi zelite da Zemlja izgleda. Vizualizujte ono sto
zelite, a ne ono pritiv cega se zalazete. Kosmicki zakon nema
nikakva predubedjenja i nije ga briga sta to vi vizualizujete.
Nikada nece reci: "Pa, ta misao je losa, prema tome ja necu da je
realizujem".

Berlinski zid je pao kada je 31. decembra nekoliko miliona ljudi

ucestvovalo u meditaciji o isceljenju sveta. Niko nije nasao neko
bolje objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter
Jennings nije nista rekao o razlozima za pad zida na vestima u
sest sati. Sigurno nije pao zaslugom nase vlade, armije ili
ekonomskih sankcija. Pao je iskljucivo zbog toga sto se svest
promenila.

Da li je nekoliko miliona ljudi koji su meditirali znalo sta rade?

Da li su mogli da shvate kolika je stvaralacka moc uma? Jedva.
Nisu imali pojma o sinergickom efektu njihovih kombinovanih
misli. Ali su se osecali dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su
uvereni da ce mir zavladati na Zemlji i da ce se harmonija trajno
uspostaviti. Oni su mogli kasnije da svakodnevno pokusavaju
da poprave sta ne valja, ali to nije bilo vazno. Tog poslednjeg
dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom pravcu i
ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula
prema miru.

Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvrsila

tranzicija na Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira
da bi se stvorio planetarni mir i ocistio vazduh? Majstori su rekli
da ukoliko imamo veru cak toliko malu kao zrnce soli, bice
dovoljan samo jedan procenat vremena. Proizvoljne misli
svetske populacije zapravo nanose veoma malu stetu nama ili
planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi koji su
zajedno ukljuceni u neku proizvoljnu misao tako da jedna
polovina misli ovo, a druga polovina ono. Jedna polovina kaze:
"Svi ce biti spaseni ako uradite ovako kako ja kazem", a druga
kaze: "Ne, treba ovako kako ja kazem". U kom pravcu se oni
krecu? Oni zapravo stoje, jer svako vuce u suprotnom pravcu.
Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od kojih svako vuce u svom
pravcu ubacite sacicu onih koji su voljni da rade u harmoniji i
usredsrede se na odredjenu misao u svom umu kako bi se islo u
odredjenom pravcu, doci ce do kretanja. I pre nego sto se
osveste, celo covecanstvo ce preci na drugu obalu. To je
kosmicki zakon.

Uzrok promene uvek treba prvo potraziti na nivou svesti. Ali,

vise volimo da taj uzrok bude nesto opipljivo i dramaticno, nesto
sto moze da bude vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakse da
se posle svima kaze sta treba da urade pa da spasu planetu.
Medjutim, stvari tako ne funkcionisu, jer nas sistem verovanja
kreira nasu realnost.

Ponasanje je nekreativno

Jedna od stvari koju cemo morati da prihvatimo je da je

ponasanje irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, nase
programiranje se najvise vrti oko ponasanja. Osecaj krivice
postoji jer su nam autoriteti rekli da nase ponasanje moze da
naskodi nekoj drugoj osobi. Dobili bismo cusku kadgod bismo
nesto uradili pogresno. Kada smo porasli dovoljno da razumemo
govor, prva rec koju smo culi je bila "ne". "Nemoj ovo, nemoj
ono, nemoj, nemoj, nemoj!" A ipak jos niko od majstora nije
rekao da ponasanje ima bilo kakav efekat. Oni su shvatali da
cinjenje nije kreativna snaga na planeti.

Cak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje

realnosti, cesto se razocaramo jer ne mozemo da vidimo kako se
to nase misli materijalizuju i kako mogu da nam donesu zeljene
promene. Isfrustriramo se i pocnemo ponovo da cinimo u
objektivnoj stvarnosti. Ali, taj nacin nam ne donosi trajnu srecu,
niti ce to ikada moci. Mi smo istrenirani da nam nasih pet cula
daje jedinu pravu sliku realnosti. Zato i ocekujemo da mozemo
culima da opazimo i opipamo konstrukciju nase "kreacije". Kada
bi to bilo tako, Isus bi morao prvo da "konstruise" vodu kao
cvrstu materiju, pa da onda hoda po njoj. Na ovom planu svest
je ono sto je realno. Cinjenje je samo prirodna posledica svesti.

Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego sto se

izgradi. Isus nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai
Baba zaustavio rat. Ali, oni omogucavaju tranziciju ove planete.
Uvek zelimo da se vracamo izvornom nacinu stvaranja o kome
su govorili veliki spiritualni ucitelji.

Molim vas da me ne razumete pogresno, ne kazem da je cinjenje

lose ili nevazno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je nasa
priroda. Deo naseg traganja, nase igre. Ples u nasem zivotu. Ali,
ono nije uzrok. Moramo biti mudri i da razdvojimo uzrok od
posledice. Moramo da naucimo kako da kreiramo nas univerzum
pomocu misli, pa ce ples biti sve sto cinimo.

"Poverenje"- najveci horor metafizickog pokreta

Neki su bili u prilici da se upoznaju sa procesom afirmisanja i

odbacivanja koje nude neke motivacione grupe kao sto su Unity,
Science of Mind, Christian Science. Istovremeno shvatamo da
nas sistem verovanja kreira stvarnost i da je on jedina stvar koju
mozemo da menjamo. Ako primecujemo neku gresku u svetu, to
znaci da treba da popravljamo nas sistem verovanja, a ne
gresku. Dopada mi se Emmet Fox koji veoma jasno govori o tom
procesu. Cak je u jednom od svojih radova pokazao koliko je
nas sistem verovanja mocan na primeru novcanice od deset
dolara. Ako zaista poverujemo da ona pripada samo nama i
nikome drugom, mozemo da je ostavimo na ulici na sred
Njujorka i da se vratimo za dve nedelje- ona ce nas cekati.

Ja sam ovu lekciju isprobao na sebi. Uvek me je zabrinjavalo to

sto se ogromna energija trosi na zastitu imovine i koncept brava
i kljuceva. Izjavio sam da cu prestati da zakljucavam auto jer je
on samo moj i niko ne moze da ga ukrade. Pa, vrlo brzo ga ih je
neko ukrao. Univerzum je, u stvari, zeleo da mi pomogne da
naucim ovu lekciju. Posto sam vec bio odlucio da zivim svesno,
nisam se naljutio niti uzrujao kada sam primetio da je auto
nestao. Sedeo sam u tisini i pokusavao da dokucim koje sam to
pogresne misli imao u svom umu. Shvatio sam da sam bio
pomalo sebican kada sam izjavio da ne treba da stitim svoju
imovinu. Pohvalio sam se najmanje sestorici ljudi koje sam
odlicno poznavao kako licno Bog stiti moju imovinu. Kasnije
sam od jednog od njih morao da pozajmim telefon kako bih
pozvao policiju. Kada sam shvatio u cemu sam pogresio, proslo
je samo nekoliko sati i pozvali su me iz policije da me obaveste
da je auto pronađen.

Nekoliko veceri posle tog događaja, vracao sam se sa posla

nesto pre ponoci. Pre nego sto sam skrenuo na put koji vodi ka
mojoj kuci, pukla je guma na automobilu. Toliko sam bio umoran
da sam odlucio da je tek ujutru promenim. Meutim, ponovo je
ukraden. Kada sam se prethodne noci vracao kuci, ostao sam
bez goriva. Lopovi koji su ukrali auto nisu daleko odmakli i
policija ga je lako pronasla. Kako bi mogli da ga pokrenu, morali
su i da mi promene gumu! Auto su mi krali jos tri puta dok nisam
uspeo da prepoznam greske u svom sistemu verovanja. I svaki
put mi je auto vracan u boljem stanju nego sto je bio pre krađe.

Duhovno postenje

Kako povecavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog

postenja. Priznajemo da su nas neki nasi blokovi sprecavali da
dodjemo do zeljenog rezultata.

Uobicajeno postenje se veoma razlikuje od duhovnog koje

priznaje da smo nepaznjom kreirali neke stvari koje nismo zeleli.
Autoriteti veruju u greske. Njihova verzija postenja je: "Budi
realan, sve si upropastio". Oni zele da nature krivicu kao kaznu
za greske. Pravi duhovni tragac spreman je da vidi siru sliku, da
veruje da, u stvari, nikada nije nacinio gresku. Sva njegova
prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima gradi
kosmicku svest.

Moramo da kroz proces ucenja naucimo kako da kreiramo

radost za sebe. To ne moze da radi neki guru umesto nas.
Duhovno postenje je priznati da je to proces. To je razvoj. On
podrazumeva da se ono sto ne funkcionise zameni necim sto
funkcionise. Nema krivice. Samo radimo veliko spremanje.

Ann Landers je svojim citaocima (porodici Rubinow) napisala

sledecu posvetu: "Dobra procena dolazi na osnovu iskustva.
Iskustvo dolazi na osnovu lose procene". Ocigledno nista u
zivotu nije greska. Sve postoji samo da bismo mi postali mudriji.

Molitva

Molitva je sustina bilo kog puta budjenja. Kako bismo se vratili u

nase prirodno bozansko stanje, moramo da funkcionisemo kao
da smo vec u tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija
i neprekidna veza sa beskonacnim. Zato je svaki majstor ucio
studente da koriste njihove prednosti. Kada se telepatski
obracamo duhu, priznajemo da verujemo u jedinstvo.

Isus je govorio: "Trazi i dobices". To je tacno. Univerzum ne

moze da nam sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo nasu
stvarnost i ono sto je u njoj. Svaka molitva uvek bude uslisena,
ali obavezno na nacin koji nece ugroziti nas sistem verovanja.
Taj sistem cini i verovanje u ogranicenja ili oskudicu.

Kada kazemo: "Boze, ja sam potpuno svorc, molim te, salji

novac!" najverovatnije cemo dobiti jos vise racuna i upascemo u
jos vece dugove. Univerzum nam porucuje: "Nisam ja kriv sto si
ti bez para. Ne mogu nista da ti dam, jer ti ja nisam nista ni
oduzeo. Ali, ti si trazio, a misli iz tvog uma se materijalizuju.
Jedino sto ja mogu je da potenciram one tvoje misli koje su te i
dovele do siromastva."
Kako da se oslobodimo misli koje su nam kreirale ono sto nismo
zeleli?

Svako je beskrajno mocan kreator. Svako je sam sebi kreirao

stanje oskudice i gomilu neplacenih racuna. Zasto su se oni
pojavili, a ne prosperitet i izobilje koje smo trazili od
univerzuma? Siromastvo su, pre svega i kreirale nase misli koje
imamo u svom umu u trenutku kada dobijemo neki racun. Misli
su nase molitve. Univerzum nam jednostavno porucuje: " Obrati
paznju! Ovi racuni nisu nikakav nesrecan slucaj, oni su odgovor
na tvoje molitve!" kada otvorimo postansko sanduce i tamo
nadjemo racune, treba veoma pazljivo da pratimo nasu reakciju.
Uvek krivimo druge ili ekonomiju za nase nevolje. Sada treba da
preuzmemo odgovornost za sopstveni zivot. Shvatamo da sami
kreiramo sopstvenu realnost. Umesto da stalno potvrdjujemo
Bogu: "Oh, Boze, nikada nije dosta novca", bilo bi veoma mudro
da potvrdimo: " Hvala ti Boze za moj prosperitet. Ja sam u
protoku i sve je ljubav". Kada racune dozivimo kao mogucnost
da prepozanamo i oslobodimo se negativne energije i kada se
iskreno zahvalimo na razumevanju koje su nam oni doneli,
dolazi do razbijanja stare matrice. "Kurs cuda" kaze: "Sve
postoji samo da biste vi imali najvecu mogucu korist".

Vecini ljudi potrebno je vreme da raskinu stare matrice. Mozda

ce mesecima biti zatrpavani racunima dok ne dodje trenutak
kada ce otvoriti postansko sanduce i iskreno reci: "Oh, hvala ti!
Ovo je sjajno!" Verovatno cemo na pocetku morati da se
pretvaramo, ali nece nam trebati mnogo i postacemo iskreni.
Emerson kaze: "Da bi postao, ponasaj se kao da vec jesi". Kada
odbijemo da gajimo negativnu energiju u odnosu na nedostatak
novca, pocece da se primecuju promene. Postepeno postajemo
svesni uzrocno- posledicne veze izmedju misli i materijalizacije.
A onda, jednoga dana, "sasvim slucajno", nas ce zivot poceti da
zapljuskije prosperitet. Dobijemo povisicu, pobedimo u
nagradnoj igri, ili umre bogata tetka i ostavi nam bogatstvo.
Mozda ce nasa reakcija biti: "Pa, nije nam Bog uslisio molitve,
nego tetka. Znate da te stvari i onako ne funkcionisu". Treba da
obratimo paznju ko je nas pravi dobrocinitelj. Ponekad
zaboravimo da je to Bog.

Verovanja kreiraju dobre i lose medjuljudske odnose

Kada imamo emotivan odnos prema necemu, onda mi to
uvlacimo u nas zivot. To vazi i za nase racune i za nase
medjuljudske odnose. Kada kazemo: " Nijedna moja veza nije
uspela. Boze, posalji mi jednu dobru", sta mislite, ko ce da se
pojavi? Prototip pogresne osobe kakve smo stalno ranije birali.
Sada treba pazljivo da proucimo tu osobu i da odlucimo da
potrazimo drugu. Doci ce nam "sklon neverstvu" broj 51, isti kao
i broj 50, 49, 48? univerzum nas moli da obratimo paznju na to
kakve osobe smo skloni da odaberemo. Mozemo da izmenimo
nase prioritete i da kazemo: "Zao mi je, ali ne zelim tebe ponovo
da izaberem. Izabrao sam da imam vezu sa nekim kao sto si ti
proslog utorka, proslog meseca, prosle godine, u proslom
zivotu. Ne zelim vise nikada da odaberem osobu slicnu tebi.
Zasluzujem nekoga ko moze da me cuje, ko zeli da zajedno
razvijamo nasu vezu i ko se uklapa u moj zivot".

Terapija ili neko iskreno samoposmatranje ce nam mozda

pokazati matricu po kojoj biramo partnere koji su isti kao nasa
majka ili otac. Takvo saznanje sluzi da nas pouci kako da sledeci
put odaberemo drugacije, a ne da nas predstavi kao zrtve koje je
porodica pogresno vaspitala. Kada molimo za pomoc,
univerzum ce nam samo ukazati na greske koje pravimo kada
biramo. Tek kada mi sami pocnemo svesno da biramo, na
cudesan nacin ce se pojaviti prava osoba.

U nasem zivotu nam univerzum nikada ne materijalizuje bas ono

sto trazimo. Pojavljuje se nesto sto nam omogucava da
razumemo da smo mi sami kreirali nesto sto ne zelimo. Onda
mozemo da preispitamo nase prioritete i sami iskreiramo ono
sto zelimo. Apsolutno svaki trenutak u svacijem zivotu je
predivan jer nam pruza mogucnost da prepoznamo i izbrisemo
losu matricu. Sustina je u tome da pocnemo da trazimo vezu
izmedju uzroka i posledice.

Treba da vodimo beleske u kojima ce pisati sta su bile nase

molitve, a sta se stvarno dogodilo. Treba budno da pratimo 24
casa kada posaljemo molbu univerzumu. Vise ne smemo sebi da
dozvolimo da gledamo na zivot kao na slucajnost ili nevolju.
Kada pocnemo konverzaciju sa Bogom, serija znakova pocne da
se pojavljuje u nasem zivotu. Mnogi ce liciti na obicne dogadjaje,
pa cemo ih lako prevideti. Stvar je u tome da smo mi sami
kreirali svoje matrice. Univerzum bira da nam se kroz njih obraca
kako bismo mogli da razumemo poruku. Tako nam ukazuje kako
da ostvarimo zelju. Moramo da shvatimo da svaka "slucajnost" u
zivotu predstavlja poruku direktno od univerzuma.

Obracajte se Bogu kao sebi ravnom

Ukoliko se univerzumu obratimo ponizno i servilno, on jedino

moze da odgovori na nacin razumljiv samo servilnoj i poniznoj
osobi. Izvesna izricitost je pozeljna kada razgovaramo sa
Bogom. Ne treba da zaboravimo da Bog nije nikakav ego koji se
moze osecati uvređeno. Bog je princip. Bog je nepokolebljiv
kosmicki zakon. Kada odlucite da molite za nesto, kazite Bogu
tacno koji je rok u kome ocekujete da dobijete odgovor. Recite
joj da u roku od tri dana zelite da dobijete odgovor zasto nemate
ovo ili ono u svom zivotu. I, veoma pazljivo pratite svaki znak
sledeca tri dana.

Neko vama blizak lezi u komi u bolnici, ne osecate se dobro

zbog njegovog loseg stanja. Zatrazite znak. "Da li ce moj ujak
ozdraviti ili ce ici dalje? Imas 24 casa da mi odgovoris." Ako
propustite znak, ne krivite univerzum. Kosmicki zakon kaze da
ukoliko si trazio, znak ti mora biti dat. Zatrazi dodatni odgovor i
ovog puta ne bauljaj po mraku cekajuci sledecu priliku. Svako
dete univerzuma ima urodjeno pravo da razgovara sa Bogom. I
to svakoga dana po ceo dan. Budite spremni da kazete
univerzumu da zelite da se sinhronicitet , "slučajnosti" i "čudne"
stvari desavaju u vasem zivotu. Recite mu: "Neću da proživim
vise ni jedan dan bez nekog neobicnog dogadjaja koji ce mi
pokazati da nista nije slucajno".

Ja svojim molitvama dodajem: "Zelim da ucim bez bola i borbe".

Neko bi rekao da varam. Ucenje bez borbe je savrseno moguce
jer smo mi ti koji odredjujemo pravila u zivotu.

Praćenje sopstvenog kreativnog procesa

O čemu smo razmisljali protekla 24 casa? Da li je neobicno sto

nam je zivot takav kakav je? Moramo da se usredsredimo da ne
razmisljamo o problemima, dilemama, dramama, o necemu sto
se desilo i kako je to lose. Moramo da se fokusiramo na lepa
iskustva koja zelimo da ostvarimo. Misli koje su u nasem umu se
realizuju. Ne postoji nista prostije od toga.

Ustrucavamo se da kreiramo sopstveni zivot onako kako bismo

zeleli jer se bojimo da ne pogresimo. To je logicno. Vec hiljadu
puta smo kreirali neprijatnosti i borbu i sada se bojimo. Ali,
ranije nismo znali kako funkcionisu Zemljina skola i kosmicki
zakon.

Obicno pokusavamo da promenimo ljude i situacije "tamo

negde". Sada znamo da takav pristup kad-tad kreira nesto
neprijatno. Naucili smo da se nesto "tamo negde" menja kada
shvatimo sta se desavalo u nasem umu i srcu. Pocinjemo da
eksperimentisemo. Znamo da ne postoji nepromenljiva situacija.
Nista u univerzumu nije uklesano u kamenu. Kosmicki zakon
kaze: "Promeni svoj um i promenices svet". Sistem je savrsen.
Rukovođen je ljubavlju. Mozemo da menjamo svoj zivot bezbroj
puta. Izvor cuda nalazi se u mogucnosti uma da se menja.
Bernie Siegel ističe da ne postoji bolest od koje se ljudi nisu
izlecili, bila to SIDA ili najzločudnija vrsta raka.

Kreativne tehnike

Kako da saznamo kakav zelimo da nam bude zivot? To nije bas

tako lako otkriti. Vecina misli da zna sta zeli, a ispostavi se da
samo ponavlja vec neuspesne matrice. Koliko ljudi je moralo da
u zivotu susrece osobe od kojih je uporno pokusavalo da se
otarasi?

Predlazem da svako uradi vezbu sa zutom sveskom. Nabavite

obicnu zutu svesku i debelu crnu olovku. Olovka mora biti
debela. Ne treba da dozvolimo da se u nasu kreaciju infiltriraju
neodlucnosti. Sada zapisite sve sto volite, u cemu uzivate, sta
vam se svidja, za cim ceznete, cemu se divite. Sve ono sto u
vama izaziva topla i prijatna osecanja. Nemojte nista da
propustite. Ako niste popunili barem dvadeset pet strana, niste
se ozbiljno trudili. Uopste nije lako sastaviti iskren spisak koji
istovremeno ima i integritet. Sve nas, drustvo je isprogramiralo
da treba da imamo skromne zelje. Postoji tendencija da se manje
"validne" stvari zature negde izmedju misli i papira. Zapamtite,
to nije dozvoljeno!
Vrlo je tesko osloboditi se tendencije da se na listu uvrste stvari
koje "treba" da budu tu. "Mora" i "treba" su vam majka i otac
ubacili u banku podataka, niste vi. Zapamtite. bez "treba".

Procenite svaku stvar pre nego sto je zapisete. Da li to zaista

zelim? Kada bih imao sve sto zelim, da li bih i dalje zeleo bas tu
stvar? Da li je to nesto sto ?treba? da zele sve osobe mojih
godina ili ja to zaista zelim?

Sta je prikladno staviti na listu? Vi odredjujete pravila. Vi

odlucujete. Stavite stvari koje se odnose na vase licno
okruzenje, gde biste voleli da zivite, sta volite da radite, kako
volite da provodite vreme, kako volite da se ljudi ponasaju
prema vama, itd?secate se pesme Tom T. Hall-a "Volim"?

Evo delica moje liste: volim da prozori imaju divan pogled, da

osecam travu izmedju noznih prstiju, pivo u ledenoj krigli,
leptire. Volim da razgovaram sa ljudima, "Polje snova", da vozim
sam kroz pustinju, kolace iz kalupa. Volim da slusam razgovore
o "novoj fizici", da zivim jednostavno, devojke, meksicku hranu.
Volim slobodu koju donosi novac, meditaciju, tisinu, i moju
zenu. Volim da letim avionom, cvece, postovanje prema drugim
ljudima, neogranicenu viziju, i zivot. Volim harmoniju, smeh,
elegantne vecere, da gledam kako se moja planeta isceljuje.
Volim da gledam u oci ljudskog bica kada "shvati", Volim
zagrljaje, da zivim sporo, reke, i planine. Volim smiren um, da
dodirnem somot, da vodim ljubav, kompjutere, i tebe.

Vasa lista ima dve funkcije, Prvo, pomaze vam da naucite da

pravite izbor u zivotu. Veoma pazljivo je pogledajte i naucicete
mnogo o sebi. Da li vas posao sadrzi mnoge ili samo nekolicinu
stvari sa liste? Da li vasa sadasnja veza obuhvata i osnazuje
stvari sa liste kao i vase licne karakteristike? Kakav posao i
kakva veza bi trebalo da budu pa da obuhvate vecinu stvari sa
liste?

Druga svrha ove liste je da usmeri kosmicki zakon da radi u

vasu korist. Ono sto je u vasem umu, materijalizuje se. Zalepite
vas spisak na ogledalo u kupatilu ili na frizider (ili ga
fotokopirajte i polepite gde god hocete). Sto se cesce budete
potsecali na stvari koje volite, one ce brze postajati jedino
iskustvo u vasem zivotu!

Ponekad se desi da, kada ljudi otkriju da pozitivne misli zaista

funkcionisu, pomisle da moraju da stvore sve dobre stvari u
svom zivotu. "Boga mi, danas moram da stvorim zdravu jetru".
Sednu i "osvetljavaju" jetru. To ce, naravno, da funkcionise. Ali,
sutra ce biti na redu stomak, pa pankreas. To je iscrpljujuce za
um, odrzavati savrseno zdravim jedan po jedan organ. Onda
dodje na red bogatstvo. "Boze, treba da kreiram dovoljno novca
za kucu i kola i za hranu. Ne smem da zaboravim da napravim
mapu sa blagom i vizualizujem kako se novac uliva u nju?" To bi
bilo krajnje iscrpljujuce!

Zasto ne bismo jednostavno prihvatili da je univerzum na nasoj

strani! Otac zna koje stvari zelimo i pre nego sto zatrazimo. On
uziva da nam da kraljevstvo. Ne moramo sami to da kreiramo.
Samo treba da uradimo ono sto je predlozio Isus. "Neka tvoje
oko vidi samo Boga" a univerzum ce se pobrinuti za ostalo. U
ovoj recenici rec "Bog" znaci Dobro, onu vasu "ja volim" listu.

U nekom trenutku pozelecete da stvorite odredjenu stvar,

situaciju ili neko isceljenje kako biste se uverili da svest zaista
kreira realnost. Za vecinu ljudi ovo je sustinski korak. Mozda
cete odluciti da materijalizujete nov automobil tako sto cete ga
vizualizirati i osecati kako je on vec vas. I kada se to zaista
materijalizuje, imacete nepobitan dokaz da zakon stvaranja
funkcionise. Da li zaista zelite da ponavljate isti proces za svaku
kasicicu, za svaki komad namestaja? Ima puno stvari za
kreiranje i moze da postane veoma dosadno. Mnogo je zabavnije
slobodno se ukljuciti u zivotni tok.

Oslobadjanje od sopstvenih blokada

Samorazvoj je veliki biznis danas. Veliki broj ljudi svestan je da

ima neku kontrolu nad svojim izgledom i zivotnim standardom.
To je super. Pre par stotina godina, kada je tek poceo da se
oseca uticaj energije Doba vodolije toga nije bilo. Sada, kada
smo usli u Eru vodolije, izgleda da se ubrzao proces sirenja
kolektivne svesti.
Oni koji stvaraju matricu duhovnog napretka ljudskog roda
moraju da povedu planetu. Ljudi pokusavaju da shvate ideju o
tome kako mogu da ostvare neku, ma kakvu, kontrolu nad
sopstvenim zivotima. Nauceni su da njihovim zivotima upravlja
ekonomija, politika, zeposlenje, clanovi porodice, okolina.
Popularna psihologija objasnjava da su blokovu u nama
samima, uci nas kako da ih prepoznamo i uklonimo. Ovime se
narocito bave ucenici desetog i jedanaestog razreda i to im
veoma koristi. Ucenici dvanaestog razreda i oni koji su tu s`
vremena na vreme, sa druge strane, ne zele da se bave
sopstvenim blokovima jer to jako lici na placanje karmickih
dugova. A to je spor i bolan proces za dostizanje prosvetljenja.
Nijedan majstor nije preporucio tehniku prosvetljavanja kroz
bavljenje blokadama.

"Kurs cuda" kaze da svaka vrsta analize pripada egu. Znaci,

pokusaj za popravkom dolazi iz onog dela naseg bica koje
veruje da je odvojeno od Boga. Odeljeno misljenje ne moze da
pronadje jedinstvo.

Kada jednom priznamo da postoji blokada, mozemo da

primenimo sve one divne istocnjacke tehnike razdvajanja i
predavanja. Tako porucujemo univerzumu da prihvatamo
njegovu pomoc u ciscenju blokova.

Pokusajmo da ne "popravljamo" sebe. To je vec vidjeno i

prilicno je bolno i dugotrajno. Nas je zadatak samo da
prepoznamo sopstvene probleme sto preciznije. "Plasi me to sto
toliko privlacim neplacene racune. Ne znam kako je doslo do
toga, ali sam uplasen". Onda se obratite univerzumu za pomoc.
Zamolite ga za odgovor i budno pratite sta ce se dogoditi.
Gledajte sta univerzum ima da vam poruci. Ako imamo osecaj da
smo mi duzni da sami sebi damo odgovor, to samo stvara
neprijatnost i odlaze resenje. Univerzum je na nasoj strani. Mi
nismo sami i odvojeni od duha. Nije nas posao da resavamo
nase probleme. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti
Duh. Znaci, korekcija nasih blokova i otklanjanje nasih fobija je
posao Svetog Duha. Nas posao je da budemo budni, pratimo
znakove, osluskujemo glas Boga.
Psiholoski savetnici ce reci da je ovo sto govorim naivno i
pojednostavljeno. U neku ruku i jeste. Samim tim sto je neko
prepoznao svoj strah ili blokadu, ne znaci da ce automatski
dobiti med i mleko. Blokovi su i dalje tu i njima se treba
pozabaviti. Medjutim, postoje laksi i tezi nacin da se on otkloni.

Kada se blokadama bavimo oslanjajuci se na intelekt ili znanja

stecena na Zemlji, to je zasigurno ego trip. Najuspesniji
psiholoski savetnici rade na osnovu intuicije, ne samo "po
knjizi". Mi ne znamo odakle su dosli strah i blokada. U krajnjem
smislu znamo da dolaze od verovanja da smo odvojeni od Boga.
U zivotu mozemo da okrivimo autoritete da su "pogresili", da su
nas "nepravedno" povredili. Ali, to sto predstavlja greske i
nepravdu su zapravo simboli drame iz prethodnih zivota kojih
nismo svesni u normalnom stanju svesti. Da ne spominjemo da
je drama iluzija.

Naravno, ne mozemo reci nekome ko pati da je to sve iluzija.

Nasa generacija je orjentisana na psihologiju i dozvoljava sebi
da veruje da poseduje "pravo znanje". Znaci, imamo licencu i
akreditacije da lecimo (popravljamo) jedni druge. Istina je, u
apsolutnom smislu, da nista nije pokvareno, pa nista ne treba ni
popravljati. Postoji potreba za prihvatanjem. Treba da prihvatimo
jedni druge i sami sebe kao Bozju decu, kao Hrista.

Postoje mnoge knjige o ljudima koji boluju od misterioznih

bolesti, cak i TV serije. Kada se ti ljudi pomocu hipnoze vrate u
trenutak kada su nastali bol ili bolest, oni potpuno nestanu.
Hipnotizer nije osudjivao pacijenta, niti mu je govorio sta treba
da radi. Samo je slusao. Doslo je do isceljenja. Kada pronadjemo
nacin da iznesemo neki strah na svetlost dana, bez obzira u kom
od prethodnih zivota je on nastao, on jednostavno nestane. U
Bozjem univerzumu strah nije nesto opipljivo. Strah predstavlja
pogresno verovanje. Ne mozemo da poreknemo da je on itekako
realan za osobu koja ga ima, ali setimo se kako je nas sopstveni
strah delovao realno kada smo mislili da ce Arnold Svarceneger
da pogine u nekom filmu.

Istina je da mi ne znamo nista. Ne postoji objektivna stvarnost.

Ove recenice tesko moze da proguta neko go je poznat po svom
intelektu. Intelekt nam omogucava da budemo pametni, ne i
mudri.

Mudrost se budi u nama kada prepoznamo istinu u ucenjima

majstora. Kako bismo usli u kraljevstvo, moramo postati kao
mala deca. Ne suprotstavljajte se zlu. "U kraljevstvu mog Oca su
tako velike palate kakve ne mozete ni da zamislite". Hajde da
stalno zahtevamo da nam se pokaze istina umesto da
opravdavamo svoj stav ili branimo svoje "znanje".

Kada neko iskreno prizna da ima blokadu ili strah i obrati se

univerzumu, desava se isti proces kao i kada se moli za
bogatstvo. Univerzum zna uzrok blokade. On zna i koji je
najekspeditivniji put da se ispravi greska u nasem sistemu
verovanja koja je uzrokovala blok. Ako budemo drzali po strani
intelektualizam i racionalizaciju, univerzum ce upotrebiti
mnogobrojna sredstva koja su mu na raspolaganju da nas
prosvetli i vrati nas u stanje unutrasnjeg mira. Prosto "slucajno",
neko, mozda cak i stranac, moze reci nesto sto ce biti okidac da
shvatimo nesto jako znacajno. Nekim neobicnim "slucajem"
cemo mozda dobiti kopiju knjige koja ce nas obasjati velikom
svetloscu. "Slucaj" i "koincidencija" su mocne alatke koje
univerzum koristi. Mnogo su efikasnije od ljudskih metoda.
"Slucaj" i "koincidencija" su samo drugi nazivi za Sveti Duh.

Sta treba da kreiram?

Sto se vise priblizavamo energiji vodolije, sve se vise skracuje

vreme koje je potrebno da prodje od trenutka kada formiramo
neku misao u glavi do njene materijalizacije u stvarnosti. Ali ono
je jos uvek dovoljno dugo i treba da obratimo paznju na vezu
izmadju uzroka i posledice. Neki ljudi pola dana misle: "Zuto,
zuto, zuto", a drugu polovinu: "Plavo, plavo, zelim plavo". Kada
im zivot da zelenu, kazu: "Nisam to trazio! Nisam trazio u svom
zivotu zeleno!" Ako se malo prisete, uvidece da su trazili zuto i
plavo, koje kada se pomesaju daju zelenu boju. Treba da
shvatimo kako se stvari medjusobno uklapaju na tom planu
realnosti.

Mozda bi bilo mudro da toj energiji damo moc da bude neka

vrsta naseg punomocnika. Ona moze da predvidi buducnost i
zna kakav smo mi licno ugovor potpisali sa Zemljom. Pametno je
da zamolimo tu energiju da kreira umesto nas. Ali, ona ne moze
da zakoraci u nas zivot sve dok je ne zamolimo. "Trazi i dobices"
? tako glasi kosmicki zakon. To pise u Bibliji, maltene u
podnaslovu. Svi smo mi omnipotentni i zbog toga ne mozemo da
dobijemo nista sve dok ne zatrazimo.

Ponekad se osecamo sputano jer ne znamo sta da trazimo. Kako

bismo mogli da znamo sta da trazimo kada ne znamo kako ce
svet sutra da izgleda, nemamo nikakvu predstavu o tome. U
jednom trenutku svog razvoja ljudskom rodu je receno da se
obrati duhu recima: "Bice onako kako ti zelis". Svrha ove
recenice je da nas odvoji od ega.

Kada pokusavamo da se oslobodimo blokada, ne zelimo da

funkcionisemo iz ega. Ego je aspekt nase svesti koji veruje da
smo odvojeni od Boga. To ce nas uvek odvesti na stranputicu.
Nije vazno da li smo u pravu ili nismo, da li smo dobri ili zli. Ego
funkcionise na osnovu nedovoljne kolicine informacija. Njih
dobija pomocu pet cula a odluku donosi na osnovu znanja kojim
raspolaze. Znanje potice iz novina, knjiga, iz prethodnih
iskustava. A sve ovo je manje od desetine jednog procenta
kolicine informacija koje su nam dostupne. Donositi odluke na
takav nacin je zaista besmisleno, jer mi nismo odvojene jedinke i
ne moramo posebno da prikupljamo informacije i reagujemo na
osnovu njih. Zato je i receno: "Bice onako kako ti zelis", to je
ucilo koje treba ljudima da pomogne da napreduju za jedan nivo
vise u odnosu na donosenje odluka na osnovu podataka
opazenih culima. Ova recenica znaci i priznanje da postoji
univerzalna inteligencija ili energija kojoj je dostupnija mnogo
veca baza podataka od one kojom raspolaze nas ego.

Svaki majstor koji je dosao na Zemlju je govorio da treba dati

punomoc necemu sto ima vecu viziju do trenutka dok i mi ne
dostignemo isto stanje i budemo u stanju da svesno
kontrolisemo sopstvene zivote. Nismo sami. Mi smo deo tima
koji radi zajedno sa nevidljivim carstvima koja postoje u
univerzumu. Ovaj tim se ponekad naziva Sveti Duh ili sveukupan
duh.
Koliko puta smo se uverili da nam uopste nije potrebno da
znamo odgovor na neko pitanje? Dovoljno je bilo da kazemo:
"Duse, zelim to i to. Spreman sam za tu promenu". Kada nam se
tako nesto dogodi, onda funkcionisemo po kosmickom zakonu,
a ne rukovodi nas ego. Cesto necemo bas tacno znati sta zelimo.
Ali, dobro znamo da zelimo mir, srecu, prosperitet i uzbudjenje.
Zatrazite ove stvari uopsteno i ostavite detalje Bogu!

Komunikacija sa "Duhom"

Moguce je, cak je prirodno komunicirati kanalisanjem ili

psihickim culima. Ako je umrla vasa voljena osoba, ne oklevajte,
sedite, opustite se i upotrebite unutrasnja cula kako biste
ostvarili komunikaciju. Kada se licno uverimo da postoji zivot
posle smrti, sticemo veoma znacajno iskustvo. Moram i da vas
upozorim. Razlicito je razgovarati sa Svetim Duhom i
"razgovarati sa duhovima". Ponekad ljudi pomesaju ove dve
stvari i pomisle da komuniciraju sa Bogom, a to ne bude tako.
Molim vas, zapamtite: "Nije obavezno mudar bas svako samim
tim sto je mrtav". Ako je neko bio trapav dok je bio ziv, takav ce
garantovano ostati i posle smrti. Ne znaci da se automatski
menjaju i nivo razumevanja, duhovnosti ili mudrosti samim
cinom prelaska na drugu stranu.

Nevidljivi ljudi koji se motaju po planeti su isti kakvi su bili i

kada su bili inkarnirani, samo sto funkcionisu iz cetvrte
dimenzije pa mogu da vide ponesto od proslosti i buducnosti.
Nadajmo se da, ako zatrazimo verbalnu komunikaciju sa duhom
(koja uopste nije neophodna) mozemo da "udjemo" u nekoga ko
funkcionise iz pete, seste ili sedme dimenzije gde je ego slabiji.
Tamo je prirodno stanje bica da i proslost i sadasnjost i
buducnost vidi istovremeno. Ti ljudi iz tih dimenzija nisu nikakva
bozanstva. Jednostavno, tamo vreme nije linearno, to je
normalna stvar.

Cesto nam reci koje opisuju buducnost naviru, nekada ih

zapisujemo, nekada se pojavljuju na spiritistickim seansama.
Prevarimo se i pomislimo: "Oh, ovo mora da ja Bog!" Nije to
Bog. To je samo neko ko vise ne zivi u telu. I vi cete to moci
kada "umrete". Mudra osoba ce telepatski komunicirati sa bilo
kojom nevidljivom energijom i odluciti da li uopste zeli da je
slusa ili ne. Kada neko u ljudskom obliku proba da nas savetuje,
veoma brzo ga procenimo. Ne treba nam vise od pet minuta da
mu kazemo: "Ma, skloni se!" ili: "Kako? Pricaj!" Potpuno isto
vazi i kada komuniciramo sa bicima sa druge strane zavese. Ako
nam deluju mudro i govore na nacin slican nasim
razmisljanjima, mozda pozelimo da ih saslusamo i pokupimo par
saveta.

Kada damo punomoc nekoj mocnijoj energiji, ne odricemo se

nase slobodne volje. Sveti Duh govori kroz osecanja, znake,
koincidencije. Uvek ga dozivljavamo kao smirenost, nalik na
osecaj olaksanja koji imamo kada se oslobodimo nekog pritiska.
Svaka komunikacija koja je na bilo koji nacin slozena potice od
ega. Taj ego moze biti cak i veoma dobar, ali je opet ego. Kada
dobijemo od nekog duha spisak stvari koje treba da uradimo, to
je poruka od ega, mozda nekog starog drugara sa kojim smo se
nekada igrali. To nije poruka od "Boga". Bog nema spiskove.
Bog je stanje, ne cinjenje. Kada dobijemo poruku od duha koja
kaze da pozurimo, jer vreme istice, znaci da potice od ega. Bog
funkcionise izvan carstva vremena i prostora. Bog reorganizuje
vreme i prostor prema svojoj volji. Nikada nije prekasno za jedno
dobro cudo. Zurba nije smirenost. Bozji glas je uvek smiren.

Posto razvijemo osecaj poverenja u nase pomagace sa one

strane, pocecemo da govorimo stvari kao sto su: "Nemam
pojma kako se to dogodilo, ali prava osoba, pravi automobil,
pravi posao i pravi dogadjaji su se pojavili u mom zivotu bas u
idealnom trenutku". Mi smo predodredjeni da okolo idemo
obasjani najcistijim blazenstvom i ne treba nam nikakva
pomisao o tome kako zivot funkcionise. Nas je posao da se
drzimo po strani, a da sve detalje prepustimo energiji koja ima
visu viziju. Uvek kada pocnemo da se bavimo detaljima, pravimo
neverovatnu zbrku.

Za bilo koju dilemu postoji bezbroj resenja. Mi treba uporno da

zahtevamo najbolje resenje i da se ne bavimo time kako ce to da
se realizuje, odakle ce doci resenje i da li ce resenja uopste biti.
Uvek se zacudim kako ljudi uporno traze da se nesto resi na
nacin na koji su oni zamislili. Neki veruju da treba da se u
odredjeno vreme nadju na odredjenom mestu sa svecom,
krstom i ostalim rekvizitima. Zaboravljaju da je univerzum sto
posto neverbalan i da jedino moze da prepozna i procita nasu
nameru. Ne moze da cuje nase reci, niti da vidi ono sto radimo,
on naprosto cita nase misli.

Sada, ako ste spremni da zatrazite vodjstvo od nevidljivih

carstava, zelim da sa vama podelim najmocniju molitvu u
univerzumu. Proverio sam sa Matejom, Markom, Lukom i
Jovanom. Ne samo da su mi dozvolili da je podelim sa vama,
nego su mi jos i naglasili da je ta molitva jaca od Ocenas-a. To je
najefikasnija molitva koja se ikada cula u univerzumu i ne moze
biti prenebregnuta od bilo koje energije u kosmosu. Ona
ujedinjuje sva kraljevstva da vam najsnaznije pomognu, bez
izuzetka. Da li ste spremni da je cujete? "UPOMOC!!!"

Kada shvatite jednostavna pravila koja kontrolisu ovaj plan

realnosti, postacete neograniceno mocni. Onda mozete da
stvarate realnost prema sopstvenim pravilima. Svi moraju da
nauce to da rade. Zbog toga sto smo sa Zemljom potpisali
kolektivni ugovor. U njemu se kaze da ce u sledecih pedeset
godina na Zemlji biti deset miliona osoba koje su uspesno
zavrsile samo-razvoj. Njihova udruzena telepatska energija ce se
tako snazno penetrirati u ovaj plan postojanja i u umove svih
onih koji se u njemu nalaze, da ce bas svi koji su u Eri Vodolije,
bez izuzetka, sigurno diplomirati pre nego sto nastupi sledece
doba. Ne trebaju nam nikakve lutalice!

Ako izaberete da sami posedujete moc i vidite u sebi Hrista u

ovom zivotu, omogucicete stotinama miliona ljudi koji se skoluju
na Zemlji, da takodje diplomiraju. Znaci, puno posla je pred
nama. Srecom, posedujemo moc svih univerzuma da kreiramo
ono sto zelimo onako kako mi to zelimo. Takodje imamo na
raspolaganju ogromnu pomoc nevidljivih svetova. Uvek unapred
vizualizujte cvetni Rajski Vrt i nikada se vise ne suprotstavljajte
zlu. Zapamtite, mi zapravo kreiramo ono protiv cega smo.
Ljubav, ljubav, ljubav i sve ce biti u redu.

Trece poglavlje

"Primarna direktiva"

i ostali kosmicki koncepti

Postoje neki pokazatelji na osnovu kojih mozemo da opazimo da
su otpoceli budjenje i transformacija planete. To se desava kada
padne neki diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno
razgovaraju o medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To
nije nista neuobicajeno. Kalendar kaze da je doslo vreme ze
Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela su ljudski oblik i zaronila
u zajednicki telepatski rezervoar energije koja okruzuje ovu
planetu. Dozvolite mi da objasnim.

Kosmicki izolacionizam

Ovaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase

galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola
je kao i svaka privatna skola: ima sopstvene ciljeve u
obrazovanju, sopstveni upravni odbor, zeli da privuce odredjeni
tip ucenika. U obicnim javnim skolama, drustvena sredina moze
da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog odbora skole, ali ne
sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova skolskog
odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na
konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za
Zemljinu skolu.

Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu

direktivu. Mozda vas to potseca na primarnu direktivu iz TV
serije "Rat zvezda". Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim
zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz
nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je
dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znaci,
svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo
direktnim ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu.

Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se

mesa u proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne,
mora direktno da se ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste
reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i
Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmickom tronu i diktirali
srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni razlog koji im to ne
dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu volju individua
cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno
uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da, u
ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da
se promeni stvarnost.

Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno

srce i da svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru"
energije. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja
poseduje mentalni i emotivni mir, prozima kolektivnu svest
smirenoscu. To znaci da kada mi, kao inkarnirana bica, samim
tim sto ucimo da budemo smireni, ispunjeni ljubavlju i radoscu,
zapravo omogucavamo to isto i ostalim inkarniranim dusama na
planeti. To je jedino sto su mogli da rade i majstori, trudili su se
da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su
pravili i po neko cudo. To je samo interesantna predstava koja
sluzi da privuce paznju i da ljudi kazu: "Hocu i ja da naucim to
da radim".

Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od

nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju
ljudska bica koja sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi
koji svakodnevno slede zastarele matrice i zive u okviru
drustveno nametnutih ogranicenja. Oni ne mogu da u trecu
dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve
stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i
paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni
da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire
razumevanje. Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u
unutrasnji i spoljasnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene
osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su dosli Mocart,
Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu.

Povremeni posetioci u Zemljinoj skoli

Zemljinu skolu ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao
osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada
je kriticna istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u
stvari, nisu ucenici dvanaestog razreda. Vise lice na "putnike
namernike". Kada na Zemlji stvarno zagusti, oni kazu:"Uh, uh,
ponovo su se zaglibili. Idemo dole na planetu. Jos jednom cemo
se inkarnirati kako bismo ulili nasu energiju u telepatski
rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao prilican
broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na iskustva iz
svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta
reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu, a da
istovremeno zvacemo zvaku. Neki od nas apsolutno nemaju
nikakav koncept kako biti "uspesan" ili kako biti "deo grupe".
Zaboravljamo da oni koji vaze za najuspesnije licnosti
neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se
snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se
neprestano vracaju. Njima svi na Zemlji najvise zavide, oni su
"in". Iako su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek
nisu spremni da budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se
inkarnirali da bi bili duhovni ucitelji (a to su ucenici dvanaestog
razreda i povremeni posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku
pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada krocio na Zemlju.

Nebesa ne negiraju nasu vrednost

Inkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci

da nismo svetlost. Cesto imamo tendenciju da se
omalovazavamo pitajuci se: "Ko, ja? Ni u sopstvenom zivotu ne
umem da se snadjem! Kako ja da ukazujem na pravi put kojim
planeta treba da ide?" Ovo dolazi zbog tlacenja i zbunjenosti
koja se vekovima utiskuje u kolektivnu svest. Vreme ja da sa tim
sada prestanemo.

Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila

svetlost. Cakre su nam bile otvorene, funkcionisale su
uravnotezeno. Verovali smo da otvorena srcana cakra sluzi da
emituje ljubav. Rekli smo: "Sicicemo dole i preplavicemo ih
ljubavlju, saosecanjem, mirom, dobrom voljom. Ostavicemo za
sobom transformisanu planetu". Ali, kada smo usli u fizicko telo,
izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja,
zabrinutost. Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u
konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo
ovde je nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama,
jednostavno usisamo svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je
zaista nase, jer ne shvatamo kako sistem funkcionise. Kazemo:
"Ne mogu da odrzim ravnotezu, nisam dovoljno duhovan. Jos
uvek osecam krivicu, mora biti da sam losa osoba".

Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili, samo smo zaboravili da

zatvorimo vrata (nase cakre) kada smo dosli. Kada udjete u
bazen sa vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski
rezervoar, povezete se sa prosecnim nivoom svesti.

Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se

polome i zapale. S? vremenom otkriju da imaju tri, cetiri, pet
godina, da je ovo mesto prepuno bola. Povuku se i zatvore.
Pitaju: "Sto mi, pobogu, niste dali uputstvo za koriscenje ovog
tela kada ste me poslali? Zasto me niste upozorili? Sta sada da
radim sa ovim stvarima?"

Pa, mi smo takodje pristali da ponesto i naucimo dok smo ovde.

Zemlja je najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus
pohadjao po neki kurs pre nego sto je poceo da poducava po
sopstvenom metodu. Kada bismo unapred dobili uputstvo, nista
ne bismo mogli da naucimo. Znali bismo da je sve iluzija jer na
prvoj stranici uputstva pise: "Nikada ne zaboravi da sve ono sto
vidis zapravo ne postoji". Svako ko dodje na Zemlju, razbije se i
zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period naseg zivota
gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da
kontrolisemo sopstvenu realnost.

Prosecna svest

Ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su

spremni da pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na
Zemlji. Pre nego sto pocnete da brinete da li je zaista dovoljno
biti samo prisutan na planeti, predlazem da pogledamo kakva je
to prosecna kolektivna svest. Treba samo da ukljucite televizor.
Program se prilagodjava najprosecnijem nacinu misljenja kako
bi se postigla najveca gledanost. Televizija je idealan barometer
prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame, ubistva i
vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas
Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada.
Potpuno je zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili
radite posao koji vas inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi
energiju i matricu misljenja na odredjenoj frekvenciji koju mogu
da prime ljudske mase. Svaka nasa uzvisena misao pomaze
usponu planete. Posto smo se uverili da smo korisni, mozemo
slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora u
kome treba da izvrsavamo svoj zadatak.
Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa
kuca. U ovoj inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj
sposobnosti da prepoznamo na kom je nivou nasa svest u
odnosu na prosecnu. Ovo mozda lici na izolovano misljenje, ali
moramo da prihvatimo da smo mi ucitelji u ovoj skoli. Kada
budemo anketirali razlicite razrede, videcemo ocajnu masu ljudi
koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da sa njima
podelimo nasu intuitivnu mudrost.

Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam

reci da smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost.
Kada cujemo takav kriticizam na nama je da odaberemo da li
cemo verovati ili necemo. Strah i nesigurnost teraju kritičara da
tako govori. Sigurno je u pitanju nesigurnost jer bi, da su kojim
slucajem prosvetljeni, jednostavno preplavili svetloscu onoga za
koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti napadaju niti se
brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju situaciju
kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik. On
jos uvek ne moze da se seti kako da izrazi bezuslovnu ljubav.

Vecina covecanstva ne pripada direktno grupi nasih studenata.

Nije potrebno da sa svakim govorimo licem u lice. Bez obzira na
to sto su majstori ucitelji dolazili zbog svih, sto je svako od nas
dosao kako bi svima pomogao, cak i onima koji jos uvek veruju
u gubitak, tragediju i borbu. Postoji efekat zaraze koji vazi za bilo
koju formu ucenja. Kada poducavas narod, on za uzvrat dalje
poducava i poducava. Konacno se poruka prenese se do
poslednje individue inkarnirane na planeti. Ne mozemo im se
obratiti direktno, jer na nivou razumevanja na kome se nalaze
nisu u stanju da razumeju jednostavnost spiritualne istine.
Ponekad razmisljamo o Isusu kao o bezosecajnom, zbog toga
sto je zeni koja mu se obratila recima: "Gospodaru, podari mi
svoje ucenje", odgovorio: "Stanite malo, gospodjo. Nisam ja
dosao zbog Vas. Vi ste tek u sedmom razredu. Ja sam dosao
zbog dece Izrailja, posvecenih kosmickom zakonu,
najprosvetljenijih od onih koji tragaju". O.K. To jeste parafraza,
ali veoma podvlaci poruku. Nijedan majstor nije dosao na Zemlju
da bi oformio religiju, masovni pokret ili da bi prosvecivao. Mi
takodje moramo da napravimo izbor sa kim mozemo da
komuniciramo, a sa kim ne i ko uopste nema referentne tacke
pomocu kojih bi cuo reci lisene straha.

Vaznost grupe za podrsku

Ima mnogo ljudi na Zemlji koji vapiju za uciteljem. Ucitelji sada

imaju obilje prilika da podele znanje i razumevanje sa onima koji
traze, kao sto je to radio Isus. Ali nama je mnogo lakse nego
njemu, sada ima mnogo vise probudjenih ljudi na Zemlji.
Mozemo da se okruzimo velikom grupom za podrsku. Svaki
majstor koji je dolazio je okupljao sledbenike. Bili su svesni toga
sta moze da vam uradi napon telepatskog rezervoara kada
dodjete ovde potpuno otvoreni.

Pre nego sto se inkarnirao, Isus je imao malu diskusiju sa

hijerarhijom. Rekli su mu: "Hej, Isuse, treba da ides tamo. Sada
je Era Riba i svaki put kada ona nastupi diplomac Zemljine skole
se dobrovoljno inkarnira da bi ponovo uspostavio spiritualno
ucenje. Tako studenti desetog, jedanaestog i dvanaestog
razreda mogu da nauce sta treba da rade kako bi diplomirali do
trenutka kada treba da nastupi Era Vodolije".

Isus se konacno slozio, i to iz dva razloga, i rodio se u Vitlejemu.

Prvo, Zemlja mu je bila potrebna da nastavi svoje magistarske
(postdiplomske) studije. Drugo, bio je potreban covecanstvu
kako bi ljudi mogli da u svom umu sacuvaju predstavu o tome
kakva bi planeta mogla postati.

Nije mu bilo lako da okupi grupu za podrsku. Morao je dobro da

se namuci da okupi dvanaestoricu koji su mogli da za njega
formiraju sveti prostor u kome je mogao da radi. Konacno su
potvrdili aranzman i on je rekao: "O.K. Dogovor vazi ukoliko ste
vi u stanju da oko mene formirate mikro-prostor sastavljen od
ruzicaste maglicaste svetlosti u koji ja mogu da se uvucem kada
napon Zemljinog telepatskog rezervoara pocne da mi skodi".
Dvanaestorica ucenika i dve, tri stotine clanova zajednice Esena
dobrovoljno se prijavilo da bude njegova grupa za podrsku i
kreira za njega sveti prostor.

Vazno je da budemo sto blize svetlosti kada uronimo u

kolektivnu svest zato sto je sasvim moguce da cinimo greske i
ponasamo se kao tirani kao i bilo koji entitet na Zemlji, u bilo
kom trenutku. Ranjivi smo kada dodjemo ovde otvoreni. Cak je i
Isus mogao da provodi samo po nekoliko dana sa masama- iako
je bio zasticen energijom Hrista, a to je najjaca zastita koja
postoji. U Bibliji se stalno ponavlja kako se s? vremena na
vreme povlacio na vrh planine kako bi punio baterije. Ako je
neko kao on, koji je bio na tako visokom stupnju evolutivnog
razvoja, morao da se povremeno povlaci i izbegavao da bude
neprestano uronjen u telepatski rezervoar, to znaci da i mi
svakako treba da se ponasamo na isti nacin.

"Kada se dvojica ili vise okupe u moje ime, tu cete naci dobre
vibracije". Verujem da je i ovo parafraza, a poenta je da se svi
koji rade sa svetlom moraju okupljati u grupe i raditi zajedno,
podrzavati se medjusobno i ziveti u tom zajednickom auricnom
polju.

Popravljati ili ne, pitanje je sad

Mnoge od nas buni ta uloga vodica na Zemlji. Ponekad nas

ukoci osecaj odgovornosti da moramo da spasimo bas svakoga
na planeti, da budemo stalno sa njima, popravljamo ih, slusamo
njihove drame. Ako zaista volimo porodicu i prijatelje, necemo
pokusavati da ih popravljamo, cak i kada je to "za njihovo
dobro". Ta potreba da popravljamo bliske osobe je jedan od
najbolnijih ego tripova. Verovanje da mozemo bilo koga da
popravimo je nasa greska u proceni. Da je zaista moguce da
jedan entitet popravi drugi, znaci da bi Bog ili neki njegov
predstavnik, vec odavno popravio vas ili mene. To se tako ne
radi.

Nasa zelja da kontrolisemo ponasanje drugih potice od toga sto

njihovo ponasanje smeta nama samima, u sustini nas ne zanima
da li oni sebi nanose stetu. Osecamo tu potrebu da kontrolisemo
ponasanje drugih zato sto ne shvatamo svrhu Zemljine skole. Ne
razumemo da menjanje svesti drugih ljudi nije nas posao. To je
posao univerzuma. Ne verujemo da je Bog toliko mocan i
ispunjen ljubavlju da je sve, pa i nasa porodica, potpuno u redu
takva kakva je.
Pokusaji da se modifikuje ponasanje neke osobe ili grupe ljudi
nikada nisu mogli da uspeju na Zemlji iz vrlo jednostavnog
razloga, kosmicki zakon nalaže da svest kreira realnost u
trodimenzionalnom vremenu i prostoru. Neko ne moze da kreira
mir u porodici ako nije umirio sopstvenu svest. Sam napor da
umirimo porodicu, a ne sebe, uznemirava nasu svest.

Isticanje greske ne popravlja gresku. Greske ne postoje, postoje

samo razlicite percepcije. Nijedan majstor nije ucio ucenike da
popravljaju tudje ponasanje. Ucili su nas da se molimo jedni za
druge, a molitva nije kontakt, nije sport. "Kurs cuda" kaze da sve
korekcije radi Sveti Duh. Kaze i da kada uocimo gresku, u stvari
treba da popravimo nasu percepciju, a ne situaciju koju
posmatramo. Znaci: kada verujemo da nako cini gresku, treba da
mu saljemo svetlost. Uz nadu da smo naucili da ih vise nikada
ne popravljamo, niti da ih sazaljevamo.

Parabole

Biti mesija moze da bude ubitacan posao. Kada majstor ili neko
ko se obucava za majstora krene po svetu da poducava i
isceljuje, obicno otkrije da ljudi koji imaju probleme ne zele da
menjaju sopstveni sistem verovanja koji je, u stvari, osnovni
uzrok njihovih problema. Oni zele ili cudo u svom zivotu, ili da
se neko drugi popravlja umesto njih samih.

Samo sacica ljudi spremna je da uci kosmicki zakon od majstora

ucitelja.Oni su bili svesni toga da svoje znanje o univerzumu ne
mogu da podele sa ljudima. Nisu mogli jednostavno da kazu
istinu, te su zbog toga izmisljali price koje se u religijama
nazivaju “Parabolama”. Sam naziv parabola ukazuje nam na to
da te price nisu bukvalno istinite.

Uvek je tek sacica ljudi spremna da uci kosmicki zakon od

majstora- ucitelja. Majstori su bili svesni toga da nikako ne
mogu da svoje znanje koje imaju o univerzumu naprosto podele
sa ljudima. Nisu mogli da jednostavno kazu istinu. Zbog toga su
izmisljali price, koje se u religijama nazivaju parabolama.

Zar nije zanimljivo koliko mi volimo da insitiramo na iskrenosti?

Isus se nije mnogo sekirao oko toga. Mnogo puta je rekao: "?I
nebesko kraljevstvo je nalik na?" Znao je on da to nije tako, ali je
pokusavao da kaze nesto sto bi ljudima bilo od pomoci. Nije
mogao da dodje na Zemlju i kaze: "Vidi, narode, u sedmoj
dimenziji iznad ovog plana u naizmenicnoj realnosti Z u
univerzumu 927J, odvija se fenomenoloski dogadjaj?"
Spiritualni koncept se ne moze objasniti bilo kojim jezikom kojim
se govori na Zemlji. Nemamo referentne tacke kojima bismo
mogli da razumemo beskonacan broj realnosti u kojem se nalazi
trodimenzionalni vreme - prostor. Medjutim, mozemo da kazemo
nesto sto moze da posluzi svrsi.

Kako da pojmimo visestruke nivoe realnosti? Hajde, da za

pocetak, zamislimo dvodimenzionalan prostor, koji, uzgred budi
receno, zaista i postoji. Zamislite kako ljudi tamo idu u skolu.
Oni shvataju duzinu i sirinu, ali nemaju nikakvu predstavu o
dubini. Njihovo kompletno bitisanje se odvija na planu koji je
tanji od flis papira.Zamislite sada da banete u njihov plan
realnosti sa nase dimenzije (koju oni verovatno proglasavaju
nebesima). Vi, kao njihov "spasilac" cete pokusavati da im
objasnite da postoji realnost trodimenzionalnog prostora i da su
oni samo podskup te realnosti. Kako cete to da izvedete?
Mozete da nacrtate linije koje predstavljaju kutije,
pravougaonike, trouglove, krugove. Ali ti ljudi nemaju referentne
tacke da pojme kocku koja ima dubinu i volumen. Nikako ne
mogu da zamisle taj trodimenzionalni koncept. Mozda mogu da
dobiju neki nagovestaj kocke ako biste im nacrtali kvadrat, pa
onda malcice poboljsali njihov plan realnosti, pa onda jos jedan
kvadrat, pa jos jedan, pa jos jedan i tako dalje. Kada bi ta bica
mogla potom da shvate da su svi ti dogadjaji zapravo bili
simultani i da su svi ti kvadrati koje ste crtali zapravo postojali
istovremeno u jednom istom trenutku, mozda biste uspeli da im
objasnite koncept kocke.

Sada zamislite da je bice iz cetvrte dimenzije doslo na Zemlju da

nam objasni svoj plan realnosti. Zamolice nas da se prisetimo
trenutka kada smo bili kod svoje kuce ujutru, pa malo kasnije
kada smo se nalazili u svom automobilu, pa malo kasnije kada
smo bili na poslu, pa kako smo posle isli na rucak, pa posle toga
u bioskop, potom opet svojoj kuci, pa smo vodili ljubav, i najzad
smo zaspali. i, isto kao sto biste vi rekli dvodimenzionalnim
bicima, i oni bi nama rekli: "Zamislite da je svo vreme simultano
i da ste sve to uradili u jednom istom trenutku, pa cete imati mali
obris cetvrte dimenzije". Gotovo potpuno je nemoguce ljudskim
bicima da dodaju jos jednu dimenziju zivotu. Zato nam
cetvorodimenzionalna bica i lice na bogove. Oni mogu lako da
vide ono za sta mi nemamo referentne tacke. Sada shvatate
zasto dvodimenzionalna bica nas nazivaju bogovima samo zato
sto mozemo da vidimo kocku- to prosto tako ide u paketu.

U trecoj domenziji vreme vidimo kao pravu liniju. Ono je za nas

linerano i izgleda da posle strane 33, dolazi strana 34, a posle
danas dolazi sutra. U cetvrtoj dimenziji ljudi vreme vide kao krug
i mogu da biraju u kom pravcu mogu da se krecu kroz vreme.
Mogu da se ukljuce ili iskljuce kada god hoce i nisu ograniceni
time sto moraju da se inkarniraju sledece nedelje ili sledece
godine. Oni mogu sada da se inkarniraju u godinu 1812. ili da se
u ovom trenutku vrate na sam pocetak vremena zato sto njihov
koncept vremena nije linearan. Kada bismo mogli da popricamo
sa nekim iz pete dimenzije, on bi nam rekao da vreme nije krug,
vec tacka i da se sve desava istovremeno. Ali, istinski, sa
perspektive Boga, ni vreme ni prostor uopste ne postoje. Ti
koncepti su kreirani samo za potrebe Zemaljske skole. Svi
majstori su se njima poigravali kako bi nam pomogli da
prevazidjemo ogranicenja naseg uma. Pricali su nam zanimljive
price o vremenu, nepostojanju vremena i drugim dimenzijama.
Ezotericne knjige u kojima uzivamo (pa ih cak i cenimo) su samo
price koje je neko drugi smislio kako bi nam pomogao da se
popnemo za jedan stepen na lestvici. Iako su one veoma
korisne, samo se najasno odnose na istinu. One su veoma
korisne ali se nejasno odnose na istinu.

Jedna od najapsurdnijih prica koja je ispricana u New Age

zajednici je izmisljotina o reinkarnaciji. To je potpuno
isfabrikovano. Cini se da zaista imamo pojma onda kada
razumemo koncept reinkarnacije. "Oh, da! Ukapirao sam! Rodis
se, pa umres, pa se onda ponovo rodis". To sve pretpostavlja da
vreme protice, ali to nije tako. U trenutku smrti mi se nalazimo
izvan carstva linearnog vremena. Sta se onda desava sa nasim
konceptom reinkarnacije? U kojoj tacki ponovo ulazimo u krug
da prozivimo jos jedan zivot? Sta se desava ako promasimo
tacku i udjemo na istoj tacki u kojoj smo usli i prethodni put pa
dve varijante jedne duse postoje na Zemlji istovremeno? Izgleda
da se to cesto desava. Sta ako neka zena prvo prozivi sve svoje
buduce zivote, pa tek onda svoje prethodne zivote? Kada ste
izvan carstva linearnog vremena, sve je legitimno.

Ne postoji nacin da dobijemo makar minimalnu ideju o tome sta

je poenta reinkarnacije. Ali, koncept neprestanog zivota je
sustinski pa smo morali da smislimo pricu o zivotu bez pocetka i
bez kraja. Prica funkcionise, korisna je. Dobili smo sredstvo
pomocu koga mozemo da se bavimo vecnoscu a koje je
istovremeno u okvirima naseg referentnog sistema ukorenjenog
u linearnom vremenu. i to nam pomaze. Ne znamo nista, ali da
bismo izuzetno napredovali dovoljno je i ako idemo od jedne do
druge korisne price i drzimo se nekog koncepta samo do
trenutka kada naidje neki bolji.

Biblija je metafora

Cini mi se da je Isus prosao kroz tri faze u zivotu kako bi

pokazao da je zivot neprekidan. Prva faza je bila faza
poducavanja kada je rekao: "Kazacu im kako sve zaista izgleda".
Medjutim, taj pokusaj je bio bezuspesan kako za njega, tako i za
nas. Propovedanje nije nikada nikoga pridobilo zato sto je
budjenje unutrasnje iskustvo, ne moze neko sa strane da nas
ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da propoveda.
Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim recima, pokazacu
im delom. Liječiću bolesne i svaki put kada napravim neku
caroliju reci cu im da oni mogu da urade i vise od toga". To bi
trebalo da ih ubedi. To ce biti podsticajno. Ako idem naokolo i
na ocigledan nacin zivim zivot u skladu sa snagom ljubavi,
svako ko to vidi postace slican svecu". Ni to nije pomoglo. Onda
je Isus odlucio da predje na trecu fazu: "Pa, ako i dalje ne veruju
da je zivot vecan, pruzicu im materijalan dokaz. Molim, donesite
mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuca bez krsta i eksera.
Ili, kao sto kaze Jean Houston: "Prvo raspece, pa onda hop!"
Bez vaskrsenja, nema dokaza o vecnom zivotu. Ni ovaj nacin
nije imao veceg uspeha. Oni koji su prihvatili koncept vecnog
zivota, ionako su vec verovali u to.
Biblija je intrigantna prica jer ima mnogo nivoa. Ovo vazi za
vecinu knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se
obraca ucenicima sedmog razreda, a vec sledece ucenicima
jedanaestog. Reci imaju potpuno drugacije znacenje za razlicite
ljude. Kada citamo, zelimo da znamo kome su reci bile
namenjene. Skoro ceo Stari zavet je sastavljen od prica koje su
se prepricavale dok su ljudi sedeli oko vatre. Prenosile su se sa
generacije na generaciju dok ih neko najzad nije zapisao.
Uzaludno je traziti tehnicku istinu u parabolama. Ali, ako
obratimo paznju na nameru autora, shvaticemo poruku. Ako
neko smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele,
mora da shvati da se ona moze tumaciti na mnogo nacina.
Najtoplije preporucujem da procitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i
"Besedu na gori" i "Deset bozjih zapovesti".

Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora

ucitelja da impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvescu.
Oni razumeju primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u
fizickom telu da podele sa nama malo svoje mudrosti. Ako ima
slusalaca, oni rado unedogled, beskrajno strpljivo pricaju price
dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni nisu propovednici. Ne
osnivaju religije ili crkve- samo pricaju price ljudima koji zele
slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobodjena dogmatizma i ne
manipulise osecajem krivice. Neke New Age crkve kao sto su
Sloga, Nauka o svesti, Bozanstvena nauka, nauka o hriscanstvu
nude svojim pristalicama da slede unutrasnje vodjstvo, da
prestanu da se boje Boga i nadju unutrasnjeg ucitelja. Ipak, jos
uvek su podlozne izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi.

Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne price onih koji

su nas izvorno ucili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U
njima je moc. Originalna ucenja sadrze nesto korisno. Nisu
osvetoljubiva. Cak nisu ni autoritativna! Fillmores, osnivaci
crkve Unity, su napisali metafizicki recnik kako bi nam omogucili
da razumemo knjigu koja je gotovo potpuno nerazumljiva.
Predlazu alternativne interpretacije. Kada se obracamo
Gospodu, kazu, mi se zapravo obracamo kosmickom zakonu-
trazimo da se prikaze u nasem zivotu.

Dalje, originalno znacenje greha nema nikakve veze sa Bozjim

gnevom. To je arhaican termin koji znaci da smo propustili neki
putokaz. "Pa, dobro, probacu ponovo". Ciniti greh znaci da smo
dospeli tamo gde nismo zeleli. Pokajanje znaci da treba da se
okrenemo i zaputimo se u drugom pravcu, da radimo ono sto
nas cini srecnim. Greh jednostavno znaci to. Nema veze sa
rajem, paklom ili vredjanjem bogova. Boga nije briga sta radimo.
Verovatno je nase roditelje bilo briga, pa tako mi samo
ponavljamo njihov stav, da im ucinimo. Univerzum nas moze da
vidi samo kao savrsene. Ne moze da nas kazni jer je potpuno
bezlican. Nema sposobnost da osudjuje. Univerzum zna da
nikada nismo pogresili.

Kada sam poceo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih

poruka koju sam dobio bila je sledeca: "Tek kada mogu potpuno
mirne duse da bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs cuda",
spoznacu o cemu se u njima govori". Kada nesto proglasimo
svetim i postavimo ga na pijedestal, priznajemo da smo u
neravnopravnom polozaju. Nijedan majstor, arhandjel, ili avatar
ne zeli da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa nama pili
pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo
da razmislimo o tome sta mislimo o sebi i odredimo da li smo
konacno spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili
Krisnamurtijem. Oni sebe ne vide kao razlicite od nas. Oni
mozda nastupaju u jednoj areni, a mi u drugoj, ali smo po
hijerarhiji jednaki.

Deset bozjih zapovesti

Postoji momenat kada je ucenicima potrebno dati set pravila

koje treba da slede. To se desava onda kada oni veruju da su
zasebna bica odvojena od vecnosti, postavljaju svoje bogove na
pijedestal, ne razumeju da su svi umovi, srca i duse jedno.
Hriscani i Jevreji misle da Deset Bozjih zapovesti predstavljaju
skup najvaznijih pravila, a to je zato sto jos uvek nisu shvatili
kosmicki zakon. Ko je, uopste, bio taj tip Mojsije koji je i doneo
Deset Bozjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani
ucenik devetog ili desetog razreda ili je bio bice trajno povezano
sa apsolutnim? Ne verujem da je bio tip coveka kome je trebalo
govoriti da ne ide okolo i spava sa tudjim zenama i ne ubija
ljude. Mozda je u nekom od ranijih zivota i likvidirao ponekog, ali
time se vise ne bavi. Kakva je on to pravila dobio?
Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa
njegovim nivoom razumevanja. Univerzum to uvek tako radi.
Zato je nekome tesko da u bukvalnom smislu primeni saznanja
koja je dobila druga osoba.

Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znaci da

je usao u meditativno stanje. Tada je zacuo: "Mojsije, Mojsije
moj prijatelju koji si jednak meni, sada cu ti reci kako stvari
stoje. Ne ubij. Za univerzum je nemoguce da ubije jer je zivot
vecan i niko ne moze da umre. Ne kradi. Ti si sam sve stvorio i ti
jesi sve. Kradja je iluzija koja postoji na ovozemaljskom planu i
po kojoj se ti razlikujes od bogatih. Kako mozes da krades od
samog sebe? Kradja je neizvodljiva. Ne cini preljubu. Preljuba je
pokusaj da dobijes ljubav koja je odvojena od tebe. Nista nije
odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u
stvari, cuo da ne postoji ispravno i pogresno, pa prema tome
nema ni pogresnog ponasanja. Bog je ljubav, a ljubav ne
osudjuje. Deset bozjih zapovesti su deset postavki kosmickog
zakona cija je svrha da ljude oslobode osecaja krivice, nikako ne
da ih nateraju da joj robuju. Bog kaze da nikada nismo pogresili i
da nismo u stanju da pogresimo. Kada se Mojsije vratio sa gore,
obratio se ucenicima: "Slusaj, narode. Upravo sam dobio super
stvar od Boga, nesto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni
nisu razumeli njegove reci. Nisu mogli da shvate da je
univerzum prijateljski nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije
kriv. Mojsijevi ucenici su u stvari bili ti koji su ustanovili set
pravila u obliku zapovesti i preneli ih na buduce generacije.
Kada se obracamo ucenicima drugog, treceg ili cetvrtog razreda,
koji jos uvek ne razumeju karmicki zakon, mozda cemo pozeleti
da im kazemo: "Ako zelite da na Zemlji imate divan i prijatan
zivot, nemojte da ubijate ljude, to ce vam se dugorocno isplatiti,
postacete malo srecniji". Naravno da necemo reci da je ubijanje
greh ili da ce se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali
osecaj krivice. Bog ne osudjuje njihovo ponasanje. Mi smo ti koji
osudjuju sebe i druge.

Vremenom su izvorna duhovna ucenja pogresno interpretirana

od strane crkve koja je zelela da zadrzi kontrolu nad vernicima i
nad svojim materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim
putem koji obavezno dolazi do tacke kada ona potpuno prestane
da nudi duhovno razumevanje. Tada pocne da govori kako
snaga i mudrost nisu deo nas. Majstori ucitelji onda postanu
predmet obozavanja i samim tim potpuno beskorisni. To je
trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo
ispocetka.

Prosirena perspektiva

Na pocetku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krisna ni

Hrist da nam tumace kosmicki zakon. Jedno ili dva napredna
bica su sasvim dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragaca
na planeti u onim astroloskim periodima kada na celoj planeti
tek nekoliko bica moze da shvati ucenja majstora. Zemlja nikada
nije zapostavljena. Uvek je tu makar jedan jedini avatar. Kada se
neko postepeno skoluje od prvog sve do dvanaestog razreda,
uvek ima mogucnost i da skrati put i ode direktno u svetlost.
Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanalisu i da ih on odvede
pravo kuci. U Eri Vodolije ne moramo da trazimo takva bica
avatarskog tipa cak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat
ruke i odvedu nas u svetlost.

Doslo je vreme da nekoliko individua iskoraci i presaltuje se sa

prosecnog svetskog programiranja na funkcionisanje u cistoti.
Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove
reci. Cistota znaci razumevanje jednostavnosti i savrsenstva
sistema. Niste na Zemlji samo zbog licnog napretka, vec i da
pomognete svojim voljenima, svojim skolskim drugarima. A to
mozete da uradite samo ako uzmete fizicki oblik, tako kaze
primarna direktiva. Sada morate da zivite kao da ste postedjeni
ogranicenja.

Dopala mi se prica koju je ispricao Yogananda, guru koji je

dosao na Zapad u svojstvu ambasadora ucenja Istoka. Govorio
je na razlicitim mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim
ucenicima prisustvovao diplomatskom prijemu i imao je prilike
da porazgovara sa nekim clanovima nase vlade. Yogananda je
svojim ucenicima rekao da moraju da zive u cistoti i da ne smeju
da jedu tradicionalno necistu hranu. I eto njega na prijemu, uziva
u martiniju, degustira ukusne djakonije, dobro se zabavlja.
Konacno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti: "Licemeru!
Nama pricas da moramo da zivimo u cistoti. Ne smemo da
pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upraznjavamo seks,
zabavljamo se, a vidi sta ti radis?" Yogananda je jednostavno
dosao do kamina, stavio ruku u vatru i drzao je tamo neko
vreme. "Kada mognete da radite ono sto ja mogu, onda mozete
da činite ono sto ja činim".

Cilj duhovnog zivota je uvek oslobodjenje. Kada se

koncentrisemo na ono najvise sto mozemo da shvatimo,
oslobadjamo se ogranicenja. Nasu radost odlaže sve sto
dominira nasim procesom misljenja, bilo da je to nas posao,
bejzbol, bracni partner, neki fizicki fenomen. Uvek moramo da
povezujemo nase misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako
moze da nauci da menja fizicku dimenziju time sto funkcionise
sa viseg nivoa stvarnosti.

Kako da vidimo neogranicenost univerzuma i samim tim svoju

sopstvenu? Ima nacina. Zelimo da dosegnemo zaista veliku
sliku i prepoznamo da smo deo neceg mnogo sireg nego sto su
tri dimenzije, od svega sto mozemo svojim ocima da vidimo i
svojim usima da cujemo. Zelimo da iskoristimo bas sve kao
alatku za svoj razvoj.

Uvek kada pomislimo da nesto znamo, skrenemo sa puta. Kada

pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo
zasto ih je univerzum stvorio. To ce nas vratiti na nasu skromnu
stazu istinskog ucenja i razumevanja.

Zamislite direktora Zemljine skole kako ide od ucionice do

ucionice i proverava da li je sve u redu. Moze da zastane i
poslusa lekciju u svakoj ucionici, proveri koji se udzbenici
koriste, da li se deca u dvoristu igraju na pravilan i konstruktivan
nacin. Ali, direktor nikada sam ne drzi casove, naprosto nema
vremena za to. Zato on uposljava ucitelje, skolskog lekara,
nastavnika fizickog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla na
Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primecujete razne stvari u
ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne
mozete direktno da se petljate u sve. Vase je samo da uvidjate
kakva je velika slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu
skolu i da sa svojom porodicom radite u nevidljivim svetovima
usmeravajuci energiju. Najiskrenije, ovo je jedini nacin da
ubrzate evoluciju planete. Jedino svest moze da kreira realnost.
Nemamo vremena da ga trosimo na neke jalove pokusaje. Uvek
je bilo najefikasnije ono sto su radili majstori. Verovali ili ne.

Staza usluga

Postoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad nase. Cetvrta,

peta, sesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje.
Stalno se siri i umnozava. Jos nismo otkrili Boga, Boga,
najbogovskijeg, najviseg moguceg Boga. Tu je heruvim, serafim,
solarni jezik, Otac, Sin i Sveti Duh, o njima se govori u ucenjima
misticnih skola. Sve su to ljudi koji se trude da sto bolje prodju u
skoli. Tu je i zajednica svemirskog bratstva- federacija pedeset
ili sezdeset civilizacija koji kruze oko nase galaksije i odlicno se
zabavljaju. Mnogi su medju nama jer zele da pomognu drugim
grupama u nasem univerzumu. Medjutim, primarna direktiva im
jos zabranjuje da nam se prikazu.

Na milijarde bica se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih

carstava i ceka da bude od pomoci. Staza prosvetljenja u svim
planovima realnosti je ista- usluge. U zaista istinskom smislu,
nema Boga koji moze da popravlja greske. Zasigurno ne postoji
stariji gospodin sa dugackom bradom na nekakvom tronu koji
kaze: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom tamo?" To nikada nije
postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji pruzaju usluge.
Deo andjeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlucuje da
pruzanje usluga covecanstvu bude njihov nacin da se vrate kuci.
Kada nemamo zelju da ih zamolimo za pomoc, oni ne mogu da
nam pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je
primarna direktiva, mogu da nam pomognu iskljucivo ako im
zatrazimo pomoc. Uvek kada ih zamolimo za pomoc, mi
pospesujemo njihov razvoj. Postaju uvazeni. Sede gore i kazu:
"Molim vas, dajte mi neki zadatak! U protivnom, ostacu ovde
zaglavljan jos million godina! Zelim da napredujem kako bih
mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani put usluga, u
Bozje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vas pokrovitelj, da
udjem u vas zivot i da kreiram sinhronicitet i cudesa!"

Razmislite o tome kako u svoju korist mozete da angazujete

druga carstva. "Zelim da mi andjeo iz kraljevstva ishrane kaze
koliko treba da posolim jelo". Sto im vise zadataka dajemo, oni
brze napreduju. Mnogo smo se plasili da ih pitamo za pomoc.
"Uh, Boze, uh, ne bih da dosadjujem, ali ako bi imao samo
minut, da li bih?" a u medjuvremenu svi ti andjeli kukaju: " Sta
mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme, nikome nismo
potrebni, niko nas ne trazi!"

Ma, vrlo vazno

Moze postati vrlo dramaticno kada pocnemo da prepoznajemo

dogadjaje kao metafore, parabole koje lice na istinu itd. Sto smo
blize istini, sve manje dramimo. Hijerarhija postaje obicna stvar.
Neko od nas je vec bio clan hijerarhije pre nego sto se rodio. A
kada smo dosli na Zemlju, mi smo ih postavili na dzinovski
pijedestal. Da li znate sta znaci hijerarhija? Gomilu obaveza!
Duse ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dodje na nekoga red da
bude clan hijerarhije, pojavi se sef odeljenja i trazi dobrovoljce.
Svi se zgrce. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On neka
sada bude malo arhandjel, ja sam bio prosli put!"

Hijerarhija je obicna stvar. Kada to shvatimo, pocecemo da se

izjednacujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti.
Hijerarhija i svemirska braca su samo narod koji se trudi da sto
bolje prodje u skoli, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da
shvatimo istinsku prirodu univerzuma, NLO ce nam znaciti
koliko i gradski autobus.

Gde boravimo izmedju dva zivota? Ako nismo u telu, onda smo
E.T.! Svi smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prosao kroz
raznorazne slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo
samo mogli da se prisetimo naseg E.T. stanja pre rodjenja.
Imamo na raspolaganju ogromnu masu nasih nevidljivih
prijatelja i rodjaka koji nam pomazu da odradimo nas kosmicki
zadatak. Sto bi se reklo, "imamo dobre veze kod ljudi na
polozajima".

Znamo da kosmicki zakon zabranjuje ugrozavanje slobodne

volje bilo kog bica u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se
moze menjati tek posto se postane deo kolektivne svesti
odredjenog sistema. Bica koja se motaju okolo u drugim
dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne zelimo da
usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moc da
angazujemo svemirske brodove i citave bataljone radnika svetla
iz nevidljivih svetova i da im damo dozvolu da svojim svetlom
obasjaju Zemlju.

Postoje tone i tone razlicitih stvari okolo. Ne smemo da

zaboravimo da, ukoliko nismo isceljeni, dzaba nam nevidljiva
bica iz drugih galaksija. Ako nasi zivoti ne funkcionisu, sve je
uzalud. Mozemo da stojimo usred polja i mlataramo za
svemirskom bracom do mile volje, ali oni ne mogu da nam
pomognu sve dok ne dostignemo unutrasnji mir. Sve mora po
redu.

To vam je lekcija, njen sustinski sadrzaj je: "Isceli se! Zaista

napreduj". Tek onda mozemo da saradjujemo sa nasim
nevidljivim prijateljima, prenosimo njihove informacije i cinimo
sva moguca cuda. Majstori uvek kazu: "Prvo zatrazi nebesko
kraljevstvo i sve ostalo ce ti se dati." Ali, ljudi imaju taj
specifican dusevni sklop i ne mogu da razluce sta im je prvo
ciniti. Svi pravi duhovni ucitelji kazu da batalimo sve ostalo i da
prvo u sopstvenom zivotu materijalizujemo nebesko kraljevstvo.
Ako se kacimo na sve drugo osim na to, promasicemo
kraljevstvo i bicemo beskorisni.

Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez

odlaganja, fokusiraju na sopstveno budjenje. Sudeci prema
majstorima, necemo odmah postici prosvetljenje. Ali, obecavaju
da ce svaki trenutak u nasem zivotu biti na svaki nacin, u
svakom smislu, sve bolji i bolji. Mozemo da vidimo svetlost na
kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako napredujemo,
povlacimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da
postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da
postajemo neograniceno mocni i vecno slobodni.

Četvrto poglavlje

PLAN SPASENJA

Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nesto veoma intrigantno.

Ponekad pomislimo da nam neko kao sto su Buda ili Krisna
moze doneti prosvetljenje na srebrnom posluzavniku ili da je
dovoljno da nas Hrist poljubi u celo, pa da se probudimo. U
stvari, prosvetljenje nema nikakve veze sa majstorima niti sa
Bogom, Bogom, najuzvisenijim Bogom. Radi se jednostavno o
promeni perspektive.

Pre nego sto dozivimo istinsko prosvetljenje, moramo prvo da

osetimo kakvi smo, zaista. Ono sto smo mi stvarno i ono sto
vidimo u trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno razlicite
stvari. Mi jesmo i uvek smo i bili aspekti Boga. Kao
personifikacija Boga, svako od nas poseduje, bez pogovora, sve
karakteristike Boga. Nasa prava priroda bi se mogla opisivati
kada bismo za to upotrebili sve moguce reci koje postoje, a koje
opisuju nesto neograniceno, omnipotentno, sveznajuce, sto
stvara ljubav u univerzumu.

Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu

naseg ogranicenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one
karakteristike za koje mislimo da cine pravu prirodu sveta oko
nas. Mi, u stvari, vidimo gresku. To je zbog toga sto posmatramo
onako kako su nas naucili nasi autoriteti koji su nas odgojili, a to
nije kosmicka vizija.

Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za vecinu nas

samo teoretska, je uzvisena realnost Bozanske svesti, stanje
svesnosti u kome se prosvetljena bica suvereno snalaze. Drugu
cini grubi "realan" svet u kome zivimo, u kome je devedeset
devet posto paznje usmeravamo na vreme. Mnogi duhovni
tragaci, ortodoksni i neortodoksni, veruju da prosvetljena bica
treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u drugo. E pa,
nece biti.

Zemljini diplomci se vracaju

Plan spasenja se sastoji od jednostavne seme po kojoj oni

pojedinci koji su shvatili poneki delic slagalice dele svoja
saznanja sa svakim ko je zainteresovan da cuje. Zato se Zemljini
diplomci povremeno vracaju u skolu i pricaju nam zanimljive
price o tome ko smo i kakva ja nasa prava priroda. Nase je da
odlucimo sta zelimo da uradimo sa tim informacijama.

Oni nam govore da je nase prirodno stanje da u potpunosti

budemo oslobodjeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti,
blazenstva, , izobilja, avantura, uzbudjenja, mira i ljubavi koji
postoje u univerzumu. Nijedno bice ne bi moglo da dostigne
trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo prirodno stanje. Kada
bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se neprestano
naprezu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd.

Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba,

napetost, stres, tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se
neko upinje da vesla uzvodno, zadrzava stanje neprijatnosti
samo da bi branio svoja uverenja koja ga cak ni ne cine srecnim.
Kada prestanemo da veslamo, bozanska struja uziva da nas
ukljuci u tok univerzuma.

Najcesce branimo verovanje da smo zasebne individue.

Povratnici kazu da moramo da odustanemo od ovog verovanja
kako ne bismo bili u situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od
nas je deo univerzuma. Ne, svako od nas jeste univerzum.
Nijedno bice ne moze samo za sebe da postigne prosvetljenje,
zato sto pojam "sam za sebe" predstavlja nesto sto ne postoji,
to je apsurd, nema veze sa pravom istinom.

Trenutno je evolutivno prosvetljenje

Bez obzira na to sto je u univerzumu sve moguce, trenutno

prosvetljenje u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se
istina dok putuje za Damask, tesko da ce se desiti. Moze, ali
onome ko je na sebi radio oko petnaest miliona godina. Budjenje
se uopste ne desava trenutno. To je evolutivni sistem.

Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam
je rekao da sednete, cutite i da sledecih dvadeset godina pratite
svoj dah pa cete tek onda biti spremni nesto da naucite. Mi
zapadnjaci imamo mnogo manje strpljenja za gurue. Radije
skupo platimo za neki vikend seminar koji obecava instant
prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve preduslove
za instant prosvetljenje.

Pa, put kuci jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite

"da sam ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, bas Bog,
najvisi Bog a to smo oduvek i bili jos od pocetka stvaranja. Ali,
da bi smo dosli do tacke kada mozemo da se setimo istine,
moramo da prodjemo kroz proces evolucije.
Ako zelimo da budemo posteni, moramo da priznamo da se ne
bavimo duhovnoscu zbog toga sto volimo Boga ili zelimo da
odemo u svetlost. U stvari, ne marimo za te stvari. Samo zelimo
da se otarasimo muka! Zelimo da prestanu bol i patnja i to je
jedini motiv koji nas tera da tragamo. Niko nema grizu savesti
zbog toga. Ne kazemo: "Oh, Boze, bas i nisam bio previse
duhovan oko toga i toga?" jer sistem nije tako zamisljen.

Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osudjuje, vec

koristi ljudsku prirodu da nas povede kuci. Zna da necemo da
budemo bas mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savrsen i
praktican. Ako neko hoce da sazna istinu kako bi se otarasio
bolesti ili siromastva, sigurno ce stici i do Boga. Univerzum od
nas jedino to i hoce, da prestanemo da se mucimo. Onda cemo
se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili naseg
prirodnog stanja bica lisenog ogranicenja.

Pad coveka

Postizanje prosvetljenja je apsolutno identican proces kao i

gubljenje prosvetljenja. Mi smo svi na pocetku bili savrseno
oteletvoreni delici Boga. Posto smo istrazivaci, poceli smo da
eksperimentisemo sa tim kako izgledaju stanja koja nisu
"savrsena". Poceli smo sa ogranicavanjem dimenzija. Mnogi
uzivaju da traze svoj put krecuci se po lavirintu. U jednom
trenutku moramo da se setimo da smo mi sami trazili
ogranicenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja,
percepciju. Niko drugi nam to nije nametnuo. To je nase delo.
Nasa slobodna volja nikada nije bila ugrozena. Nismo se otimali,
bacakali i vristali kada smo iz stanja neogranicene svesnosti
presli u stanje ogranicenja. Nasa slobodna volja nikada ne moze
biti ugrozena. Zato moramo iskoristiti upravo tu cinjenicu da
pocnemo da biramo u sta cemo verovati, kojim cemo ocima
gledati kako bismo se prosvetlili. Ne moze neko umesto nas da
se iskupi.

Zemlja je mjesto na kome su bica prvog, drugog i trećeg

denziteta u fazi učenja, a ova treća u fazi kako spoznati sebe a
samim time i univerzum. Mi smo svi zato avanturisti. Cela istorija
covecanstava puna je istrazivanja novih teritorija, kontinenata,
Meseca, morskih dubina. Isto vazi i za druge stanovnike
univerzuma. Osnivaci ove skole odlucili su da istraze sva
carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi
im ta carstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krecete
od sveobuhvatnog, mozete da idete samo u jednom pravcu.
Nanize. To je pocetak procesa naseg nazadovanja, koji se u
Bibliji slobodno naziva "pad".

Neogranicena bica koja su zivela u neogranicenom broju

dimenzija izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da
zivimo u realnosti koja ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo
je zabavno, ovo je uzbudljivo. Ali ovo umara. Hajdemo ponovo
na svetlost. A sada hajdemo opet dole da probamo realnost sa
hiljadu dimenzija. To je bas ograniceno. Hajde sada da probamo
da se izvucemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde dole
gusto da cak ima i boju. Magicno je, ali idem ja ponovo u
svetlost. O.K. hajde da sledeci put probamo realnost sa samo tri
dimenzije. To je toliko ograniceno da jedva moze da opstane!
Vau, jedva da postoji! Oh, Boze, toliko je ograniceno da su stvari
cvrste. Ovo ranije nismo imali. Hajde da se igramo. Ja hocu da
budem koza. Ja drvo. Ja arhandjeo. Lepo smo se poigrali, ali
hocu da se vratim?.gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je prozor?
Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci."

U nekom trenutku, posto smo stavili toliko senki, potpuno smo

ugusili svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuce. Tada
kazemo: "Znam da su vrata tu negde, hajde da ih potrazimo. i to
je to, postanemo tragaci!" Nekada smo bili znalci, sada tragamo.
A nasi prijatelji koji su ostali da zive u svetlosti rekli su: "Hej, vi
dole, u redu je. Napravili smo plan spasenja da vas vratimo kuci"
na sta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam niposto sta treba da
radimo. Mi imamo nasu slobodnu volju!" Oni su bili besni. "E pa
dobro, necemo da vam diramo vasu slobodnu volju. Slobodno
patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni, imamo
vec nekoga tu dole da vas povede kuci. Nece vas silom vuci
kuci. Moracete da ga sledite".

Kada god neko dodje dole da nam pokaze gde je izlaz, mi ga

proglasimo spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko
koji su dosli da nas odvedu do vrata. Plan spasenja uopste nije
"bozanstven". To je samo zdrav razum. To samo neki ljudi
pomazu nekim drugim ljudima koji su natrpali toliko mnogo
senki da ne mogu da vide svetlost.

Svestenici i proroci

Prema planu, na pocetku svake astroloske ere pojavljuje se na

Zemlji majstor da prenese jednostavnu istinu, a istina je uvek
jednostavna, i uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi
starinski jezik. Oni preuzimaju vođstvo u novu eru. Kada se
ucenja kazu prvi put, ona su nista drugo do dobar, duhovni,
zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed su rekli nesto da
razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi. Vremenom,
ucitelji postanu predmet obozavanja i ucenici vise ne mogu da
se oslanjaju na njih. Zajedno sa obozavanjem, ide i prekrajanje
izvornih ucenja. Sve vise pocinju da se pretvaraju u
interpretacije i stavove "svestenika". Postaju dogma.

Uvek su postojala dva tipa ucitelja na planeti, svestenici i

proroci. Proroci donose veliko prosvetljenje ljudima tako sto se
intuitivno povezuju sa duhom. Svestenici preuzimaju reci
proroka, proglasavaju ih svetim i pocnu svima da drze lekcije
kako treba da zive zivot. Uce nas da treba da imamo veliko
postovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole. Prave
bozanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni pocnu da budu
nesto nedostizno za coveka. Pravi majstor ne zeli da bude na
pijedestalu. Isus je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam
vas brat!" a svestenici su to preokrenuli i pretvorili ga u Boga.
Svima koji uce duhovnost receno je da treba da gajimo veliko
postovanje prema hijerarhiji, Bozjoj promisli i andjeoskom
kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilista ili na molitvenike kako
bismo ih obozavali. Ali, nase vodjstvo ne potice iz oltara, vec od
nas.

Za one koji su posveceni izucavanju duhovnosti, dosao je kraj

vremenu svestenika. Uskoro ce doci kraj i vremenu kada su glas
proroka i nas unutrasnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je
prikladna u vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani
sa svojim unutrasnjim vodjstvom. Kada ljudi nemaju jasnu
unutrasnju viziju, potreban im je ucitelj da kaze: "Ako ne zelite
da idete jos deset hiljada krugova, sledite ovaj put".
Putevi, gurui i sluzenje

Put je izuzetno koristan za one ucenike koji nemaju potpuno

razvijeno unutrasnje intuitivno ja. Medjutim, put za povratak kuci
je zapravo nacin koji je izmislio neko drugi. Za nas je
najekspeditivniji put onaj koji cujemo kao nas unutrasnji glas.

Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite

ocene (t.j. greske u percepciji) o tome da li je neko na pravom
putu ili nije. Nase ja da se postaramo da nas licni put bude
radostan, ne da se bavimo drugim ljudima. Svako bira sam za
sebe.

Mi, kao majstori obucavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu

probnu fazu, sa greskama, kako bismo ojacali poverenje u nase
unutrasnje vodjstvo. Testiramo nas unutrasnji glas. Ponekad
pomesamo unutrasnji glas ega sa unutrasnjim glasom Boga i
uprskamo stvar. To je sasvim u redu. Mozemo ponovo da
probamo, mozemo i da se obratimo nekom guruu za savet.

Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa cak

i roditelja, mozemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali
sada ih drugacije posmatramo. Nisu vise na pijedestalu, ne
sledimo ih slepo, sada oni sede kao savetnici u obicnoj stolici za
nasim mentalnim konferencijskim stolom.

Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar

semantike. Nekada smo verovali da se ucitelji i znanje nalaze
izvan nas. Univerzumu to ne smeta. On prenosi znanje tako da
mozemo da ga razumemo u skladu sa nasim sistemom
verovanja. Ali takodje znamo da ono sto jedino mozemo da
vidimo izvan nas jeste samo nasa projekcija. Ono sto mi vidimo
kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo isprobavamo
razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi sami
ta mudrost koju trazimo. Prosvetljenje znaci setiti se.

Postoje razlicite vrste gurua. Guru moze biti osoba (ziva ili
mrtva), knjiga, filozofija ili tradicija. Sta god da je to, ima dva lica.
Ima elemente istine i sa druge strane elemente koje su ljudi sami
nadogradili. Bez obzira da li vam je guru Isus, Biblija, "Kurs
cuda", Bagavad Gita, tradicija Indijanaca, priroda, ucenja tajnih
misticnih skola, neko od modernih "prenosilaca" vecne
mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se vise oslanjate na
bukvalne reci, ili rituale gurua nego na sopstvene unutrasnje
nagovestaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i mozda
stresnom putu. Nista nije "sveto". Takvo je kakvo je.

Kada slucajno na ovoj tacki ljudskog razvoja puteva, gurui i

ucenja ne bi cak ni postojali, vrlo vazno. Univerzum bi
momentalno smislio neki trik da nas navede da otkrijemo nasu
pravu prirodu. i to tako da ni slucajno ne narusi nasu slobodnu
volju.

Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivse

sledbenike puta, kao one koji posmatraju sledbenike puta, za
nas trening je korisno da istrazimo puteve koji su se razvili na
osnovu ljudskog stanja. Prva stvar koju tragaci nauce je da se
njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To znacajno menja neciju
sliku o realnosti i duhovni ucenici pre ili kasnije razviju osecaj o
sopstvenoj svrsi. Nasa misija, nas put, polako postaju sve
ocigledniji i sastoje se u tome da treba da pruzamo usluge
drugim ljudima.

Ponekad gurui predloze ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila

zgodna. Kako napreduje nas eksperiment sa nasom
unutrasnjom povezanoscu sa kosmickim, sami za sebe
otkrivamo koji je nas idealan nacin da budemo od najvece koristi
covecanstvu. Kako sve vise napredujemo, prepoznajemo da svi
imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u nacinu na koji cemo mi
licno da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to radi kao
kompjuterski programer, neko kao postanski sluzbenik.
Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju
jedinstvo sa Jednim.

Negde pred kraj naseg puta kroz vreme i prostor, probudjeno

covecanstvo otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim
ljudima, mi jesmo ti drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je
osvescena ili ne, je aspekt Boga, ima sve atribute i karakteristike
Boga. Probudjeni ucenici vise ne zele da popravljaju ljude i
situacije za koje im se cini da imaju gresku, vec postaju zivi
primer isceljujuce energije bozanstvenog principa, pune ljubavi.
Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se
ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionisu sa svesnoscu,
razumeju da postoji samo jedan um, jedno srce i dusa u celom
univerzumu. Znaci, kada sluzimo sebi, sluzimo svemu sto
postoji. Nije dovoljno da znamo da svako od nas zasluzuje divne
stvari u zivotu, moramo da naucimo da su bogatstvo, savrseno
zdravlje i unutrasnji mir prirodno stanje bica. Ne mozes da
darujes ono sto nemas.

Svi putevi se zavrsavaju tamo odakle su i poceli, onda kada

ucenik odvazno kaze: "Ja razgovaram sa Bogom, ja sam Bog!"

Biblija kao put

Na Bibliju mozemo da gledamo kao na put, onaj koji je svako

sledio godinama. Pocinje na cisto karmicki nacin "oko za oko".
Onda Mojsije (kao predstavnik onih koji shvataju kosmicki
zakon) pokusava da povede decu Izrailja (t.j. tragace) van
divljine (stresnog zivota). Posle mnogo generacija ratova (koje
su vodili intelektualci) pojavljuje se veliki ucitelj majstor. Ucitelj
kazuje istinu u parabolama (koje svako mora da interpretira u
kontekstu sopstvene subjektivne realnosti). Posle dolaze godine
i godine kada se reci ucitelja interpretiraju u vidu pisama raznim
crkvama. To je sada unutrasnji proces koji pokusava da pomiri
novu "istinu" koje smo se setili sa nasim starim unutrasnjim
institucijama trezvenosti- nasim navikama i verovanjima. Biblija
se ne bavi, kao ni bilo koji drugi duhovni vodic, spoljasnjim
dogadjajima ili filozofijama. Ona je metafora naseg licnog
unutrasnjeg procesa. Nista izvan nas ne postoji.

Poslednja knjiga u Bibliji je "Otkrovenje". Ovde se tragacu.stvari

direktno otkrivaju Ne moze da se napise nova knjiga posle
"Otkrovenja". Kada dodjemo do te tacke u nasem razvoju,
znamo da nema vise odgovora "tamo negde". Sada se odgovori
moraju otkrivati unutra. Evolucija duse se tu ne zavrsava, samo
knjiga.

Inicijacija u majstorstvo znaci da se osoba oslobadja svih

duhovnih staka i drzi casove oslanjajuci se striktno na
unutrasnje vodjstvo. Ovo moze da bude zastrasujuci korak.
Prepoznajemo ga kao "tamnu noc duse". Isus je otkrio svoju
unutrasnju borbu kada je trebalo da nacini taj korak uzviknuvsi:
"Moj Boze, moj Boze, zasto si me napustio?"

Kada neko dođe do te kriticne tacke poverenja, kada odluke vise

ne donosi na osnovu podataka dobijenih od autoriteta ili drugih
gurua, vec na drugi nacin, oslanjajuci se na unutarnje vodjstvo,
ma kako to maglovito delovalo, onda se nalazi na putu
samojacanja. Jos jedan paradoks je da kada otkrijete da niste
odvojeni od bilo koga ili bilo cega, postajete potpuno osnazeni
kao individua.

Vreme je da prepoznamo i odamo pocast nasem sopstvenom

putu individualnog iskustva. Postoji zapravo onoliko planova
spasenja koliko i judskih bica, zato sto je realnost subjektivna i
jedinstvena za svakoga. Niko nije doziveo isto sto je doziveo
neko drugi, niko ne moze da uradi ono sto vi mozete, niko ne
moze da bude ono sto ste vi. Ne mozete da sledite put koji nije u
haroniji sa vama. Sta god da odaberete, univerzum se slaze sa
tim. Koji god da vam je cilj, on vas vodi kuci. Ako zelite da
spasete planetu, na kraju cete zavrsiti tako sto cete se vi isceliti.
Ako zelite da iscelite sebe, na kraju cete isceliti planetu. Sistem
je savrsen.

Zapadnjacki put

Kada pocnemo da primecujemo zivot kao seriju paradoksa, na

putu smo da vidimo veliku sliku. Nama zapadnjacima nisu
potrebni avatari jer im niko ne bi ni verovao. Kada bi, kojim
slucajem, licno Sai Baba dosao u nasu kancelariju i poceo da
govori, tesko da bi se to dopalo drugim sluzbenicima. Svest
zapadnog coveka zahteva da ucitelj zvuci inteligentno. Potrebno
je da cita mnogo knjiga, da nauci ceo recnik kako bismo ga
prihvatili. Ali, mi nista ne mozemo da naucimo iz knjiga. One su
samo okidac za nase secanje o znanju koje je uvek bilo u nama.
Kada bi knjige zaista imale neku, za nas novu informaciju,
trebalo bi da prozivimo deset hiljada zivota kako bismo je
razumeli.

Duhovna istina ne moze da se nauci tako sto se mesec dana cita

nesto sto je novo za nas. Brzina kojom apsorbuijemo "nove"
ideje je apsolutni dokaz da se radi o ponovnom povezivanju na
informaciju koja nam je privremeno bila nedostupna.
Razumevanje se postize jedino intuitivno. Kada bi reci bile
nosioci istine, onda bi svako na identican nacin shvatio neki
duhovni govor. Ali , dve razlicite osobe nikada ne dozive pricu
na isti nacin. Budjenje je proces u kome se secamo onoga sto
smo znali jos pre milion godina, ili jos od pre pocetka vremena.
Drugi paradoks je da iako razumevanje jedino dolazi iz naseg
unuternjeg bica, mi ga nikako ne mozemo dostici bez knjiga,
kaseta, zalaska sunca, muzike. Oni su nam neophodni da nas
stalno potsecaju da smo svi uronjeni u telepatski rezervoar.

Put koji se zove "Kurs čuda"

"Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji među drugim

milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt
programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj,
verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem
putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na
koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u
skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i
isceljenju. Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli
mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji
donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za
stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono
sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je
ne nadjemo.

"Kurs" kaze da nas medjukoraci kojima tezimo nikada nece

zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u
jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu
svoje volje i izaberi mir. Ako to mozes da uradis, postaces
slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli
su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo
da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo
spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo
da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto
toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti.

"Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o

semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi
primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve
strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne
rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata
insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da
uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te
stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto
toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da
pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi
vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek
kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se
razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan

od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da
resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase
misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs"
je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci
nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani
analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim
pristupom.

Sadrzaj "Kursa" cak vređa neciji analiticki um, jer ako je tacno to
sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni
kod. Sadrzaj knjige pocinje sa:

Sve sto vidim...ne znaci nista.

Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za

mene ima.

Ne razumem nista sto vidim...

Te misli ne znace nista...

Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava.

Naslovi druge lekcije su:

Ja ne vidim sta je najbolje za mene.

Ne znam svrhu bilo cega.

Nisam zrtva sveta kojeg vidim.

Ja sam izmislio svet koji vidim.

Nemam cega da se bojim.

Ja sam predodredjen za cuda.

Bozja volja meni zeli savrsenu srecu.

Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor.

Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da

budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi
dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo
svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni
smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema
drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase
vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa
zapadnjackog vaspitanja, da smo svi posebna bica.

Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim

recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da
ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana
vojska.

Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne
znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na
vestima?

Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako

bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako
treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini
nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo
kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti
ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne
funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao
da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na
stranputicu?

Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i

drugo.
Analiza pripada egu.

Sve je u vasem najboljem interesu.

Poverenje ce sada da resi sve probleme.

Sreca je Put.

Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim

periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da
budemo srecni. Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove,
popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko
razume veliku sliku ne postoje zrtve. Medjutim, autoriteti nas uce
da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet
cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se
dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim
umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti
delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno
trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da
shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz
racionalno ponasanje.

Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu
jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista
imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u
karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite
do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite:
"Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da
analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali
da se borite. Sreca je nas unutrasnji izbor.

Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot
misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar?
To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije
spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne
zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu,
punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se
promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz
pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da
je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer
je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu
sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce

Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje

velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo
intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju
salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu
stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali
cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do
Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali
cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi
hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi
srecan". To je sve sto je ikada rekao. Kako je duhovnost
jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega.
Duh je sustina jednostavnosti.

Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji

glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh
funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i
prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh
ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja
se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze:
"Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje

Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset
miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi
se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu,
bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu
sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i
ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike:
"Uradi to!"

Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili

sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj
fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne
knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to
doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte,
neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas
samih.

Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom

trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste
bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se
probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki
zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste
sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji.

Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je

vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako
kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu.

Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite!

Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas
promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki
put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada
ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da
budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji.

Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni

sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se
medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju
evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim
telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje
mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice
upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera
Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi!

Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se

poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na
poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu
protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada
se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da
slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici
rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su
uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se.

Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno.

Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi
plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vređa ljudsku
inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i
izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti
kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne
sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma.
Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju
svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe
nam sve ako se nismo samoiscelili.

Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno

srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu
svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na
planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na
planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada
mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku,
diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti
kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno
radostan.

Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da

naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni,
osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate
kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno.
Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada
ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u
peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa
pratiti do kuce.

Peto poglavlje

SLEDITE SVOJE BLAZENSTVO

Mi smo "Radnici svetla"

Po cemu se moderni "radnik svetla" razlikuje od miliona drugih

dusa trenutno inkarniranih na Zemlji? Clanovi planetarnog
tranzicionog tima imaju odredjeni nivo razumevanja kosmickih
principa koji je visi od prosecnog. Kada malo skrenemo paznju
sa dosadne svakodnevice na neke univerzalnije perspektive,
otkricemo kod sebe neke aspekte koji nam pomazu da
razjasnimo svoju vrednost i funkciju.
Ne mozemo znati kakav je danas prosecan nivo svesti jer ne
mozemo da udjemo u srce i svest nekog odabranog uzorka od
oko hiljadu ljudi. Zato pokusavamo da nivo duhovnog razvoja
procenjujemo na osnovu necijeg ponasanja. Preciznije,
obracamo paznju na to da li nam necije ponasanje prija ili ne.
Istovremeno smo svesni da nas same niko ne bi mogao tacno da
proceni na osnovu naseg ponasanja. Znaci, ovozemaljskim
ocima ne moze se proceniti koliko neko doprinosi budjenju
Zemlje.

Tokom svog dugogodisnjeg rada sretao sam na stotine ljudi koji

su u isto vreme bili i "duhovno svesni" i borili se. Kao intuitivni
savetnik, ja bih pogledao u njihov um i srce. Proverio bih kakav
je njihov ugovor koji su sklopilli sa Zemljom. Bez izuzetka bih
unutar svake osobe otkrio bice koje je bilo daleko plemenitije,
snaznije i nalik Hristu nego sto bi te osobe mogle da poveruju.
Svaka osoba imala je uzvisenu svrhu. Ali, kada bih im se
verbalno obratio, oni bi mi dali gomilu razloga kako za njih nije
moguce da sagledaju tu unutrasnju viziju. Razlozi su uvek bili
ovozemaljski, ogranicenja su iz ovog sveta, kao i ideje koje su
dobili na osnovu svog vaspitanja koje su im usadili njihovi
autoriteti.

Sto sam vise sondirao unutrasnje nivoe ljudi i nacin

funkcionisanja Zemljine skole, sve vise i vise sam shvatao sta je
potrebno da bi neko bio radnik svetla na ovoj planeti. Radnici
svetla se secaju da treba da funkcionisu unutar kosmickog
zakona koji rukovodi nasom realnoscu:

Prvo, umovi svih ljudi su povezani i istinska komunikacije se

odvija putem telepatije.

Drugo, svaka osoba kreira celokupnu realnost u skladu sa

sistemom verovanja koji je odabrala.

I tri, Stvoritelj je ljubav i Stvoritelj je u celini snaga, pa prema

tome sve je baš onako kako i treba da bude. Ako ne
primećujemo da je sve baš onako kako treba da bude, onda
treba da popravimo našu percepciju.
Kada ovo shvatimo, možemo da definišemo našu funkciju i
vrednost za ljudsku rasu.

Dok sam zavirivao u unutrašnjost stotina ljudi nalik vama (da

niste nebi čitali ovakvu knjigu), garantujem da imate
natprosečan nivo saosečanja i razumevanja prirode Stvoritelja.
Ne želite nikoga da dovedete u opasnost. Volite lepe i mirne
stvari. Znači, pošto je vaša svest telepatski povezana sa svakim
bićem u svakom carstvu na planeti, kada god imate uzvišene,
isceljujuće ili srećne misli, podižete nivo svesti na Zemlji. Vi
isceljujete planetu.

Niste eskapista kada zaobilazite bavljenje svakodnevnim

"dramama" i umesto toga odete da uživate u prirodi, okruženi
mirom i lepotom. Vi sledite uputstva majstora učitelja koji
razumeju i uče nas da umirimo um u utišamo dušu. Oni znaju da
ničije reči ili ponašanje ne mogu da povećaju kućni budžet ili
reše porodičnu svađu. Znaju da kada se jedna osoba fokusira na
mir, stvara se otvor u Zemljinom omotaču, kroz koji nevidljivi
radnik može da, kao slučajno, neocčekivano, kreira događaje
koji mogu da poboljšaju svaku situaciju.

Ovo je vreme kada moramo da odaberemo da budemo mirni u

svakom trenutku, da budemo prosperitetni u svakom trenutku,
da isceljujemo u svakom trenutku. Jer jedino takvu svest treba
da delimo sa Zemljom.

Radnici svetla nikada masovno ne dolaze na Zemlju, osim u

osvit Ere Vodolije. Njihova funkcija je da menjaju kolektivnu
podsvest radeći u harmoniji sa kosmičkim zakonom, a što i jeste
jedini način da se nešto promeni. Tako se pokazalo da je posao
radnika svetla jednostavno da odaberu da budu srećni i slede
svoje blaženstvo.

Tek poneko od nas može zaista da shvati kako bi izgledao život

bez drame i dilema. "Šta ti to znači biti miran u svakom
trenutku? Šta ti to pričas, budi stalno srećan? Da li hočes da
kažeš da imam pravo, da zaslužujem i da verovatno mogu da
provedem svaki momenat, svakoga dana u totalnom
blaženstvu?" Ne samo da vam je dopušteno, vi ste obavezni da
sada radite ono što želite. Ako želite da iscelite planetu, morate
da radite samo ono što vam prija, i ništa osim toga. Morate da
budete ono što jeste i ništa drugo. Jedino kada sledite svoje
blaženstvo možete da oslobodite kreativnost i podelite je sa
Zemljom, a zbog toga ste ovde. Svi mi moramo da budemo
kreatori i primeri čistog blaženstva. Samo i jedino tako i planeta
može postati blažena.

Da razmotrimo pitanje ljiljana u polju?

Ako sledimo majstore ucitelje, svaki dan treba da provodimo

slusajuci muziku, razgovarajuci sa cvecem. Kao rezultat, bili
bismo bogati, isceljeni, u savrsenoj harmoniji sa svim ljudskim
bicima. To je zaista sve sto treba da radimo, ali ego i dalje misli
da je jedino sto nas cuva od totalne propasti nasa sposobnost
da manipulisemo, kontrolisemo ili se na neki drugi nacin bavimo
razlicitim vrstama odbrane. Ego ne dozvoljava sebi da prizna da
je Bog glavni, a ne on i ne zna ko je odgovoran za opstanak ljudi
i planete. Ljudi koji zele da budu "prakticni" tako sto se
ponasaju ili defanzivno ili agresivno, a u isto vreme pokusavaju
da budu "duhovni" u stvari sluze dva gospodara. To je izvor jako
velikih frustracija.

Ovde u Nju Meksiku, gde mi zivimo, ima puno toplih mineralnih

izvora. Ljudi iz celog sveta dolaze ovamo na lecenje ili radi
odmora. Samo sto sam uronio u jedan od ovih predivnih izvora,
pridruzio mi se neki covek. Kada sam zavrsio sa svojom
meditacijom, pitao sam ga odakle je. "Iz Njujorka". Pitao me je
da li cesto dolazim ovde, a ja sam odgovorio da zivim nedaleko
odavde. Prokomentarisao je kako sam veoma srecan sto mogu
cesto da dolazim na izvore. Objasnio sam mu da nije sreca u
pitanju, vec moj izbor. Pre nekoliko godina shvatio sam da je
zivot prekratak i da treba da radim ono sto zaista zelim da radim
i da zivim tamo gde zelim. On se zgrcio, pokrio usi rukama i
rekao: "Ne zelim to da slusam".

Kada oni koji uce za majstore prestanu da se izvinjavaju

univerzumu zato sto ne mogu da budu sasvim iskreni prema
svojim zeljama koje poticu iz srca i sto ne slede svoje
blazenstvo, to znaci da ce uskoro postati punovazni majstori.
Ali, kada se neko pomesa sa telepatskim rezervoarom energije
koji okruzuje planetu, mora da obrati paznju ako zeli da postane
majstor. Najpre moramo da se oslobodimo starog programiranja
i verovanja.

Bilo bi zgodno kada bismo mogli samo da promenimo aktivnosti

u svom zivotu i pocnemo da vodimo duhovni zivot. Ali nasa
krivica i verovanja ne mogu jednostavno da nestanu cim udjemo
u ashram. Ne mozemo da naucimo da sledimo svoje blazenstvo
samo tako sto cemo promeniti posao. Svoju realnost kreiramo
iznutra prema spolja. Nase blazenstvo je isto kada prestanemo
da se raspravljamo, kao i kada napravimo veliko umetnicko delo
ili iscelimo bolesnog. Tezi deo zivota u blazenstvu predstavlja
sredjivanje nasih medjuljudskih odnosa i privlacenje izobilja u
nas zivot. Privlacno je citati dramaticne pricice o tome kako ce
tamo neka bozanska bica spasiti nasu planetu, ali istina je da
nema nicega tamo negde.

Taj odgovor ne zelimo da cujemo zato sto on kaze da smo mi

odgovorni za sve. Mi smo odgovorni za to da budemo srecni u
ovom trenutku, da mislimo velicanstveno i da verujemo da smo
korisni za planetu. Vasi roditelji i drugi autoriteti vam ovo
sigurno nisu rekli. Garantovano vam niko nije rekao: "Mislim da
ces biti Hrist kad porastes". Pre ce biti da ste culi ovo: "Sta ti to
znaci, da budes spasilac planete? Nisi ti bas taj kalibar. Bolje ti
idi lepo u cosak". Nema veze koliko imate godina ili kada su vasi
roditelji umrli, jos uvek cujete njihov kriticizam kada se ukrcate
na vasu stazu slobode. Jedino mozete reci: "Izvini mama. Ja
sam bozanstven. Nemam vremena da klecim u cosku jer sam
pristao da spasem planetu i sve njene stanovnike". Sve dok su
ljudi zatvoreni u fizickim telima cuce glasove autoriteta zato sto
su uronjeni u kolektivnu podsvest. Znam da nije lako, ali ne
moramo da budemo zrtve tih starih glasova.

Roditelji ne odobravaju blazene potomke

Roditelji, vaspitaci, autoriteti se jednostavno trude najbolje sto

umeju. Oni su studenti Zemljine skole. Oni se ne obucavaju za
majstore. Mi sada mozemo da se opredelimo da sledimo samo
ucenja majstora, a ne nekoga ko nije pokazao mir i srecu u
sopstvenom zivotu. Ljudi koje drustvo pravi autoritetima su na
naslovnim stranama casopisa kao sto su "Time", "Newsweek" i
"Sports Illustrated". Cesto se utrkujemo sa ljudima ciji je zivot,
u stvari, brodolom. Oni se cesto razboljevaju, njihovi
medjuljudski odnosi ne funkcionisu. U stresu su zbog novca,
zbog svojih voljenih. Imaju cir ili umiru od raka, srcanog udara ili
nekog drugog stresogenog faktora. Kada biramo autoritete,
retko obracamo paznju na te detalje. Ne setimo se da imamo
slobodu da izaberemo nove uzore.

Pitanje roditelja je osetljiva stvar za svakoga. Kao konsultant za

resavanje problema ljudi otkrio sam da je svako imao problem
sa roditeljima. Ili je porodica bila disfunkcionalna, ili je barem
jedan od roditelja bio rigidan. Ili je dete raslo u izuzetno teskim
okolnostima ili je bilo previse zasticeno. Otac ili nije bio tu ili je
"gusio" dete. Sta ovo dokazuje? Samo to da je Zemlja skola, ne
utopija. Mi biramo roditelje, razred, lekcije pre nego sto uplatimo
skolarinu. Posto sami biramo lekcije, mozemo i da izaberemo da
prestanemo da ih placamo.

Ako zivimo onako kako su nam roditeji odredili, postacemo isti

kao i oni. Njihove ideje o svetu i o tome kako on funkcionise,
nemaju nikakve veze sa objektivnoscu, apsolutnim ili sa Bogom.
Nasa je namera da budemo bez ogranicenja, ekspanzivni i
ekspresivni. Ne treba da zameramo roditeljima sto su nas
kontrolisali pomocu osecaja krivice, tako je radila citava njihova
generacija, tako su nauceni. Tako se radilo u Eri Riba. Ne znaci
da treba da prestanemo da volimo i cenimo svoje roditelje. Mi
smo pripadnici tranzicione generacije i potrebna su nam nova
pravila za ljubav kako bismo se jos vise realizovali.

Treba da se zaustavimo i pazljivo razmotrimo programiranje koje

su nam prenele prethodne generacije. Mi smo bili bukvalno
programirani da radimo van onoga sto Bog govori, u obliku
unutrasnjeg vođstva, ili u vidu reci majstora ucitelja. Sa
stanovista generacije nasih roditelja, mi smo sebicni ako im ne
udovoljimo i postanemo ono sto su oni za nas isplanirali. Od
nekoga su ocekivali da ih celog zivota usrecuje, u suprotnom je
smatran sebicnim. Sada znamo da je ego taj koji ljude naziva
sebicnim u pokusaju da ih kontrolise. Medjutim, sa duhovne
perspektive, ta "sebičnost" znaci da sebe uzdizemo,
blagosiljamo i brinemo o sebi.
Moramo da razumemo da smo mi i nasi roditelji jedno jer su svi
umovi povezani. Postoji samo bozanska svest koja prozima
svakoga i sve. Kada sledimo svoje blazenstvo, realizujemo se,
zivimo srecno, od toga imaju koristi i nasi roditelji i ceo svet.

Svako ko je postao velik i zaista doprineo planeti, dovodio je

svoje roditelje do ludila jer je odbijao da bude programiran i
manipulisan. Bili su kao Isus kome je majka rekla: "Kako se
usudjujes da bezis i da sedis sa rabinima! Zar ne znas da sam
spremila veceru?" On je samo mogao da kaze: "Mama, smiri se!
Imam posla". i ovo je mozda parafraza, ali da je Van Gog mnogo
slusao mamu, ne bi bilo njegove umetnosti. Svako ko je dao
kreativan doprinos planeti izjavio je: "Mama, tata, zao mi je, necu
da sledim vasa pravila. Zivecu po sopstvenim pravilima, na svoj
nacin i bas zato sto vas toliko volim pokazacu vam sta treba da
radite da i vi postanete slobodni".

John Randolph Price, one kojima strah nije motivator, naziva

super bicima. Oni ne kupuju polise osiguranja, ne stavljaju
pojaseve za spasavanje, ne zaustavljaju se kada je na semaforu
crveno svetlo u pet ujutru kada nema drugih vozila na putu. Ne
osvrcu se posle toga da vide da li ih neko juri da ih kazni. Stalno
ruse sablone i nikome ne dozvoljavaju da ih kontrolise. Kada se
odreknemo sopstvene moci, odlazemo sopstvenu dobrobit. Ne
mozemo biti slobodni ako ponovo ne preuzmemo moc i izjavimo
da nismo zrtve.

Sa druge strane, nasi roditelji i drugi autoriteti veruju da su

zrtve. Oni pokusavaju da nas nauce onome za sta veruju da je
pravo stanje zivota. Njihova sreca zavisi od ekonomije, trzista,
posla, porodice. Zaista ne zelimo da budemo kao oni.

Radnici svetla biraju radost uprkos svemu

Vecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da

ima vise nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo
poglavlje oni ne mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na
primer, odaberu celu Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da
budu samo malo tolerantniji u odnosu na druge. Vecini ljudi je
potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest hiljada godina da
nauce da ne budu zrtve.
Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako
nonšalantni kada su sklapali ugovor sa Zemljom. Naše goruće
pitanje je lekcija o tome kako se pravi izbor. Ne zelim vise da
istrazujem bilo kakvu situaciju u kojoj sam ja zrtva. Po
sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge koje bih dobio
kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se cela
moja paznja usmeri i fokusira na Boga".

U našoj realnosti nema mesta za naše žrtvovanje. Da li možete

Stvoritelja da zamislite kao zrtvu? Da li možete da zamislite
Isusa kako kaže: "Mama, rado bih tu vodu što imaš tu pretvorio
u vino, ali, vidiš, ja sam stolar, znaš, pravim ovu kuću, dugujem
onom čoveku mnogo novca za alat. Ne mogu da se bakćem sa
tvojom vodom. Nemam vremena, mama".

Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i

njemu cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne
ruke od velikih dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima.
Ali, to mu nije dozvoljavala njegova grupa za podrsku.
Neuporedivo je lakse biti stolar nego mesija. Mi nismo dosli na
Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od nas ocekuju otac,
majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj potencijal.

Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas

zivotni ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i
razgovarate o svojoj poslednjoj inkarnaciji. Prijatelj vas pita: "Ko
si bila kada si poslednji put tamo zivela?" Odgovarate: "Pa,
posto su sva bica Bog, mi smo svi ista sustina. Na pocetku je
bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni aspekti Boga, bez
obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa takvim
razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si
cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi
odgovorili: "U stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo".

Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo

poslu. Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od
autoriteta i nemastine. Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni
ja se nimalo ne razlikujemo od Sanat Kumare. Jedina razlika je u
tome sto je on odlucio da sledi svoje blazenstvo, a mi
neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo. Kako
bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju
realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su
nam usadili autoriteti.

Mnogi od nas su se načekali dok im neko nije rekao da su u

pravu. Ako vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je
nekome davati moc da nam određuje da li smo dobri ili nismo.
Nikada necemo slediti svoje blazenstvo ako cekamo neciju
dozvolu. Nece najvisi Bog da uđe u nasu dnevnu sobu, da nam
cestita i da nam diplomu jer je to separatno misljenje. Bog nije
napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec nalazi u nama.
On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska materija koja
vrsi transformaciju Zemlje.

Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo

samoostvarivanju. Velicanstven je poklon planetarnoj svesti
kada smo voljni da univerzumu kazemo da smo u redu bas tako
kako smo. To niko umesto nas ne moze da uradi.

Strah od odvojenog ega

Zasto vojnici sa puskom na ramenu ratuju tamo na Bliskom

Istoku? Zato sto je neko tvrdokoran, inteligentan i obrazovan
rekao da tako treba. Kada bi ljudi sledili svoje blazenstvo, da li bi
bilo vojnika? Koliko bi bombi bilo baceno kada bi ljudi sledili
svoje srce? Sta ako bismo se svi igrali u pesku? "Ne mogu svi
da slede svoje blazenstvo, to bi bila anarhija, svi bi poumirali od
gladi!" Da li ovo lici na reci majstora ili uplasene osobe?

Ljudi koji veruju da su odvojeni od vas, od mene, od Boga, plase

se te odvojenosti. Oni traze od drustva da ustanovi pravila kako
bi se kontrolisala "moc". Oni misle na moc koju neko moze da
ima nad drugim ljudima i da su ljudi bez kontrole u najmanju
ruku anarhisti, pa cak i opasni. Kada ostvare zeljenu kontrolu,
zivot je i dalje trka za pozicijama u pokusaju da se stigne do
vrha. Najrazvijeniji podvojeni ego se ne zalaze za ratove, vec za
izbore. Pomocu izbora, u najboljem slucaju ce samo 49%
populacije trpeti vlast vecine. Izbori su tek neznatno
civilizovaniji od ratova. U oba slucaja grupa donosi odluke "u
korist" ljudi.
Kako se ponasaju bica koja ne veruju da su odvojena? Pa, ona
nemaju potrebu da se stite od drugih. Ne mora da im se govori o
prednostima saradnje u odnosu na konflikt. Nisu skoro
bezopasni, oni su sasvim bezopasni, oni su ljubav/ saosecanje/,
mudrost.

Bice koje razume istovetnost svih, niti glasa, niti povlaci obarac.
Ne zeli da iskazuje svoju politicku volju, zna da ne postoji
potreba za centralnom zastitom, jer bilo cija volja ili stanje nisu i
ne mogu biti ugrozeni. Nismo samorealizovani sve dok ne
uvidimo povezanost sa svim postojecim dusama. Ono sto
pomaze meni, pomaze svima. Ono sto meni skodi, skodi svima.
Kada ima razumevanja, niko ne bi ni pokusao da nekoga ugrozi,
pa prema tome, nikakva zastita nije ni potrebna. Samorealizacija
je totalno stanje bica. Ne postoje zrtve.

Oni koji veruju u odvojenost ega veruju da je prirodno stanje

bica neproduktivnost, lenjost, parazitiranje. Veruju da kada ljudi
zbog ekonomskih razloga ne bi bili primorani da rade, ne bi nista
davali, vec bi samo uzimali. Da je ljudska priroda zla. Na neki
nacin su u pravu. Kada bi se covecanstvo probudilo do jednog
odredjenog stepena, postalo zdravo, bogato, srecno, ljudi bi
prestali da idu na posao. Ne bi radili nista sto nije zabavno. Ali,
priroda coveka je derivat Bozje prirode kao svog izvora. Priroda
Bogo-čoveka je da kreira, istražuje, ona je omnipotentna,
sveznajuca. Probuđeni čovek ce uvek odbiti da zivot pretvori u
posao. On kreira, voli, plese. Potpuno je svestan kosmickog
zakona koji kaze: ,, Nijedno Bozje dete ne moze biti prisiljeno da
trpi oskudicu zbog izbora nekog drugog Bozjeg deteta.
Bogatstvo kreira podsvest, ne radna snaga". Da li se secamo
kakvo je prirodno stanje bica u univerzumu?

Treba potrositi vise energije da se iskreira ogranicenje nego bilo

koje drugo stanje

Programirani smo da mislimo da nam zivot i nije tako los ukoliko

nas neko nije osakatio ili ubio. Nauceni smo da se zivot sastoji
od teskog rada i maksimalnog truda, da nam ne treba nista vise
od hrane, sklonista i malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije
tako nesto rekao. Oni su razmatrali neobicna stanja bica kao sto
je nirvana! Drustvo nas ne programira za savrsenstvo, ali je
istina da smo mi delic svetla koji leti od Boga kao od zvezde. Mi
cemo vecno postojati u prirodnom stanju bica u univerzumu.
Potreban je veliki napor, mnogo cireva i srcanih udara i poneki
kancer, kako bi se blazenstvo drzalo u pokornosti.

Zasto ucenici Zemljine skole ne zive u prirodnom stanju bica?

Zato sto je jedan od atributa Boga neogranicena moc i, verovali
ili ne, svaka osoba ima neogranicenu moc da kreira ogranicenja.
Nije lako biti najvisi moguci Bog, prikupiti sve svoje izvore
energije kako bi se kreirala iluzija da ste jedva ljudsko bice,
bespomocno, ograniceno, potcinjeno. Neverovatna ideja. Mnoga
bica koja zive van Zemljine skole nikako ne mogu da shvate
price koje su culi o zivotu ovde. Ne mogu da shvate kako neko
drustvo moze da postoji oslanjajuci se na principe suprotne od
prirodnog stanja bica u ostatku univerzuma. Kada biste zeleli da
zivite na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da
postanete nalik njima, oni ne bi razumeli ni sta je to dozvola, ni
sta ih uopste pitate.

Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne zelimo

samorazvoj i ne zelimo da budemo to sto zaista jesmo. Sve dok
ne promenimo tu odluku verovacemo da nas kontrolisu; planeta,
vlada, ekonomija, porodica. A to ce biti tacno, jer mi smo Bog i
nase reci se ostvaruju.

Dosli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato

se Isus Hrist nije rodio za ovaj Bozic, nego pre dve hiljade
godina, tada je bio potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je
pocetak Ere istinskog prosvetljenja i nemamo nista drugo da
radimo do da sledimo svoje blazenstvo, zelje svog srca.

Samorealizacija je normalna

Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bica koja

postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo
podrazumeva i da ne postoji nista drugo osim toga. Ali, ovde
dole, na slepom koloseku arhaicnog oblika univerzuma postoji
jedna mala skola poznata pod nazivom Zemlja, ciji stanovnici
osecaju potrebu da traze dozvolu.
Da li znate zasto mi jos uvek pitamo za dozvolu? Zato sto
verujemo u tacno i pogresno i u mogucnost greske. Ali, zar nam
majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed,
Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda moze da pogresi?

Svako od nas je u svom zivotu imao trenutke kada je doziveo

potpuno blazenstvo, ali smo takve momente uvek okruzivali
strahom jer smo se bojali da ce sreca nestati. Kada smo se igrali
sa omiljenom igrackom i uzivali, bili bismo uhvaceni usred nase
licne ekstaze i culi bismo: "Hajde u krevet- previse se
zabavljas!" Uvek kada bi zivot poceo da bude zaista sjajan, sa
strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks,
vezu izmedju onoga sto zelimo i onog cega se bojimo. Uvek
kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo
stanje da potpuno izgubimo osecaj za vreme, tu bi obavezno bilo
i : "Prestani da toliko uzivas! Sta mislis, ko si ti? Odakle ti ideja
da zasluzujes da budes toliko srecan?" Odatle potice nas strah
da ako je nesto isuvise lepo, sigurno ce nestati. To je to
verovanje koje nas sprecava da vecno zivimo u ekstazi.
Zapamtite da vi niste zrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami
angazujemo ucitelje, pa samim tim uvek mozemo da ih
otpustimo. Tada postajemo slobodni.

Koliko je osoba spremno da zivi u vecnom blazenstvu i da

nikoga ne pita za dozvolu da bude ono sto jeste? Ajnstajn je bio
takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je vec dvojica. Ima ih
jos nekoliko, mozda tuce, stotinak, mozda hiljadu. Ako od pet
milijardi ljudi koji zive na zemlji oduzmemo sacicu
samorealizovanih bica koja su sama sebi dozvolila da zive u
prirodnom stanju bica, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet
milijardi. Cak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi
predstavlja tek kap u moru.

U osvit Ere Vodolije desavaju se neke uzbudljive stvari.

Kreativna svest pocinje da se izrazava u novim formama
umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je pocelo
sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme
smatrani radikalnim i jereticima. Sa astroloske perspektive,
mozemo reci da je energija Ere Vodolije pocela da se polako
uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao
tranziciju. Prosireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti,
nauci, filozofiji i religiji. Nekoliko modernih proroka se pojavilo
da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinci, Ralf
Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli
primarnu direktivu i to da je zivot na Zemlji evolutivan i
tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju.
Ono sto ih razlikuje od ostatka drustva je njihova zelja da zive
svesno, i njihova spremnost da veruju unutrasnjem bicu uprkos
onome sto su ih drugi ucili.

Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana

setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, ucimo da
sve vreme zivimo svesno umesto da koristimo stare sablone i
navike. Deo svesnog zivljenja je i kada shvatamo sta razumemo,
a sta tek treba da ucimo. Isto tako i da znamo kada smo
skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo
resurse. Moramo biti spremni da kazemo: "Ovo jos nisam
savladao, bolje da cujem ovu kasetu, procitam ovu knjigu ili da
odem da posmatram zalazak sunca". Jedino kada zivimo svesno
mozemo biti sigurni da najvecom brzinom napredujemo u
zeljenom pravcu.

Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj

zivot i odbijaju da budu zrtve. Planeta Zemlja ce bukvalno biti
rajski vrt za one koji su spremni da definisu sta je njihovo
blazenstvo i da ga slede. Po cemu se oni koji se obucavaju za
majstora razlikuju od masa? Mase kazu: "Ne mogu da dam otkaz
jer dugujem mnogo novca", dok ce oni koji se obucavaju za
majstora reci: "Ovo mi ne prija, necu to da radim". Ako uporno
radite ono sto vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da
znate da je to vas izbor.

Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponasali kao zrtve?

Potpuno smo slobodni da radimo ono sto zelimo. Mozemo
slobodno da izaberemo da budemo zrtva, ali to treba da uradimo
svesno. "Danas ja biram da budem zrtva. Zar to nije divno! Idem
ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne cu biti
zrtva. Ne zelim da idem u kucu toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne
zelim da ih uvredim, radije cu biti zrtva".

Ako zivimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da

prilagodjavamo svoje ponasanje na nacin koji nas plasi ili nam
je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo zrtve, hajde da
budemo svesni sta kreiramo za sebe i kakve matrice
uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek
budemo svesni i svesno pravimo izbor, nas zivot pocinje da se
menja. U roku od nekoliko dana otkricemo razlicite nacine da
ulogu zrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.

Osecamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kazemo kako

nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas
blazenstvo, stalno cemo se preispitivati dok jednom ne kazemo:
"Odustajem!" Tada cemo se setiti sta je guru rekao o
odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu.

Treba da se opredilimo da li cemo slediti pritisak vodja i raditi

stvari na tradicionalan nacin ili cemo slediti svoje vodjstvo.
Mozda cemo u pocetku odabrati da jos neko vreme sledimo
pravila drustva, jer je tako ipak malo lakse nego da skocimo sa
litice direktno u novi nacin zivota. To je sasvim u redu. To je
samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni
toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari sablon jer u
mom sadasnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za
mene". Vremenom cemo se osvrnuti i reci: "Oh, Boze, zasto sam
cekao toliko dugo?" i jednostavno cemo krenuti dalje.

Kada pocnemo da zivimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve

nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Nasa patnja
je nas kljuc za slobodu. Bol nam savrseno tacno pokazuje sta
nam vise nije potrebno u zivotu. Ne mozemo da se oslobodimo
necega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i
odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga
zadrzali, jos jedan korak smo blize totalnoj slobodi. Kada
pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su
slepi vodili slepe, jasno je da su nam ocajnicki potreni
individualci da nas pomocu svog unutrasnjeg vodjstva odvedu
direktno Bogu.

Mozemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u

svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znaci,
ako nam je pukla guma, mozemo reci: "Ja zaslizujem samo
najbolje, ova guma je pukla na najbolji nacin koji postoji". Ovo
istice nasu moc i brise tragove osecaja da smo zrtve. Probusene
gume uvek sluze da neko bice podsete da guma nema moc da
nas cini nesrecnim. Kada naucimo da ne fiksiramo energiju na
probusenu gumu, ego pocne da se buni, daje nam spisak losih
posledica. "Prvo, zakasnices i iznerviraces se". Mozemo
slobodno da kazemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko
uopste moze da zakasni u Bozjem univerzumu? Kako nesto
moze biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo znacilo da
cemo tamo kuda smo krenuli stici u neko drugo vreme i da ce se
nesto magicno desiti.

Kada strah posmatramo kao opravdanje da se jos uvek drzimo

starih sablona, zelim da kazem da nijedno bice nikada u trenutku
sadasnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se
odnosi na buducnost, dok se sva krivica odnosi na proslost.
Znaci, kada se fokusiramo na sadasnji trenutak, necemo pronaci
ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprecavaju
covecanstvo da uvidi sta je prirodno stanje bica.

Psihicka memorija i vizija

Jedan moj poznanik je kao dete proglasen mentalno

retardiranim, pohadjao je specijalne skole za decu sa mentalnim
problemima samo zato sto nije na vreme zatvorio svoju vezu sa
drugim nivoima. Imao je mnogo nevidljivih drugara kao dete i
kada je odrastao, nije zeleo da ih se odrekne. Oni bi mu ponekad
davali male poklone. To je sve bilo cudno za njegovu porodicu.
Doktor je rekao: "Aleks nije bas sam sa sobom, verovatno je
retardiran". Danas je on poznati parapsiholog i ima tri doktorata.
Radi vantelesna istrazivanja za policiju, pronalazi nestalu decu.
On je normalan, ostali samo pokusavaju da zadovolje svoje
roditelje.

Svako od nas ima secanja na svoje postojanje pre rodjenja. Ona

ponekad procure iz podsvesti u svestan um. Sta se desava ako
smo dosli iz drugog zvezdanog sistema? Sta bi se desilo kada
bismo pokusavali da zivimo u skladu sa pravilima iz tog dela
univerzuma? Tamo niko nije skrivao svoja osecanja. Svako je
bio telepata, otvoren, iskren. Ako bismo tako funkcionisali na
ovoj planeti, dobili bismo ozbiljne ćuške od okruzenja, porodice,
ucitelja, zato sto smo razliciti.
Na Zemlji, moramo da naucimo da se prilagodimo. Pocinjemo da
se zatvaramo kako bismo preziveli. "Cekaj, necu svakome da
kazem sta znam i sta vidim. Veoma diskretno cu se povuci jer ne
zelim da budem kaznjen. Ponasacu se kao normalno ljudsko
bice". Mnogima se ovo desava. Onda posle dvadeset, trideset,
cetrdeset godina neko dodje i kaze: "Ispricaj mi to sto znas". Ali
mi smo uplaseni i reci cemo: "Ne, ne, neces me prevariti. Ne
secam se ja tih kosmickih stvari".

Secam se svojih iskustava koja sam imao kao dete. Bio sam u
poseti rodjacima i igrao sam se u dvoristu oko cvornovatog
drveta sa nekim nevidljivim gnomom koji je bio mnogo brzi od
mene. Onda me je u toj igri iznenadio rodjak. Ja sam se toliko
postideo sto sam se igrao sa necim sto je nevidljivo, da sam se
zakleo da nikada vise necu biti tako neoprezan. Mnogo godina
kasnije preselili smo se u Santa Fe i ponovo sam video
cvornovato drvo slicno onom iz dvorista mojih rodjaka. Jednog
dana sam se jako mucio da pronadjem neke odgovore. Otisao
sam do svog omiljenog mesta za meditaciju. Parkirao sam auto
na mestu odakle sam imao divan umirujuci pogled na dolinu.
Tek sto sam seo i poceo da se relaksiram, video sam na stotine
tih malih ljudi, pojavljivali su se iza drveca. Vikali su: "Potrebno
je da ga razveselimo! Drz? te ga!" Posle nekoliko minuta sam
vikao: "Prestanite! Prestanite!" Nisam vise mogao da izdrzim da
me golicaju, ali sam bio odusevljen sto su se posle cetrdeset
godina vratili da se igraju sa mnom. Svako ima tu opciju da se
priseti trenutaka kada se igrao sa svojim specijalnim prijateljima
iz drugih dimenzija.

Da li mozete da se setite detalja iz svog zivota kada ste se bavili

onim do cega vam je zaista stalo? Uranjali ste u to vreme bez
vremena kada ste se igrali sa lutkama, ili u pesku. Tada bi
ostatak sveta potpuno nestao. Ti su momenti model onoga cemu
treba da tezite u zivotu. Mozete da u tom stanju zivite neprekidno
jer ste vi ti koji kreirate svoju realnost. Mozete da iskreirate
avanture, zanimljive poduhvate ili da se valjate od smeha.
Mozete da imate sve sto zelite u vasoj verziji blazenstva.

Drama je poznata (utočiste)

Blaženstvo je nepoznato (zastrašujuće)
Vazno je da zapamtimo da savrsenstvo nece biti dosadno.
Ponekad upadnemo u zamku i prizivamo dramu jer pogresno
verujemo da nirvana nece biti zanimljiva. Kada zivimo svesno,
postajemo svesni koliko je drama iscrpljujuca. Kada se desi
neka dramaticna situacija na poslu, da li se sklonimo ili idemo
da istrazujemo sve detalje u vezi sa tim? Kako mozemo da
budemo povezani sa svetlom ako ucestvujemo u drami?

"Kurs cuda" nam kaze da jednostavno izaberemo mir. Ali, ako

vas neko tresne po nosu, da li da uzaberete mir? Ako banka zeli
da vam oduzme kucu, da li da reagujete dramaticno ili da kazete:
"Pa, sta cu, to je samo kuca". Ovo deluje zabavno, ali istina lezi
u tome sta izabrati. Vecina od nas bi se uznemirila i potresla
kada bi neko dosao da nam oduzme kucu. Zaboravljamo da mi
kontrolisemo nase telo i nacin na koji ono reaguje. Sami biramo
svoje emocionalno stanje u svakom trenutku. Posto zrtve ne
postoje, imamo mogucnost da izaberemo mir.

Vecina nije bas sasvim sigurna da je spremna da se odrekne

drame. "Da li to znaci da treba da budem ravnodusan do kraja
prvenstva u basketu?" Ne treba nicega da se odricemo. Ali,
moramo da promenimo perspektivu ako zelimo slobodu. Nema
vise pobednika i gubitnika na terenu, to su samo individue koje
prevazilaze svoja ogranicenja. Kosarka je divno nastavno
sredstvo. Kada atleticarka skoci vise ili trci brze od svog
rekorda, iz njene perspektive ona je napredovala dalje u pravcu
neogranicenosti. Iz nase perspektive, zelimo da vidimo kako se
Bogovi igraju, nista drugo. Jedina svrha tih atleticara je licni
napredak. Dok to ne uvidimo, ostacemo zapleteni u sopstvenoj
mrezi.

Kada neko pocne da sledi sopstveno blazenstvo i odbije da se

dalje povinuje autoritetima, sledi period kada nam se ucini da
smo se debelo zeznuli. Na to ce nam prvo ukazati porodica i
prijatelji. Reci ce da smo neprakticni, da ne mozemo tek tako da
damo otkaz ili da se razvedemo. Ovo je jezivo zastrasujuci
prelazni period, ali posle kratkog perioda prilagodjavanja,
pocinju da se desavaju fenomenalne stvari. Ako prestanemo da
igramo po starim pravilima, videcemo da i nema nicega sto
bismo mogli da izgubimo. Ovde okusimo istinu: moguce je da
trajno okoncamo borbu.
"Poverenje", opet ta reč

Probudjene duse u jednom trenutku odluce da potpuno veruju

univerzumu. Previse frustrira kada se do kosmicke svesti dolazi
sitnim koracima. Nadajmo se da ce jednom svi skupiti hrabrost
da skoce u ambis. Ovo mora da se uradi s? vremena na vreme.
Srecom, univerzum je veoma blagonaklon i totalno je na nasoj
strani. Ako dozvolimo da nasa tranzicija bude zabavna, ona ce i
biti. Univerzum nas toliko voli da ce sigurno otkloniti sva nasa
ogranicenja, na manje ili vise zabavan nacin. Ali, kosmicki zakon
nalaze da uvek imamo mogucnost da izaberemo laksi nacin. To
se desava kada dobijemo nagon da damo otkaz ili promenimo
zivot na neki drugi nacin. Osecamo da ce nas vise ispunjavati
ako svoje vreme pocnemo da koristimo na drugaciji nacin.

Misli iz naseg uma se realizuju. Kada pocnemo objektivno da

analiziramo misli koje najcesce imamo u umu, prepoznacemo
sta ce nam se u buducnosti desiti. Ako stalno kukamo zbog
posla: "Ne zelim da idem na posao", univerzum ce se postarati
da vise ne idemo na posao. Zato, bolje da mi damo otkaz nego
da zavrsimo na hirurgiji, da nas otpuste ili da se firma zapali.
Mudro je reci: "U susret mi nailazi predivan posao", umesto: "Ne
zelim da idem na posao". Univerzum se ne bavi procenama da li
su nase misli pozitivne ili negativne. On ih cita i realizuje.

Kada univerzum pocne da ih pozuruje, ljudi tipicno reaguju

ovako: "Ali, ne mogu tek tako da dam otkaz! Od cega cu da
zivim? Umrecu od gladi! Ako ne dam otkaz i ako sledecih
dvadeset godina ne budem radio taj posao koji mrzim, oduzece
mi kucu!" Ako je ugrozena vasa kuca, ne opirite se. Slobodno
recite: "Dovidjenja, kuco. Bila si mi divan dom, ali ja sam sada
na putu ka slobodi". Opiranje izaziva duboko bolna iskustva.
Sve je to samo lekcija i ako je vasa imovina u opasnosti,
slobodno recite: "Boze, nosi. Ne treba mi i bas me briga sta ce
biti sa mojom imovinom". Ako ovo iskreno mislite, koliko sutra
ce sve biti sasvim u redu. Ali, ako izaberete da se oko toga
sekirate, koliko sutra ce sve biti jos gore.

"Ne treba da imas drugih bogova osim mene", je upozorenje

kojim nas na fizickom planu kosmicki zakon opominje da kada
poklanjamo paznju odredjenim stvarima mi od njih pravimo
bogove. Ako verujemo da nas unutrasnji mir i sreca poticu iz
kuce, onda je kuca nas Bog. A kuca je los Bog i donosi samo
nesrecu. Ako znamo da smo mi ti koji kreiramo sopstvenu
realnost, zasto bismo onda kreirali nesrecu? To je zato sto ne
verujemo da je univerzum prijateljski nastrojen i jos uvek nismo
naucili da sa poverenjem ocekujemo da nam slede sve bolje i
bolje stvari. Drustvo nas uci da cemo bankrotirati ako ne radimo
sve te dosadne stvari koje mrzimo, ukljucujuci i administrativne
poslove. Willie Nelson je u trenutku kada su mu oduzimali kucu
rekao: "Sada se secam kako je pre nekoliko godina bilo divno
biti slobodan".

Jedan veoma vazan aspekt lekcije o odvajanju kaze da je veoma

vazno da se ne zaboravi ovo: ono cega se dobrovoljno
odreknemo, ne stvara bolno iskustvo. Samo nam ukaze na to
koja je nasa "potreba" izazivac bola. Kada skocimo u ambis, mi
se odreknemo svega. Ako nema straha i gubitka, nema ni bola.
Verujemo da ce se Bog pobrinuti za nas i odvesti nas tamo kuda
zelimo.

Nije lose unapred znati koji nas blokovi mogu cekati na putu.
Ponekad nam se cini da smo se oslobodili necega, a u stvari, to
smo samo delimicno uradili. Mozda vam nekoliko puta ukradu
auto kao sto se meni desilo, itd. Toliko se bojimo bola koji
donosi blok, da unapred trazimo garancije. Zelimo da kazemo:
"O.K. Boze, skocicu ja, ali mi prvo daj novac", ali cemo
verovatno kao odgovor dobiti: "Greska! Prvo se obavezuj, pa
ces dobiti novac". Ako prvo dobijete novac, nista necete nauciti.
Svako bi tako uradio, ali ce samo majstor da se usudi i skoci
iako nema dokaza da je to uopste moguce. Majstorstvo je imati
veru u sebe da ste toliko u saglasju sa univerzumom da ce se
ostvariti sve sto pozelite. Kao ohrabrenje, dodao bih da su
cudesa prirodno stanje bica. Kao sto kaze "Kurs cuda", kada se
ne desi cudo, nesto je poslo naopako.

Kako dozvoliti univerzumu da popravi nasa ogranicenja

Pre mnogo godina sam radio za American Airlines. koro ceo dan
sam provodio uzivajuci u avionima i bio sam srecan. Naucio sam
da sa ljudima ne treba da raspravljam o metafizici, ali mi se
jednoga dana, moj prijatelj inzenjer obratio za pomoc. Bio je
preokupiran poslom, potpuno pod stresom. Banuo je sa recima:
"Ti si najsrecnije stvorenje koje sam video. Da li mozes da me
naucis da i ja buidem kao ti?" Tri nedelje kasnije je zavrsio u
bolnici zbog infarkta i uradili su mu tri bajpasa. Univerzum na
svaku molbu odgovara savrseno i ekspeditivno, bez obzira na to
sto je odgovor mozda grub. Samo je naucio tog coveka kako da
bude srecan! Bolnica u kojoj se lecio je uvela novi program koji
je pacijente ucio kako da promene neadekvatan stil zivota. Rekli
su mu da je njegovo ponasanje bilo "tip A" i da bi sprecio novi
infarkt, mora da nauci da voli svoju porodicu, da se vise odmara
i da uziva na obali jezera. Kada smo razgovarali nekoliko nedelja
kasnije, rekao je: "Nikada nisam bio ovako srecan".

Ja nisam mogao da ga naucim da bude srecan, iako me je molio.

Univerzum je taj koji odgovara na pitanja. Kada znamo da neko
radi na nekom teskom problemu, najbolje je da mu posaljemo
bezuslovnu ljubav i podrsku. Mi nikoga ne mozemo da
popravimo, ali univerzum moze.

Posto znamo da podsvest kreira realnost, ne mozemo da se

ukljucujemo u neciju dramu. Nikada vise ne smemo da
sazaljevamo nekoga ko ima problem. Ranije bismo u slicnim
situacijama rekli: "Oh, sirota zeno, uzas, tvoj muz je imao
trostruki bajpas, tako mi je zao!" Posto podsvest kreira realnost,
kada priznajemo da tragedija postoji, mi je jos jace kreiramo.
Ako zelimo nekome da pomognemo, treba da ga efikasno
"otkacimo", iako to deluje nepristojno.

Da li znate da se ljudi zale samo dok smo mi spremni da ih

sazaljevamo? Cim prestanemo, oni odlaze. Mozemo da kazemo:
"Hvala ti sto napokon odlazis, sada tek mogu da ti istinski
pomognem i pruzim ti podrsku". Neko ce mozda reci: "Da, ali
mogu da izgubim prijatelje! Mi smo uvek razgovarali o nevoljama
i problemima!" Tacno. Ako zelite da sledite svoje blazenstvo i
spasete planetu, moracete da se oslobodite takvih prijatelja.

Realno niko ne moze biti izgubljen, pa tako ni vi necete izgubiti

te negativne ljude. Kada nas pozovu telefonom i traze sazaljenje,
dodjemo u iskusenje da kazemo: "Ne zelim da povredim njihova
osecanja". Molim vas, povredite njihova osecanja! Ako ih zaista
volimo, reci cemo: "Nemam sada vremena za tebe". U
suprotnom, moracemo da se inkarniramo jos jedan zivot, samo
zato sto smo se, eto, sazalili. To je glupo. i kada se sledeci put
inkarniramo, opet ce moliti i traziti sazaljenje, sve dok ne
kazemo: "Zao mi je, ali nemam vremena za nesrecu. Vise ne
verujem u dramu. Ne mogu da joj dopustim da se baskari u mom
zivotu, previse sam zauzet, sledim svoje blazenstvo".

Mozemo da prihvatimo da je drami dosao kraj

Svi smi imali iskustva sa zivotom punim stresa i trauma. Ako

zelimo da se duhovno razvijemo, moramo da prihvatimo da
drami mora doci kraj. Neki pocnu da se koprcaju kada stvari
krenu previse dobro. "Znaci, mislis da bas uvek mogu da
dobijem sve sto pozelim? Pa sta sada da radim sa sobom?"
Stanite i porazmislite sta ste sve naucili u zadnjih pet stotina
svojih zivota. Kreativnoist, isceljenje, samoispunjenje, najbolji
ste na planeti. Medjutim, tu se ipak radi o karmickom treningu.
On se desio u intervalu od hiljadu vasih prethodnih zivota. Sada
se pojavljuje u vidu intuitivnog znanja. A sto se tice ostalog
sveta, to nije konkretno.

Ako je to u cemu ste dobri intuitivno, onda to nije nauceno. Vi

ste kao Betoven. Vezbate, ali niste postali talenat tako sto ste se
upisali u muzicku skolu. Izgleda da se nasa karmicka strucnost
bazira na onim stvarima za koje su nasi roditelji rekli da su
nekorisne. "Ti treba da budes lekar". "Ali, tata, ja zelim da
sviram gitaru!" "Sine, to je neodgovorno, moras da postanes
doktor". Ako ste slucajno reinkarnirani Segovija, a ne daju vam
da svirate gitaru, bicete veoma nesrecni. Morate da sledite svoj
put. Opustite se, planetarna podsvest se tako brzo menja da je
veoma lako naci sopstveno blazenstvo.

Jedan od nacina da otkrijete koji put je vas je da stalno vezbate

osecaj blazenstva. Uvek se ujutru zapitajte: "Sta bi me danas
najvise obradovalo?" Blazenstvo vam nece biti servirano na
tanjiru kada jednoga dana Bog odluci da ste vi na redu. Nece
vam ni univerzum dati uputstvo kako da se preokrenete za sto
osamdeset stepeni i postanete blazeni. Nece vas iz vase kuce
baciti na neki deseti kraj planete da iznenada postanete bozji
sluga. Vase blazenstvo je nesto sto vi radite na vas nacin po
sopstvenoj volji a sto vas tera da prestanete da se povinujete
onome sto treba, sto se mora itd. To sto vam preostane je vase
blazenstvo.

Za vecinu ljudskih bica je veoma riskantan korak da slusaju

svoje srce, ali jedino se tako moze izraziti licni genije. Svi
umetnici, pronalazaci, muzicari iz enciklopedija su bez izuzetka
bili buntovnici. Svi su oni izabrali da slede svoje blazenstvo, a
ne ono sto su im roditelji rekli.

Jedini nacin da se oslobodi planeta je da prvo oslobodimo sami

sebe tako sto cemo postovati svoje zelje. Slusajte zelje svog
srca i odbacite ono sto vas uce autoriteti i ostatak drustva.
Setite da vam je drustvo reklo da ne mozete da lecite ukoliko
nemate diplomu lekara. Da je to tako, Isus ne bi mogao da
isceljuje. On tehnicki nije imao kvalifikacije da leci ljude, on je
samo sledio svoje blazenstvo.

Setite se vase zute sveske. Zapisite sve sto ste oduvek najvise
zeleli na prvoj strani sveske, zatim sve sto vas cini srecnim, pre
nego sto vas racionalni um pocne da vas ubedjuje kako je to
nemoguce ostvariti. "Zelim da budem umetnik!" A ego ce reci:
"Ti ne znas da slikas! Nisi skolovan, ne razlikujes akvarel od
akrilika!" Ostavite ove komentare za drugu svesku.

U tu drugu svesku zapisite sve razloge koji vas sprecavaju da

sledite svoje blazenstvo. Sve "treba" i "mora" sto su vam rekli
roditelji i ucitelji, sve cega se setite. Zapisite svako objasnjenje
koje su vam dali. Pisite dok ne iscrpite sve mogucnosti. Sada
procitajte sta ste zapisali i oseticete mizerno stanje bica u kome
obitavaju svi ti vasi autoriteti. Zapalite tu drugu svesku. Ostala
vam je samo prva zuta sveska, vase blazenstvo.

Kada pocnemo da sledimo svoje blazenstvo, cesto sebi

postavljamo pitanja da li smo na pravom putu, da se nije
slucajno usunjao neki strah i sl. Lako je proveriti. Kada sledimo
ego, svaka situacija deluje neverovatno slozeno. To nas
podseca da zastanemo, usporimo, duboko udahnemo i
potrazimo svetlo. Kada pronadjemo blazenstvo, nalazimo se u
stanju kada vreme prestane da tece. Nema napetosti. Ta
aktivnost moze biti sivenje, penjanje na drvece, pranje sudova,
pisanje kompjuterskih programa.
Ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna kakav je osecaj kada
vreme stane. Kompleksnost je uvek u suprotnosti sa
blazenstvom. Ona kaze da je to sto radimo toliko vazno da ne
smemo da odemo da uzivamo na obali jezera. To je trenutak
kada znamo da neizostavno treba da se odmorimo. Ovo je u
potpunoj suprotnosti sa starim pristupom i zahteva punu veru i
poverenje u univerzum.

Razmotrite u svom umu svoju situaciju. Recite: "Dobro, oduvek

sam voleo da radim?ali?moj izgovor je bio?" Obavezujte se da
cete dozvoliti univerzumu da vam pokaze kako da krenete u
zeljenom pravcu. Dozvolite vasoj kreativnosti da tece. Vasa
inspiracija ce doprineti mnogo vise nego sto mozete da zamislite
evoluciji covecanstva onda kada pocnete da zivite po
sopstvenim pravilima.

Kreatori matrica- radite svoj posao!

Uzivao sam na koncertu pijaniste Peter-a Nera i filharmonije iz

Tulse. (Dobio sam mesto u orkestru). Tek sto je orkestar poceo
da svira, Peter je poceo da improvizuje kao lud. Dirigent je
posizeo i cekao je da se ovaj vrati izvornim notama, ali je
pijanista nastavio da svira svoju velicanstvenu miziku. Nikada
ranije je nije svirao. Povremeno ga je publika ohrabrivala. Kada
sam ga pogledao, video sam levak sa mnogo radijacije koji se
sirio iz njegove ledjne srcane cakre. Pruzala se sve do nebesa i
sva se muzika ulivala u levak i kruzila po njegovom telu. Nije
imao pojma odakle je sve to dolazilo i da je zastao da istrazuje,
sve bi momentalno prestalo. Sedeo sam tu i tog trenutka dobio
intuitivni uvid da se u stanu pijaniste izlila kanalizacija! Da li ga
je bilo briga? Naravno da ne. Nije imao vremena da ostane kod
kuce i popravlja kanalizaciju jer je morao da svira. Bio je u
izvoristu, ziveo je svesno i sledio je zelje svog srca. Kada dodje
vase blazenstvo, jednostavno ga sledite.

Kako da napravite matricu za spas planete? Sta da preporucite

ljudima da rade? Znate da ljudi ne veruju da mogu slobodno da
rade ono sto zele, ali vi razumete kako sistem fumkcionise.
Nikada ne zaboravljajte ko ste i da ste normalni, po kriterijuma
univerzuma. Univerzum je pun dobrih ljudi koji normalno zive
bez ogranicenja. Jedino u Zemljinoj skoli ljudi veruju da je borba
normalna stvar. Vi ste ovde da im pomognete da prevazidju taj
stari sistem verovanja. Kada borba prestane, ostaje samo
uzivanje. Jednostavno je tako. Niko nije bio jednostavniji od
Bude. On se stalno smesio. Omogucio je drugim bicima da
postignu prosvetljenje tako sto je uzivao u sopstvenom.

Vas posao je da se zabavljate. Svaki majstor pokusavao je

ljudima da objasni da to treba da rade kako bi se oslobodili.
Svrha svih aktivnosti u vasem zivotu je uzivanje. To se poklapa
sa spasavanjem planete. Ako ste srecni i ushiceni ko ce to da
primeti? Svako! Cak i ne mora da bude prisutan, jer smo svi
telepatski povezani. Ako radite samo ono sto vas najvise
zabavlja, iniciracete nove pronalaske, budjenje, inspiraciju i
isceljenje. Toliko cete napuniti baterije Zemlje da se nece
zaustaviti sve dok ne dodje do svetla! Ali, to ce se desiti samo
ako donesete odluku da sledite svoje blazenstvo. Blazeni su oni
koji vise ne traze dozvolu da budu ono sto su, jer, oni su
spasioci planete. Tako to funkcionise.

Šesto poglavlje

"Karma"

Dan mrmota

Da li ste imali srece da pogledate film "Dan mrmota"? U tom

filmu Bill Murray glumi Phil-a Conners-a, novinara koji se bavi
vremenskom prognozom i koga njegova TV stanica salje da
izvestava o Danu mrmota koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je
uzasno ponizavajuce da izvestava o nekom glodaru koji na
osnovu svoje senke predvidja kakvo ce biti vreme, ali mora, da
ne bi izgubio posao. Muci se, grci, stenje, odlicno igra ulogu
zrtve. Na kraju krajeva, treba da istrpi taj jedan dan i da bezi
odatle.

Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto

vreme, na isti nacin. Mora da istrpi jos jedan dan. I ponovo tako,
ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identicnih dana sa
identicnim ogranicenjima i mogucnostima. Svakoga dana Phil-
ovo verovanje da je to sve klopka materijalizuje se u vidu jos
jednog dana koji će ceo da bude klopka.
Bezbroj puta bezuspesno pokusava da izvrsi samoubistvo.
Sledeceg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm
ponovo zvoni u isto vreme i na isti nacin. Ocigledno je
neizvodljivo da umre, ma koliko bio ocajan i zeleo da pobegne
odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza.

Ova izmisljena prica skoro besprekorno prikazuje kako karma

(koja je isto tako fikcija) funkcionise. Za one koji jos nisu poceli
da razmisljaju o tome da postoji velika slika u kojoj ne postoje
zrtve, zivot se stalno ponavlja kao sto se za Phil-a ponavlja Dan
mrmota. Kao sto kaze Yogi Bera: "Sve je to "deja vu", pa
ispocetka".

Konacno Phil, posto je sve probao, uvidevsi da ne postoji izlaz,

pocinje da razmislja o tome da li ima neki talenat i kako bi
mogao da ga razvije. Na kraju krajeva, ocigledno ima bezbroj
zivota i ima vise nego dovoljno vremena da nauci da svira klavir,
vaja, nauci napamet celu francusku poeziju. Tako on postane
izuzetno talentovan genije, a potreban mu je po jedan dan (t.j.
zivotni vek) da maksimalno razvije neki talenat.

Njegov pogled na zivot najvise oplemenjuje to sto je zaljubljen u

Tv producenta Ritu (koju igra Andy McDowell). Kada je u njenom
drustvu, on uziva i malo po malo zaboravlja na materijalisticki
pogled na svet.

Posto prozivi desetine hiljada dana (t.j. zivota), u kojima uvek za

malo poveca svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada
se to konacno desi, Phil jos uvek nije prosvetljen. Ali promenio
je pogled na zivot, i potpuno je spreman da sada istrazi kako je
to ziveti na sasvim drugi nacin.

Takozvane zrtve okolnosti uopste nisu nikakve zrtve. Oni samo

prozivljavaju rezultate i manifestacije sopstvenog sistema
verovanja. Kada najzad shvate sta zaista znaci pruzati otpor
okolini (t.j. njihovoj kreaciji), mogu svoju paznju da preusmere
na razvijanje osecaja ljubavi kao svog licnog iskustva.

Niko nije zrtva karme. Nije uopste predvidjeno da neko bude

kaznjen zbog svojih losih dela. Oni koji ovo nisu shvatili zive
svaki dan kao Dan mrmota, jer, kao sto znamo, nase misli
kreiraju nasu realnost.

Kada se branim ako sam napadnut, igram igru koja se zove

karma i koja je bez kraja. Beskonacna je. Otpor izaziva ponovni
napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da
se igraju sve do kraja vremena, unedogled. Za mir nije
odgovoran moj protivnik. Moja je odgovornost da izaberem da
izadjem iz igre. Ne oprastam zato sto neko zasluzuje ili sto je to
pristojno. Ja prastam samo zato sto zasluzujem mir. Umesto
stalnog opiranja, zasluzujem da iskusim ljubav prema samom
sebi.

Zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi umesto

stalnog opiranja. Kada istrazujemo sta znace prosvetljenje i
ljubav, pocinjemo da shvatamo koncept prastanja. Prastanje
skoro momentalno prekida neprekidna ponavljanja karmi.

Karmicki dugovi

Karma je veoma slicna reinkarnaciji po tome sto je vrlo koristan

concept uprkos tome sto popularno svatanje karmickog zakona
ima malo veze sa istinom. Ezotericka ucenja vec desetinama
hiljada godina govore o karmi. Ona nam daju nekakav uvid u
Zemljin skolski sistem i takodje na jedan od nacina na koje je
moguce evoluirati. Dok majstori govore o vecnom zivotu ne
spominju da je potrebno platiti nekakav karmicki dug. Platiti
karmicki dug znaci iskupiti se za nesto sto smo lose uradili.
Greska moze biti nacinjena ili u ovom ili u nekom drugom zivotu.

Ezotericna ucenja daju nam koncept kojim bi mogli da

objasnimo sebi zasto neko dete ima leukemiju. Ako smo pod
uticajem zapadnog vaspitanja i ucenja, onda ne postoji nacin da
se pomirimo sa bezizlaznom situacijom kao sto je leukemija.
Jedino mozemo da zakljucimo da je Bog osvetoljubiv i da
kaznjava. Zato su za nas smisljene korisne pricice kao sto su
karma ili reinkarnacija koje nam ipak ostavljaju mogucnost da
poverujemo da je zivot vecan a univerzum dobrocudan.

Mi zivimo karmicki kada ne znamo da postoji bolji nacin. Taj

izbor pravimo obicno pre nego sto se rodimo, zato sto verujemo
da nismo dovoljno evoluirali da bismo mogli da, na svesnom
nivou, napravimo mudar izbor svih dogadjaja i okolnosti u
nasem zivotu. Zato kada gledamo ovozemaljskim ocima izgleda
kao da nas univerzum muci.

Karmicki zivot je najniza forma evolucije, najrudimentarniji oblik

edukacije duse. U biblijskoj analogiji ljudskog puta, karma se
pojavljuje u pocetnim delovima kada ljudi zive po principu "oko
za oko". Ti ljudi su verovali da je njihovo okruzenje realno.
Verovali su u bol i teska vremena. Ako su uopste i imali ideju o
Bogu, on je bio ljubomoran, strog diktator koga ljuti ljudsko
ponasanje. Takav Bog je zahtevao da mu se redovno podnose
zrtve. Nisu imali drugaciju ideju o stvarnosti osim one koja se
opaza fizickim culima. Ovakvim ljudima su potpuno zatvorena
unutrasnja cula i jedino mogu da razumeju razvoj kroz karmicki
put.

Kada dodjemo do zavrsnh delova Biblije, razvijena bica su

zamenila karmicki put miloscu i unutrasnjim otkrovenjem.
Pokusavaju da razumeju da dobrovoljno sticemo iskustva koja
ce nas brzo probuditi. Sada je tema kako preci sa puta punog
muka na razumevanje.

Sa svakom neprijatnom lekcijom, uvek dobijemo i dva izbora.

Mozemo da odaberemo da prozivimo neprijatno iskustvo (sto se
zove placanje karmickog duga) ili mozemo da postignemo
razumevanje bez potrebe da prodjemo kroz to iskustvo. Sveti
Pavle je ovo nazivao miloscu.

Karma je za ljude koji nisu budni i nemaju koncept velike slike. A

najvise je za ljude koji ne veruju da su povezani sa drugim
ljudima. Oni mogu da nauce da jedino sebi nanose zlo kada
ubiju drugu osobu, tako sto se vrate u drugom zivotu da bi bili
ubijeni. Svi su majstori poducavali da postoji zlatno pravilo. Ako
ljudi mogu da nauce da "rade samo ono sto bi zeleli da njima
neko drugi radi", njihova karma nece sadrzati nikakvu tragediju.

Svrha svake karmicke lekcije, bilo da je u pitanju narkomanija,

siromastvo, bolest ili zlostavljanje je da nas neizostavno nauci
kako da budemo besprekorno srecni. Sistem je perfektan i te
lekcije su za nas napravljene kako bi nam pomogle da
dostignemo razumevanje.

Neophodno je da dusa bude razvijena kako bi evoluirala iz skole

3D u mnogo lepsa carstva, 4D, 6D ili 10D ili 100D. Znaci, mi jos
uvek ne zelimo da se razvoj upotpuni, samo da ne bude vise
bolnih iznenadjenja. Zelimo da predjemo sa spoljasnje
motivacije (bol, karma) na unutrasnju (vizija, kosmicka
svesnost).

Karmicko ucenje ima smisla samo za one koji reaguju na stare

programe kao i za one koje je moguce izvesti iz takta. Ako
jednostavno izaberemo mir u svakoj konfrontirajucoj situaciji,
izbeci cemo bol koji je deo svake karmicke lekcije.

Vecina ljudi negira da ima probleme u zivotu. To je zbog naseg

vaspitanja. Drustvo veruje da su ljudi sa velikim problemima,
kao sto su alkoholizam, bankrotstvo, kleptomanija, nakaznost
nedostojni. Ali duhovni studenti su svesni toga da svako ima
probleme. Kao sto kaze Patricia Sun: "Tvoj problem je tvoja
ulaznica".

Duhovni studenti se raduju izazovima.

Izazovi (lekcije) su takodje nase ulaznice za slobodu lisenu bola.

Oni su nase jedine ulaznice. Ne zelimo da eskiviramo lekcije, a
samim tim i razvoj. Ali svakako zelimo da izbegnemo bol. To je
to. Bol nije potreban, ali razvoj jeste. Nijedan majstor nije rekao
da treba izbegavati lekciju ili razvoj. A niko to ne moze da uradi
osim nas. Nikoga ne mozemo da ovlastimo za tako nesto.
Majstori govore da treba nauciti da se uziva na putu.
Prosvetljenje je veoma licno, veoma prijatno, avantura kroz
vreme i prostor.

Karma=strah=krivica=karma

Vecina ljudi nije svesna da je zivot serija lekcija, kao i da imaju

izbor da ne private ovozemaljski sistem. Ako ovde dodjemo
potpuno uspavani, sasvim je prikladno da nam vodje naseg
plemena, sela ili drzave kazu kako je nase telo vazno i da treba
da ga cuvamo od unistenja. "Nemoj da se igras sa lavovima jer
ce te pojesti! Ne skaci u ambis jer ces poginuti!"
U toj tacki nase evolucije, strah je bio neophodan jer bismo
inace napustili i nase telo i Zemaljsku skolu i nista ne bismo
naucili. Ucenici drugog, treceg i cetvrtog razreda ne mogu da
postoje bez straha. Svi smo proziveli na hiljade zivota u kojima
je strah bio koristan i odrzavao nas je u zivotu. Onda je neko
rekao: "Sada si ti u dvanaestom razredu, hajde lepo zaboravi sve
sto smo te ucili". "Kako? Moj strah je dobro uprogramiran
duboko u podsvest, ne mogu ni da zamislim da ga se
oslobodim!"

Ucenje u Eri Vodolije oslobadja od straha. Mozemo da uvidimo

pravu prirodu karme kao motivatora pomocu straha i krivice.
Naucili smo da je karma dobro ucilo u ostalih jedanaest Era
Zodijaka, ali ne i u Eri Vodolije. Oni koji bi da uspostavljaju nove
matrice za novi nacin zivota, moraju da se oslobode karme kako
bi pokazali drugima kako to da urade. Nase reci moraju da prate
nasa dela.

Moja svrha je moj karmicki put

Sta je izazvalo najvece saosecanje u vasem zivotu? Zasto je

neko anti-kancer, neko anti-nuklearac, neko protiv kiselih kisa?
Zasto nisu svi ljudi protiv jedne iste stvari? Da li je gora rupa u
ozonskom omotacu od kiselih kisa? Zasto neko zeli da zaustavi
ratove, nahrani gladne i beskucnike? Retko zastanemo da
porazmislimo sta smo radili pre hiljadu ili pre deset hiljada
godina i da je to mozda razlog nase sadasnje potrebe da neke
stvari popravljamo. Ako imamo gorucu zelju da popravimo neku
tragediju, znaci da smo u prethodnoj inkarnaciji bili upravo
izazivaci takvih tragedija. Na nivou podsvesti, smirujemo naš
osecaj krivice zbog zverstava koja smo cinili u dalekoj proslosti.
Karma sto posto koristi krivicu kao motivaciju. Uvek istu stvar
ponovo vraca u opticaj. Pojavljujemo se u onakvoj realnosti
kakvu smo prethodno iskreirali u svojim mislima.

Ako imamo zelju da zastitimo Majku Zemlju, moguce da smo je

pre hiljadu godina ugrozavali. Karma je zaista do te mere
pojednostavljena. Ako smo nekada bili industrijalac koji je
trovao sredinu tonama čađi, sada smo borac za zastitu zivotne
sredine koji se bori protiv globalnog zagrevanja Zemljinog
omotaca. Ako je neko aktivna feministkinja, nekada je bio
sovinista koji je zlostavljao ili ogranicavao slobodu zenama.
Nasa sadasnja preokupacija je najdirektnije povezana sa nekom
zloupotrebom iz proslosti.

Sistem je potpuno savrsen i svako radi samo i iskljucivo na sebi.

Nikome drugome i ne trebaju popravke! Ako ipak odbijemo da
pogledamo sta se desava iznutra, u nama, onda ce se "izvan"
nas pojaviti nekakva zverstva, pa cemo biti "primorani" da ih
popravljamo, sto se opet svodi na to da isceljujemo sami sebe.
To je jedan od magicnih trikova koji su smisljeni u Zemljinoj
skoli. Sve sto vidimo, bilo to dobro, lose, ispravno, pogresno ili
neutralno, samo je nas odraz u ogledalu.

Sve sto primamo dok smo u fizickom telu spada u kategoriju

paradoksa. Iako je istina da imamo potpuno slobodnu volju,
vecina je koristi da sa Zemljinom skolom sklopi pedantan
ugovor. Zato izgleda da su nasi zivoti unapred zacrtani, a oni to
na neki nacin i jesu. Mi smo ih zacrtali i to na nivou duse, a nije
nam ih nametnuo nekakav karmicki Bog. Ako u ovom zivotu
imamo tesku karmu, to je zato sto smo sami sebi odredili dramu
u nadi da cemo moci sebi da oprostimo za "greske" koje smo
pocinili u prosloj inkarnaciji. Kada oprostimo svom sadasnjem
neprijatelju, mi smo u stvari oprostili sebi u nekoj imkarnaciji iz
proslosti.

Vecina ljudi nije spremna da prihvati odgovornost za sve

tragedije na zemlji jer veruju da su one realne i da je steta
moguca. Ne i ne. Bog je ljubav. Bog ne dopusta tragediju.
Potrebno je da popravimo nasu percepciju kako bismo shvatili
tu ideju.

Prekomponovanje nase proslosti sa "Ja sam krivac" u "Ja sam

iscelitelj"

Dok sam drzao neku svoju radionicu i govorio o nacinu na koji

Zemlja funkcionise, jedna zena je pocela da place kada sam
rekao da je tragedija iluzija. Nije mogla da prihvati tu ideju. Kada
sam se podesio na njene frekvencije, video sam da su je u
prethodnom zivotu ubili nacisti u Ausvicu. Prezivela je neopisive
uzase i ostala uverena da Bog dopusta greske i da se neke stvari
jednostavno ne prastaju. Tada sam cuo i divnu pricu o ljudima
koji su bili inkarnirani kako bi poginuli u eksploziji atomske
bombe u Hirosimi i Hitlerovim logorima smrti.

U skladu sa karmickim principima, to su bili ljudi koji su u

ranijim zivotima ubijali ili mrcvarili druge ljude. Znamo da je Bog
nesposoban da osudjuje, ali su oni sami sebe osudili. "Ako se
ponovo vratimo da budemo muceni, mozda cemo poverovati da
smo dovoljno kaznjeni i docicemo do toga da podsvesno
oprostimo sebi". Ovakva bica su se inkarnirala u gomilama. Bili
su ubijani u gasnim komorama, u nuklearnim eksplozijama,
zbrisani sa lica Zemlje. Da li ih je ovo zaista ubilo?

Ne, naravno da ne.

Kada mnogo ljudi pogine odjednom, na drugoj strani se odrzi

jedan masovni skup. Iznajmi se ogromna dvorana na astralnom
planu i duse se okupe da smisle osvetu. Zrtve II svetskog rata su
zaboravile da su dobrovoljno izabrale svoju sudbinu, zalili su se
i jadali. Stotine hiljada njih se svadjalo u toj dvorani dok neko
nije ustao i rekao: "Znam sta cemo! Uradicemo isto sto smo
radili milionima godina! Posto smo bili zrtve, vraticemo se kao
mucitelji. Hajde da se inkarniramo u Sjedinjenim Americkim
Drzavama jer ce oni imati najmocniju armiju koju je svet ikada
video. Hajde da se infiltriramo u njihovu vojsku i preuzmemo
kontrolu, da zbrisemo svakoga ko nam se ne dopada. Hajde da
se obracunamo!"

Ovo je zvucalo logicno jer je to uobicajen nacin na koji karma

funkcionise. Tako se oduvek radi. Konacno je neko ustao, prisao
mikrofonu i rekao: "Cekajte samo malo! Sta ako se masovno
inkarniramo, ali ne budemo militaristi, nego pacifisti? Mozda
budemo deca cveca i crtamo nasmejane likove i dugu gde god
stignemo i stavljamo cvece u puscane cevi! Mozda ce ovo da
pokida matricu koja se ponavlja vec milenijumima i dobijemo
sansu da osetimo malo mira." Debata izmedju militarista i
pacifista rasplamsavala se sledecih godinu dana. Na kraju se
nekoliko njih slozilo da probaju sa tim mirom. "O.K. Idemo dole i
odbicemo da se borimo. Verovatno ce nas zastrasivati i
manipulisati, tako je to na Zemlji. Odvesce nas u zatvor, a
mozemo i da pobegnemo u Kanadu".
Kada se tako mnogo bica u isto vreme inkarniralo, sa dugom i
cvecem, trajno su impregnirali telepatski rezervoar svesti mirom.
To je bila garancija da ce mir sigurno pobediti i da u sledecih
milion godina nece biti nuklearnih ratova. Nikada pre niko u
ljudskoj istoriji nije kao ova bica garantovao da ce prelaz iz Ere
Riba u Eru Vodolije biti miran. Nece biti potapanja Lemurije ili
Atlantide, sto se obicno desava na prelazu izmedju ta dva doba.
Kada sam ovo ispricao onoj zeni sa radionice, briznula je jos
jace u plac. Priznala je da vec mesecima razmislja o
samoubistvu. Sada je imala jak osecaj da je sve u redu. Umesto
da veruje u tragediju, sada je znala da se inkarnirala kako bi
sprecila Treci svetski rat. Prepoznala je sebe kao spasioca. Svi
smo mi spasioci.

Krivica je vizija sa ogranicenjem

Hajde da vidimo odakle dolazi ta krivica koje pokusavamo da se

oslobodimo. Svaka nasa navika ili karakterna crta koja nas
strasno nervira, nekada u nasoj karmickoj istoriji nam je spasla
zivot. Sve ono zbog cega se osecate krivim bilo je jedno od
najznacajnijih iskustava za vas razvoj koji ste ikada imali.
Pomoglo vam je da uspesno promenite svoju svesnost. U stvari,
nikada se nismo lose ponasali. Bog to ne bi dopustio. Bog cija je
glavna definicija ljubav ne bi dozvolio postojanje sistema koji bi
opravdavao krivicu. Znaci, istina je da nikada niste pogresili.
Nista ne postoji izvan ljubavi, pa kako smo onda mogli da
uradimo nesto sto je ispravno ili pogresno? Sta god da
izaberemo, to je ljubav, cak iako nam nasih pet cula kaze
suprotno.

Teoretski znamo da je to tacno, ali opet se pitamo: "Da, ali ne

radi se tu samo o meni! Moje ponasanje je povredilo tu osobu, to
je svakako lose!" Pa, mozda ta osoba nije platila skupu
skolarinu, nije zapisala u raspored casova da cete je vi potkaciti
kako bi dozivotno pamtila tu lekciju. Ako svadja, konflikt ili
rasprava ne izazovu kod vas zestoku reakciju, uloga vaseg
oponenta kao nastavnog sredstva univerzuma je ponistena.
Svadja i osoba sa kojom ste se svadjali bili su u tom trenutku za
vas najbrzi nacin da napredujete koji vam je bio na raspolaganju.
I vi i ta osoba cete ipak diplomirati, ali cete vi morati da nadjete
neku drugu osobu da se sa njom posvadjate.
Da li znate sta se desi kada se svi medjusobno izmasakriramo i
poubijamo? Kada svi tako poumiremo, pravi se zurka! "Kakva
strava predstava! Zaista sam te majstorski ubio, zar ne?" "Hoces
jos jedno pivo?"

U svakoj skoli mozemo da vidimo kako dete place jer ga je

ucitelj naterao da vezba pisanje. Iako nam je žao deteta, necemo
mu reci da ne treba da uradi domaci zadatak jer nam je jasno da
je korisno da nauci da pise. Na slican nacin i ljudi biraju da uce u
Zemljinoj skoli. Isto je i u igri zivota. Svi oni sa kojima ste
razmenjivali zucne reci ili su vas nervirali ili ste se sa njima
sukobljavali bili su vasi "ucitelji pisanja".

Cak i kada bismo imali moc, a nemamo je, da nekome

promenimo karmu, to ne bismo uradili. Kada bismo mogli da
amputiramo njihov bol i borbu (sto je suprotno od isceliti), znate
sta bi nam rekli na kraju svog zivota? "Djubre jedno! Samo sto
nisam diplomirao. Skupo sam platio skolarinu, proveo godine i
godine na koledzu, spremao sam diplomski, a ti si sve to
srusio!" Zemljina skola se bavi razvojem, obrazovanjem i
ucenjem i sistem je perfektan bas takav kakav je.

Istina je da karmicki dugovi nisu nista drugo do bozanstven

nacin da se stvari bolje razumeju. Kada nase dete dođe iz skole i
treba da radi zadatke, a pita nas da ide da se igra, postajemo
veliki, opasni roditelj i kazemo : "Ne! Prvo uradi domaci
zadatak!" jer smo svesni da je taj zadatak koristan za njega. Na
nivou duse kada neko kaze: "Moram da prodjem kroz to iskustvo
kako bih sebi mogao da oprostim stvari iz moje proslosti" da li
cemo mu reci: "Ne, nemoj, vise bih voleo da gledam kako se
sledecih deset miliona godina mucis u sopstvenoj krivici?"
Moramo da se oslobodimo potrebe da menjamo karmu drugih
ljudi, a narocito karmu nasih supruznika, roditelja ili dece. Oni
su znali sta su radili kada su se upisivali u skolu. Ne mozemo da
popravimo svoje voljene ili prijatelje tako sto cemo da im
ukazujemo na nacine na koje mogu da poboljsaju stvari.

Isceljivanje umesto popravljanja

Naravno da se u nama javi konflikt kada vidimo da neko nama

blizak pati zbog svoje karme. Znamo da ne mozemo da ih
popravimo. Popraviti nekoga znaci da zelimo da ta osoba
prestane da se muci kako bismo se mi bolje osecali. Kao
iscelitelji cinimo ono sto ce ih naterati da bolje razumeju neku
lekciju, ali tako da izbegnu teske aspekte lekcije. Samo
univerzum moze nekome da da razumevanje. Ali, mi mozemo da
asistiramo univerzumu tako sto cemo drzati osobu u svetom
prostoru ispunjenom cistom ljubavlju i svetloscu, bez ikakvih
osudjivanja razloga ili rezultata. Znaci, mozemo da pomognemo
ljudima u vezi sa njihovom karmom.

Fizicka tela, navike, svidja mi se, ne svidja mi se, sve je to

karmicki

Kada sam radio kao svestenik na odredjeno vreme u crkvi

"Zajednica" u Tulsi, zena vernica mi je predstavila svoju cerku i
zamolila me je da joj kazem da treba da prestane da pusi.
Podesio sam se na frekvencije cerke i uvideo da ako bi ona
odmah prestala da pusi, brzo bi umrla. Upravo se bila razvela,
dete joj je umrlo, imala je i drugih trauma. Video sam da se
stresa jedino oslobađala tako sto je udisala i izdisala dim
cigarete. To je za nju bio vid meditacije. Rekao sam joj da je
bolje da nastavi i dalje da na taj nacin duboko dise ako zeli da
prezivi. Sve procene koje ego donosi na osnovu ljudskih navika
su greska.

Oko trideset procenata ljudi na cije sam se frekvencije

podesavao nisu imali problema sto su pusaci. Uopste im nije
skodilo. Sve zevisi od toga kako je nas sistem verovanja kreirao
nasa tela. A to je devedeset procenata karmicki. Nikada ne
mozemo znati kako nasa podsvest sagledava nase navike dok
ne upoterbimo nasu unutrasnju viziju. Pusenje je bilo sveti ritual
za Indijance. Ako zelite da za vas pusenje bude sveti cin, stavite
paklo cigareta izmedju dlanova, duboko udahnite i recite:
"Blagosiljam i energizujem ovaj sveti duvan da neguje i isceljuje
moje telo". Vi posedujete moc da ovo uradite sa cime god zelite,
sa cokoladom, vinom. Nemojte vise nikada da zapalite cigaretu a
da je prethodno niste blagoslovili i posvetili je zdravlju i tome da
se dobro osecate. Cigarete ce vas tako okrepiti i pomoci vam da
budete zivlji, dinamicniji i same ce nestati iz vaseg zivota lako.
Moramo da uvidimo velicinu nase moci. Nismo zrtve navika,
zavisnosti ili karme. Dok trepnemo imamo moc da
transformisemo sve cemu odbijemo da se opiremo, kao i kada
odbijemo da u svemu vidimo zlo. Svaka cigareta je oduvek bila
cudesna tvorevina. Da li mozete da pretvorite seme u list
duvana? To meni deluje cudesno. Sve moze da se sagleda u
svetlu, samo ako promenimo perspektivu.

Da bismo ovladali svojim mocima, potrebno ja da u ovom zivotu

postanemo odgovorni za sebe i za ono sto kreiramo. Ovo
podjednako vazi i za negativne i za pozitivne stvari u nasem
zivotu. Ako verujemo da je univerzum sve kreirao slucajno i bez
razloga, onda igramo ulogu zrtve uhvacene u klopku. Sve lepe i
ruzne stvari smo sami kreirali. Ne volimo bas ovo da priznamo.
Nije dovoljno samo da uvidimo da smo mi odgovorni za sve sto
nam se desava u zivotu. Ako zelimo da se oslobodimo moramo
da se otarasimo osecaja krivice. Sve lekcije i knjige o
samorazvoju, svi psiho-teraputi kazu da za nasu krivicu nisu
potrebna opravdanja. Vecina ne zeli da poveruje u ovo!
Zaboravili smo jednu stvar koja je esencijalna ako zelimo da se
oslobodimo krivice, vreme nije linearno. Nasa karma se nikada
nije ni dogodila. Osecaj krivice znaci da postoji greska u
percepciji

Vreme nije linearno

Krivica ne moze da opstane izvan koncepta linearnog vremena.

Ona je veliki motivator i ucitelj na Zemlji, ali je sama po sebi
prosto zloupotreba vremena. Krivica kaze da je ono sto je
ucinjeno, nepopravljivo. Kada bi to zaista bilo tako, onda nas
nijedan majstor ne bi ucio oprastanju. Ne mozemo ni da kazemo
da ce nam biti oprosteno tek kada vreme bude simultano. Ako
sebe okrivljujemo za neku stvar, treba da znamo da se ona
nikada nije desila.

Vecina psiho terapeuta ne zeli da ide tako daleko. Oni mogu biti
veoma korisni da nekoga osposobe da se nosi sa osecajem
krivice, ali to bas nema mnogo veze sa istinom. Uglavnom uce
pacijenta da sagleda osecaj krivice, kontrolise ga i smesti u
odredjenu zonu kako bi mogao da nastavi da zivi uobicajenim
nacinom zivota.
Psihijatri zaista veruju da smo zaista krivi zato sto smo uradili.
Ali to ne resava problem. Kada bi proslost zaista bila u proslosti,
kako bi Lazar moga da izadje iz one pecine. Da je vreme
linearno, ne bismo mogli da iscelimo nista iz proslosti. Zauvek
bismo bili osudjeni zbog krivice i oprostaj ne bi imao smisla.

Postoji samo sadasnji trenutak. Ako sada projektujemo ljubav u

neke stare situacije, uklonicemo svaku krivicu. To ce bukvalno u
tom trenutku ponovo iskreirati i proslost i buducnost.

Ako pomocu unutrasnje vizije pogledamo mnogobrojne

inkarnacije koje je imao Isus, videcemo da je taj covek savrsen.
Nikada nije uradio nista lose, nikoga nije povredio, nikada nije
pogresio. Ali mi je, ipak, rekao da je, dok je ziveo sve te zivote,
bio i ljut, maltretirao je ljude, ubijao. Kako je to moguce? Kada
se konacno osvestio, posle mnogo, mnogo zivota, on je sve
ponovo iskreirao tako sto je u sadasnjem trenutku video samo
ljubav. On je iscelio sve svoje "greske" iz proslosti toliko
efikasno da o njima nije ostao ni najmanji trag.

Nasa svesnost ukida ogranicenja koja postoje u shvatanju

vremena, pa prema tome mozemo da izmenimo sva nasa
prethodna iskustva kako god zelimo. Zato i postoje "savrsena"
bica kao sto su Buda, Isus. I vi i ja i svi iz naseg razreda, na kraju
cemo biti "savrseni". Kako nasa vizija sagledava sve veci i veci
deo velike slike, shvatacemo da nikada nismo pogresili.

Treba vezbati kako se zivi ne-karmicki

Niko ne moze da dosegne istinu u zvom zivotu bez velikog rada.

Ne mozete samo prici nekome i reci: "Vidi, sistem ovako
funkcionise". Nece vam odgovoriti: "Super! Sada sam slobodan,
sada sam majstor. Mogu da hodam po povrsini vode i lebdim
kroz prostor". Ovo je nemoguce jer je nase podsvesno
programiranje veoma snazno.

Niko bolje ne zna kako da promeni svest od Medison Avenije u

Njujorku. Oni idu na rezultat. Ako ne dobiju rezultat, ispadaju iz
posla. Oni znaju da je nemoguce da samo jednom emituju
reklamu o pivu i da ocekuju da ce se to pivo prodavati. Medison
Avenija je majstor u ponavljanju. Taj koncept uspeva i kada je
podsvest u pitanju, ukljucujuci duhovna verovanja i ljudska bica.

Ako se prosecna osoba stalno podseca sta je istina, trebace joj

samo deset zivota dok ne kaze: "Shvatam! Ne moram opet da
prozivljavam dramu!" Kada vidimo veliku sliku, postajemo
realizovana bica i ne moze se desiti da upadnemo u neku zamku
koju bi nam Zemlja postavila. U medjuvremenu, budimo blagi
prema sebi i priznajmo, kada ponekad upadnemo u zamku, da
smo se ponasali prema starim sablonima. Posto nam to nije
prijalo, priznajmo da smo primetili u cemu smo pogresili mnogo
brze nego prosli put.

Napredujemo ka sopstvenom prosvetljenju. Svaki put kada se

spotaknemo, brze primetimo staru matricu. Vremenom cemo
moci da je predvidimo pre nego sto se pojavi i da izaberemo da
upadnemo zamku. Svaki put kada se setimo da zivimo svesno,
povecavamo nivo kolektivne podsvesti na planeti. To beskrajno
olaksava svakome da sledeci put bude jos precizniji. To je kao
efekat stotog majmuna. Kada dovoljna kriticna masa ljudi moze
svesno da vidi kakve izbore pravi, svi cemo iskusiti spontano
prosvetljenje.

Pazi! Evo ide instant karma

Karma je ljubav zato sto ispunjava neciji zahtev za ekspresnim

prosvetljenjem. U obicna vremena na Zemlji tesko je da bilo ko
prizna da karma postoji. "Oko za oko" i "zub za zub" ljudi tesko
povezuju sa tim da je prvo oko u jednom, a drugo u sledecem
zivotu. Mogu da ubijaju i da misle da ce se izvuci nekaznjeno. Ali
ce se vratiti na Zemlju da bi bili ubijeni. Energija koja je obavijala
planetu je bila toliko gusta da je bilo potrebno da prodje i po
nekoliko zivota da bi nam se nesto vratilo. Taj "grejs period"
nam je bio potreban kako bismo preziveli.

Kada bi se dogodilo da se prosecna varvarska podsvest rasiri u

sistemu gde vlada instant karma, covecanstvo bi brzo bilo
zbrisano. Sada, kako se zavesa podize i ulazimo u prostor
ispunjen ljubavlju, sve manje treba da cekamo i sistem nas uci
na mnogo konkretnije nacine. U karmi se radi o mislima, ne o
delima. Misli i osecanja koje emitujemo vracaju nam se vec u
roku od nekoliko minuta, sati ili dana umesto godina ili celog
zivotnog veka i mnogo je lakse da se prepozna veza izmedju
uzroka i posledice.

Karmicke lekcije su dobri ucitelji

Ali, postoji i drugi nacin

Postoji samo jedan nacin da se izadje iz kruga karme. To je da

izaberemo da u svakom trenutku budemo srecni. Ako osecamo
krivicu u vezi necega sto se mozda dogodilo u proslosti, onda u
nasem umu gajimo gresku. To ce kreirati jos jedan susret sa
greskom, jos jedan put u krug i jos jedan karmicki dug.
Pokusavamo da koristimo neke stare tehnike kako bismo izasli
iz ovog kruga. Stalno se osvrcemo i govorimo: "Prvo treba da
platim sve dugove (t.j. naucim sve lekcije), pa cu biti slobodan",
ali to je beskonacan proces. Ajnstajn je rekao: "Problem ne
moze da resi ista vrsta svesti koja ga je kreirala". Kada trazimo
nacin da popravimo proslost ili gresku, nista necemo postici.
Isus je rekao da ne treba da trazimo gresku, vec da treba da "se
nasa paznja potpuno usmeri na Boga".

Ako imamo zelju da razumemo sta smo radili u proslosti, mozda

verujemo da treba ponovo da prozivimo svu tu dramu kako
bismo sebi oprostili. To je zanimljiva i ponekad korisna igra, ali
je karmicka. Mozemo se otarasilti karmickog kruga tako sto
objavimo da smo vec slobodni! Ako stalno krivimo druge za
svoje neprilike i pokusavamo da popravimo ljude ili igramo neku
drugu karmicku igru odvajanja, stvari ce brzo postati veoma
bolne. I sve ce se brze pogorsavati dok ne kriknemo:
"Odustajem! Odustajem!" Kada odbijemo da igramo igru, igra se
zavrsava.

Instant karma je vec na pragu, ona je normalna stvar u Eri

Vodolije. Oni koji nisu naucili da prastaju uvrede, nece moci da
opstanu u novoj eri. Oni koji budu birali samo misli ispunjene
ljubavlju, otkrice da je Zemlja nebesko mesto. Ono sto mislimo,
telepatski se vraca kao jedina realnost koja za nas postoji.

Sedmo poglavlje

ISCELJENJE
Zapadna civilizacija se veoma stidi da prizna da smo mozda
"pogresili" ili kreirali neku situaciju koja nije bas prijatna. Zbog
toga je tesko razgovarati o tome da mi kreiramo sopstvenu
stvarnost. Izgleda kao nametanje osecaja krivice.

Medjutim, dok je istina da smo mi kreirali svako iskustvo koje

smo imali u zivotu, kosmicka perspektiva pokazuje da ne samo
da nikada nismo pogresili, nego smo naprotiv bili na
uzbudljivom, korisnom putovanju kako bismo jos bolje razumeli
stvari. Sada je nase razumevanje mnogo vece nego pre hiljadu ili
milion godina kada smo samo donekle zeleli da izmenimo svoj
put.

Kada je neko usred zdravstvene ili druge krize, ne pada mu na

pamet kosmicka perspektiva. Ljudi ne zele da znaju sta je pravi
uzrok problema, niti u kom su zivotu zgresili, jedino zele da
problem nestane. To je u stvari zdrav rezon i bas on i dozvoljava
da se situacija koriguje.

Majstori se nisu zalagali za to da se analizira neciji problem.

Radije su direktno isli na resenje. Resenje se sastoji u tome da u
svom umu zadrzavamo pozitivnu ideju o sebi imesto ideje o
problemu ili njegovom uzroku. Zapamtite, da bi se kreirala i
odrzavala situacija koja je u suprotnosti sa prirodnim stanjem
bica, potreban je veliki napor. Kako bi ona opstala, stalno
moramo da je "hranimo" i da se potsecamo kako nam ta
situacija ne prija. Kada se oslobodimo vezanosti za problem ili
uzrok problema (a svi su uzroci u nasem umu, ne "tamo negde"),
dolazi do isceljenja. Tako radi priroda.

Bilo sta moze biti popravljeno kada se um fokusira. Korporacije,

organizacije, medjuljudski odnosi i fizicka tela nisu van carstva
kosmickog zakona. Sve to moze lako da se isceli kada se
primene kosmicki principi koje preporucuju majstori. Udaramo u
zid samo kada sledimo pravila koja namece drustvo. Problem ce
se uvek vracati, sve dok ne odaberemo da primenimo kosmicki
zakon.

Ako imamo zdravstveni problem, znaci da na neki nacin sebe

sprecavamo da postojimo u prirodnom stanju bica. Svaki deo
naseg tela je napravljen tako da perfektno funkcionise, tako da
ni na koji nacin ne skrece nasu paznju. Nase telo funkcionise na
drugaciji nacin onda kada zivimo sputano. Tako iskljucujemo
kosmicki zakon. Drustvo nudi mnogo nacina da sputamo sami
sebe. Kada dopustimo sebi da se osecamo napeto i pod
stresom, sve u nasoj realnosti postane restriktivno: krvotok,
medjuljudski odnosi, tok novca, nasa licna sloboda.

Uzrok bolesti

Bolest moze da ima nekoliko prepoznatljivih uzroka. Bez obzira

koji uzrok je u pitanju, moze da bude prepoznat kao prilika da
dusa napreduje. Dozvolicete mi da jos jednom maksimalno
uprostim stvari i kazem da postoje samo dva razloga zasto se u
nasem telu, umu ili poslu pojavila bolest. To su svesne i
podsvesne greske u nasem sistemu verovanja. Mozda smo imali
karmicku obavezu. Karmicki izbori se u nasem zivotu pojavljuju
kao slucajevi kada "nemamo drugog izbora". Karmicki izbor su
nasa tela, boja koze, fizicki ili mentalni hendikepi. To jest, pre
nego sto smo uzeli fizicki oblik, verovatno smo zajedno sa
nasim savetnicima odlucili koji je razvoj duse najekspeditivniji
ako budemo prisiljeni da se celog zivota fokusiramo na
prevazilazenje nekog hendikepa.kako bismo bili sigurni da cemo
neprekidno traziti nacine da prevazidjemo ogranicenje. Neko je
izabrao telesne deformitete, a neko mozda genetske poremecaje
da ih stalno opominju. Ovakva vrsta problema se retko
"isceljuje" za vreme zivota, barem nasa cula to ne mogu da
primete. Ja sam, medjutim, ispitivao neke ovakve slucajeve
posto su napustili fizicku dimenziju i video da je njihova dusa
mnogo vise napredovala, postala mudrija u odnosu na njihove
prijatelje koji nisu bili hendikepirani. Ovaj nacin je veoma
ekspeditivan. Hendikepi nisu tragicni. Naprotiv, oni su obicno
mudar izbor za one duse koje su nestrpljive da sto pre
diplomiraju.

Mentalna retardiranost i autizam su takodje karmicki. To jest, oni

su svesno odabrani kao dobra ucila pre rodjenja. Ovi hendikepi
mogu da se svrstaju u jednu od dve glavne kategorije. Ako je
prethodni zivot duse bio previse traumatican, osoba ce odabrati
mega-poricanje, koje se moze pojaviti u vidu autizma ("svetla su
upaljena, ali nikoga nema kod kuce"). Cuo sam za slucajeve gde
je istorija proslih zivota autisticnog deteta bila nepodnosljivo
traumaticna. Kada je dete bilo primorano da posmatra predstavu
u kojoj je ponovo, gotovo identicno, prikazana ta trauma, pocelo
bi da pokazuje emotivne reakcije i da pozitivno reaguje na ljubav
i terapiju i na kraju bi pocelo da zivi normalnim zivotom.

Mentalna retardiranost moze da bude fenomenalno lak nacin da

se izbegnu stranputice koje namece intelekt. U karmickom
smislu, mnoge retardirane osobe su na nivou duse osetile da
imaju tendenciju da se previse kace za intelekt. Mentalna
retardiranost moze da razbije matricu po kojoj se neko previse
oslanja na inteligenciju i da ga brzo i potpuno preusmeri na
negu i ljubav. I to je, ponovo, vrlo ekspeditivno.

Danas su neka od najprosvetljenijih bica na planeti ona koja

nazivamo retardiranim Kakav divan nacin da se izbegnu zamke
intelekta. To je velicanstveno iskustvo koje dopusta osobi da se
fokusira iskljucivo na ljubav i saosecanje. Ove osobe ne moze
da poremeti skolski sistem ili Wall street. Mentalna retardiranost
dozvoljava bicima da se rapidno izbalansiraju. Ako imate osecaj
da ste previse radili na intelektualnom aspektu u prethodnim
zivotima, ponasajte se tako da ljudi pomisle da ste mentalno
retardirani i terajte.

Sizofrenija je, bas kao i mentalna retardiranost, veoma

prosvetljeno stanje bica, bez obzira sto nam nasa cula govore da
su to nevolje, losa sreca.

Drugi generalni uzrok bolesti je u vezi sa greskama u nasem

sistemu verovanja koji smo usvojili tokom zivota. Kada
verujemo da smo odvojeni i da smo zrtve drugih ljudi i spoljnih
okolnosti, cesto usmeravamo toliko veliku energiju na problem,
da se on materijalizuje. Zaista mozemo da poverujemo da je
neko toliki smarac (na engleskom se smarac kaze "bol u
zadnjici"), da dobijemo hemoroide. Kosmicki zakon kaze da se
misli iz naseg uma materijalizuju. Kada pocnemo da usvajamo
taj koncept, uvidjamo da oprastanje nema veze sa tim da
odobravamo ili priznajemo drugoj osobi da je bila u pravu, a da
smo mi pogresili. Oprastanje je jednostavno oslobadjanje nase
ljutnje zbog necega sto nam je neko uradio (a sto je ionako
kosmicki nemoguce) i nasa odluka da cemo radije da zadrzimo
zdravlje, a ne ljutnju. Knjige kao sto su "Isceli svoje telo" od
Louise Hay mogu da nam pomognu da uvidimo vezu izmedju
misli i stanja naseg tela.

Za trenutak da obratimo paznju na nasledje i uslove u drustvu.

Nasledje nije objektivna realnost. Postoje brojni primeri da
osoba nije nasledila bolest od koje su bolovali njeni roditelji.
Znaci, sa naucne tacke gledista, geni roditelja ne odredjuju da li
ce potomstvo biti zdravo. Medjutim, znamo kako jaka verovanja
mogu da se odraze na nasu fizicku realnost. Projekcija roditelja
ili familije, ocekivanja, ili strah da ce se kod deteta ispoljiti
nasledna bolest moze da ima porazan efekat na um i telo osobe
koja nije svesna da su te sumorne prognoze nerealne. Misli koje
se gaje u umu, zajedno sa emocijama, zaista kreiraju fizicku
realnost.

Bolest moze i da zadovolji, pa cak i da nagradi neke nase

emotivne potrebe. Posto je umro moj deda, moja baka bi se
razbolela kad god bi ostala sama. Unuci su se dogovorili da
svako prespava kod bake, uvek kada se ona ne oseca dobro.
Drustvo nas veoma rano nauci da dobijemo nagradu kada se
razbolimo. Bolesno dete ne mora da ide u skolu- kakav divan
lek.

Mozemo da izbegnemo situacije kada stariji ljudi pribegavaju

ovom sistemu kako bi kao nagradu dobili ljubav. Pokazalo se da
su stariji ljudi iz Domova za stare koji cuvaju decu dok su im
roditelji na poslu mnogo zdraviji od onih koji u Domovima samo
gledaju televiziju ili igraju domine.

Takodje, strah od bolesti i od toga sta sve lose ona moze da nam
uradi, drzi nasu paznju fokusiranu na problem, a ne na resenje.
Jedan od nacina da obuzdamo ovaj strah je da zamislimo
najgoru situaciju koja moze da nam se dogodi. Smrt je veliko
strasilo. Mozemo u umu da cuvamo dramu zbog bolesti sve do
smrtnog ishoda. U nasoj meditaciji mozemo da prozivimo
iskustvo sopstvene smrti, trenutak ponovnog susreta sa nasim
voljenima koji su otisli pre nas, kao i nas bozanstveni put nazad
u svetlo. Onda mozemo da kazemo: "Oh, pa smrt nije tako losa".
Sve od cega se ne branimo, ima mnogo manje moci da nas
zastrasuje.
Ako imamo neku hronicnu bolest, treba da se preispitamo sta bi
se dogodilo ako je ne bismo prevazisli. Sta bismo radili ako
bismo do kraja zivota ziveli sa artritisom? Mozda ne mozemo da
idemo da se trkamo, ali mozemo da se bavimo pevanjem. Uvek
postoje alternative. Samo strah dozvoljava bolesti da boravi u
nasem zivotu. Kada bismo se potpuno oslobodili straha od
bolesti, medjuljudskih odnosa, ili bilo cega, nestao bi ocigledan
uzrok i imali bismo cudesno isceljenje. To realno nije nikakvo
cudo, jednostavno smo izmenili um. Kada promenimo
perspektivu, izmenice se i nas zivot.

Ako patite od hronicne bolesti ili bolesti opasne po zivot,

procitajte neke od knjiga koje transformisu um i telo, a koje su
pisali: O. Carl Simonton, Larry Dossey, Bernie Siegel, Deepak
Chopra, Norman Sheally- svi doktori. Ove knjige vam mogu
promeniti zivot.

Par reci o smrti

Smrt je neizbezna. Svako pre ili kasnije napusta ovaj plan

realnosti. Nase drustvo nista tako ne porice kao smrt. Za bilo
koju drugi oblast postoji edukacija koja nam pomaze da
savladamo promene. Drustvo ne samo da odobrava da se
pitanje smrti izbegava, vec se takav pristup i ocekuje. Ako se
neko ne ponasa na takav nacin, on je grozan, nije bas normalan
itd. Mi, kao radnici svetla na planeti, treba da podignemo zavesu
straha od tranzicije koja se zove smrt.

Moderna nauka je uradila neka velicanstvena istrazivanja u

oblasti smrti i umiranja. Doktori: Elizabeth Kubler-Ross,
Raymond Moody, Kenneth Ring i mnogi drugi prikupljali su
informacije na osnovu hiljade slucajeva "iskustva bliske smrti".
Svi ljudi koji su doziveli klinicku smrt, imali su veoma slicna
svedocenja. Svako ima razlicita iskustva o zivotu, ali imamo i
nesto zajednicko. Svi imamo tela, ne mozemo da letimo, svi
imamo medjuljudske odnose itd. U smrti, izgleda, svima je
zajednicko sto su preplavljeni osecajem ljubavi, prihvatanja,
svetla, mira, radosti. Smrt nema nikakve veze sa religioznom
pripadnscu neke osobe. Ljudi koji su iskusili blisku smrt, nisu je
se vise nikada bojali. Cak su joj se radovali. Kada bi svi razumeli
poruku ovih ljudi, devedeset procenata covecanstva bi prestalo
da se bori protiv. Ono cemu se opiremo, jaca.

Kada mi je majka bila na samrti, dozvolio sam sebi da se

podesim na frekvencije šire realnosti. Dozvolio sam joj da ode
bez osecaja krivice, sto je uvek korisno uraditi u ovakvim
situacijama. Rekao sam joj da joj tata nece nista zameriti i nece
se ljutiti na nju sto odlazi. Rekao sam joj ko je tamo sve ceka,
njen otac, prijatelji. Iskreno sam se radovao zbog nje. Otisla je
bez straha. Sledeceg dana, dok smo se pripremali da veceramo,
palo mi ja na pamet da prvo uradimo meditaciju. Ovako nesto
nikada ne bih predlozio svom ocu u "normalnom" stanju svesti.
Tata je, u najboljem slucaju, bio tvrdoglavi agnostik. Ali, sada je
bio potresen, pa je pristao. Kada sam poceo da brojim od deset
do jedan, on je uzviknuo neku od svojh omiljenih kletvi. Kada je
meditacija bila gotova, skocio je na noge i povikao: "Obratila mi
se, obratila mi se! Rekla je, dragi, tako sam srecna ovde!" Tata
se nikada vise nije plasio smrti.

Kada se priblizilo vreme njegove smrti, imao je seriju snova koje

nije zeleo da isprica ni mojoj setri, ni bratu, ni meni. Samo bi
rekao: "Previse je dobro da bi bilo istinito". Smrt je isceljenje.

Zeleo bih da spomenem i novinski clanak koji sam napisao kada

sam predavao na Drzavnom Univerzitetu Ohaja 1986.g. u kome
se govori o svesnom umiranju.

Proslog novembra, sa prijateljima iz Dentona u Teksasu i sa

nekim ljudima iz Tulse, isao sam na seminar "Greenwood
Forest" u Misuriju. To mi je obnovilo energiju, bas kada mi je
bilo potrebno da prosirim perspektivu. Seminar je projekat ciji je
autor Ken Carey. Seminar se odrzava na 1000 jutara ispunjenih
kosmickim mirom, koje je svojim upornim trudom Ken sacuvao
da se ne pretvore u gomilu papira. Ken je napisao nekoliko
knjiga, kao sto su "Starseed Transmissions", "Vision", i "Terra
Christa". On i Sherry su takodje vodili seminare kao sto je ovaj
na koji smo mi otisli. Stekao sam velicanstveno iskustvo jer sam
saznao novi korak koji mi je pomogao da sintetizujem energiju
novog doba. Sve sam vise sagledavao kosmicku svest, izlazak
probudjenih na svetlo dana. To je bilo velicanstveno.
O ovome govorim iz dva razloga. Prvo, Earl i Marge su bili tamo.
Oni se veoma prosvetljeni Zemljani. Earl je imao ugovor u vezi
sa kancerom od pre 10 ili 12 godina i otada je iskusio najdivnija
iskustva u odnosu na sva ostala, iz svih njegovih prethodnih
zivota.

Pokazalo se da na Zemlji, dok ne magistriramo za majstore,

napredujemo jedino pomocu bola ili velikih neprijatnosti. Tako
skola funkcionise i toga smo bili svesni pre nego sto smo se
pojavili na ovom planu. Ali, bez obzira sto je skolski sistem
takav, to je jedina skola u univerzumu gde dusa moze brzo da
napreduje. Dok se razvoj desava, deluje do zla boga sporo, ali iz
kosmicke perspektive to je brzo.

Earla sam upoznao neku godinu ranije, imao sam radionicu u

njegovom gradu i trazio sam dobrovoljca za kanalisane
informacije u vezi sa nesrecom koju ima. On se javio i kroz njega
je dosla izuzetna informacija koja je pokazala smisao zivota i to
ne samo Earlovog. Pokazala je koliko enormno dusa moze da
napreduje kada se tome posveti. Kanalisanje je trajalo vise od
sat vremena i evo, ukratko, sta smo dobili: Earl je odlucio da
otkrije kako funkcionise um i da vidi da li um ima veze sa
samoisceljivanjem. Istrazivao je kontrolu uma sa uciteljima i iz
knjiga. Njegov lekar mu je pomagao tako sto mu je davao
odredjena sredstva za smirenje uma. Earl je naterao svoju bolest
da miruje, a u mirovanju nema napretka. Ako bi se pojavio bol,
on bi koristio svoje znanje o kontrolisanju misli i slao hulju opet
da miruje. Earl je dobio informaciju da je svojom odlucnoscu,
svojim traganjem, zeljom da razume, uradio posao za najmanje
tri zivota u poslednjih deset godina ovog zivota. Receno mu je
da ce, bez obzira na to da li jeste ili nije u stanju da se trajno resi
kancera u svom zivotu, uvek imati razumevanje da um gospodari
realnoscu, i u buducem zivotu nece imati iskustva sa bolescu.
Zato sto je odlucio da uci i napreduje uprkos (ili zbog) svojih
dilema, Earl je ostao u svom telu nekoliko godina duze nego sto
je bio originalan plan i bukvalno je sebi ustedeo tri ili cetiri
zivota na duhovnom putu. Earl je umro tri nedelje kasnije. Od
raka? Ne, srce je prestalo da mu kuca kada je izrazio zelju da
ode. U nedelju se sa svojom porodicom uverio da je to dobro za
sve ucesnike i u utorak je otisao.
Sledece nedelje, u petak i u nedelju, Marge, njihov sin, neki
prijatelji i ja smo razgovarali sa Earlom. Ovo nas dovodi do
drugog dela ove divne price, do svesnog umiranja.

Nemoguce je recima izraziti svu velicanstvenost procesa

umiranja za ona bica koja su prosvetljena. Ja to pokusavam. Earl
nas je stalno pozurivao da kazemo ljudima da umiru svesno.
Rekao je da moze da se nadje gomila literature u vezi sa
procesom tranzicije i da je ispravno da se svako sa tim upozna.
Insistirao je da treba biti svestan i budan tokom tranzicije.
Govorio je da su tacne price koje smo culi i da zaista nije
potrebno biti neodlucan ili nesvestan kada se stigne na drugu
stranu. Kada u svojoj svesti "zavirimo" na drugu stranu, bicemo
budni kada dodje vreme i necemo propustiti ni jedan trenutak
dragocenog iskustva. Kao sto je Earl rekao: "Dotakao sam tlo u
punoj brzini, figurativno receno, naravno".

Za Earlovu pricu je veoma znacajna Marge. Oni su se zajedno,

pre mnogo godina, otarasili straha od smrti. Ako zelimo da
budemo svesna bica, moramo da znamo da nikakav strah nije
dozvoljen. Njih dvoje su cak i razgovarali o tome kako jedna
osoba moze da pomogne drugoj da sto lakse menja nivoe. Kada
je dosao utorak, Earl je rekao da bi zeleo da ode u bolnicu, vise
da bi umirio Marge. Lezao je u bolnickom krevetu, a Marge mu je
pomagala da predje na drugu stranu. Dozvolila je svom umu da
zajedno sa njegovim podigne zavesu, i tako je mogla da "vidi"
umesto njega i da ga umiri ako se pojavi bilo kakav strah. Rekla
mu je ko ga od prijatelja ceka, kakve boje vidi, opisala je mir.
Drzala ga je za ruku. Kada je sestra stavila stetoskop na njegove
grudi i rekla da je gotovo, Marge se okrenula i povikala; "Uspeli
smo, uspeli smo!" Bolnicki svestenik, koji je bas u tom trenutku
usao, nije mogao da shvati zasto se ova udovica ponasa kao
sportska navijacica ciji je tim upravo pobedio u derbiju. I jeste
pobedio.

Toliko o Earlu. Ja i ostatak ljudske rase kazemo: "Hvala ti, Earl,

za tvoj doprinos svesti covecanstva". Zahvaljujuci tebi, zivot ce
ovde biti malo lepsi.

Perspektiva nase planete je sigurno velicanstvena toliko da

oduzima dah, zabavna je, uzbudljiva i uglavnom, odlicna. Kada
posmatramo mentalni nivo u kome se nalazi kalup za ono sto ce
se realizovati u buducnosti, vidimo cudesa Ere Vodolije, ere
ljubavi. Ali, dok taj kalup ne postane stvaran, ima puno da se
radi. Kako mi se cini, vi koji ste u Tranzicionom timu, kao
kustosi u ovoj prelaznoj zoni, imate dva zadatka. Prvo, treba da
budete ovde. Time razvijate svoju svesnost kao i energiju vase
aure i tako doprinosite razvoju grupne svesti na Zemlji. Radeci
taj posao, podizete na visi nivo mir i ljubav na planeti; do te
mere da mozete biti sigurni da ovde vise nece biti unistavanja
zivota ni zbog fizickog ni zbog mentalnog zagadjenja, kao sto su
strah I mrznja ili njihove manifestacije. Sada kada ste uspesno
izvrsili prvi zadatak, dolazi red na drugi. Jos uvek postoje razni
oblici borbe koji ce se manifestovati sledecih dvadeset godina.
Vi ste onaj mudri deo planete. Morate biti stabilni, da razumete
one koji jos uvek ne shvataju da mogu da se okrenu lakoci i
snazi. I, iznad svega, morate da poducavate. Onaj ko je odabrao
da bude ovde za vreme tranzicije, na pocetku ovog divnog
novog doba, ne bi ni dolazio kada ovde ne bi nasao mnogo
mudrih ucitelja. Sada masovno dolaze novi studenti. Ceo
spektar vaseg razumevanja mora im biti dostupan. Ne morate da
menjate svoje ponasanje, samo sve vise i vise budite svesni
toga da su ljudi sa kojima stupate u kontakt studenti nove ere,
cak iako toga nisu svesni. Slobodno podelite vase znanje sa
njima. Vi ste "Osnivaci Nove planete, Zemlje".

Bojati se smrti znaci bojati se Boga. To znaci da se veruje da

univerzum nije prijateljski nastrojen, nije na nasoj strani. Ako
treba da budemo radnici svetla u ovoj skoli, moramo sa nasim
prijateljima da podelimo ono sto intuitivno znamo o
beskonacnom zivotu. Da bi se mir na Zemlji zaista uspostavio,
mora da se potpuno razoblici najveci strah koji covecanstvo
oduvek ima.

Isceljivanje u gustom telepatskom rezervoaru

Bilo kakav oblik isceljenja ni na koji nacin nema veze sa tim da

nam Bog cini nekakvu uslugu. Pre ce biti da mi ucimo kako da
"otvorimo vrata". Uvek je bilo tesko, ali ne i nemoguce, da bilo
koja osoba na Zemlji prevazilazi fizicke zakone, da levitira,
pomera predmete mislima, da momentalno otkloni maligne
tumore. Teskoce poticu od toga sto smo uronjeni u gustinu.
Gustina je drugi naziv za telepatski rezervoar energije misli na
Zemlji i cini ga strah, sumnja, ljutnja itd. Tesko je biti uronjen u
gustinu i istovremeno ostati dovoljno odvojen od nje kako
bismo mogli da vaskrsavamo mrtve. To je kao kada bi preplivai
Atlantik, a da se ne pokvasimo. Hiljade dusa je postalo dovoljno
prosvetljeno da moze da diplomira u Zemljinoj skoli, i da predje
na mnogo bozanstvenija mesta, a da nisu magistrirali na gustini
do stepena kada bi postali "iscelitelji".

Kada se Era Vodolije dublje ukoreni, poveca se svesnost na

Zemlji. To znaci, da je za razliku od drugih era, sada veci broj
inkarniranih osoba koje zele da budu bezopasne. Znaci, da misli
koje cine telepatski rezervoar sadrzi manje straha, otpora, to
jest, gustina je mnogo manja. Sto je gustina manja, lakse je
napraviti ugovor sa normalnom svesnoscu univerzuma, a nju
cini ljubav. Svakim danom svako od nas ime sve vece i vece
sanse da pravi "cuda". "Veo" je postao proziran.

Bas zbog gustine, mozda vam neko isceljenje nije uspelo onako
kako ste zeleli, pre deset, petnaest, dvadeset godina. Ne znaci
da ste vi negde pogresili. Ako vam isceljenje nije uspelo,
verovatno ste krivili sebe i mislili da niste dovoljno duhovno
razvijeni. U stvari, sistem je bio previse gust. Sada je mnogo
lakes isceljivati jer se gustina sve vise smanjuje, a i vi ste u
medjuvremenu vise napredovali.

Vreme je da pocnemo da treniramo nase isceliteljske

sposobnosti. Svi mi zajedno smo cvrsto povezani sa izvorom i
lako su moguca dramaticna isceljenja. Moramo da zaboravimo
ideju da je tesko ciniti cuda. Drustvo nas programira da je neku
stvar teze isceliti od druge. To je samo odraz starog sistema
vrednosti i starih procena. Mozda postoji nekoliko stvari za koje
vas sistem misli da ih je nemoguce ostvariti. Mozda verujete da
mozete da iscelite glavobolju ili da unesete mir u svoju
kancelariju, ali ne verujete da mozete da iscelite rak. To je prosto
zbog toga sto vas sistem vrednosti misli da je teze isceliti
smrtonosne bolesti. Ovo nije tacno. Svako isceljenje zahteva da
se sistem verovanja promeni na isti nacin. Ako sada ponovo
probate da isceljujete, videcete da je lakes, i pronaci cete
sopstveni nacin isceljivanja.
Isceljenje i ego

Vecina ljudi zna da je isceljivanje prenatrpano uticajima ega.

Ovo nam pomaze da obratimo paznju na sledece: postoji
ogromna razlika izmedju lecenja i isceljivanja. Ego kaze:
"Osecao bih se mnogo prijatnije kada ne biste bili u mojoj blizini
jer ste bolesni, kada vas vidim to me potseca da sam
bespomocan". Sa druge strane, isceljenje govori: "Ti si Hrist! Ne
treba ti ta blesava ideja o bolesti. Zar ne znas da bolest nije
realna i samim tim ne postoji nikakva potreba za njom?" Ovako
je Isus isceljivao. Nikada nije rekao: "Au, ovo ce biti tesko".
Video je Hrista u svakom ljudskom bicu.

To je sve sto je potrebno za potpunu transformaciju bilo koga ko

je spreman da je prihvati. Isus nikada nije govorio: "Pa, prvo
treba da vidimo sta si radio kada si imao pet godina, da li si
slusao mamu," jer je znao da je sve to irelevantno. On je uvek
pitao samo jedno: "Da li verujes da mogu da te iscelim?" Ako bi
odgovor bio: "Da, gospodaru verujem", to bi bilo to. Neke
procene govore da vise od polovine isceljenja koja je radio Isus
nije uspelo. Ako neko nije verovao u ono sto je imao da mu
ponudi, Isus nije imao dozvolu da ugrozava slobodnu volju te
osobe.

Ako je necija potreba za bolescu veca od potrebe za slobodom,

drzace se bolesti. Moramo da zivimo svesno i prepoznajemo
sistem nagrada koji postoji u drustvu. Istina je da ne postoji
bolest koja nije izleciva. Svi majstori su ukazivali koji je najbrzi
put do savrsenog zdravlja. Svi su se jednodusno slagali u tome
da na Zemlji ne postoji nijedna stvar koja se ne moze promeniti
kada se sa njom telepatski povezemo.

Isceljenje i karma

Cesto me na mojim radionicama pitaju: "Ako nekoga iscelim, da

li se mesam u njegovu karmu? Ako je ta osoba odabrala bolest
kao ucilo, da li mu cinim medvedju uslugu?" Odgovor ima vise
delova. Prvo, cak ni Bog, najbozanstveniji, najvisi Bog ne moze
da se umesa u neciju karmu. Karma je izbor koji neka osoba
pravi. Izbor se pravi iskljucivo na osnovu slobodne volje. Karma
ne moze biti ugrozena. Ne postoji nepravda niti zrtve. Potpuno je
nemoguce biti zrtva necijih dobrih, ljubavlju ispunjenih namera.

Drugo, dve osobe nisu odvojene. Ne postoji iscelitelj i onaj koga

isceljuju. Sve svesti cine jednu svest. Jedinstvo isceljuje.
Odvojenost uznemirava. Odvojenost se manifestuje u vidu
bolesti. Trodimenzionalno vreme i prostor su u stvari hologram.
Niko nije nikada video nista na ovom planu realnosti, ni tragediju
ni pastoralnu lepotu, a da to nije bio samo odraz u ogledalu. Sta
tu treba isceljivati? Samo nasu percepciju.

Ako ponudite isceljenje i neko ga prihvati, to vam je odgovor da

je spreman da malo preuredi svoju karmu. Oni koji drugima
pomazu da ustede vreme zovu se spasioci.

Uvek je korisno ponuditi isceljenje, ljubav ili oprostaj. Ljubav ne

moze da nanese nikakvu stetu. Svaka pozitivna misao ili
osecanje iz necijeg uma ili srca, podize vibracioni nivo
telepatskog rezervoara. Kada isceljujemo telepatski rezervoar,
sve bude isceljeno, jer on dodiruje i Zemlju i ljude i univerzum.

Kako da prepoznamo da li treba da se umesamo u neku

situaciju? Posto mozemo da vidimo odraz u ogledalu I sve sto
nam privuce paznju je neki nas aspekt koji zeli da skrene paznju
na sebe. Sve neprijatno sto primetimo ukazuje nam da treba da
promenimo neko pogresno verovanje u vezi sa tim i da ga
sagledamo sa stanovista Boga. U tome je isceljenje. Ako nasu
paznju skrece glad u Indiji, neko zapostavljeno dete ili udes na
ulici, ima razloga sto smo ga primetili. U takvoj situaciji moramo
biti odgovorni i funkcionisati u istini. Ako verujemo da je
tragedija stvarna, to nije istina. Ako u umu cuvamo sliku kako je
pogresno zlostavljati decu, samo cemo iskreirati jos jedno
zlostavljano dete. Majstori su rekli kako treba da popravljamo
gresku kada je primetimo: "Molite se jedni za druge".

Svako je sa svojim zivotnim rasporedom dobrovoljno dosao na

Zemlju. Svako je u ugovoru potpisao da ce da podnosi
odredjenu kolicinu bola, borbe, uznemirenosti, straha, sumnje i
krivice. Nema izuzetaka. Svako ko je dosao na Zemlju na neki
nacin je zlostavljano dete, emocionalno, psihicki ili fizicki. Svidja
mi se sta kaze Patricia Sun: "Niko se jos na Zemlji nije rodio kao
odrasla osoba". Ako trazite nepravdu, sirom otvorite oci. Prva
osoba, koju vidite, bilo koja osoba, bice savrsen primer
zlostavljanja. Dok su boravili u vecnoj mudrosti van fizickog tela
i bili povezani sa svojim visim bicem, oni su tacno znali za sta su
se prijavljivali na Zemlji. Nema veze da li ih je neko na smrt
pretukao kada su imali dve godine ili su umrli "prirodnom"
smrcu kada su imali dvadeset pet. Nista od toga nije istinito. Ali,
ako u nekom trenutku svog razvoja skrenu vasu paznju, to vam
je znak da im je potrebna vasa pomoc ili intuitivan uvid.

Isceljenje stedi vreme

"Kurs cuda" kaze da ne postoje tragedije. Ako se ona pojavi, to

bi moglo biti neko "odlaganje". Pre nego sto smo dosli u ove
zgusnjene krajeve univerzuma, imali smo um i misli Boga. Znali
smo da bol ne postoji, niti ga moze biti. Kada se iz ovog
skolskog sistema vratiimo u prirodno stanje bica, ponovo
mislimo kao Bog. Apsolutno znamo da nema bola, niti ga moze
biti. Kao sto ne postoje ni misli o siromastvu, ili bilo sta sto nije
nalik Bogu. Duse, jedan jedini put, mogu da poveruju da je
tragedija moguca, a to je dok putuju kroz vreme. A bol se
iskljucivo javlja kada se neko nadje u situaciji da nesto mora da
"odlozi" na neko vreme.

Kada nekome pomazemo da prevazidje neki problem, znaci da

sa njim delimo nase razumevanje Boga kada ta osoba ne moze
bas najbolje toga da se priseti. Kada ponudimo isceljenje, ne
znaci da ta osoba treba da preskoci lekciju. Lekcija se samo
skrati i bude laksa. Razumevanje koje telepatijom prenosi na
drugu osobu rezultira osceljenjem. Isto takvo razumevanje se
postize i kada se lekcija prodje na tezi nacin, bez pomoci.
Isceljenje stedi vreme.

Bol je razvoj

Nema nikakve potrebe da se nekome uskracuje mogucnost da

se razvija (sto je ionako nemoguce). Ali, mozemo da imamo zelju
da se taj razvoj ubrza. Zbog toga se nasa funkcija menja i mi
vise nismo spasioci, vec asistenti. Pomoc je uvek na nivou
svesti. To ne znaci da ako vidimo da je neko polomio ruku ne
treba da mu pomognemo da namesti polomljenu kost. Ako
znamo da smo to uradili sa svescu da mozemo da iscelimo ruku,
a da ne ugradimo sinu, samo napred! Isus verovatno nikada nije
koristio sine ili stake, ali je razumeo sa kog nivoa je moguce
intervenisati.

Ako nivo nase svesti nije dovoljno veliki da iscelimo sopstvenu

glavobolju, treba bar da budemo svesni i popijemo aspirin. Na
oba nacina se eliminise nesto sto nam smeta, a to je cilj. Zato,
kada primetimo da se u necijem zivotu nesto desava, verovatno
ce prva reakcija biti da tu osobu odvedemo kod lekara, cak iako
znamo da on funkcionise samo na fizickom planu i ne zna kako
da isceli bilo sta. Konvencionalna medicina moze nekome da
kupi jos malo vremena u ovoj inkarnaciji, i samim tim da smanji
broj inkarnacija potrebnih za diplomu. Veliki poklon.

Ako kao jedino resenje neke krize vidimo intervenciju, samo

napred, ne mozemo pogresiti. Ako se pokaze da nase akcije
motivise ego (strah, osecaj bespomocnosti, i td.), mozda ce nas
karma malo cusnuti, ali nikakva steta nece biti nacinjena. Ako
verujemo da ce nasa akcija ustedeti malo bola i patnje, mozemo
da nastavimo. Ali ne smemo da padnemo u iskusenja da
procenjujemo bol kao nesto lose, pogresno ili nefer. Onoliko
koliko pozitivno mislimo, toliko smo i korisni. Ne mozemo
istovremeno da saljemo svetlo detetu i osudjujemo onoga ko ga
zlostavlja. Treba da zatrazimo pomoc od vodjstva. Potrebni su
ljubav i mir, ne osude. Ne treba da nas interesuje kako da
kaznimo mucitelja, nas interesuje isceljenje.

Ako uspemo da se setimo da udjemo u meditaciju ili obavimo

neki slican ritual, ponovo cemo postati objektivni. Mozemo da
vizualizujemo energiju ljubavi koja okruzeje dete, roditelje i
socijalnog radnika. Kada tako radimo, nema sanse da Berlinski
zid ne padne. Desice se nesto cudesno. Detetov put ce postati
laksi jer smo postupali prema kosmickom zakonu. Ako se
ponovo raspitamo kroz nedelju dana, otkricemo da je mozda
roditelj- mucitelj krenuo na psiho terapije, da je neka dobra
tetka, puna ljubavi, dosla da se stara o detetu. Ili se desilo neko
drugo "cudo".

Ako neko koga poznajemo ima trenutno neki izazov u zivotu,

ubrzacemo isceljenje ako odemo kuci i posaljemo mu sjajan
snop nase mentalne svetlosti u kojoj cemo ga okupati. U njihovo
ime i za njihovo dobro potrazite istinu. Ne treba da im kazemo:
"Eh, kada bi samo mogao da izmenis svoje misli!" Nece pomoci
ako nekome ko je slupao auto kazemo: "Pa, sam si to kreirao!"
Daleko je mudrije komunicirati na nacin o kome govore majstori,
tj. telepatski i da tako premostimo odbrane ega.

Setite se velike slike

Nista se ne moze materijalizovati u trecoj dimenziji dok se ne

pozove na dva nacina. Na nivou duse, osoba koja ima problem je
zelela da dobije lekciju koju kasnije mora da predaje. I na nivou
svesti mora imati neke misli i osecanja koja iniciraju dogadjaj.
Ali, nije nasa duznost da nekoma objasnjavamo kako dolazi do
materijalizacije. Treba samo da ga volimo i zagrlimo i drzimo u
narucju kao trogodisnje dete kada padne i izgrebe koleno. Da li
treba da objasnjavamo detetu da je asfalt tvrdji od kolena i da li
je Bog dobar ili los? Dete bi vise volelo kolace i vec za tren oka
ce nastaviti da se igra.

Nase je jedino da ponudimo isceljenje tako sto cemo upotrebiti

snagu svojih misli i skloniti se da ne smetamo. Kada primetimo
problem, mozemo da osudjujemo uzroke i da smisljamo nacin
kako da problem resimo, ali to je sve pogresno. Da bismo doneli
preciznu procenu, morali bismo da znamo celokupnu karmicki
istoriju i buducnost te osobe. A to je nemoguce dok se nalazimo
u fizickom telu. Mozemo samo da u svoje misli dozovemo tu
osobu i da joj kazemo da zelimo da bude istinski srecna. Onda
ce nam vodjstvo dati resenje sta treba da radimo. Mozda ce nam
pasti na pamet rec harmonija ili snaga i to mozemo da
posaljemo mislima toj osobi. Ako su nedovoljno cisti, treba da
posaljemo cistu belu svetlost. Svetlost je energija koja hrani
prirodno stanje bica.

Kada ponudimo drugima isceljenje, ne treba nista da ocekujemo.

Tajming ne zavisi od nas. Imamo tendenciju da ponudimo svoje
molitve, a onda brze bolje pitamo: "Da li je uspelo? Da li je
uspelo? Boje da ih jos jednom pozovem. Da li se vec osecate
bolje?" Tako smo na dobrom putu da se razocaramo jer uspeh
isceljenja zavisi od toga koliko je druga osoba spremna da primi.
Ali nasa zelja da pomognemo nikada nije uzalud. U ovom
univerzumu svako ponudjeno isceljenje ce kad tad biti
prihvaceno. Ako iz svoje perspektive zakljucimo da ono nije
uspelo, znaci da se oslanjamo samo na sopstvene snage, a ne
na dobronamernu Bozju silu. On predvidja da se svaka molitva
ispuni. Ponekad, pozitivna potvrdna informacija o isceljenju
moze i da smeta. Moze potpuno da zbuni naš um. Moze nam se
uciniti da ne zasluzujemo da budemo iscelitelji. U tom slucaju
univerzum nece da dovodi u pitanje nasu ideju da smo
nedovoljno korisni, t.j. nece da ugrozava nasu slobodnu volju.
Mnogo cesce, ipak, pozitivna povratna reakcija jaca nase
isceliteljske sposobnosti. Mozemo od univerzuma da zatrazimo
pozitivnu povratnu reakciju kako bismo nastavili da negujemo
svoje samopouzdanje.

Isceljenje i parapsiholoske sposobnost

Bilo da ste na Zemlji samo kao povremeni posetilac koji dolazi

samo kada je potrebno, ili ste cvrsto ukljuceni u skolski sistem
kao ucenik dvanaestog razreda, imate visoko razvijene
parapsiholoske sposobnosti. Te sposobnosti mozemo da
nazovemo i intuicijom, meditacijom, molitvim, nije vazno. Ako ne
koristimo svoje uvecane psihicke sposobnosti za prikupljanje
informacija i isceljenje bilo bi kao kada bismo gledali samo
jednim okom, slusali samo jednim uvom ili hodali na jednoj nozi.
Ovo je blesavo za nekoga ko moze da funkcionise neograniceno.

Svako od nas na razlicit nacin prima intuitivne informacije. Ne

postoje pravila. Neko ima vizuelizacije, a neko direktno zna.
Ostali su empaticni i sve direktno osecaju u svom telu. Niko na
planeti nije bez alata za pristup neogranicenom. Svako ima
sopstveni nacin da se podesi na frekvencije. Knjige koje kazu da
moramo da sedimo u lotos polozaju sedamdeset dva sata
nedeljno kako bismo ponasli duh, ne odnose se na ucenike
dvanaestog razreda. Kako god da se konektujemo sa
univerzumom, on se ne buni. Nema veze. Mnogima sine i javi se
ideja dok voze ili setaju. Dnevno sanjarenje, ako nije samo
prisecanje na prethodne dogadjaje, odlicna je meditacija.
Mnogima je receno da "prestanu da sanjare" dok su bili deca.
Dnevno sanjarenje nije gubljenje vremena. Tako se dobija velika
inspiracija. Mozemo da ga pretvorimo u veoma korisnu igru.
Mozemo da zatrazimo da dobijemo ideju za novu muziku,
umetnost ili pronalazak kroz sanjarenje. Mozemo i da zatrazimo
da nam se pokazu drugi planovi realnosti na kojima mozemo da
radimo.

Uvek i na svakom mestu mozemo da aktiviramo nase psihicke

oci i usi. Nije potrebno da sednemo u stolicu za meditaciju.
Mozemo da odlucimo da se podesimo na necije frekvencije dok
cekamo u redu u bakalnici (obicno smo veoma spremni da na
ovakvom mestu pripomognemo nekome kome treba pomoc).
Sve sto osetimo, narocito spontano, je dobra informacija i moze
biti poziv za pomoc. Nikada ne mozemo da osetimo da smo
nekome potrebni pre nego sto univerzum da autorizaciju da smo
sposobni da pomognemo.

Kroz istoriju, oni koji funkcionisu intuitivno, bili su poznati kao

proroci. Oni su u svakoj civilizaciji bili u sukobu sa
svestenicima. Svestenici, koje je placao kralj, nisu mogli da bez
ikakvih izmena reprodukuju informacije koje su donosili proroci.
Proroci su imali vizije i snove o buducnosti. Govorili su o
dogadjajima koje kralj nije mogao da kontrolise. Kraljevima se to
nije dopadalo pa su razvili nezgodnu naviku da progone ili
pogube proroka.

Sada kada smo svi vec proroci u drugim inkarnacijama,

ustrucavamo se da se uplicemo. Imamo podsvesni strah da ce
nas spaliti na lomaci. Danas smo mnogo sigurniji nego u ranijim
inkarnacijama. Biramo kada i gde nam je zgodno da radimo
parapsiholoski. Mozda ce nam se u ovom zivotu podsmevati, ali
nas nece spaliti na lomaci.

Sveta mesta

Mozda neko veruje da bi bio mnogo uspesniji iscelitelj kada bi

radio na nekom svetom mestu. Mozemo da potrosimo mnogo
vremena kako bismo istrazili specijalna cvorista na planeti.
Daleko je lakse i korisnije da sami iskreiramo mapu svetih mesta
u svojoj dnevnoj sobi. Dete se salje "u cosak" kada "nije dobro"
i taj cosak za njega postaje cvoriste negativne energije. Kada
smo izuzetno kreativni, mozemo sedeti za klavirom i to je onda
za nas cvoriste pozitivne energije. Egipatske piramide nisu vise
sveti od kauca u nasoj dnevnoj sobi ili kade. Ljudska bica imaju
sve potrebne atribute da menjaju energiju bilo kada i bilo gde.
Kada kombinujemo energiju misli sa emotivnim telom, imamo
mogucnost da kreiramo odredjeno raspolozenje. Oko cele
planete kruze razlicita raspolozenja, a vazno je, cija je i kakva
energija zadnja boravila na nekom mestu.

Ann i ja zivimo u Nju Meksiku, u mestu koje je za nas veoma

sveto. To je nekada bilo sveto mesto Indijanaca. Kada se
podesim na frekvencije tog zemljista, dobijam informaciju da su
se tu ljudi vekovima zabavljali. Nije bilo mnogo ubistava. To je
sve sto nam treba da neko mesto za nas bude posebno. Ako bi
sada u Nju Meksiku izbio rat, ni mesto ne bi vise bilo sveto, jer
se racuna ona energija koja je tu zadnja boravila. Nasa kuca je
relativno blizu Four Corners regije za koju se misli da je cvoriste
koje izaziva padove aviona. To verovanje ne obuhvata i
svemirske brodove. Nasa vojska ih jos nije otkrila i mogu mirno
da se muvaju okolo. I to je sve- da li je neko mesto sveto ili nije,
zavisi od toga kakvu vrstu energije gajimo u odnosu na njega.

Na energiju se ne mogu primeniti nasi ograniceni koncepti

vremena i pristora. Mozemo da promenimo energiju bilo cega (tj.
da iscelimo). Ako nam ne prija da nosimo neki nakit, on mozda
ima neku, za nas, nepoznatu istoriju. Dok meditiramo, mozemo
da ga drzimu u ruci i osvetlimo ga mentalnom svetloscu, to ce
bukvalno da promeni njegovu molekularnu strukturu i energiju.
Posto je nakit apsorbovao nasu pozitivnu energiju, sa uzivanjem
cemo ga nositi.

Nema nikakve razlike u nacinu na koji se menja energija

komadica nakita Ili citave drzave. Univerzum nece reci: "Stani
malo! Domet je samo dva kvadratna kilometra.!" Univerzum niti
zna niti ga interesuje razlika. Mozete da promenite energiju neke
firme, bakalnice, bulevara, poste. Moc naseg uma je
neogranicena.

Parapsiholoske konsultacije

Isceljivanje zahteva diskreciju i volju da budemo skromni. Ne

moze se otkriti kakav je neciji ugovor sa Zemljom pomocu pet
cula. Moraju da se upotrebe psihicka cula, da se prevazidje
osudjivanje, da se svacija nevolja svesno razmotri.
Parapsiholoski konsultanti razvijaju svoje shvatanje prirode
univerzuma koja je ispunjena ljubavlju svaki put kada se na
nivou duse podese na necije frekvencije. Ljudi traze
parapsiholoske konsultacije onda kada na osnovu pet cula
steknu utisak da su greske moguce. Posto pomazemo
cevecanstvu, nas je posao da vidimo kakav je njihov ugovor sa
Zemljom, na koje su se kurseve upisali, i pokazati im koji je laksi
nacin da savladaju lekciju. Kada upraznjavamo parapsiholoske
konsultacije uvidjama da kada se dosegne velika slika, postoji
obilje celishodnih resenja.

Mnogi od nas potisnuli su psihicku svesnost zbog uticaja

drustva i porodice i bukvalno smo opijeni kada ona izbije na
povrsinu. To moze prilicno da nas oslobodi. A dobro dodje i
malo humanosti. Oni koji postaju svesni svojih intuitivnih
sposobnosti cesto primecuju da su njihove procene ljudskih
potreba cesto bile zasnovane na egu. Sada kada su se
"ukljucili", po prvi put uvidjaju sta bi bilo od pomoci. "Kurs
cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti duh.

Neki parapsiholoski uvidi

Tokom neke moje radionice prisla mi je zena koja je izgledala

kao tezak narkoman koji lezi po mentalnim institucijama. Rekla
je: "Ja sam sizofrenicarka i poslednje tri godine sam provela u
bolnici za lecenje dusevnih bolesti?" Ja se obicno podesim na
necije frekvencije cim pocne da mi prica o svom problemu jer mi
nista ne znaci njihovo vidjenje problema koje je samo pogresna
iluzija. Video sam sta je istina kada sam se kanalisao sa njenim
ugovorom na nivou duse. Dok sam to radio mogao sam da
cujem kako govori da uopste ne veruje da mogu da joj
pomognem itd.

Tada sam dobio informaciju koja ju je prikazala u

velicanstvenom svetlu. Mnogi od nas istovremeno zive dve, tri,
deset inkarnacija. Video sam da ona na Zemlji zivi istovremeno u
deset tela i da su njene psihicke sposobnosti daleko
natprosecne pa moze da ulazi u sva ta tela kada god hoce.
Objasnio sam joj da smo svi mi pomalo sizofrenicari, ali nije
svako toliko psihicki razvijen da moze da bude svestan toga. Da
je bila izuzetno nestrpljiva i da nije mogla da prozivi samo jedan
zivot, da je zelela maksimalan razvoj i da ce joj njena situacija
doneti enormnu kolicinu mudrosti. Veoma joj je smetalo to sto
vec sada nije dovoljno pri sebi. Rekao sam joj da ce sve doci na
svoje mesto kroz tri godine, da ce imati perspektivu velike slike
kakvu drugi nece imati i da ce biti potrebna drugim ljudima da ih
nauci da budu saosecajni. Sa ogromnom radoscu i ponosom je
izjavila da ce sacekati tri godine.

Postoje mnogi uzroci sizofrenije i svi su izlecivi kada se pogleda

sa parapsiholoske strane. Dusa moze da se manifestuje na
neograniceno mnogo nacina. Niko se nikada i ne inkarnira u
celosti, vec samo u onom aspektu koji treba jos malo doraditi,
mozda muski, zenski ili intelektualni aspekt. Ako se istovremeno
inkarniraju dva aspekta koji ne funkcionisu harmonicno u skladu
sa uobicajenim shvatanjima, to nazivamo sizofrenijom. Mozete
da sedite i mentalno komunicirate sa sizofrenicarima i pitate ih
zasto su dosli bas u tom obliku i kako biste mogli da im
pomognete. Ako primetite da ne vole sto su se inkarnirali bas u
tom obliku, probajte da projektujete harmoniju u sve delove
njihovog bica samo po deset minuta svakodnevno. Harmonija ce
poceti da se manifestuje.

Danas postoji mnogo pristupa emocionalnom isceljivanju koji

znacajno mogu da skrate vreme koje je potrebno za lecenje
konvencionalnim metodama, pa cak i da iscele trenutno. Ako
vas interesuje ova oblast, procitajte knjige koje su napisali
Gerald Jampolsky, Chris Griscom, ili Sandra Ingerman.

Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs Silva metod kontrole uma
zajedno sa prijateljem cija je majka imala osamdeset dve godine
i bila senilna. Doktori su mu rekli da je senilnost neizleciva, ali
da ne treba da brine jer ce se ljudi brinuti o njoj. Rekli su da nije
vazno da li ona misli da ima tri godine i ponasa se detinjasto. Pa,
njen sin je tek zavrsio kurs Silve i odlucio je da isproba neke
tehnike. Bio je sav ushicen i odlucio je da svakog dana po deset
minuta meditira i komunicira sa svojom majkom na unutrasnjem
nivou. Zamisljao je kako govori majci: "Mama, sve si jaca i jaca,
zdravija i zdravija, sve vise i vise svesna. Secas se kako volis da
igras bridz, mama?" U roku od dvadeset tri dana njegova majka
je imala potpuno kontrolu nad svojim mentalnim funkcijama i
ponovo je igrala bridz. Ovaj proces "deset minuta svaki dan"
nikada ne traje duze od mesec dana i u tom roku se menja bilo
kakvo fizicko ili emotivno stanje bica.

Poznajem jednu fenomenalnu isceliteljku ciji se metod sastoji u

tome da uzme "mentalne makaze" i odsece delove tela koji vise
ne funkcionisu najbolje. Ona kaze: "Oh, vidim da to vise ne radi
dobro". Sec, sec, sec, onda ode do svoje mentalne fioke u kojoj
cuva delove, potrazi organ koji je potreban i upotrebi malo
lepljive trake ili lepka da zavrsi svoju mentalnu hirurgiju. Cesto
se desavaju izvanredne promene na fizickom planu. Univerzum
jedino moze da procita vasu nameru da pomognete, pa ce svaki
metod koji budete smislili funkcionisati. Zabavljajte se,
istrazujte. Nema pogresnog nacina da se uradi psihicko
isceljenje ukoliko nameravate da budete kanal Boga.

U svojoj predivnoj knjizi "Ljubav, medicina i cuda" Bernie Siegel

govori o snazi misli u isceljivanju. Govori o zeni koja je
godinama bila u komi. Kada joj se mentalno obratio, oslobodivsi
je roditeljske odgovornosti koja ju je pritiskala, umrla je u roku
od nekoliko minuta. Ima i nekoliko prica o pacijentima koji su bili
pod anestezijom. Anestezija je veoma slicna hipnozi. Sugestije
koje se daju osobi "bez svesti" mogu da zaustave krvarenje,
promene brzinu pulsa, nivo krvnog pritiska, vrate ih u zivot kada
stane EKG. Um bilo koje osobe uvek slusa. Nikada nijednom
pacijentu ne sme da se kaze nista negativno ili obeshrabrujuce.
A pozitivne i ohrabrujuce reci koje se izgovore uspavanim
pacijentima mogu znatno da ubrzaju proces isceljenja.

Nekada naidjemo na situacije koje zahtevaju dugotrajan tretman,

kao sto su bolesti koje ugrozavaju zivot ili bolesti zavisnosti.
Kolektivna svest puni telepatski rezervoar osecanjima
bespomicnosti u vezi sa ovakvim slucajevima. Ali, to se sada
veoma brzo menja. Postoje instruktori Silva metode koji rade
iskljucivo sa teskim zavisnicama od droga i za cetrdeset sati
treninga u ucionici bivsi zavisnik odlazi potpuno slobodan i
nikada se ne vraca stetnim navikama. Postaje potpuno osvezeno
i produktivno ljudsko bice. Ako smo na bilo koji nacin od necega
zavisni, to je verovatno trag neke karmicke matrice, a one se
menjaju kada se promeni sistem verovanja (svest), ne teskim
radom.
Blagosiljanje hrane

Naucili su nas da blagoslovimo hranu pre nego sto je pojedemo.

To je zato sto podsvest i u oblasti nase ishrane kreira realnost.
Kada usmerimo energiju iz dlanova u hranu, bukvalno menjamo
njen hemijski sastav. Ako dlanovima obuhvatimo tanjir sa
kolacima, i vizualizujemo svetlo i energiju kako prolaze kroz
nase ruke, i ako prepoznamo da je ta energija sustina Boga,
pojescemo najzdraviju hranu koja postoji.

Mnogi Silva diplomci su uradili eksperiment koji svako moze da

uradi kod kuce. Kupite dva paradajza koji gotovo identicno
izgledaju. Stavite jedan na tanjir i ostavite na nekom mestu gde
ga niko nece dirati nekoliko nedelja. Uzmite drugi paradajz i
uradite meditaciju. Pocnite sa relaksacijom i uradite ceo ritual.
Onda deset minuta drzite paradajz izmedju dlanova,
vizualizirajuci svetlo i ljubav kako prolaze iz jednog dlana u
drugi i kroz paradajz. Obelezite sada taj paradajz i njega stavite
pored onog prvog paradajza. Posle nekoliko nedelja videcete
kako se prvi paradajz pokvario, dok je drugi osusen, ali jestiv.
Vidite, i majstori su znali za konzervanse. Ali su njihovi
neskodljivi i isceljuju nase telo.

Ona hrana koja nam je licno potrebna mozda nije opisana u

knjigama o ishrani. Nasa su tela karmicki uslovljena. Postoji
celijsko pamcenje odredjenog nacina prezivljavanja i kako smo
se adaptirali na nesto. Nasa tela su mnogo vise od fizickog
instrumenta- ona su secanje na prethodne egzistencije u
fizickom domenu. Ovo je klinicki dokazano. Postoje ljudi koji su
podeljene licnosti, pa je svaka od brojnih licnosti alergicna na
drugu vrstu hrane. Sistem verovanja je taj koji kontrolise vase
telo. Istorijska memorija vasih celija odredjuje koje su navike u
ishrani za vas korisne. To nema veze sa nutricionistima i ostalim
strucnjacima. Najstarije civilizacije imaju prosecan zivotni vek
preko sto godina, a uglavnom jedu nekvalitetnu hranu. Neki od
njih zive samo na secernoj trsci. Ali, najvazniji sastojak njihovog
stila zivota je odsustvo stresa.

Osmo poglavlje

"Medjuljudski odnosi"
 Medjuljudski odnosi su najvaznija lekcija za ljudska bica. Ako
shvatamo sta je zivot, onda sve razumemo kao ucenje. Sve
vreme, Zemlja pokusava da nas nauci samo to da postoji razlika
izmedju funkcionisanja iz ega (t.j. osecanja da smo odvojeni) i
osecaja jedinstva. Medjuljudski odnosi su poslednja lekcija
kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.

Kako se Era Riba priblizava kraju, primecujemo da su medjudski

odnosi ekstremno vazni. Pogledajte samo koliko je knjiga
napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga sto
moramo da, pre nego sto nastupi Era Vodolije, prestanemo da
nase medjudske odnose cinimo teskim i bolnim. Komunikacija i
priznavanje jednakosti polova su pocetne lekcije u Eri Vodolije.
Ako zelimo da budemo tu kada pocne veliki sou, univerzum
mora da se uveri da smo svi ta pitanja resili. Sta treba da
uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?

U kosmickom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je

jedinstveno". Ucenje kako da se oslobodimo verovanja u
odvojenost manifestuje se u obliku razlicitih lekcija. Botanicar
moze godinama da proucava biljne celije i da na kraju zakljuci ne
samo da su one zive, vec da jesu zivot. Tako dotice
transformisano stanje kosmicke svesnosti. Neki astronom moze
celog zivota da proucava fizicki univerzum dok ne dodje do
neoborivog zakljucka: svi delovi univerzuma su uredjeni,
medjusobno povezani, zivi, i svi su napravljeni od iste materije.
Ta materija je inteligentna. To je Bog. Astronauti gledaju iz
svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne drzave, sa
granicama i vladama, vec kao Geu, zivo bice, neraskidivo
povezano sa srcima i sa dusama. Cime god da se neko bavi,
njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i
univerzumom.

Svi odnosi su podjednako bozanstveni i puni izazova. Oni nude

odgovore za sve sto treba da znamo, pod uslovom da smo
spremni da prihvatimo ono cemu treba da nas nauce. Odgovor
na svako pitanje koje imamo lezi u tome da shvatimo da smo
jedno sa svim sto postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveci
ucitelji jedinstva na planeti. I, kako kaze "Kurs", kada se
kanalisemo sa ucenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".
Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van
onoga sto mozemo da postignemo na fizickom planu. Ono sto je
nas, kao istrazivace, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena
ocigledna posebnost, razlicitost od ostatka realnosti.
Razumevanje jedinstva jedino mozemo u potpunosti da
dostignemo kada diplomiramo i predjemo u sledeci skolski
sistem. Retko evoluiramo do tacke kada mozemo da kazemo:
"Svi ljudi na Zemlji su ja", ali mozemo da shvatimo intelektualni
koncept da je jedinstvo moguce i da pocnemo da osecamo da je
to istina.

Takodje, budjenje je veoma lican proces. Svako sledi svoje

sopstveno blazenstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa
Bogom. Nema nikoga ko bi mogao da ode na krst sa Isusom, jer
je to bio njegov licni nacin da postigne jedinstvo sa Bogom, u
ime citavog covecanstva. I to je ponovo paradoks jer kada
nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrasnji posao,
postajemo jedno sa svima na planeti. Oseticemo jaku vezu sa
svima kakvu nismo ranije osecali.

Licna odgovornost

Nasa funkcija nije da popravimo svoje medjuljudske odnose, vec

da ih transformisemo. Mi radimo iskljucivo na sebi, ne na drugoj
osobi. Kada sno spremni da igru sa odnosima igramo po novim
pravilima, transformisacemo se. Novo pravilo broj jedan je:
"Ono sto se desilo juce je nevazno". Ako insistiramo na tome da
mozemo da predvidimo kako ce se neko ponasati na osnovu
toga kako se ponasao u proslosti, insistiramo na tome da ne
mozemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zasto ljudi
moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da
promene nacin na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog
partnera, ne gledamo drugu osobu. Gledamo sebe u ogledalu.
Kada promenimo svoju svest, promenicemo i odnose. Ne
postoje zrtve, ne postoje mucitelji, postoje samo ogledala.

Kada odbijemo da ponavljamo stare sablone, kada odbijemo da

napadamo ili se branimo, kada radije budemo srecni nego u
pravu, drugi ljudi se promene. Nasi odnosi se transformisu. Ako
smo iskreno shvatili ove principe, samo- kreacije, necemo
morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da
neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve ce se sredti
samo po sebi. Odnos ce se ili transformisati ili nestati.
Univerzum nas, uvek kada naucimo sve sto je trebalo,
nepogresivo vodi do sledeceg iskustva.

Neki ljudi se, u stvari, plase da pokusaju da iscele svoje

najvaznije veze sa ljudima jer ako budu isceljene, nece imati vise
opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga
svale krivicu za prekid veze.

U sustini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo

dogovore kako bismo razresili karmicke probleme, ili kako
bismo naucili vise o svom samoostvarenju. Mozda imamo jak
intuitivni osecaj da nas dugorocni partner nije osoba sa kojom
smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo losu vezu, vec
treba da krenemo ka novom zadatku.

Nas imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne

isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo
sebe! Ako napustimo zivot, a nismo iscelili sve odnose,
najverovatnije cemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima.
Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato sto oni to zasluzuju,
nego zato sto ja to zasluzujem.

Nekada nije moguce isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve

razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili zivi na
drugom kraju sveta. Nije uvek jedino resenje porazgovarati sa
nekim. Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih.
Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate.
Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatrazite oprostaj. Ponudite
razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili,
bila samo molba za ljubav.

Samoisceljenje

Jedna od iluzija koje pokusavamo da se oslobodimo je da

mozemo da izgubimo voljenu osobu. Ako smo svi aspekti iste
duse, kako nekoga mozemo da izgubimo? Ako uporno ostajemo
u vezi koja ne funkcionise opravdanje je koje je smislio ego,
kako bi ocuvao osecaj odvojenosti. Nema apsolutno nikakvog
razloga da se ostane u nekoj vezi koja ne doprinosi da budemo
skoncentrisani i izbalansirani. Neka ucenja napominju da je
znacajno stoicki podnositi i biti "duhovno cvrst". Zato mozemo
imati tendenciju da kazemo: "Pa, trebalo bi da budem sposoban
da uradim ovo. Dovescu sebe u najgoru mogucu situaciju koju
mogu da smislim i uporno cu da trpim kako bih pokazao koliki
sam majstor". Nijedan majstor nije nikada ovako nesto
savetovao, nije rekao da treba da komplikujemo svoj zivot.
Prevazilazenje teskoca je karmicki put. Oslobodjenje je put
olaksanja i transformacije.

Upustamo se u neku vezu zato sto u nekoj osobi vidimo njene

kvalitete. Zato mislimo da ne treba da se bavimo losim stranama
veze da je ne bismo izgubili i unistili njene prvobitne vrednosti.
Relacije nisu interakcija odvojenih osoba. One sluze otkrivanju
jedinstva. One su igra koja se igra sa ogledalima. Zato necemo
da ucestvujemo u neiskrenosti, skrivenim mislima ili
osecanjima, ili nekoj drugoj formi odvojenosti. Kada znamo za
bolje, a nastavljamo da se pretvaramo da verujemo u separaciju,
to je forma poricanja; poricemo da smo mi ti kojima je potrebno
isceljenje.

Ne bismo se ni upisivali u Zemljinu skolu da nismo zaista zeleli

da se iscelimo. Kada se pretvaramo da smo zrtve raspolozenja ili
ponasanja drugih ljudi, to je samo jos jedan od nacina kojima se
ego sluzi da nas malo spreci da se vratimo u jedinstvo. Ego je
stanje odvojenosti i kao instinkt opstanka, zahteva da sacekamo
jos malo, da malo odlozimo svoje isceljenje. Mozda nam kaze da
cemo povrediti partnera ako budemo iskreni prema sebi.
Iskrenost zahteva blagost i zelju da budemo bezopasni. Svaki
izraz misli i osecanja koji potice iz ljubavi i blagosti dovodi do
isceljenja. Ljudi koji se celog zivota trude da ne povrede
osecanja drugih ljudi samo gube vreme. A znamo kako karma
radi- isti ce se par ponovo sresti, ponovo i ponovo, sve dok ne
dignu ruke od poricanja.

Mala opaska- ego je lukav. Poznato je da voli da se prerusava

kao "iskrenost". Kada se kaze nesto sa namerom da se neko
izbaci iz takta, a bez motive da se isceljuje, to je neiskreno. Na
primer, nije potrebno da se prebrojavaju sva prethodna
partnerova seksualna iskustva zbog "iskrenosti".
"Kurs cuda" kaze da je prosvetljenje stvar koja najvise
zastrasuje. Savrsen primer za to je iskrenost u medjuljudskim
odnosima, koja nije samo rizicna, nego je i totalno zastrasujuca.
Ego voli da mesa iskrenost sa napadom. Ali, ne moze se vecito
poricati. Moramo ponekad biti iskreni prema sebi. Zasto ne bas u
ovom zivotu? A zasto ne bas sada?

Baceni smo na planetu gde ima jos pet milijardi dusa i to

primorava svaku osobu da popravlja svoje odnose, iako to
vecina ne radi svesno. Vi i ja, sa druge strane, zelimo svesno da
popravimo svoje relacije. To znaci da pokusamo da budemo
svesni onoga sto je korisno za nas licni razvoj. Nasa
odgovornost za svaki odnos, kada zivimo svesno, cini da
postanemo balansirani, smireni i radosni u vrlo kratkom roku.

Sve sto ne volimo kod sebe je tacno ono sto nam smeta kod
drugih ljudskih bica. Tako funkcionisu ogledala. Ako nas nervira
kako se neko oblaci, vozi, jede, vaspitava decu, to je totalan i
perfektan odraz nekih neistrazenih delova u nama koje bas
mnogo ne cenimo.

Mozemo da citamo knjige za samopomoc, trazimo odgovore u

jednostavnim matricama covecanstva i da dobijemo veci uvid.
Ali ima i vise od toga. Nasi sabloni nisu nastali u ovom zivotu.
Svaki odnos u nasem zivotu je karmicki. Znaci da je skoro sto
posto nasih problema sa ljudima nastalo u nekim drugim
realnostima. Svaki zivot ponavlja prethodni u kome smo odbili
da budemo iskreni, smireni i puni ljubavi. Mozemo da se vratimo
u detinjstvo i na nase odnose sa roditeljima, ali sve dok su
problemi iz nekog ranijeg zivota ponovo vaskrsnuli u ovom
zivotu, nije dovoljno da trazimo odgovore samo na osnovu
ociglednog ponasanja i emocija.

Srecom, kako Era Vodolije polako prozima planetu, celo drustvo

pocinje da veruje u konsultacije i proucavanje emocija. Za
mnoge ljude znacajan napredak u resavanju problema je da ih
neko sa paznjom saslusa i ponudi im pomoc. Veliki broj
najboljih psiho- terapeuta kombinuje tradicionalne i intuitivne
nacine za prikupljanje informacija i lecenje pacijenta i ovo daje
odlicne rezultete u kratkom roku.
Ako neko oseca da bi "nekonvencionalna" terapija bila korisna
da mu pomogne da poboljsa svoju vezu, danas moze da bira
izmedju mnogih veoma efikasnih metoda koje otkrivaju gde je
koren problema. One smatraju da su zivot i svi odnosi stari vise
miliona godina. Ove tehnike sluze se regresijom proslih zivota,
"ponovnim rodjenjem", sto Sandra Ingerman naziva "obnovom
duse". Tu su i veliki grupni seminari kao sto je "Uvid", radionice
koje vodi Patricia Sun.

Veoma cesto se uzrok problema pronalazi pomocu intuitivnog

karmickog uvida. Osoba moze da uvidi da trenutna situacija nije
"nepravda". Cesto ljudi otkriju da nisu zrtve neke druge osobe
vec da je to kosmicki "stos" kaji treba da im olaksa da sami sebi
oproste neke stvari iz daleke proslosti i iscele se. Tako dobiju
logicno objasnjenje da se oslobode ljutnje i srdzbe i da oproste.

Mi, koji studiramo samorazvoj, ne treba da zaboravimo da kada

se svesno sluzimo nekonvencionalnim metodama, uvek ostaju
tragovi ega. To se prepoznaje kada kazemo da je tretman mnogo
vise potreban nekom drugom, a ne nama. Mi smo ovde da
isceljujemo sami sebe, a ne da svoje "terapeutske metode"
utrapljujemo drugima. Cak iako pokusamo, ljudi ce nam sigurno
neljubazno odgovoriti kako su im dobro poznati "zavisnici" od
regresije ili terapija.

Kada preuzmemo odgovornost za svoj zivot, postajemo

odgovorni i za probleme. Vi i ja smo prosli trnovit put da bismo
dosli do tacke kada mozemo mirne duse da kazemo nesto
ovako, a da ne napravimo zbrku, poricemo ili krivicu trazimo
izvan nas samih. Pocinjemo da shvatamo- nema krivice, greske,
sve su to slike u ogledalu. Nasa funkcija je da te slike u ogledalu
iscelimo, za svoje dobro. Kada to znamo, necemo pasti u
iskusenje da popravljamo nase partnere, umesto toga
ponudicemo prihvatanje i razumevanje.

Predaja moci

Ako verujemo da nasu srecu odredjuje ponasanje drugih ljudi,

tesko cemo se razocarati. Niko nikoga ne moze da usreci. Da je
to moguce, bili bismo robovi drugih ljudi. Medjuljudski odnosi
su iskustvo koje je povezano sa ucenjem. Cilj je da imamo
harmonicne odnose, pune ljubavi- sa samim sobom.

U cemu je razlika izmedju: "Cinis me tako srecnim" i " Kada sam

sa tobom, dozvoljavam sebi da budem vrlo srecan"? Prva
recenica se totalno odrice moci, predaje je drugome! Brzo sledi
pustos, jer niko ne moze stalno da ispunjava nasa ocekivanja.
Ali, ako ovladamo tehnikom da sebi dozvolimo da budemo
srecni (sigurni) u prisustvu odgovarajuce osobe, bicemo
slobodni.

Iskrenost prema sebi i medjuljudskim odnosima

Ako nas partner ima problem, za nas nije korisno da to vidimo.

Medjutim, veoma je korisno za nas da u partneru prepoznamo
Hrista. Svi na ovoj planeti su djaci, i svi se trudimo najbolje sto
mozemo. Ako neko ima problem, znaci da samo treba da
promeni svoju perspektivu. To ne mozemo mi da radimo umesto
nekog drugog, jer je svaki ego istreniran da brani sopstvena
ogranicenja. Kako bismo bili iskreni i prema sebi i prema njima,
mozemo da kazemo: "Ako zelis da se igras sa mnom, vrlo rado
pristajem. Ti si divna osoba kada se igras. Ali, ako zelis da se
svadjas, moram da "zurim", imam "zakazano". Znam da ne mogu
da te izgubim. Mozda te vise nikada necu vise videti do kraja
zivota, ali moracu da te pustim da ides svojim putem, nisam
odgovoran za tebe, samo za sebe".

Briga za voljene osobe

Da li mozete da zamislite da je Bog stvorio sistem u kome mi

moramo da brinemo zbog svojih voljenih? Nas drustvo uci da je
pozitivno biti zabrinut za ljude do kojih nam je stalo. Ako misli iz
naseg uma kreiraju nasu buducnost, onda brige kreiraju
neprestano ponavljanje upravo onih situacija zbog kojih smo
zabrinuti. Neprijatno. Mozemo reci: "Zao mi je, ali u mom recniku
vise ne postoji rec briga. Poslacu ti svetlost, molicu se za tebe,
blagoslovicu te, ali ne brinem vise ni o tebi ni o bilo kom
drugom. Nisam odgovoran za tebe. Ti si mi prijatelj, ali ne
pripadas meni. Pripadas Bogu".
Zelimo da se uverimo da smo razumeli da nismo odgovorni za
svog bracnog partnera, ljubavnog partnera, decu, sefa,
zaposlene, prodavca u samoposluzi itd. I to je jedan paradoks.
Iako si ti ja, a ja sam ti, ti se mene ne tices. Nesto moramo da
shvatimo, kako bismo mogli jos bolje, drugima na planeti, da
pokazujemo put: ne mozemo da menjamo drugo ljudsko bice,
samo sebe.

Srodne duse

Mnogo se govori u "New age" zajednici o bliskim dusama i

dusama koje su nasi blizanci. Mnogi se nadaju da ce sresti svoju
srodnu dusu. Ne postoji idealna srodna dusa. Izvan nas uopste
ne postoji tamo neko bice koje je sa nama savrseno
kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost, to nema veze sa
srodnom dusom. U nasoj zutoj svesci treba da iskreiramo svoje
odnose koji su u saglasju sa nasom idejom o perfekciji. Sve
nase srodne duse su individue, koje kreiraju njihove realnosti na
osnovu sopstvenog iskustva. To je pocelo jos od vremena kada
smo svi bili jedna dusa. Nase srodne duse se bave svojim
poslom. Njihova iskustva ne moraju biti usaglasena sa nasim
iskustvima. Samo cemo se razocarati ako zamisljamo
Gospodina Idealnog ili Gospodju Idealnu.

Dozvolite mi da izmislim jos jednu pricu- o srodnim dusama.

Probacu da vam ispricam pricu, cuvajuci se pretenzije da cu reci
istinu, jer bih samim tim sve upropastio.U pocetku bese Bog.
Ako je ista u Bibliji tacno, onda je to ova recenica. Onda je Bog
rekao: "Usamljen sam. Mislim da cu iskreirati druge aspekte
sebe, kako bih imao kome da pricam o svojim iskustvima, o
tome sta mi se desava, cak iako cu pricati sa samim sobom". I
tako je Bog postao ameba. Kada se ona podelila, bile su to vec
dve amebe koje su nastavile da se dele dok ih nije bilo sezdeset
milijardi posebnih bica.

U ovoj prici, svim indivudalizovanim bicima moze da se udje u

trag po parovima. Ako su dva bica bila jedno pre nego sto su se
razdvojila, sada su srodne duse. To iz cega su se oni
individualizovali moze da se nazove visa dusa. To je divna
fantazija koja ima za pretpostavku da je vreme bilo i da jeste
linearno. (Opa, ova prica ima puno nedostataka). Ako u njoj
postoji makar i najmanji nagovestaj istine, onda znaci da smo
svi nekada bili sjedinjeni i cinili smo jedno bice. Znaci, kako se
vracamo sve vise i vise u proslost, videcemo da je, u stvari,
svako nasa srodna dusa.

To nam govori da treba da obracamo paznju pre svega na to sa

kim se osecamo prijatno i sa kim osecamo cvrstu vezu. Nije
uopste vazno iz koje vise duse ta osoba potice i sa kog se nivoa
inkarnirala. Ako su neke osobe bile vasi drugari tokom vremena,
osecacete ljubav (ili pomesanu ljubav sa mrznjom) prema tim
osobama. Neka lica ce vam delovati poznato iz nekih inkarnacija
izvan Zemljine skole. Ja to secanje na prosla iskustva sa nekim
osobama zovem "susret u vremenu", a sve mozemo i da
posmatramo kao neka iskustva iz proslih zivota. Prosle zivote
nismo ziveli samo na ovoj planeti. U stvari, samo je mali
procenat proslih zivota prozivljen na Zemlji.

Postoje vase srodne duse koje ne samo da ne mozete da

prepoznate, nego ih organski ne podnosite, jer ste, ako se
posmatra sa stanovista linearnog vremena, radili razlicite stvari i
razvili sisteme vrednosti koji su medjusobno suprotstavljeni. Ne
trebaju vam ni srodne duse, ni duse blizanci, ni rodjaci po liniji
vise duse. Potrazite poznate drugare u ovom vremenu, bez
obzira na to u kom ste se vremenu ili prostoru zajedno igrali.
Vasi drugari treba da imaju verovanja, vrednosni sistem i
ogranicenja koji su najslicniji vasim i koji vam najvise prijaju.
Takve su vam osobe najzabavnije.

Vecina ljudi, kada pokusava da nadje srodnu dusu, u stvari

zanemaruje cinjenicu da ne treba da je trazi, vec da je iskreira.
Mi kreiramo nasu celokupnu stvarnost, ukljucijuci i odnose.
Nismo ovde dosli kako bismo svoju moc predavali u ruke visoj
dusi da nas ona usrecuje. Ovde smo da povratimo moc, da u
nasoj zutoj svesci zapisemo do najsitnijih detalja kakav zelimo, a
kakav ne zelimo, da nas partner bude. Onda treba da budemo
posteni prema sebi pa da odbacimo sve sto ne zelimo, a da
privucemo sve sto zelimo. Zapamtite da mi registrujemo sve
kvalitete i atribute kako bismo precizirali sta tacno zelimo i kako
ce tacno izgledati nasa kreacija. S obzirom na to da isticanje
fizickih karakteristika (kao sto su visok, crn i zgodan)
jednostavno ogranicava nasu zajednicku kreaciju sa bozanskim,
treba obratiti paznju na kvalitete kao sto su kompatibilnost,
postovanje, zabava, podrska, da bude savrsen partner za vas
zivotni posao.

Seksualnost

Samo na ovoj planeti bica imaju posebno aspektovanu musku i

zensku energiju. Samo ovde moze nekome da padne na pamet
da se podeli i da kaze: "U ovom zivotu bicu zena, a u sledecem
muskarac, tako cu se izbalansirati". Posto Zemlja daje lekcije
kroz dualitet, djaci uce kako da se usklade sa suprotnim
aspektom kako bi kreirali jedinstvenost. Tako je seksualnost
prikladan alat koji se koristi u dualitetu. Seksualnost je, kao i sve
drugo sto se javlja u trecoj dimenziji, potpuno irelevantna i
istovremeno izuzetno znacajna stvar. U seksualnosti, kao i u
svemu drugom, ne postoji ispravno i pogresno, samo lekcije.

Na Zemlji je cilj da se postigne balans i to se podjednako odnosi

i na centre svetlosne energije, cakre. Imamo sedam glavnih
cakri. Ako neku ignorisemo, postajemo disbalansirani,
neispunjeni, ne volimo sami sebe. Neki sebe vide kao duhovne
osobe, do te mere da funkcionisu samo iznad solarnog
pleksusa. "Ja imam baznu cakru? Nema govora! Ja sam to
odavno transcedentirao, shvatas?" Treba podjednako da cenimo
i blagoslovimo sve nase cakre i da odredimo nacin na koji ce se
one bozanstveno manifestovati. Moramo da izrazimo svoju
seksualnost (dualitet) i da prepoznamo da u nama i nasim
partnerima postoji samo jedna dusa. Ovu lekciju ne mozemo da
izbegnemo. Pitanje je kako sebi da omogucimo da je lako
savladamo.

Postoje dva verovanja koja poticu od ega u vezi sa musko

zenskim pitanjem a koja prozimaju telepatski rezervoar planete.
Prvo je da "seks" moze biti los. Drugo je "ako volis neku drugu
osobu, ne volis mene". Prvo je koren musko/ zenskog osecaja
krivice. Drugo je koren ljubomore. Ucenici koji jos uvek veruju u
ego programiranje, a to smo svi mi, osecaju da su krivica i
ljubomora kamen spoticanja. Ljubomornim ljudima je veoma
tesko da "svoju paznju usmere samo i jedino na Boga".
Oni koji treba da ustanove matrice za novo doba, a to ste vi i ja,
ne moraju da podrzavaju ove koncepte. Nas posao je da cuvamo
istinu o jedinstvu u svom umu i srcu tako da energija koju
emitujemo umiri telepatski rezervoar pomocu bezuslovne
ljubavi. Kako vreme bude prolazilo, prestace "rat polova".

U jednom trenutku, bica koja evoluiraju postanu apsolutno,

strasno zaljubljena u sve zivo. Kako da se ponasamo u ovakvim
situacijama dok smo jos na Zemlji? Pazljivo, veoma pazljivo. Nas
posao ovde je da pomazemo studentima. Ne da im na put
postavljamo nepotrebne prepreke. Potpuno je besmisleno
seksualno izrazavati ljubav svakoj dusi na planeti. Ljubav treba
usmeriti prema voljenim osobama. Imamo neograniceno vreme
da vodimo ljubav sa svim dusama tamo negde (t.j. sa svim
postojecim aspektima naseg unutrasnjeg bica).

Imamo podsvesno secanje na nase postojanje izvan fizicke

dimenzije i ne moramo biti svesni toga. Kada smo izvan tela, ne
verujemo u odvojenost. U nasem normalnom van telesnom
postojanju mi mesamo duse (vodimo ljubav) cim primetimo
nekoga ko nam deluje blisko. Kao kada se u filmovima svetla
reflektora stope u jedno. To radimo rutinski kada smo izmedju
dva zivota na Zemlji.

Na kraju cemo svi biti jedno, ali taj koncept nam je trenutno
neshvatljiv, pa radimo na svojim vezama sa drugim ljudima.
Postepeno, jedna po jedna veza. Ako se secamo kao smo
uskakali u neku drugu dusu, jasno nam je zasto imamo slicne
zelje i na Zemlji. Ali, ne mozemo da uskacemo u drugu dusu jer
smo ograniceni fizickim telima, pa smo se dosetili da im
uskacemo u krevet. Sa kosmickog stanovista (po kome smo
postojali pre nego sto smo dosli na Zemlju), niko nije vlasnik
fizickog tela, ne postoji ljubomora, ni nesigurmnost, pa prema
tome , ni ispravno ni pogresno. Zaista ispravno i pogresno
nikada nisu ni postojali, niko nikada nije nacinio gresku.
Medjutim, na Zemlji je mudro, prvo proveriti sa vodjstvom pre
nego sto osecanja pretvorimo u dela.

Ponekad nas druga dusa toliko privlaci da zaboravimo da

proverimo sa vodjstvom. To nije nesto sto je "lose". Nekom
drugom prilikom dobili bismo dozvolu od vodjstva da se
upustimo u culno zadovoljenje. Najcesce, ipak, biramo prakticne
korake da ne dovedemo sebe u situaciju da nas juri neciji bracni
partner sa kasapskim nozem u ruci.

Kada se veza ne razvija lako, kada deluje slozeno, znaci-

odgovore trazimo na isuvise mentalan nacin. Tada pocnu da se
pojavljuju negativne stvari. Misli iz naseg uma, ukljucujuci i
slozenost i komplikacije, pocnu da se manifestuju. Ako se
nalazimo u komplikovanoj i neprijatnoj situaciji, treba da se
povucemo i izaberemo mir i posaljemo svetlost kao kada
resavamo bilo koji dugi problem. Ne mozemo da pogresimo, cak
i kada izrazavamo svoju seksualnost. Zapisite ovo i zalepite na
frizider! Konacno ce sve poceti da bude divno i pocecemo da
volimo sve ljude, jer takva je priroda Boga. U medjuvremenu,
treba da se oslobodimo nekih starih sablona u nasim
medjuljudskim odnosima.

Bes i konflikt

"Kurs cuda" izricito kaze da postoje samo dve emocije: ljubav i

strah. Prema tome, sve sto ne dozivljavamo kao ljubav je rezultat
straha da mozemo biti povredjeni. Ako smo ljuti na nekoga,
mozda se plasimo da nas ta osoba kontrolise ili da je jaca od
nas. Mozda verujemo da ne mozemo da uspostavimo kontrolu
nad sopstvenim zivotom. Ljutnja uvek govori: "Ti gresis, a ja
sam u pravu. Besan sam jer me tvoje lose ponasanje vredja".
Ako ne zelimo vise da reagujemo ljutito, moramo biti spremni da
kazemo: "Ja besprekorno kreiram svoju realnost, zato mora da
sam sam izabrao da se osecam lose. Potrazicu resenje unutar
sebe umesto sto pokusavam da promenim drugu osobu".

Korisno je da budemo svesni kakva su nasa verovanja kada se

upustamo u konflikt. Ako dozvolimo drugim ljudskim bicima da
nas provociraju, mi verujemo u provokacije. Kosmicki zakon
nalaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Ako u umu
imamo misli o losem ponasanju dodatno pojacane ljutnjom,
sigurno cemo uskoro imati neki konflikt. Ako nasu danasnjicu
kreiraju misli od juce, ili cak iz prethodnog zivota, onda ono sto
nas trenutno i danas nervira nije ono sto se nama cini. "Kurs"
kaze: "Nikada me ne uznemirava ono sto ja mislim da me
uznemirava".
Kada zaboravimo da smo jedno sa Bogom, ego podlegne strahu.
Odmah pocne da se brani tako sto projektuje negativne emocije
prema drugim ljudima kako ne bi morao da bude odgovoran za
sopstvene emocije. Sa druge strane, kada se funkcionise iz
kosmicke perspektive, prepoznaje se veza sa neogranicenim
izvorom moci, a to je stanje bica kome nije potrebna zastita.

Kada je neki odnos uglavnom konfliktan, treba se setiti nekih

ideja iz "Kursa cuda". Prvo, svaki strah je trazenje ljubavi. Ovo
nam pokazuje da druga osoba ne zeli da nas povredi svojim
napadom. Oni jednostavno misle da nisu voljeni i traze da dobiju
ljubav izvan samih sebe. Drugo, "Kurs" pita: "Da li zelis da
budes u pravu ili da budes srecan?" Jer, ne mozes biti i jedno i
drugo.

Milioni ljudi se vec vise miliona godina svadjaju. A jos niko nije
dokazao da je u pravu. Zasto bismo ucestvovali u tako
beskorisnoj zabavi? Zato sto ego nema drugog izbora. Ako je
zaista odvojen, onda mora biti u pravu kako bi preziveo. Samo
ona bica koja su odustala od ideje odvojenosti mogu odustati od
pokusaja da budu u pravu. Nase drustvo na najvise mesto
postavlja ideju da treba biti u pravu. Na stranu to sto je biti u
pravu kosmicki nemoguce, i sto to nikoga nije usrecilo. Konflikt
se ne resava tako sto se poprave tudje greske. Jedini nacin da
se prekine matrica sa konfliktima koji se beskrajno obnavljaju je
da se odbije da se u njima ucestvuje.

Kada prestanemo da igramo igru odbrane i napada i izaberemo

mir, pocinje period veoma predvidljivog sleda dogadjaja. Prvo ce
osoba sa kojom smo bili u konfliktu da poludi od besa jer je
upravo ostala bez moci da kontrolise. Cela njihova sigurnost se
zasnivala na tome sto su mogli da do u tancina predvide nase
reakcije. Kada prekinemo ustaljena pravila i izaberemo mir
umesto odbrane i napada, njihov sistem verovanja se raspadne
u paramparcad. Uzvratice nam gomilom razloga zasto nam nije
dozvoljeno da tako promenimo nase ponasanje. Probace na
svaki nacin da nas isteraju iz takta. "To nije fer. Moras da se
boris sa mnom. Kukavice". Posle toga sledi: "Ali, ti si mi
potreban". Ne treba nam da citamo knjige o zavisnosti od drugih
osoba kako bismo ovakvu reakciju prozreli. Kada istrose sav
arsenal svojih provokacija, a mi ostanemo mrtvi hladni, onda ce
nam reci kako ce se baciti kroz prozor. To se verovatno nece
desiti, a i kada bi se desilo, to samo znaci da im je doslo vreme
da idu dalje. Ljudi ne umiru, samo idu dalje.

Ako te osobe i dalje nastave da budu u nasoj blizini, za njih ce

nastupiti period zbunjenosti, tokom koga ce svima da pricaju
kako smo skrenuli s? uma. Ako i dalje zadrzimo svoj mir, njihov
bes ce isceznuti. Na kraju ce nas pogledati potpuno zapanjeni
sto smo i dalje mirni. I tada ce postati nasi studenti. Jer, tako je
zapisano u njihovom ugovoru. Svako ko pokusava da nas
kontrolise ili manipulise s` nama, definitivno se upisao u
Zemljinu skolu da bi bio nas student. Oni su to uradili u nadi da
im mi mozemo pomoci da prevazicu stare sablone i postanu
slobodni i puni samopouzdanja. Mozda su bili isuvise ponosni
da bi rekli: "Molim te, nauci me kako da ostanem miran", ali
budite sigurni da ce biti tu i pazljivo posmatrati sta vi radite.
Ljubav nepogresivo funkcionise.

Kada smo na radnom mestu mozemo da provermo da li smo

spremni da igramo po pravilima ljubavi. Na poslu ima mnogo
potencijalno konfliktnih situacija i mnogo se stavlja na kocku
ako se "pogresi". Mozemo da ostanemo bez prihoda, reputacije,
prijatelje, ako ne radimo sve onako kako sef kaze. U Bibliji
postoji divna prica o Danilu u lavljoj pecini koja nas uci kako da
se postavimo prema ljudima sa kojima nikako ne mozemo da se
slozimo. Danilo je predosetio da ce ga staviti u pecinu sa lavom
(lav predstavlja personifikaciju necega sto je za njega bio
najveci izazov). Noc pre toga proveo je u molitvi. Pamtio je da na
Zemlji svest kreira stvarnost. Znao je da nije zrtva kralja. Sedeo
je u meditaciji, video dilemu i vizualizovao zeljeno resenje. Uvek
je lakse unapred uraditi najvazniji deo posla, jer kada neko
pokusava da nas izbaci iz ravnoteze, mi smo vec energetski
pripremljeni.

Kada su Danila bacilli u lavlju pecinu, on je mirno seo i okrenuo

ledja lavu, sto je neverovatno znacajna metafora. Nije sedeo i
fokusirao se na problem. Umesto toga, sedeo je u meditaciji i
malo mastao o zeljenom ishodu ove situacije, paznju je usmerio
na ono sto mu je prijalo. Lav nije skocio na Danila da ga rastrgne
jer je ovaj odbio da se brani. Nastavio je da lezi i zaspao je-
kakva divna simbolika. Danilov recept funkcionise sa svakom
osobom i u svakoj situaciji. "Kurs cuda" kaze da nasa sigurnost
lezi u nasoj odluci da se ne branimo.

Kada primetite suparnika, treba da prepoznate da je ono sto

treba popravljati nasa percepcija. Ako je nasa percepcija stvorila
teskocu, ona je moze i isceliti. Zamislite sprej sa ruzicastom
bojom i mentalno prefarbajte vaseg suparnika tom finom bojom
punom ljubavi, poprskajte ga sa svih strana. Bice mu veoma
tesko da bude zao prema vama kada se sretnete licem u lice
posto ste ga umocili u tu roze boju. Slobodno upotrebite koji
god hocete simbol, sve sto vam je zabavno. Zamislite osecaj
ponovo uspostavljene harmonije. Dok meditirate, mentalno
"premotajte" celu situaciju. Nema sanse da sretnete tu osobu, a
da se ne priseti vaseg pozitivnog rada u meditaciji. Sva ljutnja je
trazenje ljubavi. Umesto konflikta, ponudili ste ljubav.

Sve se veze zavrsavaju

Nase drustvo porice jos jednu stvar- da se sve ovozemaljske

veze zavrsavaju. Drustvo nas, zbog toga sto mesa ljuubav sa
potrebom, uci da zavrsetak svake veze prati emocionalna
trauma. Ako neka veza postoji zato sto verujemo da nam druga
osoba donosi srecu makar delimicno, oseticemo veliki bol kada
se ta veza zavrsi. Onaj kome smo dali moc nad nama, izneverio
nas je.

Medjusobna zavisnost i emocionalna trauma su stvari kojima

nas uci drustvo. One nisu neophodne i nisu prirodno stanje bica
u univerzumu. Svaka greska koja je postala opaste prihvaceno
drustveno ucenje, moze se popraviti i ponovo nauciti po
principu ljubavi. Radnici svetla na planeti imaju zadatak da
reformisu svoje odnose u "svete odnose", kako kaze "Kurs
cuda". Oni odlucuju da ucestvuju samo u onim odnosima koji
nisu bazirani na potrebi. Odnosi bazirani na potrebi imaju za
polaziste ideju da smo odvojeni i bespomocni. Odnosi koji se
iskljucivo baziraju na uzivanju u prisustvu druge osobe ipak nas
teraju da promenimo svoj zivotni stil kada partner ode, ali, ta
promena je oslobodjena traume. Samo se jednostavno krene u
pravcu nove zivotne avanture.
Kada trensformisemo sopstvene odnose, ponovo pocnemo da
obrazujemo kolektivnu svest. Bilo da direktno poducavamo i
savetujemo ili jednostavno uzivamo u sopstvenim vezama,
efekat je isti. Nase razumevanje i radost prenose se na sve
ucenike Zemljine skole, kroz telepatski rezervoar.

Deca i roditelji

Kahill Gibran kaze: "Nasa deca nisu nasa deca". Ona su Bozja
deca. U najboljem slucaju samo smo ih malo pozajmili. U
stotinama hiljada skolskih sistema koji postoje u univerzumu,
Zemlja je jedina skola koja se upisuje tako sto izlazis iz necijeg
tela. U svim drugim sistemima ljudi se jednostavno pojave,
izadju is skolskog autobusa. Ranije inkarnacije su nas ubedile
da nase telo pripada nama, pa zato verujemo da i sve sto izadje
iz naseg tela pripada nama. Nije bas tako. To je potpuno bizarno.
Bice koje izlazi iz tela drugog bica, to je nesto sto postoji samo u
naucno fantasticnim filmovima. Ne mozemo da shvatimo koliko
je to uvrnuto.

Kada ljudi imaju decu kako bi popunili prazninu u svom zivotu,

bol je neminovan. Ako je dete doslo u porodicu kako bi
popunjavalo praznine, onda ce se svaka promena koja se
desava dok dete odrasta, na roditelje odrazavati kao napad.
Kada dete napusti kucu, roditelji ce se osecati napusteno. Kada
u nasem drustvu dete umre, porodica obicno nije svesna
karmickog ugovora koji je potpisan pre rodjenja. Nije nas posao
da objasnjavamo nesrecnim roditeljima te stvari sa karmom, vec
da ih jednostavno volimo. Ljubav isceljuje rane.

Na nivou duse, roditelji biraju decu i oni treba da raskinu stare

seme. Tu nema izuzetaka. Nasi roditelji apsolutno racunaju na
cinjenicu da necemo igrati staru igru sa krivicom niti cemo
nasedati na njihovu dramu. Svako na nivou svesti misli: "Nadam
se da mi moja deca nece dozvoliti da se provucem sa ovom
podvalom koju sam smislio, jer ako me sada prevaspitaju,
ustedece mi nekoliko zivota". Kako bismo nasim roditeljima
pokazali da ih volimo, moramo biti posteni prema sebi. Ali, ako
pokusavamo da im udovoljimo, ostace u istom haosu u kakvom
su sada, sve dok im jednog dana ili u ko zna kom drugom zivotu
neko ne pomogne da raskinu stare seme.
Svako ko se na ovoj planeti inkarnira bira kada ce se inkarnirati i
kakav ce biti njegov put. Svako ko se rodio posle 1990.g. zivece
kao odrasla osoba u vreme dominacije energije Vodolije. Ove
duse su skoro kompletirale sve sto je bilo potrebno za
diplomiranje. U Eri Vodolije nece biti ljudi koji nisu okrenuti
saosecanju. Tek nekoliko ljudi doci ce na planetu jer ih pre
svega interesuju kafanske tuce.

Deca koja se sada inkarniraju na planeti imaju enormno veliku

ulogu u tranziciji Zemlje. Ne postoji ni jedno jedino dete koje nije
svesno svoga ugovora pre rodjenja. Gerald Jampolsky je
ispricao pricu o mladom paru koji je doveo novorodjence kuci.
Od trenutka kada su bebu pokazali svom trogodisnjem detetu,
starije dete je pokusavalo da ostane nasamo sa bebom. Roditelji
su bili zbunjeni, plasili su se da bi starija devojcica mogla da
povredi bebu. Konacno su napravili plan da pomocu interfona
prisluskuju razgovor kada deca ostanu sama u sobi. Evo sta je
trogodisnja devojcica rekla bebi: "Bebo, pricaj mi o Bogu,
pocinjem da zaboravljam".

Nasa deca ce nas do te mere obasjati da ce to biti cudesno. Ona

imaju intuitivno razumevanje duhovnog morala koje znacajno
nadrasta verziju morala starijih generacija. Zato su stare matrice
koje postoje o vaspitanju dece potpuno neprimenjive. Deci koja
se danas radjaju nije potrebna kontrola. Mozemo da ih ucimo
nekim prakticnim stvarima, na primer da ne pipaju vrelu pec, ali
nece moci da usvoje nase ideje o moralnom ponasanju. Ne
zanimaju ih nasi arhaicni pogledi na komunikaciju sa ljudima.
Ova deca ce do svoje dvanaeste godine znati vise o
medjuljudskim odnosima nego sto je nasa generacija saznala za
sve ove godine.

Staro verovanje da su roditelji odgovorni za svoju decu vise "ne

pije vodu". Deca deluju neduzno i bespomocno. Lako je
svakome ko ima imalo osecaja za kosmicku svest da ih uci da
budu zavisna. Deca nisu naivna. Imaju za sobom vise miliona
godina iskustva kao i bilo koja druga odrasla osoba na planeti.
Deca nisu bespomocna. Ona mudro biraju roditelje.

Mi nismo odgovorni za drugo ljudsko bice. Ne mozemo da ih

popravimo i da ih oblikujemo onako kako nama odgovara.
Jedina obaveza koju roditelji u Eri Vodolije imaju prema svojoj
deci je da ih vole, da im obezbede hranu, odecu i skloniste i da
im se sklone s? puta. Nasa deca ce sama sebe dovoljno voleti i
nece dopustiti da ih kontrolisemo ili manipulisemo.

Kada decu ucimo da govore, usadjujemo im ogranicenja. U

jeziku ne postoje reci koje mogu da opisu kako je sve izgledalo
pre rodjenja. Medjutim, deca pamte sve o tim drugim svetovima i
kada dodju ovde komuniciraju telepatski, ali mi to ne mozemo
sasvim da razumemo. Pre nego sto progovore, ona su
kanalisana na sve sto se desava u kuci, ukljucujuci i emocije
svih ukucana. Jos u materici dete pocinje da se programira za
strahove i limitacije, ili na ljubav, da bude bezopasno, na to
kakvi su ljudi na planeti.

Na osnovu takve intuitivne sposobnosti lako je predvideti da ce

deca novog doba biti losi djaci. Tradicionalni skolski sistemi su
napravljeni tako da od dece naprave klonove. Tamo ih uce da
zavise od intelekta, manipulacije, takmicenja, odvojenosti. Nova
deca nece tolerisati ovakvu vrstu obrazovanja. Skolski sistem ce
morati u potpunosti da se promeni. Obrazovanje i ljubav nisu
razlicite stvari. Dok se sistem ne promeni, znajte da se nasa
deca nece uklopiti. Niko nece moci da ih natera da sede
cetrdeset pet munita u istom polozaju i slusaju lekcije koje
predaju dosadni autoriteti. Oni ce zahtevati akciju, boje,
vitalnost, toplinu, ljubav. U novoj skoli umetnost, muzika,
saosecanje i intuitivne funkcije nece biti podredjene
intelektualnim predmetima i ucenju "tacnih" odgovora.

Deca nisu nova i nisu glupa. Ona su vec deset miliona godina
provela u Zemljinom i u drugim skolskim sistemima. Ona su
zrela i mudra u svakom smislu, jedino ne znaju kako da
postupaju sa svojim fizickim telom. Ova bica dolaze sa mnogo
boljom slikom o sebi od prethodnih generacija. Ako ih tretiramo
sa ljubavlju i postovanjem, i priznamo da su ona nasi ucitelji koji
nas uce kako da medjusobno komuniciramo, da budemo
saosecajni, da zivimo u harmoniji, imacemo divne odnose sa
njima. Nasa deca, deca nasih rodjaka, nasi unuci, bice izvori
velike mudrosti ako igramo igru po novim pravilima.

Kosmicki odnosi
Kada magistriramo odnose, nase magistarske studije se
zavrsavaju. Kada prestanemo da se odricemo moci u korist
drugih osoba koje verujemo da volimo a u stvari su nam
potrebne, u svim aspektima naseg zivota snaga ce se oporaviti.
Isceljivanje odnosa je veoma lako teoretski razmatrati, ali je to
najteza lekcija u praksi, zato sto radimo na tome da oslobodimo
programe usadjivanje tokom proslih zivota. Zahteva da budemo
veoma obazrivi, ali zapravo je potrebno samo da budemo iskreni
prema sebi kako bi nasi odnosi profunkcionisali. Samo obratite
paznju, posmatrajte i molite se.

Sta bi se dogodilo kada bismo mogli sa nekim da budemo u vezi

u stanju kosmicke svesti? Ne bismo mogli da razgovaramo o
nasim problemima, jer ih ne bismi ni imali. Pa, mozda sa nasim
partnerom nismo u totalno kosmickim uslovima, ali mozemo da
sledimo Emersonov savet; "Da bi postao, ponasaj se kao da vec
jesi". Posto se obicno verbalna komunikacija koristi kako bi se
pojacao osecaj odvojenosti, svojevrstan izazov je da
prestanemo da se zalimo. Ali, sada cemo odabrati da se secamo
naseg izvora, Boga, i velike slike. Prema tome, necemo kreirati
stalno ponavljanje starih problema, zato sto stalno razmisljamo
o njima.

Na ovoj planeti najvise se prica o problemima, izazovima,

razlikama, greskama, nepravdi, itd. Sve je to ego. Kada bi svi
odbili da izgovaraju negativne reci, tisina bi bila normalno
stanje.

Postoji nedvosmislena veza izmedju tisine i prosvetljenja. Svaki

guru, ucenika prvo uci da cuti. Svaki majstor sa sebi ravnim,
komunicira telepatski, ne verbalno. Kada kao civilizacija
zavrsimo nas grupni eksperiment sa odbranom i napadom,
necemo vise koristiti reci. Razmena misli i mentalnih slika je
mnogo celishodniji nacin komunikacije. Ali sve dok se bojimo da
drugi ne vide nase misli i osecanja, koristicemo reci koje kreiraju
odvojenost. Patricia Sun ima dobar predlog: "Ponasajte se kao
da od ovog trenutka svako koga sretnete moze da cita vase
misli". Telepatska bica nemaju probleme sa odnosima jer svi
problemi sa odnosima poticu od prevare koja je neophodan
sastojak straha.
Kada isceljujemo onoga sa kim smo u vezi, isceljujemo sebe.
Kada naucimo da budemo blazeno srecni i smireni, svi sa kojima
smo povezani, iscele se.

Znamo da svako stanje ogranicenosti, manipulacije, ljutnje,

straha i krivice predstavlja potpuno ludilo. Secamo se istine koja
kaze da jedinstvo ne mozemo da postignemo sami. Potrebni su
nam nasi odnosi sa drugim ljudima. Potrebna nam je i grupa za
podrsku kao i pomocni alati da nam pomognu kada se usudimo
da budemo iskreni sa bliskim osobama. Nabavite knjige koje vas
inspirisu, kasete, trake, brojeve telefona, i usudite se da na nov
nacin stupate u veze sa drugim ljudima. Pre nego sto se
osvestite, imacete harmonicne odnose sa svakom individuom na
planeti, obracace vam se kao ucitelju i nicim vas nece
ugrozavati.

Deveto Poglavlje

PROGNOZA

Secam se vremena kada sam bio decak i jednog velikog postera

koji je visio u kancelariji mog oca. Na posteru je bila prikazana
istorija covecanstva u vidu karata i grafikona. Jasno se secam
da je karta prikazivala samo ratove. Videlo se da je covecanstvo
99% svoje istorije provelo ratujuci.

Kako se nas svet sporo krece kroz cikluse dvanaest Era, u cak
jedanaest dominiraju ratovi. Rase i nacije medjusobno se
ubijaju. Ali, ne samo to, rat se prenosi i na druge nivoe.
Svadjamo se sa komsijama i porodicom. Dozvoljavamo da
pohlepa modeluje nase ponasanje prema suparnicima. Uvek
smo u stanju koje je spremno da se brani ili da napada.

Ako razmislimo, videcemo da planetom dominira konflikt jer ne

mozemo da prepoznamo da su sva bica jedno. Sistem verovanja
nam kaze da moramo o sebi da se brinemo na racun neke druge
grupe ako zelimo da prezivimo.

U ciklusu Era, ovo je ta u kojoj otkrivamo svoju povezanost sa

zivotom.
To je vreme, gledano iz jedne perspektive, kada ne mozemo da
poverujemo da, izgleda, stanovnici ove planete nisu nista
naucili. Jos uvek idu na izbore i biraju vladu, sve bazirano na
strahu i potrebi da se odrzava vojska. Jos uvek vise vremena
provode pricajuci o siromastvu, gladi i bolestima umesto da
hrane ljude. Novine i dalje stampaju samo sokantne i uzasne
price.

Iz druge perspective, vidimo, da kao nikada ranije u istoriji, ima

sve vise ljudi, spremnih da pomognu.

Svaki duhovni pokret, konvencionalan i nekonvencionalan, sada

je aktivan kako bi zainteresovanima omogucio da se ukljuce ako
zele.

Dozvolite mi da ponovim neke kosmicke istine o kojima smo vec

pricali.

Sve je u redu tako kako jeste.

Na ovoj planeti nema nicega sto treba da se popravlja.

Postoji razlika izmedju popravljanja i isceljenja.

Univerzum koji je osnovao Zemljinu skolu je nepogresiv.

Svaka osoba uci tacno po onom nastavnom planu po kome se

svesno upisala u Zemljinu skolu.

Sve sto se desava na ovoj planeti je savrseno i odvratno.

Savrseno je sa stanovista edukacije.

Niko nije trajno povredjen.

Odvratno je iz ljudske perspektive.

Cinjenica da je odvratno ne znaci i da je pogresno.

Buda nam je pokazao kako da se oslobodimo straha i konflikta-

da se probudimo.

Nasa zelja da iscelimo sebe i covecanstvo - bozanskog je

porekla.
Nasa zelja da popravljamo stvari potice od naseg verovanja da
univerzum dozvoljava nepravdu i zloupotrebu. Ne dozvoljava.

Kako da dobijemo dokaz da je sve ovo tacno? U suprotnosti je

sa razumom.

Kako se spremamo da prekinemo sopstveni krug smrti i

ponovnog radjanja i ponovo dosegnemo neogranicenu slobodu,
trazimo znakove da nas inspirisu i da nas uvere da
napredujemo. Znakovi su svuda oko nas. Ali, da bismo ih
prepoznali, moramo da budemo skoncentrisani. Moramo da
zelimo prosvetljenje vise nego sto zelimo da udahnemo vazduh.
Moramo da budemo voljni da odbacimo vrednosti, verovanja i
tradiciju koji su za nas svetinja vec milionima godina.

Kada posmatramo novim ocima, sta vidimo?

Sve sto i drugi ljudi vide, mada oni previdjaju znacaj onoga sto
vide. Razvoj tehnologije doprinosi integraciji sveta. Sta je bilo
pre sto godina? Svet je izgledao ogroman i vecina ljudi nije bila
svesna postojanja drugih kultura. Danas komunikacioni sateliti,
internet i televizija omogucavaju da se upoznamo sa svakom
kulturom koja nam je interesantna. Danas je jednostavno
putovati i kuda god da odemo, vidimo da su ljudi isti kao mi.
Kuda god da odemo, zene govore o deci, medjuljudskim
odnosima, kucnom budzetu, novim prilikama za samorazvoj.
Muskarci razgovaraju o poslu, sportu i o tome kako zene nisu
iste kao pre pedeset godina. I drugi razgovaraju o istim stvarima
o kojima mi razgovaramo, i boje se istih stvari koje i nas plase.

Ocigledno je da ucimo jedni od drugih. Ovo je prvi korak da se

uvidi da smo svi jedno.

Oni koji su se posvetili tome da uklone ogranicenja koja postoje

u fizickoj realnosti primecuju mnogo vise znakova. Svuda se
desavaju isceljenja. Transcedentalna stanja svesti i tela su
registrovana i o njima se diskutuje. Krugovi u zitnom polju su
vazna vest.

Krugovi u zitnom polju i druge "cudesne manifestacije"

Sta nam govore krugovi u zitnom polju i druge "cudesne
manifestacije"?

Nema veze da li su krugove u zitnom polju kreirali vanzemaljci ili

neke biljne kulture koje su se kanalisale sa visom inteligencijom,
ili nesto trece. Njihova poruka je: "Inteligencija", ali ne bilo koja ,
vec ona koja je sposobna da komunicira sa nama. To je
cinjenica od zivotne vaznosti.

Ne postoji nista u univerzumu sto nije inteligentno. Sva

inteligencija je povezana. Svaki oblik inteligencije je sposoban
da pomogne nekom drugom obliku inteligencije. Ne pomazu
samo ljudi biljkama i zivotinjama tako sto usmeravaju svoje
prosvetljene misli ka njima. Zivotinje, biljke, kamenje, ikone, i
druge forme inteligencije pomazu nama tako sto nasu svest
povezuju sa svojim razumevanjem prirode univerzuma.

Misli koje postoje u svesti jedne osobe uticu na svest svih ljudi
u telepatskom rezervoaru. Krugovi u polju i slicne stvari kod
mnogih ljudi izazivaju cudesne misli i prema tome menjaju kurs
covecanstva.

NLO

U mnogim zemljama neidentifikovani leteci objekti su omiljena

tema. Da li NLO znaci da ce doci neka napredna civilizacija i
izbaviti nas od nevolja? Ne verujem. NLO dolazi u raznim
oblicima. Neki su tehnicki razvijeniji i imaju mnogo veci duhovni
uvid. Neki predstavljaju civilizacije koje nemaju razvijene
duhovne spoznaje. Kada bi se stanari NLO-a jednom probudili,
shvatlil bi da im nije potreban NLO da budu ovde.

Medjutim, mi kao ljudska bica shvatamo da mozemo da

pomazemo drugima, cak iako nismo dovoljno "prosvetljeni".
Neke od vanzemaljskih inteligencija takođe shvataju da mogu
biti korisne.

Vodeci racuna da ne ugroze primarnu direktivu, mogu da nam

pomognu da ocistimo zivotnu sredinu, mogu da pomognu i na
neki drugi nacin. Ali, da bi mogli da nam pomognu, obavezno je
da ih prvo zamolimo za pomoc.
Napravite sopstvena predvidjanja

Posto manifestacije mnogobrojnih vrsta transcedentalnih stanja

svesti postaju normalne, sta nam to govori o nasoj buducnosti?

Kada udobno sedite, duboko udahnete i zagledate se unutra, da

vidite buducnost, dobicete i informacije vazane za vas licno i
informacije u vezi cele planete. Evo sta sam ja video.

Novo doba svice. Za tranziciju je potrebno jos malo vremena.

Bez obzira na to, mnoge znacajne promene desavaju se veoma
brzo i pomocice nam da poverujemo da zivot nije greska.

Vremenski period koji je odredjen za završne godine studija,

ukljucujuci i ceremoniju dodele diploma je od 2000. do 5000.
godine nove ere. To nije nista novo. I prosla Era Vodolije je imala
identicnu svrhu. Ne postoje pisani tragovi o poslednjoj Eri
Vodolije, ali mozemo da saznamo kakva je bila na osnovu
mitologije. Doba Vodolije je uvek Rajski vrt. On povezuje zivot
bez vizije i zivot sa velicanstvenom vizijom. Tokom sledecih dve
hiljade godina zivot na Zemlji ce sve vise liciti na Raj, na nebesa.
A onda ce zmija ponovo doci u Vrt i iskusavati ljudski rod
podacima o dobru i zlu (dualitet).

U svojoj knjizi "Daleka putovanja" Robert Monroe vidi sliku

Zemlje 3000.g. n.e. koja veoma lici na ono sto ja vidim. Dok je
imao bestelesno putovanje kroz vreme, Bob je video sledecu
scenu na ovoj planeti: Nigde nje bilo nikakvog asfalta, kolovoza,
puteva. Nikakvog zagadjenja, samo bujna tropska lepota. Ljudi
komuniciraju u vantelesnom stanju, ne pomocu automobila.
Nema nikakvih granica izmedju drzava, nema policije, nema
politike. Ljudi shvataju da smo svi mi jedno i ne moraju da se
stite jedni od drugih.

Stanje postojanja koje se danas na Zemlji dozivljava kao

prosecno, nepromenjeno traje tokom poslednjih jedanaest
astroloskih doba, otprilike dvadeset sest hiljada godina. To
stanje je namerno, nije van kontrole, nije udes. To je skola. U
njoj nije dozvoljano da se dogodi trajna steta, i dolazi vreme
kada ce i najsporiji ucenici diplomirati.
Postoje tri specijalna ogranicenja koja su postavljena u
neogranicenu realnost kako bi se omogucilo ovoj skoli da bude
sto efikasnija, a to su: vreme, prostor i dualitet. Vec imamo
neoborive dokaze da su sva tri ogranicenja nepostojeca. Mi
(drustvo) prevazilazimo nasa verovanja u odvojenost i
osuđivanje (dualitet). Nasa tehnologija prevazilazi nase
verovanje u prostor (rastojanje). Jos pre nekoliko decenija
ljudima je bilo potrebno vise meseci da predju sa jednog kraja
Amerike na drugi konjskim kolima, a Mesec je bio samo parce
sira. Tehnologija se seca proslosti i omogucava nam da u
trenutku komuniciramo sa bilo kojim delom sveta. Mozda nam
se cini da se buđenje planete desava brzinom puza, ali ako se
osvrnemo unazad, uviđamo da se sada budimo brzinom munje.

Predviđanja apokaliptične kataklizme

Zemlja znatno ide ispred roka sto se tice budjenja. Obicno Eri
Vodolije prethodi Era Riba i to sa naglasenim karakteristikama,
tj. ljudi koriste moc da kontrolisu druge ljude. Potapanje
Atlantide zbog zloupotrebe laserskog oruzja ili neka druga
kataklizma koja kreira potop je ranije bila nacin da se oni koji
nisu spremni da diplomiraju nateraju da odustanu od borbe, da
se "pociste" iz skole i stave u posebno skladiste da pricekaju
povratak haoticnih vremena.

Podsvest svih onih koji su doziveli Potop sadrzi secanje na

masovna razaranja i mucenja koja su zadesila planetu, koja je
najvecim delom bila nenaseljena. Nije slucajno sto se milioni
stanovnika planete danas bore za zivot bez nuklearnog oruzja,
globalnog zagrevanja, zagadjenja voda, destruktivnih
predrasuda. Tako je bilo prosli put, dok smo trepnuli, devedeset
procenata populacije je "otislo na odmor".

Sada smo ponovo stigli do tacke kada ulazimo u Eru Vodolije,

kada kolektivna podsvest treba da kreira sta ce se desavati u
buducnosti sa planetom Zemljom. Mnogi nivoi predviđanja
pojavljuju se i pomazu ljudima ili ih zbunjuju da pređu sa
energije Riba na energiju Vodolije. Veliki prognosticari kao sto
su Nostradamus ili Edgar Cayce daju prilicno pouzdane
prognoze. Ali, s obzirom da buducnost moze da se realizuje tek
posto se iskreira u nasem umu u sadasnjosti, prognoze nikada
ne mogu da budu nesto sto je sigurno, vec samo nesto sto je
verovatno moguce. Čovečanstvo ima na raspolaganju slobodnu
volju da promeni svoju svest, da ponovo iskreira i buducnost i
proslost. Kao sto mnogi vec primecuju, mi smo promenili nasu
svest.

Korisna priča

Posto su uvidi koje dobijam neverbalni, moram da izmislim jos

jednu pricu. Pre nekoliko stotina godina, po nasem racunanju
vremena, hijerarhija (skolski upravni odbor) je poslala faks svim
stanicama koje se nalaze u ovom kvadrantu univerzuma. Faks ih
je podsecao na vremenske rokove, u odnosu na ovozemaljsko
vreme. Priblizavala se jos jedna Era Vodolije i javila se potreba
za pomocnicima ovde na planeti. Posto primarna direktiva ne
dozvoljava da se pomaze bez direktnog ucesca tj. bez
inkarniranja, zatrazeno je da se jave oni koji bi pomagali onima
koji su verovali da Zemlja zasluzuje pomoc kako je ne bi razorili
njeni zaostali stanovnici.

Pomocnici bi se inkarnirali kako bi mogli da Zemljin telepatski

rezervoar impregniraju svescu o nepovredivosti i miru, a ne da
bi se nadvladale sile zla, a Zemljani postali dobri decaci i
devojcice. Pre rodjenja, iako to ponekad zaboravljaju, ovi
dobrovoljci razumeli su da realnost kreira nasa svest, a ne sila.

Hijerarhija je procenila da je dovoljno da se inkarnira desetak

hiljada ovih bica u Zemljin skolski sistem, kako bi on bio spasen.
U odnosu na prosli put, pre dvadeset sest hiljada godina, sada je
deset puta veci broj inkarniranih dobrovoljaca.Ali kada je doslo
vreme da se prijave, ova kosmicka bica su pocela da dolaze i
dolaze u naletima. Oni nisu morali da dodju, ta bica puna ljubavi,
vec su diplomirala u ovoj ili u nekoj drugoj skoli. Milioni su se
inkarnirali, prosto iz ljubavi prema vama, prama meni i planeti
Zemlji. Nije bilo predvidjeno da ce ta inkarnacija, kakva nikada
pre nije vidjena, biti tako masovna.

Nema vece ljubavi od toga da se da zivot za prijatelja. Milioni

njih su dosli ovde, spremni da umru ovozemaljskom smrcu ako
treba, samo da bi bili ovde, da omoguce da se njihove vibracije
penetriraju u kolektivnu svest. Postoje velike sanse da ste i vi
jedan od njih, posebno ako sebi govorite: "Kog djavola ja trazim
ovde?" Dolazak ovih miroljubivih bica je sprecio da se ponovo
dese neki novi "potopi". Doslo je do promene u kreativnoj svesti
koja nije vise onakva kako su je videli Cayce i Nostradaus.
Znacajan je doprinos i samo jednog prosvetljnog bica, a dosli su
milioni.

Na neki nacin upliv blagorodne svesti u ovaj sistem vec je

pokazao nedvosmislen uspeh. Nece biti nuklaernog rata (mozda
samo nekoliko pretnji). Kalifornija nece potonuti, iako ce biti jos
te price sa zemljotresima. Zagađenje nece znacajno smanjiti
povrsine koje se na Zemlji mogu nastaniti. Globalno zagrevanje
nece izazvati potapanje Menhetna ili Japana. Ali ce ipak neka
manja kolicina globalnog zagrevanja doprineti da se neke, danas
puste povrsine, pretvore u rajske plaze.

Imajte u vidu

Promene su realativne i grupna predviđanja nista ne znace

pojedincima. Ipak, malo mozemo da pogledamo kako ce sve
izgledati.

Kroz celu istoriju, u drustvu i politici postoji represija, restrikcija,

jedna klasa tlaci drugu. Ovo se jos uvek nije promenilo za
najveci deo svetske populacije. Mi razumemo da to stanje nije
"pogresno", to je jednostavno nacin na koji karma predaje svoje
lekcije.

Za ono sto se sada desava na Zemlji ne postoji politicki

presedan. Kada je Thomas Jefferson napisao deklaraciju i rekao
da svi ljudi imaju podjednaka prava na život, slobodu i srecu,
rizikovao je da bude obesen zbog jeresi i izdaje kralja (diktatora).
Nema presedana za veliku grupu ljudi koja se oslanja na tako
radikalna verovanja i koja na osnovu toga formira naciju. Kada
su americke zene dobile pravo glasa, takodje nije bilo
presedana. A taj primer su sledile i druge nacije. Sada u
zapadnom svetu svaka posebna grupacija moze da brani svoja
prava.

Danas, kada se priblizava spic Ere Vodolije, uobicajeno je da se

desevaju promene koje nemaju presedan. Berlinski zid,
Sovjetski Savez, Poljska, Rumunija, Tjenanmen svedoce o
vremenu promena. Era Vodolije se razlikuje od svih ostalih era u
astroloskom kalendaru. To je zaista novo doba.

Karakteristike Ere Vodolije

Era Vodolije je doba kada "nista ne moze da se sakrije". To je

vreme kada se ne vlada pomocu tajni ili pomocu velikog biznisa.
Sistemi komunikacija omogucavaju svakome da vidi sta se
desava u svakoj naciji i svakoj korporaciji. Nema vise kostura
skrivenih u ormarima, niko nema potrebu da se krije iza neistina,
naši moralni sudovi se zasnivaju na saosecanju i razumevanju.

Era Vodolije je donela telefon, radio, televiziju, satelite za

komunikaciju, avione, rakete, putovanja u svemir, razlicite
tehnoloske naprave koje treba da povezu sve narode ove
galaksije. U ovoj eri prostor i rastojanje postaju manje konkretni.
Mozemo da prevazidjemo prostor. Ne ogranicava nas rastojanje.

Era Vodolije donosi magnetofone, video rekoredere, filmove,

tehnologije koje mogu da sacuvaju zapis o proslosti, koji mogu
da dokazu da proslost ne mora vise da bude samo u proslosti. U
Eri Vodolije prevazilazimo ogranicenja vremena. Uskoro cemo
da bacimo pogled na ovo.

Karma nas, na svoj nacin, oduvek uci da su svi narodi jedan

narod. Oni koji pokoravaju i tlace neku rasu, klasu ili pol, vracaju
se u sledecem zivotu kao pripadnici bas te rase, klase i pola. Pa,
sada se karmicke lekcije zavrsavaju. Polako shvatamo da ne
postoje inferiorna ljudska bica. Energija ere Vodolije donosi i
spoznaju da smo svi jedno i da su svi individualizovani aspekti
Boga.

Komunikacija sa ne-fizickim bicima

Kada se istrazuju pitanja u vezi sa prelazenjem u energiju svesti

novog doba, cesto se pojavljuju i pitanja u vezi sa posetiocima iz
drugih svetova i komunikacija sa vantelesnim bicima. Kako
bismo interpretirali "kanalisanje" sa ne-fizickim bicima, moramo
nesto da shvatimo. Prvo, sve informacije koje se dobijaju od
"izvora", pa onda prolaze kroz um "medijuma", a belezi ih treca
strana (ili kasetofon), moraju sa definisati kao rekla-kazala.
Dok sam proucavao razlicite materijale dobijene "kanalisanjem",
ukljucujuci i sopstveni materijal, skoro sasvim sigurno sam
zakljucio da svaka poruka koja dodje "sa druge strane" nikada
nije neostecena. Svest medijuma obavezno poruku zacini malo i
svojim sistemom verovanja. Zastraseni um ce doneti poruku
koja sadrzi elemente straha. I zapamtite, nije obavezno da
medijum bude mudra osoba.

Druga stvar koju moramo da uzmemo u obzir je i da nije svako

ko se dezinkarnirao mudar. Nekome je lakse da kanalise malo
djubreta od neke disfunkcionalne civilizacije nego od nekog
pouzdanog andjela. Kada ispitujete "kanalisane" informacije,
zapamtite: postene osobe nikada ne kazu: "Veruj mi", a mudri
ljudi nikada ne kazu: "Znam sta pricam". Takodje, kanalisani
glasovi koji kazu: "Cekao sam te", impliciraju osecaj krivice, a
oni koji veruju da je vreme realnost, a da je steta moguca kazu:
"Moramo da pozurimo, vreme nam istice".

Jednom, slucajno, pitao sam izvor energije sa kojim sam se

kanalisao: "Kakva je razlika izmedju andjela i svemirske brace?"
Dosao je odgovor: "Razlika je u predmetu interesovanja. Sve su
to samo ljudi."

Uvek sam pokusavao da razdvojim informacije koje poticu od

mene od informacija u vezi sa drugim dimenzijama realnosti,
vanzemaljskim civilizacijam i ostalim kraljevstvima kao sto je
andjeosko kraljevstvo. A to je u skladu sa mojim osnovnim
verovanjem da svaka osoba mora da ima puno poverenje u
svoju sposobnost da intuitivno komunicira sa vodjstvom. Vizije
stvarnosti koje imaju drugi ljudi ne moraju, i ne treba da se
mesaju sa vasim vizijama. Uvidi o kojima ovde govorim, za mene
licno su tacni. U skladu su sa onim kako vidim bliske nivoe
realnosti.

Imao sam stotine i stotine telepatskih komunikacija sa bicima

van ove planete, i nikada nisam dobio nijednu poruku
motivisanu strahom. Nikada mi niko nije rekao da vreme istice i
da treba da pozurimo. Naprotiv, govorili su mi da funkcionisu
izvan ogranicenja vremena, da nikada nije prekasno da se desi
dobro cudo. Niko mi nije rekao da ce se, ako ne ispunimo neki
zadatak u odredjenom vremenskom roku, desiti nesto lose. Nije
mi receno da radnici svetla treba da se bave "duhovnim
subverzijama" i da brane Bozja uporista. Poruke su mi govorile:
Sve je u redu tako kako jeste". Pokazali su mi i fenomenalne
proslave koje se priređuju u nekim drugim dimenzijama jer mi na
Zemlji tako izvanredno napredujemo.

Receno mi ja da preko sezdeset nezavisnih civilizacija cini

"Galaktičku federaciju", cija je uloga da stiti svaku civilizaciju
koja joj se obrati za pomoc. I mi Zemljani uskoro cemo se
obratiti federaciji za pomoc. To ce se desiti jer se ovde
inkarniralo mnogo osoba koje poticu iz civilizacija koje su
clanovi federacije. Oni intuitivno prepoznaju da je pozeljno da se
skrati nase vreme za skolovanje u oblasti tehnologije i ocuvanja
zivotne sredine i zamolice svoje prijatelje da nam pomognu.
Posada jednog "svemirskog broda" mi je rekla da oni mogu u
roku od dvadeset minuta da ociste nasu atmosferu od
zagadjenja, ali prvo mara da ih zamoli vecina stanovnistva na
Zemlji. Primarna direktiva, kao sto znamo, nalaze da se pomoc
moze pruziti samo onome ko je zatrazi.

Mislim da je prikladno da ovde ukljucim jedan isecak iz clanka

koji sam napisao za novine 1990.g.

Sedim ovde usred raja, na severu New Mexic-a, pao je novi sneg
na vrhove planina, preko bele pustinje vidim pun Mesec. Milioniti
put se pitam; "Sta mi ovde radimo na planeti Zemlji? Da li je to
greska? Da li je razlog puko uzbudjenje da se istrazi zivot u
kome izgleda da ima tako malo pravih izbora, a tako puno
zrtava? Da li su ljudi zaista zrtve svojih tela koja podlezu
vremenu, svog nespretnog ponasanja, nedostatka materijalnih
dobara, razlicitih Sadama Huseina koji postoje na svetu? Ili
mozda sneg sadrzi odgovor- u mirnoci i mekoci naci ces Boga.
Bog? Mir? Cinjenica ili fantazija, istina ili iluzija? Intelekt se
toliko napreze, muci da nadje odgovor-bolje biti kao pire, kao
partija fudbala sa prijateljima. Bekstvo, ali bez satisfakcije".

Tada se pojavio Jake i rekao: "Sutra je Sweat Lodge (ritual sa

preznojavanjem americkih Indijanaca, prim. prev). Pomozi nam
da sakupimo drva za vatru, izgleda da je ponovo doslo vreme za
crkvu". Sakupljanje drva, zaptivanje prozora, zajednicki rad sa
duhovnim kolegama, sve je bilo bolji provod od utakmice Dallas
Cowboys-a. Tada je počeo ritual. Promenjena stanja svesti
zamenila su nemocni intelekt. "Obrati nam se, Deco Puta, Oče
Zemlje". Pocinje nesto da se desava. Kada bismo bili racionalni,
rekli bismo da se desavaju cudne stvari. U vatri svetluca crveno
kamenje, pocinje da nam govori, jezikom duhovnog kraljevstva
"Au, da li ste videli to lice?" Kamenje je zasvetlucalo. "Belo
svetlo", rekao sam. "Ja vidim zeleno", rekla je Ann. Sa svakim
zvukom bubnja, svetlo bi ponovo zasvetlelo.

Kada se zavrsio prvi krug, Dalje ratnik, kandidat, poglavica vatre,

odlazi da donese još sjajnog kamenja kako bi kolibica i dalje bila
ispunjena dimom, da svest bude i dalje u promenjenom stanju.

U nase glave dolaze poruke prijatelja da zajedno proslavimo

isceljenje Zemlje. Jos jednom nam daju na znanje da nismo
sami, da je sve dobro u Bozjem univerzumu, da ima jos mnogo
aspekata zivota koje mi ne vidimo. "Nemojte to da shvatate
preozbiljno", rekli su. "Ne secate se problema koje ste imali pre
hiljadu godina, pa cete zaboraviti i probleme koje imate sada. Da
biste bili iscelitelji, da biste nosili svetlo, pokazivali put, morate
da se smejete, plesete, igrate se. To je ono sto sada treba
Zemlji".

Potpuno mokri, uranjamo u hladnu mesecinu. Osvezeni.

Preporodjenog duha. Kada neko dotakne Stvarnost, lako je
uvideti, barem nakratko, da je drama iluzija. Ali budite oprezni,
dragi moji, jer ce se drama ponovo pojaviti, a bezizlazne
situacije ce izgledati vece od Boga. Tada ce se pojaviti Jake i
reci: "Ritual preznojavanja u Sweat Lodge-u je sutra".

Samospoznaja je moc da se stvari vide onakve kakve jesu, ne

kako izgledaju. Samospoznaja je biti u kontaktu sa bozanskom
perspektivom. Samospoznaja zna da je ova trodimenzionalna
ucionica samo sićušan deo stvarnosti koja je svakome dostupna
ako se setimo da je potrazimo. Samospoznaja znaci da borba
zauvek prestaje. Samospoznaja znaci slobodu, radost,
prosperitet. Samospoznaja dolazi kada smo cisti i u kontaktu sa
vecnoscu, dolazi kada znamo da ja (ego) na moze da uradi nista.
Otac je taj koji radi sve. Samospoznaja je obavezna.
Zasto se planetarna svest tako boji radikalnih promena? Kada je
Galileo pronasao teleskop, vodeci naucnici njegovog doba su
cak odbili da pogledaju kroz njega, jer je svako znao da komadic
stakla ne moze da priblizi neki objekat posmatracu. Svaki
pronalazak koji radikalno menja nacin percepcije realnosti srece
se sa kricima: "Glupost!", "Besmislica!" Cak i "Jeres". Pa, oni
koji se boje promena, morace jos malo dublje da nabiju glavu u
pesak, jer, "svemirska braca" su ovde. A nista nece tako izmeniti
planetarnu sliku realnosti kao kada nasi prijatelji koji nisu sa ove
planete iskoce iz ormara.

Ne treba da nas cudi postojanje vanzemaljaca. Dali vam je palo

na pamet gde sve boravite kada niste inkarnirani? Ako niste na
Zemlji, onda postojite van Zemlje. Tokom tranzicije mnoge
civilizacije posecuju Zemlju. Cela galaksija, čak cela realnost
trece i cetvrte dimenzije, ima veliki interes, mnogo polaže na to
da mi napredujemo.

Nauka i Duh

U SAD i u nekim drugim zemljama, postoje projekti koje

finansiraju poreski obveznici, a koji istrazuju dokaze o
postojanju vanzemaljskog zivota. SAD ima projekat SETI, koji
istrazuje postojanje vanzemaljske inteligencije. Ali, vlade obicno
koriste stare metode u svojim istrazivanjima, a videli smo na
primeru Galilea da to ne donosi preokret. Vladin radio teleskop
ne moze da detektuje civilizaciju koja ne koristi radio.

Dok stojimo u medjuprostoru izmedju intuitivnog posmatranja

stvarnosti i posmatranja stvarnosti na naucni nacin, javlja se
dilema. Informacije dobijene intuitivnim putem nisu naucni
dokaz, po važećim definicijama nauke, i nece biti prihvacene od
nauke. Nauci su potrebne decenije da istrazi "senzorni domet" u
kome moze da pojmi novu paradigmu.

Vlade i naucnici uglavnom zaboravljaju da postoje hiljade ljudi,

obicni građani, koji redovno komuniciraju sa vanzemaljskim
civilizacijama putem telepatije. Te komunkacije su za mene
izuzetno intrigantne.
Moram da napomenem da postoji odlicna knjiga koja pravi
vredan pokusaj da razmotri ova dva pristupa, naucno- intuitivnu
konjukciju koja ukljucuje i pitanje ekstra terestrijalnog zivota. To
je knjiga "Istrazivanje unutrasnjeg i spoljasnjeg svemira" ciji je
autor bivsi astronaut i fizicar Brian O.Leary. Divim se Brianu jer
sam i ja prosao slican put, bio sam i inzenjer i funkcionisao
intuitivno.

Zemlju posecuju i civilizacije koje nisu clanovi Galaktičke

federacije. One dobijaju veliki publicitet. Senzacionalizam je
karakteristika Ere Riba, karmicka karakteristika i ocigledno
prodaja reklame na televiziji i u tabloidima. "Mali zeleni" i drugi
koje vole tabloidi zaista postoje. Ali oni nisu zanimljivi
probuđenim dusama. Probudjene duse vole da njihova dusa
ostane cista. Oni svoju paznju fokusiraju na Boga. Posvetili su
se tome da dignu ruke od drame. Jedino ako se dobrovoljno
odreknemo drame mozemo da se izbavimo iz tog lopovskog
karmickog kruga.

Svaka dusa je sa Zemljinom skolom potpisala ugovor u kome se

kaze da ce dobiti iskustva koja ce joj omoguciti najekspeditivniji
razvoj. Uspavani ljudi zive zivot na cistoj karmickoj osnovi,
desavaju im se "nesrece", postaju "zrtve", desavaju im se
"nepredviđeni slucajni događaji". Zna se da su se ti ljudi prijavili
za ratove, saobracajne udese, i jos gore stvari. Probuđene osobe
karakterise njihova zelja da se udruze sa najvisim mogucim
formama svetlosti i ljubavi. Ove ljude svet vidi kao "zasticene",
zato sto su svesno izabrali da svoje lekcije uce bez bola i borbe,
i oni slede svoje unutrasnje vođstvo.

Tehnologija

Kada sam komunicirao sa nasim vanzemaljskim prijateljima

porucili su nesto kao: "Skeptican si zbog pogodnosti koje pruza
tehnologija zato sto je povezujes sa zagađenjem. Neki od vas
preziru tehnologiju. Pravite rupe i u svaku posebno trpate
razlicite aspekte vaseg zivota, tehnologiju, porodicu, posao itd.
Onda donosite ocene o svim kategorijama posebno. Ova je
duhovna, ova mora da je zlo. Neke su dobre, neke lose. Mi tako
ne vidimo zivot. Za nas je sve ljubav, u suprotnom ne moze biti
deo naseg iskustva. Za nas su tehologija i ljubav isto i one su
jedinstvene. Nasa tehnologija ne zagadjuje okolinu, nasa ljubav
ne zna za ljubomoru. Kako bismo iskusili zagadjenje, prvo bi
morali da imamo zagadjenu svest, jer svest kreira realnost. Kada
vasa kolektivna svest postane bezopasna, nestace zagadjenje i
pozvacete nas na caj. Shalom."

U Eri Riba, gde caruju moc i kontrola, istrenirani smo da veliki

tehnoloski napredak verovatno potice od vlade ili velikog
biznisa. Potrebne su velike pare za istrazivanja i izradu
prototipova. Nema para, nema ni napretka. Pa, to nije vise tako.

U sledecih dve stotine godina milioni bica ce se inkarnirati kako

bi doneli darove na Zemlju, a tu spada i tehnologija, kao i sve
velike ideje i pogledi. Ovi darovi poticu od Svetog duha, ne od
NASE. Obratite paznju da sada mnoge prodavnice koje se nalaze
u obicnoj garazi i mnoga kucna preduzeca imaju mnogo jace
kompjutere nego sto je imao IBM pre trideset godina. Ponovo se
pojavljuju samostalni pronalasci.

Kao tinejdzer posetio sam kucu unuke Thomasa Edisona. Video

sam njegove knjige i opremu u laboratoriji, slusao price o njemu.
Izgleda da je on znao kako se dobijaju velike ideje. Bio je ucenik
misticnih skola i meditirao je. Kada bi trazio resenje za neki
problem, legao bi na ledja na svoju drvenu klupu. Drzao bi
celicnu loptu u ispruzenoj ruci. Znao je da ce odgovor doci u
njegov um dok je u tom polu-svesnom stanju, između budnog
stanja i sna. Polako se priblizavao stanju sna dok ne bi video ili
cuo odgovor. Ako bi zaspao, lopta bi pala na pod i probudila ga.
Mnogi njegovi izumi su mu preneseni od strane Svetog duha
kroz ta vrata polu- svesti. Duh obozava da daje nove ideje, mi ne
moramo da ih zasluzimo ili da placamo za njih.

Kako se sve vise budimo, mnogi ce slediti sopstveno blazenstvo

tako sto ce donositi fenomenalne nove tehnologije za dobrobit
covecanstva.

Telepatska komunikacija

Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs “Silva” metod kontrole

uma. Ako ne znate o cemu se radi, ne dozvolite da se usunja
paranoja kolektivne podsvesti koja se mozda odnosi na ime
ovog kursa. Kurs nema nikakve veze sa kontrolisanjem svesti
drugih ljudi. Radi se o ucenju kako da iskoristimo svoj um. Na
tom kursu ljudi uce kako da upotrebe svoj um kako bi
kontrolisali svoje telo. Uce da kontrolisu bol, da poboljsaju
pamcenje, da se oslobode zavisnosti, da povecaju koeficijent
inteligencije.

Na Silvi ljudi uce kako da komuniciraju telepatski sa razlicitim

kraljevstvima na planeti zemlji, sa kraljevstvom minerala, biljaka
i zivotinja. Tokom cetrdeset sati treninga uma, ljudi u mislima
putuju u proslost, u buducnost, u druge dimenzije realnosti. Kao
sto je rekao jedan instruktor, ako nemate osecaj da ste
ekstrasens koji hoda i govori kada zavrsite kurs, vratice vam
novac, bez diskusije. Ja sam sedam puta obnavljao seminar i
nikada nisam video da je neko trazio novac natrag.

Jedan Silva instruktor je drzao eksperimentalni kurs "zaostalim"

đacima neke skole koja je bila ozloglasena po svojim "losim
stavovima i kao izvor problema". Ucenici su radili standardne
testove licnosti pre i posle kursa Silva metode i testovi su
pokazali fenomanalan napredak kod ove dece. Deca su ucila i
"tehniku tri prsta" koja je sluzila kao okidac za telepatsku
komunikaciju. Tokom ispita, ako se đak ne seca odgovora na
neko pitanje, samo primeni tehniku i mentalno se obrati ucitelju
sa molbom da mu kaze tacan odgovor na pitanje. Ucenici su
poceli masovno da dobijaju odlicne ocene. Na kraju se jedan
nastavnik iznervirao i rekao: "Ako samo jos jednom vidim
nekoga da je spojio tri prsta, momentalno ce dobiti jedinicu".

Um nema granice. Dolazi vreme kada ljudska vrsta prestaje da

vidi sebe kao telo i vidi se kao neograniceno, mocno, kao svest.
Era Vodolije naglasava telepatsku komunikaciju. Moc uma
istrazuje, saznaje, kreira.

Obrazovanje u Eri Vodolije

Ako svi ucenici mogu da nauce da dobijaju informacije (znanje)

o bilo kom aspektu zivota na Zemlji, o proslosti i buducnosti,
samo tako sto se zavrsi kurs koji traje cetrdeset sati, a sto je sve
Jose Silva dokazao, onda skole u Eri Vodolije nece imati nikakve
slicnosti sa danasnjim skolama. Skole Vodolije ce se baviti
razvojem i sirenjem duse, ucenjem da se bude srecan i ispunjen.
Verovali ili ne.

Obrazovni sistem Ribe ne edukuje, vec etiketira. Ucenici koji

dobijaju pozitivnu reakciju od sistema nisu oni koji su kreativni,
srecni, koji neograniceno misle. Nagradjuju se ucenici koji mogu
da memorisu najvise etiketa, imena reka, zemalja, hemijskih
elemenata, delova tela. Ne ucimo decu da istrazuju druge
dimenzije u kojima leze pravi odgovori, ucimo ih kako da
zarađuju velike pare.

Obrazovni sistem Ribe su smislili Doktori obrazovanja. A Doktori

su oni koji dodeljuju doktorske titule u oblasti obrazovanju,
sistemu koji sam sebe ucvrscuje. Dok sam predavao na
Drzavnom univerzitetu Oklahome kratko sam razmatrao ideju da
doktoriram jer volim da predajem studentima. Naivno sam
verovao da mogu da drzim kurs na kome bih predavao o tome
kako um uci, kako preneti znanje sa jedne osobe na drugu, kako
ljude zainteresovati za ucenje.

Kako da stara ucenja zamenimo uvodjenjem nekonvencionalnih

metoda u usvajanju novog znanja. Takav kurs nije bio predviđen
nastavnim planom.

Mnogi doktoranti uce proces etiketiranja. Uce imena ljudi koji su

napisali knjige koje priznaje obrazovni sistem. Uce o
presedanima. Uce kako se administrativno vodi skola. Uce kako
da nagradjuju one koji misle linearno i kako da suptilno
pokopavaju one koji misle prostorno i holisticki.

Posto je u Eri Ribe osnovna pretpostavka da su sva bica

odvojena i da je pomoc ogranicena, nase skole sasvim
pragmaticno poducavaju kako se sto bolje takmiciti. Takmicenje
pretpostavlja da samo poneko moze "da uspe" i to onaj ko se
najbolje prilagodi. Vecina skola Ribe daje diplome i stvara dobre
i lose ucenike. Postoji velika razlika izmedju toga da se neko
nauci da daje maksimum od sebe i toga da se takmici. Prvi
metod od svih stvara pobednike, a drugi gubitnike i introvertne
ucenike. U sistemu koji se bazira na razumevanju da su sva bica
jedno, da je ono sto je najbolje za vas najbolje i za mene, da je
Bog izvor sve pomoci, da je medjusobna saradnja vazna, ucice
se kako treba medjusobno saradjivati. Skole Vodolije nece imati
metode koje su nastale na osnovu ideje o odvojenosti i kreiranja
razlicitih nivoa kao sto su razliciti stepeni obrazovanja. Nece
stvarati pobednike i gubitnike. Niko nece biti ljubomoran ako
neko postane izuzetan u polju kojim se bavi.

Deca Vodolije koja se sada inkarniraju zalagace se da skole

reflektuju njihove potrebe. Svako bice bira trenutak svog
rođenja, trenutak kada ce se upisati u skolu. Oni unapred znaju
kakvi ih izazovi cekaju, i astroloski i u okruzenju. Oni znaju sta
ovde zele da nauce i cemu zele da nauce druge ljude.

Drustvo definise korisnog, produktivnog gradjanina koji se sam

izdrzava na osnovu separatnog verovanja da svako mora sam da
stvara i prikuplja svoja materijalna dobra, da placa porez, da ne
ljulja camac. Kada se prebacimo na energiju Vodolije, postaje
beznacajno ono cemu su nas ucili u skoli, da budemo korisni,
produktivni, da se sami izdržavamo. Cilj obrazovanja u Eri
Vodolije je potpuno drugaciji. Istrazivanje, sjedinjenje tela i
duha, sloboda i radost, o tome se radi. Thea Alexander u svojoj
knjizi "2150 AD" vidi mnoge aspekte buducnosti, ukljucujuci
casove telepatije u skoli, sto se slaze i sa mojim uvidima.
Preporucujem vam ovaj roman jer je zabavan i daje dobar uvid.

Tokom sledecih pedesetak godina skola ce promeniti svoju

strukturu i nastavni plan kako bi se izaslo u susret ucenicima
koji odbijaju da zaborave svoju povezanost sa duhom. Izborni
nastavni plan ce mnogo vise korelirati sa velikom slikom, moci
ce da poveca neciji nivo razumevanja i srece kroz sto ili hiljadu
godina od sada. Paradoksalno, skola ce obrazovati one koji se
ne brinu kako da se pripreme za nadolazeca teska vremana, i
koji kazu da zivot postoji samo u vidu serije trenutaka
sadasnjosti.

U obrazovanju, kao i u drugim sistemima koje drustvo najvise

stiti, sadasnja struktura se nece rasturiti tako sto ce se snazno
odbaciti stare metode. Probuđeni ljudi ne opiru se zlu. Ono se
samo urusi kada ga zapostavimo. Vec mozemo da primetimo
kako se pojavljuju "sub-kulturni" edukativni sistemi. Sve je
popularnije skolovanje od kuce, postoje i neki drugi alternativni
sistemi obrazovanja kao sto su Waldorf, Montessori, Unschool.
Najznacajnije promene će se, u decenijama koje slede, desiti
kada u skoli pocne da se uci telepatija. Dok telepatija ne postane
glavno sredstvo komunikacije, jos uvek ce biti dragocene
sposobnosti pisanja i citanja. Bice potrebno trista, cetristo
godina dok reci ne prestanu da se upotrebljavaju, a kada se to
desi, ljudi ce po prvi put poceti da komuniciraju.

Ekonomija

Nije potrebno biti dalekovidi ekonomista kako bi se videlo da se

krecemo u pravcu ekonomije pojedinaca. Postoji nekoliko formi
internacionalnih kartica koje sasvim lepo funkcionišu. Master
card, Visa, American Express omogucavaju da moze da se kupi
bilo koji proizvod u bilo kom delu sveta. Ali, ne mora da znaci da
ce prelazak na svetsku ekonomiju ici bas glatko.

Nastavice se trend Evropske unije da od velikog broja politickih

nacija napravi jednu ekonomsku naciju.

Pada mi na pamet da ce, u najradikalnijoj formi, najvecu paznju

da privuku promene u ekonomskim strukturama. Univerzum
toliko voli covecanstvo, da ce se postarati da veoma jasno
pokaze onima koji jure novac da je mnogo veca vrednost
porodica nego bankovni racun. Ljudi koji se fokusiraju na
pravljenje novca tako sto vise vole da trguju papirima tj.
obveznicama i akcijama, umesto da nude robu i usluge, izgubice
papire.

Nije greska kada se radije juri za materijalnim dobrima, a ne za

prosvetljenjem. To samo za neko vreme odlaze nas dolazak do
srece. Ovaj paradoks zbunjuje mnoge koji uce duhovnost, od
nas se trazi da budemo bogati (jer je to prirodno stanje u
univerzumu), a svoje bogatstvo odlazemo ako jurimo za
materijalnim dobrima. Treba da postanemo bogati onako kako to
radi Bog, a ne čovek. Bogatstvo se ne sastoji samo u novcu, ono
se sastoji u sveobuhvatnom stanju ispunjenog postojanja, u
materijalnom, mentalnom i emotivnom smislu. Bogatstvo je
poklon, prirodno stanje Bozjeg deteta. Ali, potrebno je prvo
procistiti sistem verovanja. Isus je rekao: "Prvo zatrazi Bozje
kraljevstvo, i dobices sve drugo". On nije rekao da to "sve
drugo" iskljucuje novac. U stvari, mogao je da kaze da ako zelis
da dobijes to tzv. "sve drugo", prvo moras da zatrazis
kraljevstvo prosvetljenja.

Ekonomije razlicitih drzava proci ce kroz proces uskladjivanja.

Prosecan zivotni standard je nizak u delovima sveta koji su
izvan Severne Amerike, Evrope, Australije i drugih razvijenih
zemalja. Iako ce ekonomija kroz sto godina sigurno prestati da
se bazira na pohlepi i bice veoma razvijena, kratkorocna slika
govori da ce biti ekonomskih turbulencija. Kada pomazemo
ljudima da cene porodicu, prijatelje, ljubav, i svoju duhovnost
iznad novca, univerzum ce ustedeti milione godina milionima
ljudi u karmickom krugu. Ekonomske nevolje su pokazatelj da
ljubav radi svoj posao.

Nivelacija svetske ekonomije ce se vrsiti i tako sto ce se

razvijenije nacije "odreci" nekih stvari u korist gladnih u svetu.
Glad ce uglavnom nestati do 2025.g. Tehnologija Vodolije u
oblasti komunikacija i transporta lako ce probleme svake nacije
pokazati u punom svetlu, nista nece ostati neotkriveno.

U istom vremenskom okviru, dok ce se nekima ciniti da im se

svet rusi, drugi ce uzivati u bogatstvu. Dobro ce proci oni koji
nude prave usluge. Nece se muciti iscelitelji, konsultanti, mali
farmeri, oni koji izrađuju namestaj, stolari, zanatlije.

Ako u ovom trenutku imate neke materijalne potrebe, ne morate

da kupujete prirucnik o sticanju bogatstva. Jednostavno obratite
paznju na znake koje vam salje univerzum. Vasa prilika da
uzivate u bogatstvu je spremna i ceka vas!

Nece biti muka za ljude koji se nisu "upecali" na dramu; koji su

stalno imali u vidu veliku sliku. Imace pune ruke posla da
razmenjuju svoje razumevanje sa drugima i da masama nude
odgovore na pitanje: "Sta mi se to desava?" Ne treba zaboraviti
da ako se "primimo" na neciju dramu, samo cemo je ojacati. Ako
nasa paznja bude samo usmerena na Boga, i odaberemo
unutrasnji mir uprkos okolnostima, mi ćemo isceljivati uspesno
kao Isus, i bolje od toga. Mozemo da budemo iscelitelji ili
dramski kriticari, ne i jedno i drugo istovremeno.

Isceljenje
Kada se prihvati veza između bolesti, odnosno zdravlja i emocija
desice se uzbudljive, dramaticne i fenomenalne promene u
isceliteljskim profesijama, odnosno umetnostima. Nikada se na
telo vise nece gledati kao na masinu, sastavljenu od posebnih
delova, koje se moze popraviti tako sto se zameni guma ili se
stavi novi remen. Za koju godinu ce ravnopravno u isceljivanju
ucestvovati doktori, "new age" terapeuti, konsultanti, specijalisti
za relaksaciju. Farmaceutski lobiji ce popustiti svoj smrtonosni
stisak kojim stezu zakonodavce i drzavne agencije za zdravstvo.
I kao sto ocekuju bica koja ne pruzaju otpor, ustrojstvo svesti
vezano za isceljenje ce se promeniti ne pomocu borbi po
sudovima, vec tako sto ce ljudi jednostavno napustiti
"staromodne" doktore i pomoc potraziti negde drugde (pa cak i
pod zemljom). Srecom, sada ima mnogo "novih" doktora kojima
bolesna osoba moze da se obrati.

Samosvesni ljudi ne slusaju naredjenja doktora. Sami donose

odluke. Sami biraju koji tretman (ili koji tretmani) funkcionisu.
Samosvesni ljudi se ne ustrucavaju da potraze misljenje drugog,
treceg, cetvrtog lekara. Uzimaju u obzir misljenje lekara koji je
otvorenog uma, kao i od terapeuta, konsultanata i eksperta iz
oblasti lecenja svesti i tela. Preuzimaju odgovornost za svoje
zdravlje tako sto sami biraju kombinaciju razlicitih tretmana koja
za njih najbolje funkcionise. I sto je najlepse, ljudi koji uvek
slede svoje blazenstvo, kada otkriju koje su emocije izazvale
bolest, brzo ih promene.

Politika

Mozda ćete tesko poverovati, ali ce kroz jedno cetrdeset godina,

politika kakvu mi poznajemo, polako će početi da nestaje.
Spiritualne vlade nimalo ne lice na ove koje mi znamo. Ovde
vlada znaci da neka grupa vlada nad drugom grupom. U Eri Ribe
se verovalo da je potrebno kontrolisati ljude, drzati ih po
zatvorima, oduzimati im novcana sredstva, kao bi se naterali da
se ponasaju civilizovano. Tako su se ljudi odrekli licne moci u
korist kolektivne koja u njihovo ime donosi odluke pomocu
zakona.

U eri samosvesnih, bezopasnih ljudi, nece biti policije, vojske,

cak ni "Armije spasa". Vlade ce liciti na vladu duhovne
hijerarhije. Duhovna vlada ima organizacije, strukturu, (u kojoj
su na vrhu najmudriji) i "zakone". Ali vlada hijerarhije nema
potrebe da primenjuje silu. Probuđena bica su uvek sledila i
sledice pravac onih mudrih. Ako neko biće odabere da se
pobuni protiv sistema, nema veze. Nije nikakva steta. Probuđena
bica ne dopustaju sebi da se namecu pobunjenicima. Niko nije
zrtva.

Kada sami kreiramo realnost, to znaci da sami kreiramo

buducnost. Lepo bi bilo reci da, posto ste prosvetljeno bice i
sledite svoje vodjstvo, od sada pa nadalje cete ziveti samo u
obecanoj zemlji Shangri- La. I opet, nece moci.

Setite se da probuđeno bice ima tendenciju da svoje usluge

stavi na raspolaganje drugim bicima koja su odlucila da se
probude. Bica kojima treba da pomognete u njihovom pokusaju
da iz mraka izađu na svetlost, su povezana sa vasim putem
ucenja i iskustva koji ste izabrali. Ako sledite svoje blazenstvo i
svoje vodjstvo, dobijate ceo paket. Ne samo da cete hodati
putem radosti i uzbudjenja, vec cete i maksimalno pomagati
drugima koji su na slicnom putu. Ako neko pokusa da sluzi
covecanstvu i izbegava radost, on jos uvek veruje da je karmicki
nacin bolji i izabrace frustrirajuci put. I, ocigledno, ne moze se
traziti radost, a da se izbegava davanje usluga. Sistem je toliko
savrsen, da ako neko iskreno pokusa da sledi svoje vodjstvo i
blazenstvo, on na najbolji moguci nacin sluzi i sebi i drugima.

U svakoj zivotnoj areni postoje osobe koje su spremne da se

probude. Znaci da su radnici svetla potrebni u vojsci, vladi,
biznisu, gradjevinarstvu, u svim postojecim profesijama. Nema
poziva ni profesija koji nisu duhovni. Mozda ste pomislili da je
posao u kome zaista uzivate nedovoljno kompatibilan sa
duhovnim zivotom. To je potpuna zabluda. Radnici svetla su
potrebniji u "obicnom svetu" nego u manastirima. Zato ce vas,
vaš put, sledecih godina, mozda odvesti u upravni odbor, na
bojno polje, pa cak i, oh da, u manastir. Ne postoje greske.
Bicete u pravo vreme na pravom mestu kako biste transformisali
zivote.

Kljuc za svesno funkcionisanje (uz stalno secanje na veliku

sliku) jeste: bez obzira na to gde se nalazite i sta radite, nisu
neophodni bol i borba. Bas naprotiv, traze se sreca, zdravlje,
izobilje. Ne mozete da date covecanstvu nesto sto ne
posedujete.

U svakom periodu borbe na ovoj planeti, bilo je ljudi koje opsta

situacija nije doticala. U svakoj ekonomskoj krizi, neko se
bogatio. U svakom ratu ratnici bi zaobisli neko miroljubivo bice.
U svakom zemljotresu, izolovana parčad zemlje bi ostala
"cudom" netaknuta. Nijedna prognoza buducnosti ne moze da
se primeni na osobe koje su odustale od karme. Ne postoje
zrtve. Ne postoje slucajni dogadjaji. Necija svest krera njegovu
realnost.

Energija Ribe jos uvek dominira

Energija Ribe je jos uvek najdominantnija na planeti, iako ima

mnogo saradnje, briznosti, pozitivne razmene medju ljudima.
Ocigledno je da blazenstvo, danas, nije prosečno stanje svesti.

Kada su dobrovoljci razgovarali o svom ulasku u energetsko

polje Zemlje, osecali su da svaka brza akcija koja bi obuhvatala
neku kataklizmu na Zemlji, kao sto je bilo potapanje Atlantide,
obecava da ce njihova misija lako ostvariti siguran uspeh. Ali,
sada su stvari drugacije. Vec je ostvaren primarni cilj. Zato je
trebalo ustanoviti novi. (Zao mi je, ali jos ne mozete da idete
kuci). Sada su rekli: "Hajde da trazimo Zlato! Hajde da uradimo
sve sto treba da ga nadjemo!"

Novi cilj je sokantan. Potpuno je apsurdan, bar po starim

standardima. Neki ga smatraju i apsulutno neostvarivim.
Udahnite. Da li ste spremni za ovo? Novi cilj nije nista manje
nego da 100% svih koji sada pohadjaju deseti, jedanaesti i
dvanaesti razred Zemljine skole mora da diplomira pre nego sto
se zavrsi Era Vodolije. Tacno tako. Toliko treba prosiriti
razumevanje i bezuslovnu ljubav kroz telepatski rezervoar da,
pre nego sto prodje 2000 godina diplomira svako ko je odlucio
da zaista vise voli da bude bezopasan i da ne ucestvuje u
konfliktu, da zauvek bude oslobodjen patnje i bola!

Ovo za vas i za mene znaci jednostavno ovo. Kada se

probudimo, bicemo zamoljeni da jos ne napustamo planetu, kao
sto je bilo ranije. Zamoljeni smo da ostanemo na planeti i da
pomazemo, da delimo sa ljudima saznanje koje imamo, da
volimo, cak iako nema nikakvih karmickih zahteva. Moramo
nasoj porodici da pokazemo da karma nije sala, ona nanosi bol.
Moramo da im pokazemo da ako izaberu da prekinu patnju i
borbu, moraju da misle na nov nacin svakog trenutka, svaki dan.
Moramo da im pokazemo da ako zele da se vrate kuci, nema
vremena za karmu.