GRAEVINSKO ARHITEKTONSKI FAKULTET U NIU

SEMINARSKI RAD
iz predmeta

Putevi ||
tema: Dinamike i geometriske analize
trase puta

Profesor: dr Aca Milievi

Studenti: Alen Muanovi 6812/09
Nenad Nikoli 6817/09

Sadraj:
1

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

1.1 Uvod
2.1 Vozno-dinamike analize
2.2 Poreenje varijantnih reenja po kriterijumima brzine, vremena putovanja i

2.3 Proraun vremena vonje i potronje pogonskog goriva

2.4 Grassman-ov postupak
3.1 Analize trasa

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

1. Uvod
Brzina vonje, vreme putovanja i potronja pogonskog goriva bitno utiu na sve
mogue posledice izgradnje i eksploatacije puta. Opte je poznato da na tekim
deonicama puta dolazi do usporenja u saobraaju, javljaju se vremenski gubici, javlja se
potreba za dodatnom kolovoznom trakom za spora vozila, dolazi do vee emisije
tetnih izduvnih gasova kao i do veih trokova transporta usled vee potronje goriva.
Tri najbitnija parametra svih prethodno navedenih efekata su brzina, vreme i potronja
goriva jer se, ako su oni poznati, mogu lako izraunati i brojano izraziti svi prethodno
navedeni efekti. Grassman-ov postupak za proraun vremena vonje i potronje
pogonskog goriva daje vrlo precizne numerike podatke o vremenu vonje i potronji
goriva.
Bitnosti pomenutih parametara potvruje HDM VOC model koji primenjuje
Svetska banka za obnovu i razvoj za proraun eksploatacionih trokova razvijen za
zemlje u razvoju. Po HDM modelu, vreme putovanja putnika, vreme prevoza tereta i
gorivo su komponente prorauna trokova korisnika.
Trend rasta cena goriva na svetskom tritu u proteklih desetak godina upuuje
na to da e cena goriva dobijati sve vie na znaaju i uzimati sve vei udeo u ukupnim
trokovima korisnika.

2.1 Vozno-dinamike analize

Voznodinamike analize podrazumevaju analizu kretanja putnikih i teretnih
vozila radi definisanja merodavnih parametara za dimenzionisanje elemenata plana i
profila i odreivanje eksploatacionih efekata posmatrane trase.
3

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Voznodinamike analize mogu nam unapred ukazati, pre nego to se projekat
izvede na terenu, na mogue nedostatke projektovanog reenja, i dati nam
najpovoljnije reenje po kriterijumima sigurnosti, udobnosti vonje, kapaciteta
saobraajnice, ekonominosti i minimalnih ekolokih posledica.
Ove analize se sprovode kako za pojedinana vozila tako i za saobraajni tok.
Kada su u pitanju pojedinana vozila (uzimaju se merodavna vozila) ove analize nam
prvenstveno slue za ocenu sigurnosti vonje, udobnosti, vremena putovanja i
potronje goriva. Kada su u pitanju saobraajni tokovi (merodavna saobraajna
optereenja) ove analize slue za ocenu efekata eksploatacije po pitanju
ekonominosti, kapaciteta i minimalnih ekolokih posledica.
Vozno dinamike analize koristimo za:
2.2 Poreenje varijantnih reenja po kriterijumima brzine, vremena putovanja i
potronje goriva
Osnovne odluke pri trasiranju (izbor izmeu brdskih i dolinskih varijanata)
Dimenzionisanje elemenata poprenog i podunog profila
Optike analize puteva i dimenzionisanja saobraajno tehnike opreme
Odluke o graenju dodatnih traka za spora vozila na usponima i padovima
Izbor najpovoljnije rute za daljinske transporte
Voznodinamike analize se pre svega rade na nivou idejnog projekta i slue
odabir optimalne varijante idejnog reenja. Kljuni parametar kod ovih analiza je brzina
koja je ujedno neophodna da bi se odredili ostali bitni parametri poput vremena vonje,
potronje goriva i ekolokih posledica.

2.3 Proraun vremena vonje i potronje pogonskog goriva

Vreme vonje i potronja pogonskog goriva su kljuni parametri pri oceni
varijantnih reenja. Ove analize bi trebalo raditi kako pri projektovanju novih
magistralnih i regionalnih puteva tako i pri rekonstrukciji postojeih.
Ove analize se sprovode za merodavna teretna vozila pri slobodnom
saobraajnom toku. Merodavna teretna vozila su ona vozila koja predstavljaju
reprezentativni uzorak voznog parka drave u kojoj se ove analize rade. Kao kriterijum
za poreenje vozila se najee koristi odnos efektivne snage motora i bruto teine
vozila.
Analitike jednaine brzina, vremena vonje, i potronje goriva predstavljaju u
stvari integrale osnovnih jednaina kretanja. Meutim, mnogi parametri koji figuriu u
tim jednainama su diskontinualne funkcije (menjaju se u zavisnosti od stepena
prenosa) i njihovo reenje nije mogue u zatvorenom obliku. Umesto preko analitikih
4

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

jednaina do reenja se lake moe doi nekom od numerikih ili grafikih metoda.
Najee koriene metode za proraun vremena vonje i potronje pogonskog
goriva su:
Mller-ov priblini postupak
Mller-ov t postupak
Grassman-ov postupak

2.4 Grassman-ov postupak

Grassman-ov postupak se nastavlja na Mller-ove postupke i on u stvari
predstavlja poboljanje Mller-ovih postupka. To poboljanje se pre svega odnosi na
skraenje vremena potrebnog za proraun i na prilagoavanje postupka za elektronsku
obradu.
Testiranjem modela u praksi dobijeno je da se rezultati prorauna i rezultati
dobijeni test vonjom razlikuju manje od 3% to predstavlja sasvim zadovoljavajuu
tanost .
Opte postavke metode
Promena stepena prenosa se vri pri obrtaju radilice motora 90% od
maksimalnog broja obrtaja, a vreme potrebno za promenu stepena
prenosa iznosi 1,2 sec
Ukoliko nije poznata koiona snaga motora i motorne konice uzima se da
se vozilo na padu kree 20% veom brzinom na padu nego na usponu
iste apsolutne vrednosti
Kod vozila sa dizel motorom pri kretanju na padu gde su otpori puta manji
od otpora vazduha se uzima da je potronja goriva jednaka nuli dok se
kod vozila sa SUS-motorima uzima da je potronja jednaka kao pri
praznom hodu
Frikcione konice se primenjuju samo kod izuzetno strmih deonica

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Iz prethodnih jednaina mogue je konstruisati normalni dijagram vue i normalni

dijagram koenja koji su osnova za proraun vremena vonje i potronju goriva.
Potronja goriva zavisi od pogonskih karakteristika merodavnog vozila i od
reima kretanja vozila. Postoje tri osnovna stanja kada je u pitanju potronja goriva.
Kada se vozilo kree promenljivom brzinom i kada se kree konstantnom brzinom a pri
tom je pod punim optereenjem uzima se da je potronja goriva maksimalna. Kada se
vozilo kree konstantnom brzinom pri deliminom optereenju motora potronja je
manja od maksimalne i odreuje se na osnovu stepena optereenja motora. Kada se
vozilo kree na padu veem od pada koenja tada se uzima da je potronja goriva
jednaka nuli kod dizel motora odnosno jednaka minimalnoj potronji kod SUS-motora.
6

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Pri tom kada je D=wp stepen optereenja motora e biti jednak jedinici a u
sluaju kada su otpori puta jednaki otporima strujanja vazduha (|wp| = |wv|) stepen je
jednak nuli.

U zavisnosti od stepena optereenja motora odreuje se stepen punjenja

stublina motora gorivom (d). Stepen punjenja stublina se kree od d=1 za stepen
optereenja =1 do d=0.3 za stepen optereenja =0.

Poduni profil puta je neophodan podatak jer on zajedno sa otporom

9

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

kotrljanja ini otpor puta. Vertikalne krivine, gde se nagib puta (in) linearno
menja, aproksimira se nizom deonica sa konstantnim nagibom pri tom da
deonice ne budu due od 200m. Ovim se znatno pojednostavljuje a samim
tim i ubrzava ceo proraun.

Nagib pojedinane deonice iznosi

10

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

gde je
ip - poetni nagib vertikalnog zaobljenja
k - broj koraka
ik - krajnji nagib vertikalnog zaobljenja
n broj intrervala sa konstantnim nagibom
Nagibi koji figuruu u prethodnoj formuli imaju znak + za uspon i - za pad.

Dinamiki faktor se prevashodno troi za savladavanje otpora puta dok se

razlika dinamikog faktora i otpora puta moe iskoristiti za ubrzanje vozila.

11

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

12

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

13

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

14

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Kada smo sraunali ukupan preeni put i vreme vonje po svakom brzinskom
spoju moemo izraunati srednji broj obrtaja motora:

15

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

16

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

3.1 Analize trasa

. 3

17

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

. 3-01-

18

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

. 3-01-

19

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

20

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

21

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

22

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Literatura:
Ekonomsko vrednovanje i poreenje razmatranih varijanata trase puta,
Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Prof. dr Dragorad Damjanovi, prof. dr Aca Milievi, dipl. in. gra. Duan
Cvetkovi
Projektovanje puteva, Beograd, 1983. god.
J. Katani, V. Anus, M. Maletin

23