You are on page 1of 6

Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet

Metode istraivanja u psiholingvistici


Merenje brzine itanja i praenje pogleda pri itanju
Zavrni rad iz predmeta Osnove metodologije lingvistikih istraivanja

Student
..........

Beograd 2013.

1. Psiholingvistika

Psiholingvistika, kao jedna od primenjenih disciplina lingvistike, bavi se psiholokim


faktorima koji utiu na obradu jezika, bavi se odnosom jezika i optih kognitivnih procesa. Ova
disciplina prouava jezik kao deo ovekovog kognitivnog sistema. Psiholingvistika nam
omoguava uvid u to koliko mi brzo funkcioniemo i koliko brzo obraujemo jezik (Milievi
2012).
S obzirom da nisu imali nikakve direktne naine za posmatranje mentalnih reprezentacija
i procesa, psiholingvisti su tradicionalno koristili niz kreativnih indirektnih naina merenja
mentalnih operacija u okviru laboratorijskih eksperimenata. Takoe su se oslanjali na
kompjutersko modelovanje u pokuaju da na vetaki nain ponovo stvore jezike procese i
njihove rezultate (Drnyei 2009).

2. Merenje brzine itanja (selfpaced reading)

2.1 Osnovni princip

U zadacima merenja brzine itanja uesnici pritiskajui dugme itaju reenice re po re


ili izraz po izraz. Uesnici kontroliu brzinu prikazivanja svake reenice. Svaki pritisak dugmeta
se belei i na taj nain se prua uvid u to koliko brzo uesnici obrauju svaku re ili izraz.
Smatra se da due vreme reakcije u odreenim delovima reenice ukazuje na potekoe u obradi,
to bi moglo da se dovede u vezu sa negramatinou reenice, naruavanjem oekivanja ili
ponovnom analizom obrada (Marinis 2010).

2.2 Ispitanici

Zadaci koji se tiu merenja brzine itanja mogu biti korieni i kod odraslih i kod dece sa
normalnim ili korigovanim vidom. Zadaci koji se koriste pri istraivanju su pogodni za
populaciju sa visokim stepenom pismenosti jer se zakljuci o obradi dobijaju posredstvom
itanja (Marinis 2010).

2.3 Opis procedure

Zadaci koji se koriste pri istraivanju mogu imati tri tipa prikazivanja: 1) kumulativno
prikazivanje, 2) linearno nekumulativno, 3) centralno nekumulativno. Kod kumulativnog i
linearnog nekumulativnog prikazivanja uesnici prvo na ekranu kompjutera vide crtice koje
odgovaraju slovima rei u reenici. Kod kumulativnog tipa, kada se zapone reenica, oni vide
prvu re ili izraz na ekranu. Kada pritisnu dugme, prva re ili izraz ostaje na ekranu, a druga se
pojavljuje. Kako se reenica nastavlja, prethodne rei su i dalje prisutne na ekranu tako da se
uesnici mogu vratiti i proitati ih. Kod linearnog nekumulativnog prikazivanja rei nestaju svaki
put kada se nova re ili izraz pojavi na ekranu, tako da uesnici ne mogu da proitaju ponovo
prethodne rei ili izraze. Centralno nekumulativno prikazivanje slino je linearnom
nekumulativnom prikazivanju, ali kod ovog oblika zadatka rei se pojavljuju u centralnom delu
ekrana (Marinis 2010).
Nekumulativno prikazivanje prua taniju sliku o tome kako uesnici obrauju reenice u
poreenju sa kumulativnim prikazivanjem, jer se kod nekumulativnog prikazivanja uesnici ne
mogu vratiti i proitati delove reenice ponovo. Meutim, kumulativno prikazvanje je slinije
nainu na koji itamo reenice u stvarnom ivotu. Jedna mana linearnog nekumulativnog
prikazivanja je to to uesnici mogu videti koliko je reenica duga na osnovu crtica; mogu videti
koliko je svaka re koju proitaju blizu kraja reenice. Znanje o duini reenice i o tome koliko
je re blizu kraju reenice moe prouzrokovati razvoj oekivanja i pretpostavki o reima koje
slede. Ovo je nemogue kod centralnog nekumulativnog prikazivanja, jer uesnici mogu da vide
samo jednu po jednu re ili izraz u centralnom delu ekrana i ne znaju nita o duini reenice
(ibid.).
Istraivanja koja koriste ovu proceduru esto sadre pitanja razumevanja na kraju svake
reenice ili na kraju dela od nekoliko reenica. Cilj svega ovoga je da uesnici budu fokusirani
na zadatak itanja i razumevanja reenica, a ne da pritiskaju dugme mehaniki. Poto se meri
vreme reakcije za svaku re ili izraz, reenice bi trebalo da budu sline duine i strukture kako bi
se izbegle razlike u duini i sloenosti koje bi mogle biti zbunjujui faktori u istraivanju (ibid.).

3. Praenje pogleda pri itanju (eye tracking)

3.1 Osnovni princip

ulo vida je pogodno za psiholingvistiko ispitivanje, jer se pokret oka moe veoma
precizno meriti omoguavajui istraivaima da tano odrede fiksacionu taku u odnosu na to to
osoba gleda. Da bi se u tome uspelo, neophodan je poseban ureaj za praenje pokreta oka koji
moe biti postavljen na glavu ispitanika ili moe biti zahtevano da glava ispitanika bude u
fiksiranom poloaju sa osloncem za bradu. Postoji nekoliko verzija i tehnologija se stalno
unapreuje. Ovaj metod istraivanja naglo se proirio sedamdesetih godina dvadesetog veka,
delimino u cilju prouavanja procesa itanja, a delimino kako bi se prouile uoptenije
mentalne operacije putem ispitivanja nae vizuelne panje (Drnyei 2009).

3.2 Ispitanici

Zbog jednostavnosti zadatka, prirodnosti bihevioralnog postupka i niza moguih


tehnikih implementacija, ovaj metod je pogodan za primenu kod najrazliitijih ispitanika. U
sutini, ovaj metod se moe prilagoditi skoro svakom ispitaniku sa normalnim vidom (Sedivy
2010).

3.3 Opis procedure

Aparat koji se koristi pri istraivanju (eye tracker) belei koje rei ili koja slova ispitanici
due posmatraju dok itaju. Pokreti oiju ispitanika snimaju se prilikom itanja reenica i
dobijeni podaci o mestima gde se pogled due zadrao tumae se s obzirom na strukturu reenice
(Milievi 2012). Ova tehnika nam omoguava da sa visokim stepenom preciznosti posmatramo
taan nain na koji funkcionie jedan od osnovnih ulnih organa (Drnyei 2009).
Kao to navodi Frenc-Mestre (2005, prema Drnyei 2009) rezultati praenja pogleda pri
itanju mogu obuhvatati razliite statistike podatke koji se odnose na kvantitet vizuelnog
posmatranja odreene ciljne oblasti ili take moe se, na primer, napraviti razliku izmeu
vremena itanja iz prvog puta, vremena itanja iz drugog puta i ukupnog vremena itanja a
4

osnovni vremenski podaci se takoe mogu koristiti za izraunavanje kompleksnih mera koje
opisuju obrasce pokreta oka. Pored toga rezultati praenja pogleda pri itanju mogu biti grafiki
prikazani ukazujui tako na pomeranje pogleda preko predmeta posmatranja, na primer, itanje
pasusa (Drnyei 2009). Ovi podaci mogu pruiti istraivaima informacije o redosledu obrade
teksta i u jo veem broju sluajeva informacije o jasnim promenama panje ispitanika u raznim
zadacima sa fokusnom takom (ibid.).

4. Zakljuak

Zadatak merenja brzine itanja je lak za uenje i izvoenje. Merenje brzine itanja
omoguava mnogo vie podataka o procesiranju rei ili izraza tokom itanja reenica i otkriva
potekoe u bilo kojoj taki reenice. Jedan vaan nedostatak ove metode je taj to se reenice
prikazuju sporije nego prilikom normalnog govora i njihovo prikazivanje je neprirodno jer su
podeljene na rei ili izraze. Ovo ne odgovara nainu na koji itamo reenice. Ako su reenice
veoma duge, to moe prouzrokovati probleme za uesnike sa ogranienim kapacitetom radnog
pamenja jer mogu zaboraviti poetak reenice. Takoe, nedostatak moe biti, kada su u pitanju
deca, taj to im on moe biti dosadan ako moraju da sluaju mnogo reenica bez bilo kakvih
vizuelnih stimulusa (Marinis 2010).
Kako navodi Frenc-Mestre (2005, prema Drnyei 2009) dananji ureaji, koji se tiu
metode praenja pogleda pri itanju, mogu da prue doslovne, u milisekundu precizne izvetaje o
neposrednoj sintaksnoj obradi koju vre itaoci i takoe omoguava istraivaima da procene
uticaj raznih modifikujuih faktora,koji bi doputali opirniju upotrebu ove tehnike u
istraivanjima drugog jezika za razliku od nekoliko studija sprovedenih do danas. Loa strana
ove metode je to je potencijalno skupa kada se radi o radnoj snazi i opremi i znatno vremena je
potrebno kako bi se istraivai upoznali sa procedurama za programiranje eksperimenata ili da
naue da kodiraju i analiziraju podatke (Sedivy 2010).

Literatura

Drnyei, Z. (2009). The psychology of Second Language Acquisition. Oxford: Oxford University
Press.
Marinis, T. (2010). Using on-line processing methods in language acquisition research. In E.
Bloom & S. Unsworth (Eds.), Experimental Methods in Language Acquisition Research.
Amsterdam: John Benjamins.
Milievi, M. Metode u primenjenim disciplinama lingvistike. Preuzeto 20.12.2012. sa as
Osnova metodologije lingvistikih istraivanja, Filoloki fakultet u Beogradu. Dostupno preko:
www.fil.bg.ac.rs/katedre/opstaling/materijali/Metodologija/metodologija_11.pdf
Sedivy, J. C. (2010). Using eyetracking in language acquisition research. In E. Bloom & S.
Unsworth (Eds.), Experimental Methods in Language Acquisition Research. Amsterdam: John
Benjamins.