You are on page 1of 7

1.

Be`ki karneval
Kola su se ve] uspela na Nikolinu Goru. Bilo je to najlep[e vreme - kraj prole]a.
Da sti=emo na da`u, shvatio sam po varijacijama Bramsa, koje su lebdele u vazduhu. Svirana je
Osma varijacija iz Prve sveske. Leva ruka je silovito udarala po malo ra[timovanim basovima
- eho od tih udaraca odjekivalo je na celom brdu. Ptice su ]utale.
Sa sobom sam nosio teglu od tri litra sa gustom supom od luka. Obe]ao sam Rihteru, da ]u mu
doneti da proba. Jutros ju je moja majka skuvala, dodala je dvopek i rendani parmezan. Sa svoje
strane, Rihter je obe]ao da ]e nabaviti francusko vino.
Stajao sam sa svojim teretom ispred wegove ku]e, i upijao sam Bramsa. Na tremu se pojavila
Nina Qvovna i qubazno je saop[tila: Jo[ `etiri minuta!
Ta`no za `etiri minuta pojavio se On. U plavom kimonu.
Kako ste putovali? Zdravo! Jeste li doneli to, [to ste obe]ali? Tvrde, da ]e ve`eras biti
degustacija. Sami ste to skuvali? Na mnogim mestima sam probao pota= od luka, ali znate li, gde
je bio najneukusniji? Upravo u Parizu
Sada ]u vam pokazati sobu, u koju se mo=ete smestiti. Vrati]u vam i va[e crne `arape. Ba[ su me
izvukle. Uvek ne[to zaboravim: i leptir ma[nu, i note, `ak i ceo kofer. Ali da ne ponesem
`arapeUvek nekuda kasnim, tako sam i onomad zakasnio u Klin.
Nina Qvovna je pri`ala, da je u o`ajawu ve] htela da tra=i `arape od nekog iz publike. A [ta da
se radi - kako bih mogao da sviram u sivim? Bilo joj je neprijatno, jer je bila prinu\ena da
razgleda tu\e noge. Svi je pozdravqaju, a ona gotovo nikome ne otpozdravqa. I iznenada - eto
vas
Kakva pri`a! Dobro je da ste pristali da ih ustupite, i da mi je veli`ina odgovarala.
A da li `uvate moje sive? Svejedno, niko vam ne]e poverovati kad ih budete pokazivali.
U[li smo u ku]u. Mogu]e je da je ona podse]ala na ku]u Dmitrija Petrovi`a Siqina, junaka
Rihterove omiqene ~ehovqeve pripovetke. Mogu]no je i da nije. Znao sam tu pripovetku, kao i
to, da je Rihter voli.
Prvi utisak bio je da je ku]a unekoliko staromodna, imra`na.
U to vreme, tegla sa pota=om od luka je ve] bila u fri=ideru. Pro[av[i prvu odaju sa velikim
aba=urom - izgleda, trpezariju, - na[li smo se u mra`nom hodniku s veselim japanskim
lampionom.
Odatle smo se po uskim stepenicama popeli na sprat.
Ovde je va[a ]elija. Mo=ete se odmoriti. Uzgred, vi[e je volim, nego svoju. Zato [to ovde nema
klavira! (Pevu[i basom).I u ]eliji svetoj du[e se odmara[e. Otkud je to? To je Pimen u
manastiru ~udovom!
Ne, ne]u vam dati da se odmarate. I]i ]ete u [etwu!
Nacrta]u vam mar[rutu - sra`unata je ta`no na `etiri sata. Imate li brz korak? Zna`i, tri i po
sata. I ranije se ne vra]ajte! Moram ne[to da prove=bam. Samo je Brams mogao tako ne[to da
napi[e - tako nezgodno.
A u {umanovoj Fantaziji? Oni skokovi Kao neko prokletstvo!
Znam kako ]u da ih odsviram - treba za=muriti! Ho]ete da se opkladimo: odsvira]u devet puta sa
svetlom, i zabrqa]u, a u mraku ]e mi iza]i?
Brzo silazi dole. Baca se na skokove drugog stava - i svira besprekorno .`isto. ~ak i br=e,
nego na `uvenom snimku. Od radosti glasno zatvara poklopac.
Eto vidite, naslepo - i iz prve! Da, ali vi mi ne]ete verovati, da sam svirao naslepo?
Finale Be`kog karnevala nije nimalo jednostavniji - veoma je te=ak! Tamo se sve odvija u
blizini ordinacije poznatog be`kog doktora. Kod wega idu gomile potra=ilaca - sa svojim
neurozama, snovima. Svako pri`a svoju pri`u, ali se sam doktor ne pojavquje. Naravno, svi su u
maskama, sve je na fonu karnevala!
Isto takvo [arenilo je i u prvom stavu. I moj otac, koji je u Be`u pro=iveo oko dvadeset godina.
I moj be`ki debi 1962 - potpuni fijasko. Da li znate `ime sam po`eo koncert? Be`kim
karnevalom! Ali sve li`no je skriveno, zato [to su i tu - maske! Podse]a na drugi `in Slepog
mi[a. Maske, [to zna`i - obmana. Svi nisu oni, za koje se izdaju.
U sredi[wim stavovima - su crte=i Egona {ilea. Kod nas uop[te ne znaju za tog slikara. To je
autenti`ni Be` s po`etka veka. Sasvim druga`iji, nego kod Klimta ili Koko[ke.
Romansa - karneval vi\en de`jim o`ima. To je {ileovo malo remek-delo. Sedi pogrbqeno, nogu
savijenih poda se. {irom otvorenih o`ijui stara`kih ruku.

Skerco - karneval razgoli]enih! {ile je bio veliki stru`wak za tu oblast. To je samo dno Be`a,
mnogo interesantnije od spomenika {trausu, ili Pratera. Vidim wihov uglasti, nedoli`ni
ples.
Intermeco - istan`ani suncokret. Izvinite za neskromnost, podse]a na mene u mladim danima.
Krila su jo[ uvek spu[tena,i sasvim tanane no=ice. {ile ovde zanimqivo razvija Van Goga.
Naravno, to je moj Be`, a ne {umanov. Kao sva vremena odjednom.
Posledwi komad iz {arenih listaka tako\e do=ivqavam veoma li`no. Ako se se]ate, tamo je
takvo cigansko :tram-tram! Na granici bezumqaA u meni tako\e postoji i - cigansko. Sve
vreme vodim ciganski =ivot - s jednog mesta na drugo. ~ega sve tu nema! Preovla\uje rusko i
nema`ko. Ali jo[ i poqsko, i [vedsko, i tatarsko.To me mu`i.
Oprostite, zadr=avam va[u [etwu. (Pevu[i temu Promenade iz Slika). Eto, opet
Musorgski!
+elim vam da usput sretnete Ka`alova ili Prokofjeva! Oni su tu u blizini
~im sam iza[ao iz ku]e, zazvu`ala je ona ista divqa varijacija, i leva ruka je isto tako
mahnito po`ela da udara po basovima. Ptice su se oglasile tek kada sam se poprili`no udaqio
od ku]e.
Duh protesta

Uve`e je upaqena lampa. Nina Qvovna i Svjatoslav Teofilovi` jeli su supu u ti[ini. Vino je
bilo francusko, kako je i bilo obe]ano.
- Za[to svi ]ute? Supa je ukusna, gusta. Treba je glasno pohvaliti: ho]u jo[! ho]u jo[!
I nekoliko puta je udario ka[ikom.
- Supe nema vi[e.
- Ve] nema? Dakle, nema ni repete? Onda ]emo skuvati jo[ jednu porciju. Znate li recept?
- Potrebno je mnogo, mnogo luka
- Nino`ka, [ta jo[ imamo u fri=ideru? Eto uvek je tako, pi]emo francusko vino uz heqdinu
ka[u!
Eto, da smo sada u Moskvi, igrali bismo jednu igru. Pozvali bi Tawu i Tutika. Treba vas
pripremiti za wu. Posle ve`ere je taman vreme za igru. Nazvao sam je Muzi`arev put.
Svaki u`esnik dobija po trideset zrna pasuqa to je novac, kojim ]ete pla]ati. Baca se kocka.
Treba da ispadne samo [estica. To zna`i, da si ti ro\en, odnosno, ta`nije - otkriven. Ana
Ivanovna Trojanovskaja napravila je izuzetne skice. Pored [estice je prikazano naho`e. Ono
je do`ekalo svoju sudbinu, koja ]e ga voditi po opasnom, krivudavom putu.
Ve] na samom po`etku vaspitne gre[ke. Tebe [ibaju. Da li ste dobijali batine u detiwstvu?
Niste? Nisam ni ja Nekako mi je uvek uspevalo da se izvu`em. A eto, dete iz Gradus ad
Parnasum-a su dotukli vaspitawem. Ja tu Debisijevu stvar ne sviram, i uop[te izbegavam takve
sentimentalne komade. Iako Gradus ad Parnasum veoma po[tujem. Se]am se kako je Genrih
Gustavovi` radio to delo sa jednom u`enicom. Woj uop[te nije le=ao Debisi. Onda ju je Nejgauz
naterao da rida na kraju komada: No, glasnije, jo[ glasnije!..Tada ]e sve iza]i. I, `ini se da ju
je vukao za kosu. Naravno, ne prejako.
I De`je scene {umana , kao i De`ji album ~ajkovskog o`aravaju]i su. Ali ja se nelagodno
ose]am `ak i dok ih slu[am. Pred o`ima mi se odmah stvori lik devoj`ice kratkih no=ica i sa
trakom u kosi. Glupo da glupqe ne mo=e biti. Ona sedi za klavirom stra[no upla[ena. ~ini joj
se, da ]e sada po`eti da je tuku takve su korice Lurjeove kwige Klavir u de`joj sobi. Wih je
uradio likovni umetnik Mituri`. Tata ju je kupio za meneA ja je nisam ni otvorio.
Imao sam [est ili sedam godina. U Odesi nikome nije ni padalo na pamet da se bavi mojim
vaspitawem.
Kada je tata saznao da `itam Peleasa i Melizandu, Ve`eri na hutoru blizu Dikawke, odlu`io
je da se malo pozabavi mojim vaspitawem. Uzeo je Stari Zavet, i polako je, unose]i u mene svaku
re`, pro`itao pri`u o Avramu i Isaku. Iz nekog razloga nisam izdr=ao i zaplakao sam. Svi su
po`eli da me te[e, naro`ito mama. Ona je `ak tati stavila primedbu, da je `itawe takvog [tiva
malo preuraweno za mene. Tata se pravdao kako je mogao: Ali Svetik je ve] `itao Meterlinka!
Kada sam se smirio, odmah sam upitao tatu: ~ak iako ti Bog to bude zatra=io, ho]e[ li meni to
uraditi?

Stari Zavet je veoma opasan, ja ga se od tadane pla[im. Evo po`eo sam da `itam Rasina, ho]u
celog da ga pro`itam od korica do korica. Prustov Bergot je najvi[e cenio Ataliju i
Fedru.
Se]ate li se drugog stava Hamerklavir Sonate, wegove molske epizode? To Avram vodi Isaka na
goru. ~ak i no= uzdi=e nad wegovom glavom
A fuga? Gra\ewe kov`ega, [ta bi drugo moglo biti?
Moje gra\ewe kov`ega ovekove`io je Koko[ka. Pri tome je neprestano posezao za svojom
`uturom. A onda otpije viski Sema, posle nalije u mene ja samo mal`ice nagnem glavu, da se ne
bih zaustavqao.
Odsvirao sam sporo fugu deset puta za to vreme je on uradio deset skica. Radovao bih se, da je i
vi[e. Buzoni je govorio, da je qudski =ivot isuvi[e kratak, da se nau`i ta prokleta sonata.
Na onoj skici, koju sam izabrao, vide se sve moje muke Ali, i to, da sam ve] poprili`no bio pod
gasom. Viski od ranog jutra, na prazan stomak
Slu[ao sam u Oldborou kantikl Britna Avram i Isak. Izvanredna stvar, vrlo sveta. Za Pirsa,
naravno. Ispri`ao sam Britnu o tati, o tome kako me je obrazovao Starim Zavetom. I tada je
Ben, staviv[i prst na usta, [apatom, odao svoju tajnu. Veoma misti`nu.
On je [etao na obali okeana. Bilo je pet sati ujutro. Obi`no u to vreme ima mnogo ribara
unaokolo, a tu nigde nikog Nebo se prekrilo nejasnim plavo-naranxastim krugovima. Kao kod
Van-Goga. S neba se `ulo: pi-ipi-i. Podse]a na pti`ji krik, samo nije jedan glas, nego su
dva. Zatim Britn `uje re`i, savr[eno razgovetno: Idi i spali ono, [to si ju`e napisao! Bio je
potpuno o`ajan, jer nije =eleo da bilo [ta od toga spali. Ponovqeno mu je, ve] ultimativnim
tonom: Idi i spali Britn je odlu`io da bude karakter i nije ni[ta spalio. Jednostavno je
zabele=io taj razdvojeni glas, i stvoren je kantikl.
Zna[ li, Slava, za[to tada nisam spalio? upitao me je Ben. U meni se nalazi duh protesta!
Svemu uprkos! I ti si isti takav
Kada sam doputovao u Ameriku, Serkin je re[io da za mene potra=i tamo stan. Ostanite,
ostanite! umoqavali su svi redom. Tada sam Serkinu predlo=io: Siguran sam, da ]e se u
Moskvi va[e svirawe svima veoma dopasti. Ako budete hteli da napustite Ameriku, javite mi, i
ja ]u vam u Moskvi prona]i stan. U strogom centru.
Verovatno to nije bilo mnogo takti`no. ~ak i previ[e samouvereno. Serkin je izvanredan
muzi`ar i veoma iskreno je ponudio.
Jo[ uvek me pitaju: za[to ne biste ostali, za[to, za[to? Evo Rostropovi`, A[kenaziMo=da
bih i razmislio o tome, da nije dve stvari. Nisam prvi to je najva=nije. U bilo kom bekstvu
krije se veliko poni=ewe. Kad jednom ostane[ tamo, oni ]e sa tobom druga`ije razgovarati.
Drugi razlog je duh protesta. Britn je u pravu on se krije u meni. Do onog trenutka, dok ne
otvorim note.
Zamislite, u dana[we vreme jo[ u`iti kvintet {uberta! (Neo`ekivano, imitiraju]i operskog
Fausta). Du[e {ubertov, spusti se!
Poznajem ukupno `etrdeset duhova. Svaki sa sopstvenim karakterom, svaki je duh za sebe
Do tada smo ve] popili `aj. Nina Qvovna je prala sudove u kuhiwi, Svjatoslav Teofilovi` je
oti[ao da ve=ba. Bog vatre, najuzvi[enija Muzika na svetu, nalazila se sada u susednoj
sobiAli, nisam do`ekao o`ekivane zvuke. {kqocnula su jedna vrata, zatim druga, i pojavio se
On, pomalo ogor`en.
Nije do[ao Verovatno se danas ne]e ni pojaviti.
Me\utim, {ubertov duh je najposlu[niji, sasvim je poseban. On nam donosi drugu epohu, nama
potpuno nepoznatu. Ali ne, finale D-dur sonate je upravo na[e vreme, ovozemaqsko! (otkucava
ritam, pevu[i temu). Kao igra`ka si]u[ni Big-Ben Da li nosite ru`ni sat? Vrlo je bitno
to, [to ga ne nosite. To je po meni znak. Najpre, jo[ kao student, odsvirao sam Putnika, a
zatim i tu sonatu.
{ubertove sonate su kao romani Prusta. I qubav je u wima - kao i kod Prusta u sebi,
sopstveno unutarwe stawe.
Britn je zanimqivo prepri`avao svoje impresije od f-mol `etvororu`ne fantazije: Adam spava,
da bi Eva mogla biti stvorena. Hristos umire, da bi se mogla pojaviti Crkva.. Samo smo
jedanput odsvirali tu fantaziju Ali vi[e nemam =equ da je sviram ni sa kim.
Kako su Pirs i on pevali Uspavanku potoku to je bilo nezaboravno! A zar ]e posle wegovog s
Rostropovi`em Arpe\ionea neko =eleti to da ponovi? Evo prve teme u klavirskoj deonici i
odmah kao Pestum. Pianisimo Britna je jo[ izra=ajnije, nego moje!

Forme {uberta gra\ene su sli`no kao i qudsko telo. Neke su jo[ vitke i pokretqive, (Sonate amol velika, D-dur, ce-mol), druge su ve] rasplinute, unekoliko usporene. Iz tog razloga me i
privla`e ona u B-duru i Ge-duru.
Sve je prosto. Treba prona]i vertikalu, koja deli telo na dve polovine: desna to je svetlost, a
leva Evo, pribli=no ovako (gasi lampu, pali sve]wak na stolu). Zemqa beja[e nevidqiva.
Dakle, =ivot prethodi svetlosti, wegov simbol je tama. To je po`etak Ge-dur sonate. Zavesa se
podi=e tek u razvojnom delu sonate. (I re`e Bog: neka bude svetlost). Ali svetlost nakratko. Sve
se ponovo prekriva pla[tom.
U prvom stavu a-mol sonate (male) Bog osmi[qa stvarawe `oveka. Bog sa dletom u ruci.
Formiraju se ta`ke oslonca: stomak i noge. Bez wih ne]e zvu`ati. David Fjodorovi` je postigao
=eqeni zvuk tek onda, kada je odgajio stoma`i], kao kod Bramsa sam je to priznao. Ojstrahu je
bitan stomak, meni su to noge, baza nogu. Da sedewe bude udobno.
~udnovato prva tema a-mol sonate ima dodirnih ta`aka s Musorgskim. To je Bidlo iz Slika
sa izlo=be!
Jednom sam sawao neverovatan san. Video sam sebe kao vajara, koji je vajao Adama. Ali u tom
istom snu bio sam i vajarev asistent. Me[ao sam glinu. Takvo razdvajawe li`nosti kao kod
Dostojevskog. Kada je vajar prilegao da se odmori, asistent se prikrao skulpturi i dletom
otkinuo palac na desnoj ruci. Ne znam, da li iz zavisti, ili zbog duha protesta?
Za nekoliko dana, ume[ao sam se u neku tu`u, i slomio sam prst na desnoj ruci. Morao sam da
u`im Ravela, Koncert za levu ruku.
Nina Qvovna ne voli kad ga sviram. Pravi mi scene. Ali ja svejedno sviram. A ne voli ona zbog
toga, [to se sa leve strane nalazi srce. Postoji levoru`ni koncert Prokofjeva, Britna
svirajte wih. Svakako su lak[i!- insistirala je.
Interesantno, da li ste ikada sawali sebe kao podvojenu li`nost? Da budu dva `oveka, i obojica
su vi? Koga god bih pitao, nije nikada sawao ne[to sli`no.

Pakov ples

Izjutra me je Svjatoslav Teofilovi` poslao do najudaqenije crkve. Kako je priznao, za to vreme


je ve=bao Bramsa i Debisija, `itao Balzaka, i odspavao je dva sata. Pitao je, da li sam no]u
`uo udarce sekirom? Neobi`no, [to je bilo no]u, - za`udio se Rihter. Ujutru ne bih ni obratio
pa=wu. I Liza je stalno cvilela Zna`i da nisu cepali drva.
Uve`e je po=eleo da se pro[eta, i pred izlazak mi je pokazao no=. Dosta impozantan. To je jo[
sa Kavkaza. Uvek ga nosim, kada imam predose]aj. Vi ne ose]ate opasnost? I zadenuo je no= za
pojas. U napregnutoj ti[ini smo iza[li kroz kapiju.
Da li verujete u duhove, u [umske elfove? Ja jo[ uvek verujem Mene nisu u`ili iskqu`ivo
Starom Zavetu. Teta Meri, mamina sestra, `itala mi je bajke.
Se]am se pri`e o elfu, koji je =iveo u ru=i. U svakoj latici je imao po jednu spava]u sobu Ne
bih voleo tako da =ivim. A vi? Kada ima[ toliko spava]ih soba, to nije pokazateq kulture.
Doti`ni elf se probudio od stra[nog lupawa. Jedan zaqubqeni mladi] ubrao je ru=u i dr=ao je
blizu srca, da je pokloni svojoj nevesti Uzgred, nedavno se meni dogodio takav slu`aj. Jedan
japanac je na koncert doneo senzor, i hteo je da ga zaka`i na moje grudi. Ta`no pored srca. Bio im
je potreban moj puls, dok sviram Prokofjeva.
- {ta ]ete vi to slu[ati? pitao sam japanca.
- Muziku va[eg srca!
- A ja bih =eleo, da slu[ate muziku Prokofjeva! I neprimetno, pred samim izlaskom na
scenu, skinuo sam taj senzor
Dakle, ta nevesta je imala brata, koji je bio zao i antipati`an. Jednom prilikom je izvadio
no=, i ubio je zaqubqenog mladi]a. Nepoznato je iz kakvih pobuda u bajci to nije
obja[weno. Jednostavno zbog toga, [to je bio antipati`an i zao. Elf je do[apnuo usnuloj
nevesti o wenoj nesre]i, i pokazao joj mesto, gde je wen verenik bio zakopan. Nevesta je

otkopala voqenog, i odnela je ku]i wegovu glavu. Stavila ju je u najve]u saksiju, i zasula
zemqom. Posadila je gran`icu jasmina. Wene suze su potocima lile na tu zemqu, gran`ica je
porasla, i zamirisala
Faqkov Jasmin u staklenoj tegli je izuzetno delo, ali mi ipak nije najomiqenije. Nema
mirisa jasminovog.
Trudim se da do`aram miris nekog cvetka, da ga osetim, kada sviram Debisijev prelid. On
ima `ak i opor naziv: Aromati i zvuci u ve`erwem vazduhu. Kao skup parfem. Sada je,
uzgred, vreme kad jasmin cveta. Ose]ate li?
A Vres je potpuno bez mirisa. ~ista dekoracija. Prosvirate ga i ni[ta ne osetite! Ako i
miri[e, onda na neki medicinski preparat. Na mo`varnu kleku. U +itomiru su wime
zamewivali naftalin protiv insekata, prvenstveno buba. I pravili su od toga mast za
utrqavawe. Mama je odjednom po`ela da prou`ava narodnu medicinu i[la je u Teterevsku
oblast, sakupqala je ne[to, su[ila. ~esto sam bio bolestan od [arlaha, difterije. A
jednom je malo nedostajalo da umrem napao me je tifus. Mami su kazali da ]u, ako
pre=ivim, biti nervno labilan. Skoro psihopata. A po mom mi[qewu, veoma sam miran. Za
divno `udo
Zaustavqa se i naglim pokretom ispru=a ruke - da me na smrt prepadne
Ona devojka iz bajke nije dugo izdr=ala. Otplakala je otplakala nad cvetom i odletela je na
nebo. Wenom bratu se dopao =bun, nad kojim je ona tugovala, i on ga je preneo u svoju spava]u
sobu. Duh cveta se naoru=ao ne`im nalik na kopqe, i zaboo ga je u usne usnulog. Niko nije ni
shvatio, od `ega je umro brat. Najzad su se dosetili: ubio ga je prejak miris cve]a!
Tek sam nedavno saznao, da je to Andersenova bajka Za[to ja to sve dr=im u glavi? Ako negde
na\ete Andersena, donesite mi.
Odjednom je stao kao ukopan i po`eo =edno da guta vazduh. Zatim je podigao glavu prema nebu i
tiho je izgovorio:Fis-dur je - plav. ~etvrta sonata Fis-dur.
Ako mirisi mogu da ubiju, zna`i da to mogu i zvuci. Rudolf Serkin je pri`ao, kako je na
wegovom koncertu neko umro. Slu`ajno Ja sam to prepri`ao Gavrilovu, i on je odmah
usko`io:da-da, i na mojim su umiralii na mojim I ne samo jedan, nego dvojica. Kao da se
hvalio.
Ja, ako se na nekog naqutim, ubiti ga ne]u, ali mogu da ga ureknem. Tako da se `uvate!
Vra]amo se u ku]u. I odmah prolazimo do sobe, u kojoj stoji sveti klavir. U gomili nota Rihter
pronalazi Debisija. Usmerava pogled na zid odakle iz rama gleda pozeleneli~ajkovski. Rihter
mu zatvara vidik ogromnim dlanom. Ostaviv[i levu ruku na portretu, desnom po`iwe da
svirucka Pakov ples. To podse]a na cirkusku ta`ku. ~ajkovski je qubomoran na sve
kompozitore, koje god sviram! - obja[wava Rihter svoj gest. - A na Debisija najvi[e! Kada
sviram wegove komade, Petra Iqi`a, lik na portretu prosto sija.
Ne volim mnogo da`u ovde retko imam voqu za ve=bawem. A neophodno je
Svira]u Debisija. A vi ]ete re]i, da li izlazi ili ne. Samo po[teno. Zakunite se, da ]ete biti
iskreni. Ali, eto Svejedno vam ne verujem, zato jer zakletve ni[ta ne vrede! U mom svirawu
postoji takav zlatan kru=i]:Zakletve. Wegov sjaj je varqiv, i pasuq ne dobijate. Jo[ ste
mladi, i verovatno verujete obe]awima
Po`iwe da svira Pakov ples Debisija, ali ubrzo prekida.
Znao sam nema beste=inskog stawa! A Pak to je elf, u wemu ne sme biti ni`eg telesnog.
Ako se oseti Pakov ples, onda ]e i sav Debisi uspeti.
Evo Vile qupke igra`ice to su bezbrojni odrazi Paka. Kao u ogromnom ogledalu. Da li
znate Britnov San letwe no]i? Kada sam ga prvi put `uo, pomislio sam debakl. Zato jer su
lo[e pevali. A Pak je, jo[ pride, bio debeo, nezgrapan, - kao sada ja. Britn mu je sve vreme
govorio: treba da se transformi[e[! ~as akrobata, `as kico[, `as bogaq u invalidskim
kolicima. Ali umetnik nije bio u stawu to da izvede.
Kod Debisija je Pak tako\e razli`it: eto u Livajnu-ekscentriku on bi trebalo da li`i na
~aplina. Volite li ~aplina? Ja veoma, ali se iz nekog razloga retko smejem. A kada `itam
Ostrovskog, umirem od smeha. Sme[no je onda, kada smeh iz tebe ne istiskuju, kao iz tube.
Debisi je u posledwem preludijumu iz Prve sveske napisao: Svirajte nervozno, i s humorom. I
ja sam odmah izgubio =equ da to sviram. Ti Menestreli nisu za mene. I Devojka s lanenom
kosom isto tako. Kosa je kosa, a ona sama ima boju =ivog mesa identi`no kao kod Renoara. Ne
mo=e se izbe]i taj utisak! Aha, Debisija se dojmila Renoarova Obna=ena! Boqe bi bilo da je na
wega ostavila utisak +ana Samari ona je isto pomalo izve[ta`ena, ali je barem pristojno
odevena!
Ja samo dva od dvadeset `etiri prelida i ne sviram: Menestreli, i te qubi`aste mrqe na telu.

Neka ih! Debisiju se sve mo=e oprostiti . Samo za Igra`ice iz Delfa. Tek prvi prelid i ve]
[ok, potpuno neo`ekivanost. Nema igra`ica to su statue, kao od voska. A znate li ko ih je
izvajao? Musorgski!
Ulanova ne bi mogla da igra u vosku. +ubor, po svoj prilici, tako\e To je za neku drugu
lewingradsku balerinu Zaboravio sam weno prezime. Kako? Osipenko? Mora da se nazire wen
ki`meni stub!
Znate li, zbog `ega Nini Qvovnoj dugujem najve]u zahvalnost? Za Debisija! Ona je pevala Pesme
Bilitis op`iwavaju]e. Jedna od pesama `ak ima i zale\uju]i naziv Grob najada! Qubqeni je
doveo Bilitis do pe]ine, a kod ulaza u pe]inu umesto cve]a ledene sante. Sve ih je zima
oterala: i najade, i satira koji im se pridru=ioDa li volite hladno]u? Ja ba[ i ne volim
previ[e. Kada je hladno, nema voqe za ve=bawem. Jedu nam se peqmeni i votka. Najboqa zimska
stvar je sneg. Voleo sam da se prevr]em u wemu Zatim zaqubqeni nalaze tragove kopita ali
ispostavqa se, da to nije satir, nego jarence koje se tamo [etkalo. Nina Qvovna bi volela da se
na[ali: To su va[i tragovi, Slavo`ka, nisu moji!
Ipak ]u morati da ve=bam. Makar jedan sat! Paka ]u da uigravam. Pa ja sve u i g r a v a m - kao
svoje baletske deonice.
Okre]e se prema ~ajkovskom.
Pogledajte, jo[ je qubomorniji!
Naglim pokretom skida portret sa zida i pru=a mi ga.
Ovo je poklon za vas! Ali oka`ite ga tako, da ne mo=e da vidi `ime se bavite. Bi]e i na vas
qubomoran!

~ovek i klavir

U zgradi na Velikoj Bronoj ulici, u svojoj Sali na [esnestom spratu, Rihter je preme[tao
klavir. Bilo ih je dva - i oba su bila gurnuta u ugao - u dubinu sale. Zatim je radni Stenvej
preme[ten ka Portretu Veriginih P. Kon`alovskog. K wemu su bile primaknute dve stolice,
i lampa sa postoqem. I bi re`eno: Ne, tu mu nije mesto! Tada smo prekotrqali klavir do
suprotnog zida. Tamo je ve] bio pripremqen Portret Tate Vi[wevske - i uskoro je wen
demonski profil probijao klavijaturu.
Ose]ao sam se kao monta=er scene, `iji je konstruktor bio Rihter. On je `esto mewao dekor
- danas je trebalo da on u wemu probudi demonske snage.
Umoriv[i se, Rihter je seo u fotequ, i s ravnodu[nim izrazom se osvrnuo na scenu.
.
Pozori[te je moja prva qubav. Prava. Napisao sam dramu, i sam je re=irao u sopstvenom
dvori[tu. Bila je i muzi`ka inscenacija; oka`eni lon`i]i i [mirgl-papir Se]am se da je na
Britna moja pri`a ostavila utisak Zato jer je on tako\e koristio lon`i]e, i jo[, `ini se, [ine,
`egrtaqke.
Bio sam veoma uzbu\en, kada sam `itao sa wom (skre]e pogled na Tatu Vi[wevskuju) Ibsenovog
Rosmersholma. Tata k]erka mhatovskog glumca Aleksandra Leonidovi`a Vi[wevskog, u=ivo
je jo[ vi[e podse]ala na Vrubeqevog Demona, nego na portretu.
Bilo je to u stanu Ane Ivanovne Trojanovske, na Poklade. Izgleda da smo Tata i ja imali uspeha.
Bili smo jo[ pripremili duet Oberona i Titanije. Dugo sam bubao tekst. Prevod nije bio ba[
najprikladniji, iako {]epkinoj-Kupernik.
Proba da deklamuje i to `ini sa nenadma[nom mimikom, veoma otegnuto - u duhu Malog Teatra.
Pa ja ne tra=im mnogo: daj meni samo Paka za pa=a!
A znate li, za[to nismo recitovali? Hteli smo da dramatizujemo! Likovi su nerealni Na licu
mesta mi se prohtelo, da se oni voze na biciklu i da se su`eqavaju pa oni su u sva\i! Meni se
to ponekad de[ava sa Ninom Qvovnom Eto, ju`e sam uzavreo, i razbio sam tawir. Nismo
razgovarali tri sata. Naravno, sve zbog neke gluposti
A u pijanizmu? Ima veoma mnogo od teatra. Uzmimo sonatu Lista, prvo pam. Treba iza]i na
scenu, i ne po`iwati, dok se ne izbroji do trideset. Onda mo=e pam. To ve] nije samo teatar,
nego i mistika. U Italiji je bila velika vru]ina, bio sam nervozan, i izbrojao sam samo do
dvdeset sedam. I sve je oti[lo do\avola.
U Trideset drugoj sonati Betovena, naprotiv, treba se baciti na klavir jo[ pre nego [to se
sedne na stolicu kao pomahnitao!

~ovek i klavir nerazre[iv konflikt. {ekspirovski! Se]ate li se portreta Igumnova za


klavirom? Bio je na mojoj izlo=bi. Paklena ma[ina s raqama! Taj poklopac me podse]a na
obezglavqenu pticu. A u wemu se ogleda tvoja fizionomija, ili, [to je jo[ gore, neki qubiteq
muzike. Uz ovo se jako sla=e pu[kinski obrt: i sve vas zevaju]i `eka grob. Grob koji Zeva, to je
o klaviru, kada mi se ne ve=ba.
+ice to su rastegnute qudske tetive.
A noge? ~ini se, da ]e upravo otpasti, i prigwe`iti vam koleno.
Daliju sam nenaklowen upravo zbog wegovih klavira: zbog Lewina na klavijaturi, zbog toga, [to
ga tretira kao kajganu.
To je dvostruki portret - `ovek i klavir. Sa druge strane je rawiva qudska du[a. Ako je re` o
Igumnovu onda veoma rawiva, ne=na.
Kod Judine je su[ta suprotnost. Ve] prilikom wenog izlaska klavir kao da bi se nakostre[io,
stegnuo. Ona nije =urila da mu pri\e po`iwala bi da recituje Pasternaka, o `istom kao
detiwstvo nema`kom motivu. I tek potom bi svirala niz Bramsovih intermeca. Kada bi stigla
do onog u be-molu, stvarao se utisak uzburkanog mora, nepristupa`nog stewa. Kod Nejgauza
bonaca, skoro uspavanka. Kod we, ako nije deveti talas, garantujem da je bar [esti!
Prilazi instrumentu i reprodukuje nekoliko taktova iz intermeca: nagla[eno o[tro, jednako
glasno i u desnoj, i u levoj ruci.
Pribli=no ovako Veoma talentovano, ali na kraju obavezno mora da vas zaboli glava! Jo[ uvek
vas ne boli? Zna`i, lo[e sam imitirao.
Naravno, postoje i beli klaviri, ali ja nikada ne bih seo za beli klavir!
Koja boja je vi[e pogrebna crna ili bela? Mrtva je zemqa, i beli je pla[t na woj to je iz
{ekspirovog soneta. Belu boju su oduvek smatrali pogrebnom. A crna je boja zaqubqenih, boja
vernosti, boja ti[ine. Vi[e volim da radim no]u.
U Apasionati se sve odvija no]u. Grmqavina je `as bli=a, `as udaqenija. Sve se nakratko
smiruje, nad planinskim jezerom se pale zvezde Jednom prilikom sam zalutao u Planetarijum, i
saznao koliko nam je potrebno da stignemo do meseca. Ispostavilo se, samo jedan ton! Jo[ je mawe
pola tona od Meseca do Merkura. Tako sam, po Pitagorinoj teoriji, stigao do Saturna. To je
oktava! Po wegovim prstenovima se i vrtim u finalu Apasionate. Obrtaje treba pove]avati
prilikom svakog ponavqawa, a zatim izgoreti u atmosferi!
Hajde da se nadi[emo(Otvara balkonska vrata). Zar ovo nije Planetarijum? Moskva se vidi
odavde kao iz pti`je perspektive. Listovi Feux follets!
U pozori[tu je najva=nija boja crna. Kada sam u detiwstvu svirao klavirske izvode opera,
`esto bih crtao dekor. Uvek na crnom fonu!
Zapamtite: u Verdijevom Makbetu dekor mora biti od papirma[ea. Nikako od metala! I molio
bih da ispo[tujete autorove sugestije, odakle ko izlazi. Me\u`inova treba da bude ta`no
onoliko, kao kod autora!
Vra]a se s balkona u salu. Rihter prilazi klaviru i stavqa ispred sebe note Dvor=akovog
kvinteta. Ne prime]uje, da stoje naopako.
Okreta]ete mi stranice? Ne bih vas to molio na koncertu. Postoji kategorija qudi, od koje se to
mo=e tra=iti, postoji i od koje se ne mo=e. Ne mo=e od individualnosti, a mo=e od male
individualnosti, ili sasvim nikakve. Mala individualnost - to vaqda nije uvredqivo?
Ponekad prekr[im to pravilo: Gavrilov i ja smo okretali stranice jedan drugom. Ja sam svirao
Hendla on je okretao. I obrnuto. Uglavnom, to je teatar.
Ne, predomislio sam se, ne]u ve=bati. Dug ve] iznosi 637 sati. Zna`i, bi]e 638!
Vrlo je interesantno razgovarati o pozori[tu. Pa va[ je otac dramski glumac? Da li je to on na
filmu igrao Musorgskog? (Prime]uje moj uko`en izraz). Nije on??? Zatvara lice rukama. Duga
zna`ajna pauza.) Onda je to neki drugi Borisov? A Gavrilov i ja smo ve] uspeli da vam damo
nadimak. I znate koji? Sin Musorgskog! Izgleda da smo prenaglili.