You are on page 1of 223

DINGIS-KAN

KONJANICI DIVLJINA
trei deo epske sage o velikom osvajau
Prevod
Magdalena Relji

Naslov originala
Conn Iggulden
Bones Of The Hill

Mom sinu Arturu

Prolog

Plamen bukti u sredini kruga. Senke trepere oko tamnih figura koje igraju oko vatre s uzdignutim
sabljama. Njihove odore lepraju dok monim glasovima pevaju ratniku pesmu. Svirai veto
prebiraju po icama svojih instrumenata, udarajui ritmino nogama o zemlju.
Tik uz vatru klei kolona mongolskih ratnika, obnaenih plea sa rukama vezanim na
leima. Iako su zatoenici, lica su im potpuno bezizraajna. Njihov oficir Kurhask je u bici
zadobio teke povrede. Krv mu curi iz razbijene usne i desno oko mu je zatvoreno od otoka. No,
bilo je i gorih dana. Kurhask je ponosan na svoje borce jer odbijaju da pokau strah. utke
posmatra kako tamnoputi pustinjski ratnici vrite na zvezde, maui svojim krivim sabljama
umrljanim krvlju njegovih boraca. udna su sorta, razmilja Kurhask, ovi ljudi u vieslojnoj
odei, sa ogrtaima preko irokih pantalona. Veina je bradata, zbog ega im usta podseaju na
crveni prorez u crnim ekinjama. Kao grupa, vii su i miiaviji od najkrupnijih mongolskih
ratnika. Vonjaju na neobine zaine i skoro svi vau tamno korenje, izbacujui mrke ispljuvke
na zemlju. Kurhasku se istinski gade ali on to niim ne pokazuje dok gleda kako se propinju i
trzaju u frenetinom transu.
Mongolski zapovednik umorno odmahuje glavom. Tek sada shvata koliko se opustio.
Ratnici koje mu je poslao Temug, njih dvadeset, bili su dobri borci ali loi taktiari. U pokuaju
da zatite kola sa darovima i mitom, reagovali su sporo i pali u ruke neprijatelju. Kurhask se u
mislima vraa nekoliko meseci unazad, kada je, uljuljkan mirovnom misijom, olabavio
disciplinu. Bila je to kobna greka. On i njegovi ljudi su se nali u surovim kanjonima strmih
planina. Proli su dolinu zrelih useva koje su od siromanih seljaka trampili za jednostavne
poklone. Sreom, ulov je bio obilat pa su njegovi ljudi u ime slavlja ispekli ugojenog jelena.
Moda im to nije trebalo. Seljaci su ih upozoravali na nepristupane planine, ali ih nije razumeo.
Nije bio u svai sa brdskim plemenima, meutim, domai ratnici su ih zarobili usred noi,
iskrsavi iz tame sa divljim kricima i zaklavi njegove ratnike na spavanju. Kurhask nakratko
sklapa oi. Samo njih osam je izvuklo ivu glavu, iako svog najstarijeg sina nije video od
poetka napada. Deak je bio u izvidnici i Kurhask se nada da je preiveo kako bi odneo vest
kanu. Ova misao mu donekle ublaava nagomilani gnev i oaj.
Kola sa srebrom, adom i namirnicama su opljakana. Kurhask ispod sputenih lukova
primeuje da su mnogi divljaci sada obueni u mongolske dolame umrljane krvlju.
Pesma se pojaava i plesaima poinje da izbija bela pena na usta. Kurhask se uspravlja u
leima kada voa plemena isue no iz korica, pratei taj in izbezumljenim vriskom. Kurhask
razmenjuje poglede sa ostalim ratnicima.
Posle ovoga emo biti duhovi i videemo goru naeg doma, dovikuje im. Kan e saznati
i osvetie nas.
Njegov smireni ton kao da navodi arapskog koljaa na jo vei bes. Senke mu titraju na
licu dok vitla otricom mongolskim ratnicima nad glavom. Kurhask ga bezizraajno gleda. Kada
je smrt neminovna i zlokobno dahe za vratom, sav strah naglo nestaje, zamenjen venim
spokojem. Kurhasku to uliva bar neku utehu. Iskreno se nada da e njegove ene liti suze kada
budu ule.
Budi jak, brate, uzvikuje on svom saborcu.
Pre nego to stigne da mu odgovori, njegov ratnik ostaje bez glave. Arapi oduevljeno
kliu dok zemlja upija krv ubijenog Mongola. Kolja se ceri. Zubi su mu neobino beli u tami.
Sledeeg trenutka njegova sablja odrubljuje jo jednu mongolsku glavu koja se kotrlja po
pranjavoj zemlji. Kurhask osea kako mu se grlo stee od gneva i nemoi, guei ga. Ovo je
zemlja jezera i istih planinskih reka, dve hiljade milja zapadno od Pekinga. Seljani koje su tu

zatekli bili su zaueni, ali prijateljski nastrojeni. A samo jutros, Kurhask je krenuo na put sa
njihovim blagoslovom i slatkim kolaima koji su mu se lepili za zube. Jahao je pod vedrim
nebom i nije ni sanjao da e brdska plemena biti obavetena o njihovom prisustvu. I dalje ne zna
zato su ih napali, osim zbog obine pljake. Kurhask die pogled ka brdima, ne bi li ugledao
neki znak, nadajui se da njegova smrt nee proi nezapaeno. Naoigled svog sina ne moe da
pogine kukaviki. Neka to bude poslednji dar koji e mu dati.
Koljau su potrebna tri poteza rukom da odrubi treu mongolsku glavu. Zaudo, podie je
drei je za kosu i pokazuje ostalim divljacima, smejui se i pevajui na svom udnom jeziku.
Kurhask je za potrebe izaslanitva poeo da ui arapski, ali ova bujica rei ga zbunjuje. Sa
prezrivim osmehom na licu posmatra kako se ritualni pokolj nastavlja, sve dok ne preostane jo
samo on.
Kurhask die glavu i neustraivo zuri u svog delata. Preplavljuje ga olakanje kada
primeti pokret s druge strane vatre. Neto belo se pomera u tami, mamei mu osmeh. Njegov sin
mu stavlja do znanja da je tu. Meutim, pre nego to se deak oda, Kurhask sputa glavu. Daleki
treptaj nestaje, ali on je spokojan i sva napetost iz njega istie. Kan e saznati.
Die pogled ka arapskom ratniku u trenutku kada ovaj zamahne svojom krvavom sabljom.
Moj narod e opet doi, upozorava ga Kurhask.
Avganistanski ratnik okleva, ne shvatajui ta mu ovaj govori.
Zemlja nek ti napuni usta, nevernie!, uzvikuje kolja mongolskom zapovedniku.
Kurhask umorno slee ramenima.
Nema pojma ta ini, odgovara mu. Ma polee nadole.

PRVI DEO

Vetar hui kroz visoke grebene. Iznad njih se valjaju mrani oblaci, pravei izduenu senku u
podnoju. Jutro je tiho i zemlja deluje pusto dok dva konjanika jau na elu uske kolone. Jagun
od sto mladih mongolskih ratnika neometano putuje ve hiljadu milja, oslukujui samo topot i
rzanje svojih konja. Kada zastanu da se odmore, pranjava zemlja oko njih odjekuje tiinom.
Cubodaj je general velikog kana i to pokazuje svojim dranjem. Oklop mu je od nauljene
koe sa gvozdenim ploicama, viestruko probuenim i mestimino zaralim. lem mu je
ulubljen na mestu gde mu je jednom spasao ivot. Sva njegova oprema je pohabana, ali on je i
dalje tvrd i nemilosrdan, poput zaleene zemlje. Tokom trogodinjeg putovanja na sever, izgubio
je samo u jednoj manjoj arki i ve sledeeg dana se vratio da uniti pleme, svestan da e se re o
tome daleko proneti. Nauio je da prati tragove na zemlji koja je svakim kilometrom sve
hladnija. Ne poseduje mapu podruja kroz koje putuje, samo glasine o dalekim gradovima
sagraenim na rekama zamrznutim tako vrsto da se na njima moe ispei i vo.
Desno od njega jae oi, najstariji kanov sin. Tek je napunio sedamnaest i ve je ratnik
koji bi mogao da nasledi vou nacije a moda ak i Cubodaju zapoveda na bojitu. oi na sebi
ima slian oklop od namaene koe i gvoa, dok su mu sedlo i oruje isti kao i kod ostalih
ratnika. Cubodaj zna da je oiju dovoljno sledovanje suve kobilje krvi i mleka da se okrepi.
Zemlja ne oprata onima koji olako shvate preivljavanje i obojica e posle ove zime izvui
vane ivotne lekcije.
oi osea na sebi Cubodajev ispitivaki pogled i za trenutak zbunjeno trepe, iako je
uvek u pripravnosti. Sa velikim generalom je proveo vie vremena nego njegov otac, ali stare
navike je teko promeniti. I dalje ne veruje Cubodaju, iako ga bezgranino potuje. Zapovednik
Mladih vukova ima dar za ratovanje, iako to uporno porie. Cubodaj veruje u izviae, obuku,
taktiku i streliarstvo iznad svega, zbog toga njegovi ratnici reaju samo pobede, bez obzira na
odnos snaga sa neprijateljem. Dok druge zanimaju maevi i sedla, Cubodaj se bavi samo
vojevanjem, i oi zna da je privilegovan to ui upravo od njega. Deak se ponekad pita koliko
je njegov brat agataj odmakao prema istoku. Sanjarenje ga esto ponese dok jae brdima,
zamiljajui kako se njegov brat i otac dive snazi i veliini kakvu demonstrira.
Koja ti je najvanija stvar u tom zaveljaju?, pita ga Cubodaj. oi za trenutak die
pogled ka tmurnom nebu. Raduje ga Cubodajevo ispitivanje.
Meso, generale. Bez mesa ne bih mogao da se borim.
Zar nisu luk i strela?, pita Cubodaj. Kako bi se borio bez luka i strele?
Nikako, generale, ali bez mesa sam previe slab da bih koristio luk i strelu.
Cubodaj glasno stenje na ovaj odgovor.
A kad pojede sve meso, koliko dugo moe da ivi na krvi i mleku?
Najvie esnaest dana uz tri zdrava konja. oi odgovara bez mnogo razmiljanja. Ovu
lekciju je uvebao davnih dana, vraajui se s Cubodajem i jo deset hiljada ratnika iz pohoda na
kinesku prestonicu.
Koliko daleko moe da jae u takvim uslovima?, nastavlja Cubodaj.
oi slee ramenima a brzo odgovara.
Dve i po hiljade kilometara na odmornim konjima. I polovinu od toga dalje ako spavam i
jedem u sedlu.
Cubodaj primeuje da mladi s lakoom premeta uzde u drugu ruku.
ta je problem kod planinskog grebena ispred nas?, najednom pita.
oi die glavu, trzajui se. Pa...
Bre! Ratnici ekaju tvoju odluku. Njihovi ivoti zavise od tvoje zapovesti.

oi teko guta, jer Cubodaja smatra vrhunskim znalcem.


Sunce je iza nas, znai da emo kilometrima biti vieni dok ne stignemo do vrha.
Cubodaj sporo klima glavom i oi nastavlja. Zemlja je suva. Ako prebrzo preemo preko
najvie uzviice, podii emo oblak praine.
Tako je, uzvraa Cubodaj. Dok govori, zariva pete i galopom nastavlja ka planinskom
vencu. Kao to je oi predvideo, stotine ratnika podie oblak crvenkaste praine iznad kolone.
Neko e ih sigurno videti i izvestiti svoje pretpostavljene o njihovom poloaju.
Cubodaj ne zastaje sve dok ne stigne do planine. Svoju kobilu tera uz krevitu strminu.
oi prati njegov tempo, kijajui od praine nakupljene u nozdrvama. Cubodaj zastaje na
pedeset koraka ispod vrha, odakle se strma litica sputa u dolinu. Bez zapovesti, njegovi ljudi
pred njim dele formaciju, poput luka nacrtanog na zemlji. Oigledno dobro poznaju narav svog
generala.
Cubodaj napeto zuri u daljinu. Planinski venac opkoljava ravnicu kroz koju protie reka,
nadola od prolenih kia. Du njenih obala sporo kaska kolona sa jarkim barjacima. U nekoj
drugoj situaciji ovaj prizor bi oduzimao dah, ali oiju se stomak gri od strepnje i divljenja.
Deset, moda jedanaest hiljada ruskih vitezova jae na konjima. Iza njih pomaljaju se kuice
zlatnih i crvenih boja. Prati ih jednako duga kolona zaprenih kola i rezervnih konja, ena, dece i
posluge. Sunce bira taj trenutak da probije kroz tamne oblake i obasja dolinu. Vitezovi nestvarno
blete.
Njihovi su konji veliki i tromi, skoro duplo tei od mongolskih. ak i ljudi koji ih jau
neobian su prizor za oija. Sede kao da su od kamena, nepoljuljani i vrsti u metalnim
oklopima koji ih pokrivaju od glave do pete. Vitezovi oigledno jau u boj, opremljeni dugim
kopljima uvezanim koom za sedlo i uperenim ka nebu. oi primeuje sekire i maeve koji vise
o pojasu svakog konjanika, zajedno sa titovima u obliku lista, okaenim o sedlo. Svileni barjaci
se vijore iznad njihovih glava, delujui raskono na zracima sunca.
Sigurno su nas videli, mrmlja oi, gledajui u oblak praine iznad svoje glave.
General se okree u sedlu da ga pogleda.
Oni nisu ljudi iz ravnice, oi. Zaslepljuje ih daljina. Boji li se? Prilino su krupni ovi
vitezovi. Ja bih se uplaio.
oi osea tremu u stomaku. Otac bi mu se verovatno podsmehnuo, ali Cubodaj govori sa
iskrom u oima. General ima tek dvadeset i neto, i moda je previe mlad da bi komandovao
tako velikom vojskom, ali je neustraiv. oi zna da general ne mari za velike konje ili ljude u
oklopima koji ih jau. Naprotiv, uzda se u brzinu svojih Mladih vukova i njihove precizne strele.
Jagun se sastoji iz deset arbana, na elu sa oficirima. Po Cubodajevoj zapovesti, samo njih
desetorica nose teke oklope. Ostali na sebi imaju kone prsluke ispod debelih dolama. oi zna
da bi Dingis ovde naredio napad, ali Cubodajevi ljudi odlino obavljaju svoj posao. Mogu da
napadnu u svakom trenutku jer galopiraju bre od pompeznih ruskih vitezova i ne znaju za strah.
Poput Cubodaja, mirno sa uzviice posmatraju kolonu, ekajui da budu primeeni.
Zna li da je tvoj otac poslao glasnika da me vrati kui?, pita Cubodaj.
oi klima glavom. Svi to znaju.
Nadao sam se da emo otii jo severnije, ali povinujem se volji tvoga oca. Razume li?
oi zuri u mladog generala, zaboravivi nakratko na vitezove koji sporo jau kroz dolinu.
Naravno, odgovara deak, bezizraajnog lica.
Cubodaj ga iznenaeno gleda.
Nadam se da je tako, oi. Tvoj otac je ovek kojeg sledimo. Pitam se kako e reagovati
kada vidi koliko si izrastao.
oiju se lice krivi od gneva, ali samo za trenutak, pre nego to duboko uzdahne. Cubodaj
mu je vie od oca, na mnogo naina, ali deak ne zaboravlja ta je istinska odanost. Na
Dingisovu zapovest, Cubodaj bi ga ubio. Dok posmatra mladog generala, osea trunku aljenja,
ali ne u toj meri da bi zategao luk.

Mom ocu su potrebni odani ljudi, Cubodaju, podsea ga oi. Sigurno nas nije pozvao
da pijemo i lenarimo. Verovatno je otkrio neke nove zemlje koje treba pokoriti. Kao pravi vuk,
uvek je gladan, ak i punog stomaka.
Cubodaj se mrti na ovakav opis kana. U protekle tri godine nije primetio nikakvu
simpatiju u oijevim opisima svog oca, iako je u njima bilo enje, koja je, dodue, s
vremenom jenjavala. Dingis je poslao deaka da bi se vratio kao mukarac i Cubodaj e se
pobrinuti za to. Uprkos svoj ogorenosti, oi je na bojitu hladne glave i ostali ratnici ga
gledaju s ponosom.
Imam jo jedno pitanje za tebe, oi, nastavlja Cubodaj.
oi se prezrivo smeka.
Pun si pitanja, generale.
Ve kilometrima vuemo za sobom ove vitezove, iscrpljujui im konje. Zarobili smo im
izviae i ispitali ih, ali i dalje ne znam gde je taj Jerusalim koji trae, niti ko je taj beli Hrist.
Cubodaj slee ramenima. Moda u ga jednog dana sresti sa isukanim maem, ali svet je veliki,
a ja sam samo ovek.
Dok govori, pogled mu je prikovan za oklopljene vitezove i vijugavu kolonu iza njih.
Moje pitanje, oi, jeste ovo. Ti vitezovi mi nita ne znae. Tvoj otac me je pozvao i
mogao bih sada da se vratim, dok su konji jo debeli od letnje trave. Zato smo onda i dalje
ovde?
Kada mu odgovori, oiju su oi neobino hladne.
Moj otac e odluiti ta nam je initi, ali nema boljeg naina da ovek provede godinu
nego u ratu s neprijateljem. Mora da prizna, generale. A to je jedini razlog koji ti je potreban.
Cubodaj nepokolebljivo pilji u daljinu.
Moda e te ovo uvrediti, ali ti se krije iza njegovih rei. Zato smo ovde, oi? Zato ne
elimo njihove debele konje, makar i zbog mesa. Zato da ugroavam ivot svojim ratnicima da
bih razbio kolonu koju vidi?
oi iritirano slee ramenima.
Ako nije zbog toga, onda stvarno ne znam.
Zbog tebe, oi, odgovara Cubodaj. Kada se vratimo tvom ocu, videe sve oblike
borbe, u svim vremenskim uslovima. Ti i ja smo osvajali sela i pljakali gradove; jahali kroz
pustinje i ume tako guste da ne vidi prst pred okom. Posle svega toga, Dingis u tebi nee nai
slabosti. Cubodaj se kratko smeka kad primeti oijev skamenjeni izraz lica. Biu ponosan
na tebe kad ostali ratnici kau da si vetine stekao pod zapovednitvom Cubodaja Odvanog.
oi se ceri kad zauje ovaj nadimak. U logoru oigledno nema tajni.
Eno ga, mrmlja Cubodaj, pokazujui na daleku figuru konjanika koja se izdvaja iz
viteke kolone. Naeg neprijatelja predvodi vrlo hrabar ovek.
oi zamilja iznenadni uas meu vitezovima kada pogledaju na planinu i tamo spaze
mongolske ratnike. Cubodaj tiho stenje kada se vea grupica izdvoji iz kolone i krene uzbrdo,
spremajui svoja duga koplja. General kezi zube, posmatrajui kako se razdaljina izmeu njih
rapidno smanjuje. U svoj svojoj gordosti, napae uzbrdo. Cubodaj jedva eka da ih naui lekciju
iz vojevanja.
oi, pokai mi svoju tablicu.
Deak posee za konom futrolom na zadnjem delu sedla, odmah pored luka. Iz nje vadi
ploicu od istog zlata sa igom vuje glave. Teka je dvadeset unci i velika tek toliko da mu
stane u dlan.
Cubodaj ignorie tvrdoglave vitezove koji napreduju uzbrdo, ka najstarijem Dingisovom
sinu.
S tim ima pravo zapovedanja nad hiljadu ratnika pod mojim vostvom. Oni koji
zapovedaju jagunom imaju istu takvu, samo srebrnu. Cubodaj podie neto veu ploicu od
beliastog metala. Razlika je u tome to se srebrna tablica dodeljuje voama koje biraju oficiri
svakog arbana pod njim.
Znam, nestrpljivo e oi.

Cubodaj se okree da proceni kojom brzinom im se vitezovi pribliavaju.


Zapovednici ovog jaguna su traili da ih ti predvodi, oi. Nema to nikakve veze sa
mnom. Podie srebrnu tablicu i oi je ushieno uzima, vraajui mu zlatnu. Cubodaj je
ozbiljan i zvanian ali mu oi neobino iskre.
Kada se vrati ocu, oi, imae sve inove i poloaje. Vojskovoa zamahuje rukom,
pokazujui oko sebe. Desno, levo i u sredini. Pogled zadrava na vitezu koji predvodi jurinu
kolonu uzbrdo, a zatim primeuje pokret u daljini. Otro klima glavom.
Vreme je. Zna ta treba da radi, oi. Zapovedaj svojima. Bez ijedne rei, Cubodaj
tape deaka po ramenu i jae do ruba litice, ostavljajui jagun jahaa u nadlenosti
novoizabranog, mladog voe.
oi na sebi osea na stotine pogleda svojih ljudi, ali krije zadovoljstvo. Svaki arban od
deset ratnika sam bira ko e ih predvoditi, zatim oni biraju jednog meu sobom ko e predvoditi
sto ratnika u boju. Velika je ast biti tako izabran. Glas u njegovoj glavi mu apue da su to
uinili samo iz potovanja prema njegovom ocu, ali on odbija da veruje u to. Zasluio je to pravo
i srean je zbog toga.
Strelci, u vrste!, uzvikuje oi, steui uzde ne bi li sakrio napetost. Njegovi ljudi ire
vrste kako bi strelci imali dovoljno prostora. oi se za trenutak osvre, ali Cubodaj ga je uistinu
ostavio samog. Ratnici udno ekaju sledeu zapovest i on na lice navlai bezizraajnu masku.
Mora ostati pribran, opominje sebe i podie stisnutu pesnicu, oslukujui kako mu srce mahnito
tue u grudima.
Na etiristo koraka od neprijatelja oi naglo sputa ruku i prve strele paraju nebo.
Vitezovi su jo predaleko, ali ve podiu svoje titove koji im zaklanjaju skoro celo telo. Dugi
titovi pokazuju svoju pravu svrhu kada ni posle drugog pokuaja mongolskih strelaca nijedan
ruski konjanik ne padne.
Krupni konji nisu brzi, ali se jaz izmeu dve vojske smanjuje, primeuje oi. Na dvesta
koraka on die pesnicu po trei put i jo sto strela biva napeto. Nije siguran da li e sa ove
udaljenosti probiti viteke oklope. Dosad nisu uspeli.
Gaajte kao da nikad niste imali luk, urla on.
Ratnici oko njega se cere, otputajui strele kao jedan. oi se instinktivno trza kada
kopljita prelete preko neprijateljskih glava, kao da su ih ispalili potpuni laici. Samo nekolicina
pogaa konje. Topot konja postaje sve glasniji i prvi redovi mongolskih ratnika nestrpljivo steu
svoja koplja.
Zagledan u vitezove, oi s lica brie strah, doputajui da ga obuzme bes. Sve to eli je
da isue ma i potera svog konja niz padinu. Besno odmahuje glavom i menja odluku.
Povlai se na vrh litice, uzvikuje. Zatim zatee uzde i okree svog konja. Njegov jagun
glasno negoduje, stvarajui haos u svojim redovima. oi iza sebe uje trijumfalne povike i u
mu se die u grlo, da li od straha ili besa, nije siguran.
Ilja Majajev trepui odagnava znoj iz oiju, shvatajui da se Mongoli kukaviki povlae. Kao i
bezbroj puta ranije, poputa stisak na uzdama i udara pesnicom po grudima, molei se svetoj
Sofiji da mu te nevernike baci pod kopita. Pod oklopom i postavljenom bluzom Ilja nosi esticu
njene kljune kosti u zlatnom koveiu. To je najvea vrednost koju poseduje. Novgorodski
monasi su ga uverili da e ga uvati od svake napasti, ak i sada, dok sumanuto jae preko litice.
Njegovi ljudi su jo pre dve godine iz prestonice krenuli na put, nosei na istok poruku za princa
pre nego to se konano vrate na jug i zaponu dugo putovanje u Jerusalim. Ilja se zajedno sa
ostalima zavetovao da e to sveto mesto braniti od nevernika koji prete da ga unite.
Ovo bi trebalo da bude putovanje molitve i posta pre nego to svoje vetine i znanje
prenesu tim bezbonicima. Umesto toga, mongolska vojska ih u ovom podruju uporno prati. Ilja
izgara od elje da im se priblii, dovoljno da ih sve poubija. Saginje se u svom sedlu, grabei za
neprijateljskim konjanicima u begu.

Predaj mi ih, Gospode, i polomiu im kosti i zgaziti njihove lane bogove, mrmlja sebi u
bradu.
Mongoli mahnito jau niz liticu, ali ruski konji su snaniji i brzo ih sustiu. Ilja osea kako
uzbuenje meu njegovim vitezovima raste, jer jedni drugima dovikuju rei ohrabrenja.
Proteklih dana su izgubili saborce u nonim streliarskim napadima. Izviai su nestali bez traga,
samo je nekolicina naena u besprizornim stanjima. Za proteklih godinu dana, Ilja je video vie
spaljenih gradova nego to moe da nabroji. Gusti, crni dim neprekidno prati njegovu oajniku
poteru. Mongolski divljaci mu uvek pobegnu ispred nosa, terajui ga da galopira za njima sve
dok mu konj ne zanemoa, zapljuskujui ga svojom belom pljuvakom.
Juri, brao!, uzvikuje Ilja, znajui da se nee umoriti sve dok ne stigne neprijatelja.
Mongoli vreaju sve to on ceni i potuje, od mirnih ulica Novgoroda do velianstvenog hrama
koji slavi njegovog svetitelja.
Ispred njega, mongolski ratnici bezglavo bee u oblaku praine. Ilja izvikuje zapovest i
njegovi ljudi zbijaju redove, pedeset po duini i dvadeset po irini. Vezuju uzde za jabuku od
sedla i naginju se napred sa podignutim titovima i kopljima, kolenima upravljajui svojim
konjima. Na celom svetu ne postoji ovakva sila ljudstva i gvoa! Ilja kezi zube, nestrpljivo
iekujui prvu krv.
Putanja kojom Mongoli bee vodi niz liticu pokrivenu bukovom i brestovom umom. Dok
tutnji preko istine, Ilja zapaa neobino kretanje izmeu drvea. Ne stie ni da uzvikne
upozorenje kada ih zaspe kia kopljita. Bez oklevanja, njegovi ljudi diu titove i odbijaju
strele. Ilja urla zapovest da zadre poredak, znajui da e samo tako uspeti da se probiju.
S njegove leve strane, konj njiti i propinje se. Ilja za dlaku izbegava pad, psujui pri
pogledu na obogaljenog jahaa. Strele ne prestaju da doleu iz mrane ume. Na njegov uas,
njegovi ljudi poinju da padaju kao pokoeni. Kopljita im probijaju oklope kao da su sainjeni
od platna a ne od metala. Krv prti na sve strane. Ilja divlje izvikuje naredbe, terajui svog konja
napred. Pred sobom vidi kako Mongoli zaokreu u savrenom luku, na elu sa njihovim voom,
ne zaustavljajui se ni da zategnu svoje lukove. Njihovi niski konji galopiraju kao jedan dok
ratnici otputaju kopljita u trku.
Ilja osea kako mu se strela zabija u ruku, samo trenutak pre nego to se dve vojske sudare.
Njegovo dugo kopljite probija jednog mongolskog ratnika kroz grudi, ali ve sledeeg trenutka
mu ga neko izbija iz ake. Zabridelim prstima, on u trenutku vadi ma. Svud unaokolo je crvena
praina u kojoj Mongoli jau kao avoli, ne prestajui da otputaju strele u zgusnute redove
vitezova.
Ilja podie svoj tit, ali ga strela probija, bacajui ga unazad. Desno stopalo mu ispada iz
uzengije i celim telom gubi ravnoteu. Jo jedno kopljite mu se zariva u butinu pre nego to
ispusti krik i podigne ma, juriajui na strelca.
Mongol ga eka bez ijedne emocije na licu. Samo to je prerastao deatvo, primeuje Ilja,
zamahujui svojim seivom. Mladi ratnik veto izbegava udarac i see ga u prolazu. Ilji se za
trenutak svet vrti ukrug, pre nego to nemono padne na zemlju.
Remen lema mu se zatee pri padu, lomei mu prednje zube. Ilja ustaje, slep od suza, krvi
i praine. Leva noga mu je neupotrebljiva i osea se obogaljeno. Oajniki napipava rukom po
zemlji u potrazi za svojim maem.
Oko sebe uje konjski topot, a potom vidi seivo na pranjavoj zemlji. Ruku uvlai u bluzu
i grabi relikviju, mrmljajui molitvu u trenutku kada mu se mongolski ma zarije u vrat, skoro ga
obezglavljujui. Ne ivi ni toliko da vidi pokolj svoje vojske, previe spor i trom da bi se
suprotstavio brutalnim ratnicima Dingis-kana.
Sjahavi s konja, oi gleda u mrtva tela oko sebe, a zatim nareuje desetorici da oiste prostor i
prijave svako kretanje u glavnoj koloni. Ruski lanac obavetavanja je ipak zakazao. Mnogi leevi
na zemlji su probodeni po nekoliko puta. Samo lemovi su izdrali udarce. oi primeuje da

kopljite nijednog nije usmrtilo u glavu. Saginje se i podie jedan lem, prouavajui vrstinu
metala koji ne proputa gvozdeni vrh mongolske strele. Dobar rad.
Zaseda je prola onako kako je Cubodaj planirao, zadovoljno zakljuuje oi. General kao
da neprijatelju ita misli. oi duboko uzdie, stiavajui histeriju koju donosi svaka bitka. Ne bi
valjalo da ratnici primete njegov nemir. Zna da prate svaki njegov pokret dok koraa stisnutih
pesnica, odajui utisak oveka koji nikad nije zadovoljan postignutim.
U akciji su uestvovala jo tri jaguna. oi vidi njihove oficire kako jau iz ume, u kojoj
e svi provesti no. Tokom godina vojevanja sa Cubodajem, svaki od njih mu je postao blizak,
ba kao to mu je Dingis rekao da hoe. Mekali i Altan su vrsti, odani ali nematoviti. oi ih
pozdravlja klimoglavom, posmatrajui kako na svojim konjima obilaze mrtve. Karaj, poslednji
meu njima, nizak je rastom ali zavidno ilav, i lice mu je iarano oiljcima od vojevanja. Iako
mu je dranje besprekorno formalno, oi u njegovom pogledu primeuje neku netrpeljivost
koju ne uspeva da dokui. Moda ga prezire zato to je kanov sin. Mnogi su sumnjali u
ispravnost njegovog vrtoglavog napredovanja do ovako visokog ina. Naalost, Cubodaj to nije
izveo dovoljno suptilno. Ukljuivao je oija u svaku vojnu akciju, ba kao to je Dingis nekad
davno inio sa urijankajskim deakom koji je ubrzo postao general po imenu Cubodaj. Ali taj
general sada gleda u budunost, dok ljudi poput Karaja u oiju vide samo razmaenog mladog
princa, unapreenog vie nego to zasluuje.
Dok Karaj frke pri pogledu na mrtve vitezove, oi shvata da mu on vie nije nadreeni.
Pred bitku je prihvatio srebro i jo se osea poastvovanim to mu je povereno da predvodi sto
ratnika. To ujedno znai i da Karaj vie ne mora da se uva u blizini kanovog sina. Jedan pogled
oiju je dovoljan da shvati kako se mali, ilavi ratnik s tim ve pomirio.
ta ekamo ovde?, dovikuje Karaj. Cubodaj e napasti im namiriemo travu i skrasimo
se.
oiju se ne svia ovo to uje ali mu uzvraa neobavezno, kao da ga je Karaj samo
pozdravio. Da je istinski voa, Karaj bi verovatno ve jahao prema Cubodaju. Pri pomisli na to,
oi uvia da Karaj i dalje eka njegovu zapovest, uprkos gubitku ina. Jedan pogled na
Mekalija i Altana govori mu da su i sami toga svesni. Moda samo iz navike, ali u glavi mu se
raa ideja i ne eli da gubi ni asa.
Pogledaj im oklope, Karaje, sugerie oi. Gornji deo je spojen sa lemom koji pokriva
celo lice, osim oiju. Donji deo je od gvozdenih obrua i dosee do kolena.
Ali nije zaustavio naa koplja, uzvraa Karaj, sleui ramenima. Kada siu s konja,
kreu se sporo i lake su mete. Mislim da nam ne treba tako jadna zatita.
oi se smei, uivajui u njegovoj zbunjenosti.
Trebaju nam, Karaju.
Za to vreme, visoko u brdima, Cubodaj mirno sedi na svom konju. Oko njega je skoro pet hiljada
ratnika koji ekaju da general donese odluku. A on eka da dojau izviai. Njih dvesta je
razaslao u svim pravcima i na osnovnu njihovih izvetaja e stvoriti sliku o zemljama koje ih
okruuju miljama unaokolo.
Cubodaj zna da je oijeva zaseda uspela i pre nego to je bitka okonana. Od deset
hiljada neprijateljskih vojnika, tek je jedna zbrisana. Nedovoljno. Kolona vitezova se sporo kree
preko doline, pratei tok reke i ekajui trijumfalni povratak iste te hiljade. U divljinu nisu poveli
streliare, greka koja e ih debelo kotati. Ipak, toliko su brojni i snani, da Cubodaj ne sme da
rizikuje direktan napad. Primetio je da nastavljaju da se bore ak i kada ih pogode strele. Hrabri
su ratnici ali ne onoliko koliko je potrebno za pobedu. Oni najsmeliji se tokom napada izdvajaju
iz kolone i Cubodaj na osnovu toga planira strategiju. Ubeen je da svaka vojska moe da skrene
sa svog puta, samo ako se za to ispune uslovi. Naravno, ne njegova, nego neprijateljska.
Dva izviaa stiu galopom, donosei najnovija obavetenja o poloaju ruske vojske.
Cubodaj im nareuje da sjau i na zemlji nacrtaju sve ega se seaju kako ne bi bilo zabune.
Koliko izviaa su poslali?, pita vojskovoa.

Izvia koji vredno crta granicom po zemlji odgovara bez oklevanja.


Deset po zaelju, generale, u irokom luku. Dvadeset po elu i po bokovima.
Cubodaj klima glavom. Dovoljno je obaveten da naini sledei potez.
Moraju biti pobijeni, naroito onih po zaelju kolone. Sredite ih kada sunce bude u zenitu
i ne putajte nijednog da pobegne. Napau im mi signalizirate da su izviai pali. Ponovite
zapovesti.
Prvi izvia brzo ponavlja, od rei do rei, ba kao to je obuen. Cubodaj ne doputa ni
trunku zbunjenosti kada je predstojea bitka u pitanju. Uprkos razraenom sistemu signalizacije
barjacima ak i na velikim daljinama, morae da se osloni na zoru, podne i suton kao jedine
vremenske oznake. Na ovu pomisao, Cubodaj die pogled iznad drvea i uvia da sunce nije
daleko od zenita. U stomaku osea poznati treptaj pred poetak bitke. Rekao je oiju da je ovo
samo deo njegove obuke, i to je tano, ali ne sasvim. Preutao je da vitezovi sa sobom vuku i
pokretne pei. Od svih zarobljenih zanatlija, kovai su najdragoceniji, a Cubodaj je ve
obaveten o tome kako se tokom putovanja iz gvozdenih zaprenih kola vije crni dim.
Cubodaj se smeka u sebi, dok uzbuenje u njemu raste. Ba kao ni Dingis, nije
oduevljen pljakanjem sela i gradova. Naravno, to se podrazumeva, kao na primer sipanje vrele
vode u mravinjak. Meutim, ono za im Cubodaj istinski udi je bitka u kojoj e dokazati ili
poveati svoje umee. Za njega nema vee radosti od nadmudrivanja neprijatelja, a zatim
njegovog zbunjivanja i unitenja. uo je za neobian pohod ruskih vitezova u daleku zemlju
kojoj niko ne zna ime. Nije ni vano. Dingis nee dozvoliti prolazak naoruane sile kroz
njegove zemlje - a sve zemlje su njegove.
Cubodaj onom svoje izme poravnava zemlju po kojoj je prvi izvia maloas crtao.
Zatim se okree ka drugom izviau koji strpljivo eka, ne skrivajui svoje divljenje prema
vojskovoi.
Pohitaj pred oija i saznaj zato toliko kasni, nareuje. U ovom napadu e jahati s
moje desne strane.
Razumem, gospodaru, uzvraa izvia, povijajui glave. Sledeeg trena skae na svog
konja i vrtoglavom brzinom jae kroz umu. Cubodaj kilji u sunce. Ostalo je jo malo vremena.
U gromoglasnom topotu deset hiljada konja, Anatolij Majajev se na rubu litice osvre preko
ramena, traei pogledom svog brata. Gde je mali Ilja? Za njega e uvek ostati mali Ilja, iako ga
je prerastao i po grai i po veri. Anatolij umorno odmahuje glavom. Obeao je majci da e ga
uvati. Ilja e ga stii, u to je siguran. Ne bi se usudio da zaustavi kolonu sada kada su Mongoli
otkrili svoje poloaje. Anatolij je poslao izviae na sve etiri strane, ali izgleda da su i oni
nestali. Opet se osvre iza sebe, napreui oi u moru barjaka i kopalja.
Ispred njega, dolina se suava u brdsku stazu koja bi mogla da bude deo rajskog vrta.
Zelene padine su obrasle travom, tako gustom da joj se do korena ne moe dopreti ni posle
celodnevnog kopanja. Anatolij voli ovu zemlju, ali mu je pogled uvek uprt u daljinu, tamo gde je
Jerusalim. U sebi mrmlja molitvu Bogorodici i u tom trenutku sa brdske staze izbija mongolska
vojska, jaui direktno ka njemu.
Izviai su mrtvi, kao to se plaio. Anatolij psuje sebi u bradu i jo jednom se osvre u
potrazi za Iljom.
Nekud otpozadi dopiru povici i on se okree u sedlu, psujui naglas kada spazi jo jedan
talas mranih ratnika. Kako su uspeli da opkole brdo i ostanu nezapaeni? To samo potvruje
verovanje da se kreu kao duhovi kroz planinu.
Anatolij zna da bi njegovi ljudi mogli da se razbee pred najezdom Mongola. Ve su
visoko podigli titove i gledaju u njega, ekajui zapovest. Kao najstariji baronov sin, Anatolij
ima najvii oficirski in. Ovo putovanje je finansirala njegova porodica, i to zahvaljujui velikom
imetku steenom naklonou brojnih manastira koji su u Rusiji postali vrlo moni.
Anatolij zna da ne moe da naredi juri sa kompletnom zapregom i nezatienim zaeljem
kolone. Nita ne uliva veu nervozu njegovim vojnicima od istovremenog napada spreda i

otpozadi. Anatolij nareuje da tri njegova oficira preuzmu svoje centurije i napadnu neprijatelja
po zaelju. Kada se okrene, usne mu se ire u osmeh. U daljini jae kolona krupnih ruskih konja i
barjaci se vijore na vetru. Anatolij procenjuje razdaljinu i poziva izviaa.
Jai kod mog brata i kai mu da napadne s naeg zaelja. Mora spreiti njihovo
ukljuivanje u bitku.
Mladi hita na zapovest, nesputan tekim oklopom i orujem. Sa obnovljenim
samopouzdanjem, Anatolij odlazi na elo kolone. Sa obezbeenim zaeljem bie brojniji od onih
koji galopiraju prema njemu. Njegove zapovesti se odmah sprovode u delo i konano je siguran
da e zdrobiti Mongole kao gvozdenom pesnicom.
Anatolij visoko die svoje dugo koplje.
Juri! Za Hrista, napred!
Ruski izvia jae punim galopom preko pranjave istine. Brzina je sve to moe da prui dok
se dve vojske ustremljuju jedna na drugu. Telo mu je povijeno i nagnuto napred, a glava skoro u
nivou vrata njegovog konja. Mlad je i uzbueno jae sve dok naglo ne zastane, okiran prizorom
pred sobom. Jedva etiri stotine vojnika Ilje Majajeva jae preko brda i izgledaju kao da su
upravo izali iz pakla. Osim to su izranjavani i umrljani krvlju, ima neeg udnog i u nainu na
koji jau.
Izvia konano shvata ta se dogaa i munjevito zatee uzde. Ali kasno. Strela mu
prostreljuje ruku, obarajui ga u sedlu i terajui njegovog konja u trk.
oi i ostali Mongoli vie ne gledaju u mlitavo telo koje visi sa pomahnitalog konja. Sa
sebe svlae oklope ruskih vitezova, proklinjui ih. Ali isplatilo se. Vie ne postoji vojska koja e
im stati put. Rusi ni ne slute da su napadnuti sa tri strane. Dok se ratnici sputaju niz liticu, oi
tera svog konja bre i vadi teko koplje iz konog draa na sedlu. Glomazno je i iziskuje
dodatni napor, ali njegovi ljudi ve tutnje ka neprijatelju.
Anatolij je u punom galopu, vie od pola tone mesa, kostiju i gvoa usredsreeno je na napad.
Meutim, prvi redovi posru kad Mongoli ispale prve strele. Neprijatelj je brz, ali kolona ne sme
da uspori napad. Buka odbijanja kopljita od titova i konjskog topota je zagluujua, ali on uje
krike sa zaelja i opominje sebe da ostane priseban. Zapovednik mora da bude bistrog uma, kae
sebi, vrtei glavom. Je li mogue da Ilja napada po boku, ubijajui iste one ljude koji su se na
ovom hodoau zavetovali porodici Majajev.
I dalje ne verujui ta se dogaa, Anatolij primeuje da su konjici ipak neto sitnije grae, i
da nose krvave oklope. Sa nekoliko glava spadaju lemovi, otkrivajui izobliena mongolska
lica. Konano shvata da je njegov brat mrtav i da nema nita od dvostrukog napada. Ali sada
nema povratka, iako njegove izbezumljene zapovesti vie niko ne uje.
Ispred, Mongoli ih putaju da priu, ciljajui strelama ruske konjanike. titovi ih odbijaju,
ali kolona posre poput ranjene zveri. Na stotine ljudi pada kao pokoeno.
Iza, Mongoli odvajaju zaprena kola, ubijajui svakog ko pokua da podigne oruje.
Anatolij grozniavo razmilja, ali je u bezizlaznoj situaciji. Koplje mu zapinje, otvarajui duboku
ranu na vratu njegovog konja i prskajui ga toplom krvlju. Nadomak lica mu seva ma, udarajui
ga posred lema i izazivajui mu vrtoglavicu. Neto ga pogaa u grudi i najednom ne moe da
die, a kamoli da proizvede glas. S naporom udie vazduh, plitko i krkljavo, a zatim se
stropotava na zemlju. Vie ne osea nita, jer pada u mrak.
Pored veernje vatre, Cubodaj jae kroz logor u pratnji svojih deset hiljada ratnika. Sa mrtvih
vitezova je skinuto sve to iole vredi i general je zadovoljan to mnogi odbijaju da prime svoj
deo plena. Za one koji ne primaju platu za ratovanje, nakit je neto to dobija na vrednosti u
novom drutvu koje stvara Dingis. Ratnici mogu da se obogate u plemenskoj vojsci

zahvaljujui kupovini konja steenim imetkom. Meutim, Cubodaja mnogo vie zanimaju
viteke pei, kao i tokovi zaprenih kola okovani gvoem i laki za popravku od drvenih
mongolskih. Cubodaj je ve naredio da zarobljeni oruari pokau svoje stolarske vetine.
oi pregleda prednje kopito svog omiljenog konja kada Cubodaj dojae do njega. Pre
nego to mladi stigne da se nakloni, Cubodaj klima glavom, odajui mu poast. Jagun kojim je
oi komandovao pokazao se u bici.
Cubodaj die ruku, pokazujui oiju zlatnu tablicu koju je od njega uzeo tog jutra.
Pitao sam se kako su Rusi mogli da ustanu iz mrtvih, kae general. Vrlo hrabar potez.
Uzmi je nazad, oi. Vredi vie od srebrne.
Dobacuje mu zlatnu ploicu koju oi veto hvata. Do tog trenutka mu je vie vredela
samo Dingisova lina pohvala.
Sutra se vraamo kui, obavetava Cubodaj svog uenika i njegove ratnike. U zoru
budite spremni za pokret.

agataj osea golicanje pod levom mikom, tamo gde grake znoja izbijaju ispod njegovog
najboljeg oklopa. Iako je drugi po redu kanov sin, zna da je neumesno eati se u carskoj
dvorani.
Kriom gleda u oveka koji ga je doveo u Koreju i daleki, zidinama opasani grad Songdo.
U carskoj dvorani je toplo i zaguljivo, ali elme ne pokazuje znake nelagode pod svojim
sjajnim oklopom. Poput dvorana i carskih uvara, mongolski vojskovoa je nepomian kao kip.
agataj u daljini uje uboravi zvuk vode, koji deluje neobino glasno u sparnoj tiini.
Golicanje se pojaava, ometajui mu koncentraciju. Dok pogledom ara po visokoj, beloj
tavanici ispresecanoj borovim gredama, podsea sebe da nema razloga za strah. Uprkos svoj
svojoj veliini, dinastija Vang nije uspela da slomi Harakitajce kada je njihov narod sa kineske
teritorije prodro i u njihovu, podigavi tamo svoja utvrenja. Da elme nije uskoio sa svojom
vojskom, korejski kralj bi i dalje bio zatoenik u sopstvenoj palati. Iako ima samo petnaest
godina, agataj je zadovoljan ovim ishodom. Izrastao je u ponosnog i gordog ratnika koji
poznaje pravdu. elme je sa svojim ratnicima doao na istok, da proveri koja vojska e mu se
suprotstaviti i da prvi put vidi okean. Neprijatelja su otkrili u Harakitajcima i kao pse ih isterali
iz Koreje. agataj zna da kralj sada plaa danak bez obzira na to da li je traio pomo ili ne.
Znojei se obilato, agataj pokuava da zamisli prijatan morski povetarac. Hladan vetar je,
po njegovom miljenju, jedina dobra stvar na tom beskrajnom plavom prostranstvu. elme je bio
fasciniran korejskim brodovima, meutim, agataju se nije svidela ideja putovanja po okeanu.
Kakva je korist od njega ako ne moe da se jae. Samo seanje na carski brod ukotvljen u luci
pojaava mu oseaj munine.
Na dvoritu se uje udarac u gong, odjekujui vrtovima prepunim procvetalih akacija.
agataj zamilja budistike monahe kako podiu veliku gredu i njom udaraju u gong, i brzo
uspravlja lea. Strpljenje mu je na izmaku. Ali car e uskoro ui u dvoranu i okonati muno
stajanje svih prisutnih.
Gong se oglaava jo jednom i sluge pomeraju paravane, putajui u dvoranu miris
borovine sa okolnih brda. agataj sa olakanjem puni plua. Okupljena masa se propinje da vidi
cara i on koristi mete da zavue dva prsta pod pazuh i poee se. Utom hvata elmeov prekoran
pogled i brzo na lice navlai bezizraajnu masku, ba u trenutku kada korejski car konano ue u
dvoranu.
Svi su tako malecki, primeuje agataj, posmatrajui kako siuni car u pratnji svoje svite
koraa dvoranom. Pretpostavlja da se i on zove Vang, ali ko zna po kom principu ti ilavi ljudi
jedni drugima daju imena. Pogled mu pada na dve slukinje u carskoj pratnji. Zahvaljujui svojoj
nenoj, zlatnoj koi, daleko su mu zanimljivije od oveka kojem slue. Mladi ratnik radoznalo
posmatra kako devojke posluju oko svog gospodara, nametajui mu odoru dok ovaj seda na
tron.
Car kao da je nesvestan mongolskih pogleda na sebi dok eka da njegove sluge zavre svoj
posao. agatajeve oi su tamnoute, skoro poput Dingisovih, ali mu nedostaje oeva
autoritativnost i vetina ulivanja straha. U poreenju sa kanom, korejski car deluje pitomo kao
jagnje.
Sluge se neprimetno povlae i car die glavu, obuhvatajui pogledom mongolsku
desetorku na elu sa elmeom. agataj se pita kako izdrava u tako debeloj odei po vrelom
letnjem danu.
Kada im se car obrati, deak ga nita ne razume. Poput elmea, nervozno eka prevod na
kineski jezik koji je s tekom mukom savladao.

ak i tada se napree da u glavi prevede na mongolski. Ne voli strane jezike. U emu je


njihov smisao kada je dovoljno da ovek naui da kae konj? agataj to tumai nedovoljnim
talentom naroda dalekih zemalja za strane jezike, ali veruje da im je dunost da ih ue kako vie
ne bi truali kojeta. Ionako svi jezici imaju istu vrednost.
Odrao si svoje obeanje, kae prevodilac, prekidajui agataja u mislima. Utvrenje
Harakitajaca je odavno spaljeno i ravi ljudi su prognani iz visoke i lepe zemlje.
Dugo vlada tiina i agataj se neprijatno mekolji. Korejski dvor kao da uiva u sporosti.
Sea se kada je prvi put probao pie koje se zove nok a. elme se namrtio kada je agataj
iskapio svoj pehar u jednom gutljaju i zatraio da ga dopune. Oigledno je bledozelena tenost
previe dragocena da bi se pila kao voda. Kao da je jednog ratnika briga kako onaj drugi jede ili
pije! agataj jede kada je gladan i esto zaboravlja da se takvo ponaanje ne tolerie na dvoru,
gde postoji ustaljeno vreme i mesto za to. Nije mu jasno elmeovo interesovanje za tako
besmislene rituale, ali svoje misli zadrava za sebe. I zaklinje se: ako ikada postane mongolski
kan, nee dozvoliti pretencioznost. Hrana nije neto u emu se uiva niti ju je potrebno toliko
zainjavati. Nije ni udo to je korejski narod brzo pokoren. Da se on pita, traio bi od njih da
priaju jedan jezik i jedu dva do tri jela, spremljena brzo i jednostavno. Ostatak vremena bi
provodili u obuavanju orujem i sticanju fizike kondicije.
agataja iz ovih misli budi elme koji se konano obraa caru, birajui rei.
Sreom, Harakitajci su odluili da napadnu moje izviae. Vae i nae potrebe su se
podudarile u jednom cilju - njihovom unitenju. Sada govorim u ime velikog kana onih ratnika
koji su spasili vau zemlju od neprijatelja. Gde je ratni namet koji su obeali vai ministri?
Dok slua prevodioca, carevo lice vidno bledi. agataj se pita da li ga je ovo pitanje
uvredilo. Kakva budala! Nije valjda zaboravio na mongolsku vojsku, ulogorenu van grada. Na
jednu elmeovu re, spalie uglaani tron na kojem car trenutno sedi. Dodue, i dalje je prava
misterija to to ve nije uinjeno. Dingis ih je verovatno ovde poslao da steknu nova iskustva i
vetine. agataj se divi umetnosti pregovaranja koju tek treba da savlada. elme je pokuao da
mu objasni potrebu za kontrolom stranih sila, ali deak je nije uvideo. ovek je u ivotu ili
prijatelj ili neprijatelj. Ako je neprijatelj, onda sve to poseduje treba i mora da mu se oduzme.
agataj se smeka pri ovoj pomisli. Kanu nisu potrebni prijatelji, samo sluge.
Opet sanjari o tome kako bi vladao svojim narodom. Plemena nikada nee prihvatiti
njegovog brata oija, pa ak i da se dokae da je zakoniti kanov sin. agataj je doprineo irenju
glasine da je oi sin nepoznatog Tatarina koji je nekada davno silovao njihovu majku. Dingis
je priu potvrdio svojim uzdranim stavom prema deaku. agataj se zadovoljno ceri, putajui
da mu ruka padne na balak od maa. Umesto oiju, kan je njemu poklonio ma koji je video
roenje njihove nacije. Duboko u srcu, agataj zna da se on nikad nee zavetovati oiju.
Jedan od carskih ministara se naginje ka prestolu, doaptavajui se sa carem. Ova razmena
rei traje dovoljno dugo da se dvorani vidno opuste u svojim nakinurenim haljinama. Ministar
se konano povlai i car progovara.
Uvaeni saveznici mogu da prihvate nae darove u znak novog prijateljstva, kao to smo
se dogovorili, pojanjava prevodilac. Sto hiljada tabaka nauljenog papira, rezultat
viemesenog rada. Okupljeno korejsko plemstvo poinje uglas da mrmlja i agataj
pretpostavlja da taj papir ima veliku vrednost. Deset hiljada svilenih haljina, ad i srebro u istoj
teini. Dve hiljade bojih figurica od gvoa i isto toliko od srebra, rad naih umetnika. Iz
carskih zaliha ezdeset tigrovih koa obmotanih svilom i spremnih za putovanje sa vama.
Konano, osamsto zaprega hrastovine i hukovine kao poklon dinastije Vang, u znak zahvalnosti
za pobedu koju ste doneli korejskom narodu. Idite u miru i smatrajte nas svojim saveznicima.
elme kruto klima glavom kada prevodilac zavri.
Prihvatam, vaa visosti.
Blago rumenilo mu obliva vrat i agataj se pita da li e general ignorisati carev pokuaj da
zadri pribranost. Ratni namet je neto to sleduje osvajau kao to je elme. General dugo stoji
u tiini, razmiljajui o carevim reima. Kada konano progovori, glas mu je odluan.

Tome dodajte jo esto mladia od dvanaest do esnaest godina. Nauiu ih vetinama


svog naroda i upoznae mnoge bitke i stei veliku ast.
agataj se svojski trudi da sakrije svoje zadovoljstvo. Neka se pozabave ovim, zajedno sa
svojim praznim truanjem o poklonima i uvaenim saveznicima. elmeov zahtev je otkrio
istinsku ravnoteu moi, to se oitava na licima svih prisutnih. Tiina u dvorani se otee i
agataj zainteresovano posmatra kako carev ministar opet pristupa konsultacijama. Zglobovi na
carevim akama se bele od pojaanog stiska oko naslona. agataja poinje da umara njihovo
prenemaganje. ak i lepa, gipka ena kod carevih nogu gubi svoju privlanost. Sve to eli jeste
da to pre izae na sve vazduh i moda se okupa u reci pre zalaska sunca.
Meutim, elme nepomino stoji i zuri u cara, ulivajui nervozu u dvorane koji
razmenjuju poglede, nemoni da bilo ta uine osim da ekaju krajnji ishod pregovora. Grad
Songdo nema vie od ezdeset hiljada stanovnika, od kojih na vojsku otpada samo tri hiljade. Car
moe da misli ta god hoe, ali agataj zna kakvo je pravo stanje stvari. Kada odgovor konano
stigne, nije nimalo iznenaujui.
ast nam je da poaljemo tako mnogo mladia vama na slubu, generale, odgovara car.
Izraz lica mu je kiseo ali elme se pravi da ga ne primeuje, izraavajui utive izraze
dobre volje koje agataja vie ne zanimaju. Njegov otac je pre tri godine poslao elmea na ovaj
pohod, a sada ga je pozvao nazad. Bie dobro opet videti rodne planine, razmilja agataj,
nestrpljiv da to pre krene kui. elme iz nekog razloga smatra da e ovaj dokument biti od
velikog znaaja, iako agataj sumnja da Dingis deli to miljenje. Ako nigde drugde, njegov otac
je bar tu predvidljiv. Mudro od elmea to zahteva i svilu i drvo. Te stvari imaju veliku vrednost.
Utom se na dvoritu oglaava gong, oznaavajui kraj audijencije. agataj gleda kako
slukinje skau na noge i pomau svom gospodaru da ustane. Kada se carska dvorana isprazni, iz
grudi mu se otima uzdah olakanja to moe opet da se poee ispod pazuha. Hou kui,
eznutljivo razmilja agataj. oi se verovatno ve vratio, zajedno sa Cubodajem. ivo ga
zanima koliko se njegov brat promenio u protekle tri godine. Sada ima sedamnaest i verovatno je
izrastao, nema sumnje da ga je Cubodaj svemu dobro obuio. agataj rukama masira ukoeni
vrat, radujui se promenama koje dolaze.
U junom delu kineskih zemalja, ratnici tree Dingisove vojske piju do obeznanjenosti. Za to
vreme, stanovnici Kajfenga ekaju iza visokih zidina i kapija, ve na ivici oaja. U protekle tri
godine, mnogi Kinezi su pristupili osvajakoj vojsci tokom njenog prodiranja juno od Pekinga.
Videli su dim na severnom nebu i isprva se ponadali da e ih Mongoli zaobii, a onda je
Kasarova vojska poela da seje strah i trepet po njihovoj zemlji, poput uarenog gvoa po
mesu.
Ulicama Kajfenga vlada bezakonje, ak i u strogom centru grada. Oni sa naoruanim
uvarima uspeli su da se popnu na gradske zidine i osmotre osvajaku vojsku - prizor koji ne
uliva nikakvu utehu ili nadu. Kinezima ak i neobavezna priroda Kasarovog napada lii na
uvredu.
Danas, brat velikog kana se zabavlja takmienjem u rvanju koje su organizovali njegovi
ratnici. Kasarov ator je neupadljiv, dok njegovo brojno stado besciljno tumara okolnim
panjacima, uzrujano samo retkim pucnjem obanskih korbaa. Mongoli su ulogoreni nadomak
opkoljenog Kajfenga. Kinezima koji od njih strepe ne prija to se neprijatelj zabavlja igranjem i
sportovima dok njihov grad gladuje. Iako Kinezima surovost nije strana, Mongoli su ilaviji
nego to ovi mogu da shvate. Kasarova vojska uopte ne mari za patnje stanovnika Kajfenga,
prezirui ih izmeu ostalog i zbog toga to odbijaju da im predaju grad. Mongoli ekaju ve tri
meseca, pokazujui samo beskrajno strpljenje.
Carska prestonica Peking je pao u ruke tih, po miljenju Kineza, primitivnih konjanika.
ak ni carska velika vojska nije uspela da ga spase. Posle toga Kajfeng nema skoro nikakve
anse za izbavljenje. Ulicama ve uveliko haraju bezone bande i samo najhrabriji se usuuju da

izau iz svojih kua. Hrana se dostavlja iz centralnog skladita ali zadnjih nekoliko dana ne stie
nita. Niko ne zna da li su zalihe potroene ili ukradene.
U logoru, Kasar i Ho Sa kliu kada rva po imenu Babgaj, Medved, prebaci svog suparnika
preko glave. Oboreni ratnik isprva prua otpor, ali Babgaj nepomino stoji, kliberei se svom
generalu poput srenog deteta. Za trenutak pljute opklade, a onda se sve stiava. Rva na zemlji
je toliko iscrpljen i pretuen, da bi ga dokrajio samo jedan Babgajev dodir.
Kasar je divovskog rvaa otkrio meu kineskim regrutima. Isticao se i po veliini i snazi.
Radovao se to e mu dobro doi i u rvakim izazovima kod kue. Ako dobro proceni
kladionicu, mogao bi u jednom meu da dovede do prosjakog tapa nekoliko imunih ljudi,
ukljuujui i njegovog brata Temuga.
Babgaj strpljivo eka na Kasarov znak. Savladao je ve nekoliko rvaa i lice mu je crveno i
sjajno od znoja.
Kasar zuri u krupnog rvaa, razmiljajui nakratko o Dingisovoj poruci. Izvia kojeg je
njegov brat poslao i dalje mirno stoji tamo gde ga je Kasar ostavio pre nekoliko sati. Muve mu
sisaju so sa koe, ali mladi se ne usuuje ni da trepne.
Kasarovo dobro raspoloenje naglo splanjava i on nervozno gestikulira rvakom
ampionu.
Razbij ga!
Okupljena masa zadrava dah kada se Babgaj naglo spusti na jedno koleno, obarajui svog
protivnika celom duinom na zemlju. Zvuk pucanja kostiju odjekuje istinom i svi prisutni kliu,
razmenjujui kladioniarske ploice. Babgaj se krezavo ceri. Kasar pravi grimasu i skree pogled
kada obogaljenom rvau presee grkljan. To je milosrdnije nego ga ostaviti ivog psima i
pacovima.
Osetivi najezdu tmurnih misli, Kasar daje znak da mu se donese meina crnog airaga: bilo
ta to e ga ponovo oraspoloiti. Da je znao da e Dingis opozvati svoje vojske, vie bi
napredovao kroz kineske zemlje. Sa Ho Saom i Dingisovim sinom Ogedajem, proveo je tri
godine u paljenju gradova i ubijanju njihovih stanovnika, pribliavajui se utoitu deaka cara u
izbeglitvu. Istinski je uivao u ovom pohodu.
Kasar nije ovek koji voli se preispituje, ali mu uloga zapovednika i te kako prija. Za ljude
poput Dingisa to je normalno. Kasar nije mogao da zamisli da e Dingis dozvoliti bilo kome
da ga vodi do nunika, a kamoli na bojitu. Meutim, kod Kasara je to dolo postepeno,
narastajui poput mahovine. Za tri godine nije razmenio ni re sa svojom braom, Dingisom,
Kaijunom ili Temugom. Njegovi ratnici su od njega oekivali da e znati kuda da ide i ta da
radi. Kasara je to isprva umaralo, i zato je potrajalo onoliko koliko i snaga psa na elu opora.
Bio je svestan toga, a onda je otkrio drugu istinu, da je vostvo uzbudljivo koliko i iscrpljujue.
Greke su bile njegove, ba kao i pobede. Vreme je prolazilo i Kasar se prilagoavao, gubei
postepeno elju za povratkom kui. I sada, dok eka da Kajfeng padne, njegova vojska broji
deset hiljada ljudi koji u njega gledaju kao u boga.
Kasar posmatra ratnike oko sebe, one koje je doveo iz daleke domovine u nepoznatu
zemlju. Njegov zamenik, Samuka, trezan kao i uvek, budno prati rvanje ne pokazujui emocije.
Za razliku od njega, kanov sin Ogedaj buno navija i znoji se od airaga, delujui neobino sitno
na ramenima dva krupna ratnika. Kasar zadrava pogled na deaku, pitajui se kako e podneti
vest o povratku. U Ogedajevom uzrastu je sve novo i uzbudljivo, stoga Kasar pretpostavlja da e
deak biti ushien. Raspoloenje mu se srozava dok prouava lica svojih ljudi. Svaki od njih je
dokazao da mnogo vredi. Stekli su ena, konja, novaca i oruja vie nego to za ivota mogu da
potroe. Kasar teko uzdie. Naravno, Dingis je veliki kan i ne bi mogao da se usprotivi
njegovoj zapovesti, iako bi najradije rairio krila i preleteo preko zidina Kajfenga.
Ho Sa kao da sluti misli svog generala i dodaje mu meinu crnog airaga. Oko njih jei
graja navijaa. Kasar se usiljeno smeka. Osim Samuke, poruku koju je doneo izvia uo je jo
i Ho Sa. I obojica su nevesela.
Oficir Si Sjaa bi zadrhtao pri pomisli da pije sa neuglednim plemencima. Pre dolaska
Mongola, Ho Sa je vodio jednostavan i uredan ivot, ponosan na svoje mesto u carskoj vojsci.

Budio se u zoru i sat vremena vebao pre nego to bi se okupao. Dan je zapoinjao ajem i
hlebom umoenim u med. Ho Saov ivot je bio skoro savren i ponekad udi za njim,
istovremeno se uasavajui njegove jednolinosti.
U naroito mranim noima, kada meu ratnicima padnu sve maske, Ho Sa zna da je naao
svoje mesto i da vodi ivot koji nikada ne bi iskusio da je ostao u carstvu Si Sja. Uzdigao se do
treeg zapovednika mongolske vojske i Kasar u njega ima puno poverenje. Ujedi buva i vai su
mala cena za toliku slavu. Pratei Kasarov mrani pogled, Ho Sa pijano zuri u zidine Kajfenga.
Car koji se krije iza visoke tvrave nije nikakav car. Ho Sa uzima gutljaj airaga i pravi grimasu
kada mu estina opee desni.
Ponekad mu nedostaje spokoj i rutina starog ivota, ali zna da svet ide dalje. Ta misao ga
tei kada je umoran ili ranjen. Takoe mu pomae injenica da je stekao zavidno bogatstvo u
zlatu i srebru. Ako se ikada vrati kui, imae ene, palate, robove i lagodan ivot.
Drugi rvaki me se zavrava slomljenom rukom i oba rvaa se uz naklon Kasaru povlae
da lee svoje rane. Dnevni dogaaji e ga kotati moda desetak povreenih i nekoliko mrtvih,
ali nadahnue ostatka vojske je neprocenjivo. Uostalom, ratnici nisu neni kao devojice.
Kasar je taj koji je zauzeo usamljene zidine koje Mongoli sada koriste kao odmorita za
svoje glasnike. Proteu se du isprekidane linije sve do spaljenih ostataka Pekinga na severu. Da
je Kasar na vreme shvatio da e novi trgovaki putevi omoguiti Dingisu da poalje zapovest
samo osamnaest dana ranije, moda to ne bi uinio. Da li bi mu brat dozvolio da saeka jo
godinu dana dok ne padne utvreni grad? Kasar gnevno utira kameni, uplaivi izviaa koji
nepomino stoji u senci. Zna odgovor. Ne bi. Dingis od njega oekuje da napusti sve i vrati se
kui zajedno sa njegovim sinom, Ogedajem. Kasar smrknuto pilji u Kajfeng, kao da bi svojim
besom mogao da srui njegove zidine. Jedva da je ispratio trei rvaki me, za razliku od
bezbrine mase.
Ponovi zapovesti, urla Kasar. Usled buke kliuih ratnika, mora da je uje dvaput.
Izvia povija glavu, ne uspevajui da dokui kakvo je raspoloenje izazvala poruka koju
je doneo.
Vrati se kui da pije crni airag sa svojim narodom, brate moj. U prolee emo piti mleko
i krv.
To je sve?, breca se Kasar. Kai mi kako je izgledao kada te je poslao ovamo.
Izvia se neprijatno mekolji.
Veliki kan je razmatrao planove sa svojim ljudima od poverenja. Imali su rairene mape,
pritisnute tegovima od kamenja, ali nisam uo ta su priali pre nego to sam pozvan,
gospodaru.
Ho Sa na ovo die glavu, oiju sjajnih od pijanstva.
Mleko i krv znae novi rat, uzvikuje on.
Mete se naglo stiava. Ogedaj se pretvara u ui. ak i rvai prestaju da se bore, nesigurni
da li da nastave. Kasar trepe, a zatim slee ramenima. Vie ne mari ko je uo.
Ako je moj brat rairio svoje cenjene mape, onda mora da je to. U sebi uzdie. Ako
Dingis zna da je on pred zidinama Kajfenga, onda e ga sigurno saekati. Deak car je utekao iz
Pekinga. Pomisao da carski kineski dvor posmatra kako Mongoli odlaze skoro je pogubna.
A je li moj brat pozvao Cubodaja i elmea?, pita Kasar.
Glasnik nervozno guta pod brojnim pogledima na sebi.
Nisam ja nosio poruke, gospodaru.
Ali zna. Izviai uvek znaju. Govori ili u ti odsei jezik.
Mladi odgovara bez dvoumljenja.
Ostala dva izviaa su dobila zadatak da dovedu generale kanu, gospodaru. Tako sam
uo.
A njihove vojske? Spremaju li se na pokret ili ekaju?
Imaju zadatak da vebanjem istope zimsko salo, gospodaru.
Hasar primeuje osmeh na Samukovom licu i tiho psuje.
Onda je to rat. Vrati se istim putem i porui mom bratu da stiem. To je dovoljno.

Da kaem da stiete pred kraj leta, gospodaru?, pita mladi.


Da, kruto odgovara Kasar. Zatim pljuje na zemlju i izvia hitro odlazi. Kasar je zauzeo
sve gradove u krugu od sto pedeset kilometara oko Kajfenga, presekavi im dotok zaliha. Pobeda
je zagarantovana, ali za nju najednom vie nema vremena. Kasar hvata Ogedajev ushieni pogled
i okree glavu.
Bie dobro videti ponovo brau, zakljuuje on. Zanima ga da li elme i Cubodaj mogu da
mu pariraju po bogatstvu steenom u pohodu na kineske gradove. itava utvrenja su sruena
kako bi prole njegove natovarene zaprege. Povrh toga, regrutovao je mnoge Kineze kako bi se
vratio sa dve hiljade ratnika vie nego to je poveo sa sobom. Kasar teko uzdie. A tako je eleo
da Dingisu donese careve kosti.

Dingis puta da ga njegova kobila vodi po otvorenoj ravnici. Dok galopira, topao vetar ga iba
po obrazima i mrsi mu dugu crnu kosu. Kan na sebi ima samo laku bluzu bez rukava koja otkriva
mreu belih oiljaka po njegovim miicama. Pantalone su mu od tanke tkanine, potamnele od
ovjeg loja, a izme od meke koe. Kod sebe nema ma, iako mu prazne korice vise niz butinu,
ba kao i mali lovaki tobolac na leima, uvezan konim remenom preko grudi.
Nebo iznad njegove glave tamno je od ptica koje unezvereno krete i klepeu krilima pod
estokim naletima sokolova. U daljini, tri hiljade ratnika jae sporo, steui obru oko svih ivih
stvorova pred sobom. Ubrzo e ravnica vrveti od mrmota, lisica, pacova, divljih pasa i druge
sitne divljai. Dingis ve nazire njihova tamna oblija i osmehuje se, radujui se ivotinjskom
pokolju. Jedan jelen se panino izdvaja iz krda i Dingis ga obara lako, prostrelivi mu
kopljitem grudi. ivotinja momentalno pada na zemlju, koprcajui se. Dingis se okree da
proveri da li je njegov brat Kaijun video ovaj pogodak.
Ovakva vrsta lova ne prua mnogo zadovoljstva ali zato pomae da se plemena prehrane
kada su zalihe pri kraju. Naravno, Dingis u ovakvim pustolovinama uvek uiva, rasporeujui
svoje najbolje lovce po centru obrua. Ovoga puta to su Kaijun i Arslan, prvi koji su mu se
zakleli na vernost. Stari kova ima ezdeset godina i vitku figuru. Jae dobro, mada pomalo
ukoeno, ali Dingis je video kako pogaa ptice u letu.
Rva Toluj jae tik do njega, pognut u sedlu kako bi presudio debelom mrmotu koji
panino bei kroz travu. Utom vuk istrava iz visokog iblja i Tolujev konj se propinje, pretei
da ga obori na zemlju. Dingis se smeje nainu na koji krupni ratnik uspeva da odri ravnoteu.
Lov je uspean i obru je skoro sasvim zatvoren. Na stotine njegovih najboljih oficira sabija
ivotinje u tesnac. Ubrzo e ih gaziti kopitama i nabijati na koplja sve dok konjanici ne budu tik
jedan uz drugog, praznih tobolaca ali punih srca.
Dingis primeuje divlju maku i kree u poteru za njom. Zadovoljan je to Kaijun skree
sa iste putanje, preputajui bratu zadovoljstvo lova. Obojica su u kasnim tridesetim, ali i dalje
vrsti i u zavidnoj fizikoj formi. Po povratku svih vojskovoa i ratnika sa osvajakih pohoda,
Mongoli e zajedno krenuti u nove zemlje.
Naime, Dingis se iz kineske prestonice vratio prilino iscrpljen i dotuen boleu. Trebalo
mu je skoro godinu dana da povrati zdravlje. Slabost je sada samo runo seanje. S dolaskom
leta obnovio je staru snagu, a s njom i elju da pogazi one koji su se usudili da ubiju njegove
izaslanike. Iskreno eli da njegovi neprijatelji budu prkosni i snani kako bi u svojoj osveti
mogao jo vie da ih ponizi.
Dingis posee za strelom ali tobolac mu je prazan. Deaci i devojice u logoru ve
trkaraju sa svojim malim noevima, ekajui da oderu ubijene ivotinje za veliku gozbu.
Izviai kana obavetavaju da su Kasarova i Cubodajeva vojska na samo nekoliko dana
jahanja. Vojskovoe e biti doekane s pirinanim vinom i crnim airagom, kako i dolikuje.
Dingis se pita koliko su njegovi sinovi porasli u protekle tri godine. Raduje ga sama pomisao da
e uskoro jahati sa agatajem i Ogedajem, osvajajui nove zemlje u kojima e oni moda biti
kanovi. Dingis zna da se i oi vraa, ali to je stara rana koju ne eli da raskrvari. Uivao je u
proteklim godinama sa svojim enama i sitnom decom, ali nebeski otac mu je postavio novi cilj,
a veliki kan ne moe mirno da sedi dok ostatak sveta spava.
Dingis galopom pretie Kaijuna, ba u trenutku kada ovaj pljeska Arslana po ramenu.
Zemlja pod njima je crvena od krvi dok deaci trkaraju izmeu konja, uzbueno se dovikujui i
skupljajui ubijenu divlja.
Jeste videli kako sam sredio divlju maku?, pita ih Dingis. Dve strele i gotovo.

Svaka ast, dovikuje Kaijun, lica sjajnog od znoja. Jedan od deaka tri preblizu
njegovih uzengija i on sputa ruku da ga vrkne po glavi. Deak die glavu i naglo posre,
mamei smeh ostalih.
Arslan se smeka kada deak ustane i smrknuto gleda u kanovog brata pre nego to otri
dalje.
Ovi novi narataji su tako bezbrini, primeuje on. Ja se vie ni ne seam svog
detinjstva.
Dingis klima glavom. Deca u plemenima nikada nee znati za strah od gladi i progona
koji je iskusila njegova porodica. Oslukujui njihovu ciku i smeh, zapravo je zadivljen svojim
uspesima. Samo nekolicina nomadskih plemena i dalje luta dolinama i planinama rodne zemlje.
Sve ostale je okupio pod jednim barjakom, s blagoslovom nebeskog oca. Moda upravo zato ima
arku elju da se odazove i izazovu pustinjskih plemena. ovek bez neprijatelja se brzo opusti i
podgoji. Narodu je ivot dosadan kad nema nikog da se petlja u njihova posla. Dingis se smeka
kod ove misli. Na ovom svetu ne postoji manjak neprijatelja i on zahvaljuje duhovima to ih
broji na milione. Ne moe da zamisli drugaiji nain ivota, radujui se godinama koje dolaze.
Kada se Arslan ponovo oglasi, u njegovom glasu nema ni trunke prethodne ozarenosti.
Mesecima sam razmiljao, gospodaru, i zakljuio da je vreme da svoje mesto generala
prepustim nekom drugom. Previe sam star i moda previe oprezan za zimski pohod. Vojsci
treba neko mlai, ko e sve rizikovati sve zarad jednog bacanja kostiju.
Ma daj, pred tobom su jo godine ratovanja, uverava ga Kaijun.
Arslan odmahuje glavom, ekajui Dingisovu reakciju.
Vreme je da se povuem. Saekau da stigne moj sin elme, ali neu vie da naputam
domovinu. I dalje se zavetujem tebi, Dingise, u to ne sumnjaj. Ako ti kae da jaem, jahau
dok ne padnem. Stara dobra pria o smrti. Nijedan ratnik ne moe da padne sa sedla dok je iv.
Arslan zastaje da vidi je li kan istinski svestan njegove odanosti.
Nijedan ovek ne jae veno. Kukovi i ramena me sve vie bole, a ruke mi se koe i po
najmanjoj studeni. Moda je to zbog godina i godina kovanja metala. Ne znam.
Dingis pui usne, terajui svoju kobilu blie Arslanovom konju kako bi mogao da ga
uhvati za rame.
Uz mene si od poetka, kae mu. Niko me nije sluio s vie potovanja. Ako eli da se
povue i smiri, oslobodiu te zakletve.
Arslan povija glavu s vidnim olakanjem.
Hvala ti, gospodaru kane. Kada se uspravi, lice mu je preplavljeno emocijama.
Upoznao sam te kada si i sam bio progonjen. Video sam veliinu u tebi i poverio ti svoj ivot.
Znao sam da e ovaj dan doi i pripremio sam svog zamenika za mesto voe tumana. S tvojim
doputenjem, na to mesto bih postavio Curgadaja.
Niko ne moe tebe da zameni, odgovara Dingis. Ali bie mi ast da ispotujem tvoj
izbor i tvoju mudrost po poslednji put. uo sam za tog Curgadaja. Zovu ga jo i ebe, ili strela.
Arslan pravi grimasu. Ba tako. Upoznao si ga prole godine, u pohodu na Besudov klan.
Ubio je tvog konja.
Dingis iznenaeno zvidi.
Tako je! Znao sam da mi je ime poznato. Tako mi duhova, taj ume s lukom. Je li bilo tri
stotine koraka? Seam se, umalo da razbijem glavu.
Bio je malo pripit, gospodaru, ali ne previe. Veran ti je od dana kada si mu potedeo
ivot.
Dingis klima glavom.
Onda mu urui svoju zlatnu tablicu i pozovi ga u moj ator. Napraviemo gozbu u ast
tvog slubovanja. Pevae se pesme o tebi i hvalospevi nebeskom ocu, i svi mladi ratnici e znati
da veliki ovek odlazi iz njihovih redova.
Dok Arslan rumeni od ponosa, Dingis ga za trenutak zamiljeno gleda.

Dobie hiljadu konja iz mog krda i tuce slukinja za tvoju enu. Poslau tri mladia da te
uvaju pod stare dane. Nee biti sam, generale. Imae ovaca i koza dovoljno da se goji do
stote.
Arslan silazi s konja i elom dodiruje Dingisovo stopalo u uzengiji.
Velika mi je ast, gospodaru, ali ne treba mi toliko. S tvojim doputenjem, uzeu svoju
enu i neto malo ovaca i konja. Zajedno emo nai mirno mesto pokraj reke. U brdima vie
nema lopova, ako i ima, luk i ma su uvek uz mene. Toplo se smeka oveku koji je od
ogorenog deaka izrastao u osvajaa i vou velike nacije. Moda u izgraditi malu kovanicu i
iskovati poslednji ma koji e biti pokopan sa mnom. I dan-danas me umiruje zvuk ekia koji
odjekuje u mojoj glavi.
Dingisa peku suze u oima dok posmatra oveka koji mu je svih ovih godina bio kao otac.
Sjahavi s konja, kratko ga grli i za trenutak se deca oko njih umiruju, posmatrajui taj prizor.
To je dobar san, stare.
Zemlja oko reke Orhon je zelenija nego igde drugde. Sama reka je iroka i bistra. Pored nje ivi
dvesta hiljada mongolskih dua i isto toliko konja, prizor koji Kasar i Cubodaj zatiu kada stignu
u logor. Pod kanovim strogim vostvom, mongolski narod se umnoio i sa svih strana dopire
deji pla. Nakon povratka iz kineske prestonice, Dingis se na due vreme ulogorio pored reke,
odbivi da se vrati u Avragu. Tano je da e Avraga zauvek vaiti za sveto mesto koje je iznedrilo
naciju, ali ravnica je suva i a zemlja ravna. U poreenju s njom, orhonski vodopadi su pravi raj
za konje i ostalu stoku. Dingis esto pliva u dubokoj vodi, odravajui fiziku kondiciju.
Kasar grli svoju brau: Dingisa, Kaijuna, pa ak i Temuga koji nije ratnik ali zato
upravlja logorima i reava sporove meu porodicama. Kasar sa sobom dovodi Ogedaja. Deak je
tek napunio trinaest, ali mu je telo miiavo i vrsto, obeavajui oevu visinu i snagu. U otrim
crtama Ogedajevog lica braa prepoznaju deaka koji ih je nekad davno odrao u ivotu kada su
bili proterani iz plemena i osueni na gladovanje u divljini. Kasar tape Ogedaja po vratu i blago
ga gurka ka Dingisu koji ne skriva ponos.
Vet je s lukom i maem, brate, hvali ga Kasar, naginjui meinu crnog airaga.
Dingis uje ushieni cik svoje ene Borte i zna da e njegov sin uskoro biti okruen
enama.
Porastao si, Ogedaju, konano kae svom sinu. Veeras e mi priati o svojim
putovanjima. Posmatra kako Ogedaj formalno povija glavu, trudei se da sakrije svaku emociju.
Tri godine je dug period, ali Dingis je zadovoljan mlaahnim ratnikom u kojeg je njegov sin
izrastao. Osim utih oiju, Ogedaj je nasledio i njegovu smirenost. Stoga se Dingis ne usuuje
da ga zagrli, ne pred ratnicima koji e moda jednog dana pratiti Ogedaja kao to sada prate
njega.
Jesi li dovoljno mator da pije, deae?, pita Dingis, steui meinu airaga u rukama.
Kada ovaj klimne, otac mu dobacuje meinu i posmatra kako uzima veliki gutljaj. Deak je
oduevljen prizorom i zvucima svog naroda. Majka mu prilazi i grli ga, ali on ostaje ukruen,
pokazujui tako svom ocu da vie nije mali deak koji se topi u majinom zagrljaju. Borte jedva
da to primeuje, obujmivi mu lice dlanovima i plaui od sree to ga vidi ivog i zdravog.
Pusti ga, Borte, mrmlja Dingis iza nje. Dovoljno je zreo da ratuje sa mnom. Ali Borte
ne obraa panju na njegove rei i Dingis tiho uzdie, poputajui joj.
Srce mu se stee kad ugleda Cubodaja koji jae ka njemu. oi mu je s desne strane.
Obojica silaze s konja i Dingis primeuje oijev hod uroenog ratnika. Rastom je premaio
kana, ali njegove tamne oi Dingisa i dalje podseaju da je sin nekog drugog oveka. Kan i
dalje ne zna kako e reagovati na oija, ali nagoni mu govore da prvo pozdravi Cubodaja.
Generale, jesi li ih sve potukao?, razdragano pita.
Cubodaj uzvraa kikotom.
Nagledao sam se svega i svaega, gospodaru kane. Otiao bih i dalje da nisi naredio
povratak. Znai, rat?

Senka prelazi preko Dingisovog lica, ali on odluno odmahuje glavom.


Kasnije emo o tome. Arslan se povlai s mesta generala pa prireujemo gozbu u njegovu
ast. ekamo jo da stigne elme.
Cubodaj ne skriva da ga ova vest alosti.
Veliki sam mu dunik, gospodaru. Ali imam dobrog pesnika. Smem li da ponudim
njegove usluge?
Dingis se osmehuje.
Za naeg najboljeg kovaa i zapovednika imam tuce pesnika i pripovedaa koji se kao
divlje make bore za tu ast, ali tvoj ovek moe da im se pridrui.
Dingis osea na sebi pogled oijeve majke. Borte se radovala javnom prihvatanju
njenog prvenca i pre nego to je ula za njegov povratak. Najednom vlada neprijatna tiina i
Dingis se konano okree prema oiju. Teko je ostati miran pod tim prodornim, crnim
pogledom. Niko u logoru se nije usuivao da gleda u kanove oi kao to je to inio oi.
Dingisu srce poinje da tue, kao pred susret s neprijateljem.
Drago mi je da si zdrav i snaan, oe, kae oi, glasa dubljeg nego to je Dingis
oekivao. Kada sam otiao, jo si se oporavljao od kineskih rana.
Dingis primeuje da Cubodaj trza rukom, kao da eli da uutka oija. General je
otroumniji od deaka, oigledno. Mladi ratnik ponosno stoji pred kanom, kao da nije tatarsko
kopile, nimalo omiljeno meu porodicama.
Dingis s naporom obuzdava svoju preku narav, ponajvie zbog prisustva svoje prve ene,
oijeve majke.
Izgleda da me je teko ubiti, tiho uzvraa kan. Dobro doao u moj logor, oi.
Kanov sin nepomino stoji, iako ova formalna objava gostoprimstva ostalima moe da
zazvui kao svojevrsna uvreda. Iste rei nije uputio ni Cubodaju, ni Kasaru. Bile su suvine.
Velika mi je ast, gospodaru kane, odgovara oi, povijajui glavu kako njegov otac ne
bi proitao bes u njegovim oima.
Dingis klima glavom, spazivi da mu je lice bledo i napeto kad konano prihvati majinu
ruku. Borte ne skriva suze radosnice, ali izmeu nje i njenog prvenca ima vie uzdranosti nego
u susretu sa Ogedajem. Uostalom, nije lako zagrliti visokog mladog ratnika u kojeg je oi
izrastao. Pre nego to Dingis stigne da odreaguje, oi se okree prema svom mlaem bratu i
sva napetost iz njega nestaje.
Vidi ti njega, smeje se oi.
Ogedaj se smeka i prilazi da une starijeg brata u rame. Sledi kratka lekcija iz rvanja koja
se zavrava Ogedajevom glavom ukletenom ispod oijevog pazuha. Dingis nervozno
posmatra scenu, elei da kae neto to bi upristojilo oija. Umesto toga, oi odguruje
Ogedaja, uprkos njegovom negodovanju to mu je razbaruio kosu.
Kan nije zvanino otpustio svoje sinove i sada otvara usta sa namerom da to uini.
Tvoj sin se dobro pokazao, gospodaru, uskae Cubodaj pre nego to ovaj progovori.
Predvodio je hiljadu ratnika u bici protiv ruskih vitezova i ljudi su ga uvaavali.
Dingis se mrti, znajui da mu je prilika izmakla.
Da ga nisi obuio malo prebrzo?, uzvraa kan.
Neko slabiji bi se sloio s ovom konstatacijom, ali ne i Cubodaj. Odluno odmahuje
glavom, naklonjen mladiu o kojem je brinuo tri godine.
Brzo je nauio ta znai biti voa ljudima koji iz tebe crpe snagu. Moji pesnici su ispevali
pesme o oiju, a i ratnici dobro govore o kanovom sinu. Roen je za vou. Nemam vee hvale
od ove.
Dingis gleda u oija koji se smeje sa Ogedajem. Zajedno izgledaju kao deaci koje je
nekada odgajao u svom atoru. Nevoljno klima glavom pre nego to opet progovori.
Loa krv moe da izbije na povrinu kad-tad, generale. U napadu, kad najmanje oekuje,
moe da se preokrene. Bolje ti je da ne rizikuje ivot.
Cubodaj ne moe da se usprotivi kanu a da ga pri tom ne uvredi, iako izgara od elje da ga
razuveri. Ipak, njegova bitka ostaje samo u njemu i on pokorno sputa glavu.

elme i agataj stiu za tri dana, dodaje Dingis neto vedrije. Tada e videti mog
treeg sina i shvatie zato sam ponosan na njega. Osvetliemo zemlju bakljama i jeemo i
piemo tako da e se godinama pamtiti.
Tvoja volja, gospodaru, uzvraa Cubodaj, potiskujui nezadovoljstvo. U protekle tri
godine je bio svedok oijevog stasavanja u pravog mukarca, sposobnog da predvodi veliku
vojsku. Cubodaj u njemu nije primetio slabost i siguran je da ume dobro da proceni oveka. Dok
prati kanov pogled ka njegovom najstarijem sinu, Cubodaj saosea sa bolom koji oi verovatno
osea. Niko ne zasluuje da ga roeni otac tako odbaci. Ako bude imao sve vojskovoe pod
sobom, oi e zbog prezira svog oca i sam prezirati ceo svet. Kada se Dingis pridrui Kasaru i
Kaijunu, Cubodaj tuno odmahuje glavom pre nego to mu lice postane bezizraajno i pridrui
se ostalima u pripremi gozbe. elme i agataj uskoro stiu, ali on se ne raduje to e Dingis
veliati svog drugog sina vie nego prvog.

elme se naglo budi iz sna i uspravlja u krevetu, oslukujui zvuke u mrklom mraku. Dimnjak
na njegovom atoru je pokriven i treba mu vremena da se privikne na tamu. S njegove leve
strane, Kineskinja se pospano mekolji i on prua ruku da joj dodirne lice.
Budi tiha, apue joj. Prepoznaje uobiajene zvuke u logoru: rzanje konja, smeh i pla u
noi koji ga obino uspavljuju. Sve su to zvuci njegovog naroda. Ali poput divljeg psa, jednim
deliem svog bia uvek ostaje budan. Previe je iskusan da bi ovaj neprijatan oseaj opasnosti
odbacio kao da je ruan san. U potpunoj tiini, skida krzneni pokriva sa sebe i ustaje, svestan da
na sebi ima samo stare pantalone.
Zvuk je dalek i tih, ali nepogreivo podsea na izviaki rog. Dok ravnomeran ton zamire,
elme grabi ma koji visi na centralnom stubu. Brzo navlai izme, preko golih ramena
prebacuje dolamu i izlazi u no.
Logor je ve uveliko budan. Oko njega, pospani ratnici se roptavo penju na svoje konje.
Ostao im je samo jo jedan dan jahanja do Dingisovog logora, ali elme ne moe da pretpostavi
ko je toliko lud da rizikuje jaui po noi. Jedan krtinjak na pogrenom mestu je dovoljan da
konj polomi nogu. elme ne moe da zamisli neprijatelja u pustoj ravnici, bar ne onog koji bi se
usudio da ga napadne. Ipak, bie spreman na sve. U njegovom logoru ga nita nee iznenaditi.
agataj mu prilazi trei, pomalo teturavo posle pozamane koliine airaga pred spavanje.
Mladi pravi grimasu kada se upale lampe oko elmeovog atora, ali general nema milosti.
Ratnik mora uvek da bude spreman za pokret, pa ak i onaj koji likom neodoljivo podsea na
Dingisa.
Uzmi sto ljudi, agataju, nareuje mu, ne skrivajui usplahirenost. Izvidite oko logora.
Nekog ima tamo.
Mladi povija glavu i hita na zapovest, ve zvidei potinjenim zapovednicima. elme
okuplja svoje ratnike, organizujui ih bez oklevanja. Sa izviaima e dobiti na vremenu, a
vreme se nikad ne gubi. U mraku se formiraju vrste i logor najednom oivljava. Svaki mukarac,
ena i dete pripremaju oruje, pakuju stvari i dovlae zaprena kola. Teko naoruani straari u
parovima tre kroz logor u potrazi za napadaima ili lopovima.
elme stoji nasred logora, motrei na mete oko sebe. Ne uju se povici za uzbunu, ne jo,
ali se zato izviaki rog opet cvili negde u daljini. Po treperavom svetlu uljanih lampi, sluge mu
dovode omiljenog kopca i pun tobolac.
U vreme kada elme odjae u mrak, njegova vojska je ve spremna za pokret. Prvih pet
hiljada konjanika jae s njim, sve prekaljeni ratnici. Meutim, nijedan ne voli da se bori po
mraku, jer se konji lako povreuju. elme stee zube, zanemarujui zimu koju osea prvi put
otkad se probudio.
Dingis galopira kroz no. Pijan je ali toliko lak, da ni ne osea uzengije koje ga jedino vezuju za
konja. Po tradiciji, te veeri je naeo svaku meinu airaga, prosuvi nekoliko kapi za duhove koji
uvaju njegov narod. Nad gozbenom vatrom se izbljuvao vie puta tako da mu koa i dalje bridi
od vrelog dima. Uprkos svemu, niz grlo je sasuo pozamanu koliinu airaga, prestavi da broji
naete meine.
Slavlje je poelo dva dana ranije u ast povratka njegovih sinova i vojskovoa. ak je i
oi smekao pred velikim ovalima peenog mesa. Kasar i Ogedaj su takoe uivali u raskonoj
gozbi. Prethodnih godina su jeli svakojaku hranu, ali ni u korejskim ni u kineskim zemljama nisu
mogli sebi da priute domau peenu ovetinu koja se, usoljena i zakopana, uva za posebne

prilike. Kasaru su oi bile pune suza, ne toliko od gorine trulog mesa koliko od sree to ga opet
jede. Niko mu nije verovao, ali to vie nije ni vano.
Kada je slavlje bilo na vrhuncu, najsnaniji ratnici su se oteturali u atore u potrazi za
enama. Mlade Mongolke su bile poteene, jer su kineske robinje i zarobljene Ruskinje bile
mnogo laki plen. Njihovi krici odjekivali su do jutra, nadjaavajui pesmu pored vatre.
Veselje se trajalo tri dana. Neki pojci su pevali stihove u starom stilu od samo dva tona.
Drugi su pripovedali glasno, skreui panju svih koji su eleli da ih uju. Guva oko logorskih
vatri je rasla, dostigavi vrhunac negde pred zoru.
Kasar prve noi nije uopte spavao, prisea se Dingis, traei pogledom senku svoga brata
u tami. Na kraju drugog dana Dingis je sluao kako pesnici ispredaju svoje balade o Arslanu,
ekajui povratak njegovog sina. Tada je Dingis lino dopunio Arslanov pehar.
agataj i elme su nedaleko odavde, Arslane, doviknuo mu je, nadjaavajui svirae.
Hoe da ih presretnemo?
Arslan se pijano osmehnuo i klimnuo.
Poveu im pojce da uju pesme o tebi, stare, nastavlja Dingis, zapliui jezikom.
Ideja mu se veoma svidela i vedra srca je okupio svoje generale. Cubodaj i oi su naredili da
im dovedu konje, Kasar i Ogedaj su jedva stajali na nogama. Dingis nije mario za kiseli vonj
bljuvotine oko svojih sinova.
Kaijun je kanu doveo njegovu sivu kobilu.
Ovo je suludo, brate!, upozorio ga je. Ko jo jae nou? Neko moe da pogine.
Dingis je samo odmahnuo rukom i pijani ljudi oko njega su oduevljeno poklicali. Tu mi
je porodica, tu su generali, tu je kova Arslan i Cubodaj Odvani. Neka nas se zemlja plai ako
padnemo. Probiemo je svojim tvrdim glavama! Spremni?
Spremni, brate moj!, uzvratio je Kaijun, poprimajui divlje raspoloenje. Zajedno su
odjahali na elo omanje kolone koja je bivala sve dua. Uskoro im se pridruio i aman Koku,
jedini koji je delovao trezno. Dingis je pogledao u svog najmlaeg brata, Temuga, koji je stajao
po strani i s negodovanjem odmahivao glavom. Ali Dingis se na to nije obazirao. Beskorisni
lenjivac nikad nije umeo da jae.
Kan se jo jednom osvrnuo oko sebe, gledajui u lica njemu odanih prijatelja i
proveravajui imaju li svi pune meine airaga i pirinanog vina. Ne bi valjalo da im ponestane.
Pridruilo im se i desetak pojaca, lica blistavih od uzbuenja. Jedan je poeo da zavija borbene
stihove, dovodei Dingisa u iskuenje da ga obori s konja i ostavi tu.
Na nebu nije bilo zvezda, ali je kan mogao da vidi svoje sinove, brau i generale.
Nasmejao se ideji da bi neki zalutali lopov mogao da se isprei tako krvolonoj grupi.
Dau svoju belu kobilu svakom ko me pretekne do logora u kojem su elme i moj sin
agataj. Zadrao se jo samo toliko da osmotri divlje osmehe na licima svojih ljudi.
Jaite ako imate srca!, zaurlao je i zario pete u sapi svoje kobile, terajui je u galop. Ne
ekajui ni asa, ostali su uz buno pohitali za njim. Oko dve hiljade ratnika pratilo je kana kroz
mrklu no, ali ga niko nije sustigao. I nijedan nije posrnuo, iako je zemlja bila tvrda i surova, a
svaki pad bi znaio mogui gubitak ivota.
Jahanje u punoj brzini pomae Dingisu da malo razbistri misli i umanji bolno pulsiranje u
levom oku. U blizini je reka, sea se on. Pomisao na umakanje glave u ledenu vodu vrlo je
primamljiva.
Vedro raspoloenje mu naglo splanjava kada oseti pokret u tami. U jednom otkucaju srca
Dingis se pita da li je previe rizikovao ivot, krenuvi bez barjaka, bubnjeva i ostalih obeleja
kana. Ipak odluuje da potera kobilu jo bre. To mora da su elmeovi ljudi koji zauzimaju
poloaje, zakljuuje Dingis, jaui mahnito ka samom centru gde e zatei svog generala.
Kasar i Kaijun su tik iza njega, dok im se oi polako pribliava, skoro leei potrbuke
na sedlu i ne doputajui svom konju da posustane.

Kolona u obliku strele juria ka elmeovom logoru, pretiui kana. Najednom, dva
konjanika padaju kada im se konji sapletu o nevidljive prepreke. U potpunom mraku, oni iza se
sapliu o njih, ne uspevajui da se zaustave na vreme. Jo tri konja lome prednje noge i nemono
padaju. Neki od oborenih ratnika ustaju, smejui se jer su sauvali ivu glavu, a neki ostaju da
lee. Dingis nita od toga ne vidi i ne uje, usredsreen samo na to da to pre ugleda elmea i
svog sina.
A i kako bi kad oi ne uzvikuje upozorenje im spazi elmeove izviae. Njegov
prvenac odluuje da uleti pravo meu nervozne ljude sa zategnutim lukovima. Dingisu ne
preostaje nita drugo nego da slepo jae kroz no.
elme kilji u mraku. Njegovi ljudi su spremni. Konjanici koji sumanuto jau kroz tamu samo
to nisu stigli. elme je proirio krila oko kolone kako bi napadai ujahali duboko u njihove
redove. Iako ne vidi dalje od prsta, osea napetost u vazduhu i srce mu udara sve bre.
Meutim, neto mu govori da saeka. Ovaj na elu mora da je Dingis. Ko bi drugi bio
toliko razuzdan? Ali niko ne uzvikuje upozorenje. elme zna da nee dozvoliti neprijatelju da
direktno napadne njegove najbolje ljude. Prvo e poslati kiu kopljita.
Opet napree oi, okreui glavu levo i desno ne bi li bolje razaznao senke u pokretu. Je li
mogue da je ovo kan? Zakleo bi se da uje kako neko u daljini peva. Dok u tami stoji sam,
osvetljen jednom bakljom kako bi bio vien, elme podie ruku i hiljadu lukova se zatee kao
jedan.
Na moj znak!, uzvikuje on, najglasnije to moe. Lice mu se znoji, uprkos blagom
nonom povetarcu, ali ne sme da se plai. Nema nikog s kim bi se konsultovao, koga bi pitao ta
da ini. Odluka je samo njegova. elme baca poslednji pogled na crne jahae i nervozno se
smeka, odmahujui glavom. Bio je u pravu.
Spusti oruje!, izbezumljeno vie. Pusti ih da priu! iri poredak.
Njegovi oficiri ponavljaju zapovesti du vrsta. elme moe samo da eka i uveri se hoe li
im konjanici prii ili se divlje zaleteti u njegove ljude. Mutne senke su na samo sto koraka,
opkoljene sa obe strane njegovim ljudima. Pedeset koraka i jo galopiraju za ovekom koji ih
vodi duboko u zamku.
elme uje povike po krilima kada njegovi ljudi prepoznaju prijatelje i roake. Iz grudi mu
se otima uzdah olakanja. Zahvaljuje se nebeskom ocu na dobrom instinktu. Utom se istinom
prolama zagluujui zveket kada elo kolone udari u njegove ljude. Konji i ratnici padaju i
najednom svi diu maeve i zateu lukove.
Baklje! Dajte ovamo baklje!, urla elme. Robovi tre da osvetle ratnike koji stenju na
zemlji pored svojih koprcavih konja.
elme prepoznaje Dingisa i naglo bledi, strepei da bi kan zbog ovoga mogao da mu
presudi. Je li trebalo da se povue ili da otvori prolaz kako bi neometano uli u logor? utke
posmatra kako Dingis otvara oi i psuje, ustajui s naporom. elme pokazuje dvojici ratnika da
pridre kana, ali ovaj odbija pomo.
Generale, gde si?, vie Dingis, odmahujui glavom.
elme mu pristupa, gutajui nervozno kada vidi da Dingis dodiruje tanak mlaz krvi na
svojoj bradi.
Tu sam, gospodaru kane, odgovara, uspravljajui lea. Ne usuuje se da pogleda ostale
ljude koji lee unaokolo i previjaju se od bolova, iako razaznaje Kasarov ljutiti glas dok
pokuava nekog da prizove svesti.
Dingis die glavu, konano fokusirajui pogled na elmea.
Jesi video, generale? Niko nije probio tvoju vrstu pre mene?
elme zbunjeno trepe. Video sam, gospodaru kane.
Dingis zadivljeno klima glavom onima iza sebe.
No tek to je poela a mene ve boli glava.

Zatim se ceri i elme primeuje da je polomio zub s prednje desne strane. Dingis pljuje
krv u travu, a zatim gleda u ratnika koji se gri na zemlji.
Daj baklje, elme. Tvoj otac je negde ovde, iako nije bio brz kao ja. Ni blizu. Ako je
Arslan i dalje iv, utopie svoj ivot u jelu i piu koje ima.
Dobro doao u moj logor, gospodaru kane, zvanino kae elme. Kad primeti veselo
raspoloenje meu ljudima koji su upravo dojahali, poinje i sam da se ceri. ak i njegov otac se
kikoe dok ustaje uz pomo mladog ratnika do sebe.
Znai, neunitiv si, mrmlja elme svom ocu.
Arslan slee ramenima i vrti glavom, oiju sjajnih od naleta snanih oseaja.
ko sme da se usudi? Sve nas je povukao za sobom.
elmeovih deset hiljada nastavlja da slavi. Bude se ak i deca da vide velikog kana koji je
stigao u logor. Dingis ih neno miluje po glavicama, iako je nestrpljiv da vidi svog sina
agataja. U daljini uje rog koji najavljuje dolazak izvidnice i zna da je on meu njima. Ne moe
da krivi elmea za ovaj nesporazum, ali elja da vidi svog sina bila je jaa od svega.
elmeove sluge donose vino i hranu za pridolice. Velike logorske vatre od finog
korejskog drveta neobuzdano gore, bacajui svoj zlatasti sjaj u irokom krugu. Vlana trava je
pokrivena debelim pokrivaima od krzna i platna. Kada zauzme svoje poasno mesto, Dingis
seda skrtenih nogu. Arslan je s njegove desne strane. Kaijun, Kasar i Cubodaj mu se pridruuju
pored vatre. Meina pirinanog vina ide od ruke do ruke. Kada se krug popuni, oi seda s
Kasarove desne strane kako bi Ogedaj bio to dalje od oca. Stariji ratnici to ne primeuju, ali
oi veruje da Kaijun vidi sve. aman Koku izvodi ritual blagodarenja nebeskom ocu za
uspene elmeove pohode i bezbedan povratak kui. oi posmatra kako aman skakue i
kreti, prskajui nevidljive duhove kapljicama airaga. Nekoliko kapi pada oiju na lice,
kotrljajui mu se niz obraze.
Kada Koku sedne na svoje mesto, muziari nameu melodini ritam koji se pronosi
logorom, kao poruen. Mukarci i ene pevaju i igraju pored vatre, sve dok ih ne oblije znoj.
elmeovi podanici su poastvovani posetom velikog kana.
oiju je lice rumeno od jake vatre. Dok sedi i zuri u vojskovoe svog oca, presree
Kaijunov pogled i brzo sputa svoj. Taj kratki kontakt dovoljno je rekao. oi se ne usuuje da
digne glavu, znajui da Kaijun upravo to eka. Oi su ogledalo due i njih je najtee
zamaskirati.
Kada agataj konano dojae, prati ga vriska njegovog jaguna. elme je srean to na
agataju ne primeuje znake pijanstva s poetka noi. Dingisov drugi sin deluje neobino
vitalno i snano kada sjae sa svog konja.
Kan ustaje da ga pozdravi i ratnici odobravajue kliu kada otac prihvati ruku svog sina i
potape ga po leima.
Izrastao si, deae, primeuje Dingis. Oi mu iskre od vina. agataj duboko povija
glavu, kao to se oekuje od savrenog sina.
agataj ostaje pribran i uzdran dok se rukuje sa oevim generalima. oijeva pritajena
netrpeljivost prema bratu se razbuktava kada primeti njegovo impozantno dranje i bele zube.
Ima samo petnaest, a jedva da je zaradio neki oiljak na podlakticama. Dingis je vidno ponosan
na agataja. Kada oi shvati da ga otac poziva da sedne pored njega, zahvalan je vatri koja
skriva gnevno rumenilo na njegovom licu. agataj gleda u oija i za trenutak u njegovim
oima prepoznaje staru detinju mrnju, ali se ne trudi da nae rei koje bi uputio svom starijem
bratu. ak ni posle tri godine razdvojenosti oi ne uspeva da obuzda bes koji postaje skoro
neizdriv. U otkucaju srca udi da se probije izmeu pijanih ratnika i obori agataja na zemlju.
Snaga mu se skuplja u ramenima dok zamilja kako zatee luk. Sreom, Cubodaj ga je nauio
strpljenju. Dok Dingis agataju puni pehar, oi mirno sedi i sanjari o ubistvu, smekajui se
sebi u brk.

U cik zore, Cubodajevi pojci uveliko raspredaju priu o Jazavijim ustima, gde je Arslan potukao
najveu vojsku koju su ikad videli. U prisustvu Dingisa i njegovih generala, pesnici su iskreniji
nego obino. Sve znaju o hrabrom prelasku mongolske vojske preko visoke planine pre
osvajanja Pekinga. Svaki ovek se sea tih krvavih dana, s ponosom i strahopotovanjem koje
samo vino moe da im rasplamsa u krvi. Niko ne razume ta znai suprotstaviti se kineskom
carstvu - i videti njen pad. Jazavija usta bila su njihov prolaz u novi svet: opasniji i vei.
Mongolski ratnici su se odmetnuli na daleki istok i spalili Peking.
Izlazee sunce obasjava hiljade konjanika koji kreu iz logora u podnoju reke Orhon,
mnogi sa enama i decom na sedlima. Dingis je kan i moe da jae gde mu se prohte, ali svi
ele da uju prie o Arslanu. Sa svitanjem se utiava graja nekoliko stotina pijanih grla. Pojci i
amani su promukli od svenone pesme.
Ni sam Dingis ne moe da veruje koliko ljudi eli da uje prie iz ranih dana, ali njegov
narod mirno sedi, gladan prie, ukljuujui i one koji su celu no pili i lica su im masna od
peenja. Kan slua anegdotu kako ga je Arslan izbavio iz jame i treptanjem odagnava suze pri
bolnom seanju na imena koja godinama nije uo. Arslan je bio prvi ovek koji mu se zakleo na
vernost, obeavi mu konje, atore, so i krv, kada Dingis nije imao nita osim izgladnele majke,
nejake sestre i poludivlje brae. Bio je to najvei dokaz odanosti i potovanja, prisea se Dingis.
Arslan je bio svedok njegovog sazrevanja i osvajakih poetaka. Sutina iskrenog pripovedanja o
neijem ivotu je u tome da svi oni koji uju zapamte ta je veliki ratnik proteklih godina
postigao.
Pripovedai odlaze na poinak da odmore grlo i pripreme se za tree vee glavne proslave
kojoj e prisustvovati ceo mongolski narod.
Meutim, Dingisu nije bila prvobitna namera da na ovom mestu velia svog prvog
generala. Reka je predaleko, panjaci su proreeni a zemlja krevita i suva, primeuje on dok
zadovoljno olakava beiku. Ipak, upravo ta promenljiva priroda ga nagoni da stalno ide dalje.
Njegov narod se ne sme uljuljkati, opominje se kan. Mora biti ilaviji od onih koji ive u
gradovima.
Misli mu prekidaju povici i klicanje ratnika skupljenih oko jedne zaprege, poput roja pela.
Dingis okree glavu i vidi kako se agataj penje na zaprena kola. Potom uje ivotinjsku riku
koja momentalno utiava okupljenu masu, i od koje mu se die kosa na glavi. S rukom na
balaku svog maa, Dingis se probija kroz masu koja mu momentalno pravi prolaz do zaprege.
Njegovi generali su okupljeni oko gvozdenog kovega postavljenom na zaprena kola. Ali
Dingis ne gleda u njih, niti u agataja, koji tu stoji kao ponosni vlasnik. Zver iza reetaka je
vea nego ijedna velika maka koju je ikad video. Dingis u neverici odmahuje glavom,
sklapajui jedno oko pod naletom bola od slomljenog zuba i pulsirajue glavobolje. Da bi utrnuo
bol, pokazuje rukom da mu donesu jo airaga. Dok uzima par gutljaja, pogled ne skida sa
ivotinje koja nervozno etka iza reetaka, besno kezei onjake. uo je za narandastog tigra,
ali pogled na ovoliku eljust i rep kojim zver nervozno mlatara tamo-amo, ledi mu krv u ilama.
U tim utim oima prepoznaje izazov koji u oveku moe da probudi samo divljenje.
Zar ovo nije poklon za kana?, pita agataj.
Dingis ga ni ne gleda, to delimino srozava agatajevo raspoloenje. Okupljena masa
uti kao zalivena, ekajui kanovu reakciju. elme se neprijatno premeta s noge na nogu.
Dingis mu se konano obraa.
Nikad nisam video ovoliku zver generale. Kako si je ulovio?

Tigar je poklon za tebe, gospodaru, iz korejskog carstva. Odgojen je u kavezu ali nije
nita manje divalj. Kau da obara svakog konjanika, ubijajui i oveka i konja.
Dingis prilazi kavezu, zurei u tigrove oi. ivotinja instinktivno skae ka njemu,
obarajui kavez na stranu sa reetkama. Pri tom ga kai svojom velikom apom, ali Dingis je
previe pijan da bi osetio bol. Iznenaeno gleda u krv koja ikti kroz pocepani rukav. Jedna
kanda mu je napravila duboku ranu u mesu.
Kakva brzina..., zadivljeno mrmlja on. ak i zmije su sporije. A tek veliina! Sad
verujem u priu o obaranju konjanika. Ova eljust moe da odgrize ljudsku glavu. Kan se blago
ljulja dok govori ali niko ne progovara ni re kako ne bi postideo kana.
U Koreji postoje ratnici koji love samo tigrove, objanjava agataj neto poniznijim
glasom, ali rade u grupama i koriste lukove, strele, koplja i mree. agataj baca pogled ka
oiju i lice mu postaje zamiljeno. Njegov brat je zadivljen ivotinjom ba kao i Dingis, ali
obojica stoje preblizu reetaka.
uvaj se, oi, upozorava ga agataj. Moe i tebe da napadne.
oi ga iba pogledom. Ne eli da mu protivurei ali ne moe ni da slua hvalospev o
ivotinji dok mu otac stoji tu i krvari.
Jesi li iao u lov na jednog ovakvog tigra u korejskoj zemlji?, pita oi.
agataj slee ramenima.
Oni su uobiajena pojava u carskim palatama. Neto u oijevim hladnim oima ga tera
da nastavi. Mogao sam, ali nisam hteo.
isto sumnjam, zajedljivo uzvraa oi. elme ne bi rizikovao tvoj ivot zbog jednog
ovakvog udovita.
agatajevo lice naglo rumeni dok se oni oko njega kikou. Samo trenutak ranije
gospodario je masom, ali njegov otac i brat kao da su mu namerno upropastili trenutak slave.
Sada je prinuen da brani svoje dostojanstvo. Kao petnaestogodinjak, moe samo da pljune i
ustremi se na onoga koji ga je i izazvao.
A ti, oi? Sme li da se suoi sa tigrom? Kladim se da ne sme.
elme otvara usta da umiri deake, ali je oijev bes vei i bri.
Navedi svoje uslove, brate, sike oi. Pokazau ovoj tvojoj zveri gde joj je mesto.
Uostalom, prolila je krv naeg oca.
Ne glupirajte se. Pijani ste, umiruje ih elme.
Neka, pusti ga, brzo odgovara agataj. Kladim se u sto zaprega mog dela korejskog
nameta. Slonovaa, metal, zlato i drvo. Odmahuje rukom kao da to nije nita. Ako ubije tigra,
sve e biti tvoje.
A ti e kleati preda mnom, na oigled celog plemena, dodaje oi. Od srdbe poinje
da gubi razum. Oi mu iskre dok pilji u agataja, ali mlai brat se smireno ceri.
Za to e morati da ubije vie od jednog tigra, brate. Za to e morati da bude kan. A
moda ni to nee biti dovoljno.
oi se hvata za ma i verovatno bi ga isukao da ga elme na vreme ne zgrabi za ruku.
ta je s vama? Svaate se kao deca. I to u noi kada se odaje poast mom ocu. Tigar je
carev poklon kanu. Niko drugi ne moe da odlui ta e biti s njim. Oi mu gnevno sevaju i
agataj sputa pogled, momentalno se pokorivi njegovoj volji. Ovo je rezultat mukotrpne obuke
i ivotnih lekcija. Navika poslunosti generalu je duboko ukorenjena.
Sasluavi prepirku, Dingis se konano oglaava.
Prihvatam poklon, mirno kae. Njegov ute oi su skoro iste boje kao kod velike make
koja rei iza njihovih lea. oi i agataj povijaju glave ne elei da rasrde svog oca. Kada
popije, Dingis ume i da nasrne na oveka koji pred njim ne spusti pogled.
Moemo da organizujemo borbu u areni, zamiljeno predlae Dingis, sa zailjenim
maevima i kopljima u sredini. Tako jedan ovek moe da se suoi sa tigrom, ako eli.
Ova vrsta je opasnija nego ijedna druga, upozorava ga elme. Tu su ene i deca...
Najednom je razapet izmeu potrebe da se pokori svom kanu i ludila u koje bi se ovaj zaista
upustio.

Onda skloni ene i decu, generale, uzvraa Dingis, sleui ramenima.


elmeova poslunost je prevelika da bi se pobunio. Dok pokorno sputa glavu, agataj se
ne usuuje ni da ga pogleda.
U redu, gospodaru. Moji ljudi e debelim daskama ograditi prostor. Posluie i
katapultovi.
Dingis klima glavom, jer ga ne zanima kako e problem biti reen. Okree se prema
oiju i hvata njegov zapanjeni pogled. ak i agataj je iznenaen, ali veliki kan donosi sve
odluke, a njima preostaje samo da ute i gledaju.
oi, ako ubije zver, tvoj brat e moda ipak kleknuti pred tobom, tiho kae Dingis.
Plemena te gledaju, deae. Hoe li u tebi videti kana?
Ili le, ili oboje, uzvraa oi bez oklevanja. Ne sme sada da popusti, ne pred ocem i
agatajem koji to jedva eka. Die pogled ka tigru i veruje da e ga ubiti, ali na neki nain ne
mari zbog toga. I ranije se susretao sa smru, borei se rame uz rame sa Cubodajem. Kao
sedamnaestogodinjak, u stanju je da stavi svoj ivot na kocku i ne misli ni o emu drugom.
Spreman sam, kae oi, kroz uzdah.
Onda sklepajte arenu i dovucite kavez, nareuje Dingis.
Dok elme sa svojim ljudima otpoinje pripreme, oi poziva agataja da mu prie. I
dalje zateen, mlai brat lako skae sa zaprege, zaljuljavi je pri tom i izazvavi novi talas
reanja tigra.
Trebae mi dobar ma da dokrajim ovu zver, snishodljivo e oi. Tvoj.
agataj suava pogled, skrivajui pobedniki osmeh. oi nee preiveti borbu s tigrom.
Zna da Korejci ne kreu u lov bez najmanje osam ljudi, i to vrhunski obuenih. agataj zuri u
oi mrtvog oveka i ne moe da veruje svojoj srei. Bez dvoumljenja odvezuje remen maa koji
mu je Dingis poklonio pre tri godine. Za trenutak osea kako mu veliki teret spada sa pojasa, ali
srce mu je puno.
Dobiu ga nazad kad ti ova zver odgrize glavu, mrmlja, dovoljno tiho da niko ne uje.
Videemo, uzvraa oi, gledajui u kavez. agataj prati njegov pogled i glasno se
smeje.
Ovako je najpotenije, oi. Nikad ne bih prihvatio kopile za svog kana. Rekavi to,
okree se i odlazi, ostavljajui oija da besno zuri u njegova lea.
U suton sledeeg dana, improvizovana arena je gotova. Pod elmeovim budnim okom, sainjena
je vrsta konstrukcija od korejske hrastovine i bukovine, uvezane debelim uadima i poduprte
katapultovima na svakom spoju. Arena je iroka etrdeset koraka i nema ni ulaz ni izlaz. oi e
morati da preskoi ogradu da bi otvorio kavez.
Na elmeov znak, du celog kruga se pale baklje, osvetljavajui narod koji se tiska okolo.
Isprva se ini da e spektakularnu borbu videti samo oni koji mogu da se popnu na visoku
drvenu ogradu, ali Dingis eli da to vie ljudi uiva u zabavi i stoga elme koristi zaprege kao
platforme sa spoljne strane ograde, pravei neku vrstu drvenih tribina. Radoznali narod navire
poput mrava i mnogi nespretni i pijani padaju sa zaprega koje ne mogu da podnesu toliku masu.
Dingis i njegove vojskovoe imaju najbolja mesta za gledanje, koristei priliku da se jo
malo podnapiju. Iako je kraj treeg dana proslave u Arslanovu ast, ceo logor zna da e se kanov
sin boriti protiv krvolone zveri i svi su uzbueni ovim prizivom smrti. Temug pristie sa
poslednjom kolonom zaprege iz glavnog logora pored reke Orhon i odmah sa ratnicima uzima
uee u opkladi koliko dugo e trajati borba. Niko se ne kladi na to da e oi pobediti jer
protiv udovita ogromnih eljusti, otrih kandi i dugog, debelog repa niko nema anse.
Kada padne no, arenu osvetljavaju samo baklje, podseajui iz visine na veliko zlatno oko
mongolske nacije. Deaci sa bubnjevima poinju da udaraju ratniki ritam. oi, koji se celo
popodne odmarao u elmeovom atoru, svakog asa treba da stigne.

elme stoji i gleda u mladia koji sedi na njegovom niskom krevetu sa oevim maem
poloenim na kolena. oi na sebi ima teki oklop sa gvozdenim ploicama od vrata do kolena,
koji je dobio od Cubodaja. U atoru se osea jak vonj kiselog znoja.
Zovu te, kae elme.
ujem, odgovara oi stisnutih usana.
Ne mogu ti rei da ne mora da ide. Mora. elme prua ruku sa namerom da uhvati
mladia za rame i donekle ga ohrabri, ali odustaje od toga i kroz uzdah dodaje, Ne mogu ti rei
da je glupo ovo to radi. Da sam znao da e ovako ispasti, pustio bih maku na slobodu jo u
korejskim umama.
Ne vredi, mrmlja oi. Die pogled ka oevom generalu i gorko se osmehuje. Sad u
morati da ubijem tu veliku maku, zar ne?
elme se krto smeka. Napolju se pojaava buka nestrpljive mase koja skandira oijevo
ime. Bie to velianstven trenutak, ali elme zna da deak nee preiveti. Tokom podizanja
arene i prebacivanja kaveza na sredinu, posmatrao je krvolonu zver. Bra je od oveka i etiri
puta tea. Tako neto je nemogue zaustaviti. elme utke posmatra kako oi ustaje i protee
ramena. Kanov prvi sin je nasledio oevu brzinu pokreta, ali ovoga puta to nee biti dovoljno.
Dingis mu nikada nije dao prostor da posumnja u njegove zapovesti, ali se general oduvek
nadao da e kad tad za to dobiti priliku. elme je tigra doneo kanu. Ne moe tek tako deaka
poslati u sigurnu smrt. Kada ponovo progovori, glas mu nije jai od apata.
Biu na zidinama s dobrim lukom. Ako padne ja u ubiti maku. U oijevim oima
primeuje traak nade. elme se sea jedinog lova kojem je prisustvovao u Koreji. Tigar je
primio strelu u srce i jo dugo se odupirao iskusnim lovcima.
Ne sme da pokae strah, tiho nastavlja elme. ta god da se desi. Ako veeras umre,
onda to uini asno. Zbog svog oca.
Sa deakovog lica kaplje znoj dok napeto gleda u generala.
Ako on zavisi od moje asne krvi onda je slabiji nego to sam mislio, prezrivo e oi.
Svi ljudi umiru, pre ili kasnije, tei ga elme, ignoriui ovaj ispad besa. To moe da
bude veeras ili dogodine, ili za etrdeset godina, kada ti poispadaju zubi. Sam bira svoju
sudbinu.
oijevo lice se za trenutak iri u osmeh.
Tako se ne uliva samopouzdanje, generale. Biram tih etrdeset godina.
elme slee ramenima, dirnut nainom na koji oi pokazuje hrabrost.
Onda u ovako: ubij onu prokletu maku i tvoj brat e ti se pokloniti na oigled celog
plemena. Tvoje ime e biti slavno i kada bude nosio krzno te zveri, svi e ti se diviti. Bolje?
Mnogo bolje, uzvraa oi. A ako padnem, spremi taj luk. Neu da umrem pojeden. S
dubokim uzdahom, deak za trenutak ceri zube a onda se saginje da kroz vrataca izae u no.
Njegov narod klie kada ga vidi i taj zvuk se pronosi ravnicom, izazivajui riku nervoznog tigra.
Masa se razdeljuje, proputajui ga. oi ne vidi njihove uarene poglede i vesela lica dok
prilazi areni. Pod treperavim sjajem baklji, deak se gipko penje na vrh drvene ograde i skae u
travu. Tigar se odmah okree ka njemu i za trenutak oi ne eli da otvori kavez. Gleda u lica
oko sebe. Majka je jedina ena koju vidi i ne usuuje se da je pogleda u oi za sluaj da ne
smeka. Ruke Borte su zgrene oko drvene grede kao da eli da ih prui ka svom prvencu.
Oevo lice je bezizraajno, ali mu zato stric Kaijun klima glavom kada im se pogledi
susretnu. Cubodaj na licu takoe ima hladnu masku, skrivajui bol koji zasigurno osea. General
ne moe da opovrgne kanovu odluku, ali oi zna da nee uivati u ovoj borbi. Deak
instinktivno povija glavu i Cubodaj mu uzvraa kratkim klimanjem glavom. Tigar u kavezu
besno rei i otvara eljusti, izazvan bukom oko sebe. U pitanju je mladi mujak, procenjuje oi,
bez oiljaka ali i bez iskustva. Ruke mu blago drhte i usta se sue kao pred bitku. Beika mu je se
gri i on stee vuju glavu na balaku oevog maa. Oduvek je eleo da ga poseduje. Zna da ga

je nekada nosio njegov deda Jesugej. Iskreno se nada da e mu starev duh dati snage. oi
zastaje nasred arene, diui duboko i mirno.
agataj ga posmatra irom otvorenih oiju koje sijaju pod bakljama. oi zadrava pogled
na njemu, pokazujui mu svoj prezir, a zatim prilazi kavezu. Graja oko njega se pojaava dok
podie ruku da skine gvozdenu ipku kojom su zatvorene reetke. Tigar nepomino stoji, kao da
osea njegovu nameru. Pogledi im se sreu i oi mrmlja neto to lii na pozdrav velikoj
maki.
Jak si i brz, kae mu tiho, ali i ja sam. Ako te ubijem, ponosno u nositi tvoje krzno do
kraja ivota. Sklanja ipku i otvara vrata od kaveza, brzo se udaljivi od njega. Masa se naglo
stiava. Sve oi su uprte u zver koja gipko istrava na travu.
oi pravi est velikih koraka unazad i die ma ispred sebe, spreman za napad. Srce mu
lupa u grudima i noge su mu teke u poreenju sa makom koja se sprema da ga prodere.
ivotinja ga najpre uzbegava, kruei du drvene ograde u potrazi za izlazom. Nervozno
mlatara repom dok narod s druge strane uzbueno vriti. oi posmatra kako se ivotinja
propinje na zadnje noge, zarivi prednje kande u tvrdo drvo. U kavezu je njena snaga i brzina
bila sputana. Ovako u pokretu, tigar deluje krvolono i oi nervozno guta, ekajui da bude
napadnut.
ivotinja je svesna njegovog prisustva. Zlatne oi joj lete ka njegovim kada se konano
spusti u leei stav, isturivi glavu napred i ibajui repom po travi. Okupljeni narod se opet
stiava.
oi u sebi mrmlja molitvu nebeskom ocu. Niko se jo nije suprotstavio ovakvom
udovitu, u to je siguran. Drhtanje ruku prestaje i on spokojno eka.
Tigar napada. Njegov skok je pucanj pred kojim oi ostaje skoro skamenjen. ivotinja
pravi tri koraka i leti ka njemu.
oi ne pokuava da upotrebi ma. Baca se u stranu, pa ak i to ini presporo. Otra
kanda mu para rame, obarajui ga na zemlju. Deak oajniki pokuava da ustane. Krajikom
oka hvata pokret ivotinje koja se nepojmljivom brzinom doekuje na noge i iznova ustremljuje
na svoj plen. eljust joj je vea od njegove glave, ukletene izmeu oklopa i leve ruke. Iz grudi
mu se otima krik od oka i bola u ramenu. Desnu ruku die napred, ubadajui seivom utomrke
grudi dok polako uzmie unazad. Sledeeg trenutka tigar i deak se valjaju po travi, to masa
pozdravlja povicima ohrabrenja.
oi osea jak potres kada se tigar zadnjim apama odgurne od njega. Oklop mu titi
stomak, iako gvozdene ploice nemilice otpadaju pod dugim, zailjenim kandama. oi osea
kako mu se kosti u nogama pomeraju kad tigar nastavi da ga udara sa sve etiri ape. Zverinji
dah je vru na deakovom licu kada iznova zarije ma u njene grudi, vie iz straha nego iz
taktike. Nikada u ivotu se nije ovako plaio. Ne moe da ustane jer ga tigar pritiska svom
teinom, i kada pokua da ga pusti i ugrize, oi uglavljuje oklopljeni rukav duboko u njegovu
eljust, uprkos neizdrivom bolu.
Tigar poinje da kalje, izvijajui glavu u stranu ne bi li bolje zagrizao. oi ne posustaje
ni kad mu iz ruke ikne krv i oi se napune suzama. Je li ga bar malo povredio? Ne moe znati.
Maem neumorno bode u tigrove grudi, pravei mu duboku ranu u okrvavljenom krznu.
Najednom u nogama osea otar bol kada ga zver pokosi prednjom apom. Ma mu ispada iz
ruke i on brzo vadi no, zarivajui ga u meki, dlakavi vrat. Leva ruka mu je neupotrebljiva.
oi isputa vrisak kada ga zaslepi topla, slana krv ivotinje. Ne vidi nita i ratnici oko
njega su predaleko, njihovi glasovi zvue kao utanje lia. Osea smrt kako dolazi poput naleta
vetra, ali ne prestaje da zabada no, sve dublje i dublje.
Tigar se konano stropotava, poklapajui ga svom teinom. oi je suvie ophrvan
naletom bola i slepila, da bi video kako Cubodaj i elme preskau ogradu sa isukanim
maevima. uje oev glas, ali ne moe da razabere rei od kripavog daha velike make, tik uz
svoje lice. Jo je iv, ali udarci u stomak i noge su presudili.
Dok elme gaa zver strelama, Cubodaj ga nogom odguruje sa ranjenog deaka. Velika
tigrova glava beivotno pada u stranu, ali se grudi i dalje diu i sputaju, a poluzatvorene oi

svetlucaju od nemoi. Krv kulja iz tigrovog vrata, irei arenom neizdriv smrad. Okupljeni
narod utke gleda kako se ivotinja batrga u pokuaju da ustane a onda pada, ostajui nepomino
da lei.
Cubodaj se sputa na kolena pored oija, hvatajui ga za ruku s noem, kojom ovaj i
dalje naslepo zamahuje. Leva ruka mu neprirodno visi i noge su oblivene krvlju od posekotina na
listovima i stopalima. Cubodaj uzima oiju no i palevima mu brie krv sa kapaka. Kad otvori
oi, pogled mu je zamuen jer ne veruje da je iv.
Moe li da stoji? uje li me?, urla Cubodaj.
Deak nekontrolisano zamahuje rukom, ostavljajui krvav trag na generalovoj dolami.
Cubodaj ga hvata za ramena i pridie ga na noge. oi ne moe da stoji sam, mlitavo visei
pored Cubodaja sve dok elme ne baci svoj luk i uhvati ga ispod druge ruke. Dva generala
podiu kanovog sina izmeu sebe i okreu ga ka njegovom ocu.
iv je, gospodaru kane!, trijumfalno uzvikuje Cubodaj.
Masom se prolama huk oduevljenja, ba kao to je elme oekivao. Samo agataj
ukoeno stoji, pokuavajui da sakrije svoj bes. elmeu ne promiu stisnute usne i gorina na
licu deaka kojeg je obuavao tri godine. oi je zasluio poast, ako nita drugo ono zbog
hrabrosti. elme se kratko doaptava s Cubodajem, preputajui mu oijevo telo, a zatim se
saginje da uzme ma sa trave.
Zasluio je ovaj ma, zar ne gospodaru?, pita kana, podiui ga tako da svi vide vuju
glavu na balaku. Ratnici odobravajue kliu, ali Dingis ne pokazuje nikakve emocije. Lice mu
je bezizraajna maska.
elme strpljivo stoji i eka, iako je svaki sekund dragocen. Kanov najstariji sin krvari. U
Dingisovoj glavi vlada zbrka, smenjuju se ponos i razoaranje. I sam je iznenaen ovim
ishodom, oekujui da e oi umreti. Glavobolja mu se pojaava i u ustima osea gorak ukus
dok zuri u sredite arene. Naposletku klima glavom i elme se ozareno priklanja njegovoj volji.
Tiho da ga ne uju ostali, elme apue oiju na uho, uglavljujui mu balak maa meu
mlitave prste.
Upamti ovaj dan, deae. Ranjeni mladi niim ne pokazuje da ga je uo i elme zna da
je izgubio svest.
Ove rane mogu da ga dokraje, mrmlja Cubodaj.
General slee ramenima.
Sada je u rukama nebeskog oca. Vano da je savladao tigra. Svi koji su prisustvovali nee
to zaboraviti.
Dok govori, elme ponovo gleda u agataja. Kiselo lice je nestalo, primeuje on sa
uzdahom. Dok pojaava stisak oko oijevog tela, uje mete oko arene. Dingis je izdao
zapovest i svi se okreu ka njemu. elme gleda u kana koji podie ruku, dajui mu znak tako da
ne mrda s mesta.
agataj staje pored svog oca, trudei se da ostane ispred ratnika koji se tiskaju oko njih.
Svi su uli za njegove uslove i ini se da Dingis nee dozvoliti da agataj izvrda. Kan ga ni ne
gleda dok ga podsea na datu zapovest. agataj rumeni do uiju i penje se na drvenu ogradu.
elme i Cubodaj utke posmatraju kako ulazi u arenu i prilazi im. Neko stariji bi to izveo s
poletom, primajui i dajui poast u velikom stilu. Ali ne i agataj. On se jednostavno ne snalazi
u situaciji koja mu nije na korist. Dok stoji pred svojim poluivim bratom, celo telo mu drhti od
besa i ponienja.
U tiini, agataj jo jednom okree glavu ka svom ocu, ali kanov pogled je neumoljiv.
Sledeeg trenutka pada na koleno i masa izbezumljeno urla. agataj neto sporije ustaje i
kamenog lica se vraa ka drvenoj ogradi, prihvatajui ruku koja ga podie preko nje.
elme umorno klima glavom.
Mislim da si dobio da obuava boljeg sina, prijatelju moj, tiho kae Cubodaju.
Nadam se da to zna i njihov otac, uzvraa ovaj.
Dva generala razmenjuju poglede razumevanja pre nego to pozovu ratnike da oderu tigra.
Meso e biti pojedeno, a ostatak osuen za mesece koji dolaze. Postoje mnogi koji se dive brzini

i svireposti velike make. elme se pita da li e agataj veeras kuati njeno meso, ili e od besa
pojesti samog sebe.

Posle tri dana i tri noi neprekidnog nalivanja airagom i pirinanim vinom, te slavlja koje je
nastavljeno nakon bitke sa tigrom, Dingis celu no ustaje da povraa. Naredni dan provodi
okupljajui vojsku na obali Orhona. elmeov logor je bio dobro mesto za gozbu u Arslanovu
ast, ali ivotinjama su potrebni sona trava i svea voda. S uobiajenom vitalnou, Dingis se
oporavlja jahanjem uprkos stalnoj munini u stomaku. Titi ga pomisao da je samo jedna no
izbrisala svu radost trodnevnog pijanenja.
Dingis otvara vrataca amanovog atora i ulazi u tihu, mranu prostoriju koja ga
neodoljivo podsea na oevu smrt. Teko guta kiselu pljuvaku i sputa pogled na mravo telo,
omotano zavojima. Koku je upravo oprao i previo oija. Naglo se okree da odmeri
pridolicu. Kad prepozna kana, spremno ustaje i naklanja mu se. Dingis ne skriva olakanje to
je bar nakratko pobegao od jarkog sunca i bunog logora.
Da li se budio?, tiho pita.
Koku odmahuje glavom, ozbiljnog lica.
Samo nakratko, gospodaru. Od silnih rana je dobio groznicu. Probudio se uz krik i
ponovo zaspao.
Dingis prilazi blie krevetu. Pored oija lei ma koji je osvojio, isti onaj koji je Dingis
nasledio od svog oca. Vazduh u atoru vonja na trule. Dingis se prisea vremena kada je
njegov otac umirao, leei isto tako u ranama zatrovanim otrovom. Kan utke posmatra
nepomino telo svog sina, oseajui na sebi amanov pogled.
Hoe li preiveti? Prestao sam da brojim koliko puta su me to pitali.
Koku sputa pogled na mladog ratnika. Grudi mu se ravnomerno diu i sputaju, ali to
nije dovoljan pokazatelj. aman pokazuje rukom na deakove previjene noge i ruku.
Vidi ove rane, gospodaru. Zver mu je polomila kosti u levoj ruci, kao i tri rebra. Prst na
desnoj aci mu je ispao iz aice, ali to nije strano. Rane su otekle i zagnojile se. Odmahuje
glavom. Viao sam i gore sluajeve kako se oporavljaju.
Jesi li zaio posekotine?, pita Dingis.
Koku okleva, pre nego to odgovori. Nakon osvajanja Pekinga, uzeo je kineske knjige o
medicini i magiji koje vrede vie od zlata, konja i ada. Nije oekivao da e mu se ukazati
ovakav izazov i zato sada govori s neobinim samopouzdanjem.
Imam kineske knjige, gospodaru. Neverovatno je koliko poznaju ljudsko telo. Oni sipaju
vrelo vino u ranu pre nego to je zaiju. Da ostane ista. Uinio sam tako ne bi li spreio
groznicu.
Znai, nisi ih zaio kako to rade nai vidari?, pita Dingis, ledenog pogleda. Donesi
gvozdeni mangal u ator i valjano spali rane. To je najbolji lek.
Koku zna da je najpametnije ne suprotstavljati se kanu.
Tvoja volja, gospodaru. Njegovom ocu je na svaku ranu spustio uareno gvoe, ali sada
to smatra okrutnom metodom koja je daleko ispod njegove uenosti. tavie, gadi mu se, ali
udovoljie Dingisu. Koku primeuje da kan namerava da izae i ponovo mu se obraa,
pokuavajui da dokui oveka koji predvodi narod.
Ali bol je neizdriv, gospodaru. Ako ga probudi, hou li mu rei da je to po tvojoj volji?
Dingis ga jedan trenutak bezizraajno gleda, a zatim izlazi napolje bez odgovora.
Vojskovoe se polako skupljaju u kanovom atoru, dvostruko veem od svih ostalih u logoru.
Kasar i Kaijun stiu sa Temugom, iako e on biti odgovoran samo za logor i nee jahati s njima.

Cubodaj, elme i agataj odmah zauzimaju svoja mesta u krugu niskih kanabeta koji
predstavljaju kanov tab. ator je potpuno prazan, podseajui sve prisutne da Dingisu nije stalo
do raskoi ili ukrasa.
Poslednji ulaze Arslan i mladi odabran zbog svoje neobine hrabrosti i dovitljivosti. Zove
se ebe, to znai strela, i niim ne pokazuje da je zadivljen prisustvom u krugu najveih voa
svog naroda. Kada mu Arslan pokae gde da sedne, ovaj samo kratko klima glavom kao da
svako vee provodi sa njima. Ostali generali jedva da ga primeuju, iako Arslanu ukazuju veliku
ast, naas raskravljujui ledene izraze lica i toplo ga pozdravljajui. Ni on nee jahati s njima.
Svi prisutni znaju da je Arslan svoj skromni imetak natovario na tri kobile i tri pastuva,
planirajui da se sa svojom enom i omanjim stadom odmetne u divljinu.
elmeove oi sijaju od ponosa dok pokazuje Arslanu da sedne do njega. Otac i sin
razmenjuju poglede.
Kada Dingis ue u ator, svi vidno uspravljaju lea ali ne ustaju. On zauzima svoje mesto
na hrpi sedala i ebadi, okrenuto prema vratima, i poziva slugu da mu prinese kozje mleko za
umirenje stomaka.
Arslan eka dok kan ispije mleko, a zatim mu se obraa.
Gospodaru kane, dovodim ti ovog slavnog ratnika. Ime mu je ebe.
Dingis za trenutak prouava njegovo lice i iroka ramena. ebe na sebi ima otkopanu
dolamu koja mu otkriva kou na grudima, ruiastu i namaenu ovjim lojem. ak i u sedeem
stavu, mladi deluje budno i napeto. Roeni ratnik. Dingis se najednom osea umorno i staro.
Dobrodoao si u moj ator, ebe. Zahvaljujui Arslanovoj hvali, predvodie veliku
vojsku. U danima koji dolaze bie proveravan. Potrudi se da opravda njegova nadanja.
Hou, gospodaru, uzvraa ebe. Njegovo samopouzdanje je oigledno i Kasar se jedva
primetno smei kada Dingis skrene pogled.
Veliki kan duboko uzdie i sputa ruke na svoja kolena. Svi znaju da e ovaj sabor
njegovih vojskovoa promeniti svet i stoga uiva u trenutku dok ostali ekaju da im se obrati.
Kada ste me ostavili da zavrim opsadu Pekinga, poslao sam izaslanike u daleke zemlje.
Neki su se vratili da razmene robu a neki su sklopili saveze u moje ime. Ostali su zarobljeni i
nikad se nisu vratili. Zastaje, oslukujui tiinu. U atoru svi zadravaju dah dok sluaju oveka
koji ih je poslao kao vukove u lov. Ceo logor zna da im predstoji rat i velika je ast uti prve
detalje o njemu.
Jedna grupa je otila na zapad, preko tri hiljade kilometara odavde. Samo jedan izvia se
vratio, dok su svi ostali poklani. U poetku nisam mnogo razmiljao o tome. Odavno u naoj
zemlji grupa konjanika nije ubijena, bez obzira na pleme na koje je naila.
Neki od starijih klimaju glavama, ali Cubodaj i ebe nisu meu njima. Previe su mladi da
bi se seali tog vremena.
Od izviaa sam saznao da se voa te zemlje zove ah Aladin Muhamed. Ime izgovara s
naporom, pokazujui na Temuga. Po savetu svog brata, poslao sam grupu od etiristo dobro
naoruanih ratnika. Kao upozorenje. Putovali su do najblieg grada, Otrara, i upoznali njihovog
gradonaelnika koji je preuzeo moju poruku za aha. Dingis pravi grimasu pri seanju.
Oekivao sam da e isporuiti ljude koji su to uinili, ili bar otkriti gde se nalazi njihov logor.
Oslovio sam ga sa voljeni sine i spomenuo samo prijateljstvo i razmenu. Kod ovih rei, pogled
koji upuuje Temugu postaje hladan i optuivaki, sve dok ovaj ne spusti glavu, svestan da je
pogreio u proceni.
Bazar u Otraru je javno mesto. Poslao sam tri pijuna sa ratnicima da prate dalja
dogaanja. Dingis za trenutak ceri zube, obuzdavajui bes. Gradonaelnik pod sobom ima
dvadeset hiljada vojnika. Zarobio je moje ljude i pocepao moje pismo pred okupljenim
narodom. Opet gleda u Temuga.
Ali ni tada nisam reagovao! Taj gradonaelnik je oigledno glupak koji slui ahu, i
moda bih mogao da ga navedem da krene istim putem. Saznao sam za vee gradove od Otrara,
na istoku, i poslao tri visoka oficira direktno ahu, zahtevajui da uhvati gradonaelnika i preda

mi ga, a moje ljude da oslobodi. I ovo je prezreo. Lice mu naglo rumeni i okupljeni u atoru
oseaju kako im srca lupaju bre.
ah Muhamed mi je zauzvrat poslao njihove glave, nastavlja Dingis, steui desnu
pesnicu. Nisam tvorac ove nevolje, ali se molim nebeskom ocu da mi da snage za zasluenu
osvetu.
Iz daljine dopire muki krik i sve glave se okreu prema vratima. Dingis zadovoljno klima
glavom.
To je oi. aman mu pri rane. Dok govori gleda u agataja i njegov sin bez
razmiljanja postavlja pitanje.
Hoe li i on jahati sa nama?
Kanove oi postaju daleke i nedokuive.
Ubio je tigra, pred celim narodom. Malo li je? Izraz na njegovom licu postaje grublji pri
seanju na agatajevo kleanje pred bratom. Kao to ti ima svoje mesto, tako e i on imati
svoje, ako preivi. Prei e Altajske planine ka zapadu i pokazae tim pustinjskim divljacima
koga su nali da vreaju.
A kineske zemlje?, pita Kasar. Na jugu ima gradova koji vrede vie nego ovi na severu,
a netaknuti su.
Dingis neko vreme uti. I dalje sanja o pokoravanju celog kineskog carstva, padajui u
iskuenje da bar jednog od prisutnih generala poalje opet na istok da uniti drevnog neprijatelja.
S gorinom se sea kineske ogromne vojske i prvi grimasu. Jedan tuman protiv milion vojnika
ne bi nita postigao. Nevoljno zakljuuje da e Kinezi morati da saekaju njegovu posetu.
Nee oni nikud, brate moj. Videe ti opet kineske zemlje, to ti obeavam.
Kasar se mrti i otvara usta da mu odgovori, ali Dingis nastavlja dalje.
Zapitajte se, iz kog razloga idemo u rat i rizikujemo ivote? Je li zbog zlatnika i raskonih
palata? Ne, ne marim za te stvari. ivot je borba, od prvog do poslednjeg daha. Gleda u lica oko
sebe i naposletku zaustavlja pogled na ebeu i agataju.
Neki e vam rei da tragaju za sreom, da u ivotu nema nieg prostijeg od toga. Kaem
vam da su ovce najsrenije u ravnici a sokolovi na nebu. Za nas, srea je mala stvar, neto to
umanjuje ljudski ivot. Stremimo ka njoj i patimo sve dok je ne ostvarimo. Zastaje da frkne.
Kasare, moda eli da vidi pokorene kineske gradove, ali to je preveliki zalogaj. Koliko e
vremena proi pre nego to se svi mali carevi usude da pljunu na moju senku? Glas mu odjekuje
atorom. Spolja dopire jo jedan krik, pojaavajui mranu senku u kanovim utim oima. Zar
da dozvolim da smrt mojih ljudi ostane neosveena? Nikada!
Ovim reima ih pridobija. Svestan je toga, ba kao i oni.
Kada odem, neu da ljudi priaju: Vidi ovu hrpu njegovog blaga, njegovih gradova,
njegovih palata i otmene odee. Dingis zastaje. Ne! Hou da govore: Naui neto od njega.
On je svirepi starac koji je pokorio pola sveta. Za trenutak se kikoe i napetost meu
prisutnima donekle poputa.
Nismo se ovde okupili da pomou luka i strele pljakamo. Vukove ne zanimaju te stvari.
Najvanije je da smo jaki i sloni kako nam se drugi vukovi ne bi ispreili na putu. To je to.
Zadovoljno gleda u okupljene oko sebe a zatim naglo ustaje. Dranje mu se menja kada
pokae rukom na Arslana.
Tvoji konji su spremni, generale, kae mu. Misliu na tebe dok odmara kosti a mi
jaemo u rat.
elim ti pobedu i dug ivot, gospodaru, uzvraa Arslan.
Kada svi ustanu, ator najednom deluje skueno. Kao najvii po inu, Dingis bi trebalo
prvi da izae, ali on proputa Aslana na svetlost dana. Jedan po jedan, svi izlaze napolje dok
ebe ne ostane poslednji u kanovom atoru. Mladi ratnik se osvre oko sebe, i klima glavom,
neobino srean to unutranjost nije ukraena. ini mu se da je kan ovek kojeg treba pratiti i
sve to mu je Arslan o njemu priao se tano. ebe se zadovoljno smeka. Roen je na
obroncima planine i odrastao u surovoj zemlji okovanoj snegom i ledom. Oi mu iskre pri
seanju na detinjstvo. Sada e predvoditi tuman za svoj narod. Dingis ni ne sluti da je u njemu

probudio vuka. Pokazae kanu da je sposoban za velika dela. Uskoro e svaki ovek i ena u
plemenu znati njegovo ime.
Napolju, Arslan proverava tovar na svojim konjima, ne doputajui da ga ozbiljnost
situacije omete u tome. Dingis utke posmatra kako starac pregleda svaki vor i deli zapovesti
trojici mladih obana koji e ga pratiti do novog odredita. Niko ne progovara sve dok ne bude
spreman za pokret. Kada zagrli elmea, Arslan vidi ponos u oima svog sina. Zatim prilazi
Dingisu.
S tobom sam od poetka, gospodaru, poinje. Da sam mlai, jahao bih s tobom do
kraja.
Znam, generale, odgovara Dingis, a zatim pokazuje na prostrani logor pored reke.
Nieg ovog ne bi bilo bez tebe. Uvek u slaviti tvoje ime.
Arslan nikad nije bio ovek koji uiva u fizikom kontaktu, ali sada uzima Dingisovu
ruku i stee je u ratnikom pozdravu, pre nego to uzjae. Njegova mlada ena die pogled,
ponosna to mu potovanje ukazuje tako veliki ovek.
Zbogom, stari prijatelju, dovikuje Dingis kada Arslan cokne jezikom svom konju.
obani diu svoje tapove, terajui omanje stado za njihovim gospodarom.
U daljini se uje jo jedan krik kanovog najstarijeg sina, tuan i dug, predug.
Premetanje tako velikog broja ljudi i ivotinja nije nimalo lak zadatak. U pitanju je sto hiljada
ratnika i etvrt miliona konja koje je potrebno obuzdati, zajedno sa stadima ovaca i koza, i
krdima kamila i volova. Potreba za panjacima je tolika, da se nacija svakih mesec dana seli
dalje.
Jednog ledenog jutra, kada se sunce tek promoli na istoku, Dingis jae kroz probueni
logor, zapaajui svaki detalj na zaprenim kolima, prepunim ena i dece. Kolona se protee
nekoliko kilometara, uvek okruena stadima i krdima. Njihovo blejanje i meketanje kanu nimalo
ne smeta jer je to zvuk s kojim ivi celog svog ivota. Njegovi generali su spremni, sinovi
takoe. Ostalo je jo samo da se vidi je li arapski narod spreman za rat. Zahvaljujui svojoj
gordosti, sami su prizvali ovo unitenje.
oi preivljava zahvaljujui uarenom gvou. Poto je kan unapredio agataja u vou
tumana od deset hiljada ratnika, teko da moe neto manje uiniti za svog najstarijeg sina,
naroito posle trijumfalne pobede nad velikom makom. Narod jo pria o tome. Ipak, proi e
meseci pre nego to oi dovoljno ojaa da zauzme svoje mesto vojskovoe. Do tada e putovati
sa enama i decom, dok potpuno ne ozdravi.
U sredini kolone Dingis jae pored atora svoje druge ene, akahaj, nekadanje princeze
Si Sjaa. Njen otac mu je ostao lojalan vazal skoro celu deceniju, snabdevajui Mongole svilom i
dragocenim drvetom. Dingis tiho psuje, shvativi da nije obezbedio put kojim e im namet iz
carevine Si Sja stizati na zapad. Nije siguran da bi car uopte odrao re. Ovo je jo jedna stvar
koju mora rei Temugu pre nego to kolona nastavi put. Dingis jae pored zaprege na kojoj
prelepa akahaj sedi u krznu, zajedno s njihovo troje dece. Najstarija ker se smei kad ugleda
oca. Dingisa ne zanima zaprega u kojoj su Borte i njegova majka Helun. Njih dve su poslednjih
godina postale nerazdvojne i sigurno su negde zajedno. Dingis pravi grimasu pri pomisli na to.
Put ga dalje vodi pored dva ratnika koji kuvaju kozje meso na omanjem ognjitu, ekajui
na pokret. Vekne hleba su ve isekli i spremili da ih napune mesom za dug put. Ugledavi kana,
jedan ustaje, nudei mu kozju glavu na drvenom pladnju, cerei se i pokazujui prstom na kozje
izbuljene oi. Dingis odmahuje glavom i ovek se duboko naklanja, zatim baca jedno oko u
vazduh za nebeskog oca a drugo ubacuje u usta, halapljivo ga vaui. Dingis se smeje ovom
prizoru. Njegov narod nije zaboravio stare obiaje, niti ga je razmazilo bogatstvo osvojeno u
istonim zemljama. Kroz glavu mu proleu nove strae koje se proteu du drumova ka istoku i
jugu, obezbeene obogaljenim i starijim ratnicima. Izvia tu moe da zameni umornog konja za
sveeg, pokrivajui tako vea prostranstva nego to Dingis moe da poveruje da je mogue.

Daleko su dogurali od gladnih, zavaenih plemena kakva pamti kao deak, ali i dalje su ostali
isti.
U masi zaprega i stoke Dingis odluuje da sjae, jer je preao vie od dva kilometara od
ela kolone. Tu je njegova sestra Temulun, koja je bila beba u majinom naruju kada su pre
mnogo godina prognani iz svog plemena. Sada je to stasita, mlada ena, udata za oklunskog
ratnika. Dingis ga je video samo jednom, i to na dan venanja. Delovao je zdravo, a i Temulun
je bila zadovoljna izborom.
Dok Dingis poputa remen oko stomaka svog konja, Temulun nareuje kineskim slugama
da skupe poslednje ostatke njihove imovine. ator su spustili jo u zoru, ostavljajui crni krug u
travi. Kada ugleda Dingisa, Temulun se smeka i prilazi da preuzme njegove uzde.
Ne brini, brate, biemo spremni iako nigde ne mogu da naem svoju najbolju erpu.
Verovatno je na dnu tovara. Temulun zvui vedro ali su joj oi ozbiljne. Otkad se udala, brat ju
je posetio samo jednom. Sada joj je malo neprijatno to je obilazi pred pohod u rat.
Nemojte dugo, uverava je, ne bi li ublaio napetost. Temulun mu je draga iako e za
njega uvek biti dete. Ona se ne sea prvih tekih zima, kada su njena braa i majka bili
progonjeni i na ivici gladi.
Je li Paluk dobro?, pita ona, mislei na svog mua. Tri dana ga nisam ga videla.
Ne znam, iskreno e Dingis. Sa ebeom je. Odluio sam da Paluku dodelim hiljadu
ratnika. Dobie zlatnu ploicu.
Temulun oduevljeno pljeska rukama.
Ti si najbolji brat na svetu. Paluk e biti presrean. Preko lica joj prelazi senka dok
zamilja kako svom muu saoptava radosnu vest.
Jesi li to uradio zbog njega ili zbog mene?
Dingis je iznenaen njenom naglom promenom raspoloenja.
Za tebe, sestro. Zar ne smem da potpomognem sopstvenu porodicu? Hou da mi zet bude
visokog ina. Izraz na njenom licu ostaje zabrinut. Ovo je ve zagonetka za njega, ma koliko se
trudio da razume.
Nee odbiti, Temulun, dodaje Dingis.
Znam da nee!, breca se ona. Ali slutie da si ga ti unapredio.
Pa i jesam, odgovara kan.
Temulun koluta oima.
Brinue da li je zasluio to unapreenje.
Onda ga pusti da dokae da jeste, uzvraa Dingis i slee ramenima. Uvek mogu da mu
oduzmem ploicu.
Temulun suava pogled.
Onda nemoj ni da ga unapreuje.
Dingis teko uzdie.
ebe e mu saoptiti. On i dalje rasporeuje Arslanov tuman. Nee to biti nita neobino,
osim ako tvoj dragi mu nije budala.
Uprkos svemu, dobar si ti ovek, Dingise, veselo e Temulun.
Kan gleda oko sebe, proveravajui da li ih neko uje.
Tie, eno! U sebi se kikoe i skae na svog konja.
Pusti erpu ako ne moe da je nae, Temulun. Vreme je za pokret.
Nemir koji ga je terao na obilazak zaprega nestaje dok jae ka elu kolone. Svojim
generalima klima glavom i primeuje da su i sami dobro raspoloeni. Njihov narod e ponovo
krenuti u pohod i svaki dan e doneti novi horizont. Nita ne moe da zameni oseaj slobode koji
to donosi, zajedno sa celim svetom pred njima. Kad sustigne svoje vojskovoe, Dingis duva u
izviaki rog i tera svog konja u kas. Mongolski narod ga spremno prati.

U visokim, strmim stazama neprekidno veje. Planina Altaj je jo zapadnije od zemalja kroz koje
nikada nisu putovali. Samo turska plemena, Ujguri i Urijankaji je dobro poznaju, svi ostali je
izbegavaju jer umesto dobrog ulova nudi samo ledenu smrt.
Iako ratnici na konjima tu razdaljinu mogu da prevale za jedan dan, natovarene zaprege su
trome, predviene za ravniarsku travu a ne za kozje staze i duboki sneg. Cubodajevi novi
tokovi, okovani gvoem, neto su izdrljiviji od obinih, ali nekolicina zaprenih kola ih ima.
Kolona napreduje sporo jer svakodnevno nailazi na nove prepreke. Obino su to strme litice niz
koje se zaprege mogu spustiti jedino uz pomo debelih uadi. Zbog proreenog vazduha, ljudi i
ivotinje se brzo zamaraju i pravi je uspeh kada za jedan dan preu pet milja. Posle svakog
planinskog vrha sledi vijugava ravnica posle koje se put ponovo penje uzbrdo. Planinski venac
kao da beskrajan, izlaui Mongole iznova zimi i vejavici. Kada se u sumrak zaustave, smrznuti
prsti ih spreavaju da podignu atore zbog ega spavaju pod zapregama, uukani u krznene
pokrivae i okrueni toplim telima svojih stada. Osim za grejanje, ivotinje im slue i za
prehranu, zbog ega su sve proreenija.
Tridesetog dana od polaska na put, Dingis nareuje zaustavljanje. Oblaci su toliko niski
da dodiruju planinske vrhove oko njih. Sneg nemilosrdno veje dok plemena podiu privremeni
logor na prostranoj visoravni, zatienoj od vetra. Kan alje izviae na sto pedeset kilometara
unaokolo i jo toliko samo na zapad, sve mlade ratnike koji e nabolje istraiti staze koje im
predstoje. Planine oznaavaju kraj sveta koji Dingis poznaje. Dok posmatra kako sluge kolju
mladu ovcu, pita se kako izgledaju arapski gradovi. Jesu li opasani visokim, kamenim zidinama
kao kineski? Pre izviaa je poslao pijune da proue arapsko trite i saznaju brojnost vojske,
sve to moe da bude od koristi za ovaj pohod. Prva tura izviaa se vratila iscrpljena i gladna,
ali kan je dobio bar delie stvarne slike.
Njegova braa mu prave drutvo u ratnom atoru, podignutom na zaprenim kolima, i
samim tim viim od svih ostalih. U snenom krajoliku mongolski atori podseaju na naikane
bele senke iz kojih se vijore tanki mlazovi sivog dima. Planina je hladno i surovo mesto, ali
Dingisa to ne obeshrabruje. Njegov narod nee nai sreu u gradovima nego ivei kao i dosad,
u harmoniji sa prirodom, potovanju obiaja i porodinih obreda. ivot za njih nastavlja da tee,
bez obzira na sve.
Dingis duva u ruke i trlja ih, ne bi li se bar malo zagrejao. Kineski sluga za to vreme veto
zaseca ovje grudi, pre nego to nae glavnu venu oko srca. Ovca prestaje da se koprca i sve
sluge se zajedniki bacaju na dranje njene koe. Svaki njen komad e biti iskoriten: nakon
tavljenja i suenja, mekim krznom e umotavati najmlae po zimi. Dingis posmatra kako sluge
istresaju sadraj ovjeg eluca na zemlju, odbacujui polusvarenu travu. Peenje e trajati krae
od kuvanja, kojem su plemena naklonjenija. Meso e biti tvrdo pod zubima, ali po ovakvoj zimi
je vano jesti brzo i nadoknaditi snagu. Kod ove misli, Dingis dodiruje polomljeni zub koji je
zaradio tokom poslednje pijanke i pravi bolnu grimasu. Stalno ga bolucka i sve je blie odluci da
ode kod Kokua da ga jednom za svagda potedi muka. Raspoloenje mu se srozava pri samoj
pomisli na vaenje zuba.
Uskoro e da je okrenu iznad vatre, kae kan svojoj brai.
Neka poure, guna Kasar. Od jutros nita nisam jeo. Oko njih se raspiruje na hiljade
ognjita koja e nahraniti porodice. ivotinje jedva da su dobile po aku suve trave, ali tako je to
u planini. Njihovo blejanje nadjaava amor ljudi koji, uprkos zimi, uivaju u askanju. Iako jau
u rat, raspoloenje je na visokom nivou.

U daljini, generali uju veselo klicanje i svi gledaju u Kaijuna koji obino zna sve ta se
dogaa u atorima. Pod pogledima svoje brae, on slee ramenima.
Jao u obuava mlade ratnike, objanjava im.
Temug glasno othukuje, ali Kaijun ne obraa panju na to. Nije tajna da Temug ne voli
budistikog monaha kojeg su svojevremeno doveli iz Kine. Jao u je moda utiv i
dobronameran, ali se grdno posvaao sa amanom, iji je Temug najverniji sledbenik. Moda ga
zbog toga ne trpi, naroito otkad je ratnicima poeo da propoveda svoju budistiku veru.
Dingisa mnogo ne pogaaju Temugove optube, jer u njima vidi samo ljubomoru prema svetom
oveku koji se golim rukama i nogama bori bolje nego veina sa maem.
Svi uju kad odjekne jo jedan pokli, ovoga puta glasniji, kao da se sve vei broj ljudi
okuplja da gleda borbu. Dok ene pripremaju hranu, mukarci obino vebaju borilake vetine i
maevanje. Na planinskoj visoravni je to najbolji nain da se zagreju.
Kasar ustaje i formalno pozdravlja Dingisa malim naklonom.
Ako ta ovca nee skoro, odoh da gledam kako se nai rvai sramote pred Jao uom.
Dingis klima glavom a zatim, primetivi Temugovu grimasu, vraa pogled na polupeenu
ovcu i eznutljivo uzdie.
Kaijunu je jasno da Dingis trai izgovor da i sam ode na rvanje.
Ono mora da je agataj, brate. On i Ogedaj provode mnogo vremena sa Jao uom,
uzvikuje on.
To je dovoljno.
Sigurno! Idem s tobom, uzvraa Dingis i lako skae na noge. Pre nego to Temug stigne
da se pobuni, kan je ve napolju, na hladnom vetru. Ostali ga prate, ostavljajui Temuga da
okree raanj dok mu se voda skuplja u ustima.
Jao u stoji nag do pojasa i ini se da ne osea zimu dok agataj krui oko njega, terajui ga da
sporo krui oko svoje ose. Snene pahulje mu se tope na golim ramenima dok napeto zuri u
agataja, ve zajapurenog i zadihanog. U rukama stee palicu, vrebajui priliku da napadne
iznenada i bez najave. Budui da prezire maeve i noeve, budistiki monah barata palicom kao
da je roen s njom. agataj osea bolno probadanje u rebrima i levoj nozi gde je ve primio
udarac. Jo nije dobio priliku da zada udarac i bes mu se gomila u grudima.
Okupljena masa se gomila. Ratnici nemaju druga posla a i po prirodi su radoznali.
Planinska staza je previe uska da bi primila vie od par stotina posmatraa, zbog ega se tiskaju
ne bi li to bolje videli borbu. agataj osea kretanje u publici a zatim vidi svog oca i strieve
kako se probijaju u prvi red. Mladi stee vilice, smiljajui kako da izvede bar jedan dobar
udarac pred tako vanom publikom.
Nema nita od mozganja, zakljuuje agataj i nasre na svog oponenta, zamahujui
svojom palicom. Da je Jao u ostao miran, polomio bi mu palicu o glavu, ali se ovaj u
poslednjem asu saginje, udarajui agataja otro u stomak a zatim hitro uzmie jedan korak.
Udarac nije jak, ali agataj rumeni od gneva. Jao u odmahuje glavom.
Ostani miran, mrmlja monah, znajui da je nestrpljivost deakova najvea mana. Nema
nieg pogrenog u njegovoj ravnotei ili refleksima, ali ga zato temperament svaki put saplete.
Jao u je nedeljama radio sa agatajem kako bi ovaj ostao hladan u borbi i pobedio bes, jednako
kao i strah. To su dve emocije koje oigledno sputavaju mladog ratnika u brem napredovanju.
agataj iznova krui, zauzevi stav iz kojeg moe odmah da napadne. Jao u sputa palicu
i odbija nizak udarac, zarivi istovremeno levu pesnicu u agatajev obraz. Deakove oi gnevno
sevaju, kao i mnogo puta ranije, ali se ovoga puta odluuje za konkretan napad. Meutim, monah
ukrta svoju palicu s njegovom, izazivajui novo klicanje okupljenih ratnika. agataju ruke bride
dok pokuava da ustukne, a onda mu Jao u iznenada izmie nogu, obarajui ga svom teinom
na zemlju.
Ovaj potez ih odvodi van borilita. Jao u bi se verovatno obratio agataju da iza sebe u
tom trenutku ne oseti neije prisustvo. Naglo se okree.

Iza njega stoji Kaijun, potpuno bezizraajnog lica. Jao u klimanjem glave pozdravlja
generala, i dalje usredsreen na agatajev mogui napad.
Kaijun se saginje i na uho mu kae: Hoe li mu dati priliku? Gleda ga otac i ratnici
kojima e zapovedati.
Jao u die pogled ka mongolskom vojskovoi. Odmalena je vebao kako da nadvlada
svoje telo. Pomisao da sve to zanemari ne bi li popustio deritu kao to je agataj, nimalo mu se
ne svia. Da je u pitanju neki skromniji ratnik, neko ko se posle toga mesecima ne bi hvalisao,
Jao u bi moda i pristao, ali u sluaju kanovog razmaenog sina to ne dolazi u obzir. Stoga
odmahuje glavom.
Kaijun mu se ponovo obraa, ali agataj korist nepanju svog rivala da ga napadne s lea.
Kaijun iritirano stiska usne, gledajui kako se Jao u gipko savija u stranu, skoro kliznuvi do
zemlje. Monah je uvek u pripravnosti i Kaijun zna da mu agataj danas nee dolijati. Jao u
odbija jo dva udarca, a zatim uzvraa jae i bre nego pre, dajui Kaijunu odgovor na
postavljeno pitanje.
Svi ratnici uju agatajev jauk kada mu monah izbije vazduh iz plua. Pre nego to deak
doe sebi, Jao u ga udara po desnoj ruci, izbijajui mu palicu iz ake. Ne zastavi, monah
provlai svoju palicu agataju kroz noge, putajui ga da se stropota na smrznutu zemlju.
Ratnici ne kliu kada se Jao u formalno nakloni kanovom sinu. Svi oekuju da e mu agataj
uzvratiti istim gestom, ali umesto toga on ustaje, zajapuren od stida, i odlazi bez osvrtanja.
Jao u zadrava svoj naklon due nego to je potrebno, ljutei se to mu pozdrav nije
uzvraen. Stekao je naviku da sa mladim ratnicima razgovara o borbi, ukazujui im na greke i
pomaui im da se usavre. Tokom petogodinjeg ivota sa plemenima, obuio je mnoge ratnike
pod Dingisovim vostvom, zadravi dvadeset najtalentovanijih kao svoje pomonike u
obuavanju novih narataja. agataj nije jedan od njih, ali Jao u je dovoljno mudar da zna
koliko je visoka cena njegove vetine. Danas je ona jo vie skoila. Bez rei se okree i odlazi,
ni ne pogledavi u generala.
Iako mnogi od okupljenih gledaju u Dingisa, iekujui njegovu reakciju na ponienje
njegovog sina, kan ostaje nepoljuljan. Hladnog lica se okree prema Temugu i Kasaru, nakon to
mu se budistiki monah izgubi iz vida.
Ona ovca je sigurno peena, vedro kae.
Temug se osmehuje, ali ne zbog toplog obroka. Monah je u neznanju stekao mnogo
neprijatelja meu ratnicima. Moda e ga ovo nauiti poniznosti. Za Temuga je ovaj dan ispao
bolji nego to se nadao.
Jao u je onieg rasta, ali ipak dovoljno visok da mora da se sagne kad ulazi u ator kanove
druge ene. Ugledavi akahaj, duboko se naklanja, jer je ona princeza Si Sjaa. Istina, on nimalo
ne haje za titule ali se istinski divi nainu na koji je ova ena uzrasta u surovom mongolskom
drutvu. Iako je odgojena na dvoru, uspela je da preivi meu ovim divljacima i Jao u je se
zbog toga posebno ceni.
Ho Sa je ve tu, pijucka crni aj koji je poslao princezin otac. Jao u ga pozdravlja
klimanjem glavom i prihvata oljicu iz akahajinih ruku pre nego to i sam sedne za nisko sto.
Logor je mali svet, na mnogo naina, uprkos svojoj brojnosti i veliini. Jao u pretpostavlja da
Kaijun do sada ve zna koliko esto se njih troje sastaju i verovatno je ve postavio svoje
uhode. Od ove pomisli mu je ukus aja najednom gorak u ustima. Ovo nije njegov svet. Doao je
u mongolski logor da propoveda budistiko uenje i jo nije siguran da li je to bila prava odluka.
Mongoli su udan narod. ini se da prihvataju sve to im se kae, naroito ako je to upakovano u
ivopisne prie. Jao u se mudrosti nauio jo kao deak i zduno je prenosi na druge, meutim,
kada rogovi zasviraju ratni ton, Mongoli odbacuju sva njegova uenja i hrle u boj. Jednostavno
ih ne razume, ali smireno prihvata svoj put. Dok pijucka aj, pita se da li i akahaj smireno
prihvata svoju ulogu.

Jao u dugo uti, dok Ho Sa i akahaj askaju o dobrom ivotu kineskih vojnika koji
ratuju za kana. Oko osam hiljada sadanjih stanovnika mongolskog kampa nekada je ivelo u
kineskim gradovima, ili se borilo za carevinu. Naravno, tu ima i ratnika iz turskih plemena sa
severa. Kineski vojnici su izvrili svoj skroman uticaj, ali akahaj se pobrinula da svi stariji
mukarci slue njenom narodu. Preko njih saznaje, ba kao i Kaijun preko svojih uhoda, ta se
dogaa u logoru.
Jao u posmatra nene crte princezinog lica dok obeava Ho Sau da e priati sa svojim
muem o posmrtnim obredima nad kineskim vojnicima. Jao u iskapljuje svoju oljicu, uivajui
u ukusu kineskog aja i milozvunom tonu svog maternjeg jezika. To je neto to mu nesumnjivo
nedostaje. Iz zamiljenosti ga budi spomen njegovog imena.
... moda bi Jao u mogao to da nam kae, cvrkue akahaj. On je bio sa sinovima mog
mua ba kao i svi ostali.
Jao u shvata da nije uo pitanje, ali stid sakriva podizanjem oljice u znak njenog
dopunjavanja.
ta vas zanima?, pita.
akahaj uzdie.
Nisi me sluao, prijatelju. Pitala sam kada e oi biti spreman da zauzme svoje mesto
meu ratnicima.
Za mesec dana, najmanje, brzo odgovara Jao u. Rane su mu se proistile, ali na
nogama i povreenoj ruci i dalje ima oiljke od uarenog gvoa. Morae da ojaa miie.
Voljan sam da radim s njim. On bar ume da slua, za razliku od svog budalastog brata.
akahaj i Ho Sa se vidno koe na ove grube rei. Sami su u atoru budui je akahaj svoje
sluge uposlila napolju, ali u logoru i zidovi imaju ui.
Danas sam malo gledao obuku, kae Ho Sa, a zatim okleva, svestan situacije. ta ti je
general Kaijun apnuo?
Jao u die pogled, izazvan nainom na koji je Ho Sa utiao glas.
Nije vano, Ho Sa. Bar ne onoliko koliko je vano da pazim ta priam u ovom atoru.
Iako uvek govorim istinu. Uzdie. Dodue, i ja sam nekada bio mlad i glup. A da li e agataj
izrasti u jakog oveka, to niko ne zna. Kako stvari stoje, on je obian nadureni razmaenko.
Za jednog monaha ovo je nepojmljiv ispad i Ho Sa ga zapanjeno gleda.
Taj nadureni razmaenko e jednog dana moda biti mongolski kan, tiho kae agataj.
Jao u frke u svoj aj.
Ponekad mi se ini da sam predugo s plemenima. Nije mi nimalo stalo do mladia koji od
svog oca nasleuje barjak od konjskih repova, niti da li e ih ti novi neprijatelji sravniti sa
zemljom.
Jao u, ovde ima i prijatelje, podsea ga Ho Sa. Zato ti nije stalo do nas i ta e nam
se dogoditi?
Monah se mrti.
Nekada sam mislio da u biti glas razuma u ovom logoru, da u uticati na kana i njegovu
brau. S negodovanjem proiava grlo. I da u doneti mir u srca njegovih sinova. Kakva
gordost! Obrazi mu blago rumene. A izgleda da u gledati kako agataj nasleuje svog oca i
vodi ih u veu propast nego to moemo da zamislimo.
Jo je mlad, nauie, mrmlja akahaj, dirnuta Jao uovom iskrenou. Ali ko zna,
moda e oi biti kan.
Monahovo lice se smekava na ove rei utehe i on prua ruku da je potape po ramenu.
Imao sam teak dan, princezo. Zaboravi ta sam rekao. Sutra u biti novi ovek. Prolost
ostavljam iza sebe i radujem se budunosti, kao i uvek. Oprosti to sam ovde uneo svoj nemir.
Usne mu se skupljaju u ravnu crtu. Ponekad mi se ini da sam rav budista, i da nisam ni
zasluio bolji ivot.
akahaj se smeka, klimajui glavom. Ho Sa zamiljeno doliva aj u svoju oljicu. Kada
im se obrati, glas mu je dubok i tih.

Ako Dingis pogine, Kaijun e biti kan. A on ima svoje sinove. Tada e sve ovo biti lie
na vetru.
akahaj nakrivljuje glavu kako bi ga bolje ula, prelepa pod sjajem lampiona. Ho Sa
iznova razmilja koliko je kan srean to ga ovakva ena svake noi eka u atoru.
Ako moj mu imenuje naslednika meu svojim sinovima, verujem da e Kaijun to
potovati.
Ako izvri svoj uticaj, imenovae agataja, nagaa Ho Sa. Ceo logor zna da mu oi
nije drag, a Ogedaj i Toluj su jo mali. Zastaje, strepei da Dingisu nee biti drago kada uje
da njegova ena sa strancima aska na tu temu. Ipak, radoznalost je jaa. Jesi li ve priala sa
kanom o tome?
Ne jo, odgovara akahaj. Ali u pravu si. Ne bih volela da Kaijunovi sinovi naslede
tron. Gde u onda biti ja? Ne tako davno, pleme je prognalo celu porodicu mrtvog kana.
Dingis to najbolje zna, slae se Ho Sa. I zato nee dozvoliti da pati kao to je patila
njegova majka.
akahaj klima glavom. Pravo je zadovoljstvo otvoreno razgovarati na svom jeziku, umesto
na mongolskom frfljanju. Radije bi se vratila kod svog oca nego videla agataja kao kana, i
stoga je Ho Sa u pravu. Kaijun ima svoje sinove. Da li bi se neki od njih ophodio ljubazno
prema njoj kada bi njen mu poginuo? Kaijun bi je potovao i verovatno poslao nazad u carstvo
Si Sja. Ipak, uvek bi se naao neko kome bi smetale ene i deca starog kana. Kaijunu bi bilo
najbezbednije da ih sve pobije istog dana kada mu brat padne na bojitu. akahaj se grize za
usnu, ophrvana crnim mislima. Dingis ne bi prihvatio oija, u to je sigurna. Ve mesec dana
lei bolestan a voa mora da bude vien i zapaen ako ne eli da ga zaborave. Sad vie nije
sigurna ko bi bio suroviji prema njoj, oi ili agataj. Pod njihovom vlau njena deca ne bi
stigla ni da odrastu. Princeza se pita da li je dovoljno veta da pridobije agataja za sebe.
Razmisliu o tome, kae ona svojim sunarodnicima. Nai emo pravi put.
Napolju se uje fijukanje vetra izmeu zaprega i atora mongolskog naroda. Kada akahaj
isprati svoje goste, najednom je obuzima stara tuga i usamljenost.
Jao u izlazi na vetar i sneg, steui svoju dolamu oko sebe, ne bi li bar spreio drhtavicu. No,
nije u pitanju samo zima, posle toliko godina ivota sa plemenima vie mu ne smeta. Ali zato sve
ee sebi postavlja pitanje je li pogreio to je doao da ivi s njima. Zavoleo je Mongole, pre
svega zbog njihovog detinjeg prkosa i verovanja da svet mogu da urede onako kako njima
odgovara. Kan je ovek kojeg treba pratiti i Jao u mu se iskreno divi, ali nije imao dovoljno
sluha za uenje o budi. Od kanovih sinova, samo je mali Toluj pokazao interesovanje za
budizam, a moda zato to je tako mlad. agataj se otvoreno smeje svakoj filozofiji koja ne
ukljuuje gaenje neprijatelja konjskim kopitama, dok ga oi naoko slua, a zapravo mu
budistike mudrosti na jedno uho uu a na drugo izau.
Udubljen u misli, Jao u koraa utabanom snenom stazom kroz logor. Svestan je svog
okruenja i zna da e ga dokoni Mongoli uskoro okruiti. Ipak, postoji samo jedan budalasti
deak koji bi usred noi poslao ratnike da presude njegovom uitelju borilakih vetina. Na
nesreu, Jao u danas sa sobom nije poneo ni svoju palicu, verujui da je bezbedan.
Nije iskljueno da e ga agataj napasti iz zasede. ivo ga zanima da li e svojim
pulenima narediti da ga dokraje ili e mu samo polomiti kosti. Kako god da bude, Jao u e
odgovoriti na isti nain. Dok mu pahulje kovitlaju oko lica, on zalazi za ator gde ga iznenada
napada mrana muka prilika. Monah mu uzvraa snanim udarcem u bradu koji napadaa obara
s nogu. Ne eli nikom da naudi, ali iza sebe ve uje glasove i korake koji dopiru iz svih pravaca.
S naporom obuzdava bes skupljen u grudima. U njegovoj borbi nee biti zle namere, osim ako
neko od njih ne zaslui da ga ubije. Za trenutak slee ramenima, pokuavajui da dokui kada su
plemena poela suptilno da ga menjaju. Buda bi ih pustio da mu priu, bez trunke gneva i straha.
Jao u hitro tri u senku. Najednom vie ne osea zimu.
Gde je?, iti glas na samo nekoliko koraka od njega.

Jao u mu neujno staje iza lea i obara ga nogom pre nego to ovaj stigne da odreaguje.
Ratnik isputa krik koji odjekuje visokim brdima i Jao u zna da su ga i ostali uli.
Prvog se oslobaa udarcem pravo u grudi. Pod prstima osea da mu je polomio par rebara i
brzo povlai ruku da se komadii kosti ne raspre po vitalnim organima. Zatim se saginje jer iza
sebe osea pokret, ali u belini ne vidi da su to dva ratnika. Jedan ga hvata za ruku i baca na
zemlju, dok se drugi obruava na njega.
Jao u pokuava da ga utne, ali mu noga udara u neto tvrdo. Kad skoi na noge, oko
njega se ve pravi krug od nekoliko ratnika. Po njihovim licima pretpostavlja da nisu nimalo
prijateljski raspoloeni. Najvie ga alosti to je trojicu lino obuavao. Oni se ne usuuju da ga
pogledaju u oi. Ostali su mu nepoznati i u rukama dre debele batine.
Na si, budisto, rei jedan.
Jao u se smiruje, irei noge i blago povijajui kolena kako bi imao savrenu ravnoteu.
Ne moe da se odbrani od svih, ali je uvek spreman da im pokae bar jednu borilaku lekciju.
Osam ratnika istovremeno napada i Jao u bi se za dlaku provukao izmeu dvojice da ga
jedan ne zgrabi za dolamu i povue ka sebi. Jao u na glavi osea neije prste koji ga vuku
unazad. Grubi prsti se sklanjaju i monah zamahuje desnom nogom, lomei nekome koleno. Jo
jedan ratnik pada uz krik, a onda se svi ustremljuju na njega. Jao u je oamuen, ali ne prestaje
da mlatara rukama, nogama i glavom, primajui nemilosrdne udarce debelim palicama. Monah
ne puta glasa, ak ni kada mu polome desno stopalo, ostavljajui ga da skakue samo na levom.
Pre nego to izgubi svest, Jao u uje Kaijunov ljutit povik. Udarci istog trenutka
prestaju. Kada se konano stropota u sneg, kroz glavu mu proleu rei njegovih uitelja:
zadravanje gneva je kao uzimanje uarenog uglja golim rukama - uasno pee, ali samo onog
ko se gnevi. I dok se ratnici oko njega razilaze, neije snane ruke ga podiu sa snegom okovane
zemlje. Jao u ne puta svoj uareni ugalj, jer ga sada samo on greje.

Jao u die glavu kada Kaijun ue u ator sa bolesnicima. Uvek se nae neko sa zagnojenim
prstom ili prostrelnom ranom koga valja obii. Ima i onih sa ranama od samopovreivanja. S
njima niko ne razgovara, ionako su dovoljno postieni, ne usuujui se da druge pogledaju u oi.
Bolesni ratnici se voze posebnim zapregama, umotani u debela krzna.
Kaijunu se lice vedri dok pozdravlja oija, divei se tigrovom krznu u dnu njegovog
kreveta. Rukom miluje prugaste are i spljotenu glavu velike make dok neobavezno aska sa
ranjenim deakom. Oigledno su se sprijateljili. Cubodaj ga poseuje svakodnevno i oi je,
uprkos svojoj ozbiljnosti, vrlo dobro obaveten. Jao u radoznalo posmatra ovu scenu, nesvesno
dodirujui udlage na svom stopalu.
Kada razgovor zamre, Kaijun se okree prema monahu, traei prave rei da mu se obrati.
Kao i svi drugi, dobro zna da je agataj naredio njegovo prebijanje, iako za to ne postoje dokazi.
agataj se posle incidenta epurio po logoru, pobravi nemali broj pohvala. Osveta je meu
ratnicima uobiajena pojava i Kaijun moe samo da nagaa ta Dingis misli o tome. Kan se ne
bi oslonio na druge kada bi eleo neto da dokae, ali isto tako zbog toga ne bi gubio san.
Mongolski logor je surovo mesto za ivot i Kaijun se pita kako da to objasni budistikom
monahu.
Koku kae da e prohodati za par nedelja, hrabri ga.
Jao u slee ramenima.
Zaceljujem, generale. Uostalom, telo je samo jo jedna ivotinja. Ako mogu da ozdrave
psi i lisice, onda mogu i ja.
Jo nisam saznao ko je odgovoran za napad, lae Kaijun. Jao u prelazi pogledom
preko ostalih lica u atoru i Kaijun blago rumeni. Ah, zna i sam da se u logoru stalno neko
obraunava, dodaje, irei ruke.
Jao u ga mirno posmatra, iznenaen to general ima potrebu da se pravda kad nije
uestvovao u napadu. Da nije moda odgovoran za agataja? Naravno da nije. U stvari,
prebijanje bi imalo jo gore posledice da se Kaijun nije pojavio i rasterao ratnike. Utekli su u
svoje atore da kriom vidaju svoje rane. Jao u pretpostavlja da bi Kaijun mogao da imenuje
bar jednog kada bi hteo, moda ak i lanove njihovih porodica. Ali nije vano. Ne moe da se
ljuti na budale koje samo izvravaju nareenje. Zakleo se da e agataja nauiti lekciju, ali kada
za to doe vreme.
Monaha mnogo vie ga brine to zapostavlja svoju veru zarad osvete. Ni sam ne zna zato,
ali jedva eka prvu priliku da izravna raune sa agatajem. Naravno, to nee spominjati pred
bolesnicima u atoru. Uostalom, uskoro e ostati sam sa oijem, kojem je agataj sada ljuti
neprijatelj. Jao u je sa takoe video oijevu borbu sa tigrom. Dok posmatra prugasto krzno na
deakovom krevetu, monah razmilja kako je moda u njemu stekao saveznika. Princeza Si Sjaa
e biti zadovoljna, gorko zakljuuje on.
Kaijun automatski ustaje kad uje Dingisov glas. Kan ulazi u ator, lica crvenog i
oteenog, toliko da mu je levo oko skoro zatvoreno.
Odmerivi prisutne u atoru, monaha pozdravlja klimoglavom i obraa se Kaijunu,
ignoriui oija kao da i nije tu.
Gde je Koku, brate? Moram da izvadim ovaj polomljeni zub. Upalio se.
aman se odmah pojavljuje, donosei sa sobom neobian vonj od kojeg Jao u nabire nos.
Mravi vra mu se nikad nije sviao. Moda je vet u nametanju kostiju, ali zato bolesnike lei s
neskrivenim prezirom, ulagujui se samo Dingisu i njegovim generalima.
Zub, Koku, mumla Dingis. Vreme je.

Kanu je elo oroeno znojem, pouzdan znak da trpi velike bolove, iako to niim ne
pokazuje. Jao u se ponekad pita da li su ti Mongoli pri istoj pameti. Bol je sastavni deo ivota i
treba ga prihvatati, a ne potiskivati.
Razumem, gospodaru, uzvraa Koku. Izvadiu ga i dau ti biljke za otok. Lezi,
gospodaru, i otvori usta najvie to moe.
Dingis se sputa na krajnji krevet, zabacuje glavu unazad i otvara usta, dovoljno da Jao u
sa drugog kraja atora spazi upaljeno meso. Mongoli obino imaju dobre zube, razmilja monah,
primetivi braonkasti patrljak koji tri u belom nizu kanovih eljusti. Jao u se pita da li je
ishrana iskljuivo mesom zasluna za tako snane i biserne zube. On ga retko jede, verujui da
meso dodatno potpiruju loe strasti. Ipak, Mongoli oigledno uivaju u njemu, ba kao i u
strastima.
Koku odmotava konu futrolu, otkrivajui malena kleta i set tankih otrica. Jao u vidi
kako se Dingisove oi ire pri pogledu na metalne instrumente. Kada presretne monahove oi,
kanovo lice poprima leden izraz. Odluio je da snagom volje prebrodi i ovo iskuenje, zakljuuje
Jao u, pitajui se koliko e kanova samodisciplina potrajati.
Koku uzima kleta i duboko uzdie, smirujui ruku. Zatim gleda u otvorena usta pred
sobom i pui usne.
Biu brz koliko mogu, gospodaru, ali moram da izvadim koren.
ta eka, amane? Vadi ga, rei Dingis i Jao u zna da je bol koji trpi skoro neizdriv.
Dok Koku bocka polomljeni zub, kan stee pesnice a zatim ih sputa uz telo, leei mirno kao
da spava.
Jao u zainteresovano posmatra kako Koku uglavljuje kleta duboko u upaljene desni,
pokuavajui da zahvati to vei deo korena. Dvaput mu klize, jer se teko nosi sa nervozom.
Naposletku pravi grimasu i iz futrole vadi jedan od noia.
Morau da raseem desni, gospodaru.
Jao u primeuje da aman drhti kao da mu je ivot u opasnosti. Moda i jeste. Umesto
odgovora, kan stee pesnice i opet ih oputa, oigledno uspostavljajui samokontrolu. Meutim,
telo mu se koi kada Koku zarije seivo u desni, putajui krv i gnoj. Dingis poinje da kalje,
odmahujui amanu rukom da se odmakne i pljujui na zemlju. Oi su mu iskolaene od bola i
Jao u se iskreno divi njegovoj izdrljivosti.
Koku pravi jo jedan rez, a zatim uzima kleta i poinje da upa. Kada konano izvadi
koren, od siline napora se tetura i umalo da padne na zemlju. Dingis stenje, ustajui da jo
jednom pljune.
Nije jo gotovo, gospodaru, zadihano e aman.
Dingis ga gleda sa visine, a potom se vraa u leei poloaj. Drugi komadi izlazi brzo i
lako. Kan seda na krevet, drei se za vilicu s vidnim olakanjem na licu. Usne su mu crvene od
krvi dok gui gorinu, primeuje Jao u.
oi takoe posmatra ovu scenu, iako se trudi da ne deluje zainteresovano. Kada njegov
otac ponovo ustane, deak se zavaljuje u svoj jastuk, zurei u tavanicu atora. Jao u isprva misli
da e kan otii ne obrativi se svom sinu, ali ovaj ipak zastaje pored njegovog kreveta.
Moe li da hoda?, pita ga.
oi sporo okree glavu da ga pogleda.
Mogu.
Onda moe i da jae. Dingis primeuje vuju glavu na balaku maa od kojeg se oi
vie ne odvaja i desna ruka mu se nesvesno gri. Brzo je sputa na tigrovo krzno, milujui ga.
Ako moe da hoda, onda moe i da jae, ponavlja Dingis, neto blaim glasom.
Zatim ustaje i ini se da e krenuti dalje, ali ga neto zadrava u mestu.
Mislio sam da e te ova maka ubiti, dodaje kan.
Zamalo jeste, uzvraa oi.
Na njegovo iznenaenje, Dingis mu poklanja svoj krvavi osmeh.
Ali nadjaao si je. Ima tuman i uskoro jaemo zajedno.

Jao uu je jasno da kan pokuava da izgradi poruene mostove. oi e predvoditi deset


hiljada ratnika, a to je poverenje koje se ne daje olako. Na monahovo iznenaenje, oi se
podsmeva ocu.
ta bih vie oekivao od tebe, gospodaru?
U atoru vlada muna tiina, sve dok Dingis ne slegne ramenima.
Ba tako, deae. Dajem ti i vie nego to zasluuje.
Kolona zaprega, ljudi i stoke danima s planine silazi u ravnicu. Na jugu i zapadu su gradovi
kojima vlada ah Muhamed. Svaki Mongol je uo za izazov upuen njihovom kanu i smrt
njegovih izaslanika. Osveta koju spremaju je krvava i slatka.
Oko jezgra kolone, izviai jau u irokim krugovima, ostavljajui hladne planine za
sobom. Generali su bacanjem kostiju odredili koji tuman e juriati prvi, i tu ast je dobio ebe.
Zauvi to, Dingis odmah poziva Arslanovog zamenika da mu isporui detalje. ebe zatie
kana sa njegovom braom, udubljenog u razgovor o predstojeem ratu. Kada ga Dingis konano
primeti, klima glavom, ne diui glavu sa novih mapa, iscrtanih ugljem i mastilom.
Generale, trebaju mi podaci a ne leevi, kae mu Dingis. Mogue je da su ahovi
gradovi vei od kineskih. Moramo se suoiti s njihovom vojskom, a kada se to desi, ja u
postavljati uslove. Ako gradovi imaju manje od dvesta ratnika, pusti ih da se predaju, a njihove
trgovce poalji meni. Oni najbolje poznaju svet oko sebe.
A ta ako se ne predaju, gospodaru?, pita ebe.
Kasar se kikoe, ne diui pogled sa mape, ali zato kan svoje ute oi konano usmerava
na ebeove.
U tom sluaju ih uniti, odgovara mu.
Kada se ebe nakloni i krene ka vratima, kan tiho zvidi. Mladi se okree, upitno
izvijajui obrve.
Oni su sada tvoji ratnici, ebe, a ne moji, niti bilo koga ovde prisutnog. Od tebe e
oekivati zapovest i pohvalu. Zapamti to. U prolom pohodu sam viao kako hrabri ratnici bee
pred nemoguim zadacima. Jedina razlika je bila u nainu ophoenja podreenih zapovednika
prema njima. Nikad ne veruj da neko drugi moe da obavlja tvoj posao. Jasno?
Jasno, gospodaru, uzvraa ebe. Svojski se trudi da ne pokae svoje oduevljenje, iako
mu se ve pomalo vrti u glavi. Ovo je prvi put da zapoveda nezavisno od ostalih. Deset hiljada
ljudi e gledati samo u njega, njihovi ivoti i ast e biti u njegovim rukama. Dingis se suvo
smeka, savreno svestan ebeovih znojavih dlanova i ubrzanog pulsa.
Onda idi, uzvikuje kan i vraa se svojim mapama.
U proleno jutro, ebe predvodi deset hiljada veterana, gorei od elje da se dokae. Samo
nekoliko dana kasnije, arapski trgovci stiu u logor kao da ih tera sam avo. Voljni su da prodaju
ili razmene vesti o ahovoj vojsci. Dingis ih doekuje u svom atoru, delei im vreice pune
srebrnjaka. Na horizontu iza njih diu se mrani stubovi crnog dima.
oi se pridruuje svojim ljudima dva dana nakon Dingisove posete njegovoj bolesnikoj
postelji. Mrav je i bled od estonedeljnog leanja, ali ipak jae svog omiljenog konja, steui
vilice od bola. Leva ruka mu je jo privrena drvenim udlagama i rane u nogama nisu sasvim
zarasle, ali on se usiljeno smeka. Njegovi ratnici su obaveteni o njegovom povratku, zbog ega
su obrazovali vrstu u ast pozdrava svom generalu i kanovom prvencu. oijevo lice je ozbiljno
i strogo, ne otkrivajui slabost. U znak pozdrava podie ruku i ratnici mu kliu, iskreno
zadivljeni tigrovim krznom na kojem sedi. Osuena glava velike make se beivotno ceri sa
jabuke njegovog sedla kada zauzme svoje mesto ispred vrste i okrene konja da odmeri ratnike
koje mu je dodelio njegov otac. Od deset hiljada, vie od jedne treine su kineski vojnici.
Naravno, sa mongolskim konjima i oklopima ne odudaraju mnogo od svojih saboraca, ali znaju
da im nisu ravni po streliarstvu i brzini. Oko dve hiljade ratnika su iz turskih plemena sa severa

i zapada, tamnokoci koji poznaju arapske zemlje bolje od ostalih. oi se najednom pita da li
mu je otac namerno dao manje sposobne ljude, ali brzo odbacuje tu misao. Sve su to dobri
ratnici, vini jahanju i vojevanju. Zadovoljan je njima. Ostale etiri hiljade su meavina
Najmana, Ojrata i airata. ini mu se da na njihovim smrknutim licima primeuje nesigurnost.
Mongoli znaju da oi nije omiljeni kanov sin, a moda ak i da nije njegov. Zbog toga u
njihovim oima primeuje traak sumnje, a i ne kliu mu glasno kao ostali.
oi osea kako mu energija jenjava, ali to ne eli da pokae. ao mu je to nije dobio jo
vremena za oporavak, ali Cubodaj je ve okupio njegove ljude, elei da ga to pre uposli.
Pred sobom vidim dobre ljude, uzvikuje oi. Glas mu snaan i mnogi se osmehuju.
Vidim ratnike, ali jo ne vidim vojsku.
Osmesi u trenutku nestaju i on pokazuje na dugu kolonu zaprege koja se i dalje sputa niz
planinu.
Na narod ima dovoljno ljudi da odbije napade divljih zveri, nastavlja oi. Jaite sa
mnom danas i videemo ta mogu od vas da napravim.
Rekavi to, zariva pete u sapi svog konja, iako mu noge ve odavno bride. Iza njega, deset
hiljada ratnika kree u kas kroz ravnicu. oi planira da ih izmori, sve dok ne popadaju, ili dok
ih noge toliko ne zabole da vie ne mogu na njima da stoje. Usne mu se ire u osmeh pri ovoj
pomisli. Izdrae. Kao i dosad.
Grad Otrar je jedan od mnogobrojnih dragulja Horezmijskog carstva. Vekovima brani zapad,
jaajui na bogatstvu koje protie ovim trgovinskim putevima. Opasan je kuama od cigle,
visokim i do tri sprata i okreenim u belo. Ulice su veito uurbane jer se na njima moe kupiti
sve to ovek poeli, samo ako ima zlato. ahov gradonaelnik, Inaluk, svakoga dana prinosi
rtve u damiji, javno pokazujui svoju doslednost prorokim uenjima, dok u svojoj kui
kriom pije zabranjeno vino i bludnii sa robinjama svih rasa.
Kada sunce pone da zalazi za brda, Otrar se polako hladi a ulice postaju poluprazne.
Inaluk brie znoj sa ela i kree u novi napad. Njegov uitelj maevanja je brz ali zadrigli
gradonaelnik ponekad ima utisak da mu ovaj previe esto poputa. Naravno, to mu ne smeta
dok god to uitelj ini na lukav i domiljat nain. Meutim, svaki put kada se to desi, Inaluk
koristi priliku da mu napravi modricu, ionako je sve to samo igra.
Krajikom oka, Inaluk na dvoritu vidi svog glavnog pisara. Uitelj nasre, koristei
njegov trenutak nepanje. Inaluk pada na lea pre nego to tupom stranom maa udari svog
rivala u stomak. Uitelj pada svom teinom, mamei Inaluku smeh.
Nee me naterati da te podignem, Akrame. Taj trik si ve potroio.
Uitelj se smeje i skae na noge. Inaluk mu se blago naklanja i predaje svoj ma.
Sunce je na zalasku i Inaluk ve uje glasove mujezina koji pozivaju vernike na veernju
molitvu. lanovi njegovog domainstva polako izlaze na dvorite. U rukama nose prostirke koje
skrueno polau na zemlju, jednu do druge. Inaluk im se pridruuje, znajui da e sve
dotadanje brige i sumorne misli nestati kada krene molitva.
Dok peva sa ostalima, Inaluk se u sebi raduje prestanku dnevnog posta. Mesec ramazana
je pri kraju, ali ak ni on se ne usuuje da prekri pravilo. Sluge su previe brbljive da bi
rizikovao tubu erijatskog suda. Dok se klanja, dodirujui elom hladan kamen, Inaluk
razmilja o tome koju enu da izabere za veeranje kupanje. Uprkos svetom mesecu, posle
celodnevnog uzdranja, po zalasku sunca je sve mogue, naroito mukarcima koji caruju u
sopstvenoj kui. Svojoj miljenici e veeras nakapati med na lea a onda ga sa zadovoljstvom
olizati.
Alahu akbar!, uzvikuje on. Bog je veliki. Da, med je sjajna stvar, zakljuuje on, Alahov
dar svim mukarcima. Inaluk bi mogao svakodnevno da ga jede, samo kada ga ne bi toliko
gojio. No, izgleda da svako zadovoljstvo ima svoju cenu.

Opet sputa glavu na zemlju, olienje pobonosti u svom domainstvu. Na kraju


molitvenog rituala sunce potpuno zalazi. Inaluk je gladan kao vuk. Hitro umotava svoju
molitvenu prostirku i kree preko dvorita prema kui. Njegov pisar ga u stopu prati.
Gde je kanova vojska?, pita ga Inaluk preko ramena.
Pisar pretura po papirima koje svuda nosi sa sobom, iako Inaluk ne sumnja da starac ima
ve spremne odgovore na sva pitanja. Zajed bin Salih je ostario u njegovoj slubi, ali godine ne
umanjuju njegovu inteligenciju.
Mongolska vojska se kree sporo, gospodaru, odgovara Zajed. Alahu hvala za to.
Kolona im se protee sve do planina.
Gradonaelnik se mrti i matarija o enskoj koi premazanoj medom momentalno mu
nestaje iz glave.
Znai, ima ih vie nego to smo mislili?
Oko sto hiljada ratnika, gospodaru, ali nisam siguran sa onolikim zapregama. Vijugaju
kao zmija po zemlji.
Inaluk se ceri na ovo poreenje.
ak i takva zmija ima glavu, Zajede. Ako je kan toliko moan, poslau asasine da ga
smaknu.
Pisar pravi grimasu, pokazujui poutele zube.
Pre bih poljubio korpiju nego imao posla s tim iitskim misticima, gospodaru. Opasni su,
i ne samo kada barataju svojim bodeima. Zar nisu odbili kalife? Jesu. Ma daleko su oni od
pravih muslimana.
Inaluk se grohotom smeje, pljeskajui Zajeda po ramenu.
Plai ih se, mali Zajede. Ali jedino njih je mogue potkupiti. Uspeli su da otruju ak
kola na Saladinovim grudima dok je ovaj spavao. Eto u tome je stvar. Oni dre datu re a sve to
mrano ludilo samo je predstava.
Zajed blago drhti. Asasini oboavaju smrt i nasilje, i vladari su svojih planinskih utvrenja.
ak ni sam ah im ne moe nita. Zajed smatra da Inaluk ne bi smeo o njima ni da govori,
naroito ne u svom domu. Iskreno se nada da ovo njegovo utanje nee shvatiti kao prekor, ali
Inaluk nastavlja s pitanjima.
Ne spominje mi aha Muhameda, zamiljeno nastavlja gradonaelnik. Je li mogue da
i dalje ne alje odgovor?
Zajed odmahuje glavom.
Jo nita od pojaanja, gospodaru. Moji ljudi ih ekaju na jugu. Znau im se pojave.
Utom stiu pred kupatilo raskone kue. Kao mukom robu, Zajedu je ulaz tamo zabranjen
i Inaluk zastaje, smiljajui nove zapovesti.
Zajede, moj roak ima oko milion naoruanih ljudi, a to je vie nego dovoljno da se slomi
kolona ena, dece i mravih koza. Poalji jo jednog glasnika sa mojim linim peatom. Kai
mu... dvesta hiljada mongolskih ratnika stie preko planine. Moda e shvatiti da moja mala
vojska nema anse protiv njih.
ah sigurno i dalje ne veruje da e ti divljaci napasti Otrar, gospodaru. Ima i drugih
gradova bez ovolikih bedema.
Inaluk nezadovoljno coke jezikom, milujui svoju nauljenu bradu.
A gde bi drugo udarili? Kanove ljude sam iibao na ovdanjem trgu. Ovde smo napravili
kulu od njihovih ruku, visoku do pojasa. Zar me moj roak nije podrao u tome? Ispunio sam
njegove zapovesti i zauzvrat njegova vojska mora da bude spremna kad stignu ti Mongoli. Sada
kada ga na to podseam, on se pravi lud.
Zajed uti. Otrarske zidine nikad nisu ruene, ali arapski trgovci ve dolaze iz dalekih
kineskih zemalja, priajui o monoj mongolskoj ratnoj maineriji koja je pregazila njihove
gradove. Nije nemogue da je ah odluio da isproba snagu otrarske vojske upravo na
Mongolima. Dvadeset hiljada vojnika je u pripravnosti, ali Zajedu to nije velika uteha.
Podseti mog roaka da sam mu jednom spasao ivot kada smo bili deca, nastavlja
Inaluk. Tu uslugu mi nikad nije vratio.

Zajed povija glavu.


Poslau mu pismo po najbrem glasniku, gospodaru.
Inaluk kruto klima glavom i nestaje u kupatilu. Zajed ga smrknuto posmatra. Gospodar e
se do zore istroiti poput psa u teranju, ostavljajui svojim podanicima da planiraju odbranu
grada.
Zajed ne razume telesnu poudu, ba kao to ne razume ni ljude poput asasina, koji biraju
hai za isterivanje straha i raspirivanje gladi za ubijanjem. Kada je bio mlad, telo ga je muilo,
ali sada osea blagoslov zrelog doba. Jedino pravo zadovoljstvo koje oduvek poznaje je .
planiranje i uenje.
Zajed shvata da e morati neto da pojede ako misli da pregrmi no. Na putu do mongolske
vojske ima sto uhoda i njihovi izvetaji stiu iz sata u sat. Stari pisar odmahuje glavom, zauvi
iz kupatila ritmino stenjanje njegovog gospodara. Kako moe da uiva kad se ceo svet sprema
za rat? Zajed ne sumnja da ah Muhamed mata o tome da postane novi Saladin. Inaluk je tada
bio samo dete, ali Zajed pamti vladavinu velikog cara. Saladinovi ratnici su pre tridesetak godina
preko Buhare stigli do Jerusalima. Bila su to zlatna vremena!
ah nee dozvoliti da Otrar padne, u to je skoro siguran. Mnogi su dolazili sa ratnim
barjacima, ali nita nisu postigli. U pitanju je kletva svih monih ljudi ali ah se nee tako lako
odrei svog bogatog grada. Uostalom, Kina nikad nije bila slabija. Ako Dingis uspe da osvoji
Otrar, onda e morati da se suoi sa celim svetom.
Zajed uje da se groktanje njegovog gospodara pojaava i ubrzava. Nema sumnje da je
Inaluk bacio oko na ahov presto. Ako uspe da zgazi Mongole, onda e moda i svoje alave
elje sprovesti u delo.
Hodnik je hladan i mraan, ali Zajed primeuje robove koji pale uljane lampe. Nije
umoran. Jo jedan blagoslov starosti je to mu treba vrlo malo sna. Dok se sklanja u senku, u
glavi mu je hiljadu stvari koje mora obaviti pre zore.

ebe je prestao da broji kilometre otkad su, pre mesec dana, odmakli od glavne kolone. Isprva je
jahao na jug, a onda je naiao na ogromno jezero u obliku polumeseca. ebe nikad nije video
vodu tako veliku da joj ni otrooki izviai ne mogu nazreti drugu obalu. Danima je sa svojim
ratnicima lovio debele zelene ribe kojima nije znao ime, gostei se u kratkim pauzama dugog
putovanja. Odluio je da ne prepliva jezero na konjima nego da svoj tuman povede du njegove
obale. Zemlja oko jezera vrvi od sitne divljai, gazela i kozoroga, kao i medveda koji riu iz
umaraka i verovatno bi uspeli u svojim napadima na konjanike da ih u tome ne spreavaju
njihove precizne strele. Uskoro sa konjskih sedala vise medvea krzna s debelim slojem trulog
sala. ebe se nada da e ih osuiti pre nego to se potpuno usmrde. Sokolovi krue visoko iznad
njihovih glava i okolna brda i doline umnogome podseaju ebea na rodnu ravnicu.
Kao to mu je Dingis naredio, mala sela ostavlja netaknuta. Seljaci njegovu mranu
kolonu gledaju s neskrivenim strahom, neodoljivo podseajui ebea na uplaenu stoku.
Preostaje mu samo da prezire taj ivot veitog zatoenitva na jednom istom mestu. Dosad je
unitio etiri velika grada i na desetine drumskih utvrenja, ostavljajui samo zgarita za sobom.
Njegovi ljudi ga potuju kao vou i jau visoko podignute glave, uivajui u njegovom stilu
brzog juria koji pokriva velike razdaljine za samo nekoliko sati. Arslan je kao general bio
mnogo oprezniji, ali ebea je nauio svemu to zna, omoguivi mu da stekne ime meu
vojskovoama, pre svega preziranjem slabosti i sumnje u onima koji ga prate.
U sluaju da se grad brzo preda, ebe alje njegove trgovce na severoistok, gde bi trebalo
da se susretnu s Dingisom. Obeava im zlato i pokazuje kineske kovanice kao dokaz
velikodunosti koju e primiti. Mnogi od njih su prinueni da gledaju kako im domovi gore do
temelja i ne gaje ni trunku naklonosti prema mladom mongolskom generalu, ali ipak prihvataju
njegove poklone i odlaze gde im je reeno. Ionako svoje kue ne bi mogli ponovo da izgrade, jer
Dingis prolazi istim tim putem. Zbog toga ebeu deluju pragmatinije od njegovog, naroda, jer
prihvataju sudbinu koja moe da izdigne jednog oveka a uniti drugog bez nekog veeg povoda.
Naravno, ne divi se takvom stavu iako mu ide u prilog.
Do kraja drugog meseca koji Arapi zovu ramazan, saznaje ebe, njegova kolona stie u
planine na jugu velikog jezera. Otrar je zapadno odatle, dok su zlatni gradovi neizgovorljivih
imena u kojima obitava ah, jo dalje. Takoe saznaje za Samarkand i Buharu, gradove ije
poloaje mu arapski seljaci ucrtavaju u postojee mape, neto to e Dingis veoma ceniti. ebe
ne putuje da bi video ta raskona, dobro uvana mesta. Kada stigne tamo, pratie ga velika
mongolska vojska.
U noi bez meseca, ebe jae niz poslednju padinu junih planina, beleei izvore vode i
odravajui svoje ljude u fizikoj kondiciji. Spreman je za povratak kod Dingisa i odlazak u rat.
Iako se njegov tuman u ovoj izviako-osvajakoj misiji zadrao due od mesec dana, ebe ne
die logore u zatienim visoravnima, jer atore nisu ni poneli sa sobom, samo alje izviae u
irokim krugovima. Sada jedan od njih galopom stie u logor, znojav i umoran ba kao i njegov
konj.
Video sam konjanike, generale. U daljini.
Jesu li te primetili?, pita ebe.
Mlai ratnik ponosno odmahuje glavom.
Ne u ovom ivotu, generale. Sunce je bilo na zalasku i odmah sam se vratio. Za trenutak
uti borei se za dah, ali ebe strpljivo eka ceo izvetaj.
Rekao bih... da su Mongoli, generale. Po nainu jahanja. U polutami sam izbrojao est
konjanika koji jau zajedno. Mogue je da su nai.

ebe ustaje, zaboravljajui peenog zeca ispred sebe.


Ko je jo mogao da doe ovako daleko na jug, osim nas?, mrmlja on. Tihim zvidukom
poziva svoje zapovednike. Mrak je previe gust da bi jahali brzo, ali u sumrak je spazio stazu
koja vodi kroz brda i nee odoleti da im se ne priblii u toku noi. Do zore e znati njihov taan
poloaj. ebe brzo izdaje zapovesti svojim zapovednicima, koji e ih dalje proslediti ratnicima.
Nema vremena za ekanje. Svi spremno skau na konje, obrazujui kolonu.
Bez meseca, no je neobino mrana ali svi potuju zapovesti i ebe se zadovoljno ceri.
Ako je to Kasar, ili jo bolje Cubodaj, onda se raduje susretu u zoru. Dok prilazi svom konju na
elu kolone, alje izviae izdajui im naredbe apatom. Zna da kanovi generali sa
zadovoljstvom kreu u ovu avanturu. Za razliku od ostalih, ebe nosi pobedniko ime i uiva u
svakom izazovu u ovoj novoj, nepoznatoj zemlji. Talenat je vaniji od krvnog srodstva,
Cubodajev uspon je najbolji dokaz za to.
oi se budi iz sna i oko sebe prepoznaje borovu umu na blagoj nizbrdici. Ostaje da lei u
mrklom mraku, podigavi samo levu ruku da protrlja oi. Arapi veruju da je zora vreme kada se
crna nit odvaja od bele, ali je jo prerano za taj trenutak. Deak zeva, znajui da vie nee zaspati
jer mu je izubijano telo sasvim budno. Noge su mu ukoene, zbog ega rane od uarenog gvoa
i tigrovih kandi svakodnevno mae lekovitim uljima. I ovoga jutra to ini, sporo kruei prstima
i stenjui od olakanja kada se miii opuste. Utom uje konjski topot u tami, praen povikom
jednog od izviaa.
Ovamo, dovikuje mu. Izvia silazi s konja i prilazi mu. U pitanju je jedan od kineskih
vojnika i oi mu dodaje boicu sa uljem da nastavi s masiranjem dok on slua. Ovaj pria sporo
na svom jeziku, ali ga oi prekida samo jednom, zahtevajui objanjenje jedne nepoznate rei.
U protekle tri nedelje smo videli mnogo naoruanih konjanika, a sada su poeli da nam se
prikradaju nou, kae oi, pravei grimasu kada kineski ratnik dodirne osetljivo mesto.
Do zore moemo kilometrima da odmaknemo, generale, predlae izvia.
oi odmahuje glavom. Njegovi ljudi bi prihvatili povlaenje samo ako je to deo plana
uvlaenja neprijatelja u zamku. Tako kukaviki potez bi ga srozao u oima njegovog tumana.
oi tiho psuje. U noi bez meseca ne moe da sazna brojnost neprijatelja. Njegovi
najbolji tragai e biti beskorisni. Jedina prednost koju ima je dobro poznavanje zemljita.
Izdvojena dolina na jugu je njegov poligon ve pola meseca, mesto gde fiziku i borilaku
spremnost svojih ljudi dovodi do savrenstva.
Poalji mi voe mingana, odluno kae izviau. Deset viih zapovednika e bre
proslediti zapovest celom tumanu. Dingis je uspostavio sistem komandovanja koji zasad dobro
funkcionie. oi je samo dodao Cubodajevu ideju imenovanja svakog tumana od hiljadu ratnika
i svakog jaguna od sto ljudi jer to maksimalno umanjuje zbunjenost u borbi.
Kineski izvia zatvara boicu sa uljem i naklanja se pre nego to odjuri u mrak. oi
ustaje, zadovoljan to ga noge manje bole. Samo da tako potraje.
Kada ratnici peice siu s planine, vodei svoje konje za uzde, pristiu jo dva izviaa.
Svitanje je jo daleko ali mutno sivilo zore ve osvetljava vrleti. oi primeuje da se dva
izviaa tiho kikou dok ih poziva k sebi. Obojica su kineske sorte, obino uvek uzdrani i
ozbiljni, za razliku od sad. Oigledno ih neto zabavlja.
ta je?, nestrpljivo e oi.
Izviai se zgledaju.
Oni to nas prate su Mongoli, generale.
oi zbunjeno trepe. Po slabom jutarnjem svetlu je jedva mogue razaznati odlija, a oni
su jahali kroz mrkli mrak.
Kako znate?, zahteva on.
Na njegovo iznenaenje, jedan od izviaa prstom dodiruje nos.
Po mirisu, generale. Na severnom vetru nema dileme. Arapski vojnici se ne mau ueglim
ovijim lojem.

Izviai oekuju da e oiju biti lake, ali on suava pogled, otputajui ih otrim
pokretom ruke. Verovatno je u pitanju Arslanov tuman, koji sada predvodi novajlija kojeg
favorizuje njegov otac. oi dosad nije imao prilike da ga upozna i zato sada ceri zube u tami.
Konano e upoznati ebea, ali pod svojim uslovima i na zemlji koju ovaj i dalje ne poznaje
tako dobro.
oi izdaje nove zapovesti i svi ubrzavaju korak kako bi pre jutra sili u dolinu. Vest o jo
jednom tumanu se brzo pronela i svi ratnici, kao i njihov general, izgaraju od elje da pokau
svoje ratno umee. Ni poraz vojske aha Muhameda nee im doneti vee zadovoljstvo od ovog
iznenaenja.
U prvi osvit zore, ebe daje znak za pokret. Njegovi ratnici su se jo po mraku uunjali u dolinu
i sada opkoljavaju mesto iz kojeg dopire uobiajeni mete vojske. Njitanje i rzanje bi u mrkloj
noi moglo da ga oda, zbog ega za sobom ostavlja etrdeset kobila kako ne bi izazivale pastuve.
Sunevi zraci mu mame osmeh dok osmatra predeo pred sobom. Ratnici se kreu u tamnim
grupicama, okrueni otrim liticama s obe strane. amani tvrde da doline nastaju tako to
ogromno kamenje padne s neba i procepi planinu. Ova izgleda upravo tako. ebe primeuje
istaknuti greben gde bi mogao da postavi bone grupe, koristei umu kao zaklon iz kojeg se
dolina odlino vidi. Ne namerava nikog da ubije, samo da pokae kolika je mo svog tumana.
Neprijatelj nikad nee zaboraviti prizor oklopljenih ratnika koji juriaju niz padine.
ebeov pogled je otar dok zuri u daljinu, zadovoljan to ne vidi nikakav znak za uzbunu.
Po streliarskim metama zakljuuje da je vojska pred njim vrlo dobro obuena. Podeljeni u vrste,
konjanici ispaljuju strele u punoj brzini i tako u nedogled. ebe se tiho kikoe kad zauje
prigueni mongolski rog.
S dva via oficira i dva barjaktara, ebe vezuje svoje uzde za bor i sputa se u uei
poloaj, kreui polako prema litici. Poslednjih nekoliko metara puzi na stomaku, sve dok pod
sobom ne ugleda celu zelenu dolinu. I dalje je predaleko da bi prepoznao generala, ali svakako
mu se svia ono to vidi. Savrene formacije neumorno vebaju i ko god da ih predvodi
zasluuje pohvalu.
Osamsto metara dalje, na uzviici, ebe primeuje crveni odblesak koji nestaje brzo kao
to se i pojavio. Njegovo levo krilo je zauzelo poloaj na litici i spremno je za napad. ebe eka
isti znak i sa desne strane. Srce mu udara bre kada tamo zatreperi plavi barjak.
A onda mu neto razbija koncentraciju. Gde su ostali izviai, oni koji bi trebalo da
upozore one dole na isti ovaj napad? Dolina je idealna za svaku vrstu napada i ebe ne moe da
zamisli da bi jedan od Dingisovih generala napravio toliki propust. Svojim ljudima je naredio
da razoruaju izviae pre nego to ovi stignu da obaveste svoje, ali ovo ide previe lako. Moda
ga nebeski otac danas uva, udesivi da izviai budu neujno uklonjeni.
Gde su izviai?, mrmlja on.
Najblii do njega je Paluk, mu Dingisove sestre Temulun. ebe ga smatra dobrim
ratnikom, uprkos tome to ga je Dingis unapredio mimo svih pravila.
U blizini nema nijedne velike vojske, odgovara Paluk, sleui ramenima. Moda su ih
poslali neto dalje.
S druge strane doline, ebe primeuje svetlucanje. Predaleko je za signalizaciju barjacima
pa su njegovi ljudi poneli komad kineskog stakla kojima odbijaju prve suneve zrake. ebe
odbacuje sumnje i ustaje. Sto koraka iza njega je dve hiljade ratnika sa konjima. ivotinje su
izdresirane da ne prave nikakve zvuke, i ratnici su skinuli oruje kako bi se kretali potpuno
neujno.
Ne vadite lukove, uzvikuje ebe. Ne ubijamo ih nego ih vebamo.
Paluk se tiho smeje kada on i ebe uzjau. Ostali ine isto. Napae na etiri fronta,
juriajui ka centru gde e se ebe suoiti sa generalom. Usput podsea sebe da ne likuje kada
ga prepozna.

Dok podie ruku da izda zapovest, primeuje crveni odblesak na levoj strani, ponovljeni
znak da su njegovi ratnici spremni.
ta to rade?, udi se on.
Pre nego to Paluk stigne da mu odgovori, ispred njih iznenada iskau mongolski ratnici.
ebeovi ljudi zbunjeno vrite kad ovi ustanu iz plitkih jama, drei zategnute lukove. ekali su
celu no u savrenoj tiini, pokriveni debelim slojem lia i trave. Sve ih je vie, i svojim otrim
strelama ciljaju na ebea koji zapanjeno posmatra ceo prizor.
Utom iz umarka izlazi oi, glave zabaene od smeha. Kada prie ebeovom konju,
jednom rukom ga miluje po njuci dok drugom hvata vuju glavu na balaku svog maa.
Tvoji ljudi su uhvaeni, generale, kae kanov sin. Niko ti ne dolazi u pomo i sad si
moj. Samo to se oi vie ne smeje. Lice mu je ozbiljno i hladno. Samo se njegovi ratnici
zlobno cere.
Znam gde bi trebalo da su tvoji izviai, uzvraa ebe. Prihvativi igru, predaje svoj
ma. oi formalno povija glavu i preuzima ga, lica ozarenog od trijumfa. Zatim duva u
izviaki rog dug i ravan ton koji dugo odjekuje dolinom. Ratnici u podnoju momentalno
prestaju s manevrima i veselo kliu.
Dobro doao u moj logor, generale, konano kae oi. Hoe li da jae sa mnom u
dolinu?
ebe klima glavom i odluuje da saeka da oijevi ljudi spuste oruje i dovedu svoje
konje.
Kako si znao da u ba odavde napasti?, kasnije pita oija.
Kanov sin slee ramenima.
Zato to bih i ja napao sa istog tog mesta.
Vidi se da si uio od Cubodaja, uzvraa ebe.
oi se smeka, odluivi da preuti da je svoje ljude sakrio na etiri mesta du litice. Sati
uanja u hladnoj, memljivoj zemlji bili su vredni truda, izazvavi na ebeovom licu upravo
eljeni efekat.
Dva mlada generala jau zajedno niz padinu, oputeni u drutvu onog drugog.
Razmiljao sam o imenu za svoj tuman, iznenada e oi.
ebe ga upitno gleda.
Cubodaj ima svoje Mlade vukove, a to bolje zvui od oijevih ratnika ili ebeovog
tumana, zar ne?
ebe je video kako ovaj udni mladi savladava krvolonog tigra, ije krzno sada visi sa
oijevog sedla, punei mu nozdrve smradom ustajale trulei. Ali oi kao da se saiveo sa tim
vonjem.
Moda neto vezano za tigrove?, predlae ebe.
Ne mora da bude ivotinja, uzvraa oi, sputajui pogled na dragoceno krzno.
ebe osea kako mu obrazi gore i poinje da se smeje. Svia mu se ovaj kanov sin, bez
obzira na sve prie o njemu. Nije vano da li je zaista Dingisov sin ili ne, u njemu ne
prepoznaje ni trunku nadmenosti koja naprosto vrca iz agataja.
Dok jau niz liticu gde ih ekaju oijevi ljudi u savrenom poretku, ebe nakrivljuje
glavu ka zapovednicima, odajui im poast pred njihovim ljudima.
Izgledaju prilino zastraujue, priznaje ebe. ta kae na Gvozdeno koplje?
Gvozdeno koplje, ponavlja oi, oslukujui kako zvui. Svia mi se gvoe ali
nemam toliko kopalja da bih opravdao to ime. Ne bi bilo poteno da ih iznova obuavam samo
da bi opravdali ime.
Onda Gvozdeni konj, nastavlja ebe, uhvaen u igru. Bar svi imaju konje.
oi zatee uzde.
Moe! Svia mi se. Cubodaj ima Mlade vukove, a ja imam Gvozdene konje. Tako je!
Obojica praskaju u smeh, zbunjujui oficire oko sebe.
Kako si znao da dolazim?, najednom pita ebe.
Namirisao sam medveu kou, priznaje oi, izazivajui nove salve smeha.

oijevi ljudi su ulovili dovoljno divljai da podmire potrebe svih ebeovih ratnika. Pod
vostvom dva generala koja sede zajedno kao stari prijatelji, tumani se lako zbliavaju i
raspoloenje je na visini. Samo izviai ostaju visoko u brdima i ovoga puta oi alje svoje i po
nekoliko kilometara dalje. U ovoj dolini ga vie niko nee iznenaditi.
ebe doputa svojim ljudima da ceo dan vebaju zajedno sa oijevim. Njih dvojica vei
deo vremena provode razgovarajui o taktikama i terenu koji su dosad pokrili. ebe prihvata
oijevu ponudu da prenoi u improvizovanom logoru i nastavi put tek u zoru. Ovo je prijatan
predah za obojicu. Na rastanku, oi popunjava ebeove zalihe mesa i airaga za vie
zapovednike. Vie nijednom ne spominje iznenaenje koje mu je priredio na litici i ebe mu je
na tome zahvalan, iako zna da e ljudi mesecima priati o tome.
Ostavljam te s tvojim Gvozdenim konjem, generale, kae ebe ujutro. Moda u
uskoro nai ime i za svoje ljude.
Ja u ti ga smisliti, obeava oi. Za trenutak mu se raspoloenje mrai. Imam malo
prijatelja, ebe. Mogu li i tebe ubrojati u njih?
ebe mu ne odgovara odmah. Kanov sin ide trnovitom stazom i najednom mu je ao to se
naao izmeu Dingisa i ovog visokog mladia. Moda iz dunosti, ili samo zato to istinski
simpatie oija, iz pojasa vadi no i zaseca kou na svom dlanu.
oi ga gleda u oi, a zatim klima glavom. Veto izvodi isti ritual i sledeeg trenutka dva
mladia sklapaju ake u vrst stisak. Nije mala stvar pobratimiti se, i ljudi oko njih s dubokim
potovanjem posmatraju ovu scenu.
U daljini, dva izviaa jau galopom i obojica se hitro okreu. Po njihovoj brzini se moe
naslutiti da nose vane vesti i ebe odluuje da saeka da ih uje.
U pitanju su oijevi ljudi i ebe utke slua njihov izvetaj.
Neprijatelj na vidiku, generale. Velika vojska na pedeset kilometara juno i dolazi sa
zapada.
Koliko?, pita ebe, ne uspevajui da se obuzda. Izvia kratko gleda u oija i ovaj mu
klima glavom.
Toliko ljudi i konja da se ne moe izbrojati, generale. Vie ih je od svih kanovih ratnika,
moda i dvostruko vie. Putuju s velikim zverima koje nikad nisam video, oklopljenim u zlato.
ah je konano izaao iz svoje jazbine, zadovoljno e oi. Moj Gvozdeni konj e
odjahati da vidi i to udo. Hoe li Medvea koa sa nama?
Ne svia mi se Medvea koa, joguni se ebe.
to? Odlino ime, ali o tome emo usput, uzvraa oi, zviznuvi da mu dovedu konja.

10

Iako brzo savladavaju planinske staze koje oi odlino poznaje, potrebno je skoro ceo dan da
dva tumana stignu do mesta odakle su izviai locirali ahovu vojsku. Na brdovitom terenu je
ponekad mogue da se dve vojske mimoiu a da to ni ne znaju. Ako je verovati proceni izviaa,
generali su dovoljno blizu neprijateljske vojske da primete oblak crvenkaste zemlje koji lebdi na
horizontu. ebe i oi zajedno kuju plan prvog kontakta sa ahom. Jedina dilema je ko e koga
da poslua. oi je kanov sin, ali zato ebe ima sedam godina ratnikog iskustva. Meutim, sa
sveom posekotinom na dlanu, nijedan od toga ne pravi problem. Zajedno procenjuju neprijatelja
i razmatraju taktiku napada.
ebe je neraspoloen dok jae na elu dvadeset hiljada ratnika, zajedno sa oijem. Divi
mu se kao kanovom sinu, ali ga ne poznaje kao generala. Upravo zato ga nervira injenica da e
bojite deliti s drugom vojskom.
Dva mongolska generala prate tragove, primetivi da je svetlost pred njima svetlija i zemlja
prostranija. Obojica bez rei usmeravaju svoje konje ka uzviici s koje se prua bolji pogled na
ravnicu. oi je odozgo ve izviao. Kad u daljini ugledaju ogroman oblak praine, mlai
generali razmenjuju ozbiljne poglede, zamiljajui silnu vojsku koja moe da izazove takav
prizor.
Na vrhu brda zaustavljaju svoje tumane. Njihov pranjavi trag je neuporedivo manji na
toplom povetarcu. Neprijatelj e znati da je praen, ali toliku vojsku je nemogue premetati po
danu a da pri tom ostane neopaena.
oi i ebe sede na svojim konjima i smrknuto zure u barjake koji se vijore samo milju
zapadno od njih. U pitanju je vojska sastavljena od peadije i konjanika, toliko brojna da moe
samo da ponizi kanove tumane. Protee se kilometrima unazad i ravnica deluje preusko da bi ih
sve primila.
oi primeuje kopljita koja sa ove udaljenosti podseaju na mladu borovu umu. Na
jarkom suncu elini oklopi sijaju du svih vrsta. On okree glavu prema ebeu koji utke sedi
na svom sedlu, zadivljen udom ispod sebe.
Vidi li lukove?, pita ebe kiljei.
oi ih ne vidi ali klima glavom, alei to Cubodaj nije tu da ih posavetuje pred bitku.
ebe nastavlja bezizraajnim glasom, kao da raportira.
Dvostruko rezbareni, kao nai. Imaju dobre titove. Vei su od naih. A tek kamile! Nikad
nisam video ovoliko kamila na jednom mestu, a kamoli u ratnom pohodu. Bri su po krevitoj
zemlji od nas. Neemo im dopustiti da iskoriste tu prednost.
Neto u ebeovim reima uvek razvedri oija.
Ne zaboravi one ogromne zveri, kae, sa rogovima ili zubima, ili s ime ve. Bie nova
atrakcija za nae ljude.
To su slonovi, odgovara ebe. elme ih je viao na korejskom dvoru. Veoma mone
ivotinje. Otrim pokretom ruke pokazuje na crna krila ahove vojske.
Vidi! Konjica jae po krilima, titei sredinu. Tamo emo nai njihove generale. Sa
uzviice mogu da proue strukturu ahove vojske. Manje grupe konjanika jau po sredini u
savrenim formacijama. ebe uvlai vazduh kroz zube. Vidi one kutije na slonovima? Tu su
vii oficiri. Za trenutak zvidi sebi u bradu. Dobri su konjanici. Pogledaj samo kako dre
poredak.
oi kilji ka njemu.
Bie upavo, a?
ebe se kikoe.

Ne boj se. Ja sam tu.


oi othukuje, iako se poprilino uplaio. Ovolika sila moe da proguta i vojsku njegovog
oca jer u njenim mranim redovima ne vidi nijednu slabost.
Obojica znaju da su primeeni istog asa kada su se popeli na uzviicu. Neprijateljski
izviai ve galopiraju nazad da odnesu vest. Dva generala zainteresovano posmatraju scenu,
upijajui sve to moe da im bude od koristi. ebe je moda uo kako izgledaju slonovi, ali
stvarnost je skoro zastraujua. Njihove velike glave deluju oklopljeno, presijavajui se na
suncu. Ukoliko Arapi na njima krenu u napad, ni sam ne zna kako e ih zaustaviti.
ebe i oi utke posmatraju kako se arapski konjanici razdvajaju pred glavnom kolonom,
podiui oblake crvene praine. Oglaavaju se rogovi za uzbunu ali ak i tada u ahovoj vojsci
vlada disciplina. ebe i oi se gledaju u istovremenoj spoznaji.
Napae nas!, uzvikuje ebe. Trebalo bi da se povue, oi, i obavesti o ovome svog
oca. Sve to smo videli bie od koristi u danima koji dolaze.
oi odluno odmahuje glavom. Njegovom ocu ne bi bilo drago kada bi tek tako otiao.
Vesti moe da prenese jedan izvia. Zar su u ahovu zemlju doli da bi se povukli pred
njegovom vojskom?
oi najednom osea razoaranje to je ebe s njim. Preao je dug put da bi predvodio
svoje ratnike i sada ne bi smeo da se razlikuje od svojih pretpostavljenih.
Bar imamo prednost uzviice, naposletku kae, prisetivi se ruskih vitezova koji su
takoe juriali uzbrdo ali nisu imali nikakve anse protiv njih. U daljini, arapska konjica se
izdvaja i kree u brzi kas. oi osea prve znake panike. Zna da ne moe sam da povede tuman
direktno protiv tako brojnog neprijatelja. Postoje i laki naini da se jeftino izgubi ivot. Za
trenutak razmilja o najboljem nainu da zbrie Arape iz doline. Njegovi ljudi su u dobroj
fizikoj kondiciji, Mongoli zasigurno, ali se pribojava da bi kineski vojnici mogli da posustanu i
lako padnu.
ebe kao da nije svestan oijevih misli kada mu se obrati.
Ako misle da napadnu, morae da se popnu ovde, a njihov ah e ih gledati. Ne znaju
koliko ljudi ih eka sa druge strane planine. Mislim da su iznenaeni isto koliko i mi. Moe li
nekako da ih opkoli po boku?
oi na trenutak zuri u daljinu pre nego to klimne. ebe se smeka kao da askaju o
opkladi pred rvaki me.
Onda emo ovako: ekamo da krenu uzbrdo i tek onda kreemo u napad. Ti udara po
boku, a ja po sredini. Mislim da e ti koplja tu biti od koristi.
oi procenjuje strmu padinu.
teta samo to nemamo neke kamenice da ih skotrljamo na njih.
ebe ga oduevljeno gleda.
Odlina ideja! Dao bih svoju drugu enu za sudove zapaljivog ulja, ali videu ta mogu da
naem.
Najednom oseaju kako tenzija raste i razmenjuju poglede u kojima vie nema ni trunke
vedrine.
Brojniji su. Neemo uspeti da ih potuemo ako su dobri s orujem, priznaje oi.
Udariu po boku a onda u se povui i pustiti da me prate. Hou da ih odvuem to dalje od
glavne kolone.
Je l to Cubodaj progovara iz tebe?, provocira ebe.
oi se ne smeje.
Ne. Ideja je moja, generale. Planiram da ih iscrpim dugim jahanjem, a onda odseem od
pojaanja.
ebe se povinuje kanovom sinu. Ne spominje da skoro polovinu oijevog tumana ine
Kinezi. Iako dobro upravljaju mongolskim konjima, nisu izdrljivi kao oni roeni u sedlu.
Sreno, generale!, dovikuje on i okree svog konja.

oi mu ne odgovara jer ve izdaje zapovesti svojim ljudima. Deset hiljada ratnika iza
litice skae na svoje konje i jae na istok kako bi zaobilo strmu padinu. Nee biti lako juriati po
kamenjaru, ali ebe vie nije siguran koji od njih dvojice ima tei zadatak.
Kalif Al Najan je zabrinut dok jae uzbrdo, jer njegov fini kopac s naporom podnosi vruinu i
prainu. Odrastao je u istim ovim planinama i zna da je svaki greben rizian. Po ahovoj
zapovesti, bez oklevanja je krenuo u napad. Ali u stomaku osea gr. Prvi ok je bila vest da
mongolski izviai jau kilometrima unaokolo, a drugi ahov bes, koji obino traje danima, pa
ak i nedeljama.
Kalifa tera svog konja preko krevite zemlje, zagledan u liticu koja se ini da mu je tik
iznad glave. Moda je na vrhu samo izvidnica i nita vie. Kada se popne gore, moi e da
odgalopira dalje i ah e biti zadovoljan. Meutim, nikome jo nije jasno kako su ti divlji
Mongoli pokorili carsku Kinu. ahu je potrebna brza pobeda da bi umirio svoje stareine.
Kalif odbacuje ove turobne misli, oseajui kako ga slani znoj pecka u oima. Leto je
zasad blago, ali penjanje uz liticu nije nimalo lak posao. Ima puno poverenje u ljude oko sebe, od
kojih je veina iz njegovog plemena pustinjskih ratnika. ah nije tedeo na ratnoj opremi, i mada
su novi oklopi i titovi prilino teki, kalifu ulivaju sigurnost. Briljivo je birao ljude za ovaj
napad: prve u borbi i neustraive. Dok jae, osea kako ga luk pljeska po butini i shvata da
njegovi vojnici nee moi da ispaljuju strele dok se penju uz strmu liticu. Opet podsea sebe da
ah prati svaki njegov korak i odmahuje glavom. Ili e pobediti ili e poginuti, Alahu je
svejedno.
Na najstrmijem delu uzbrdice, kalif zna da su najslabiji. Konji grabe napred, ali zemlja je
trusnija nego to pamti i tempo je bolno spor. Kalifa zna da je izloen opasnosti i sklapa mir s
bogom dok izvlai svoj zakrivljeni amer, sablju koja ga ve godinama verno slui. Levom
rukom die tit, upravljajui konjem samo uz pomo uzengija. Poput veine svojih vojnika,
prezire metalne drae za stopalo koji oteavaju brz silazak s konja. Ipak, korisne su kada je
potrebno obema rukama drati oruje. Vrhom izme napipava svoj bode u konim koricama i
naginje se napred na toplom povetarcu koji duva sa litice.
U mirno doba, civilizaciji nisu bili potrebni kasapi kao on, ali sada jesu, jer draguljskim
gradovima i zelenim parkovima je zapreeno. Kalif je izbegao dve optube za ubistvo tako to se
prikljuio vojsci i stekao novo ime. Tako je bilo najbolje. Vojniki posao je krvav ali isplativ.
Dodue, ponekad ga plate, ponekad ne, zavisno od toga koliko esto praktikuje svoje vetine.
Jahanje sa svojim vojnicima u neprijateljsku eljust je neto to voli iznad svega. ah ga
posmatra i kalif zna da e, ako okrvave svoje maeve, biti nagraeni enama i zlatom.
Dri pravu liniju, Ali, ili u narediti da te izbiuju!, urla kalif iz sveg grla. Utom se na
litici die praina, pouzdani znak da neprijatelj nije pobegao. Kroz gusti oblak, kalif jedva da
neto vidi, ali pred njim je samo jedan cilj, a njegov konj se zasad dobro dri.
A onda velike stene poinju da padaju sa litice i on izvikuje upozorenje. Sa strepnjom
gleda kako se kamene gromade kotrljaju, obarajui njegove konjanike uz zastraujuu
grmljavinu. Kalif isputa krik kada jedan kamen protutnji tik pored njega, poskakujui kao da je
iv i ruei jednog konjanika uz prasak. Kalif je dosad izbrojao samo est stena, ali svaka od njih
je odnela po nekoliko ivota, ostavljajui krvav trag i ratrkana tela u sjajnim oklopima. Jahali su
u previe gustim vrstama.
Kada kotrljanje prestane, sa litice dopire klicanje. Kalif procenjuje da mu je ostalo oko
etiristo metara do vrha i tera svog konja, udei da osveti one koji su tako olako pali. Pred
sobom vidi tamnu streliarsku vrstu i instinktivno die svoj tit, povijajui glavu pod njega.
Dovoljno je blizu da uje zapovest na stranom jeziku. ah je poslao etrdeset hiljada vojnika u
ovu akciju. Nijedna vojska na svetu ne moe da ih pobedi ako ih prethodno ne proredi.
Mongoli poinju da ispaljuju strele. Kalif ostaje uuren pod titom. Samo nakratko viri i
momentalno mu se strela zariva u turban, obarajui mu ga s glave, ali ne sasvim. Umotano platno

ostaje da visi s njegove rasputene kose. Kalif podie maetu i jednim pokretom odseca deo
kose, oslobaajui je turbana.
U poetku titovi slue svojoj svrsi, ali kada Arapi stignu na sto koraka od litice, kia strela
je previe gusta i silovita da bi sauvali ive glave. Kalifov drveni tit pokriven je suvom koom
od nosoroga - najlaki i najbolji deo njegove ratne opreme. Zasad odoleva kopljitima, iako mu
je ruka sva izubijana. I pre nego to shvati ta se deava, njegov konj posre i pada na krevitu
zemlju.
Kalif bi verovatno skoio na noge da nisu zarobljene uzengijama. tavie, desno stopalo
mu ostaje ukleteno pod umiruom ivotinjom. Utom jo jedan konj pada na njegovog, i on se u
poslednjem trenutku oslobaa, preutno zahvaljujui Alahu. Kalif gnevno ustaje, pljujui krv.
Cela prva vrsta je oborena strelama, oteavajui kretanje onima iza sebe. Kalif oko sebe
uje krike i zapomaganje preivelih. Retki su oni koji uspevaju da iupaju strele iz svojih
udova. Kalif uzvikuje zapovest i oni iza njega skau sa konja, vodei ih na uzdama izmeu
leeva. Vrh litice nije daleko i kalif visoko podie svoj ma, pokazujui ga neprijatelju. Jo samo
stotinak koraka i utolie svoju glad za ubijanjem. Ako nita drugo, bri je na nogama iako mu
svaki korak uzbrdo dodatno crpi snagu. Konano stie na vrh litice, spreman za prvi udarac. Po
leima ga pri ahov pogled.
Mongoli na konjima skau sa litice, najavljujui borbu prsa u prsa. Pustinjski ratnici su
spremni za borbu, ali na kalifovo iznenaenje, zasipa ih novi talas strela, masovno ih obarajui s
nogu. Jednostavno mu nije jasno kako ti Mongoli uspevaju da ispaljuju kopljita dok
istovremeno jau svoje konje na otroj nizbrdici. Na stotine Arapa gine pre nego to ih dokraje
kopita mongolskih konja. Kalif uje njihov ratniki pokli koji neprekidno jei, kao da se odbija
o okolna brda.
Mongolski konjanici ih poklapaju poput smrtonosnog talasa, gazei sve pred sobom. Kalif
stoji iza dva mrtva konja i zapanjeno posmatra kako napad tutnji mimo njega, prodirui sve
dublje i dublje u redove njegovih ratnika.
Zasad je iv, ali doi e i po njega, u to je uveren. Ionako vie ne moe dalje da se penje.
Put su mu prepreile hiljade mongolskih ratnika, koji kolenima navode svoje konje dok
istovremeno ispaljuju strele u sve to mrda. Dugo, otro kopljite mu se zariva u bok, probivi se
izmeu dve eline ploice na oklopu kao da su od papira. Kalif pada, isputajui neartikulisani
krik, i tek tada vidi jo jedan talas neprijateljskih konjanika koji navire preko litice.
oijevi ljudi udaraju po boku. Njihove strele prave rupu u arapskim redovima,
pripremajui teren za koplja i maeve koji e ih dokrajiti. Kalif pokuava da se pridigne, ali
strah i kiselina mu se skupljaju u grlu. Strele mu zvide pored ogoljene glave, ali on vie ne
reaguje. Uspeva da vidi kako se dve vojske makljaju, srljajui zajedno niz liticu, ka dolini.
Padina je pokrivena hrpom krvavih leeva ljudi i ivotinja, koja sve vie raste.
Mongolski napad sa litice ga je moda zaobiao, ali Kalif zapaa jednog konja ije uzde su
zatoene pod mrtvim jahaem. Nekako se dovlai do njega, ne marei za bol u boku, i uspeva da
uzjae, odbacujui tit izboden kopljitima. Vazduh je zasien prainom i kricima njegove
ranjene brae, ali on ima konja i ma i to je dovoljno. Oko trideset hiljada pustinjskih ratnika je i
dalje u ivotu, borei se u podnoju iz sve snage. Kalif vidi da su Mongoli prokockali svoje dve
jedinice u punom napadu. Okree konja i galopom hita nizbrdo. Mogue ih je slomiti, on ne gubi
nadu.
Kad stigne kod svojih, iz sveg glasa izdaje zapovest najbliim zapovednicima. Arapi brzo
obrazuju vrst kvadrat, oivien titovima. Mongoli nastavljaju da nasru, ali nailaze na otre
pustinjske sablje. Bitka kao da poprima oblik ivot bia i kalif zna da i dalje moe da preokrene
pobedu u svoju korist. Njegovi ljudi se u nepopustljivoj formaciji povlae na ravan teren.
Najvanije je da Mongole odvue s uzviice koju su dosad mudro koristili. Kad pod sobom oseti
tvrdu zemlju, kalif nareuje napad, zaklinjui svoje ratnike reima proroka.
Bie ubijeni i raspeti, ili e im ruke i noge biti odseene, ili e biti prognani. Bie
izvrgnuti sramu ovoga sveta i svirepo kanjeni u buduem ivotu!

Njegovi vojnici su pravi Arapi. Ove rei u njima bude krvolone ubice. U punom jeku
bitke ah konano kree napred, aljui nove vojnike u savrenim formacijama. Mongolski
ratnici nemaju kud nego da se povuku, oajniki odbijajui napade iz svih pravaca. Kalif vidi da
im se glavna ahova kolona pribliava, irei svoje redove.
Mongolski ratnici posustaju i kalif tera svog konja na elo. Mladom ratniku koji mu se
nae na putu odseca glavu u trku. ahovi konjanici napreduju, sabalja krvavih do balaka. Kalif
je ponosan na disciplinu koja ih je odrala. Iznova osea nesigurnost kod svojih napadaa koji se
naglo okreu, kao jedan, i bee, ostavljajui ih da zabezeknuto gledaju za njima.
Kalif nareuje kopljanicima da pohitaju napred i obore koliko god mogu protivnika s lea.
Za proroke, brao!, urla on. Poubijajte te pse!
Mongolski ratnici galopiraju ravnicom, jaui skoro zalepljeni za svoje konje. Kalif podie
ruku i naglo je sputa, dajui znak arapskoj konjici da krene u poteru. Usput e projahati pored
ahove vojske i kalif se nada da e ih starac videti. Dok jae s njima, kalif okree glavu i gleda u
uzbrdicu koja vodi do vrha litice. Crna je od leeva, ali mu taj prizor uliva novu snagu. Ovi ljudi
su se usudili da zau u njegovu zemlju i za to e biti kanjeni.

11

Nakon poetne jurnjave kroz dolinu, oba tumana i njihovi gonii smiruju tempo u spori galop
koji traje kilometrima. Pre zalaska sunca, kalifovi ljudi triput pokuavaju da smanje razdaljinu ali
ih u tome spreavaju mongolske strele, ispaljene direktno sa galopirajuih konja. Za razliku od
mongolskih, arapski konjanici nisu toliko vini gaanju u punoj brzini. Iako su im konji bri na
krae razdaljine, prinueni su da ih teraju na ovu dugu poteru. U vreme kada sunce potone iza
njihovih lea, odmakli su nekoliko desetina kilometara od ahove kolone. Mongolski ratnici jau
brzo ali oprezno, svesni da svaki pad znai sigurnu smrt.
oi i ebe se susreu negde na polovini zajednike kolone. Ne znaju koliko ljudi su
izgubili na strmoj planini. Arapi su se dobro borili na kraju, ali mladi generali su zadovoljni
krajnjim ishodom bitke. Dingis e biti obaveten o prednostima i manama neprijateljske vojske,
to e mu biti od vitalne vanosti za predstojei rat. Naravno, prvo moraju da preive ovu poteru,
znajui da je lake goniti nego biti gonjen. Orlovima i vukovima su oi sa prednje strane glave,
ba kao i ljudima. Jahanje ispred neprijatelja jaa duh, jer zvuci koji dopiru s lea podstiu
samopouzdanje u tumanima. Ne smeju da posustanu.
ta misli, hoe li nas pratiti i po noi?, zadihano pita oi.
ebe se osvre, gledajui preko ramena u masu jahaa iza sebe. Ima ih oko trideset hiljada,
ali ne moe da proceni koliko su veti. Oni i oi su mnoge ostavili na padini, verujui da e
Arape bes jo dugo drati za njihovim vratom. Ponieni u haotinoj bici, pustinjski ratnici ih
nee pustiti tako lako. Dok kilji u njih, ebe priznaje sebi da su odlini jahai. Pokazali su
visok nivo discipline i smelosti. Protiv toga, dva tumana mogu samo da se uzdaju u izdrljivost
steenu tokom dugih zima u surovoj ravnici. Nee pasti, pa makar jahali na kraj sveta.
ebe se ponovo osvre, gledajui u zalazee sunce i shvata da nije odgovorio na pitanje.
Izgleda da su uporni i brzi na mahove. Da sam njihov zapovednik, saekao bih potpuni
mrak i onda se pribliio. Pokuae, ali emo im umai.
oi oprezno jae, tedei snagu. Noge mu trnu, leva ruka ga boli, a stari oiljci peckaju
sve jae, ali previe je gord da bi to pokazao. Ponosan je na svoj napad na litici iako to ebe
nijednom nije spomenuo.
Kad se smrai, najbolje da jaemo na razdaljini od kilometar i po. Tako emo sigurno
odmaknuti, predlae oi.
ebe pravi grimasu pri pomisli na jahanje u punoj brzini po nepoznatom terenu, i to jo po
mraku. Ono ega se najvie pribojava je da Arapi bolje poznaju ravnicu, ispresecanu visokim
kanjonima. Tumani mogu da ujau pravo u iznenadnu smrt. oi izvija glavu ne bi li bolje video,
ali brda pred njim kao da su beskrajna. Ubod gladi mu prekida misli i on uvlai ruku u dep,
vadei grumen suve ovetine. U sumrak, oi su mu tamne i upale od umora, ali zubima otkida
zalogaj i ostatak mesa nudi ebeu. General ga prihvata bez rei, grize i vraa mu ostatak. Od
jutros nisu nita jeli.
Kada se moj otac borio na istoku, pria oi, vaui otvorenih usta, car Si Sjaa je
posuo gvozdene iljke po zemlji da bi mu usporio napad.
To bi nama sada dobro dolo, uzvraa ebe, klimajui glavom. Kada bi svaki ratnik
nosio samo nekoliko iljaka, mogli bismo da ih pospemo Arapima pod kopita.
Sledei put, prijatelju, mrmlja oi. Ako ga bude.
Kada sunce potpuno zae, na dolinu se sputa siva senka koja polako prerasta u crnilo.
Malo je preostalo do izlaska meseca. oi i ebe izdaju zapovesti koje se u neprekidnom topotu
jedva uju, i kolona polako usporava tempo. Oba generala sada zavise od izdrljivosti svojih
ravniarskih konja. Izviai ponekad prelaze povrine i do sto pedeset hiljada kvadratnih

kilometara, zato obojica veruju da e uspeti da uteknu svom neprijatelju. Mongolski konji su
ilavi poput ratnika koji ih jau.
Iza sebe uju ritmian odjek arapskih kopita koji ubrzava u galop, ali ve su im dovoljno
odmakli. oi alje zapovest zaelju da se ispale po tri strele u tamu. Ubrzo brdima odjekuju
bolni jauci arapskih vojnika. Potera opet usporava tempo i mladi generali se zadovoljavaju brzim
kasom, spremni da svakog asa narede galop. Mongolski konji su poprilino umorni i edni, ali
ne postoji nain da ih sada okrepe.
Jesi li video ahove barjake?, pita oi.
ebe klima glavom, priseajui se bezbroj polumeseca du cele arapske vojske. Mladi
mesec je znak neprijatelja, moda zato to oznaava poetak i kraj njihovog svetog meseca. Na
tamnom nebu iznad njih, mladi mesec osvetljava svojim srebrnkastim sjajem dve vojske koje
hitaju kroz dolinu. ebe se nada da to nije predznak sree za one koji jau pod njim. Neki od
mongolskih ratnika koriste svetlost da povremeno otputaju strele, sve dok oi ne zapovedi da
pritede kopljita. Teko je ubiti oveka sa titom u tami, a svaka strela e im uskoro biti
potrebna.
Kalif jae u turobnoj tiini na elu svoje kolone. Nikada pre nije iao u poteru po meseini i ne
moe da odagna oseaj da je aha liio jednog konjikog krila u teritoriji koja se ve pokazala
neprijateljskom. Ganjao je vojske i ranije, ali to je bilo samo u trenucima ludila, odmah nakon
to bi se odmetnule u beg, kada su mu jo bile na dohvat krvave sablje ili strele. Sa nostalgijom
se sea tih vremena, iako se dogaalo da iz tih bitaka jedva izvue ivu glavu.
Meutim, ovo je drugaije i kalif ne moe da shvati ta je tim mongolskim voama na
pameti. Jau bez predaha, izbegavajui svaki njegov pokuaj da ih sustigne pre sumraka. Jesu li
na ivici nerava? Jer, njihov beg nije sumanut i panian. Naprotiv, kao da tede snagu svojih
konja, napredujui tek toliko da ne budu u dometu kopljita.
Kalif nervozno krgue zubima. Prostrelna rana u boku ga sve vie boli. ah je odabrao
ovu dolinu kao najbru zapadnu rutu za odbranu Otrara. Kanjoni su dugi vie od sto pedeset
kilometara i stapaju se u veliku ravnicu nadomak sela u kojem je kalif roen. Svaki kilometar ga
odvodi sve dalje od glavne ahove kolone i on se pita da li je Mongolima upravo to cilj. Krv mu
vri za osvetom brae koja su danas pala.
Mesec se die, donosei mu olakanje nakon sati i sati kalkulisanja pod kojim uglom je
crvena planeta Mars u odnosu na njega i istoni horizont. Kalif ne zna da li poloaj planeta
obeava sreu ili ne, ali to je ionako samo njegova mala mentalna igra. Jesu li Mongoli
isplanirali zasedu ovako daleko od glavne bitke? Nemogue da jesu. Dok se mesec polako penje,
kalif napree oi u potrazi za nekim znakom da Mongoli alju signale svom pojaanju.
Naalost, ne vidi nita osim njihovih lea. Mongoli jau lepravo, kao da im ogromna
vojska ljutih pustinjskih ratnika nije za petama. U mranoj dolini, lako je zamisliti neprijatelja u
svakoj senci. Kalif obuzdava bes dok mu vetar iba obraze. Uzima gutljaj iz meine s vodom i
shvata da je ostalo jo samo malo pri dnu. Na sebi osea poglede zapovednika koji ekaju nove
naredbe, ali on ne zna ta bi im rekao. Ne sme da se vrati ahu praznih ruku. Ne sme.
ebe i oi provode vei deo noi u razgovoru, produbljujui obostrano potovanje tokom sati
provedenih u sedlu. Neki od ratnika oko njih uspevaju da odremaju, znajui da e saborac do
njega preuzeti uzde u sluaju da mu konj skrene s putanje. To je uobiajena praksa meu
obanima, mada ne u ovako brzom jahaem tempu. Niko ne pada s konja, uprkos oputenim
telima. Tumani usporavaju u brzi kas kada mesec pone da se sputa, a onda opet kreu u galop,
odmiui jo vie neprijatelju. etiri puta su prinueni da usklade snaan tempo pre nego to
uspore, da bi negde pred zoru obe vojske jahale kasom. Konji su im toliko izmoreni, da im iz
usta kaplje pena.

Kad ugleda prvu svetlost zore, oi se pribliava ebeu. Mesec je samo bledi odblesak
iznad brda dok se raa novi dan. Mogu je jo jedan napad i ratnici poslednjim atomima snage
potiskuju umor i izotravaju ula. No provedena u jahanju kao da je trajala veno a onda
naprasno prestala. Uprkos neprijateljskoj poteri, suvo meso se vadi iz zaliha i dodaje od ruke do
ruke, ba kao i meine s vodom.
ebe se osea izlomljeno i usta su mu suva. Donji deo lea ga uasno boli. Kako li je
neprijatelju koji celu no ne odustaje, pita se on. Na prvom jutarnjem svetlu primeuje da su
arapski konji umorniji od njihovih. Jahai se ljuljaju u sedlima ali i dalje ne padaju, niti
doputaju tumanima da im sasvim umaknu.
oi je ponosan na kineske vojnike u svojim redovima. Pretrpeli su vie od mnogih,
pristajui da jau na zaelju tumana. Ali dre se. Rastojanje izmeu dve vojske je osamsto
metara, isto kao i prethodnih nonih sati.
Kada sunce velianstveno izae, kalif izdaje zapovesti svojim oficirima. Preiveo je no,
hladnou i umor. Kraj doline je na vidiku i on zna da su tokom noi preli vie od sto pedeset
kilometara. Da je mlai, smejao bi se ovom izazovu, ali sada, u etrdesetoj, kolena i lanci mu
kripe pri svakom pokretu. Njegovi ljudi su takoe premoreni, ali poseduju uroenu izdrljivost
pustinjskih Arapa. Kad uju zapovest, diu glave i steu uzde. Naravno da e se sukobiti s
Mongolima po poslednji put!
Meutim, nee biti naglog juria koji e uzbuniti neprijatelja. Umesto toga, kalif postepeno
ubrzava tempo, smanjujui razdaljinu na samo etiristo koraka i pre nego to Mongoli stignu da
odreaguju. Kalif podie ruku i iz grla suvog od praine izvikuje naredbu za napad.
Njegovi ljudi zarivaju pete i iscrpljeni konji kreu u mahniti galop. Kalif uje njitanje
konja koji padaju, obarajui za sobom i konjanike. Jo ne vidi ta se deava ispred njega, ali kada
se priblii na dvesta koraka, iz tobolca na leima vadi svoj dugi crni luk.
Mongoli su videli pretnju i odgovorili kiom kopljita, ispaljenih u punom galopu. Njihova
preciznost uasava kalifa, jer njegovi ljudi posru na sve strane. Besno frke i zatee strelu,
priljubivi tetivu uz obraz. Njegov konj posustaje, jer Mongoli opet ubrzavaju tempo. Kalif
trijumfalno uzvikuje kada strelom pogodi u lea jednog od mongolskih ratnika. Pada ih jo
desetak, ali veinu spasavaju gvozdeni oklopi, i oni zavravaju pod kopitama arapskih konja,
zdrobljeni i pokriveni zemljom.
Kalif promuklo urla svojim ljudima da izdre jo malo, ali po mlitavom dranju na
konjima zna da su na izmaku snage. Mnogi konji su prethodne noi obogaljeni i sada padaju na
zaelje, jer njihovi jahai vie nemaju nain kako da ih odre u trku.
Kalif je u dilemi da zaustavi napad, ali napor je preveliki. Oduvek je verovao da moe da
izdri jo malo, bar dok Mongoli ne satru svoje konje i ne ponu sami da padaju. Oi su mu
crvene i bolne od praine kroz koju je celu no jahao ali dovoljno otre da vidi kako neprijatelj
ponovo odmie. I dok se jutarnje sunce polako die na nebu, dve vojske jau priblino istim
tempom, ali nijedna ne odustaje. Kalif sputa svoj luk u konu futrolu iza desne noge i tape
konja po vratu.
Samo jo malo, drue moj, mrmlja ivotinji na uho. Zna da mnogi konji posle ove potere
nee vie biti upotrebljivi. Utom iza sebe uje jo jedan udarac i unezvereni krik. Sve vie ih
posustaje, zakljuuje on. Ali zaelje mongolske vojske ga uporno mami i on kilji, gutajui
prainu.
Kad tumani iz osenene doline izbiju u ravnicu, raspoloenje im se popravlja. U daljini vide sela
obavijena maglom, kao i zemljani drum koji vode na istok. Tamo negde su ahovi gradovi i
mogue pojaanje za one koji ih i dalje gone. ebe i oi nemaju ideju koliko vojnika ah moe
da izvede na bojite. Njegovi gradovi su ili ispranjeni za potrebe rata ili dobro obezbeeni u
sluaju upada na njihovu teritoriju.

Drum je irok, moda i zbog ogromne vojske koja je pre samo nekoliko dana tuda prola i
utabala zemlju. Mongolska kolona se suava kako bi jahala po tvrdoj podlozi u vrstama od
pedeset, kao to je obiaj na otvorenom. Sunce je u zenitu i vruina obara iscrpljene konje na obe
strane. Mongoli se obilato znoje, nenaviknuti na vruinu, a zalihe vode i soli su odavno potroili.
ebe i oi poinju da se osvru sve ee, ne skrivajui oaj.
Arapski konji su izdrljiviji od kineskih ili ruskih. Ipak, sunce im oigledno crpi snagu, jer
poinju da padaju uestalije od njihovih. ebe konano usporava tempo. Ne eli da izgubi svoje
ratnike, niti da dozvoli neprijatelju da se pregrupie. Isprva mu se ini da su ahove konjanike
vukli za sobom vie od dvesta kilometara, premaivi granice izdrljivosti ak i najboljih
mongolskih izviaa. Konjima su njuke oblivene penom i krzno im se presijava od znoja.
Tokom popodneva prolaze pored drumskih utvrenja sa ijih zidina ih posmatraju
zabezeknuti vojnici, dovikujui im uvrede i izazove. Mongoli ne reaguju. Svaki ratnik je
izgubljen u svom svetu ouvanja sopstvenog ivota.
oi jedva izdrava vruinu. Na butini mu se otvara rana, natapajui mu pantalone krvlju.
Noga mu do veeri trne, donosei mu olakanje. Oiljci miruju, ali zato u levoj ruci gubi snagu i
bol postaje jak poput uarenog gvoa. Mongolski ratnici smrknuto jau. Njihovi konji su
zbijeni, kao to su i naueni, tedei vodu u svojim telima jer im je snaga na izmaku. oi
povremeno pogledava u ebea, ekajui da ovaj proceni najbolje vreme za predah. ebe
ukoeno jae, oiju usmerenih u liniju horizonta. Sam pogled na njega oija skoro uverava da
e mladi general moda i dojahati do horizonta.
Vreme je, ebe, dovikuje mu oi.
General kao da se budi iz transa, mrmljajui neto nepovezano i pljuckajui kao da mu se
pljuvaka skupila u grlu.
Moji kineski ratnici se osipaju na zaelju, nastavlja oi. Ne smemo da ih izgubimo.
Oni to nas prate su malo usporili.
ebe se osvre u sedlu, pravei bolnu grimasu kada mu se miii istegnu. Arapi su skoro
kilometar i po iza njih. Njihovi konji na elu se teturaju i padaju. ebe konano klima glavom i
umoran osmeh mu iri lice.
U ovom tempu, milja je samo etiristo otkucaja srca, kae on.
oi klima glavom. U zoru su merili brzinu, beleei svoju prolaznost u odnosu na
arapsku, i tako izraunali razdaljinu i brzinu prolaznog vremena.
Onda ubrzaj, uzvraa oi, terajui svog konja u sredinu. Tumani ga momentalno prate.
Neprijatelj sve vie posustaje dok generali izvikuju svoja merenja. Kada prvi arapski jaha proe
ruiasti kamen esto otkucaja srca posle poslednjeg Mongola, generali se zgledaju i
istovremeno klimaju glavom. Svi ratnici su iznureni, ali vie nemaju kud. Zapovest se prenosi
du kolone, kako bi svi bili spremni. Iako su jahali s nadljudskim naporom, oi i ebe
primeuju iskru u umornim oima ratnika oko sebe i to im uliva novu snagu.
oi alje zapovest oficiru kineskog mingana na kraju kolone. Ubrzo mu prilazi jedan od
kineskih oficira sa zaelja. Pod debelim slojem praine na licu vide mu se samo oi i usta.
Svejedno, oi moe da prepozna njegov bes.
Generale, sigurno sam pogreno razumeo zapovest, poinje on promuklim glasom. Ako
se okrenemo prema neprijatelju, moji ljudi e biti na elu. Neete valjda vi da budete na
zaelju?
oi za trenutak gleda u ebea, ali ovaj netremice pilji u horizont.
Tvoji ljudi su iscrpljeni, Sen Tu, podsea ga oi.
Kineski oficir to ne porie, ali odmahuje glavom.
Posle ovoliko odricanja, moji ljudi ne bi podneli da budu izuzeti iz konane bitke.
oi prepoznaje ponos svog zapovednika i shvata da je zapovest bila greka. Mnogi Kinezi
e poginuti, a svi su oni njegovi ratnici, zbog toga ne bi trebalo da ih zanemari.
U redu. Ima elni red kad naredim zaustavljanje. Poslau ti pojaanje kopljanika. Pokai
da si dostojan te asti.

Kineski zapovednik povija glavu i hitro se vraa na zaelje. oi se vie ne obraa ebeu,
iako mu ovaj kasnije odobravajue klimne.
Potrebno je nekoliko minuta da se zapovest proiri kolonom, delujui na umorne ljude kao
gutljaj airaga. Svi se uspravljaju u sedlu, spremajui lukove, koplja i maeve. ebe alje svoje
kopljanike na zaelje, kao podrku, i eka da zauzmu svoje poloaje.
Sad ili nikad, oi, kae ebe.
Kanov sin klima glavom. Posle ove noi, ini mu se da ebea poznaje celog svog ivota.
Jesi li spreman, stare?, pita oi, cerei se uprkos umoru.
Oseam se kao starac, ali spreman sam, uzvraa ebe.
Obojica istovremeno diu levu ruku visoko u vazduh, kruei pesnicom. Mongolski tumani
se naglo zaustavljaju i okreu konje prema neprijatelju.
ebe vadi svoj ma i pokazuje na pranjave arapske jahae.
Ono su umorni ljudi, urla on. Pokaite im da smo jai.
Njegov konj rza kao da je ljut, i kree u nemilosrdni galop.
Kalif jae u transu, gubei budnost i otrinu. Povremeno mu na pamet pada vinograd
nadomak Buhare, gde je prvi put video svoju enu kako obrezuje lozu. I najednom, kao da se
nalazi tamo, a sve ovo je samo komar prepun praine i bola.
Vojnici oko njega poinju da vrite i kalif sporo podie glavu, trepui na popodnevnom
suncu. Vidi da su Mongoli stali i za trenutak ga obuzima pobedniko olakanje. A onda shvata da
oni na zaelju podiu koplja i razdaljina izmeu dve vojske se opasno smanjuje. Kalif najednom
nema snage da govori. Kada pokua da uzvikne zapovest, iz suvog grla izlazi samo apat. Kada
je ispraznio meinu s vodom? Jutros? Ne sea se. Neprijatelj je sve blie i blie, i kineska lica
kao da mu se cere. Kalif nema snage ni da podigne svoj tit.
Kopljanici koji juriaju nose male titove, neto to kalif tek sad primeuje. Strelcima su
potrebne obe ruke da barataju lukom i zbog toga su bolje mete. Kod ove misli, kalif klima
glavom. ahu e to obavetenje biti od koristi.
Dve vojske se sudaraju uz gromoglasan prasak. Teka kopljita lome podignute titove i
probijaju tela pod njima. Na uskom drumu, mongolska kolona se zariva duboko u arapsku,
cepajui je po sredini.
Strele fijuu oko kalifove glave a onda ga obuzima neka vrelina u stomaku. Kad spusti
pogled, vidi zabodenu strelu i namah je upa iz droba. Njegov konj konano staje, padajui od
iznemoglosti. Kalif pada s njim, proklinjui uzengiju na desnoj nozi, zbog koje dere kou s
desnog kolena i neprirodno izvija telo. Bolno stenje kada mu se u grudi zarije jo jedna strela.
Iznad sebe vidi mongolske ratnike kako kraljevski jau.
Od zujanja u uima kalif vie nita ne uje. Mongolski konji ga preskau i on se najednom
plai za ahovu vojsku. Mora prvo da mu dojavi, pa tek onda da umre.
Ubijte ih sve!, urla oi, nadjaavajui topot konjskih kopita i ratnike poklie.
Arapi pokuavaju da se brane, ali mnogi ne mogu ni ma da podignu. Mongoli unose
potpunu pometnju u njihovu kolonu, dobijajui na snazi posle svakog ubijenog Arapina.
Samo nekoliko sati kasnije, zemljani drum je crven od krvi, ali pokolj se nastavlja i u
sumrak. Oni koji pokuaju da pobegnu bivaju pokoeni kopljitima ili gonjeni poput izgubljene
stoke. ebe alje izviae da potrae vodu i logor podiu na obali omanjeg jezera samo pet
kilometara dalje niz drum. Ratnici paze da se njihovi konji ne prepiju vode. Mnogi su prinueni
da ih odvlae od jezera. Nakon to se ivotinje napoje, ratnici uskau u jezero, bojei je u crveno
i crno. Osveeni, svi kliu vojskovoama koje su im doneli ovakvu pobedu. oi koristi trenutak
da pohvali Sen Tua koji je predvodio kineske vojnike u zadnjem napadu. Borili su se s
nadljudskom snagom i zasluili gozbu pored logorske vatre, zajedno sa Mongolima.
oi i ebe alju umorne ratnike na drum da skupe mrtve konje i dovuku ih do vatre.
Ljudima je potrebno meso da se okrepe ako misle da se vrate kod Dingisa. Oba generala znaju
da su postigli neto nesvakidanje, ali ne priaju o tome, prihvatajui se rutinskih poslova
organizacije logora. Povremeno razmenjuju trijumfalne poglede to su aha liili njegove konjice
i svom kanu umnogome olakali posao.

12

Kapije Otrara zatvorene su za Dingisa. Veliki kan sedi na svom konju i posmatra tamni dim koji
kulja iz spaljenih predgraa. Tri dana je potroio na izvianje, ali ak i oni koji su pokorili na
desetine kineskih gradova, ne nalaze reenje za ovaj. Bedemi su podignuti u slojevima od sivog
krenjaka na granitnim temeljima, tako da svaka ploa tei i po nekoliko tona. U zidinama
unutranjeg grada, dve gvozdene kapije vode u lavirint naputenih trgova i ulica. Neobino je
jahati tim praznim sokacima s pogledom na visoke zidine. Gradonaelnik je mesecima znao da
Mongoli dolaze jer su sve vrednosti, osim pasa lutalica i polomljenih saksija, sklonjene iz grada.
Dingisovi izviai su otkrili nekoliko skoro neprimetnih zamki, namenjenih njima. Jedan deak
od trinaestak godina doekao ih je sa samostrelom na grudima. Posle dva ubistva njegovih
ratnika, veliki kan je dao Temugu zadatak da spali spoljni gradski prsten i Otrar se sada gui u
crnom dimu. Meu ugljenisanim ruinama u podnoju brda, Cubodajevi Mladi vukovi kopljima
kre put ka unutranjem gradu.
Jedino u emu Mongoli ne manjkaju su obavetenja. Arapski trgovci su u zamenu za zlato
odali sve lokacije izvora pitke vode unutar zidina. Dingis je sa svojim strunjacima objahao ceo
grad, procenjujui vrstinu kamenih zidina.
Jedina oigledna prednost Mongola je brdo severno od grada, s kojeg se prua velianstven
pogled na grad. Dingisovi izviai su tamo pronali naputene vrtove zadovoljstva, bogate
raznobojnim cveem, ukrasnim jezerom i drvenim paviljonom. Dva dana ranije, Dingis je
poslao ratnike da raiste uzviicu, ostavljajui netaknute samo borove umarke. Ako za
razbijanje gradskih bedema bude morao da upotrebi svoju ratnu maineriju, ta uzviica e biti
idealna za bacanje kamenica.
Dingis gleda u grad, oseajui da ga skoro celog ima u aci. Da je on na mestu
zapovednika grada, radije bi sruio brdo nego neprijatelju dao prednost. Ali sada je kasno.
Pedeset kilometara istono odatle je logor koji titi njegov brat Kasar sa jo dva tumana. Ostatak
vojske je rasporeen po poljima oko Otrara. Kan je bio uveren da e zidine pasti pre nego dojau
i najudaljeniji izviai, ali to se nije desilo.
Tog jutra izviai su prijavili ogromnu vojsku koja dolazi s juga. Sila, skoro dvostruko
vea od njihove, marirala je prema njima i Dingis je znao da ne sme ostati zatoen izmeu
Otrara i ahove vojske. Oko njega, na uzviici, dvanaest ljudi je rairilo mape i beleke o gradu.
Na elu sa Lijanom, kineskim zidarom, dovueni su katapultevi i spremljeni glineni upovi
zapaljivog ulja. Lijan je takoe bio samouveren, sve dok nije ugledao ahovu vojsku. U pitanju
je bila isto vojna odluka. Zidar je nemono podigao dlanove kada su ga njegovi pomonici
upitali kakva ih budunost eka.
Pustio bih da otrarski gradonaelnik istrune u gradu, samo kada ne bi imao dvadeset
hiljada koji e nam napasti zaelje im krenemo dalje, kae sada Dingis.
Kaijun zamiljeno klima glavom i okree konja u mestu.
Ne moemo da zatvorimo kapije sa spoljne strane, brate, uzvraa Kaijun. Spustie
ljude konopcima i otvoriti ih. Ja mogu da ostanem ovde dok ti povede vojsku na neprijatelja
koji stie. Ako ti bude trebalo pojaanje, poalji glasnika i doi u.
Dingis pravi grimasu. ebeovi i oijevi ratnici su nestali u kanjonima i od tada je sa
njima izgubljena svaka veza. Ne moe da ostavi logor potpuno nezatien, ali isto tako ne moe
da digne ruke od Otrara. Njegovi izviai su bili u pravu. Morae da se suoi sa sto ezdeset
hiljada pustinjskih ratnika, iako raspolae samo sa est od deset tumana. Niko nema vie vere u
borbene sposobnosti njegovih ratnika od samog Dingisa, meutim, izvetaji njegovih uhoda
kau da je ovo samo jedna od nekoliko ahovih vojnih sila. Kan ne samo to mora da ih pobedi,

nego mora i da se izvue sa to manje gubitaka. U protivnom e ga sledea ahova vojska


dokrajiti. Prvi put od dolaska na zapad, pita se da li je to bila mudra odluka. Sa tolikom silom
iza sebe, nije ni udo to se gradonaelnik Otrara ponaa tako nadmeno.
Jesi li poslao ljude u potragu za oijem i ebeom?, pita Dingis.
Kaijun klima glavom, iako ga ovo pita ve trei put od jutros.
Jo nita. Razaslao sam izviae na sto milja u svim pravcima. Valjda e ih neko nai.
Od oija me ne udi to nije tu kada mi treba, ali od ebea to nisam oekivao! Protiv
ovolike vojske smo skoro nemoni. A tek slonovi! Ko zna kako emo se izboriti s tim zverima.
Ostavi logor nezatien, predlae Kaijun.
Dingis ga zapanjeno gleda, a onda slee ramenima.
Ako mi padnemo, dva tumana nee biti dovoljna da ih vrate kui. ah e ih sve pobiti.
Ulog je ionako ve veliki.
Dingis utke da posmatra postavljanje katapulteva. Kada bi imao jedan mesec, ili bar dva,
mogao bi ovaj grad da sravni sa zemljom, ali ah mu oigledno nee priutiti to zadovoljstvo.
Ova situacija mu se nimalo ne svia. Ne moe da se kocka sa celim svojim narodom, opominje
Dingis sebe. Rizik da se nae izmeu ekia i nakovnja je preveliki.
Veliki kan odmahuje glavom. U njegovim rukama je sudbina cele mongolske nacije. Da se
kladio i izgubio, bio bi to bolji ivot i smrt nego uzgajanje koza i ovaca u rodnoj ravnici. I dalje
dobro pamti ivot u venom strahu od neprijatelja na vidiku.
Sea se opsade Pekinga, brate? Tada sam te poslao da uspori kinesku kolonu. Slino je i
sada. Znamo da ah ide ovamo i neu da ekam da prvi napadne. Mi emo napasti njega. I to
celim putem do Otrara.
Onoliku vojsku? Moraemo da pocepamo na vie delova. Ili da ih nekako namamimo
kroz ovaj iroki prolaz, smilja Kaijun. Teren juno od Otrara je uglavnom ravniarski,
pokriven oranicama i vonjacima, ali da bi stigao do njega, ah mora da proe brda koja e
arapsku vojsku suziti u dugu, usku kolonu.
Koliko im je ostalo do prolaza?, pita Dingis.
Dva dana, moda malo vie ako su spori, odgovara Kaijun. Posle toga ulaze u ravnicu.
Tamo smo ve nemoni.
Ne moe da uva tri prolaza, Kaijune. Biraj koga e?
Kaijun ne okleva.
Cubodaja i elmea.
Kan gleda u mlaeg brata, primetivi njegov obnovljeni entuzijazam.
Moja zapovest je da ih proredi, a ne da se bori do smrti. Napadni i povuci se, a zatim
napadni opet, samo pazi da te ah ne uvue u zamku.
Kaijun klima glavom, i dalje zagledan u mapu, ali ga Dingis tape po ruci.
Ponovi zapovest, brate.
Kaijun se ceri i recituje od rei do rei.
Brine da ti neu ostaviti dovoljno, je li?, naposletku pita.
Dingis mu ne odgovara i Kaijun skree pogled, naglo porumenevi. Kan ustaje i Kaijun
ustaje s njim, brzo sputajui glavu, to Dingis prihvata s uvaavanjem. Tokom godina je nauio
da potovanje proizilazi iz topline linog odnosa, pa ak i kada su u pitanju roena braa. Od
njega oekuju da reava sve ratne probleme, i mada ga ini dalekim, to vie nije maska nego deo
njegove prirode.
Poalji po Cubodaja i elmea, kae kan. Ako dovoljno zadrite aha, moda e vam se
pridruiti oi i ebe. I oni su pod tvojom komandom. Imae pola moje vojske, brate, a ja u te
ekati ovde.
Dingis i Kaijun su daleko dogurali od utokljunaca kakvi su nekad bili, zakljuuje kan.
Deset generala e se suoiti sa ahovom vojskom, ali niko ne zna ko e izvui ivu glavu.

akahaj izlazi iz svog atora, izmamljena iznenadnim povicima. Stoji na vrelom suncu dok joj
kineska slukinja brino zaklanja bledu kou i nervozno posmatra ratnike koji izlaze iz svojih
domova u kompletnoj ratnoj opremi.
akahaj dovoljno dugo ivi meu Mongolima da bi znala ta to treba da znai. Svi
mukarci osim Kasara i njegovog zamenika, Samuke, nalaze se u gradu na zapadu. Ho Sa je
takoe sa Kasarom, ali Jao u e najbolje znati ta se deava. U pratnji svoje slukinje, akahaj
kree u potragu za budistikim monahom. Logoru je sve buniji. Sa svih strana dopire gnevna
enska cika i pla. akahaj se mrti, potvrujui svoje sumnje.
Dok prolazi pored atora u kojem borave Borte i Helun, u daljini vidi budistikog monaha.
akahaj okleva a onda donosi odluku, spazivi Borte koja, zajapurena od besa, u tom trenutku
izlazi iz atora. Dve Dingisove ene staju kao ukopane, odmeravajui jedna drugu i ne
uspevajui da ugue obostranu netrpeljivost.
Ima li vesti?, prva pita akahaj, svesno odajui potovanje starijoj od sebe. U pitanju je
mali gest, ali Bortino dranje se namah menja i ova pomirljivo klima glavom. akahaj primeuje
umor na njenom licu.
Dingis odvodi tumane, odgovara Borte. Kasar i Samuka su dobili zapovest da krenu u
podne.
Jedna od kineskih slukinja isputa krik zaprepaenja i akahaj joj bez razmiljanja udara
amar. Zatim se okree prema Borte koja s tugom na licu gleda u okupljene ratnike.
ta emo ako nas napadnu?, pita akahaj.
Borte teko uzdie i odmahuje glavom.
Koliko sam puta ula to pitanje otkad je stigla zapovest?, tiho odgovara, primetivi
istinski strah u oima princeze Si Sjaa. Druga kanova ena je poklon njenog oca, cara Si Sjaa,
nakon pada njegovog carstva u mongolske ruke. Od tada zna samo za stradanje i bol, i nije
sigurna koliko e jo moi da podnese.
Zar misli da emo ostati nezatiene, sestro?, pita Borte.
akahaj die pogled, iznenaena ovim prijateljskim oslovljavanjem.
Pa, zar neemo?, uzvraa ona. ta mogu ene i deca protiv naoruanih vojnika?
Borte uzdie.
Oigledno nisi odrasla meu ovim plemenima. U sluaju napada, nae ene e se boriti
noevima, a obogaljeni ratnici e uzjahati konje i napadati. Deaci e odapinjati strele. Imamo
dovoljno konja i oruja da ranimo svakog ko nas dira.
akahaj utke zuri u nju dok joj srce udara u grudima. Kako je njen mu mogao da je
ostavi nezatienu? Sad joj je jasno ta joj Borte govori. Panika bi ih dotukla i pre nego to
neprijateljska vojska napadne. Porodice bi bile rastrzane izmeu bezbednosti za svoje najblie i
injenice da logor sam po sebi privlai opasnost. Preputene same sebi, ene s decom i majke bi
nou potraile utoite u planinama. Za mnoge je ovo primamljiva ideja, ali joj akahaj odoleva.
Ba kao i Borte, ona je kanova ena. Ostale e se ugledati na njih. Od svih ena u logoru, one
moraju da budu najjae.
Borte uti, kao da eka odgovor ali akahaj mora o svemu da porazmisli. Deca e biti
uplaena kad shvate da je i poslednji ratnik otiao iz logora. Bie im potrebna uteha, pa makar i
lana.
Je li kasno da nauim kako se koristi luk, sestro?, naposletku pita.
Borte se smeka.
S tim uskim, koatim ramenima? Bolje sebi nai dobar no.
akahaj klima glavom, iako joj strah stee utrobu.
Nikad nisam ubila oveka, Borte.
Moda nee ni dobiti priliku. No e ti posluiti da pravi ratnike od slame i postavlja ih
na rezervne konje. Neprijatelj po slabom svetlu nee videti da su pravi ratnici otili.
Borte izvija obrve i dve ene razmenjuju poglede pre nego to svaka ode na svoju stranu.
Meu njima nikada nee biti istinskog prijateljstva, ali nijedna ne otkriva slabost u onoj drugoj, i
obe u tome nalaze utehu.

Kada sunce dostigne najviu taku, Kasar se osvre prema logoru koji je po zapovesti napustio
meu poslednjima. ene i deca vredno posluju oko atora. ak i bez tumana, logor pored reke
deluje uurbano, jer je u njemu ostalo preko sto hiljada dua, okruenih stokom koja mirno pase.
Sve to su zaplenili u Kini je tu, od ada do zlata i drevnog oruja. Temug i Koku poseduju
dragocenu kolekciju rukopisa i medicinskih knjiga. Kasar se grize za usnu pri pomisli da bi
ahovi vojnici sve to mogli da im uzmu. Sa enama i decom ostaje oko hiljadu starih i
obogaljenih ratnika, ali oni ne mogu da odbrane logor od okrutnog neprijatelja koji pali, siluje i
ubija. Kasar ima tri ene i jedanaestoro dece, i iskreno ali to nije imao vremena da sa njima
popria pre odlaska.
Gotovo je. Sunce je visoko na nebu i on mora na zapovest. Za trenutak gleda u svog
zamenika, Samuku, ponosnog na svoje nedavno unapreenje i postienog to naputa logor.
Kasar coke jezikom ne bi li mu skrenuo panju, a zatim die ruku i naglo je sputa. Njegovi
ratnici spremno teraju konje, ostavljajui sve svoje vrednosti za sobom.
oi i ebe jau zajedno na elu svojih tumana. oijevo raspoloenje se popravlja im izbiju u
mirnu dolinu. U protekla dva dana je izgubio skoro hiljadu ljudi. Neki su pali u estokom napadu
sa litice, a neki od iscrpljenosti tokom potere koju nikada nee zaboraviti. Meu poginulima je
najvie kineskih vojnika, dok oni preiveli jau visoko podignute glave, znajui da su konano
zasluili svoje pravo da prate svoje generale. ebe je takoe izgubio dosta ratnika, uglavnom
onih koje je poznavao jo pod Arslanovim zapovednitvom. Dali su svoj ivot asno ali u ratu
nema uslova i vremena za nebesku sahranu, obred u kojem se tela odnose na najvie vrhove kao
hrana sokolima i grabljivicama. Dingisov zet Paluk je takoe poginuo, primivi koban udarac
od arapske sablje. ebe ne zna kako e Dingis primiti ovu vest, to ga dodatno alosti.
Mladi generali su bolno svesni veliine sile koja preti njihovom narodu, ali konji su im u
toliko loem stanju da su esto prinueni da stanu i malo ih odmore. Oni koji hramlju su ubijeni i
njihovo meso je pojedeno, iako to nije nimalo laka odluka. Za Mongole kojima su konji jedini
pravi ratni plen, poslednja bitka je bila vrlo uspena jer mnogi sa sobom vode arapske konje koji
su u neto boljem stanju.
Kolona od osamdeset hiljada ratnika skree iz doline u vijugavu stazu u kojoj je ah lako
mogao da postavi zasede, samo da je bio dovoljno mudar. Mongolskim ratnicima je potreban
oporavak ako misle ponovo da se suoe sa neprijateljem.
Vode bar ima u izobilju. Ratnici halapljivo pune stomak i kupaju se, jer su tokom potere
skoro potpuno dehidrirali, praznei beiku tokom jahanja. Povrh toga, smrde na izmet i znoj, ali
im je zato duh jai nego ikad.
oi prvi primeuje izviae na vrhu oblinje litice. U ebeu je stekao prijatelja koji
razume potrebu za upoznavanjem terena, ba kao to je nauio od Cubodaja, tako da su uvek
okrueni bar jednim prstenom jahaa u opsegu od nekoliko milja. oi zvidukom poziva
ebea, ali drugi general je takoe spazio jahae na grebenu, uzvrativi mu blagim izvijanjem
obrva.
Zar ja nisam poslao dvojicu na tu stranu?, dovikuje oi. Trojica se vraaju, ali u daljini
vide jo jednog jahaa, poput njihovog, ali bez oruja ili iega to bi ga usporavalo.
Bez najave, mladi generali istovremeno teraju svoje konje na elo kolone, gladni
informacija.
Izvia nije iz njihovih tumana, iako izgleda skoro jednako umorno i pranjavo kao svi
ostali. oi i ebe posmatraju kako silazi s konja i naklanja se, ne isputajui svoje uzde. ebe
podizanjem ruke zaustavlja kolonu. Isprva, izvia okleva u prisustvu dva generala, nesiguran
kome prvo da se obrati. oijevo nestrpljenje razbija tiinu.
Naao si nas, odluno kae. Govori.
Izvia povija glavu, svestan da se obraa kanovom sinu.

Spremao sam se za povratak kad sam ugledao prainu vaih konja, generale. Cubodaj me
alje. ah stie s velikom vojskom.
Da je oekivao iznenaenje na ovu vest, izvia bi se duboko razoarao.
Pa?, pita ebe.
Mladi ponovo sputa glavu, oklevajui. Staloenost ga izdaje.
Poslat sam da vas dovedem najbre mogue, generale. Moj gospodar Dingis e napasti.
To je sve to znam. Ve dva dana vas traim.
Mogli bismo da udarimo otpozadi ako se vratimo u tu dolinu, predlae oi ebeu, ne
obraajui panju na izviaa.
ebe se osvre da pogleda u svoje ljude, svestan da su na ivici potpune iscrpljenosti.
Mongolski ratnik moe da jae ceo dan i posle toga se bori, ali konji su premaili granice
izdrljivosti. Napad na zaelje ahove vojske e se izjaloviti ukoliko je neprijatelj odmorniji.
ebe smrknuto gleda u oija. Dingis se oigledno uzda u njih.
ahova vojska bi trebalo da je odmakla od mesta gde smo je ostavili, kae ebe.
Sigurno su preli sto hiljada kilometara i jo bi da pobede u bici.
oi okree svog konja, spremajui se za polazak.
Onda emo morati da pourimo, generale, kae on.
Izvia umorno slua ovaj razgovor, nesiguran da li da se ukljuuje u njega. Ne promie
mu krdo konja, mongolskih i arapskih.
Ako imate odmornog konja za mene, javiu kanu da stiete, predlae on.
Iz nekog razloga, oba generala se osmehuju.
Vidi li ijednog odmornog konja?, pita ebe. Ako vidi, uzmi ga.
Izvia ponovo odmerava krdo konja pored kolone i po nainu na koji stoje zakljuuje da
su u loem stanju. Zatim posmatra redove pranjavih, smrknutih vojnika. Nekima su ruke i noge
umotane komadima okrvavljene odee. Ratnici ga ravnoduno gledaju, ekajui dalje zapovesti.
Njihovi generali su im pokazali sopstvenu snagu tokom duge potere kroz dolinu. Oni koji su
preiveli, sada jau samouverenije nego pre. Ako su mogli trideset hiljada Arapa da poalju u
smrt, onda mogu sve.
Razoaran, izvia se opet naklanja generalima i skae na svog konja. Jedva da je stariji od
deaka i oija zabavlja njegova zbunjenost. S vedrom iskrom u oku, general gleda u svoje
ratnike. Dokazali su se i sada ih nee izneveriti. Za trenutak osea zadovoljstvo to njegov otac
vodi tako hrabru vojsku u rat. Nema lepeg oseaja.
oi coke jezikom i izvia die glavu.
Porui mom ocu da stiemo. Ako ima nove zapovesti, poalji izviae na sever doline.
Tamo e nas nai.
Izvia urno klima glavom i hita da odnese ovu vanu vest.

13

ah Aladin Muhamed kipti od besa dok se slon pod njim njie poput nemirne lae. Svoju konjicu
je poslednji put video kada je otperjala na istok, nekoliko dana ranije. Jutros, ni posle molitve
nema hrabrosti da se osvrne ka suncu i proveri ima li je na vidiku. Njegove nade svakoga dana
sve vie tonu. Pustinjskim plemenima se oigledno ne moe verovati, iako mu se sve vie ini da
kalif zapravo smilja izdaju, skriven u nekom dalekom gradu. Svakako da e od toga imati
rauna, naroito kada Mongoli budu potueni ili potisnuti nazad preko planine.
ahova vojska je rasporeena svud oko njega, marirajui u pravcu uzviice koja vodi
prema Otraru i mongolskom kanu. Pogled na njihove sjajne oklope svojih vojnika, ahu donekle
podie duh. Tanije, napad je doao u pravi as, jer je proteklih dvanaest godina proveo
obuzdavajui sujetne careve i stareine. Neprijatelj koji je doao sa severa, konano ih je naterao
da se ujedine i zanemare stare arke i rivalstva.
ah ne moe a da se ne seti Saladina dok vojska koraa po krevitoj zemlji. Veliki car je
zauzeo Jerusalim i potukao krstae. Saladin se suoio s neprijateljem jednako stranim kao to je
mongolski kan, ako ne i veim. Svake noi, kada vojska podigne logor, Aladin pre spavanja ita
Saladinove vojne izvetaje koji su, zajedno sa primerkom Kurana, njegov najdragoceniji imetak.
U zatvorenoj nosiljci na leima slona i dalje je svee, iako jutarnje sunce ve nemilosrdno
pri. Aladin kri post jedui urme i suve kajsije, zalivajui ih hladnim jogurtom. Njegovi ljudi se
zadovoljavaju suvom ovetinom i beskvasnim hlebom koji je odavno ustajao. eka ih jo
nekoliko dana putovanja do Otrara, gde e mu njegov priglupi roak Inaluk servirati najbolja
jela i svee voe. Samo ako dotad sauva grad.
Aladin se trza kada njegov sluga znaajno proisti grlo s druge strane zavese.
ta je?, breca se ah. Zavesa se pomera, otkrivajui oveka koji stoji na uzengiji u nivou
slonovog stomaka.
Nema vie kafe, gospodaru. Ovo je poslednje.
Aladin klima glavom, uzimajui olju. Na njegovo prijatno iznenaenje kafa se i dalje pui,
iako je skuvana pre sat vremena. ah paljivo uzima gutljaj kako ne bi prosuo ni kapljicu
dragocene tenosti na svoju dugu, sedu bradu.
Kako to da je jo topla?, pita ah.
Njegov sluga je srean to je udovoljio svom gospodaru.
Stavio sam krag u konu torbu, gospodaru, napunjenu arom iz ognjita.
Aladin stenje, pijuckajui. Kafa je gorka, ali ukusna.
Dobro si uinio, Abase. Vrlo dobro.
Zavesa se zatvara i Abas silazi na zemlju. Aladin za trenutak uje njegove korake s druge
strane velike ivotinje i zna da dobri sluga ve smilja ta e svom gospodaru servirati za ruak,
odmah posle podnevne molitve.
Da su njegovi vojnici insistirali, Aladin bi ih oslobodio molitve tokom mara, ali oni je se
fanatino pridravaju. Zbog toga svakodnevno gube vie od tri sata, i to kanjenje ga dodatno
uznemiruje. Ali sve drugo bi se smatralo slabom verom onih koji ga izazivaju, pa ah odluuje da
ne misli o tome. Uostalom, vera ih jo jedino odrava. U molitvu su pretoene rei proroka na
koje ni sam ah ne sme da huli.
Arapska vojska konano izlazi iz velike doline, marirajui severnim drumom ka Otraru.
Pred njima su brda iza kojih e se obruiti na mongolske divljake svom silinom ljudi odraslih u
suvoj pustinji. Aladin sklapa oi, ljuljukajui se u nosiljci i razmiljajui o svojoj vojsci.
Ukoliko je kalifova konjica izgubljena, preostalo mu je samo petsto konjanika njegove line

strae, uglavnom plemikih sinova. Ve je prinuen da ih koristi kao glasnike i izviae. Za


sinove uglednih porodica to je uvreda, ali ah nema drugog izbora.
U koloni je i est hiljada kamila, natovarenih zalihama za celu vojsku. Kamila tri dvaput
sporije od najbreg konja, ali zato moe da podnese tovar enormne teine. Ostatak vojske
marira dok ah i najvii vojni dostojanstvenici uivaju u najveem ratnom komforu - jahanju na
slonovima.
Aladin iz svoje nosiljke zadovoljno osmatra vojsku oko sebe. Saladin bi bio ponosan na
njega. U daljini vidi svog najstarijeg sina, Delaudina, na crnom pastuvu. ahovo srce se puni
radou dok posmatra zgodnog mladia koji e ga jednog dana naslediti. Omiljen je meu
ljudima i nije teko zamisliti kako e njegova loza jo dugo vladati arapskim narodom.
Aladin opet razmilja o kalifovoj konjici, iako ne eli da mu crne misli pokvare jutro. Kada
se rat zavri, uhvatie ih i sve do jednog pobiti, zaklinje se u sebi dok njegova vojska napreduje
ka brdima.
Cubodajevi izviai svog generala zatiu kako klei na jednom kolenu, zagledan u ravnicu
kojom upravo prolazi ahova vojska. Pogled sa visokog grebena prostire se kilometrima ukrug i
zato mu nije potreban izvetaj izviaa da bi znao da e neprijatelj proi irokom stazom, upravo
onom koju je i sam odluio da brani.
Dok izviai silaze s konja, Cubodaj im odmahuje rukom.
Znam, znam, dovikuje. Idite i kaite ostalim generalima. Mi emo napasti ovde.
U daljini vidi ahovu prethodnicu kako grabi kroz nisko bunje ka severu. Cubodaj
pokuava da se stavi u ahov poloaj, to nije nimalo lako. Pre svega, on nikada ne bi poveo tako
veliku vojsku kroz samo jedan prolaz. Naprotiv, zaobiao bi planine i pustio da Otrar padne. Na
taj nain bi ah kasnio mesec dana, ali bi mongolski tumani morali da ga napadnu na otvorenom,
to bi bila njegova velika prednost.
Umesto toga, ah se odluio za najbri put, otkrivajui koliko mu Otrar zapravo znai.
Cubodaj ui u hodu, razmatrajui sve mogunosti za unitenje neprijatelja. Kao i svi ostali, zna
da je Dingis uloio sve u ovaj rat. Vie nije u pitanju samo osveta prema jednom gradu, nego
opstanak celog naroda. Mongoli su uvukli ruku u osinje gnezdo, opako skoro kao i kinesko
carstvo. Ulog je najvei dosad.
Ova misao mu mami osmeh. Neki njegovi ljudi se srano bore za novu zemlju, njene
egzotine ene, dragulje i zlato. Druei se s kanom, Cubodaj je otkrio da ni sam ne mari za te
stvari. Nebeski otac oveku daje jedan ivot i nita vie. Mongolska plemena su usamljena u
ravnici i to je surov ivot. Ipak, dato im je da jau i osvajaju gradove i carstva. Moda e oni koji
ih sve to naslede biti slabi i razmaeni, poput ovih stanovnika gradova s kojima se sada
suoavaju, ali Cubodaju to nije vano. On nije odgovoran za odluke svojih potomaka, samo za
ivot koji je njemu dat. Dok klei na sivom kamenu i posmatra vojsku koja mu se pribliava,
opet razmilja o tome kako postoji samo jedna sila koja ih sve vodi.
Bori se za svaki dah i korak, mrmlja rei svoje line mantre. Mogue je da ahova
ogromna vojska nee stati dok ne otera Dingisove tumane sve do ravnice odakle su ponikli.
Samo nebeski otac zna sudbinu. Poput kana, Cubodaj e udariti na svakog ko bi mogao da im
predstavlja pretnju, i to silnije nego to ovi oekuju. Tako e na kraju svog ivota moi sa
ponosom da se sea mladosti.
Iz misli ga trza konjski topot. Kaijunovi i elmeovi izviai mu urno prilaze. Posle
nekoliko dana provedenih u zajednikom logoru, Cubodaj ih je dobro upoznao i sada ih
pozdravlja po imenu. Kada sjau, mladii se duboko naklanjaju, poastvovani ovim gestom.
Tumani su spremni, generale, obavetavaju ga.
Imate li zapovesti za mene?, pita Cubodaj.
Izvia odmahuje glavom i Cubodaj se mrti. Nije mu naroito prijatno pod Kaijunovom
komandom, ma koliko ovaj bio dobar voa.

Poruite svojim zapovednicima da ne moemo vie da ekamo. ah e poslati jo svojih


ljudi oko nas. Moramo da ih raskrvarimo i skrenemo na putanju koju smo mi odabrali.
Utom stiu Kaijun i elme, urno skaui sa svojih konja i penjui se na visoki greben.
Cubodaj ustaje i naklanja se.
Hteo sam lino da se uverim, kae Kaijun, zagledan u ravnicu pod sobom. ahova
vojska je na samo nekoliko kilometara odatle, i prvi redovi se ve naziru kroz oblak praine.
Arapski vojnici mariraju u kvadratnoj formaciji, i ima ih dovoljno da uteraju strah u svaije
kosti.
ekao sam tvoju zapovest pre polaska, Kaijune, kae Cubodaj.
Kaijun ga see pogledom. Mladog generala poznaje jo iz vremena kada je bio obian
ratnik, ali Dingis je u njemu video potencijal. Ujedno sebe podsea da je Cubodaj vie puta
zaduio njegovog brata.
Kai ta si smislio, nestrpljivo e Kaijun.
Cubodaj klima glavom.
Ovo je ogromna vojska kojom upravlja samo jedan ovek. To to je krenuo kroz ovaj
prolaz pokazuje da poredak njegovih zapovednika nije isti kao na. Zato nema poverenje u bar
jo dva dobra zapovednika koji bi poveli po jednu kolonu drugim prolazima? to bolje
upoznamo neprijatelja, lake emo ga pobediti. Sve ovo nam je od koristi.
Kaijun i elme se gledaju. Ma koliko da su iskusni, Cubodajeva reputacija meu
ratnicima je nemerljiva. Mladi general se smeka i govori sporo, iako je ahova vojska sve blie.
Udariemo tamo gde su najslabiji, nastavlja on. Mi imamo trideset mingana, svakim
zapoveda po jedan ovek koji ume samostalno da misli i dela. Osim toga, naa snaga je u brzini.
Na pamet mu pada osinjak. Poslaemo u napad sve osim etiri minaga. Poput osica. Neka ah
pokua da ih pobedi svojim nespretnim rukama. Bri smo od njih.
A ostala etiri?, pita Kaijun.
Najbolji strelci, odgovara Cubodaj. Najbolji koje imamo. Oni e se poreati du
prolaza, visoko na stenama. Kod jazavijih usta smo pokazali mo naih lukova, sea se? Nema
boljeg primera.
Kaijun se zadovoljno smei. Protiv kineske konjice je predvodio devet hiljada ljudi.
Neprijatelja su zasipali kopljitima dok ih nisu sravnili sa zemljom.
Rasporediu ih po uzviici to nie kako bi bili precizni, uzvraa on. Ali ahovi
streliari e sigurno pokuati da ih obore. Osim toga, jo ne znamo kako se ti slonovi ponaaju u
ratu.
Cubodaj klima glavom.
Plan je savren, generale. Sam proceni koje ljude e rasporediti. Uostalom, vei opseg
imaju nadole nego nagore, zar ne? Rekao sam da u lino potui ovog aha i njegovu vojsku, ali
ispuniu tvoju zapovest.
Kaijun razmilja, ali samo nakratko.
Moli se da si u pravu, Cubodaju. Poslau izviae.
Cubodaj se kikoe, iznenadivi elmea i Kaijuna.
Ne molim se ja nikome, generale. Jer kada bih to inio, nebeski otac bi rekao: Cubodaju,
ima najbolje ratnike na svetu, generale koji uvaavaju tvoje predloge i sporog, neiskusnog
neprijatelja, i opet si nezadovoljan. Opet se kikoe. Ne, iskoristiu ovo to imamo. Razbiemo
ih.
Kaijun i elme bacaju jo jedan pogled na ogromnu silu koja marira prema prolazu. Sto
ezdeset hiljada pustinjskih ratnika dolazi da im pusti krv, ali posle Cubodajevih rei ne izgledaju
tako strano.
ah Aladin Muhamed se treca kada vojska oko njega glasno zaurla. ahovska tabla sa figurama,
na kojoj ve satima igra ah sam sa sobom, pada sa stoia u nosiljci. On psuje sebi u bardu i
gnevno pomera zavesu, kiljei u daljinu. Vid mu je poslednjih godina prilino oslabio, zbog

ega nazire samo tamne figure konjanika koji im jau u susret. Sa svih strana se oglaavaju
rogovi za uzbunu, i Aladin osea prvi gr straha dok pogledom trai svog slugu. Abas ve tri
pored slona i penje se na drvene merdevine. Obojica zure u mongolske ratnike, udaljene samo
par milja od njih.
ta ima da kae, Abase?
Sluga nervozno guta.
Ba... udno, gospodaru. im su izali iz prolaza, rairili su se u vie pravaca. To nema
smisla.
Koliko ih je?, zahteva ah, gubei strpljenje.
Abas brzo broji, nemo pomerajui usne.
Oko dvadeset hiljada, gospodaru, ali se neprekidno kreu. Nisam siguran.
Aladinu je malo lake. Mongolski kan je oigledno oajan im alje tako malu formaciju u
napad. Jau po neobinom obrascu, ukrtajui svoje grupe tako da je prosto nemogue naslutiti
gde e prvo napasti. ah jo nije izdao zapovest i njegovi ljudi nepoljuljano mariraju prema
prolazu, spremnih titova i maeva. Najednom mu je ao to kalifova konjica nije tu, ali ova
pomisao mu samo dodatno razbuktava bes.
Aladin poziva plemike sinove koji jau tik iza njega. Njegov sin Delaudin je takoe
blizu, lica ozbiljnog i napetog. ah podie ruku, pozdravljajui pristigle izviae.
Gospodaru, oprezno e Abas. Lice mu je bledo kao krpa. Napadaju.
ta?, breca se Aladin i mirka oima, ne verujui da su Mongoli ve stigli. U daljini uje
povike kada njegovi vojnici na elu kolone titovima odbiju prvi talas strela.
Kolona galopirajuih Mongola lako prodire u redove arapske peadije. Aladin otvara usta,
ne verujui svojim oima. Kalif bi im se ravnopravno suprotstavio, ali on je izdao svog
gospodara. ah na sebi osea pogled svog sina, ali i dalje ne alje gardu napred. Oni su njegov
tit i jedini koji jau na konjima.
Porui generalima da se zbog ove ake divljaka neemo zaustaviti. Marirajte i koristite
titove. Ako se previe priblie, zamraite nebo strelama.
Plemiki sinovi hitaju na elo kolone, ostavljajui aha da se jede u sebi dok slon ritmino
koraa dalje, nesvestan brige svog gospodara.
Cubodaj galopira du krila ahove vojske. Stoji na uzengijama i dri zategnut luk, kolenima
upravljajui svojim konjem. Pod sobom osea udara svakog kopita o tlo, uivajui samo u onih
par trenutaka kada je konj sa sve etiri noge u vazduhu. To traje krae od otkucaja srca, ali
dovoljno dugo da on otpusti strelu. Bolan krik neprijateljskog vojnika je nagrada za precizan
pogodak.
U daljini uje kako ahovi zapovednici izvikuju naredbe na neobinom jeziku. Sam voa je
dobro zatien u sreditu kolone. Cubodaj zapanjeno odmahuje glavom kada ugleda konjanike
koji okruuju centralnog slona. ta rade tamo? Slonovi su takoe u unutranjim redovima,
predaleko od dometa kopljita. Cubodaj se pita da li ih ah ceni vie od njegovih ljudi. Dok
galopira ukrug, na hiljade vojnika u maru zatee svoje lukove. Strele fijuu oko njega i Cubodaj
nagonski saginje glavu. Arapski strelci imaju vei domet od kineskih, primeuje on. U prvom
napadu po krilu Cubodaj gubi nekoliko ljudi, ali ne sme da se povue van dometa, dok god u
tobolcu ima strela. Umesto toga, zaokree svoju kolonu i zasipa Arape kopljitima, zatim se brzo
udaljava kada ovi uzvrate istim. Manevar je rizian, ali Cubodaj brzo razvija oseaj za vremenski
razmak izmeu dve strele. Arapi moraju da ciljaju pokretne mete dok njegovi ljudi ciljaju u
iroku masu.
Svud unaokolo, njegovi mingani usvajaju taktiku i svaka kolona od hiljadu pravi zjapee
rupe u arapskim redovima. ahova vojska nastavlja da marira, zahvaljujui titovima koji
mnoge spasavaju, ali mrtva tela im se ispreavaju na putu ka brdima.
Cubodaj povlai svoje ljude u krug, iri nego tokom poslednja tri napada i napree oi da
vidi prolaz. Kada tamo stigne elo ahove kolone vie nee biti prilike za povlaenje i

pridruivanje Kaijunu. Arapi napreduju poput pampura koji se na silu gura u flau i svakog asa
mogu da zablokiraju prolaz. Cubodaj okleva, grozniavo razmiljajui. Ako ah nastavi ovim
tempom, ostavie letee kolone za sobom i prokriti put do Otrara. Kaijunove etiri hiljade nee
biti u stanju da zaustave toliku silu. Naravno, Cubodaj moe da nastavi sa napadima po zaelju i
to uopte nije tako loa ideja. On i njegovi ljudi mogu da odvoje par bespomonih hiljada i ah ih
u tome ne moe spreiti. ak i tada, postoje jo dva prolaza kojima bi mogli da zaobiu ahovu
vojsku. U tom sluaju e stii da podri Dingisa u Otraru.
Ali to nije dovoljno. Mongolski ratnici su osakatili ahovu vojsku za par hiljada vojnika,
ali ovi su ve povezali redove i preko svoje mrtve brae nastavljaju dalje. Ukoliko stignu u
dolinu pred Otrarom, Dingis e biti u istom problemu koji je Cubodaj trebalo ovde da rei. ah
e kana udariti spreda, dok e ga otrarski garnizon ekati slea.
Cubodaj juria jo jednom, neumorno ispaljujui strele. Bez najave, jo jedan mingan mu
se ispreuje na putu, nateravi ga da naglo zastane kako bi izbegao direktan sudar. Strele doleu
im ahovi vojnici primete usporavanje i ovoga puta na desetine mongolskih ratnika pada sa
svojih okrvavljenih konja. Cubodaj psuje zapovednika koji je projahao kroz njegove redove i
krajikom oka hvata izraz njegovog zapanjenog lica kada se dve konjice razdvoje i odjau svaka
na svoju stranu. Cubodaj je svestan da zapovednik nije kriv, jer je njegov tuman uvebao samo
napad i teko je vijugati oko ahove vojske bez trunke pometnje. Ipak, kasnije e se pobrinuti da
zbunjeni zapovednik bude izvrgnut javnoj sramoti.
ahova vojska konano stie do prolaza, unitavajui svaku Cubodajevu ansu da joj tuda
umakne. On pogledom trai elmea, znajui da stariji general jae svojom krivudavom
putanjom, ali ga ne vidi. Cubodaj primeuje kako zaelje ahove kolone zbija redove, verujui da
e tako biti bezbedniji. Ipak, napadi po krilima se pojaavaju, jer mingani imaju manje prostora
za manevrisanje. Cubodaj vidi kako neki od smelijih ratnika kreu u borbu prsa u prsa, sekui
maevima sve pred sobom. Arapi padaju, isputajui stravine krike. Uskoro e letee kolone
nadbrojati one na zaelju i Cubodaj odluuje da ih potpuno odsee.
Najodmornije ljude alje da prenesu zapovest, ali to nije potrebno. Mongoli su ve opkolili
zaelje ahove vojske, koljui ih nemilice. Zemlja ispred brdskog prolaza je natopljena krvlju i
zatrpana leevima.
etrdeset hiljada Arapa i dalje marira prema prolazu kada se iza njih prolomi vrisak.
Cubodaj nakrivljuje glavu u stranu, jer mu se ini da u daljini uje poznati ratni pokli, toliko
snaan da odjekuje brdima. Kaijunov napad je poeo, zakljuuje Cubodaj i otkriva da mu je
tobolac prazan. Bez dvoumljenja vadi svoj ma, reen da odsee rep ahove kolone.
Meutim, povici upozorenja mu razbijaju koncentraciju kada iznova povede svoje ljude u
napad, ovoga puta direktno u sredinu kolone.
Odabrao je taku blizu prolaza i srce mu uzbueno lupa dok tera svog konja u galop.
Isprva ne uje dreku, ali mu istanani instinkti govore da se okrene u tom pravcu. Cubodaj naglo
die ma uvis, zaustavljajui svoje ljude.
Za trenutak zadrava dah, oslukujui. Zatim psuje sebi u bradu kada ugleda konjanike.
Preplavljuje ga zla slutnja da je ah poslao svoju gardu u iznenadni napad. Strah nestaje istom
brzinom kojom je i doao. Cubodaj prepoznaje ratnike koji mu jau u susret i srce mu skae od
sree. oi je iv i ebe je s njim.
Cubodaj gleda oko sebe, procenjujui svaki pedalj zemlje. Tridesetak hiljada Arapa i dalje
se tiska ka prolazu. Mingani su ih zaista okruili poput osica, zakljuuje on, i medved bi
poklekao. Ovde vie nije potreban, ali ne moe da ode dok prethodno o tome ne obavesti
elmea.
ini mu se da prolazi itava venost pre nego to ugleda mladog generala, isprskanog
krvlju ali punog entuzijazma dok svoje ljude sprema za jo jedan juri.
Kao ovce na klanju!, dovikuje elme kada mu Cubodaj prie. Usredsreen na bitku, ne
usuuje se da ga pogleda i Cubodaj utke klima glavom.

elme se mrti i podie ruku na rame gde mu se upravo zarila strela. Uspela je da probije
oklop i tek neznatno odere prvi sloj koe. elme grozniavo pokuava da je iupa, ali
bezuspeno. Cubodaj mu urno prilazi, vadi kopljite, lomi ga na pola i baca na zemlju.
Hvala ti, kae elme. Jesu li ono nai nestali generali?
Ko bi drugi ovde imao dva tumana?, uzvraa Cubodaj. Trebalo je ranije da ih
iskoristimo. Poslau ih okolo da napadnu aha im izae iz prolaza...
Ne, prekida ga elme. Ti i ja emo to obaviti bez problema. Neka prate aha kroz
prolaz. Ja sam odmoran, generale. Boriu se danas opet.
Cubodaj se ceri i pljeska elmea po ramenu. Potom alje dva izviaa da odnesu zapovesti
ebeu i oiju. Najblii prolaz se nalazi samo kilometar i po odatle.
Napad po zaelju ubrzo prestaje i poslednji ahovi okrvavljeni vojnici ulaze u duboki
kanjon. Lica im tonu u senku, ali s njih ne nestaje strah od divljih konjanika koji naprasno
nestaju u nepoznatom pravcu. Niko od ahovih vojnika ne klie to je ostao iv, jer slute da ih sa
druge strane prolaza eka muna smrt.
Cubodaj tera svog konja po krevitoj uzbrdici. Drugi prolaz je uska klisura koju je ah verovatno
odmah otpisao zbog masovnosti svoje vojske. Ipak, dovoljno je iroka da kroz nju proe vrstu od
deset konjanika. Dok se penje na otri greben, Cubodaj gleda u dolinu pod sobom, pokrivenu
leevima i krvlju koja se brzo sui. Preko nje idu oijevi i ebeovi tumani. ak iz ove daljine
Cubodaj procenjuje da jau prilino sporo. Takoe vidi siune figure svojih izviaa koji im
prilaze. Ve sledeeg trenutka udaljena kolona ubrzava korak.
Posle toga mu nestaju iz vida, zalazei u planinski usek. Kaijun e uskoro ostati bez
strela, a ahova vojska je preveliki zalogaj za Dingisa kod Otrara. Ipak, Cubodaj je zadovoljan
dosadanjim rezultatom. Pokazao je snagu svojih ratnika i najbolji nain delovanja protiv sporog
neprijatelja. Okree se i sa smekom gleda u elmea koji pouruje svoje ljude. Divi se njegovom
nepoljuljanom entuzijazmu. Svaki ratnik zna da e imati jo jednu priliku za napad samo ako pre
aha stigne na onu stranu brda. Tamo nee biti prilike za dosadanju taktiku, uverava se Cubodaj.
Ako pravilno odrede vreme, udarie aha direktno po krilu, i to s najboljih dvadeset hiljada
ratnika. Zalihe strela su pri kraju. titovi i maevi e morati da zavre zapoeto.

14

Dingisa ve dva dana mui neizvesnost dok se njegovi ratnici krvavo bore pod junim brdima.
Da su zidine Otrara samo malo tanje, ve bi uposlio katapultove. Umesto toga, on sedi i eka.
Grad nije toliko vaan koliko poraz ahove vojske, ali nemo je ono to kana najvie brine.
Kada mu Kasar prie na jutarnjem suncu, Dingis se okree tako naglo, da ovaj bukvalno
poskoi u mestu.
Daj mi dobre vesti, breca se.
Kasar okleva i Dingisovo lice se jo vie mrai.
Onda daj to to ima.
Izviai javljaju o bici ispred planinskog prolaza. Generali su stanjili ahovu vojsku kao
to si naredio, ali s obzirom na njihovu brojnost, to je zanemarljivo. Kaijun je rasporedio svoje
strelce po liticama. Ubie mnogo, osim ako se Arapi ne razbee. U tom sluaju e ah proi.
Crno nam se pie, brate.
utke posmatra kako Dingis stee levu pesnicu, toliko jako, da mu cela ruka zadrhti.
Kai mi kako da zaustavimo dvadeset hiljada ratnika otpozadi i ispreiu se na ahovom
putu im izae iz prolaza, odgovara Dingis.
Kasar skree pogled ka gradu koji im se ruga svojom postojanou. Pet tumana eka na
zapovest dok Dingisa nervira svaki baeni minut. Naravno, ne potcenjuje rizik koji je preuzeo
na sebe. Ba kao i njegove ene, njegovi sinovi Ogedaj i Toluj ostavljeni su bez zatite dok on
pokuava da iskoristi svaku prednost sile kojom raspolae. I ovog drugog dana munog ekanja,
dok se sunce die na nebu, Kasar se usuuje da pita svog brata ta im je initi, ali kan i dalje
nema odgovor.
Kasar podjednako dobro zna da e, ukoliko ah proe kroz brdski prolaz, otrarski garnizon
napasti im ugleda arapske barjake. Tumani e doiveti poraz. Kasar ne poseduje Cubodajevu
genijalnost, niti Kaijunovu dovitljivost, ali moe realno da sagleda situaciju. Otrar je nemogue
osvojiti. Ne preostaje im nita drugo nego da se povuku, zajedno sa svim generalima. Ipak,
Dingisova e biti poslednja.
Crni dim sa zgarita spoljnog grada proteklih dana je iileo. Vazduh je ist i vreo dok
Dingis posmatra svoju vojsku. Grad je tih, kao da eka izbavljenje.
Bie jo prilike, brate, uverava ga Kasar, gubei strpljenje. I bitaka.
Ti bi da se povue, je li, Kasare?, Dingis s nevericom gleda u svog brata.
Ovaj slee ramenima.
I to je bolje od smrti. Ako povede tumane petnaest kilometara severno, ahu e se
pridruiti otrarski garnizon i tada emo se bar suoiti sa jednom vojskom, bez bojazni da e nas
neko napasti s lea.
Dingis frke, pokazujui koliko prezire ovu ideju.
U prostranoj ravnici okruenoj planinama koje oni poznaju bolje od nas. Mlatie nas sve
dok se ne vratimo tamo odakle smo doli. ak ni moji generali ih nee moi zaustaviti. No, ako
stignem do tog planinskog prolaza, ah nee moi da manevrie. Ali teko da moemo stii pre
zalaska sunca, brate. Vreme nam ne ide u prilog.
Dingis naglo uti, kao da mu na pamet pada nova ideja.
Kasar miri, slutei da je kan neto smislio.
ta si naumio?, pita ga.
Dingis otro klima glavom, donosei odluku.
Ostavi ovde pet hiljada ljudi i neka dre ovaj poloaj dok se ne vratim. Otrarski garnizon
ne sme da proe dalje. Treba nam jo samo malo vremena.

Kasar isprva ne odgovara. agatajev tuman je blii gradu od Samukinog, ali Kasar zna da
Dingis nee poslati svog sina u sigurnu smrt, i zato zna na koga se ova zapovest odnosi.
U redu, brate.
Kan je ve na svom konju, spreman da zauzme svoje mesto na elu vojske. Kasar galopira
nazad, da Samuki to pre izda zapovest.
Svog zamenika zatie u razgovoru sa Ho Saom i ostalim oficirima. Lica im se vedre kad
ugledaju Kasara, ali on ne nalazi snagu da im uzvrati osmeh. Jednim pokretom ruke, Kasar ih
poziva da mu priu, obraajui im se dovoljno tiho da ga ostali ne uju.
Samuka, kan zapoveda da ostane ovde. Povedi pet hiljada najboljih strelaca i dri grad
dok se mi ne vratimo.
Ho Sa se mrti, jer zna ta to znai. Samukine tamne oi za trenutak prouavaju Kasarovo
lice. Sva trojica znaju da to znai smrt. U oajnikom pokuaju da zadri grad, otrarski garnizon
e ih isei na komade.
Dajte sve od sebe, brao, nastavlja Kasar. Bie krvi do kolena.
Samuka klima glavom, ve pomiren sa svojom sudbinom. Pet hiljada ljudi nije dovoljno
protiv celog grada. Smrknutog lica, okree se prema Ho Sau.
Generale, povedi i njega sa sobom. Uspeva da se naceri. Ionako je beskoristan.
Ho Sa se svojski trudi da sauva pribranost. Ne eli da pogine u zemlji koju uopte ne
poznaje. Samuka mu daje priliku da preivi. Kasar sputa pogled, ne elei da primeti gr na Ho
Saovom licu.
Ostajem, odluno e Ho Sa.
Samuka die pogled ka nebu i teatralno uzdie.
Onda si budala, kae mu. Zatim se okree prema Kasaru, zauzimajui neto bodriji stav.
Koliko treba da izdrim?
Kasar niim ne pokazuje da sluti Ho Saovu unutranju borbu.
Moda jedan dan. Lino u te zameniti.
Ho Sa i Samuka istovremeno povijaju glave, prihvatajui svoje zadatke. Kasar impulsivno
die ruku i grabi Ho Saa za rame. Poznaje ga jo od vremena kada je bio zapovednik vojske Si
Sjaa. Zajedno su osvajali kinesku carevinu.
uvaj se, brate, kae mu. Doi u im budem mogao.
ekau te, uzvraa Ho Sa, glasom promuklim od emocija. Lice mu ne otkriva strah koji
ga kida iznutra.
Dingis je ve na elu svoje vojske i pogledava u ovu trojicu. Kada Samuka konano izda
naredbu zapovednicima pet mingana, kan kree sa ostatkom vojske. Kasar malo kasni, dok
pokupi strele od ratnika iz agatajevog tumana, nosei ih u naramku. Samuki i Ho Sau e svaka
biti potrebna. Ukoliko zadre otrarski garnizon do mraka, moda e Dingisova odluka dobiti
pun smisao.
Kada se vest o ostanku pronese, mnogi okreu glavu prema Kasaru. Dobro znaju ta to
znai. On sedi na konju poput kipa, zadovoljan to se niko otvoreno ne buni. Mongolski ratnici
su se nauili disciplini, pa ak i kada jau u sigurnu smrt.
Dingis tera svog konja, agataj i Kasar ga prate prema brdima na kojima e se odigrati
bitka. Iza njih, stanovnici Otrara kliu sa zidina. Snudenih lica, Samuka i Ho Sa se vraaju
prema gradu da zauzmu borbene poloaje.
Prvi redovi ahove vojske izlaze iz prolaza na jarko sunce, sreni to su preiveli. Mongolske
strele su ih zasipale celim putem, ali njihovi titovi su obavili sjajan posao, sada preostaje samo
da iz njih povade patrljke od kopljita i pohitaju prema Otraru.
Sa zaelja ne jenjava vriska dok Mongoli odsecaju zadnji deo njihove vojske, moda sa
nadom da e se Arapi uspaniiti i razbeati. ah Aladin Muhamed se na ovu misao kiselo
smeka. Nije sramota asno poginuti, a njegovi ljudi su jaki u veri. Nijedan nee pobei od
krvavog, neprijateljskog maa. Mongolski lukovi su nemilosrdni, ali Alah je milostiv. ah se pita

da li su Mongoli na isti nain strelama zasuli i kalifovu konjicu. Iskreno se nada da jesu. Za
pustinjskog lopova je bolja i takva smrt nego izdaja.
Mar pod kiom mongolskim strelama je trajao dugo. Kad izae iz prolaza, ah primeuje
da je sunce poelo da pada ali on i dalje nije siguran da li e avoli nastaviti da napadaju i po
mraku. Otrar je na tridesetak kilometara severno i morae da pouri ako misli da ga vidi po
dnevnom svetlu. Ulogorie svoju vojsku kako bi oni u gradu znali da im je stiglo izbavljenje.
Sa zaelja dopiru novi krici. Mongola ima posvuda i ahovi vojnici vie ni ne sputaju
svoje titove. Teko je boriti se protiv neprijatelja koji se ne vidi. Redovi pustinjskih ratnika
mariraju dalje. Samo smrt e ih spreiti da dou do grada.
Sa svog uzvienog poloaja na slonovim leima, Aladin prvi primeuje Cubodaja i elmea
koji silaze s litice desno od kolone. ah psuje sebi u bradu i poziva najbre glasnike. Jedan
trenutak odmerava svoju vojsku i kada proceni da se dobro dri, klimoglavom daje znak prvom
glasniku da mu prie.
Porui Delaudinu da uniti ove po desnom krilu. Neka uzme dvanaest slonova i deset
hiljada ljudi pod generalom Fazalom. Kai mu da u ga gledati.
Jaha sputa prste na usne, a potom na srce pre nego to odjuri na zapovest. Aladin skree
pogled sa desnog krilo, znajui da njegov sin jae tamo.
ah se gorko smeka kada njegova vojska konano za sobom ostavi uski kanjon. Nita ih
vie nee zaustaviti do Otrara. Tamo negde je Dingis-kan o ako je krenuo onda je ve zakasnio.
Inalukov garnizon e ga zgaziti. Mongoli su bri i pokretniji nego to ah Muhamed moe da
veruje, ali su i dalje nemoni u poreenju s njegovom ogromnom vojskom.
Bie to dobra bitka i Aladin je iznenaen otkriem da ga raduje to e poraziti
ozloglaenog mongolskog kana. Pomalo mu je i ao to e morati da ubije tako hrabrog
neprijatelja. Prola godina je bila uzbudljiva i berietna. Aladin glasno uzdie, setivi se deje
bajke o ahu koji se plai mranog uninija skoro jednako kao i opojne gordosti. Kada je upitao
svoje savetnike za reenje, podarili su mu obian, zlatan prsten sa ugraviranom porukom: I ovo
e proi. Ima istine u toj jednostavnosti i ah jedva eka da stigne do Otrara.
Cubodajeva kolona sa litice silazi u irokoj jurinoj formaciji. elo ahove vojske je ve na
vidiku, ali Cubodaj naglo zaustavlja svoje ljude i deli im strele. Preostalo je jo malo ali dovoljno
za tri brza napada posle kojih e pribei maevima.
elme mu prilazi i zauzima svoje mesto na elu kolone.
oi i ebe su na repu ove zmije, obavetava ga. Moemo li mi da joj odseemo
glavu?
Sve je mogue, dovikuje mu Cubodaj preko ramena. Neprijatelj je podneo nekoliko
napada i zadrao poredak. Generale, to nam samo govori da je Arapima disciplina na zavidnom
nivou. Uprkos loem voi, bie ih teko razbiti.
Ostalo im je samo jo kilometar i po do udara po desnom krilu. Cubodaj procenjuje vreme
u glavi. Po ovoj brzini e ih stii za dvesta otkucaja srca.
Dok se pribliavaju ahovoj vojsci, jedan njen deo se naglo odvaja i kree ka njima.
Cubodaj zabrinuto zuri u slonove koji izbijaju na elo. Radije e ih pustiti nego gledati kako
njegovi ljudi oklevaju. Odluuje da ih dodatno ohrabri.
Slonovima su glave oklopljene. Ciljajte u noge, uzvikuje. Sve to mrda mi moemo da
ubijemo.
Oni koji ga uju se cere, prenosei zapovest dalje. Streliari zateu svoje lukove,
proveravajui tetive.
Slonovi dobijaju na brzini, primeuje Cubodaj, ba kao i vojnici koji trkaraju pored njih.
Velike ivotinje deluju zastraujue i on podie svoj ma, zamahujui lako kroz vazduh. Utom
vidi Dingisove tumane kako naviru sa severa i pita se koliko je ratnika kan ostavio pred
Otrarom.

Ubij prvo slonove!, urla on iz sveg glasa. Mongolska srca udaraju kao jedno. Sunce
polako tone ka horizontu, ali tako je dobro osetiti se ivim.
Samuka je pet hiljada ratnika podelio u dve grupe i postavio ih na suprotne strane grada kako bi
motrili na visoke kapije u zidinama. Ho Sa zapoveda drugom grupom jer je hladni zapovednik Si
Sjaa s vremenom poprimio sve odlike mongolskih plemena. Samuka je miran tek kada obojica
zauzmu svoje poloaje iza barikada od drveta i kamenja koje e ih zatititi od strela sa zidina.
Samuki nije pravo to ga je Dingis ostavio samo s jednom prednou, ali planira da je iskoristi
najbolje to moe. Sa uzdahom prelazi prstima preko svilenog barjaka, uivajui u dodiru glatke
tkanine. Na sebi osea zlobne poglede sa visokih otrarskih kula i zna da nee jo dugo ekati.
Dingis je odmakao samo nekoliko kilometara juno kada Samuka zauje zapovesti s one
strane bedema. Svojim oficirima klima glavom, proveravajui jesu li svi spremni. Lica su im
smrknuta, ba kao i njemu, jer niko se ne nada da e preiveti bitku.
Gvozdena vrata na istonom zidu se konano otvaraju. Istovremeno, streliari se reaju po
zidinama. Samuka ravnoduno die pogled, procenjujui njihovu brojnost. Prethodnih dana
Mongoli su pomou kopalja raistili put do kapije. Tada je to zvualo kao dobar plan, ali sada
shvataju da su neprijatelju samo olakali posao. Samuka izdaje zapovest i njegovi ljudi podiu
lukove, sputajui tobolce sa strelama ispred sebe kako bi im bili na dohvat ruke. Jedna od
drvenih barikada se iznenada rui i Samuka uje oficira kako psuje, aljui dvojicu da to
poprave. Samuka se suvo smeka. Dingis ga je postavio tu gde jeste i nee ga biti lako smeniti.
Niko ne zna da li e ceo garnizon izai na jednu kapiju ili e pokuati da napadnu i Ho
Saovu grupu, rasporeenu sa druge strane. Kako god bilo, bitka je na vidiku i Samuka postavlja
svog konja tik izvan dometa strela, posmatrajui kako se gvozdene kapije irom otvaraju. U
osunanom gradu, oklopljeni arapski vojnici sede na dobrim arapskim konjima. Samuka kilji
oima. To su oni koje bi trebalo da porazi. Peadija ne bi imala anse protiv Dingisa.
Za oveka koji voli konjsko meso, ovo je gorka odluka, ali Samuka nema kud. Ubij
konje!, uzvikuje iz sveg glasa. Zapovest se prenosi poput odjeka, iako je malo onih koji ga nisu
uli. Mongolski konji nisu od velike koristi u polukrunoj formaciji koja nije toliko mobilna, ali
je uteno biti na sedlu a ne stajati na zemlji kada neprijatelj napada.
Iz grada dopire ratni pokli. Kapije su previe uske da bi kroz njih prolo vie od pet
konjanika u punom galopu. Samuka podie levu ruku, ekajui pravi trenutak, i stotine njegovih
ratnika zatee svoje lukove. Svesni su da moraju da tede strele, ali Samuka eli da prvi talas
bude najubojitiji.
Otrarski garnizon ima dobru taktiku, primeuje Samuka. Po izlasku iz grada odmah se ire,
popunjavajui svoje redove za vrlo kratko vreme. Samuka nepomino posmatra kako prelaze
mesto na kojem je obeleio sto koraka.
Prvo konje!, urla on i sputa ruku.
Od praska koji sledi srce mu poskakuje. Na stotine kopljita leti ka konjanicima. Prvi red
pada kao pokoen, konji i ljudi se nemono valjaju po pranjavoj zemlji. Samuka iznova die
ruku i skoro odmah je sputa, znajui da je sledeih sto strela spremno. Nita ne moe da
zaustavi precizno ispaljena kopljita. Uprkos oklopima i titovima, Arapi padaju sa svojih konja,
teturajui se dok ih ne dokraji sledea strela.
Vazduh pred kapijom je zasien kopljitima, jer streliari sa zidina ne ostaju duni
Mongolima. Samuka se instinktivno saginje, iako ga barikade tite. One strele koje i uspeju da
dobace do njih, njegovi ljudi odbijaju titovima. Dovoljno su iskusni da s lakoom primaju i
zadaju udarce.
Meutim, arapski konjanici ne odustaju. Samuka neumorno ispaljuje talas za talasom
kopljita dok gomila mrtvih konja i ljudi raste. Neki od njegovih ratnika padaju od strela sa
otrarskih zidina, ali to je zanemarljivo.
Zatije traje tek toliko da otrarski garnizon pod okriljem drvenih barikada ukloni leeve.
Mongoli su zadovoljni dosadanjim tokom bitke, iako znaju da je to tek poetak pokolja.

Samuku ponajvie brinu oskudne zalihe preostalih strela. ak i da svaka uzme po jedan arapski
ivot, borba maevima prsa u prsa bie neminovna.
Okrutna razmena kopljita se nastavlja. Ukoliko garnizon nastavi ovim tempom napada,
Samuka e uspeti da ga odbija do sumraka, u to je siguran. Samopouzdanje se vraa kada spazi
novi mete na zidinama. Po njegovoj proceni, Arapi ili smenjuju streliare ili u delo sprovode
neku novu zvrku. Pravi grimasu kada ugleda uad baenu sa zidina i vojnike koji se hitro
sputaju na zemlju.
Samuka tiho psuje, jer ovakav zaplet nije predvideo. Na stotine arapskih vojnika ve ulazi
u njihov domet, ali njegovi ljudi imaju pune ruke posla, gaajui konjanike koji i dalje nadiru
kroz kapiju. Samuka zove izviaa i alje ga Ho Sau na drugu stranu. Ukoliko su mu ratnici jo
netaknuti, neka poalje par stotina ovamo da uklone ovu novu pretnju. Samuka smrknuto gleda
kako se sve vie uadi prebacuje preko zidina, zgunjavajui neprijateljske redove u podnoju.
Srce mu se stee kada shvati da svi ve juriaju ka njemu, dignutih maeva i titova. On opet
sputa ruku i obara jo jedan talas konjanika. Jednostavno ne moe da manevrie dok god ne
potroi sve strele.
Ukoliko otrarski oficiri odlue da ga opkole, Samuka e biti prisiljen na proboj. Prerano je
da im tako neto dozvoli. Samuka paljivo posmatra situaciju na bojitu i shvata da je Arapima
nareeno totalno unitenje Mongola. Prva grupa Arapa stie trei, ali ih pet Samukinih
konjanika preseca strelama. Nova grupa silazi sa zidina i Samuka nervozno stee vilice, svestan
da je nadbrojan u bici koja se konano zahuktava.
Dok se njegovi ljudi lavovski bore, etiristo mongolskih konjanika stie kao ispomo i
napada otrarsku peadiju s boka. Isprva duboko prodiru, pokosivi na stotine prvim talasom
strela, a zatim vade maeve i poinju da seku sve pred sobom. Otrarski garnizon posre, iako na
svakog mongolskog ratnika dou tri arapska vojnika. Samuka primeuje da Arapima posle ovog
napada brojnost rapidno opada. Ipak, pritisnuti sa svih strana, mongolski konjanici napreduju sve
sporije. Nekolicina pada sa svojih konja i Samuka glasno stenje kad vidi da Arapi neumorno
popunjavaju svoje redove. Ostao mu je jo jedan, poslednji adut, ali po svemu sudei nee biti
dovoljan.
S druge strane gvozdene kapije naziru se redovi konjice, spremne da istri na bojite. Arapi
znaju da je pobeda njihova.
Samuka nevoljno izvlai svileni barjak ispod svog sedla i iri ga na vetru. Za trenutak
gleda u brdo iznad grada i senka mu prelako preko lica kad zauje daleki zveket katapultova.
Glineni upovi zasipaju otrarsku kapiju, svaki teak kao ovek i napunjen zapaljivim
uljem. Samuka podie strelu za koju je privezana krpa natopljena istim tim uljem i puta da je
ratnik zapali. Jo dva glinena upa se razbijaju o kapiju, obarajui jednog konjanika. Samuka
zaustavlja dah i odapinje strelu.
Ubrzo kapija gori u plamenu, spreavajui arapsku konjicu da se ukljui u borbu. Kinesko
zapaljivo ulje pravi toliku vatru, da mongolski konji uplaeno uzmiu od vreline koja ih
zapahnjuje. Katapultovi na brdu dolivaju jo ulja i kapija uskoro bukti u crvenom plamenu.
Samuka zna da trenutno moe da zanemari kapiju, jer kroz nju niko iv ne moe da proe.
Nameravao je da se za to vreme pridrui Ho Sau sa druge strane, ali mu je plan pokvarila masa
vojnika koja i dalje silazi niz zidine.
Dok ih njegovi ratnici vredno zasipaju strelama, Samuka trese glavom ne bi li je razbistrio.
Peadija ne brine Dingisa, podsea on sebe. Na jedan otar zvuk izviakog roga njegovi ljudi
okreu svoje konje prema njemu.
Samuka podie ma i tera svog konja napred, prilazei dovoljno blizu plamtee kapije da
mu se obrazi zaare od vruine. Za to vreme, sa zidina se survava novi talas otrarskih vojnika da
zamene poginule.
Neobino je ostaviti bitku iza sebe. Otrar nije mali grad i Samuka primeuje zamagljene
figure na zidinama dok on i njegovi ljudi u ritmu galopa juriaju kroz oblak dima. Nije siguran
koliko e potrajati zalihe zapaljivog ulja, zbog ega grevito smilja kako da to due blokira obe
kapije.

Ho Saove ljude uje pre nego to ih ugleda i hitro izvlai svoj luk iz futrole. Konjski topot
se odbija od visokih bedema, sve dok Samuka ne naleti na krvavu scenu.
Ho Sa se junaki bori da zadri drugu kapiju. Bez katapultova, on i njegovi ljudi su
potisnuti daleko od gradskih zidina. Arapi nemilosrdno napadaju, potpomognuti strelama sa
zidina.
Samukinih hiljadu vojnika ih udara otpozadi, presecajui arapske redove u napadu tako
estokom, da ovi proleu skoro kroz Ho Saovo jezgro. Samuka osea kako njegov napad
usporava, jer se konji sapliu o leeve. Posee za strelom, ali je ne napipava, i ponovo die svoj
ma.
Ho Sa se bori za svaki pedalj zemlje. Samuka poinje da see sve oko sebe ne bi li mu se
pribliio, ali Arapi nadiru sa svim strana i najednom mu se ini kako ga guta mrano buno
more.
Sunce tone na zapadnom nebu i on procenjuje da bitka ve satima traje. Ali to nije
dovoljno. Druga kapija je samo sto metara dalje, jo nezapaljena. Samuka uje konjanike koji
izlaze kroz nju, pridruujui se ostalima. Iz grudi mu se otima krik besa i oaja jer i napad tako
malobrojne konjice po kanovom zaelju moe da presudi bitku.
Samuka treptanjem odagnava krv iz oiju i nogom odguruje arapskog vojnika sa svoje
desne uzengije. Od ljudi koje mu je Kasar ostavio, samo par stotina i dalje je u ivotu. Ubili su ih
dvostruko vie, ali ovo je kraj. Samuka ipak veruje da e nekako preiveti, uprkos loim
izgledima. Pomisao da mu se telo hladi na ovoj zemlji ne moe ni da zamisli.
U svom beznau uzvikuje Ho Saovo ime, nadjaavajui zveket ukrtenog oruja. Na sebi
osea ruke koje ga vuku i poinje da se koprca, mahnito zamahujui maem. Ho Sa za trenutak
misli da mu je potrebna pomo, ali Samuka podie ma i pokazuje mu na konjiku formaciju
koja ve odmie sa bojita. Ho Sa prati njegov pogled i utom mu se na vratu otvara ogromna
krvava rana. Trenutak kasnije pada sa konja.
Samuka izbezumljeno urla, odsecajui neije prste na svojoj butini. Bradata lica se
zgunjavaju oko njega, blokirajui njegovom konju put. Samuka najednom osea neobino
smirenje. Kasar se nije vratio i njegovi su osueni na smrt.
Neije ruke ga grabe za oklop i Samuka uasnuto shvata da klizi sa konja. Uspeva da ubije
jo jednog napadaa, ali ruke su mu zarobljene i ma mu je istrgnut iz ruke. Njegov konj posre
usled zadobijenih rana i ljudi oko njega su najednom toliko blizu, da im vidi razjapljena usta dok
urlaju. Samuka pada u masu, i dalje se ne predajui. Zalazee sunce se naglo gasi kada oseti
stopala na svom telu. Bol je vei nego to je strepeo. Iznova sebi kae da je uinio sve to je
mogao, ali smrt je muna, ba kao i pobeda otrarskog garnizona.

15

Uprkos zagluujuoj buci galopa, Cubodaj uje krckanje perja tik pored svog uha dok ispaljuje
strelu. Potom se izdie na svom sedlu, odmeravajui prednje noge slona koji poput lavine nadire
ka njemu. Na sve strane, njegovi ratnici rade isto to i on - zasipaju neprijatelja crnim
kopljitima. Pri tom nijedan ratnik ne mora mnogo da razmilja, jer je to uvebao jo od
najranijeg detinjstva, kada je uvao ovce i uio da jae. Pre nego to ispaljena strela stigne na
svoje odredite, ve zapinju sledeu.
Pogoeni slonovi riu od bola, vrtei besciljno glavom. Cubodaj primeuje da strele lako
tonu u njihove debele sive noge, razbijajui ritam napada. Polovina se ve tetura i pada. Ostali
diu surle, pokazujui ute kljove. Za veliko udo, ubrzavaju trk ali ih zato sledei talas strela
konano obara, produbljujui otvorene rane na nogama.
Cubodaj automatski posee za novom strelom, ali prstima napipava prazan tobolac.
Poprilino je potroio na ahovu konjicu i stoga hitro vraa luk u futrolu, podiui visoko svoj
ma.
Ratnici oko njega ispaljuju poslednja kopljita i Cubodaj se pridie na uzengijama, spazivi
da se poslednji slonovi u agoniji bola propinju na zadnje noge. Njihovi jahai vrite, besomuno
ih udarajui korbaima. Cubodaju srce zastaje kad ugleda kako neki ispadaju iz svojih korpi,
zavravajui pod nogama gigantskih ivotinja. Slonovi se naprasno okreu od galopirajuih
ratnika, obarajui sopstvene konje i ljude.
Cubodaj trijumfalno klie kada krenu u stampedo kroz ahove redove, ruei sve pred
sobom. Nita ih vie ne moe zaustaviti. U samo nekoliko trenutaka, Cubodaj je suoen sa
okrvavljenom i pometenom neprijateljskom vojskom. Neki Arapi se osveuju dovoljno brzo da
ispale strele, obarajui nekolicinu mongolskih ratnika, ali ostali jo ne znaju ta ih je snalo. U
poslednjim trenucima pre nego to se dve vojske sudare, Cubodaj die obe ruke u vazduh,
upravljajui samo kolenima svojim konjem.
Mongolski ratnici proleu kroz prve haotine neprijateljske redove. Cubodaj u trku odseca
glavu jednom ahovom vojniku, zatim umalo gubi svoju kada ga Arapin nacilja. U poslednjem
asu se saginje. Dok se pridie, maem odbija udarac, toliko silovit, da mu zapucketa rameni
zglob. Samo nisko dranje i telesna teina ga zadravaju u sedlu. Arapski vojnici padaju na
zemlju, natopljenu slonovskom krvlju. Pustinjski ratnici masovno bee, dotueni ovim
neplaniranim unitenjem. Cubodaj se u sebi zahvaljuje monstruoznim ivotinjama dok oko sebe
motri na svaki pokret neprijatelja.
ahovi redovi su poljuljani slonovskim stampedom. Arapski streliari prestravljeno urlaju
dok Mongoli juriaju, sekui ih bez milosti. Dobre otrice otupljuju pod arapskim oklopima, ali
oni neumorno udaraju po svemu to mrda. Bri su i vetiji s orujem. Cubodaj zariva svoj ma u
grudi krupnog, bradatog Arapina. Osea njegov smrdljivi znoj dok se rukom pridrava za
njegovog konja. U deliu sekunde vidi zakrivljenu sablju i instinktivno sputa svoj ma,
odsecajui Arapinu tri prsta na balaku kako bi ovaj ispustio oruje. ahovi ljudi su krupne grae
i Cubodaj se pita jesu li birani po snazi ili vetini. Njihovi udarci su jaki ali neprecizni. Mongoli
ih s lakoom izbegavaju, zarivajui svoje otrice u njihove debele stomake pre nego to nastave
dalje. Mnogi ahovi vojnici zadobijaju po nekoliko rana pre nego to konano padnu u krvi.
Cubodaj primeuje da se peadija okuplja oko jahaa na crnom pastuvu. ak i iz daljine se
vidi da je to konj vrhunske sorte. Usamljeni konjanik izvikuje zapovesti i vojnici oko njega hitro
obrazuju klin. Cubodaj se priprema za protivnapad, ali Arapi podiu svoje titove i poinju da se
povlae ka glavnoj koloni.

Mongolski vojskovoa je zbunjen. Njegovi zapovednici mingana su preputeni sami sebi.


Slutei povlaenje, kreu u napad. Meutim, potroili sve zalihe strela i Arapi ostaju zbijeni u
savrenoj formaciji, ostavljajui za sobom hrpe leeva.
U daljini, Cubodaj uje cviljenje izviakih rogova. Okree se i vidi Dingisove tumane u
galopu. Kan je konano stigao, zakljuuje on, briui znoj sa ela.
Njegovi ljudi su rasturili one koji su poslati protiv njih, ali Cubodaj i dalje strepi. Otrarska
formacija koja se povlai je uinila svoje - spreila je Mongole da im razbiju redove i odseku
elo glavne ahove vojske. Preostaje im samo da dokraje one najumornije po ivicama formacije.
Cubodaj se pita ko je mladi zapovednik koji je spreio potpuni haos. Nesumnjivo je to ovek koji
odlino poznaje svog neprijatelja. Izgleda da ah pod sobom ima i zapovednike koji nisu glupi
kao to je mislio.
Mingani se prestrojavaju na licu mesta. Neki silaze s konja da iupaju dragocene strele iz
beivotnih tela, iako veina nije upotrebljiva. Cubodaju je srce na mestu dok posmatra bojite
prepuno leeva i krvavog oruja, procenjujui gde je najpotrebniji. ahova kolona je izala iz
kanjona i na njenom zaelju ve nazire ivahne ebeove i oijeve tumane. Sunce je skoro na
zalasku, to znai da Dingis nee uspeti da napadne po danu.
Cubodaj moe da vidi kako ahova peadija zblanuto zuri u mongolske ratnike koji ih
opkoljavaju. Veina slonova je pobegla, iako se neki i dalje koprcaju na mestu gde su pali.
Cubodaj je umoran i bole ga i ruke i noge, ali bitka jo nije gotova.
Postroj se iza mene!, uzvikuje on, gledajui u nepreglednu kolonu ahove vojske.
Neverovatno, ali Arapi su reeni da po svaku cenu stignu do Otrara.
Cubodaj odmahuje glavom. ahovi generali su pokazali snagu pokretne vojske, a
zapovednici zavidnu dovitljivost. Ipak, ahova vojska ponovo nadire, drei se samo jedne
zapovesti. Cubodaju za trenutak prolee kroz glavu da je ah nemilosrdan kao i sam Dingis.
Dok elmeovi ratnici formiraju kolonu, Cubodaj primeuje uplaena lica u ahovim
redovima. Znaju ta ih eka. Ipak, na zapovest podiu svoje lukove, spremni da odbiju napad.
Cubodaj podie izviaki rog koji mu visi oko vrata i shvata da je prepolovljen na dva
dela, iako se ne sea kada. Tiho psuje, nesvestan osmeha onih oko sebe.
Za mnom!, urla. S njegove leve strane, elmeovi ratnici podbadaju konje i kreu u juri.
Dingis je galopirao dobrih trideset kilometara, menjajui konje sve dok nije na vidiku ugledao
bojite. ahova vojska se odlino vidi sa uzviice, ali odatle je nemoan. Kan se osvre i gleda u
svog sina agataja koji galopira neto ispred Kasara. Za njim jae pedeset hiljada ratnika sa
velikim krdom rezervnih konja na zaelju. Ipak, neprijateljska kolona je nepregledna. Cubodajev
tuman je skoro neprimetan dok napada po levom krilu. Iza arapske vojske die se oblak praine.
Dingis se pita da li su Samuka i Ho Sa ve mrtvi, ali Otrar je predaleko i danas nee stii da ga
odbrani. Uinio je sve to je mogao i ovo je poslednji trzaj njegovih kostiju. Kako stvari sada
stoje, ne postoji drugo reenje osim da udari po ahovoj koloni i razbije je.
Dingis izdaje zapovest barjaktaru i ve sledeeg trenutka uje lepranje zlatne tkanine.
Du kolone se momentalno vijori na hiljade mongolskih barjaka. ahovi zapovednici pokuavaju
da pripreme vojnike za napad. Niko ne eli ponovo da se suoi sa mranim ratnicima, ali to je
neminovno.
Mongolska konjica napada kliui i u punom galopu, opasnom koliko i oruje koje nosi. U
irokom luku opkoljava elo ahove kolone, juriajui po bokovima i sekui ih. Sunce je na
zalasku kada se dve vojske sudare uz gromoglasan zveket.
ah Aladin Muhamed isputa preneraeni vrisak kad ugleda svirepe mongolske ratnike koji hrle
direktno na njega. Njegova konjika garda nekako uspeva da ga odbrani, ali okruen je sa svih
strana. ah poinje da panii, jer njegova vojska kao da ne zna ta ju je snalo. Uskoro e pasti
mrak, a Mongoli se bore kao sumanuti. Ne putaju glasa, ak ni kada se rastaju sa ivotom. ah

odmahuje glavom u neverici. Zar ne oseaju bol? Njegov sin Delaudin tvrdi da su blie
ivotinjama nego ljudima i verovatno je u pravu.
ahova vojska je duboko uzdrmana ovim napadom. Aladin vidi da su jarki oklopi njegovih
ljudi po krilima ve zdrobljeni. Ipak, ginu i kanovi ratnici u pokuaju da se domognu centra
njegove kolone. ahovi vojnici vrsto dre poredak, odbijajui mongolske napade u punom
galopu. Naravno, Arapi po brzini ne mogu da se porede s njima, ali zato imaju titove koji
odbijaju sva kopljita i seiva. Dok vee polako pada, Aladin likuje kada njegov slon pone sve
ee da preskae leeve mongolskih ratnika.
S mrakom dolazi i obnevidelost. Sa svih strana se uju krici onih koji padaju od nevidljivih
otrica. ahova vojska kao da je opkoljena duhovima na konjima. Topot je skoro zagluujui.
Arapski vojnici prestravljeno cupkaju u mestu, jer ne znaju iz kog pravca e doi smrt. Iznad
njihovih glava, na vedrom nebu sijaju zvezde, a poinje da se die i mlad mesec.
ah pretpostavlja da bi mongolski kan ovako mogao celu no i u sebi se moli bogu samo
da preivi do jutra. Njegovi uvari opet odbijaju neprijateljsku konjicu, ubijajui osamdeset i
aljui ostale peadiji da ih dokraji. Plemiki sinovi uivaju u borbi, primeuje Aladin. Iskeeni
zubi im blete na meseini dok mlataraju svojim sabljama, jer sinovi plemia ne podnose poraz.
Uostalom, Alah daje i uzima po svom nahoenju.
Aladin razmilja o tome kako e tek zora otkriti krvavi trag bitke koja se sada vodi. Jedinu
nadu u pobedu uliva mu pomisao da i neprijatelj podjednako pati.
ah isprva ne primeuje da se buka naglo stiava. Ui su mu oguglale na konjski topot koji
dopire iz svih pravaca. Kada zvuk utihne, on poziva svoje sinove, zahtevajui najnoviji izvetaj.
Vojska nastavlja da marira kako bi Otrar ugledala negde pred zoru.
A onda jedan od ahovih visokih oficira konano uzvikuje da se kan povlai. ah
zahvaljuje bogu na milosti. I sam je znao da konjanici ne mogu da napadaju celu no. Povrh
toga, na slaboj meseini se teko koordinira udarcima.
Kad saslua izvetaj o proceni njihove udaljenosti od Otrara i kanovim poloajima, ah
nareuje podizanje logora. U prvi osvit zore e krenuti dalje, a prokleti Mongoli e ostaviti svoje
strele u telima njegovih ljudi. im se Otrar ukae na vidiku, naredie irenje kolone i upotrebu
svog raspoloivog oruja za odbijanje moguih napada. U proteklih sat vremena kan je izgubio
vie ratnika nego to je on vojnika. ah gleda oko sebe, pitajui se koliko ih je preivelo bitku u
brdima. Jednom je posmatrao kako kolona gonia prati lava ranjenog u lovu. Zver je ostavljala
krvav trag, velik kao da se po zemlji vukla na stomaku. Aladin ne moe a da ne zamisli svoju
vojsku u istom tom stanju. On nareuje zaustavljanje, praeno uzdasima olakanja sa svih strana.
Dok silazi sa slona, na istoku primeuje sitne, svetle takice. Zna da su to logorske vatre
mongolske vojske, koje svetlucaju poput dalekih zvezda. Njegov neprijatelj se odmara i eka
zoru.
Arapi poinju da pale vatre pomou drveta i suve balege iz kamiljih bisaga. ah uje
pozive vernika na molitvu i zadovoljno klima glavom. Uz Alahov blagoslov, mongolski kan e
iskrvariti.
Mladi mesec je visoko na nonom nebu kada Dingis okupi svoje generale oko vatre.
Raspoloenje je sumorno dok ekaju da im se obrati. Njihovi tumani su pretrpeli velike gubitke,
ali Arapima nisu ostali duni. U sumrak je palo etiri hiljade iskusnih ratnika. Uspeli su da se
probiju skoro do samog aha, gde su ih doekale arapske sablje.
ebe i oi se pridruuju grupici pored vatre. Kaijun i Kasar ih pozdravljaju, dok Dingis
zamiljeno uti. Cubodaj i elme ustaju da im estitaju, jer se pria o svenonom jahanju i
konanoj pobedi pronela logorom.
agataj je takoe uo vest ali s kiselim izrazom na licu posmatra kako elme pljeska
njegovog starijeg brata po leima. Ne razume zato su toliko sreni. I sam se borio, pratei
zapovesti svog oca, za razliku od ovog koji se svojeglavo odmetnuo u divljinu. agataj se nada

da e ebe i elme biti ponieni zbog svog odsustva, ali njihov napad na ahovo zaelje u
poslednji as smatra se skoro genijalnim potezom.
Dingis konano seda pored vatre, drei u rukama meinu airaga i iniju tvrdog sira. Leva
ruka mu je umrljana krvlju i desna cevanica vrsto previjena zavojem kroz koji probija tamna
krv. Kada agataj okrene lice prema svom hvaljenom bratu, Dingis uzima poslednji komad sira
i odlae praznu iniju u stranu.
Samuka i Ho Sa su verovatno mrtvi, poinje on. Otrarski garnizon ne moe biti daleko,
ali ja ne znam koliko ih je preivelo vatru i strele.
Verovatno nee konaiti, ubacuje se Kaijun. ak i da idu peice, do aha e stii pre
zore. Dok govori, Kaijun zuri nekud u no, tamo odakle oekuje da e se pojaviti otrarski
garnizon. U daljini se uje prigueni mete ahovog logora. Stotine logorskih vatri svetluca na
samo nekoliko kilometara odatle. Nema sumnje da arapski izviai ve jau u pravcu Otrara ne
bi li presreli garnizon i doveli ga na pravo mesto.
Razaslao sam izviae na sve etiri strane, kae Dingis. Ako veeras pokuaju da
napadnu, nee nas iznenaditi.
Ko jo napada nou?, udi se Kasar. Pogled mu je sputen dok razmilja o Samuki i Ho
Sau.
Obasjan vatrom, Dingis hladno gleda u svog brata.
Mi.
Kasar naglo guta nesavakani komad mesa, ali Dingis nastavlja pre nego to ovaj
progovori.
Imamo li drugog izbora? Znamo gde su, a nemamo vie nijedne strele. Ako napadnemo
po jednoj strani, neemo jedni drugima stajati na putu.
Kasar proiava grlo.
Meseina je slaba, brate. Kako emo videti barjake i znati u kom pravcu se odvija bitka?
Dingis die glavu.
Znaete kada oni popuste, ili kada budete pobijeni. Ovo nam je jedina prilika. Hoe da
ekamo zoru kada im se pridrui jo dvadeset hiljada odmornih vojnika koji se nisu borili kao
mi? Kan upitno gleda umorna lica oko sebe.
Koliko poznajem Samuku, nee ih biti ni pola od toga, mrmlja Kasar, ali Dingis ne
odgovara.
Cubodaj konano odvaja pogled od vatre i kan se usredsreuje na mladog generala.
Gospodaru kane, letei napadi su bili uspeni dok smo imali strele. Nou e svaki na
pokuaj odbiti njihove jake formacije i vrsti titovi. Izgubiemo.
Dingis nervozno othukuje, ali Cubodaj nastavlja glasom koji umiruje ostale.
Jedna kolona bi mogla da se probije ali videli smo kako je bilo danas. Ti Arapi ne bee od
nas. Spori su ali uporni. Na kraju nas nadjaaju brojnou.
Ima li neko bolje reenje?, breca se Dingis. Glas mu je grub ali spreman je da slua
svaki predlog. Ceni Cubodajevu otroumnost, tavie, uzda se u nju.
Moramo nekako da ih zbunimo, gospodaru. To emo postii lanim napadom, kruei
okolo. Poslae ljude da nas dre na odstojanju, a onda emo ih srediti iz pravca koji najmanje
oekuju.
Kan sporo odmahuje glavom i Cubodaj nastavlja.
A ta misli da mali broj konjanika udari po ahovom levom krilu? Neka povedu i
rezervne konje i tako prave to veu buku. Kada ah okupi svoju vojsku tamo, napaemo svim
raspoloivim sredstvima. Moda emo uspeti.
Dingis zadrava dah, razmiljajui.
To je ve bolje, naposletku kae. Svi oko vatre se koe kad zauju reski zvuk izviakog
roga usred noi. Kao odgovor, iz daljine dopire jurini pokli. Dok oni jedu i priaju, ah ne gubi
vreme.
Kao jedan, generali skau na noge, spremajui se za bitku.
Ali ovo je jednostavnije, Cubodaju, dovikuje Kasar u prolazu.

Cubodaj se ceri njegovom drskom tonu. Ve je isplanirao napad i zato su njegovi ratnici
spremni.

16

Delaudin jae kroz no, zagledan u vatre ispred sebe. Vojnici koji tre pored njegovih uzengija
su iscrpljeni, ali uspeo je da nagovori oca na jo jedan masovni napad, znajui da je to jedina
prilika da iznenadi Mongole u snu. Izluuje ga injenica da su plemiki sinovi, njegovom ocu
tako omiljeni, jedva mirisali krvi. ah je odbio da mu ih pozajmi za ovaj napad, kada bi konano
opravdali svoje postojanje. Delaudin proklinje svog oca, a i kalifa to je izgubio konjicu. Samo
jedan juri kroz neprijateljski logor moe da bude dovoljan za konanu pobedu. Mesec je skriven
iza oblaka i Delaudin jae sporo po krevitoj zemlji, ekajui pokli koji samo to nije.
Meutim, on dolazi ranije nego to je oekivao, jer neprijateljski izviai sviraju uzbunu.
Delaudin izvlai svoj ma i ubrzava korak. Njegovi vojnici zaostaju za njim dok grabi ka
mongolskim vatrama.
Kan je posle viednevnog ratovanja podigao samo polovian logor. Delaudin primeuje
da je leva strana gusto osvetljena, otkrivajui masu ratnika uurenih oko vatri. S desne strane,
none vatre su ree i upravo tuda on vodi svoje ljude, hitajui da osveti sve svoje mrtve saborce.
A onda uje divlji pokli Mongola koji kreu u protivnapad. Delaudin izvikuje pogrdne
rei, izazivajui ih, to njegovi sledbenici oduevljeno ponavljaju. Logorske vatre su sve blie i
dve sile se sudaraju uz gromoglasan zveket oruja. Delaudin uspeva jo samo da vrisne pre
nego to njegov pastuv padne pod preciznim udarcima mongolskih maeva.
Cubodaj strpljivo eka. S njim su oi, ebe i agataj. Dogovor je da zapaljenim vatrama
namame neopreznog neprijatelja. Pored vatri ostaje samo nekolicina ljudi da odrava plamen,
dok su tumani veterana zgreni uz svoje konje. Nona studen im ne smeta, jer su odrasli u
surovoj ravnici na severu. Uz glasan pokli, svi kreu u napad na Arape koji upravo utravaju u
njihov logor.
Kada se dve sile sukobe, Arapi padaju u neuporedivo veem broju, jer su ih na otrice
doekali iskusni, obueni ratnici. Desnice su im dovoljno odmorne za precizne i silovite udarce.
Cubodaj nareuje napad i njegovi kreu u galop, zbijeni jedan uz drugog, preskaui leeve pod
sobom.
Mesec izlazi iza oblaka, osvetljavajui arapsku vojsku koja se nemono povlai ka svom
logoru. Dok tre, pustinjski ratnici se osvru iza sebe, strepei da e ih Mongoli pregaziti. Manje
od polovine uspeva da se spase. Delaudin je jedan od njih, osramoen i bez konja. Tetura se ka
svom ocu, i dalje omamljen od haosa i straha. U daljini, Mongoli previjaju svoje ranjene i
strpljivo ekaju zoru.
ah Aladin etka po svom atoru, pogledavajui u svog najstarijeg sina. Delaudin mirno stoji,
nervozan i umoran od oevog besa.
Kako su znali da ete napasti?, optuivaki pita ah. Nemogue je. U naoj vojsci nema
uhoda.
Jo uvreen od neuspeha, Delaudin se ne usuuje da odgovori ocu. Lino smatra da su
Mongoli verovatno bili spremni za mogui napad, iako za njega nisu znali, ali sada nije trenutak
da ih hvali pred srditim ocem.
Vidi li sad zato ti nisam dao svoju linu gardu?
Delaudin teko guta. Da je jahao sa jo petsto konjanika, nona bitka se ne bi tako brzo i
neslavno zavrila, u to je siguran. Svojski se trudi da ne frkne.

Mudar si, oe, naposletku kae. Sutra e se boriti protiv neprijatelja. Delaudin uzmie
jedan korak kada mu se otac unese ulice, dovoljno blizu da oseti njegovu bradu na svom obrazu.
Sutra smo ti i ja pokojni, sike ah kroz zube. Kada kan vidi koliko mi je vojske ostalo,
obruie se na nas svim raspoloivim sredstvima.
Delaudin osea olakanje kada uje da neko ulazi u ator. Sluga njegovog oca, Abas,
zastaje pored lampe, gledajui as u aha, as u njegovog sina, procenjujui im raspoloenje.
Delaudin mu nestrpljivo pokazuje da izae, ali ga Abas ignorie. Umesto toga, prilazi ahu uz
duboki naklon. Delaudin tek tada primeuje da sluga u ruci nosi umotani pergament od jagnjee
koe i boicu mastila.
Abas dodiruje prstima elo, usne i srce iz potovanja prema ahu, a zatim sputa pribor za
pisanje na oblinji stoi. Aladin kruto klima glavom, oliavajui svog bes stisnutim vilicama i
zajapurenim obrazima.
ta je ovo?, konano pita Delaudin.
Ovo je osveta za mrtve, sine. Kada se tu potpiem, to je zapovest asasinima da tog kana
zbriu sa moje zemlje.
Delaudinu ogroman teret pada sa plea, iako se trudi da ugui drhtaj. iitske fanatike bije
mraan glas, ali njegov otac je mudar to ih se dosetio.
Koliko e im poslati?, tiho pita.
ah se saginje nad debelim pergamentom i isprva mu ne odgovara, itajui rei koje mu je
Abas ve pripremio.
Nemam vremena za pregovore. Ponudio sam im sto hiljada zlatnika iz mog linog trezora.
Toliku sumu nee odbiti, ak ni za kanovu glavu.
Delaudin osea kako mu se dlanovi znoje pri pomisli na toliko zlato. Dovoljno je da digne
sebi veliku palatu i zapone izgradnju grada. Ipak, dri jezik za zubima. Svoju priliku da porazi
Mongole sino je prokockao.
Nakon to ah potpie pismo, Abas umotava pergament u rolnu i vezuje ga konom
trakom. Zatim se duboko naklanja ahu i neujno izlazi iz atora.
Moe li mu verovati?, pita Delaudin im sluga ode.
Vie nego roenim sinovima, izgleda, uzvraa ah, vidno iritiran. Abas poznaje
porodicu jednog od asasina. Dostavie im pismo i onda vie nita nee spasti to pseto od kana.
Prolio je toliko nae krvi da nije ni zasluio nita bolje.
Ako kan umre sutra, hoe li zlato biti vraeno?, radoznalo pita Delaudin, i dalje ubeen
da je njegov otac ponudio previe. Kada mu otac prie, on okree glavu kako bi izbegao njegov
pogled.
Osim ako ga Alah ne zgromi zbog onolike drskosti, kan sutra nee umreti, Delaudine.
Zar ti to jo nije jasno? Izgleda da ti nita ne vidi, sine moj. ahov glas je reei, ali
Delaudinu i dalje ne shvata ta mu otac govori.
A ta to treba da vidim?
Da je moja vojska na izdisaju, breca se ah. Posle onog sino jedva da imamo dovoljno
da ujutro odbijemo jednog od njegovih generala. Prepolovili su nas, a otrarski garnizon smo, po
svemu sudei, izgubili. Razume li sada?
Delaudinov stomak se gri od straha. Proteklih dana su se krvniki borili, ali bojno polje
je previe prostrano da bi procenio gubitke.
Prepolovili?, udi se on. Kako je to mogue?
ah naglo podie ruku i Delaudin za trenutak strepi da e ga udariti, ali ovaj samo grabi
jo jedan snop izvetaja.
Hoe da ih ponovo izbroji?, pita ah. Ostavili smo trag od leeva dug stotinama
kilometara, a Mongoli su i dalje jaki.
Delaudin stiska usne, donosei odluku.
Onda mi sutra daj da zapovedam. Uzmi svoju plemiku gardu i vrati se u Buharu ili
Samarkand. A onda na prolee ponovo doi da me osveti.
Za trenutak, ahov bes nestaje i pogled mu se smekava dok zuri u svog najstarijeg sina.

Nikad nisam sumnjao u tvoju hrabrost, Delaudine.


Prua ruku i privlai svog sina u zagrljaj. Kada se razdvoje, Aladin teko uzdie.
Ali neu tek tako da odbacim tvoj ivot. Ide sa mnom, a dogodine emo skupiti etiri
puta veu vojsku da iskorenimo ove bezbonike. Uzeu u vojsku svakog ko moe da nosi ma.
Sejae vatru i krv za svu nau palu brau. Asasini e dotad ubiti kana. Za toliko zlata morae
brzo da delaju.
Delaudin saginje glavu. U polutami atora uje zvuke koji dopiru spolja, avrljanje
vojnika uz vatru i kuknjavu ranjenih.
Onda kreemo jo veeras?
ah osea ubod sramote, ali ga niim ne pokazuje.
Skupi svoju brau. Komandu predaj najviim zapovednicima koji su preiveli. Kai
im..., glas mu se gubi a pogled postaje dalek. Kai im da ivoti naih ljudi moraju biti skupo
prodani ako misle da uu u raj. Uplaie se kad otkriju da sam otiao, ali morae da izdre.
Mongoli e nas pratiti, podsea ga Delaudin, ve mislei na zalihe koje mora poneti.
Okupie oevu gardu najtie to moe, kako ne bi uzbunio ostale.
ah nervozno odmahuje rukom.
Idemo na zapad, daleko od njih, a zatim emo presei ka severu i istoku, im proemo
Otrar. Ovo je velika zemlja, sine moj. Tek sutra e saznati da smo otili. Skupi sve to nam treba
i vrati se kad bude spreman.
A Otrar?, pita Delaudin.
Otrar je izgubljen!, breca se ah. Moj roak Inaluk nam je navukao to prokletstvo, i
ako mi bude pao aka, lino u ga ubiti.
Delaudin dodiruje elo, usne i srce, i uz naklon izlazi napolje. Njegov san kako jae na
elu pobednike vojske je raspren, ali on je sin velikog aha i ne sumnja da e biti jo prilike za
vojevanje. Uprkos ponienju doivljenom od Mongola, svi su spremni da daju ivot za njegovog
oca. Ba kao to dolikuje.
Delaudin brzo koraa po meseini. Zora nije daleko, a trebalo bi da odmaknu to dalje od
bitke i mongolskih izviaa.
Dingis mirno sedi na elu kolone, obasjan meseinom. Pored njega je Kasar, ali obojica napeto
iekuju najnoviju vest. Izviai su ih upozorili da dolazak otrarskog garnizona. Ipak, u poslednji
as su odbili noni napad na logor. Odmah iza Dingisa je Cubodaj, najpouzdaniji od svih
generala. Ni on nije oka sklopio do jutra, ali to je uobiajeno za ratnike koji snagu obnavljaju
mesom, sirom i crnim airagom.
Dingis nakrivljuje glavu, oslukujui. Zatim tiho coke jezikom, upozoravajui one oko
sebe. U grudima osea ubod aljenja zbog gubitka Samuke i Ho Saa, ali samo nakratko.
Zahvaljujui njihovoj rtvi, mongolska vojska je trijumfovala. Kan okree glavu levo-desno,
traei jo neobinih zvukova.
Evo ga. Dingis izvlai svoj ma i du cele vrste ratnici diu koplja. Strela vie nemaju.
Cubodaj je vei deo noi proveo skupljajui ve koriena kopljita, napunivi nekoliko
tobolaca. Njih e ispaliti tek u zoru. Kan uje konjski topot i slobodnom rukom trlja oi,
odagnavajui umor. Ponekad mu se ini da ceo ivot ratuje protiv tamnokoaca.
Sa elmeom je odabrao mesto u podnoju brda gde e saekati neprijatelja. Uprkos jakoj
meseini, dobro su skriveni, ali zato su njihovi izviai celu no u pokretu, donosei stalno nove
vesti. Jedan mu upravo prilazi i Dingis sputa glavu, stenjui od iznenaenja i zadovoljstva kad
saslua njegov izvetaj.
Kada se izvia udalji, kan pribliava svog konja Kasarovom.
Ima nas vie nego njih, brate! Mora da su se Samuka i Ho Sa borili kao tigrovi.
Kasar smrknuto klima glavom.
Krajnje je vreme. Umoran sam od ovog ekanja. Jesi li spreman?
Dingis uzdie.

I ja ih celu no ekam, brate. Naravno da sam spreman.


Dva brata se razdvajaju u tami, a zatim cela mongolska sila kree napred. Nasuprot njih,
ostaci otrarskog garnizona koji hitaju na jug da se pridrue ahu, naglo zastaju. okirani su ovim
prepadom, jer vie nema nikog ko e ih spasti od mongolskih kopalja.
ah Aladin zaustavlja konja kad zauje odjek bitke o okolna brda. Zahvaljujui meseini, uspeva
da razazna figure ukrtenih otrica, ali mu nije jasno ta se dogaa. Moda su prokleti Mongoli
ponovo napali.
Sa samo etiristo preivelih konjanika, on i njegovi sinovi su se odvojili od vojske kako bi
bre napredovali. ah gleda na istok i tamo vidi prvo sivilo zore. U glavi pokuava da odbaci
negativne misli i skuje neki plan za budunost. Teko je. Doao je da porazi osvajae i umesto
toga doiveo da njegova vojska estoko iskrvari. Mongoli su neumorni koljai. Potcenio ih je.
Sada ga tei jo samo pomisao na Abasa koji hita ka planini gde se kriju asasini. Ljudi senke ne
prave greke. ta bi dao da moe da vidi izraz na kanovom licu kada oseti njihove zaaavljene
otrice u svojim grudima.
Koku moe da nanjui strah u logoru, skoro opipljiv u toplom letnjem vazduhu. Vrca ak i iz
lampiona koji vise sa stubova na svakom raskru izmeu atora. ene i deca se plae mraka,
verujui da je neprijatelj svud oko njih. amana taj njihov pritajeni oaj prosto opija. Kanov brat
Temug, monah Jao u, nekolicina obogaljenih ratnika i on, jedine su muke glave meu
hiljadama ena i nejai. Neizmerno ga zabavlja njihova predanost pripremama za mogui napad.
Po dobijenim uputstvima, ene pune muku odeu suvom travom i za nju privruju oruje pre
nego to gotova straila posade na rezervne konje. Mnoge od tih ena mu dolaze sa darovima,
traei da se moli za njihove mueve. Koku tada sebe opominje da e se ratnici kad-tad vratiti i
zahtevati odgovor na pitanje kako su se ene ponaale u njihovom odsustvu. Dok one kleei
pevaju u amanovom atoru, spustivi svoje sirotinjske darove na zemlju, aman jedva obuzdava
svoje strasti.
Najvee iskuenje mu je Dingisova sestra Temulun. Vitka i dugonoga, poseduje snagu i
vitalnost svog brata. Ve triput je dolazila da trai zatitu za svog mua Paluka. Poslednjeg puta
je aman na njoj osetio jak miris znoja, to ga je dodatno uzbudilo. I dok su glasii u njegovoj
glavi vritali da se suzdri, insistirao je da joj namae kou ovjom krvlju, za sreu. I sada osea
golicanje u preponama dok se prisea njenih krupnih oiju, prepunih nade. Kako mu je samo
verovala! Izluuje ga sama pomisao na to da je imao kontrolu nad njom. Rekao joj je da krvava
amajlija nosi najveu mo, poput gvoa protiv neprijateljskih maeva. Njegova lukavost se
isplatila, jer ga je na kraju preklinjala za pomo. S naporom je sakrio uzbuenje i naklonio joj se.
Na njegov zahtev skinula je odeu i potpuno naga strpljivo saekala da aman otpeva svoju
bajalicu. Prsti su mu zadrhtali kada je sklopila oi, putajui ga da joj dodirne kou.
Koku zastaje i psuje u sebi. Ba je budala. Temulun je isprva stajala ponosno i mirno,
trpei zatvorenih oiju da joj on premae ovjom krvlju stomak i noge. Meutim, njemu je od
uzbuenja lice porumenelo i dah se ubrzao. Kada joj je dodirnuo butinu i nagnuo se napred,
Temulun je naglo otvorila oi, kiljei u njega kroz oblak tamjana. Prsti druge ruke, tek umoeni
u krv, lebdeli su u visini njenih grudi.
Skupila je odeu i pobegla iz atora, uprkos njegovom upozorenju da obred nije zavren.
Posmatrao ju je kako odlazi, skoro trei, i stomak mu se zgrio od pomisli u ta se upustio. Nije
se plaio njenog mua, Paluka, njega bi se lako otarasio. Ali zar on, aman, nije kanov
duhovnik, onaj koji ga vodi iz pobede u pobedu?
Koku se grize za usnu, shvativi kakve bi posledice mogao da ima ukoliko Temulun
poveri Dingisu svoje sumnje i ispria mu da ju je aman previe intimno dodirivao po butinama
i grudima, bez ikoga ko bi je zatitio od njega. Koku ubeuje sebe da ona to ipak nee uiniti. U
smiraj dana, priznae da ne zna nita o duhovima, niti o nainu njihovog prizivanja. Moda ne bi

bilo zgoreg da na isti nain namae nekog od obogaljenih ratnika kako bi se pria o tom ritualu
pronela logorom i stigla do njenih uiju? aman za trenutak ozbiljno razmilja o toj ideji a zatim
opet proklinje svoju poudu, znajui u kakvu ga je nevolju uvalila.
Dok stoji na raskrsnici, Koku posmatra kako dve mlade ene vode konje za uzde.
Sputaju glavu dok prolaze pored njega. Da, njegov autoritet je apsolutan, uverava on sebe, i
njegove tajne su sigurne. Mnoge ene e ostati udovice i tada e moi da bira do mile volje.

17

Pre nego to zora osvetli ravnicu, ono to je ostalo od deset tumana naputa zgarita logorskih
vatri. Niko nije nepovreen, a najtei sluajevi su svedeni na samo nekoliko hiljada ljudi. Oni
ostaju u improvizovanom logoru, previjeni na brzinu ili jednostavno ostavljeni da iskrvare.
Vidari koji bi mogli da ih zaiju i iscele su predaleko. Mnogi trae da im se presudi jednim
udarcem maa, uz svu ast i poverenje.
U prvi svitaj zore, Dingis slua spisak mrtvih i telo mu blago drhti. Verovatno od jutarnjeg
povetarca. Kad zauje ime svojih visokih zapovednika, kao to su Samuka i Ho Sa, iz potovanja
povija glavu.
Previe ih je da bi uo sva imena. Konaan bilans je dvadeset tri hiljade iskasapljenih ili
izgubljenih u bitkama protiv aha. Ovo je najgori ishod ratovanja otkad kan zna za sebe i straan
udarac za mongolski narod. Dingis osea kako u njemu tinja bes svaki put kad potrai poznata
lica i shvati da ih vie nema u njegovim redovima. Paluk, mu njegove sestre, takoe je na
spisku. Kan ne moe ni da zamisli tugu koja e zavladati u logoru kada se vrate.
Dingis utke posmatra kako preostali ratnici formiraju kolonu. Osim svog tumana, opaa i
barjake Kasara, Kaijuna, ebea, Cubodaja, agataja, elmea i oija. Prethodno je naredio
prestrojavanje vojske kako bi se popunila mesta poginulih i sada za njim ide osam tumana,
dignutih iz pepela. ine ih ratnici svih uzrasta, od deaka do veterana. Kan zna da ga nee
izneveriti.
Dingis se saginje da dodirne svoju potkolenicu koja ga sve vie boli, i pravi grimasu kad
tamo napipa krv. Primio je udarac, iako se ne sea kad. to je najgore, na toj nozi jedva stoji,
zbog ega je stopalo vezao za uzengiju kako bi mogao neometano da jae. Mnogim ratnicima su
oklopi tokom borbe probueni, usled ega su zadobili i gadne povrede. Rane su se od prljavtine
zagnojile, ali oni ponosno sede na svojim konjima, ekajui zoru i novi napad neprijatelja.
Prethodne noi niko nije spavao i umor im cedi poslednje atome snage, ali svi su reeni da ne
podlegnu slabostima. Izgubili su sabrau i prijatelje. Dani vojevanja su zbrisali sve osim hladne
elje za osvetom.
Kada se dovoljno razdani, Dingis pilji u ahovu vojsku, oslukujui daleke tonove rogova
za uzbunu kada ih neprijateljski izviai konano spaze. Meutim, Arapi su previe spori. Sam
pogled na mongolske ratnike im uliva nervozu i Dingis shvata da su potpuno pometeni.
Odmah nareuje kas i njegovi tumani kreu kao jedan. Kompletna prva vrsta od dve
hiljade konjanika podie koplja iznad glava, uprkos umoru u miiima. Ostali spremaju maeve i
razdaljina izmeu dve vojske se smanjuje.
Dingis primeuje da dva arapska vojnika izbijaju na elo, nosei u rukama bele barjake, i
pita se da li oni to objavljuju predaju. Vreme za milost je prolo. Poznavao je mnoge svoje
poginule ratnike i sada ima samo jedan odgovor, onaj koji e odobriti njihovi duhovi. Vojnici sa
belim barjacima padaju kao pokoeni, ostajui da cvile na zemlji dok mongolska konjica juria u
napad.
etrdeset slonova izbija na elo arapske vojske, ali Cubodaj nareuje kopljanicima da ih
gaaju u noge. To izaziva potpuni haos u neprijateljskim redovima.
iroka kolona kopljanika udara skoro kao jedan i Dingis zapoveda da rogovi oglase opti
napad. Njegov sin agataj juria napred, oi uporedo s njim. Mongoli otpoinju pokolj dok se
sunce raa na istoku. Vie ih nita ne moe zaustaviti.
agatajev tuman napada po desnom krilu, brzinom i brutalnou koja ga dovodi do samog
sredita arapske vojske. U svom tom haosu meu Arapima vie ne postoji strategija povlaenja.
oi udara po levom krilu, sejui smrt bez milosti. U centru bojita, agataj prodire duboko u

redove prestravljenih Arapa. oi isputa ratniki pokli i podbada konja, predvodei svoje ljude
poput strele koja se zariva u telo arapske vojske.
Prvi redovi posru pred krvavim otricama ebea i Cubodaja. Niko ne zapoveda
zbunjenom vojskom, tako da agataj i oi s lakoom seku sve to im se nae nadohvat maa.
Arapi umiru u najgorim mukama. Mnogi bacaju oruje pokuavajui da pobegnu, ali
nijedan od mongolskih generala ne okleva. Oni koji im okrenu lea bivaju pokoeni bez milosti.
Do podneva ahova vojska je pretvorena u krvavu kau od mesa i kostiju. Ali pokolj ne prestaje.
Neki od ahovih ljudi klee i glasno se mole kretavim glasovima sve dok ih Mongoli ne
obezglave u stranom galopu.
Preivljava samo nekoliko stotina, drei ruke visoko u vazduhu. Dingis naposletku
nareuje kraj napada. Cika prestravljenih Arapa konano prestaje. Mongolski ratnici prave jo
par krugova, iskaljujui svoj bes na ve iskasapljenim leevima.
Meu tumanima se ne uje pobedniki pokli. Otkad je svanulo, sa Arapima se nisu ni
poteno uhvatili u kotac. Zemlja je natopljena krvlju dok ratnici pljakaju mrtve, odsecajui im
prste sa prstenjem i skidajui im obuu i odeu. Muve lete u rojevima, skupljajui se na zjapeim
ranama koje ve poinju da trunu na jutarnjoj vruini.
Dingis okuplja svoje generale, umorne i znojave ali sa iskrom zadovoljstva u oima.
Gde je ah?, pita on svakog ponaosob. Pronali su kamile natovarene svilenim atorima i
koveg sa dragim kamenjem, ali od aha nema ni traga.
Kada Dingis doe do Cubodaja, ovaj zamiljeno odmahuje glavom.
Nema ni njega ni njegovih konjanika, gospodaru kane, odgovara Cubodaj.
Dingis psuje, zaboravljajui na iscrpljenost.
Neka izviai potrae tragove. Hou da ga uhvatite pre zore.
Izviai skau na svoje konje i hitaju na zapovest.
Ako je sino pobegao, onda ve ima ceo dan prednosti. Ne sme da nam utekne! Arapski
trgovci kau da je arapska vojska pet puta vea od ove koju smo videli. Neka tvoji ljudi krenu sa
izviaima. Nita nije vanije od ovoga. Nita!
Jahai odlaze u svim pravcima i ubrzo se vraaju dva konjanika iz oijevog tumana.
Dingis slua njihove izvetaje i lice mu naglo bledi.
Cubodaju! Konjski tragovi prema istoku, obavetava ga.
Cubodaj se mrti.
Ali ahovi gradovi su na jugu, mrmlja on. Krenuo je oko nas. Da odjaem u logor i
zatitim ga, gospodaru?
Dingis psuje sebi u bradu.
Ne. Povedi svoj tuman za ahom. Ako se doepa grada i pojaa vojsku, mrtvi smo.
ebe stoji pored kana i zamiljeno uti. Video je ahovu vojsku svojim oima i usred dana.
Sama pomisao ponovnog susreta s njom mu se gadi. Naglo se okree prema Cubodaju i podie
glavu.
Poao bih s tobom, s doputenjem gospodara kana, kae.
Dingis odmahuje rukom i Cubodaj skae na svog konja, dajui naredbe svojim najbliim
zapovednicima. Nema vremena za ekanje, Cubodajevi Mladi vukovi to dobro znaju.
Kada se vest pronese, oi uurbano prilazi ocu blago povijajui glavu, ali ne silazei sa
svog konja.
Je li logor u opasnosti?, pita.
Dingis die svoj bledi pogled ka njemu, primetivi tigrovo krzno na njegovom konju. Svi
ratnici tamo imaju nekog lana porodice, ali odluka je bila da logor ostane nezatien. Nije bilo
drugog izbora.
Poslao sam ebea i Cubodaja da ulove aha, konano odgovara kan.
Oni su dobri ratnici, najbolji koje ima, uzvraa oi. Lice njegovog oca ostaje hladno,
ali mladi nastavlja, strepei za svoju majku. Mogu li da povedem svoj tuman i dovedem
porodice ovde?

Dingis neko vreme razmilja o ovom predlogu. Logor je na manje od dan jahanja istono
od Otrara. Ne svia mu se ideja da oi prvi objavi pobedu enama i deci. Nema sumnje da ve
sebe smatra herojem. Dingisu se utroba prevre pri samoj pomisli na to.
Potreban si mi u Otraru, naposletku mu kae. A tamo poalji agataja.
Za trenutak, Dingis primeuje bes u oijevim oima. Kan se naginje napred u sedlu,
sputajui ruku na balak svog maa, ogoren to oi o pojasu nosi ma sa vujom glavom. Ali
gnev brzo prolazi i oi posluno odlazi da bratu preda zapovest.
Nasmejani agataj je usred grupe razuzdanih mladih ratnika i isprva ne primeuje oija
kada mu ovaj prie. Jedan od agatajevih ljudi preuzima uzde oijevog konja, izlaui ga tako
neprijateljskim pogledima.
Braa se ne pozdravljaju formalno. oi puta da mu ruka sklizne na tigrovo krzno,
milujui ga prstima. agataj eka da mu se brat obrati, izvijajui obrve toliko visoko da to
izaziva smeh meu njegovim saborcima.
Treba da povede svoj tuman nazad u logor i dovede ene i decu u okolinu Otrara,
hladno mu saoptava oi. agataj ga mrko gleda. Nema naroitu elju da uva ene i decu dok
Otrar strepi od mongolskog napada.
Ko je to naredio?, breca se agataj.
oi obuzdava svoj bes izazvan ovim tonom.
Dingis, kratko odgovara i okree svog konja.
To ti kae, ali ko jo slua kopile?
agataj zna da je pogodio u ivac, ali okruen je svojim ljudima koji jedva ekaju
doskoicu koja e se prepriavati uz logorsku vatru. oi se koi u sedlu. Ne bi smeo da obraa
panju na ove budale, ali nita na svetu ga vie ne izbacuje iz takta od nadmenosti mlaeg brata.
Moda smatra da si ti najbolje drutvo za ene nakon onog kleanja preda mnom, brate,
zajedljivo uzvraa oi.
Rekavi to, sa krtim osmehom okree svog konja i odlazi, ne dajui svom bratu vie
priliku da mu uzvrati.
Najednom iza sebe uje konjski topot i nagonski sputa ruku na vuju glavu svog balaka.
Ne moe da podigne ma na agataja pred tolikim brojem svedoka. Presudio bi i sebi i njemu.
oi se osvre, trudei se da deluje krajnje bezbrino. agataj galopira prema njemu,
praen svojim drugarima. Lice mu je crveno od besa i kada oi otvori usta da mu se ponovo
obrati, mlai brat skae na njega, obarajui obojicu na tvrdu zemlju.
Dok se kotrljaju, oijev gnev konano izbija na povrinu. Nakratko se razdvajaju, ali tek
toliko da s mrnjom odmere jedan drugog. Stare bratske navike se potuju, jer nijedan ne posee
za seivom. agataj prvi zamahuje pesnicom, ali ga oi obara jakim udarcem u prepone.
agataj se gri na zemlji ali njegov bes je toliko jak da, na oijevo iznenaenje, uspeva
da ustane i iznova se zatetura ka njemu. Njegovi drugovi su ve sjahali i pokuavaju da razdvoje
dva zavaana generala. oi brie potoi krvi iz nosa i pljuje na zemlju tik ispred agatajevih
nogu. Braa uspevaju da se zauzdaju tek kada im prie Dingis.
Kan je bled od srdbe i pogled mu je prikovan za oija. Nijedan od ratnika se ne usuuje
da pogleda u kana. Dingis je poznat po prekoj naravi i mladii su najednom svesni da im ivot
zavisi od jedne njegove rei.
Samo agataj deluje krajnje ravnoduno. Dok im se otac pribliava, on prilazi oiju i
zamahuje rukom kao da e mu udariti amar. Ovaj se instinktivno saginje, ali ga obara Dingisov
udarac u lea.
agataj iri oi kada to vidi, ali mu prezriv osmeh ne spada s lica. Kan polako silazi s
konja, vrsto steui uzde.
Kada se okrene prema svojim sinovima, lice mu je iskrivljeno od besa. Ali nije sve gotovo.
Dingis sputa aku na agatajeve grudi i odguruje ga na zemlju pored oija.
Koliko vi imate godina?, urla kan. Celo telo mu drhti zbog balavih budala koje se
svaaju pred ostalim ratnicima. Najradije bi uzeo batinu i dozvao ih pameti, ali ga u tome

spreava poslednji traak razuma. Ako ih isprebija, srozae se u oima svojih ratnika i do kraja
ivota e ih pratiti zlurado aputanje iza lea.
Ni oi ni agataj ne reaguju. Svesni su da je u ovakvoj situaciji najpametnije utati.
Pa vi ste zapovednici... Dingis naglo uti pre nego to ih potpuno ponizi. Utom stie
Kaijun, galopirajui kroz logor. Kan konano odvaja pogled od svojih sinova.
ta bi ti uradio sa ovakvim budalama?, pita ga Dingis. Pored onolikog neprijatelja koji
nas eka i sa logorom u opasnosti, oni se tuku kao dva balavca.
Pogledom preklinje Kaijuna da iznedri neku kaznu koja ih nee potpuno osramotiti ali e
ih dovoljno opametiti. Da je oi sam, naredio bi da ga ubiju, ali agataj je taj koji je sa svog
konja prvi napao brata.
Kaijunovo lice je strogo, jer razume kanovu dilemu.
Do Otrara ima trideset kilometara, gospodaru kane. Naterao bih ovu dvojicu da tamo
stignu peice. I to pre mraka. kilji u sunce, raunajui vreme. Ako dotad ne stignu, onda
moda nisu sposobni da predvode svoje tumane.
Dingisu se iz grudi otima uzdah olakanja. Dobra ideja. Sunce nemilosrdno pri i brzi hod
po njemu bi mogao da ubije oveka, ali obojica su mladi i jaki, a kazna e im dobro doi.
ekam vas tamo, prezrivo kae kan. agataj gleda u Kaijuna i pre nego to izusti
pitanje Dingis se saginje i s lakoom ga podie na noge. Zatim ga grabi za vilicu i pretei unosi
u lice.
Skinite oklope i krenite. Ako vas vidim da se opet svaate, imenovau Ogedaja za svog
naslednika. Jasno?
Obojica klimaju glavama i Dingis zadrava pogled na oiju, stavljajui mu do znanja da
se to odnosi i na njega. Gnev mu se iznova razbuktava, ali Kaijun bira ba taj trenutak da izda
naredbu za obrazovanje kolone za Otrar i Dingis se konano udaljava.
Za dobrobit onih koji mogu da uju i ponove rei hiljadu puta, Kaijun se usiljeno smeka
kada oi i agataj ponu svoje putovanje po svirepoj vruini.
Mi smo na ovoj trci pobedili kad smo bili mali, sea se?
Dingis besno odmahuje glavom.
Zar je to bitno? A i bilo mnogo davno. Neka Kasar dovede ene i decu u Otrar. Tamo
emo se ulogoriti.
ah Aladin Muhamed zatee uzde kad ugleda tragove dima iznad mongolskog logora. Celu no
jae na istok, preavi mnogo kilometara pre sive zore. Kada sunce izae i spri jutarnju maglu,
ah zuri u prljave atore mongolskog naroda. Za trenutak dobija nagon da odjae meu ene i
neja i maem im presudi. Da je samo naslutio da e ih kan ostaviti nezatiene, poslao bi
dvadeset hiljada da ih sve pobiju. ah besno stee pesnice, ekajui da se razdani. Primeuje
grupe ratnika po rubovima logora. Konji im bezbrino pasu travu. udno, mongolski izviai jo
ne sviraju upozorenje.
mrui, ah poinje da okree svog konja od logora. Namnoili su se kao mievi, dok on
ima samo etiristo svojih dragocenih gardista. Sunce se die na nebu i njegovi uvari e uskoro
biti primeeni.
Jedan od vojnika mu neto dovikuje i Aladin okree glavu, kiljei na suncu. Raspoloenje
mu se naglo popravlja kad shvati da su ratnici obina straila od slame, privrena za konje.
tavie, nigde u blizini nema naoruanog ratnika. Vest se brzo iri arapskom gardom, mamei im
smeh. Svi su bili svedoci kaznenih pljakanja sela i varoica, kada bi seljaci zakasnili s ratnim
nametom i elja za osvetom je prevelika.
Delaudin je jedini koji se ne smeje dok prilazi svom ocu.
Hoe da ljudi potroe pola dana ovde, dok nam je neprijatelj za petama?
Pre nego to odgovori, njegov otac vadi svoju sablju i gleda u sunce.
Ovaj kan oigledno visoko ceni svoju gordost, Delaudine. Pobij svu decu i spali mu
logor.

18

Sporo, skoro ritualno, akahaj omotava ruku svilom, vezujui je za balak dugog bodea. Borte
joj je rekla da bude oprezna prilikom prvog udarca, jer enska ruka moe da zadrhti ili otrica da
joj isklizne od znoja. Obavijanje ake svilom joj donekle pomae da se smiri dok gleda u ahove
vojnike nadomak logora. Stomak joj se stee od straha koji ne uspeva da kontrolie.
Ona, Borte i Helun su uinile sve to je u njihovoj moi da logor pripreme za mogui
napad. Upozoravale su ostale ene i zajedno s njima ugovarale postavljanje jo nekih zamki.
Sreom, raspolau s dovoljno oruja. akahaj mrmlja budistiku molitvu i zavrava vezivanje
svile. Jutro je hladno iako se u vazduhu osea omorina koja obeava vreo dan. Decu je sakrila u
atoru, najbolje to je umela. Lee u savrenoj tiini pod gomilom pokrivaa. S nadljudskim
naporom, akahaj odagnava crne misli. Neke stvari su sudbinske, ono to indijski budisti
nazivaju karmom. Moda e danas ceo logor biti pobijen; ona to ne zna. Sve to eli je prilika da
prvi put ubije, da ispuni svoju dunost prema svom muu i deci.
Desna aka omotana svilom joj blago drhti dok njom uzima bode. Oruje joj donekle
uliva snagu. Ukoliko danas pogine, Dingis e je osvetiti, u to je sigurna. Osim ako i on ne
doivi istu sudbinu. Ovo je misao koju uporno pokuava da izbaci iz glave. Kako bi Arapi inae
stigli do logora ako ne preko mrtvih mongolskih ratnika, ukljuujui i njenog mua? Ako je iv,
Dingis je verovatno ve krenuo s planine u odbranu logora. Ipak, jo ga nema na horizontu i
akahaj se svim silama trudi da ne padne u oaj.
Duboko uzdie ne bi li se smirila i osea kako joj srce kuca neto sporije. Ruke i noge su
joj hladne kad nepoznati konjanici konano ujau u logor. ivot je samo iluzija, kratak dah
izmeu dva sna. Ustae i ponovo e se roditi bez agonije seanja. To joj je jedina uteha.
Krda mongolskih konja usplahireno njite kada ah projae sa svojim ljudima. Nervozno
mrekanje njihovog glatkog krzna ahu uliva neku zlu slutnju. Osvre se da pogleda u svoje
vojnike. Da li i oni oseaju opasnost? Ali na njihovim licima vidi samo elju za klanjem.
Pred njima, sivi dim se lenjo die iznad brojnih atora. Dan je ve topao i ah osea kako
mu znoj curi niz lea. Njegovi uvari jau u irokoj formaciji, ali Mongolski atori su dovoljno
visoki da ahu uliju dodatnu nervozu.
Logor deluje naputeno. Da nije dima, Aladin bi pomislio da nema ive due. Namerava da
u prvom talasu ubije sve to mu se nae na putu. Meutim, staze izmeu atora su prazne i tihe.
Arapski konji prodiru sve dublje u logor, ali ne nailaze na znake ivota. Visoko iznad njihovih
glava krui soko, trzajui glavom napred nazad u potrazi za plenom.
ahu se nimalo ne svia veliina mongolskog logora, niti mrtvaka atmosfera u njemu.
Moda je dvadesetak hiljada atora samo mamac, a pravo stanite Mongola je zapravo negde u
divljini. Ionako su ve zaposeli obale oblinje reke, zakljuuje on, spazivi u prolazu ribu koja se
sui na drvenim reetkama. Nema ak ni muva. ah slee ramenima, trudei se da ne otkrije
svoje mrano raspoloenje. Neki njegovi ljudi su ve sjahali i uli u atore. Iz njih dopire deji
pla i muki glasovi koji im prete, ne bi li tako namamili njihove majke. ah ljutito uzdie.
Moda je Delaudin u pravu. Mongolski ratnici ne mogu biti daleko, a on ne namerava da se s
njima suoi na ovako pustom mestu. Prvi put ali to nije posluao svog sina i projahao pored
logora.
Aladin posmatra kako se jedan od njegovih gardista saginje u pokuaju da otvori vrataca
od atora. Ulaz je skoro preuzak za njegova iroka ramena. Arapski vojnik uvlai svoje

zabraeno lice unutra, kiljei u polumraku, a onda se naglo posre. ah preneraeno trepe kad
ovaj uz bolan krik padne na zemlju, trzajui se.
Aladin brzo izdaje zapovesti, hvatajui krajikom oka pokret i instinktivno odbijajui
napad s lea. Vrhom sablje zahvata ensko lice, pravei na njemu krvavi rez. ena pada na lea i
krv joj kulja na usta, a zatim na njegov uas skae ponovo na noge i zariva mu bode u butinu.
ah je snanim udarcem obezglavljuje, oslukujui vrisku oko sebe.
Iz svih atora istravaju naoruane ene i njegovi ratnici se najednom bore za goli ivot.
Ne marei za bolnu posekotinu, ah okree svog konja i odguruje enu i deaka koji nasru na
njega, urlajui i mlatarajui tekim noevima. Njegovi ljudi su iskusni konjanici, naviknuti na
odbranu iz sedla. Ipak, Mongolke se oigledno ne plae smrti, jer istravaju tek toliko da im
zadaju udarac, pre nego to nestanu u najbliem atoru. Aladin shvata da s njihovim napadima
nema ale, jer sve vie njegovih vojnika posre dok ih ove priuene ratnice ubadaju svojim
kratkim otricama.
U nekoliko otkucaja srca, svih etiristo ahovih vojnika se brani od podivljalih ena.
Ranjeni konji se propinju i najednom u arapskim redovima nastaje panika. Skoro polovina se
bori za svoj ivot, ne titei vie aha, dok druga polovina obrazuje traljavu formaciju. ene
iskrsavaju iz svakog atora i nestaju neverovatnom brzinom, poput duhova. ah je u bezizlaznoj
situaciji, jer ne moe tek tako da odjae i dopusti da kan svetu kae kako su ga savladale ene i
deca. Utom jedan ator pada pod naletom izbezumljenog konja i ah zapaa pe iz koje se vijori
dim. Brzo zove Abasa koji odmah tri na zapovest: cepa ovei komad platna i pali ga u vatri.
Napadi postaju sve grozniaviji, ali ahovi ljudi konano uspostavljaju neki ritam. tavie,
neki od vojnika silaze s konja kako bi silovali mladu enu na zemlji. Aladin im prilazi galopom.
Jeste li poludeli?, urla ah. Ustajte i palite atore!
U nastupu besa, arapski vojnik vadi no i see grkljan eni pod sobom, zatim skae na
noge. Abas je ve zapalio jedan ator. Najblii konjanici uzimaju po komad gorueg platna i
odlaze da raire strah najdalje to mogu. Aladin poinje da kalje od gustog dima. Tei ga samo
pomisao da e se kan kad-tad vratiti na zgarite svog logora i tu zatei samo pepeo i smrt.
Delaudin prvi zapaa deake koji tre vijugavim stazama izmeu atora. ini mu se da ih
je na stotine. Nervozno guta pljuvaku a onda shvata da ti dugokosi avoli u rukama dre lukove
i strele, poput njihovih oeva. Delaudin ima tek toliko vremena da upozori svoje ljude koji
odmah podiu titove.
Mongolski deaci dre svoje poloaje dok Arapi tutnje prema njima. Delaudinovi ljudi
uju kako piskav glasi izdaje zapovest a potom ostali ispaljuju strele.
Delaudin glasno psuje kada nekoliko njegovih ljudi posrne, pogoeno otrim kopljitima.
Deaci su precizni jednako kao i odrasli ratnici, ali nemaju tu snagu da strelom probiju oklop.
Jedini ozbiljan pogodak zadobija jedan gardista u vrat, ali sa dobrim izgledima za isceljenje.
Meutim, deaci bee pred najezdom arapskih vojnika, skrivajui se u lavirintu od atora. Moda
ih Mongoli prave upravo s tom namenom, razmilja Delaudin.
Kada zaobie oko atora, tamo zatie tri uurena deaka. Dvojica odmah ispaljuju po
strelu im ga ugledaju, ali promauju. Trei eka jedan otkucaj srca i otputa kopljite u trenutku
kada ga Delaudinov konj pregazi, gnjeei mu uski grudni ko. Delaudin urla od bola i sputa
pogled na strelu u svojoj butini. Rana nije duboka, ali ga pee. On izvlai sablju i ubija ostala
dva deaka pre nego to stignu da se odbrane. Strele mu zvide oko glave i on se brzo okree, ali
ne vidi ko ih ispaljuje.
U daljini, dim je sve gui dok vojnici njegovog oca podmeu vatre. Varnice skau s
jednog atora na drugi, gutajui suvo platno zapanjujuom brzinom. Delaudin je potpuno sam,
ali svud oko sebe osea pokret. Kao deak, jednom se izgubio u polju penice koja je bila via od
njega. Oko sebe je uo ukanje i ciku pacova i prestravio se. Stari strah sada izbija na povrinu.
Jednostavno ne podnosi kada je sam i sputan na mestima gde opasnost vreba iz svakog oka. Ali
on vie nije deak. Uz ratni pokli, tera svog konja kroz najbliu stazu prema svom ocu, tamo
gde je dim najgui.

ahovi ljudi ubijaju na stotine mongolskih ena, ali one i dalje izviru iz zapaljenih atora.
Sve manje i manje ih se usuuje da nasrne na konjanike. Aladin je zadivljen njihovom smelou i
svirepou. Njegova sablja je krvava, a glad za osvetom i dalje nije utoljena. Dok udie smrdljivi
dim, divi se poaru koji guta ator za atorom. Sredite logora bukti u plamenu, jer su njegovi
ljudi razvili novu taktiku. Dok mongolski domovi gore, Arapi ekaju ispred vrata da njihovi
itelji istre napolje. Neke Mongolke iznutra seku platnene zidove u pokuaju da pobegnu, a
neke biraju smrt u plamenu samo da bi izbegle arapske sablje.
akahaj tri bosonoga prema ratniku koji joj je okrenut leima. Arapski konj deluje ogromno
kada mu se priblii, a njegov jaha predaleko da bi ga dohvatila, a kamoli povredila. Pucketanje
plamena joj sakriva korake dok tri kroz travu. Konjanik se i dalje ne okree, dovikujui neto
svom saborcu na njoj nepoznatom jeziku. akahaj primeuje da Arapin na sebi ima konu bluzu
ukraenu ploicama od tamnog metala. Sve oko nje se usporava kada stigne do zadnjih nogu
njegovog konja koji se blago trza, osetivi njeno prisustvo. Bradati vojnik se munjevito okree i
ona za trenutak vidi odblesak njegove obnaene koe na stomaku, izmeu pojasa i oklopa.
akahaj bez oklevanja skae i zariva seivo u meko meso kao to ju je Borte poduila. Ruka joj
drhti od oka kada ovek na konju ispusti promukli krik, zabacujui glavu unazad kao da gleda u
nebo. akahaj pokuava da izvue no, ali shvata da se zaglavio. Grabi ga obema rukama i
mahnito vue, ne usuujui se da pogleda u Arapina koji u tom trenutku podie sablju.
Konano uspeva da iupa seivo, padajui unazad, aka natopljenih njegovom krvlju.
Arapin se saginje i stropotava pored nje, tako da im se oi zaas sreu. Celo telo joj se koi od
panike i straha, ali on je ve mrtav.
Jedan trenutak stoji, zadihana i zbunjena. Kamo sree da svi skonaju tako, creva prosutih
po zemlji! Utom uje konjski topot i okree se. Jo jedan arapski pastuv galopira ka njoj, ali ona
nema vremena da se pomeri i elja za ubistvom je naputa, zamenjena neizmernim umorom.
A onda pred sobom vidi Jao ua koji svojom palicom udara konja posred njuke. ivotinja
uz njitanje pada na zemlju, skoro na korak od nje. akahaj opinjeno posmatra kako se konjske
noge trzaju, tavie, primeuje da je jedna savijena pod neprirodnim uglom. Na sebi osea ruke
budistikog monaha koji je uvlai u sigurnost izmeu dva atora. Kada joj se snaga ponovo vrati,
akahaj izbacuje sadraj eluca na travu.
Siuni monah se trza poput ptiice, vrebajui na sledeu pretnju. Uspeva da uhvati njen
pogled i samo kratko joj klimne, podiui svoj tap u znak pozdrava.
Hvala ti, mrmlja ona, povijajui glavu. Nagradie ga, obeava sebi, samo da izvuku ive
glave. Dingis e mu ukazati ast pred svima.
Za mnom, uzvraa on, sputajui nakratko aku na njeno rame i vodei je izmeu atora
dalje od vatre.
akahaj gleda u krvavu mrlju na svom desnom rukavu i najednom je preplavljuje
zadovoljstvo. Dingis e biti ponosan na nju.
Aladin okree glavu kad zauje povike na mongolskom jeziku. Ne razume rei, ali sluti da im
dolazi pojaanje. Grudi mu se panino steu pri pomisli da ga je kan ve sustigao. Brzo nareuje
svojim ljudima da prestanu s paljenjem logora i suoe se s neprijateljem. Mnogi su udubljeni u
orgije unitenja, lica izoblienih od histerije. Meutim, Delaudin i jo dva njegova sina ve
hitaju, izvikujui zapovesti dok ih grla slue.
Dim je sve gui i Aladin isprva ne vidi nita, samo uje konjski topot. Zvuk odjekuje
stanitem i usta su mu najednom suva. Zar nekoliko hiljada dolazi po njegovu glavu?
Konji galopiraju kroz crni dim, iskolaenih oiju i razjapljenih eljusti. Na sebi ne nose
konjanike, ali u tom zatvorenom prostoru ne mogu da se zaustave. Zahvaljujui Delaudinu, ah
se u poslednji as sklanja iza oblinjeg atora. Konjski stampedo lii na nabujalu reku koja nosi
sve pred sobom.

Iza mongolskih konja jau ratnici. Aladin uje njihovu vrisku dok juriaju u odbranu svog
logora. Ima i mladih i starih, ali veina je bez ruke ili noge. Jedan nasre na aha, iako u levoj
ruci stee samo drvenu palicu, desnu ruku ni nema. Mongolski ratnik pada pod preciznim
zamahom Delaudinovog maa, ali previe je onih sa lukovima i ah drhti pred itavim zvukom
otputanja strela. Suvie esto ga je uo u proteklih nekoliko dana.
Vonj krv i vatre pronosi se vazduhom, prejak da bi se normalno disalo. Aladin pogledom
trai svoje oficire ali oni brane sopstvene ivote. Najednom se osea opkoljeno i bespomono u
tom lavirintu od atora.
Za mnom! Za mnom!, urla on, zarivajui pete, jedva uspevajui da zadri svog konja.
Osloboena stega, ivotinja jurca kao da je pogoena strelom, galopirajui kroz logor i
ostavljajui dim i smrt iza sebe.
Delaudin ponavlja zapovest svog oca i svi preiveli ga prate s vidim olakanjem. ah
slepo jae stojei visoko na uzengijama, ne bi li spazio neki znak da ide u dobrom pravcu. Gde je
reka? Dao bi svog drugog sina za slona s ijih lea se prua neprocenjiv pogled. Iako njegovi
ljudi jo ne izlaze na kraj s konjskim stampedom i obogaljenim ratnicima, Aladin vidi grupu
dece, deaka i devojica bez razlike, koji juriaju sa strelama i noevima u rukama. Njegovi ljudi
posru, ali on nema nameru da se zaustavi dok ne ugleda reku.
Nema vremena da trai najplie mesto za prelazak. Konj utrava u ledenu vodu i ah osea
kako mu noge trnu od zime. Alahu hvala to nije preduboka!, razmilja on dok ivotinja
napreduje ka drugoj obali. Za trenutak umalo pada sa sedla kada njegov konj propadne u meko
blato, a onda konano osea vrsto tlo pod nogama. ah se zadihano osvre, bacajui poslednji
pogled na zapaljeni logor.
Koku ui u senci svog atora dok arapski vojnici protravaju, ne primeujui ga. Mongolski
bogalji ih jure uz grlene povike i besprizorne pokrete svojim patrljcima. Koku je mnoge od njih
leio i odsecao im ruke i noge. Tada su vritali kao bebe, ali sada nemaju vie ta da izgube. Na
konjima su svi koji mogu da jau, ostali svesno daju svoje ivote, znajui da vie nikada nee
imati priliku da se bore za kana. Koku vidi jednog bez desne noge do kolena. Teko odrava
ravnoteu, ali kada arapski vojnik uspori u uskoj stazi, ratnik se baca na njega. Kad padnu na
zemlju, bogalj pokuava da mu presudi pre nego ovaj doe sebi. aman za trenutak hvata
ratnikov pogled koji preklinje za pomo.
Koku ustaje iz svog zaklona, napipavajui nervozno no. Arapin uspeva da zarije otricu
ratniku u bok, cepajui mu meso svirepim trzajima. Ipak, obogaljeni ratnik se bori, ne
poputajui svoj gvozdeni stisak. Arapski vojnik poinje da krklja, ali ne prestaje da ubada.
Koku im pritrava i svojim noem preseca Arapinu grkljan, ozledivi pri tom i ratniku
prste. Krv kulja iz razjapljene rane i obojica umiru istovremeno. aman uzmie, oseajui kako
mu se strah pretvara u bes prema bespomonom neprijatelju. Kada se Arapin jo koji put trgne,
Koku iznova uranja no, bezumno ponavljajui taj in ak i kad ovaj potpuno obamre.
Konano ustaje, zadihan i znojav, oslonivi se rukama na kolena kako bi napunio plua
toplim vazduhom. U senci oblinjeg atora primeuje Dingisovu sestru Temulun koja ga za
trenutak iznenaeno gleda, a onda joj se lice iri u osmeh. Koku osea olakanje i gorinu to
nije uspeo da spase obogaljenog ratnika. Nije mogao, u to je skoro siguran.
Moda od oblinje vatre, ili od ludila koje ga je snalo, pod dlanovima osea puls smrti.
Telo mu je neobino snano dok ugurava Temulun u ator i za njima zatvara vrata. Izluuje ga
sama pomisao na njenu kou, zlatnu i zategnutu pod osuenom krvlju. Temulun nije dovoljno
jaka da mu se odupre kada joj strgne dolamu s ramena, razgoliujui je do pojasa. Linije koje je
nacrtao krvlju i dalje su tu, patetian dokaz njene vere. Koku poinje da ih gladno lie,
oseajui gorak ukus na jeziku. Njene ruke ga udaraju po glavi i leima, ali on ne osea bol.
Ubeen da i ona deli istu strast, baca je na niski krevet, ne obraajui panju na oajnike krike
koje niko drugi ne uje. Glasi u njegovoj glavi vriti da je suludo to to ini, ali Koku je
izgubljen u vremenu i prostoru dok prodire u nju, oiju mranih poput crnog stakla.

U rano predveerje, Cubodaj i ebe stiu u logor na premorenim konjima. Jo iz daljine vide
crni dim, i sada poraeno koraaju kroz zgarite. Deset hiljada atora je spaljeno. Ostao je samo
smrad paljevine koji raznosi veernji povetarac. Nekoliko stotina preivelih ena i dece i dalje
dovlae vodu sa reke, polivajui sve to tinja.
Na desetine ahovih vojnika beivotno lei na zemlji, izloeni utiranju svih kojima se
nau na putu. Cubodaj nailazi na tela pet devojica koje lee izmeu dva atora. Neko vreme
klei pored njih, mrmljajui rei izvinjenja koje one ne mogu da uju.
Kada ustane, hvata ebeov pogled preutnog razumevanja. ah im nee utei, ma gde se
sakrio.

19

Mongolski narod se skuplja oko Otrara, steui oko njega obru. U normalna vremena, trka
kanovih sinova bila bi veliki dogaaj za ratnike. Kladili bi se u to koji e prvi stii do gradskih
zidina. Naposletku, kada se oi zatetura i agataj neznatno zaostane, dogaaj prolazi skoro
neprimeeno. Narod eka vest o tome da je logor bezbedan, jer svaki ratnik je mu, otac ili brat.
oijev tuman se ne usuuje da ga pogleda u oi dok god je tigrovo krzno na njegovom konju.
Osuena glava zveri je delimino iskrzana, jedini znak da Dingis nije zaboravio na bitku
njegovih sinova pred narodom.
Kada prvi konjanici tog dana stignu, tumani tuguju zbog vesti jer se njihova strepnja
obistinila. Neko vreme gube nadu da e ikada vie videti svoje porodice, a onda Kasar stie sa
preivelima i mrtvima. Ratnici obilaze zaprege u potrazi za svojim najroenijim, ostali ekaju u
tihom beznau dok umorne ene promiu pored njih. Neki su nagraeni suzama i zagrljajem, ali
veina usamljeno stoji.
Potrebno je vie od mesec dana za skupljanje tela poginulih ratnika u kanjonu kroz brda prema
jugu. Mrtvi Arapi ostaju da trunu, dok se prema mongolskim rtvama odnose s dunim
potovanjem. Tela im oslobaaju oklopa i odee, a zatim umotavaju u belo platno pre nego to ih
zapregama odnesu na najvie vrhove okolnih brda, u carstvo orlova i sokolova. O telima
poginulih ena se brinu njihove sestre i majke, a akahaj, Borte i Helun nadgledaju njihov
nemili obred.
Dingis utke posmatra beivotno lice svoje sestre. Pronaena je naga i prerezanog
grkljana. Njegova tuga je beskrajna. Ovo je samo jo jedan zloin koji e naplatiti ahu. Kada je
saznala za smrt svoje keri, njegova majka je preko noi osedela i vie nije u stanju da se brine o
sebi. Pre mnogo godina je izgubila sina i stare rane su prokrvarile. Kada Dingis skrene svoj
mrani pogled ka Otraru, svi oko njega znaju da e grad biti sravnjen sa zemljom.
Katapultovima vie ne raspolau, jer ih je spalio otrarski garnizon. U zgaritu je naeno
dvanaest ugljenisanih tela. Dingis je samo prostenjao na tu vest, zapovedivi kineskim stolarima
da naprave nove ratne maine od korejskog drveta.
Mongoli kraj leta provode u odmoru i oporavku, ali njihov bes ne jenjava. Grad ih eka,
iako se vie niko ne pojavljuje na visokim zidinama, i dalje aavim od zapaljivog ulja.
Ho Sa i Samuka su pronaeni u gomili mrtvih tela i odata im je pota za hrabrost koju su
pokazali prema neprijatelju. Pripovedai o njima pevaju balade dok im ratnici najnieg ranga
odnose tela nebeskom ocu. U daljini, vrhovi brda su pokrivena mrtvima iznad kojih grabljivice
krue poput mranog oblaka.
Zima je u toj zemlji slaba u poreenju sa hladnoom na severu. Dingis jo ne sluti ta je
otrarskom gradonaelniku u glavi, ali zimski meseci kao da donose nemir u grad, dok Mongoli
privode izgradnju svojih katapultova kraju. Meu plemenima nema potrebe za urbom. Ova
zemlja je pogodna za ivot, kao i svaka druga. Grad e pasti pre ili kasnije, ma koliko njegovi
stanovnici zaslueno patili.
Kada se dani skrate, Dingis ponekad u daljini vidi siune prilike na zidinama. Sigurno im
nije prijatno to sve vei broj katapultova nie na brdu izvan grada, zakljuuje kan, ali ne mari
zbog toga. Obuzima ga neobina ravnodunost. ak i kada se izgradnja ratnih maina okona,
Dingis ne nareuje pripremu za napad nego odlazi u svoj ator gde pije do potpune otupelosti.
Jednostavno ne podnosi osudu u oima onih koji su izgubili svoje najmilije. Bila je to njegova
odluka i zbog toga sebe mui tugom i besom, spavajui tek kada od pijanstva izgubi svest.

A onda se jednog tmurnog dana kapije Otrara iznenada otvaraju. Mongolska vojska die
nesnosnu buku, udarajui kopljima i lukovima o titove, iskazujui tako svoje nezadovoljstvo. I
pre nego to Dingis i njegovi generali odreaguju, omanja grupa Arapa izlazi iz grada, i kapija se
iza njih brzo zatvara.
Kan je udubljen u razgovor sa Kasarom kada zauje buku svojih ratnika. Polako prilazi
svom konju i penje se u sedlo, zagledan u Otrar.
Samo dvanaest ljudi je napustilo sigurnost zidina, i to peice. Dingis posmatra kako im
njegovi konjanici prilaze, isukanih maeva. Mogao bi da ih zaustavi, ali odluuje da dri jezik za
zubima.
Dvanaest Arapa nose izmeu sebe nose jednog od svojih, tako da mu se noge vuku po
pranjavoj zemlji. Kada ih ratnici opkole, istog asa diu ruke iznad glava, pokazujui da su
nenaoruani. Ali za Mongole je i to izazivanje. Svaka budala moe da se upusti u borbu i bez
oruja, samo da bi zadovoljila svoju glad za ubijanjem.
Dingis netremice gleda kako ratnici galopiraju oko uplaene grupice. Opasno im se
pribliavaju, sve dok jedan ne okrzne Arapina svojim konjem i obori ga na zemlju.
Grupica prestravljeno zastaje i Dingis uje kako na stranom jeziku bodre svog saborca da
ustane. Opkoljava ih sve vie ratnika, podvriskujui i huei kao da teraju izgubljeno stado
ovaca. Pali Arapin zaostaje i ratnici silaze s konja da ga dokraje.
Bolni krici odjekuju otrarskim zidinama. Grupica Arapa kree dalje, osvrui se u strahu.
Jo jedan biva oboren preciznim udarcem balaka u teme, tako da mu krv momentalno preliva
lice. I on zaostaje, ubrzo izboden mongolskim maevima. Dingis mirno sedi na svom konju i
posmatra njihovo napredovanje.
Dve Mongolke prilaze jednom od Arapa i odvlae ga od ostalih. Ovaj poinje da urla ali
mu one ne putaju ruke, ismevajui ga i odvlaei ga sve dalje od ostalih. Njegovo urlikanje
prerasta u vrisku jer smrt ne dolazi brzo.
Kada ih u grupi ostane samo est, Dingis podie ruku i uspravlja se u sedlu. Oni koji
spaze njegov znak odmah se udaljavaju od okrvavljenih Arapa, pravei kanu prostor. Grupica
nesigurno zastaje. Kada im Dingis prie, oni padaju niice, ponizno povijajui glavu pred
kanom.
Dingis hladno posmatra kako jedan od Arapa die glavu i obraa mu se na kineskom
jeziku.
Gospodaru, doli smo da pregovaramo o miru!, kae sporo.
Dingis mu isprva ne odgovara, zagledan u otrarske zidine koje sada vrve od oajnika.
Arapin guta prainu skupljenu u grlu i pokuava iznova.
Gradsko vee je izglasalo da vam predamo gradonaelnika. Poveo nas je u rat protiv nae
volje i mi smo nevini. Molimo te da nas potedi i uzme samo gradonaelnika Inaluka koji je
odgovoran za sve nae muke.
Rekavi ovo, Arapin opet povija glavu i seda na zemlju. I dalje mu nije jasno zato su on i
njegovi sugraani napadnuti. Nije ak ni siguran da li je kan shvatio njegove rei, jer ne
pokazuje nikakve znake razumevanja.
Gradonaelniku su usta zapuena i ruke vezane. Dingis uje njegovo prigueno cviljenje i
daje znak Kasaru da mu oslobodi usta. Njegov brat nimalo neno preseca platno, izazivajui
glasan jauk i pljuvanje krvi.
Ovi ljudi nemaju vlast nada mnom!, breca se Inaluk na arapskom. Dopusti da se
nagodim za svoj ivot, gospodaru kane.
Dingis zna samo nekoliko arapskih rei, ali nijednu ne razaznaje. Strpljivo eka da
dovedu arapskog trgovca koji govori nekoliko jezika. Trgovac stie vidno nervozan kad ugleda
grupu svojih sunarodnika na zemlji. Dingis pokazuje gradonaelniku da ponovi ta je rekao i
slua prevod na kineski jezik. Pri tom podsea sebe da naredi Temugu da podui jo ljudi ovom
jeziku ukoliko nameravaju da ostanu dugo u arapskoj zemlji. Ne moe jo i o tome da brine.
Kada shvati ta mu Inaluk predlae, Dingis se prezrivo kikoe, terajui rukom muvu koja
mu zuji oko lica.

Vezali su te kao ovcu za klanje i isporuili neprijatelju, a ti i dalje tvrdi da nemaju vlast
nad tobom?
Kada trgovac prevede odgovor, Inaluk vezanim rukama dodiruje svoje krvave usne.
U Otraru nema nikakvog vea, gospodaru. Ovi ljudi su obini trgovci. ah ih nije ovlastio
da pregovaraju.
Jedan od Arapa poinje da guna, ali ga Kasar uutkuje udarcem u lea.
Umukni!, izdire se Kasar i pretei vadi svoj ma. Arapin kolai oi i pokorno sputa
glavu. Za ovo nije potreban prevodilac i bundija uti kao zaliven.
Potedi mi ivot i dau ti est oka srebra, nudi Inaluk.
Prevodilac okleva kad zauje sumu i Dingis okree glavu. Pod njegovim utim pogledom,
arapski trgovac se sputa na zemlju pored ostalih.
Gospodaru, ne znam tu re na kineskom. To je mera za teinu koju koriste juveliri.
Ne sumnjam da je ponuda primamljiva, uzvraa Dingis. Uostalom, toliko vredi njegov
ivot.
Prevodilac klima glavom, ne ustajui.
To je teina mnogo ljudi, gospodaru. Moda stotinu, ili vie.
Dingis zamiljeno gleda u otrarske zidine, a zatim naglo die ruku.
Ostale ete predati enama da ih koriste po potrebi. Gradonaelniku u zasad potedeti
ivot, naposletku kae. Krajikom oka hvata Kasarov iznenaeni pogled, ali ne reaguje.
Dovedi mi Temuga, nastavlja kan. Gledaju nas sa otrarskih zidina. Prirediu im malu
predstavu.
Njegov brat Temug stie odmah, jedva primetivi krvavu lokvu na zemlji ili
gradonaelnika koji i dalje sedi u njoj, nervozno pogledavajui u kana i ljude oko njega.
Koliko srebra imamo u logoru, Temug?, pita Dingis.
Moda oko sto zaprega, gospodaru kane, odgovara Temug. Izbrojao sam svaki
srebrnjak, ali morau da donesem svoje beleke...
Donesi mi srebra u teini jednog oveka, zapoveda Dingis. Na sebi osea Inalukov
pogled i lenjo se osmehuje. I jednu od pokretnih pei koju je Cubodaj osvojio. Hou da srebro
tee kao voda pre zalaska sunca. Jasno?
Naravno, gospodaru kane, uzvraa Temug, iako mu nita nije jasno, i urno odlazi na
zapovest.
Stanovnici Otrara se tiskaju na gradskim zidinama, elei da vide ta e biti sa gradonaelnikom
kojeg su poslali mongolskoj vojsci. Napatili su se tokom viednevnih bitaka. Kada je njihov
garnizon konano izvojevao pobedu, raspoloenje u gradu se popravilo. ah je trebalo da doe i
donese spas, meutim, mongolska vojska se iznenada vratila sa juga i opkolila ih. Sada vie ne
znaju ni je li ah iv, ni kako kan moe tako dugo da sedi van njihovih zidina? Trgovcima je
trebalo nekoliko meseci da okupe gradsko vee i sa zasedanja je procurela vest da e Inaluka
menjati za njihovu slobodu. Mongoli nemaju nita protiv graana Otrara, samo protiv oveka
koji ih je u sve to uvukao. Porodice sada stoje na zidinama, molei se za spas.
Pre zalaska sunca, Dingis nareuje da Inaluka postave naspram zida i u dometu strele, jer
zna da njegov narod nee rizikovati ivot oveka kojeg su odabrali da ih spase. Na samo
devedeset metara od gvozdene kapije, Inaluk klei vezanih ruku.
Pored njega je usijana pe iz koje se iri opor miris vrelog metala. Inaluk udvostruuje
svoju ponudu, dvaput, sve dok Dingis ne kae prevodiocu da dri jezik za zubima ako ne eli da
ga izgubi.
Pod otrarskim zidinama stoji neobina grupica: tri krupna kovaa posluju oko pei pod
Temugovim budnim okom, dok su Dingis i Kasar pored zatoenika a ostatak mongolske vojske
iza njih. Svi ute, iekujui nastavak predstave.

Srebrnjaci se konano tope u kotlu od crnog gvoa. Jedan od kovaa unutra umae tap
koji pri dodiru momentalno crni, proizvodei itavi zvuk. Ostala dvojica kroz drke od kotla
provlae duge drvene grede i paljivo ga diu sa ognjita.
Inaluk cvili od straha kada krenu prema njemu, grejui vazduh ve vreo do usijanja.
Sto hiljada oka srebra, gospodaru, kae on, znojei se. Prevodilac die pogled, ali ne
govori, i Inaluk poinje naglas da se moli.
Kada mu kovai priu, Dingis za trenutak gleda u vrelu, srebrnkastu tenost i klima
glavom.
Prevedi mu ovo, naposletku kae prevodiocu. Od srebra i zlata nemam koristi.
Kad zauje ovo, Inaluku se oi pune suzama.
ta on to radi, prijatelju? U ime Alaha, kai mi hou li umreti?, pita svog zemljaka.
Prevodilac za trenutak zadrava dah, zagledan u srebrnu smesu koja i dalje kljua po
ivicama kotla.
Mislim da hoe, tiho odgovara ovaj. Ali nee trajati dugo, zato pripremi svoju duu za
boga.
Ne marei za njih, Dingis nastavlja.
Gradonaelnie Otrara, prihvati ovaj moj poklon, sveano kae kan. Zadri koliko god
moe.
Potom se bezizraajnog lica okree prema Kasaru.
Podigni mu ruke, ali pazi da se ne opee.
Kasar obara Inaluka na zemlju, udarcem dovoljno jakim da ga oamuti. Kad pokua da
mu podigne ruke, gradonaelnik poinje da urla, odbijajui poslunost. ak ni ma pod grlom ne
uspeva da ga natera na to. Iznerviran, Kasar mu lomi nadlakticu kolenom, lako kao da je u
pitanju granica. Inaluk vriti od bola ali ne poputa. Dingis klima glavom i Kasar kree da mu
lomi i drugu ruku.
Radi kako ti kau, brate!, dobacuje mu prevodilac. Moda e preiveti! Kroz jecaje i
pla, Inaluk uje ove rei i poputa, pridravajui zdravom rukom onu polomljenu. Dingis
glavom daje znak kovaima koji naginju kotao, izlivajui iz njega istopljeno srebro.
Kipua smesa gradonaelniku pokriva ruke koje za trenutak izgledaju kao prelivene
sjajnom kiom. On otvara usta da vrisne, ali iz njih ne izlazi zvuk. Prsti mu se od vreline koe, a
meso crveni.
Inaluk se trza unazad i pada na bok. Iz razjapljenih usta mu kaplje bala i za usne se lepi
praina. Pogled mu je prazan kada Dingis stane iznad njega, zagledajui srebrne ruke koje
izgledaju nekako uveano.
Ti si me doveo u ovu suvu zemlju, kae mu Dingis. Ponudio sam ti mir i trgovinu, a ti
si mi poslao glave mojih ljudi. Sada ti dajem tvoje dragoceno srebro.
Inaluk uti, praakajui se neujno poput ribe.
Nee da mi zahvali?, nastavlja Dingis. ta? Usta su ti suva? Onda popij malo da
utoli e. Prepoznae samo deli bola koji si nam priredio.
Prevodilac preneraeno uti, ali Inaluk ionako vie ne uje ta mu kan govori. Dingis ne
gleda kada kovai ponovo nagnu kotao i ostatak metala sipaju gradonaelniku na glavu. Njegova
nauljena glava se pui dok Dingis zuri u narod na otrarskim zidinama. Mnogi okreu glavu,
konano svesni da i njih uskoro eka smrt.
Katapultovi su spremni, Kasare, kae svom bratu, ne skidajui pogled sa grada. Sutra u
zoru poni sa ruenjem zidina. Hou da ih sravni sa zemljom. Od Otrara e ostati samo prah i
pepeo, i vie nikada niko nee iveti u njemu.
Delei dubinu bratove mrnje, Kasar spremno povija glavu.
Tvoja volja, gospodaru kane.
Starac oslukuje zvuke koji dopiru kroz minijaturnu reetku na vrhu zida njegove elije. Kroz nju
moe da vidi i obrise tek probuenog, mladog tela. Strpljiv je dok eka. Koliko puta je deaka

vodio kroz obred buenja? Svom novom regrutu pokazao je rajski vrt, pojaavi njegovu rasko
drogom ubaenom u slatko vino. Pokazao mu je raj da bi sada, u tami, spoznao i pakao.
Starac se smeka u sebi kada uje prestravljeni vrisak. Zamilja ok i zbunjenost, koje je i
sam osetio pre mnogo godina. Vonj mrtvog mesa je prejak u skuenoj eliji. Vlana tela
oputenog sala i raspadnutog mesa lee preko mladog ratnika. Starac ga uje kako skii i jeca
dok se koprca ispod leeva. Deaku se ini da je pre samo nekoliko trenutaka sedeo na mestu
tako lepom da deluje kao san. Starac je udesio vrt do najsitnijeg detalja i odabrao ene najfinije
sorte. Opijat je raspalio mladia tako da ga je i najmanji dodir dovodio do ludila. A onda je
sklopio oi, samo na kratko, i probudio se okruen smru.
Starac napree oi da bolje vidi. Primeuje drhtav pokret kada deak zbaci jedno telo sa
sebe. Skoro da pod rukama osea lepljivu mekotu trulog mesa u kojem migolje crvi. Deak
isputa zvuk gaenja i starac pritiska latice rue uz nozdrve, ekajui. Pokret je skoro
neprimetan, ali on je majstor svog zanata.
Deak je nag u sobi prepunoj sluzavih leeva. Starac posmatra kako sa sebe skida komade
tue raspadnute koe. U glavi mu vlada haos, i srce mu bolno udara pred prizorom smrti. Starac
razmilja samo o tome da li e mladi preiveti ovo iskustvo, iako e ga ogavan prikaz proganjati
dok je iv.
Deak najednom vriti kada mu panju skrene mrdanje u gomili trulih leeva. Starac se
cereka njegovoj uasnoj uobrazilji i pali lampu na podu kako ni traak svetlosti ne bi pokvario
ovu ivotnu lekciju. Pod njim, deak se moli Alahu da ga izbavi iz smrdljivog pakla.
Starac otvara vrata od elije i podie lampu. Zaslepljen njenim utim zracima, deak pada
na zemlju i pokriva oi. Na starevo zadovoljstvo, deakova beika poputa od oka, praznei se
na ve mokar kamen. Odabrao je pravi trenutak. Kroz deakove prste kotrljaju se suze.
Pokazao sam ti raj, poinje Starac. I pokazao sam ti pakao. Hoe da te ostavim ovde
jo hiljadu ivota, ili da te vratim u svet? Od tvoje odluke zavisi kako e me pratiti. Od tvoje
due, zapravo. Hoe li mi predati svoj ivot kada to zatraim od tebe?
Deak ima petnaest godina. Dok klei i plae, poslednji tragovi haia iezavaju iz
njegovog mladog tela, ostavljajui ga drhtavog i slabog.
Molim vas! Uiniu sve to traite! Va sam, drhtavo kae ali ne otvara oi, za sluaj da
vizija ne nestane i opet ga ostavi samog.
Starac prinosi pehar deakovim usnama i puta ga da omirie vino za koje kau da uliva
hrabrost. Deak poinje da pije toliko halapljivo, da mu purpurne kapljice cure niz ruke i vrat.
Starac zadovoljno stenje kada se deak uspravi, ve opijenih ula.
Kada se ponovo probudi, deak lei u istoj posteljini. Soba oko njega je potpuno prazna i
predstavlja starevo svetilite i sklonite od prljavog sveta. Deak poinje da plae pred
prizorom koji je video, nesvestan da je posmatran. Sputa noge sa kreveta i pokuava da ustane,
reen da se nikada vie ne nae u sobi punoj demona mrtvih. Telo mu drhti pri samoj pomisli na
leeve koji se pomeraju i bulje u njega. Svako seanje je sve vernije i uasnije od prethodnog, i
verovatno bi poludeo da nije zapamtio svoj boravak u rajskom vrtu. Njegov spokoj ga je titio,
ak i u paklu.
Drvena vrata od sobe se otvaraju i deak duboko udie, ustajui pred ovekom koji ga je
izbavio iz mraka. Starac je nizak i zdepast, ali mu je zato pogled prodoran na tamnom licu.
Proseda brada mu je nauljena i sjajna, a odea jednostavna kao i uvek, oliavajui oveka koji
odoleva svakom iskuenju. Deak se baca na hladni kamen, duboko se klanjajui svom
spasitelju.
Napokon shvata, primeuje starac. Poveo sam te za ruku i pokazao ti slavu i poraz. ta
e izabrati kada doe vreme?
Izabrau slavu, gospodaru, nesigurno e deak.
Tvoj ivot je samo let ptice kroz osvetljenu sobu. U prelasku iz beskrajne tame u
beskrajnu no ima samo traak vremena. Soba nije vana, tvoj ivot nije vaan, vano je samo
to kako e se pripremiti za sledei.

Razumem, odgovara deak. Pod prstima i dalje osea ljigavu kou mrtvaca i telom mu
prolazi jeza.
alim one koji ne znaju ta dolazi posle smrti. Ti si jai od njih jer si video i raj i pakao, i
nisi posustao. Voa asasina paljivo podie deaka na noge.
Sada e se pridruiti svojoj brai, ljudima kao to si ti, kojima je doputeno da priljube
oi uz pukotinu na zidu stvarnosti. Ni mene ni njih nee izneveriti kada prinese rtvu Alahu.
Neu, gospodaru, uzvraa deak, sigurniji nego ikad u svom mladom ivotu. Kai koga
moram da ubijem. Neu omanuti.
Starac se osmehuje, uvek dirnut jainom vere kod mladih ratnika koje alje u svet. I sam je
nekada bio takav. U mranim, hladnim noima je udeo za vrtom koji mu je pokazan. Kada bude
osetio dah smrti, moi e samo da se nada da je stvarnost predivna kao ona koju mu je on
stvorio. Neka u raju bude obilje haia, razmilja starac. Neka bude mlad poput deaka pred
njim.
Putovae sa svojom braom do logora mongolskog kana koji sebe zove Dingis.
Meu nevernike, gospodaru?, muca deak, ve se oseajui neisto.
Ne brini. Tvoja vera e te krepiti. Za ovo si obuavan pet godina. Odabran si zahvaljujui
daru poznavanja vie jezika. I takav moe dobro sa slui Alahu. Na deakovo rame starac
sputa ruku koja zrai toplinom. Priblii se kanu i, kad doe trenutak, iupaj mu ivot jednim
ubodom u srce. Razume li ta te eka ako ne uspe?
Deak guta pljuvaku, obnavljajui volju u svojoj glavi.
Uspeu, gospodaru. Kunem se.

DRUGI DEO

20

Po letnjoj egi nema ni traka vetra. Podnevno sunce je ispraznilo ulice. Grad Almaan nije nita
vie od drevnog utvrenja u pustinji, kroz koju protie svetlucava reka. Tog dana na obali nema
ena i dece. Sve to die sklonjeno je u grad. Pijace miriu strahom, dok se iz septikih jama
izlivaju fekalije jer nema ko da ih isprazni.
U daljini, gradski trgovci uju prigueni topot koji svakog asa biva sve glasniji. Oni na
zemlji mogu samo da gledaju u straarnice na zidinama i mole se za milost. Ni ulini prosjaci
vie ne prose.
Spremi se!, uzvikuje Ibrahim ljudima na kapiji. Dok zuri preko zidina, srce mu lupa u
grudima. Almaan je okruen neplodnom zemljom i zato nikad nije zavisio od useva.
U vreloj izmaglici se konano naziru crni konjanici koji nadiru zastraujuom brzinom.
Postoji opravdan razlog da Ibrahimov voljeni grad bude pun stranaca. U njemu su zatitu
potraili trgovci i karavani koji su se zadesili na proputovanju. Ibrahim im je za te usluge
propisao porez u vrednosti polovine robe koju nose. Niko se nije pobunio. Ibrahim zna da e,
ukoliko preivi mongolski napad, biti vrlo bogat ovek. Uzda se u Alaha.
Drevni gradi ve sedamsto godina stoji na obali reke. Njegovi trgovci su stigli ak do
Kine i panije, donosei blago i neprocenjivo znanje, ali nikad u tolikoj meri da pobude
interesovanje careva i ahova. Gradske stareine uredno plaaju svoje poreze dok stiu bogatstva
na leima vrednih robova. Gradi je s vremenom postao centar trgovine robljem. Zemljoradnja
Ibrahimu nikad ne bi donela ovoliku zaradu, ni priblino.
Dok napree oi na jarkom suncu, akama stee vreli kamen od kojeg je sagraeno
utvrenje. Almaan je u davna vremena bio odmorite trgovaca robljem, koji su putovali do
velikih pijaca robova na jugu i istoku.
Ibrahim teko uzdie. Koliko je uo, Mongoli ne razumeju trgovinu i za njih e ovo biti
samo jo jedno neprijateljsko uporite. Turban mu je natopljen znojem, ali on neumorno brie
lice rukavom, ostavljajui tamnu mrlju na beloj tkanini.
Ispred mongolske konjice galopira usamljeni beduin, osvrui se povremeno preko
ramena. Ibrahim primeuje da jae na dobrom crnom konju, ali uprkos veliini i brzini ivotinje,
konjanik jedva uspeva da umakne svojim goniima. Ibrahim lupka prstima po grubom kamenu,
pitajui se da li da otvori vrataca u kapiji i primi ga u grad. Pustinjski ratnik oigledno veruje da
e iza zatvorenih kapija biti bezbedan. U sluaju da ga pusti unutra, koliko dugo e Almaan
izdrati pod neminovnim napadom tih divljaka?
Neodlunost ga izjeda dok posmatra grad pod sobom. Bazarima i dalje odjekuje vest o
ahovom porazu i Ibrahim ezne za novostima, ali ne nautrb bezbednosti svog grada. Stoga
odluuje da kapije ostavi zakljuane i tako zapeati nemilu sudbinu konjanika. Nije mu pravo to
e bezbonici ubiti muslimana tik ispred gradskih kapija, ali Ibrahim ve nosi breme stanovnika
Almaana koji od njega oekuju zatitu. Moda e Mongoli samo projahati dalje, bez ijedne
prolivene krvi. Ibrahim se usrdno moli za duu usamljenog konjanika.
Mongolska vojska je dovoljno blizu da Ibrahim dobro odmeri svakog konja. Telom mu
prolazi drhtaj dok posmatra ljute ratnike koji su porazili aha Aladina Muhameda i razbili
njegovu ogromnu vojsku nadomak Otrara. Ipak, meu njima ne vidi katapultove i zaprege, sve
ono to je presudilo u pobedi Mongola. Oko tri hiljade konjanika galopira ka gradu, procenjuje
Ibrahim, teei se injenicom da jahai ne mogu da naude gradu. Topli kamen pod njegovim
akama je rezultat vievekovnog robovskog rada. Zidine su jedina zatita Almaana, ba kao i
njegovih stanovnika.

Ibrahimu se srce stee kad arapski jaha zaustavi konja pred gradskom kapijom. ovek
oajniki mlatara rukama, urlajui i okreui konja u mestu.
Pustite me unutra!, uzvikuje. Pogledajte iza mene!
Ibrahim za trenutak na sebi osea pogled konjanika i odmahuje glavom. Mongoli su na
samo kilometar od grada i ve grmi topot njihovih konja. Almaan je oduvek bio nezavisan grad.
Arapski konjanik panino gleda iza sebe i cvili u pomo.
Alaha vam!, preklinje. Zar ete gledati kako me kolju? Nosim vesti koje morate da
ujete!
Ibrahim stee pesnicu. Arapinov konj je natovaren bisagama. Da nije glasnik? Koja vest
moe da bude tako vana? Bezboni Mongoli samo to nisu stigli. Ibrahim ve uje rzanje
njihovih konja i podvriskivanje ratnika dok zateu svoje lukove. Psuje u bradu i skree pogled.
ta je jedan ivot u poreenju sa celim gradom? Almaan e preiveti.
Ibrahim pod sobom uje poviene glasove i naginje se preko zida. Na njegov uas, arapski
konjanik udara straara pesnicom u lice i podie gredu na kapiji, otvarajui vrataca i
proputajui sunevu jarku sunevu svetlost u kameno predvorje. Pre nego to Ibrahim stigne da
odreaguje, kapija se zatvara i zadihani beduin je na bezbednom. Zajapuren od besa, Ibrahim tri
niz kamene stepenice.
Gadovi!, urla. ta ste to uradili?
Straari se ne usuuju da ga pogledaju u oi, ali beduin samo slee ramenima. Vrata u
kapiji se najednom tresu, uterujui svima strah u kosti. Istovremeno, sa zida neko pada, pogoen
strelom u rame. Ibrahim pravi grimasu dok mongolski ratnici besno urliu s druge strane kapije.
Sad smo svi mrtvi, sike on. Na sebi osea hladan pogled pristiglog konjanika, ali se
pravi da ga ne primeuje. Poaljite ga tamo odakle je doao i moda e nas ovi divljaci
potedeti.
Njegov brat slee ramenima. lnalah, mrmlja. Njihova sudbina je u bojim rukama.
Konjanik je ve tu i vie ne moe nazad. Spoljanja buka se pojaava, terajui ih da se obilato
znoje.
Pristigli glasnik i dalje teko die, ni sam ne verujui svojoj srei. Za trenutak sputa ruke
na kolena i Ibrahim primeuje da je bisage poneo sa sobom.
Zovem se Jusuf Algani, poinje beduin, hvatajui poglede koje razmenjuju dva brata.
Ne plaite se za svoj grad. Mongolski divljaci nemaju teko oruje. Zidine e vas sauvati.
Zahvalite Alahu to vas nije kaznio zbog vaeg kukaviluka.
Ibrahim obuzdava srdbu, odgovarajui mu mirno.
Pa ti si nas izloio opasnosti. Ovo je trgovaki grad i samo zidine nas odvajkada i uvaju.
Nego, ta je to tako vano to te je navelo da rizikuje svoj ivot dolaskom u Almaan?
Jusuf se smeka, otkrivajui svoje blistavo bele zube na preplanulom licu.
Donosim vest o velikoj pobedi, ali nije za vae ui. Povedite me kod aha i uzradovau
mu srce.
Ibrahim zbunjeno trepe, gledajui as u svog brata, as u ovog samouverenog mladia.
ah Muhamed nije u Almaanu, brate. Otkud ti to?
Jusuf se ceri, nimalo poljuljan.
Ne igraj igre, prijatelju. elee da uje ovo to znam. Vodi me kod njega i neu mu
spomenuti kako si me skoro ostavio da umrem pod tvojim zidinama.
Ibrahim poinje zbunjeno da muca.
Ali... zaista... ah nije u Almaanu. Ma da nije na putu ovamo? Dopusti da te ponudim
piem i hranom. Ispriaj mi sve to zna i proneu vest o ahovom dolasku.
Glasniku osmeh pada s lica kad konano shvati da je gradonaelnik iskren.
Bio sam ubeen da je ovde, tiho mrmlja.
Ibrahim gleda kako mladi lupka prstima jedne ruke o kone bisage, kao da mu njihov
sadraj naprasno postaje neprijatan.

Onda moram dalje, odluno kae Jusuf i povija glavu ka Ibrahimu, inei to formalno i
kruto. Moje rei su samo za aha i nikog vie. Ako nije ovde, onda idem u sledei grad. Moda
me tamo nee ostaviti pred kapijom do poslednjeg asa.
Ibrahim bi mu odgovorio, ali ga u tome spreava iznenadni mete na kapiji. Svom bratu
upuuje nervozan pogled i tri uz kamene stepenice na vrh zidina. Ostali ga u stopu prate.
Mongoli su odjahali. Ibrahim ne krije uzdah olakanja, iskreno zahvalan Alahu na ovoj
srei. Koliko puta se gradsko vee poalilo na trokove ojaavanja zidina i popravku oteenja?
Bezbroj puta. A on je bio u pravu. Mongoli sada ne mogu da ih napadnu bez svojih bacaa
kamena, a moda ak ni tad. Almaan prezire njihove maeve i lukove. Ibrahim ushieno gleda
kako neprijateljski konjanici odmiu u oblaku dima
Mudri su, primeuje Jusuf pored njega. Moda ele samo da nas uplae. Viao sam to i
pre. Ne veruj im, gospodaru.
Ibrahimovo samopouzdanje je na dovoljno visokom nivou da bi preutao odgovor na ovu
opasku.
Ne mogu da probiju ove zidine, mome. Nego, doi u moju kuu da se osvei i okrepi.
Jedva ekam da ujem poruku koju nosi.
Na njegovo nezadovoljstvo, mladi odmahuje glavom, ne odvajajui pogled od
mongolskih ratnika.
Neu se zadravati. Ne kada je ah blizu. Moram da mu prenesem vest. Od nje zavise
gradovi vei od ovog.
Pre nego to Ibrahim stigne da uzvrati, mladi se naginje preko kamenog zida.
Jesu li mi potedeli konja?, pita.
Ibrahimov brat proiava grlo.
Jesu. Poveli su ga sa sobom, odgovara. Jusuf psuje i ovaj nastavlja, Imam dobru kobilu.
Uzmi je ako hoe.
Kupiu je, odluno e Jusuf.
Ibrahimov brat povija glavu s potovanjem iskusnog trgovca, jer mu takva pogodba ide na
ruku.
Vrlo je izdrljiva. Poto si ahov ovek, dau ti je po povoljnoj ceni.
Ibrahim nemono stee pesnice kada njegov brat poalje slugu po svoju najbolju kobilu.
Mladi glasnik silazi niz kamene stepenice i Ibrahim ga sa ostalima nevoljno prati. Dok odmerava
bisage na mladievom ramenu, pita se jesu li vredne njegovog ivota. Jusuf mu se osmehuje, kao
da mu ita misli.
Nema nieg vrednog u mojim bisagama, gospodaru, uverljivo kae. Zatim die ruku i
lupka se po glavi. Sve moje poruke su ovde. Ibrahim naglo rumeni, ne verujui da mu je
mladi naslutio misli. Kada dovedu kobilu, glasnik je iskusno pregleda. Naposletku plaa
Ibrahimovom bratu vie nego to ovaj trai, ukazujui mu ast. Ibrahim sve to posmatra s kiselim
izrazom na licu. Iznad njih, straari objavljuju da je put ist.
Platiu da ujem te poruke, predlae Ibrahim. Na njegovo iznenaenje, glasnik okleva.
U zlatu, dodaje Ibrahim, osetivi nagovetaj prve slabosti.
U redu, gospodaru, uzvraa Jusuf. Posluie mi u potrazi za ahom. Samo pouri.
Ibrahim se svojski trudi da sakrije zadovoljstvo dok mladi glasnik predaje uzde straaru i
prati ga do najblie kue. Porodica koja tu ivi se ne buni kada im Ibrahim saopti da izau
napolje. Trenutak kasnije, ostaje nasamo sa glasnikom, skoro drhtei od elje da uje vesti.
A zlato koje si obeao?, pita Jusuf.
U svom uzbuenju, Ibrahim je zaboravio. Iz unutranjeg depa brzo vadi vreicu, i dalje
toplu i vlanu od njegovog znoja. Mladi iskusno proverava njen sadraj i teinu pre nego to je
ubaci u nedra.
Ovo je samo za tvoje ui, gospodaru, poinje Jusuf, skoro apatom. Jer me samo
siromatvo tera na ovaj korak.
Govori, nareuje Ibrahim. Neu rei nikom.

Buhara je pala, ali garnizon u Samarkandu je ostvario veliku pobedu. Kanova vojska je
rasuta po zemlji. Samo ove godine su slabi. Ako ah opet stane na elo svoje vojske, poskidae
im glave. Ako Alah bude milostiv. Zato moram to pre da ga naem.
Hvala Alahu, apue Ibrahim. Sad mi je jasno zato ne eka. Glasnik sputa prste na
elo, usne i srce, u znak drevnog pozdrava. ahov sam sluga, gospodaru. Alahov blagoslov tebi
i tvojoj asnoj kui. Sad moram na put.
Ibrahim izlazi iz kue i ivahno marira do kapije. Na sebi osea poglede svojih ljudi, ak i
njegov blentavi brat zuri u njega kao da bi tako mogao da dokui glasnikovu poruku.
Kada se vrataca na kapiji otvore, proputajui unutra suneve zrake i topao vazduh,
glasnik se naklanja Ibrahimu i izvodi konja napolje.
Potom se penje na svog konja i zariva pete u sapi, odmaglivi po tvrdoj, pranjavoj zemlji.
Sunce je na zalasku kada Jusuf sustigne Cubodajev i ebeov tuman. U logoru ga svi
doekuju klicanjem. U devetnaestoj godini ivota, mladi Arapin je vie nego zadovoljan
postignutim. Cubodaj sa smekom posmatra kako silazi s konja i pritrava dvojici generala.
Je li ah tamo?, pita Cubodaj
Jusuf odmahuje glavom. Rekli bi mi da jeste, generale.
Cubodaj srdito pui usne. ah i njegovi sinovi su kao duhovi. Mongoli ih celo leto jutre, ali
im ovi uporno izmiu. Mladi general je bio ubeen da e se ah sakriti u nekom od gradova uz
reku ije zidine su previsoke za napad konjice, ali prevario se.
Matori nam je opet zbrisao, mrmlja ebe. Ali uloviemo ga, kad-tad. Nije mogao
neprimeeno da proe nae strae na jugu, ak ni s ljudima koji su mu preostali.
Cubodaj uzdie.
Voleo bih da sam tako siguran. Dovoljno je mudar da poalje svoje ljude lanim tragom.
Jednom umalo da ih izgubimo, sea se? Teko je pratiti malu grupu. Dok govori, trlja ruku na
mestu gde su ga ahovi straari iznenadili. Bila je to dobro isplanirana zaseda, ali Arapi su bili u
manjini. Cubodaj i ebe su ih poklali, sve do jednog. Njihova lica bila su mlada i odluna. Pri
seanju na njih, Cubodaj se grize za usnu. Moda se sakrio u peini i uklonio sve tragove.
Mogue je da smo ga ve proli.
Ovi u gradu ne znaju nita, generale, nastavlja Jusuf. ah nije svraao ni po zalihe.
Robovi bi uli i rekli bi mi.
Jusuf oekuje pohvalu za ovu uspenu obmanu, iako je to bila Cubodajeva ideja. Umesto
toga, dva generala se udubljuju u svoj razgovor kao da se nita nije dogodilo. Jusuf im ne
spominje vreicu zlata koju je zaradio zahvaljujui svom talentu laganja. Primetili su samo novu
kobilu na kojoj je dojahao i smatraju da e mu to biti dovoljna nagrada. Uostalom, mongolske
vojskovoe ne moraju sve da znaju.
Izviai prijavljuju na desetine sela i gradova zapadno odavde, kae ebe, gledajui u
Jusufa. Ako je ah tuda proao, onda e se neko sigurno setiti starca sa naoruanom grupicom.
Goniemo ga dok ga ne uhvatimo. Ne moe veno da bei.
Dosad je uspevao, breca se Cubodaj i okree glavu ka Jusufu koji se neprijatno premeta
s noge na nogu. Bio si dobar, Jusufe. Sad idi.
Mladi se duboko naklanja. Srea pa ovi Mongoli dobro plaaju, razmilja on u sebi.
Ukoliko ah ne napadne do zime, Jusuf e biti bogat ovek. Dok koraa kroz logor, klimanjem
glavom i osmehom pozdravlja neke od ratnika. Veeras su tihi, primeuje on, poput izgladnelih
vukova. Otre svoje maeve i prave strele, mirno i polako. Jusuf blago drhti. uo je za napad na
njihove ene i decu, i zato ne bi voleo da vidi ta e se dogoditi kada uhvate aha i njegove
sinove.
Delaudin trlja oi, ozlojeen zbog sopstvene slabosti. Ne sme dozvoliti da njegova tri brata
primete kako mu je samopouzdanje opalo, ne kada ga svakodnevno gledaju sa
strahopotovanjem i nadom.

U polumraku uje disanje svog oca, ravnomerno i sporo kao i kod svih staraca. Svaki put
kada izdahne, Delaudin oajniki oslukuje hoe li opet udahnuti, svestan tiine koja se protee
u nedogled.
Mongoli su obogaljili starca, a da ga pri tom nisu pogodili nijednom strelom ili seivom.
Potera kroz ravnicu i planine starcu nije dala priliku za odmor i oporavak. Vlana zemlja i jaka
kia uzrokuju im dodatne muke, izazivajui este prehlade i reumu. lako je prevalio ezdesetu,
ah je jak kao bik, ali mu prva kia raslabi i telo i duh. Delaudin osea kako mu se nove suze
skupljaju u oima i pritiska ih dlanovima ne bi li odagnao nagomilani bes.
Nikada u ivotu nije bio gonjen. Prvih meseci je liilo na igru. On i njegova braa su se
smejali Mongolima koji su iz daleke ravnice doli da prate njih, plemie najvieg roda. S
dolaskom kie ostavljali su lane tragove i tako uspevali da im umaknu. Meutim, tokom zasede
su izgubili skoro sve svoje ljude, to ih je dodatno usporilo. Sada im neprijatelj i dalje die za
vratom.
Delaudin oslukuje krkljavi dah svog oca u tami. Plua su mu puna sluzi i uskoro e se
probuditi, zagrcnut kaljem. Delaudin e ga pljeskati po leima kao i uvek, sve dok starevo
lice ne povrati boju, a onda e svi krenuti jo jedan celodnevni beg.
Dabogda goreli u paklu, apue Delaudin. Mongoli sigurno imaju ljude koji umeju da
prate i ptice u letu. etiri puta je pokuao da pobegne sa svojim ocem na jug, ali ih je svaki put u
tome spreila mongolska straa, iroko rasporeena i uvek budna. U poslednjem pokuaju su bili
prinueni da pobegnu glavom bez obzira, sakrivi se naposletku u pijanoj guvi oblinjeg
grada. Jedva su izvukli ivu glavu. ah je posle toga dva dana kaljao zbog spavanja na vlanoj,
hladnoj zemlji.
ahovim sinovima je teko palo rasputanje oeve strae. Suvie je lako pratiti grupu od
nekoliko desetina ljudi, ma koliko oni bili verni svome ahu. Sada je briga o ocu spala na
Delaudina i njegova tri mlaa brata. Dosad su promenili toliko odee i konja da se vie i ne
seaju. Ono malo zlata potroili su na hranu i osnovne zalihe, i Delaudin vie nema ideju ta mu
je initi. Za trenutak dodiruje vreicu dijamanata, skrivenu u nedrima. Staklasto zveckanje
njenog sadraja mu prua malu utehu. Daleko od zajmodavaca velikih gradova, teko da moe
ijedan da proda. To ga izluuje. On i njegova braa ne mogu da ive u divljini kao Mongoli.
Sluge im ugaaju celoga ivota, zbog ega su osetljivi i neni poput svile.
ah poinje da se gui i Delaudin ga brzo pridie u sedei stav. Ne moe da se seti imena
gradia u kojem trenutno ive. Moda su Mongoli ve u predgrau a da oni to ni ne slute.
Delaudin nemono odmahuje glavom. Jo jedna no na zemlji bi ubila njegovog oca, u to
je siguran. Ako je Alahova volja da noas umre, neka ga bar bude u suvoj odei i punog stomaka.
Bolje i to nego da ga rastrgnu vukovi na spavanju.
Sine moj?, stenje ah, promuklim glasom.
Delaudin sputa hladan dlan na oevo elo, iznenaen njegovom vrelinom. aha trese
groznica i Delaudin vie nije siguran da li ga starac prepoznaje.
, oe. Probudie konjuare. Noas smo ovde bezbedni.
ah pokuava jo neto da kae, ali novi napad kalja njegove rei pretvara u nerazumljivo
mumlanje. Naginje se preko ivice kreveta i pljuje u vedro. Delaudin na to pravi gadljivu
grimasu. Jutro je blizu, a on ni oka nije sklopio; kako da spava kada je potreban ocu.
Kaspijsko more je na vie od sto pedeset hiljada kilometara zapadno od te siromane
varoice. Delaudin nikada nije putovao ovako daleko i ne moe da zamisli zemlje i ljude s
druge strane. No, morae negde da se sakrije od Mongola koji, oigledno, ne odustaju od svoje
potere. Njemu i njegovoj brai je oajniki potrebno da odmaknu svojim goniima, ali kako?
Trojicu je ostavio skrivenu pod liem kako bi Mongoli projahali pored njih. Ukoliko preive, na
zimu e im zasigurno dovesti pomo. ah i njegovi sinovi se trzaju na svaki uanj i s lica im je
odavno nestao osmeh dok bee pred neprijateljem koji nee odustati dok ih sve ne istrebi.
ah Aladin Muhamed se iscrpljeno zavaljuje u slamaricu. Njegovi sinovi spavaju u prljavoj
tali, ali i to je bolje od gole zemlje na kojoj ve mesecima uljaju lea. Delaudin primeuje

kako se dah njegovog oca smiruje, proklinjui u sebi starevu bolest. ini se da svakoga dana
putuju sve krae, to se ne moe rei za uporne Mongole.
Kada njegov otac ponovo utone u san, Delaudin razmilja o oskudnom ivotu kakav ve
mesecima vode. Konji su im potrebni za sluaj proboja ali ukoliko ih prodaju ili ubiju i uu u
grad kao obini putnici, kolike su anse da ih Mongoli nau? U tom sluaju su samo ljudi,
uprkos avolskim vetinama svojih gonia. Prisea se kako je aha nagovarao da svrate u drevni
grad robova, Almaan, ali starac nije hteo ni da uje za skrivanje meu prosjacima. Uvredila ga
je i sama ideja. Zaista, teko da bi spreio svog oca da razotkrije svoj identitet gradskim ocima
koji sa zidina brane svoj grad od Mongola.
Jedini izlaz je smrt, zakljuuje Delaudin. Vojska koja ih juri uliva strah u ceo arapski
narod, a neki gradovi su ak spremni da rtvuju svoje stanovnike za aha i njegove sinove.
Onoga asa kada Mongoli opkole grad, Delaudin zna da e ah biti predat ili ubijen u snu.
Nema drugog izbora. Delaudin zuri kroz tamu u oveka koji mu celog ivota izdaje zapovesti.
Teko je prihvatiti injenicu da ah vie nije sposoban da rasuuje. lako je Delaudin najstariji
sin, nije spreman da podnese toliku gorinu.
Ostaemo ovde, oe, apue on. Sakriemo se u gradu. Imamo dovoljno novca da
ivimo skromno dok ne povrati snagu. Mongoli e nas mimoii. Alah e ih oslepeti. Ako se
slae, pustiemo ih da prou.
ah ne uje ove rei u delirijumu groznice koja mu guta plua, pretei da ga uskoro
proguta celog.

21

U predgrau Nura, Dingis koraa sa svojim enama i braom za kamiljim zapregama. Zimi su
dani kratki, ali vetar jedva da ih rashlauje. Za one koji su jo u detinjstvu upoznali sneg i led,
ovo lii na proleni dan. Kanove misli su bistre i spokojne prvi put u proteklih nekoliko meseci.
S ponosom posmatra kako mali Toluj upravlja ivotinjama. Njegov najmlai sin je napunio
etrnaest, ali svadbeni obred e biti obavljen na zahtev devojinog oca. Dve godine je starija od
njega i ve drugi put nosi njegovo dete, iako i dalje doji prvo. Borte je ta koja je ukazala
Dingisu da treba da organizuje svadbu pre nego to neki od devojinih roaka objavi krvnu
osvetu kanovom sinu.
Mladoj nevesti se stomak uveliko ocrtava ispod nonje, uprkos pokuajima njene porodice
da ga sakriju irokom haljinom. O njihovom prvencu se verovatno brine njena majka, zakljuuje
Dingis. Toluj i njegova ena, Sorhatani, deluju opinjeni jedno drugim, mada prilino nemarni
prema plemenskim zakonima. Nije neuobiajeno da mlada devojka zatrudni pre braka, iako
Sorhatani pokazuje neobinu elju da vee Toluja za sebe, i to bez oevog znanja. tavie,
nedavno je dola kod Borte sa molbom da Dingis da ime njihovom prvencu. Kan se oduvek
divio toj vrsti smelosti i uopte nije imao zamerku na Tolujev izbor. Svom unuku je nadenuo ime
Monge, to znai vean, u zalog onima koji e nastaviti njegovu lozu. Dok koraa u svadbenoj
povorci, Dingis razmilja o tome da svu decu proglasi zakonitom, bez obzira na to da li su
roena u braku ili van njega. Tako e ih potedeti problema u budunosti.
Kad sam ja bio mali, zamiljeno e Dingis, mladii su danima putovali u drugo pleme
po svoju nevestu.
Kasar podsmeljivo frke.
Brate, imam etiri ene. Da sam po svaku iao u drugo pleme, nikad se ne bih oenio.
Pazi da ti ne bude malo, aljivo e Borte, pokazujui prstom na akahaj i izazivajui
njen veseli smeh.
Dingis se smei svojoj prvoj eni. Uprkos godinama, ostala je vitka i vrsta, s licem i
rukama preplanulim od sunca. Bleda koa akahaj je takoe poprimila zlatastu nijansu tokom
vrelih meseci, i obe ene pucaju od zdravlja. Zadovoljan je to su njegove ene nale zajedniki
jezik, iako ih je na to naterala ratna muka. Sad vie ne mora da motri hoe li neka od njih da
plane svaki put kada se nae u blizini one druge. Zavladala je neka vrsta primirja.
Narod mora da se podmladi, Borte, uzvraa Kasar kroz smeak, terajui Borte i akahaj
da zakolutaju oima. Kasar je dosad napravio sedamnaestoro dece, od kojih je etrnaest
preivelo. Osim Temuga, sva Dingisova braa su dala svoj doprinos poveavanju mongolskog
prirataja. Temug se takoe oenio, ali i dalje nema dece. Umesto toga, vreme posveuje svom
najmlaem bratu koji mu pomae u dravnim poslovima. Dingis okree glavu da ga pogleda, ali
ga Temug ne primeuje, zagledan u Toluja koji u tom trenutku silazi sa zaprege. Dingis prvi put
osea toplinu prema svom najmlaem bratu. Temug je stvorio svoje malo carstvo unutar nacije,
uposlivi osam mukaraca i ena koje je prethodno nauio da itaju i piu. Dingis je
prezadovoljan to njegov brat samostalno reava problem meu porodicama. Za razliku od
ratnikog mara svoje brae, Temug se kree kratkim, brzim korakom i kosa mu je vezana na
kineski nain. Kupa se mnogo ee nego ostali i Dingis u njegovom drutvu uvek osea miris
cvetnog ulja kojim ovaj mae svoje telo. U jednom periodu ga se zbog toga ak i stideo, ali
Temug je ostao dosledan svojim idejama i plemena su s vremenom prihvatila njegov autoritet.
Nevestina porodica je zapadno od Nura napravila svoj mali logor, podigavi atore u
tradicionalnom stilu. Dingis primeuje da Toluj malo okleva kada ga presretnu naoruani
nevestini roaci. Zlatno-plava odora njegovog sina primetna je i iz velike daljine.

Dingis se osmehuje ovom obrednom plesu nevestine brae. Kao da su nesvesni silnog
naroda koji je doao da prisustvuje sjedinjenju dvoje mladih. Toluj se duboko naklanja ocu svoje
budue ene, to izaziva blago iznenaenje na Dingisovom licu. Ipak je on sin velikog kana.
Sorhatani je ve majka i teko da bi njen otac osudio ukoliko mu Toluj otvoreno ne pokae
potovanje.
Dingis uzdie i gleda u Borte koja je tako puna razumevanja. Toluj je dobar sin, iako mu
pomalo nedostaje oeve vatre. Moda je to zbog toga to je rastao u senci svoje starije brae,
oija i agataja. Dingis skree pogled udesno, gde dva mladia koraaju sa Ogedajem.
Njegovi najstariji sinovi su jo u zavadi, ali sada nije trenutak da se time optereuje.
Nevestin otac konano poputa, pozivajui Toluja u njegov ator da pozdravi svoju buduu
enu. Dingis i njegove ene prilaze porodici okupljenoj oko amana koji blagosilja zemlju,
bacajui kapljice crnog airaga u vazduh za duhove uvare.
Toluj je dobar sin, zakljuuje Kaijun, pljeskajui svog brata i Borte po leima. Sigurno
ste ponosni na njega.
Ja jesam, priznaje Dingis. Ali sumnjam da je dobar voa. Previe je mek da bi u
akama drao ljudske ivote.
Jo je mlad, podsea ga Borte, odmahujui glavom. I nije proiveo ono to si ti.
Moda bi trebalo. Da sam ostavio svoje sinove u ravnici, da sami prezime zimu, umesto
to sam ih doveo ovde, moda bi svi postali kanovi. Na sebi osea oijevi i agatajev pogled,
ali se pravi da to ne primeuje.
Bie, bie, tei ga Kasar. Videe. Osvojenim zemljama treba neko da vlada. Daj mu jo
par godina i postavi ga za aha jednog od ovih pustinjskih carstava. Ostavi mu jedan tuman i
bie ponosan na njega. U to sam siguran.
Dingis klima glavom, zadovoljan ovim komplimentom. Meutim, Kasarove rei skreu
panju i Temugu.
To je odlina ideja, zakljuuje Temug. U kineskim zemljama neke gradove nismo uspeli
da osvojimo iz prvog puta. Jednostavno su odolevali naim napadima. Ovde je isti sluaj. Ne
moemo da oekujemo da e posle prvog napada biti nai.
Dingisu se ne svia to Temug govori kao da je i sam uestvovao u tim napadima, ali
odluuje da to preuti. Njegov najmlai sin se danas eni.
Zapovedi mi, i postaviu najbolje ljude u svakom gradu koji osvojimo od tog nestalog
aha. Neka vladaju u tvoje ime. Za deset do dvadeset godina, imae carstvo veliine Kine i
Sunga zajedno.
Dingis se sea svog razgovora sa voom podzemlja u dalekom kineskom gradu Baotuu,
pre mnogo godina. I on mu je predloio neto slino, ali za njega je to tada bilo neprihvatljivo.
Zato bi ovek eleo da vlada gradom kada ima itava prostranstva nepreglednih ravnica? Ipak,
ova ideja ga intrigira, dovoljno da ne prezre bratove rei.
Nevestina porodica ne moe da prehrani sav okupljeni narod, zato je Temug jo ranije
naredio da se sve pei u logoru potpale za potrebe svadbene gozbe. Veliki platneni podmetai su
poreani po pranjavoj zemlji i Dingis zauzima svoje mesto, zajedno sa svojom braom,
prihvatajui meinu airaga. Oko njih, raspoloenje je veselo i raspevano. Svi slave venanje
kanovog sina. Povrh toga, grad Nur je opkoljen pre samo dva dana, ulivajui Dingisu dodatno
samopouzdanje nakon viemesenog ratovanja. Unitenje Otrara nije umanjilo njegov bes.
Naprotiv, razbuktalo ga je. ah je i dalje iv i kanova elja za osvetom ne jenjava. Granica je
prekoraena u napadu na nezatiene ene i decu, i zbog toga je Dingis u odsustvu aha
presudio svim njegovim ljudima.
Ne svia mi se ta ideja, Temug, naposletku kae on. Lice njegovog brata se mrti i pre
nego to Dingis nastavi. Ali ne zabranjujem je. Neu da nam se ti Arapi iunjaju iza lea kada
ih budemo prolazili. Ako i preive, ivee kao robovi. Svojski se trudi da obuzda bes koji preti
da izbije na povrinu. Vladanje gradom e moda biti dobra nagrada za stare ratnike. Za nekog
kao to je Arslan to bi bilo pravo osveenje.
Poslau izviae po njega, brzo predlae Temug.

Dingis se mrti. Nije mislio konkretno na Arslana, iako mu starac nedostaje i najednom ne
vidi razlog da se pobuni.
U redu, brate. Ali poalji i po en Jia u Baotuu, ako je i dalje iv.
Tog zloinca?, udi se Temug. Nisam planirao da dam vlast ba svakome. Baotu je ve
njegov, brate. Mogu da imenujem bar deset drugih ljudi koji su dorasli tom zadatku.
Dingis nestrpljivo odmahuje rukom. Ne eli da se uvlai u diskusiju koja bi mu samo
pokvarila raspoloenje.
On je upuen u takve stvari, Temug. U tome je njegova vrednost. Ponudi mu zlato i vlast.
Ko zna, moda e da nas odbije. Moram li da ti ponavljam?
Naravno da ne, pomirljivo e Temug. Predugo smo u ratu, teko je pretpostaviti ta je
sledee, ali...
Ti nisi predugo u ratu, ispravlja ga Kasar, uz aljivo bockanje laktom. Ti vreme provodi
u voenju knjiga ili u biranju svojih slukinja za kana.
Temug naglo rumeni i verovatno bi mu odgovorio da Dingis ne podigne ruku, umirujui
obojicu.
Ne danas, uzvikuje, ibajui pogledom jednog pa drugog.
Dingis naglo ustaje kad primeti izviae koja mu tre u susret. Koju god vest da nose,
oigledno i dalje znaju samo oni, jer mnogi svatovi s negodovanjem zure u pridolice. ak i psi
oko trpeze usplahireno laju.
ta je?, pita Dingis. Ukoliko neki od njih zapodene tuu na venanju njegovog sina,
naredie da mu odseku prste.
Ljudi dolaze iz grada, gospodaru, raportira jedan uz duboki naklon.
Bez ijedne rei, Dingis, Kaijun i Kasar poinju da se probijaju kroz masu, marirajui
prema gradu. Iako su bez konja, po navici su dobro naoruani. Nikad se ne zna kada e ustrebati
otro seivo.
Mukarci i ene koji dolaze iz Nura ne deluju pretee. Dingis radoznalo posmatra kako
grupica od ezdeset koraa prema svadbenoj trpezi. Na sebi imaju odeu jarkih boja, kao da su se
uputili na slavlje, i ini se da ne nose oruje.
Svatovi naglo ute, bacajui upitne poglede prema kanu, spremni da posegnu za maem
ako zatreba. Kada se grupa Arapa dovoljno priblii, na putu im se ispreuje nekoliko svirepih
veterana, onih koje je Dingis pozvao iz dubokog potovanja. Sam pogled na takve ratnike uliva
strah, ali jedan od pridolica uzvikuje neto na svom jeziku, oigledno smirujui ostalima
ustreptale ivce.
Kada sasvim priu, Dingis prepoznaje neke od gradskih otaca koji su mu predali grad i
poziva Temuga da mu prevodi.
Njegov brat strpljivo slua gradonaelnika Nura, zatim klima glavom pre nego to
progovori.
Doneli su poklone za kanovog sina na dan njegovog venanja, kae Temug.
Dingis stenje, odolevajui elji da ih poalje tamo odakle su doli. Naposletku poputa,
moda ba zbog razgovora koji je do maloas vodio. Naravno, neprijatelje treba unititi, ali ovi
su ga priznali i zasad ne ine nita sumnjivo. Svestan da vojska ulogorena oko grada takoe
ubrzava mirovne pregovore, kan naposletku odobravajue klima glavom.
Kai im da su dobrodoli, ali samo danas, sveano kae. Poklone mogu da predaju
Toluju po zavretku slavlja.
Temug teno prevodi ove rei i grupa se s vidnim olakanjem pridruuje Mongolima za
svadbenom trpezom, prihvatajui aj i airag.
Dingis zaboravlja na njih kad ugleda malog Toluja kako izlazi iz tazbinskog atora i
osmehuje se okupljenima. Popio je aj sa porodicom i sada je zvanino prihvaen. Dok vodi
Sorhatani za ruku, njen napupeli stomak se ocrtava uprkos irokoj svadbenoj odedi, ali to niko
ne komentarie. aman Koku je spreman da nebeskom ocu i majci zemlji posveti sjedinjenje
mladenaca, traei blagoslov za zdravu decu i obilje hrane njihove nove porodice.
Kad aman zapone venani obred, akahaj skree pogled i Borte je blago hvata za ruku.

Ne mogu da ga gledam a da ne pomislim na sirotu Temulun, mrmlja akahaj.


Na spomen sestrinog imena, Dingisovo raspoloenje se istog asa mrai. Celog ivota je
okruen smru, ali gubitak sestre je najtee podneo. Njegova majka nije htela da napusti osamu
ak ni zbog venanja svog unuka. Samo zbog toga, arapski gradovi e oplakati dan kada su
prezreli njegov narod i naterali ga da doe u njihovu zemlju.
Ovo je dan za nove poetke, opominje Dingis svoje ene. Neemo spominjati smrt.
Koku izvodi svoj raspevani ples na povetarcu koji svatovima sui znoj. Nevesta i njena
porodica stoje mirno, pognutih glava. Samo mladi Toluj pristupa svom prvom zadatku budueg
mua. Dingis hladno posmatra kako mladoenja podie ator od drveta i debelog platna. Nimalo
lak posao za jedan par ruku, ali kanov sin ga obavlja veto i brzo.
Osvetiu Temulun i sve ostale, apatom dodaje Dingis.
akahaj die pogled ka njemu i klima glavom.
Ali to je nee vratiti meu ive, tiho uzvraa.
Dingis slee ramenima.
Ne inim to samo zbog nje. Patnja mojih neprijatelja e biti hrana za duhove. Kad
ostarim, seau se suza koje su lili i bie mi lake.
Svadbeno raspoloenje je odavno iilelo i Dingis nestrpljivo eka da nevestin otac
pripomogne Toluju u podizanju sredinjeg atorskog stuba, belog i novog. Kada zavre posao,
njegov sin otvara svee ofarbana vrata i uvodi Sorhatani u njihov novi dom. Po obiaju,
mladenci bi trebalo da svoj brak zapeate u prvoj branoj noi ali, po svemu sudei, ovi su to ve
uinili. Dingis se nevoljno pita kako e njegov sin izvesti ritual pokazivanja okrvavljenih
arava, kao dokaz da je njegova nevesta u zajednicu ula nevina. Iskreno se nada da Toluj nee
toliko drati do obiaja.
Dingis sputa meinu airaga i ustaje, briui mrvice hrane sa svoje dolame. akahaj mu je
donekle pokvarila dan, ali to je ionako samo kap u moru krvavih poslova koji ga tek ekaju.
Kroz glavu mu se vrzmaju planovi i strategije osvajanja novih gradova i pokoravanje svih onih
koji budu pruali otpor.
Njegovi najblii kao da slute promenu u njemu. Vie to nije brini otac nego veliki kan od
ijeg mirnog pogleda ostali zaziru.
Dingis gleda oko sebe u one koji i dalje jedu i piju za trpezom, uivajui u retkoj prilici
oputenosti i topline. Iz nekog razloga, njihova bahatost ga ljuti.
Kaijune, vrati ratnike u logor, iznenada kae. Neka istope zimsko salo dugim jahanjem
i streliarstvom. Njegov brat kratko povija glavu i udaljava se, izvikujui zapovesti.
Dingis duboko udie i protee ramena. Posle Otrara, ahov grad Buhara je pao skoro bez
ijedne ispaljene strele. Ceo arapski garnizon od deset hiljada ljudi je dezertirao i jo se krije po
okolnim brdima.
Dingis coke jezikom, skreui oijevu panju.
Povedi svoj tuman u brda. Nai arapski garnizon i uniti ga.
Kad oi otperja na zapovest, Dingis osea blago olakanje. ah je daleko na istoku,
zajedno sa Cubodajem i ebeom. ak i kada bi se vratio i ponovo napao, njegovo carstvo e biti
pretvoreno u prah i pepeo.
Temug? Neka tvoji izviai odjau u Samarkand i saznaju sve to mogu. Ja u predvoditi
napad, im se agataj i oi vrate. Sravniemo im taj dragoceni grad sa zemljom.
Delaudin stoji leima okrenut prema vratima, u sobi koju su iznajmili u Hudaju, sklonivi se od
buke oblinjeg bazara. Nimalo mu se ne svia ova zabit na rubu velike pustinje koju su napustili
ak i zmije i korpije. Telom mu prolazi drhtaj pri pomisli na lokalne prosjake. Viao ih je i pre,
naravno, u velikim gradovima kao to su Samarkand i Buhara. Oni su poput pacova, ali nikada
nije morao s njima da dolazi u kontakt, niti je doiveo da ga svojim gubavim rukama vuku za
odeu. Nije se zaustavljao da im udeli kovanicu, podnosei njihove sone kletve. Nekada je imao
vlast da naredi njihovo pogubljenje zbog obine uvrede a sada ivi skoro u istom blatu sa njima.

Delaudin se trza kad zauje kucanje tik iznad svoje glave. Oajniki gleda po skuenoj
sobi, ali njegov otac lei u susednoj sobi, a braa su otila da kupe hranu za veeru. Delaudin
nervozno brie znoj sa lica i otvara vrata.
Na pragu stoji vlasnik kue, pokuavajui da osmotri unutranjost sobe, kao da se unutra
krije jo nekoliko neprijavljenih stanara. Delaudin se uspravlja, zaklanjajui mu vidik.
ta hoe?, nabusito ga pita.
Gazdi ne prija ovaj ton mladog stanara.
Podne je, mome. Doao sam po pare.
Delaudin ljutito klima glavom, trudei se da ne udie njegov smrdljivi dah. Za razliku od
mesenog, dnevno plaanje stanarine se smatra najviim vidom nepoverenja. Stranci oigledno
retko zalaze u grad, naroito otkad su Mongoli poeli da osvajaju zemlju. Ipak, princ nije
navikao da ga smatraju prevarantom koji bi utekao preko noi.
Delaudinova vreica za pojasom je prazna i prinuen je da ode do stola na drugom kraju
sobe. Tamo pronalazi nekoliko novia, izbrojanih prethodne noi. S njima e preiveti jo
nedelju dana, ionako mu je otac i dalje previe slab da bi putovao. Dok broji novac, Delaudin
uje kako radoznali gazda ulazi unutra.
Evo, kae, sputajui mu kovanice na dlan. Rado bi ga isterao napolje, ali ovom se
oigledno ne uri. Delaudin je svestan da ovako oronule sobe moe da izdaje samo ovek koji
ne poznaje manire. Stoga se i sam trudi da deluje skromno, dok ga gazda odmerava od glave do
pete, zveckajui noviima u aci.
Otac ti je i dalje bolestan?
Delaudin se premeta blie vratima oeve sobe, ne elei da ovaj i tamo ue bez pitanja.
Znam dobrog lekara, nastavlja gazda. Nije skup, ali se kolovao u Buhari pre nego to
se s porodicom vratio ovde. Ako ima da plati...
Delaudin opet gleda u omanju gomilicu kovanica na stolu. U svom skrivenom
unutranjem depu uva rubin veliine graka. Njim bi mogao da kupi kuu u kojoj trenutno ivi,
ali ni na koji nain ne eli da skrene panju na svoju porodicu. Njihova bezbednost se temelji na
anonimnosti.
Kroz zatvorena vrata uje itavo disanje svog oca i donosi odluku.
Mogu da platim. Ali pre toga moram kod juvelira. Onog koji otkupljuje drago kamenje.
Takvih bar ima dosta. Ako smem da pitam, koju vrstu dragulja prodaje?
Za trenutak, Delaudin ne shvata ta ga ovaj pita, a onda naglo rumeni od besa.
Nije ukraden! Nasledio sam ga od majke. Treba mi poten ovek koji e mi ponuditi
dobru cenu.
Gazda sputa glavu, postien svojom loom procenom.
Izvini, mome. I sm sam proao kroz nematinu. Preporuujem ti Abuda. Na bazaru dri
crvenu tezgu. On trguje zlatom i vrednostima svake vrste. Kai mu da te poslao njegov zet i dae
ti dobru cenu.
U redu. Onda zovi doktora, nastavlja Delaudin. Neka doe ve veeras.
Pokuau. Vrlo je zauzet, jer u Hudaju nema mnogo obrazovanih ljudi.
Delaudin nije navikao na cenkanje, a kamoli na podmiivanje. Tek kada gazda kue
zadri pogled na gomilici kovanica na stolu, on shvata ta od njega oekuje. Jednim pokretom
ruke skuplja novac sa stola i s visine mu sputa na dlan, izbegavajui neposredan dodir s njim.
Kazau mu da je ovo usluga za mene, sa kezom uzvraa gazda. Doi e u sumrak.
Odlino. Sad idi, nareuje Delaudin jer ga strpljenje izdaje. Ovo nije njegov svet. Pre
nego to se zamomio, jedva da je znao za ta slui novac. Kasnije ga je koristio samo za
kockanje sa oevim zapovednicima. U ovim transakcijama se osea nekako uprljano, kao da se
uputa u neku vrstu intimnih odnosa. Kada se vrata za gazdom zatvore, iz grudi mu se otima
uzdah oajnika.

22

Juvelir Abud odmerava oveka pred sobom sa istim arom kao i rubin koji je ovaj doneo.
Sumnjiv mu je, ali njegov zet ima nos za zaradu, ba kao i sam Abud.
ovek koji tvrdi da je trgovev sin zapravo nema nimalo smisla za trgovinu. Nain na koji
je razgledao tezge dok je prilazio Abudovoj radnji vie je nego laiki. Kao da nikad pre nije bio
na bazaru. A tek njegovo nadmeno dranje od kojeg se Abudu diu dlaice na vratu. Stari juvelir
ve etrdeset godina trguje u tri velika grada i ima vrlo izotrena ula. Pre svega, ovek u
njegovoj radnji ima ruke ogrubele od sablje i vie podsea na vojnika nego na trgovca, oekujui
da mu se svi sklanjaju s puta. Abud je zabavljeno posmatrao kako se mladi u tom pokuaju
sapleo nasred pijace i oborio tezgu sa kokokama. Da nije bilo sablje o njegovom pojasu,
verovatno bi usledila prepirka i tua.
Uzgred, sablja je najfinije izrade. Abud izgara od elje da je dodirne i ostaje mu samo da se
pita kako neko moe biti toliko glup da takvu dragocenost eta po bazaru. Sudei po rezbariji na
srebrnom balaku, sablja vredi vie od rubina koji je ovaj stranac spustio na njegovu spoljnu
tezgu. Abud je dragi kamen odmah pokrio dlanom i pokazao mu rukom da ue unutra, pre nego
to obojica stradaju. U Hudaju je ivot jeftin i zbog takve sablje bi uline bande rizikovale i
napad noevima. Hranili bi svoje porodice najmanje godinu dana, samo kada bi je prodali
pravom oveku. Postoji mogunost da mu ovaj udak do kraja dana na prodaju ponudi i sablju,
verovatno ve umrljanu krvlju.
Naravno, nijedna od ovih misli se ne vidi na njegovom licu dok uvodi Delaudina u zadnji
deo svoje male radnje. Tamo se nalazi radni sto, daleko od unezverenih pogleda pijanih
prodavaca. Rukom pokazuje Delaudinu na stolicu i seda preko puta njega, podiui rubin ka
plamiku svee, traei na njemu i najmanju nepravilnost pre nego to ga izmeri na mesinganoj
vagi.
Je li ukraden? Verovatno ne! Lopov ga ne bi tako olako izvadio. Ovaj ovek je vlasnik
rubina, zasigurno, ali to Abudu daje nov razlog za strepnju. Svestan je da njegov uspeh lei
upravo u sposobnosti da proita oaj u onima koji donose dragocenosti na prodaju. Ve mu je
reeno da ovom mladiu treba lekar. Oigledno sumnja da e za dragulj dobiti punu cenu, iako
ga je u ruci drao kao da e se opei. Previe toga je pogreno u vezi s njim i njegovim rubinom.
Abud govori sebi ga odmah otpremi iz radnje, i sigurno bi to uinio da je rubin bar malo
nesavren. Ali nije.
Ovakav dragulj ne mogu da prodam u Hudaju, priznaje juvelir. ao mi je.
Delaudin zbunjeno trepe. Da li ga to starac odbija?
Ne razumem, uspeva da promrmlja.
Abud nemono iri ruke.
Prvenstveno se bavim izradom nakita od zlata. Hudaj je slabo trite za drago kamenje i
niko ne moe da mi ponudi vie nego to mogu ja tebi. Poslau dragulj karavanom u Buharu,
Samarkand, Ahabad ili Maad, na jugu. Dok govori, vrti ga s dva prsta kao da je obina
triarija. Moda bi se u Kabulu naao neki kupac, ali ne isplati mi se da putujem tako daleko.
Stvarno mi je ao ali ne mogu da ga otkupim.
Delaudin je na ivici oaja. Nikada se u ivotu ni za ta nije cenjkao. Nije toliko lud a da
ne prepozna kako se matori juvelir poigrava s njim, ali nema ideju ta jo da mu ponudi. U naletu
besa pomilja da zgrabi rubin i pobegne odatle. Samo ga pomisao na bolesnog oca zadrava na
stolici. Abud ga paljivo posmatra, skrivajui zadovoljstvo usled mladievih neskrivenih
emocija, ne odolevi porivu da odgurne rubin preko stola, kao da je sastanak zavren.

Jesi li za aj?, predlae Abud. Ne volim da odbijam muteriju a da joj ne ponudim bar
osveenje.
Moram ovo da prodam, priznaje Delaudin. Moe li da mi preporui nekog drugog ko
bi ga kupio ve veeras?
Naruiu aj, odgovara Abud, izbegavajui odgovor na pitanje. Pri tom ignorie glasi
koji ponavlja u njegovoj glavi: Moram ovo da prodam! Eh kada bi mu Alah poslao jo par
naivina kao to je ova i starost bi proveo u raskonoj palati.
Kada njegov sluga ue sa srebrnim ajnikom, Abudu ne promie kako mladi proverava
koliko je sunce palo na nebu. Njegova naivnost je skoro zarazna.
U nevolji si, prijatelju, primeuje Abud. A ja ne volim da iskoriavam ljude u nevolji,
razume? Ugled mi je sve.
Razumem, naravno, uzvraa Delaudin. Dok pijucka aromatian aj, pita se ta da ini.
Stari juvelir se naginje preko stola i tape ga po ruci kao da su stari prijatelji.
Zet mi je rekao da ti je otac veoma bolestan. Zar da odbijem dobrog sina? Nikada! Dau ti
dobru cenu za dragulj. Imae dovoljno za doktora. A ako zadrim rubin, moda pronaem kupca
u narednim godinama. Moj posao nije samo zgrtanje brze zarade. Ponekad moram da mislim i na
svoju duu. Abud teatralno uzdie. Poslednja sentimentalnost je bila malo preterana, ali mladi
ve oduevljeno klima glavom.
Veoma si ljubazan, kae Delaudin s vidnim olakanjem.
Sve nas eka boji sud, zar ne?, pobono e Abud. A u zadnje vreme, otkad se uka o
ratu, moja radnja ne donosi nikakvu zaradu. Zastaje, primetivi gr na mladievom licu.
Nekog si izgubio, mome? Alah daje i uzima. Preostaje nam samo da trpimo ovaj ivot.
Ne, nisam, brzo odgovara Delaudin. Ali uo sam za velike bitke na istoku.
Teka su ovo vremena. Trnci upozorenja obuzimaju Abuda i za trenutak se dvoumi da li
da otpremi mladia. A onda mu pogled opet pada na svetlucavi rubin.
Prijatelju, moja ponuda je etiri zlatnika. To je manje i od polovine vrednosti ovog
dragulja, ali pokrie ti lekarske trokove. Vie ne mogu da ti dam.
Abud se otri za cenkanje, ali na njegovo zaprepaenje mladi ustaje i prua mu ruku.
U redu. Dobar si ovek.
Abud takoe ustaje, skrivajui tako zbunjenost. Prihvata ispruenu ruku, ne verujui svojoj
srei. Dobie kamen koji vredi bar pet puta vie!
Dok broji etiri zlatnika, Abud krije svoje oduevljenje najbolje to moe. Sablja se
presijava u polumraku i on s naporom odvaja pogled od nje. Ovoj budali ipak duguje jedan
mudar savet.
Mladiu, dau ti komad platna da umota tu sablju. Bazar vrvi od lopova. Verovatno su
ve spazili da si tu. Ako ima prijatelje ovde, dozvoli da poaljem po njih da te otprate do kue.
Delaudin nesigurno klima glavom.
Ljubazno od tebe. Tako neto nisam oekivao na ovakvom mestu.
Abud se kikoe.
Imam i ja sinove. Moliu se za brz oporavak tvog oca.
Tek po zalasku sunca Abudov sluga dovodi trojicu iz kue njegovog zeta. Nadmeni su i
udni poput ovog sa rubinom i Abud se bavi milju da postavi strau oko njihove kue. Ukoliko
imaju jo rubina na prodaju, ne bi valjalo da ih se doepaju gradske bitange. U stanju su da oderu
kou s naivina kao to je ovaj. Da, bilo bi dobro upozoriti ih na to. Neto u vezi sa ova etiri
mladia mu govori da nevolje nisu daleko.
Delaudin ushieno koraa u drutvu svoje brae. Sunce je zalo i doktor bi trebalo da
stigne svaki as. Zlato od prodatog rubina ga toliko opija, da isprva ne primeuje nervozu kod
svoje brae. Dok hodaju ulicom, lica su im dovoljno gruba da odbiju par mravih dripaca koji se
muvaju oko Abudove radnje, drsko zurei u njih. Kada se priblie kui u kojoj ive, Delaudin
konano primeuje napetost svoje brae.
ta se desilo?, pita ih.
Ovi razmenjuju poglede.

Mongoli, brate. Videli smo ih na pijaci. Stigli su.


Lekar sputa svoje duge prste na ahov stomak, napipavajui organe pod nabreklom koom.
Delaudin s gaenjem posmatra oevu smeuranu kou koja mu besprizorno visi sa kostiju. Ne
sea se kada je njegov otac bio ovako nemoan i ranjiv. Doktor deluje profesionalno hladno, ali
Delaudin je navikao na dvorske lekare. Svaki od njih je izgradio reputaciju pre nego to ga je
ah uposlio. Delaudin neujno uzdie. Po svemu sudei, ovaj ovek je arlatan.
Lekar dugo ispipava ahovo telo, zagledajui mu lice i oslukujui mu itav dah.
Delaudinov otac je budan ali su mu beonjae neobino ute na bledom licu. Delaudinu
preostaje samo da posmatra kako mu lekar potee obraze nadole i mrmlja neto sebi u bradu.
Nakon toga nareuje slugi da prokuva vodu u koju ubacuje neko bilje. Delaudin mu s
olakanjem preputa brigu o ocu i prvi put se ne osea krajnje bespomono.
Po zavrenom pregledu, doktor ustaje.
Jetra mu je slaba, objanjava on Delaudinu. To jo i mogu da zaleim, ali plua su mu
u tekom stanju.
Delaudin mu ne prebacuje da bi i najvei laik to mogao da zakljui. Ali ovog plaa u zlatu
i hvata se za svaku njegovu re. Doktor ga hvata za nadlakticu i vodi do pei na kojoj se bilje
krka u vodi.
Stavite ga da sedi i prebacite mu platno preko glave. Ove biljke imaju jak miris koji e mu
olakati disanje.
Delaudin svojoj brai daje znak glavom da pridignu oca. itanje u ahovom dahu se
pojaava.
Koliko brzo e delovati?, pita Delaudin.
Doktor vrti glavom.
Ne tako brzo, mladiu. Tvoj otac je teko bolestan. Mora da se pari vrelom vodom triput
na dan. Hranite ga goveom supom da povrati snagu i neka pije to vie tenosti. Za nedelju
dana u se vratiti da proverim je li mu bolje.
Delaudin se trza pri pomisli na jo nedelju dana boravka u ovom umezu. Hoe li
Mongoli dotad proi dalje? Verovatno hoe. Bogu se zahvaljuje to je imao toliko mudrosti da se
sakrije ba u ovom gradu. Osim ako ga Mongoli ne sravne sa zemljom, Hudaj e im posluiti kao
dovoljno bezbedno sklonite.
Poduprt jastucima i ebadima, ah uspeva da odri sedei poloaj. Delaudin posmatra
kako mu preko glave prebacuju pokriva, ne bi li se pod njim zadralo to vie toplote i pare.
Pomou metalnih maica, doktorov pomonik podie vreli sud sa pei i postavlja ga ispred aha.
Starevo krkljanje postaje prigueno kada mu sinovi vrate pokriva na glavu. Zapahnut
vrelinom, ah dvaput kalje a onda se stiava, udiui blagotvornu paru.
Lekar mu neko vreme oslukuje dah, zadovoljno klimajui glavom.
Ostaviu vam bilja za nekoliko dana. Posle toga morate sami da ga kupujete. Zastaje da
se osmehne i pojasni. Traite iule i muskatni orah. Na pijaci ne znaju latinske nazive. A za
jetru mu dajte aj od gujine trave s malo meda.
Hvala vam, uzvraa Delaudin, trudei se da sakrije olakanje kada doktor konano
krene ka vratima, iako to ovaj nasluuje.
I ne brinite za svog oca. Star je, ali je jak. Mesec dana odmora bie dovoljno da opet bude
onaj stari. Vidim, nemate svoju pe?
Delaudin odmahuje glavom. Njegova braa su navikla da kupuju gotova jela koja se
pakuju dok su jo vrua.
Onda u vam ostaviti ovu, nabavite samo ugalj.
Delaudin s potovanjem povija glavu, gledajui krajikom oka kako lekar skuplja svoje
instrumente i sipa lekovito bilje u ve izmerene papirnate kesice koje zapeauje voskom.
Njegov sluga prua Delaudinu otvoreni dlan, podseajui ga na plaanje. Ovaj iz depa vadi
etiri zlatnika i sputa ih deaku u ake, primetivi kako sijaju na njegovom tamnom dlanu.

Po zavretku razmene, doktor se uspravlja, vidno zadovoljan.


Odlino. inite kako sam vam rekao i sve e biti dobro. Inalah. Rekavi to, izlazi
napolje na jarko sunce, ostavljajui sinove sa svojim ocem.
Nemamo vie zlata, najednom kae Delaudinov najmlai brat. Od ega emo da
kupimo bilje i ugalj?
Delaudin pravi grimasu pri pomisli na pijacu, ali tamo je danas stekao jednog prijatelja.
Jo ima nekoliko manjih rubina, koji nee potrajati ako nastavi da ih prodaje ovom brzinom.
Ipak, on i njegova braa su bezbedna. Za mesec dana, Mongoli e sigurno otii, a njegov otac e
dovoljno ojaati da podnese putovanje na istok. Samo da se doepaju carskog garnizona i
mongolskom kanu e dani biti odbrojani. Daleko na jugu ivi mnotvo muslimana koji e krenuti
u rat pod ahovim barjakom. Delaudin se u sebi moli kad njegov otac pone ponovo da
kaljuca, lica zajapurenog od vrue pare. Doiveo je previe uvreda i uskoro e ih naplatiti.
Do zalaska sunca, jo dva oveka svraaju u Abudovu radnju. Stari juvelir je navikao da na kraju
radnog dana proeta do gradske damije i zahvali bogu na svemu. Dok poslednji zraci sunca
kupaju bazar utom bojom, gradom odjekuje pesma sa minareta. Kad otpremi i poslednju
muteriju, Abud mu u ruku sputa novi kao nagradu za dobijenu vest. Udubljen u misli, Abud
pere ruke nad lavorom, pripremajui se za veernju molitvu. Ovaj jednostavan ritual mu
omoguava da razmisli o onome to je upravo saznao. Mongoli su poeli da se raspituju. Abud je
zadovoljan to je postavio strau pred kuom svoje poslednje muterije, ali ga ujedno kopka i da
li je obavetenje verodostojno.
Oko njega bazar se prazni. Mnogi trgovci tovare svoje tezge na magarce i kamile, dok ih
oni imuniji sputaju u skladita iskopana u zemlji i zakatanena reetkom. Dok zavrava
pakovanje poslednje bale platna, Abud klimanjem glave pozdravlja naoruanog straara kojeg je
unajmio da spava na vratima njegove radnje. Plaa ga dovoljno dobro da izostane s veernje
molitve u damiji, obavljajui to samostalno na prostirci ispred vrata.
Iznenadni postupak u suton kao da iznenauje Mongole koji lunjaju gradom. Na praznom
bazaru stoje u grupicama i gledaju oko sebe poput fascinirane dece. Abud izbegava njihove
poglede dok prilazi damiji. Njegova ena e u nju ui na drugi ulaz, tako da e je videti tek po
zavretku slube. Abud dobro zna da joj se nee svideti ono to ima da joj kae. Ali ene se ne
razumeju u posao tako dobro kao mukarci, videvi u njemu samo rizik, a ne i nagradu koju taj
rizik donosi. Kao podsetnik na to, Abud napipava rubin u depu od pantalona, dokaz da je Alah
blagoslovio i njegov dom.
Krajikom oka primeuje visokog Arapina u drutvu mongolskih ratnika. Masa koja se
sliva u damiju ih ignorie, to iz prezira, to iz straha. Abud ne moe a da ne spazi beduina u
odei od grubog platna koja ga, zajedno sa ogrlicom na grudima, oznaava kao pustinjaka.
Strancu nita ne promie, pa ak ni Abudov kratak pogled, koji ga nagoni da mu se isprei
na putu. Abud zastaje, ne elei da izaziva bilo kakav sukob.
ta je, sinko?, izazivaki pita Abud. Jo nije smislio kako najbolje da iskoristi
obavetenje koje je kupio. Dobra zarada se ne stie na brzinu i stoga e mu boravak u damiji
posluiti za razmiljanje. Sumnjiavo posmatra kako mu se beduin duboko naklanja. Nikad nije
verovao pustinjacima.
Primi moje izvinjenje, gazda. Ne bih te ometao u molitvi da stvar nije hitna.
Abud na sebi osea poglede ostalih trgovaca koji prolaze mimo njih. Nakrivljuje glavu da
oslune poziv na molitvu, procenjujui koliko vremena je ostalo do poetka slube.
Brzo govori, sinko.
Mladi se opet blago naklanja.
Traimo petoricu ljudi, etiri brata i njihovog oca. Zna li nekog stranca koji je doao
ovde u poslednjih nekoliko dana?
Abud ne menja izraz lica dok smilja odgovor.
Sve novosti mogu da se kupe, sinak, samo ako si voljan da ih plati.

Primeuje kako se mladievo lice vedri od uzbuenja, pre nego to se okrene i dovikne
grupi Mongola nekoliko rei na stranom jeziku. Juvelir prepoznaje vou meu njima,
prvenstveno prema nainu na koji ga ostali uvaavaju. udno mu je i da zamisli kako ovi ljudi
mogu da osvajaju svet. Ne deluju naroito zastraujue, iako svaki od njih nosi luk, ma i bode,
kao da e svakog asa izbiti ulini neredi.
Mongolski voa slee ramenima na beduinove rei. Abud s panjom posmatra kako ovaj
vadi konu vreicu iz pojasa i skoro prezrivo mu je baca u ruke. Abud je spremno hvata,
proveravajui njen sadraj. Unutra ima dovoljno zlatnika da mu znoj oblije lice. ta je ovo
danas? Morae ispred damije da unajmi jo oruanih straara ako veeras misli iv da stigne
kui. Nema sumnje da su svi videli kako vreica dolee u njegove ruke, slutei njen sadraj.
Nai emo se posle molitve, na istom ovom mestu, kae Abud i okree se da ue.
Brzinom pustinjske zmije, mongolski voa ga hvata za ruku, sikui istovremeno na beduina.
Ne razume, pojanjava Jusuf Cubodaju. On mora da prisustvuje molitvi. I ovako star
bi nam se suprotstavio kada bismo ga u tome spreili. Pusti ga, generale. Ne moe da pobegne.
Jusuf pokazuje rukom na Abudovog straara koji sedi na dovratku njegove radnje. Abudu ne
promie ovaj pokret, tavie, obuzima ga bes to njegov trapavi uvar nije ak ni okrenut prema
njima. Otpustie ga prvom prilikom to ne obavlja svoj posao kako treba, zaklinje se juvelir u
sebi. Dovoljna je uvreda to to ga stranac nasred ulice hvata za ruku, a kamoli pogled na budalu
koja ne potuje novac kojim je plaen.
Abud naglo trza ruku, oslobodivi je stiska, dok mu srce udara u grudima. U iskuenju je
da vrati i novac i ode s ono malo preostalog dostojanstva, ali Hudaj je premali grad da bi u njemu
stekao toliko bogatstvo, naroito u ova smutna vremena. tavie, ozbiljno razmilja da se povue
i posao prebaci na svog sina. Bog je zaista veliki.
Moj prijatelj te nee pustiti da ode s njegovim zlatom, kae mu Jusuf, uterujui Abudu
krv u obraze. On ne razume uvredu tvojoj asti, gazda. Saekaemo ovde da nam saopti
obavetenje koja nam je potrebno.
Abud mu nevoljno vraa vreicu, alei to nije stigao da izbroji zlatnike u njoj. Ali znae
da li su je olakali za par zlatnika dok se on ne vrati, uverava sebe.
Ne priaj ni s kim drugim, opominje ga Abud. Ja u vam sve rei.
Za trenutak hvata sablasni osmeh na licu mladia koji mu se naklanja po trei put, a zatim
se provlai izmeu napetih ratnika spremnih da potegnu oruje na najmanji znak opasnosti.
Kada juvelir ue u damiju, Jusuf se kikoe.
Ovde su, kae Cubodaju. ta sam ti rekao? Ovo je jedini grad u krugu od ezdeset
kilometara. Gotovi su.
Cubodaj klima glavom. Ne svia mu se to zavisi od Jusufa, ali jezik koji ovaj poznaje ga i
dalje zbunjuje, podseajui vie na cvrkut ptica nego na ljudski govor.
Starcu neemo platiti ako saznamo sami, naposletku kae.
Ulice oko njih su prazne i pijaca koja je celog dana vrvela od ljudi, potpuno je pusta.
Zavijanje sa visoke kule je utihnulo, zamenjeno priguenim pevanjem.
Mislim da vi Arapi ne ubijate dobre konje, zakljuuje Cubodaj. Verovatno su negde
blizu konjunice. Odoh da ih potraim dok se ovi mole. Koliko dobrih konja moe da postoji u
ovom prljavom gradiu? Naem li konje, nai u i aha.

23

Delaudin ne moe da spava. Dok lei u tami, mue ga turobne misli. Teko je ne pasti u
melanholiju kada buve nagrizaju kou, gmiui po leima u potrazi za toplotom. Tei ga samo
injenica da njegovo eanje pod pokrivaem u mraku ne moe da vidi nijedan od brae, ba kao
ni nekada pronicljiv pogled njegovog oca. Na konak je otiao rano, kao i svake druge veeri,
udei za snom koji e odagnati besmisao njegovog ivota. Meutim, san mu ne dolazi na oi, a
um radi nezavisno od njegove volje, kao da je ivo bie koje zasebno obitava u njegovoj glavi.
Kada sklopi oi, proganjaju ga vizije razvrata u oevoj palati osvetljenoj raznobojnim sveama i
lampionima. Nekada je plesao do zore, ne razmiljajui kolika je cena loja ili ulja. Sada se na
sveama tedi jednako kao na hrani ili uglju. Voenje domainstva je otkrovenje za njega, ak i u
sirotinjskom gradu kao to je Hudaj.
Kada Delaudin frustrirano otvori oi, primeuje meseinom obasjan krov susedne kue.
Vazduh je zasien smradom iz vedra sa urinom. Jedno je prve noi izneo napolje i ujutro ga vie
nije naao, zbog ega je morao da kupi drugo. S vremenom je nauio da plaa slugu koji e ga
isprazniti u gradskoj septikoj jami, ali njegova braa su to danas zaboravila da urade. U Hudaju
se sve plaa. ivot je komplikovaniji nego to je pretpostavljao i ponekad se pita kako siroti
trgovci uopte sastavljaju kraj s krajem.
Delaudin se trza kada neko zakuca na vrata. Srce mu ubrzano lupa u grudima dok posee
za svojom sabljom.
Delaudine?, apue jedan od njegove brae.
Budi spreman, uzvraa on apatom, navlaei odeu u tami. Pantalone mu smrde na
uegli znoj, ali vedro sa istom vodom je prazno tako da nema gde da se umije. Lupanje na
vratima se pojaava i on duboko udie, podiui otricu. Ne eli da umre u tami, ali ako ih
Mongoli nau, zna da mu nee pruiti priliku ni da moli za milost.
Delaudin naglo otvara vrata, spreman da presudi nezvanom gostu. Kada na meseini
prepozna deaka koji stoji na pragu, preplavljuje ga olakanje.
to nas budi usred noi?, iti Delaudin.
Moj gospodar Abud me poslao za vreme veernje molitve u damiji. Rekao je da vam
kaem da Mongoli znaju gde ste odseli. Morate da napustite Hudaj.
Saoptivi poruku, deak se okree da krene, ali ga Delaudin grabi za rame. Ovaj bolno
cvili, svestan da je ivot deaka u gradu kao to je Kudej dragoceniji od svih ostalih.
Jesu li krenuli ovamo?, pita Delaudin.
Da, gospodaru, uzvraa deak, sklapajui svoje tanke prste oko Delaudinove ruke.
Pustite me, moram da se vratim.
Delaudin puta deaka koji trkom nestaje u tami, i za trenutak gleda u meseinom
osvetljenu ulicu. U svakoj senci vidi neprijatelje i u sebi se zahvaljuje starom juveliru na dobroti.
Potom se vraa unutra i brzo zatvara vrata, kao da e mu ona odagnati sve strahove.
Njegova tri brata su ve obuena i spremna, oekujui od njega da ih vodi. Delaudin pravi
grimasu.
Upalite svee i obucite oca. Tamare, tri u talu i dovedi nae konje.
Ima li novia, brate?, uzvraa Tamar. Konjuar e traiti da mu platim.
Delaudinu kao da se nevidljiva oma stee oko vrata dok otvara vreicu za pojasom i iz
nje vadi najmanji rubin, dajui ga svom bratu. Preostalo je jo samo pet dragih kamenova od
itavog ahovog imetka.
Daj mu ovo i kai da smo verne sluge proroka. Porui mu da osuujemo sve one koji
pomau nae neprijatelje.

Njegov najmlai brat istrava na ulicu i Delaudin poinje da pomae ostalima oko oca.
ah Aladin stenje kada ga pomere i itavi dah mu se pojaava u tami. Delaudinu je najednom
muka od bolesnog vonja stareve koe, ali nema drugog izbora. Njegov otac mrmlja neto
nerazgovetno, ali ga niko vie ne slua.
Kada ga konano obuku pod jednom zapaljenom sveom, dva brata ga pridravaju dok
Delaudin baca poslednji pogled po skuenoj sobi. Koliko god da je sumorna, u nekom periodu
im je bila dom. Pomisao na povratak ivotu u divljini ga poraava, ali ne sme da se oglui o ovo
upozorenje. Juvelir mu je uinio uslugu koja se ne zaboravlja.
Delaudin kilji u malu pe koju im je doktor ostavio u amanet i razmilja ta e s njom.
Nikada u ivotu nije ukrao pa nee ni sad. Sputa papirnate kesice s lekovitim biljem koje je ve
uzeo. Nagon da to pre pobegne odatle je jai od pomisli na oevu bolest. Najtee mu pada to e
starac opet biti prinuen na nomadski ivot. Delaudin je van sebe. Kada bi dobio samo jednu
priliku da se osveti tom mongolskom kanu, iskoristio bi je po cenu sopstvenog ivota. U sebi se
moli da je ipak dobije.
Delaudin zakljuava vrata i izlazi na ulicu sa ocem i braom. Ne eli da lopovi ukradu
doktorovu pe, ali zato vedro mogu slobodno da uzmu, zajedno sa njegovim sadrajem.
No je tek poela i ulice nisu sasvim prazne. Uglavnom su to vernici koji se vraaju iz
damije. Svi oni e uskoro da veeraju i legnu u svoje tople postelje. Samo on i njegova braa se
spremaju za celonono putovanje. Konjunica je prilino daleko, ali odluka je ve doneta. Dok
pridrava svog oca da ne padne, Delaudin nije siguran da li je starac uopte svestan ta se
dogaa. Kada zauje psovku sa njegovih usana, Delaudin ga uutkuje i ubrzava korak.
Ljudi koje traite ive ovde, kae Abud.
Cubodaj izvikuje zapovesti i ratnici istog asa provaljuju vrata i upadaju unutra.
Abud eka, znojei se i oslukujui neobine zvuke. Ratnici se vraaju skoro odmah i ne
promie mu bes na njihovim licima. Mladi beduin hvata Abuda za ruku, steui ga skoro do bola.
Stare, ovo nije igra, razume? Pretraili smo konjunicu uzdu i popreko dok si se ti
molio. Sada si nas doveo u praznu kuu. Neu ih spreiti ako odlue da te ubiju.
Abud se trza, ali ne pokuava da se oslobodi.
Ovde su! Ovo je kua mog zeta. Svi na pijaci znaju da kod njega ive etiri mladia i
starac koji je teko bolestan. To je sve to znam, kunem se.
Beduinove oi na meseini lie na dve mrane duplje i lice mu je hladnije od noi. Kad
konano pusti Abudovu ruku, sa voom Mongola razmenjuje par gnevnih rei koje stari juvelir
ne razume.
Mongolski voa dugo zuri u njega, a zatim izdaje novu zapovest. Abudu preostaje samo da
stoji i posmatra kako ratnici provaljuju ostala vrata i no uskoro ispunjavaju uplaeni krici
stanara. U meteu izbija tua i Abud preneraeno vriti kada jedan od ratnika izvadi ma i ubije
jogunastog mladia jednim ubodom u srce, a zatim drsko ulazi u njegov dom.
Za ime boga! ta to radite?, uzvikuje Abud. Zar ne vidite da nisu ovde?
Beduin se okree ka njemu i na Abudovo zaprepaenje poinje da se ceri.
Vie ne mogu da ih zaustavim, stare. Pretraie sve kue u ulici, moda i ceo grad. A
onda e spaliti Hudaj do temelja. Zajedno sa tobom.
Ovo je previe za starog juvelira.
Nedaleko odavde je konjunica. Ako su otili, onda su verovatno tamo.
Odvedi nas, stare, nareuje beduin. Ako si u pravu, moda e Hudaj biti poteen.
Delaudin uvodi svog konja u umarak na brdu. U vazduhu se osea sladunjavi miris limunove
trave, ali njemu se srce stee dok gleda u grad koji ostavlja za sobom. Visoko na nebu,
Severnjaa sija bistro i jarko.

Na istoku, u daljini, moe da vidi logorske vatre mongolskih logora. Na zapadu je


Kaspijsko more, poslednja prepreka njegovoj porodici u begu. Delaudin zna da ne mogu da jau
du obale a da ih Mongoli ne primete. Ulovili bi ih lako kao gonjene ivotinje. Najednom
oajniki eli da se vrati u grad u kojem je kao deak bio srean i bezbedan.
No je mirna ali krkljavi dah njegovog oca je sve tee sluati. Delaudin i njegova braa su
starca izveli iz grada vezavi ga za sedlo i izbegavi istoni drum. Ako su ih Mongoli namirisali
u Hudaju, onda su verovatno opkolili ceo grad. Zato ahovi sinovi po izlasku iz grada nisu sreli
nijednu ivu duu. Meutim, ovo je tek poetak. Ukoliko ne skrenu odmah na jug, more e ih
uhvatiti u svoju klopku.
Kada se disanje njegovog oca pogora, Delaudin naglo zastaje. Najednom nema snage da
tri, previe umoran i da uzjae svog konja. Zauvi bratovljev jecaj, Tamar ga hvata za rame.
Ne smemo da stajemo, Delaudine, kae mu. Dok god smo ivi, postoji nada.
Delaudin klima glavom i brie suze. Zatim prebacuje nogu preko sedla i hvata uzde
oevog konja. Kad odmaknu nekoliko koraka, uje Tamarov uzdah i osvre se prema Hudaju.
Grad svetluca u noi. Isprva Delaudin ne shvata otkud tolika svetlost u uskim sokacima, a
onda mu postaje jasno. Mongoli su zapalili grad.
Bie mirni do zore, javlja se drugi brat.
Delaudinu ne promie doza trijumfa u njegovom glasu i za trenutak dobija elju da ga
udari i naui pameti. Ujedno se pita hoe li Abud i njegov sluga preiveti poar, oseajui krivicu
to je tom malom gradu doneo veliko stradanje.
Delaudinu ne preostaje nita drugo nego povede svoju porodicu do mora. Dok tera svog
konja, osea kako se smrt nadvija nad njima poput crnog oblaka.
etvrtog dana putovanja, ahovi sinovi shvataju da ih prate jahai. Ne mogu da sakriju svoje
tragove na pranjavoj zemlji, iako se Delaudin i dalje nada da e ih Mongoli nekako mimoii.
Danonono jau do iscrpljenosti sve dok ne namiriu so u vazduhu i zauju krike galebova. Ali
njihovo oduevljenje traje kratko, jer uskoro iza sebe vide kolonu tamnih konjanika koja ne
odustaje.
Delaudin prouava uto lice svog oca. Tokom putovanja nisu stigli da mu skuvaju
lekovito bilje i ahovo stanje se vidno pogoralo.
Delaudin je esto bio prinuen da spusti uho na njegove usne i proveri da li starac i dalje
die. Nema srca da ga ostavi na milost i nemilost mongolskim goniima, ali injenica je da ih
njihov otac usporava.
Za trenutak Delaudin eli da krikne od besa i uasa koji im preti. Ali toliko je umoran, da
jedva ima snage da jae. Umesto toga odmahuje glavom i gleda u nebo dok njegova braa
prelaze preko poslednje peane dine pred plavim morskim prostranstvom. Sumrak je, i uskoro
e pasti no, poslednja pre nego to ih Mongoli sustignu i zakolju. Delaudin sputa pogled du
obale, primetivi nekoliko ukotvljenih ribarskih brodova. Nemaju vie gde da se sakriju, niti
kuda da bee.
S bolnim jaukom silazi s konja koji drhti od olakanja. ivotinja je toliko smrala, da joj se
ocrtavaju rebra, i Delaudin je saoseajno tape po vratu. Ne sea se kada je i sam poslednji put
jeo. Od gladi mu se vrti u glavi.
Hoemo li ovde umreti?, pita jedan od brae.
Delaudin se nevoljno ceri i nastavlja da uti. Krenuo je u rat mlad i zdrav, gubei vojsku i
mo tokom cele protekle godine. Sada se osea kao starac na obali mora, dok podie sivi kamen i
baca ga u slanu vodu. Konji saginju glavu i piju je, ali Delaudin vie nema snage da ih od toga
odvrati. Zar je ita vie vano sada kada Mongoli dolaze da pogube ahove sinove?
Neu da stojim ovde i ekam!, uzvikuje Tamar, nervozno etkajui po pesku i
pogledavajui u jahae koji su sve blie. Uz teak uzdah, Delaudin se sputa na zemlju i zariva
ruke u pesak.

Umoran sam, Tamare, kae mu. Previe umoran da bih ponovo ustao. Skonaemo
ovde.
Ja neu!, breca se Tamar. Glas mu je promukao od suvoe, a usne ispucale i krvave.
Uprkos tome, oi mu sijaju na zalazeem suncu. Eno ga tamo ostrvo. Znaju li Mongoli da
plivaju? Uzmimo jedan ribarski brod, a ostale unitimo. Samo tako emo biti bezbedni.
Bezbedni kao zatoene ivotinje, prezrivo e Delaudin. Bolje sedi i odmori se, brate.
Na njegovo zaprepaenje, Tamar mu prilazi i udara amar.
Hoe da gleda kako ti oca kolju na tvoje oi? Ustaj i pomozi mi da ga uvedem u brod,
ili u te ubiti svojim rukama.
Delaudin se histerino smeje, ali ustaje i skoro u transu pomae svojoj brai da odnesu
aha do obale. Dok koraa po vlanom pesku, osea kako mu se ivot ponovo vraa u ruke i
noge.
Izvini, brate. U pravu si, priznaje Delaudin.
Tamar samo kratko klima glavom, i dalje ljut.
Ribari izlaze iz svojih drvenih koliba, dovikujui im pretnje kada ponu da im lome
brodove. Meutim, podignute sablje ih brzo uutkuju, posle ega nastavljaju tuno da posmatraju
kako im voda guta jedine izvore prihoda.
Kada sunce zae, braa odguruju jedini preostali brod u mirnu vodu i uskau po bokovima
na palubu. Delaudin podie omanje jedro i hvata povetarac, to mu donekle podie
raspoloenje. Konje ostavljaju ribarima koji jo povremeno dovikuju kletve i psovke, jer
ivotinje ne vrede ni priblino kao njihovi uniteni brodovi. Vetar se pojaava i Delaudin
zauzima svoje mesto za kormilom, odvezavi uad koja dre brod. Po poslednjem svetlu moe
da nazre belu penu du ostrvske obale u daljini. Delaudin gleda u svog oca i osea neobian
spokoj to je konano ostavio kopno za sobom. ah na ostrvu nee dugo poiveti, ali je zasluio
mirnu smrt.

24

Samarkand znai kameni grad, i Dingisu je to savreno logino dok zuri u njegove
velianstvene zidine. Od svih gradova koje zna, samo Peking vie lii na utvrenje, s tom
razlikom da se ovde naziru i visoki minareti. Podignut na obali reke koja protie izmeu dva
velika jezera, grad je okruen najplodnijom zemljom koju je Dingis video od dolaska u arapske
zemlje. Prosto je iznenaen da ah Aladin nije ovaj grad izabrao za svoju prestonicu. Nalazi se
na raskru trgovakih puteva, bezbedan i bez trunke praine i pesku. U davna vremena, trgovci
su morali da putuju preko planina, donosei svilu iz Kine i menjajui je za ito koje e prodati
dalje na zapadu. Ali s takvom trgovinom je zavreno. Dingis je presekao veze izmeu gradova
koji su se meusobno pomagali i bogatili. Otrar je pao, a ubrzo i Buhara. Na severoistok je
poslao elmea, Kasara i Kaijuna da pokore tamonje gradove. Na dobrom je putu da potpuno
uniti ahovu trgovinsku mreu. Bez prometa robe i obavetenja, svaki grad je izolovan i
preputen njemu na milost. Elem, dok god je ah iv, to nee biti dovoljno, ni blizu dovoljnog.
U daljini, Dingis vidi beli dim poslednjeg trgovakog karavana koji je pokuao da stigne
u Samarkand pre njega. Vie niko nee doi, bar ne dok su Mongoli tu. Kan ponovo razmilja o
Temugovom predlogu da uspostavi stalnu vladavinu. Takva zamisao ga privlai, ali ostaje samo
san. Veliki kan vie nije mlad i jutarnje probadanje u leima mu je samo opomena da e svet
nastaviti da postoji i kada njega ne bude. Uostalom, njegovom narodu nikad nije bilo stalo do
vladavine. Kada umre, ovek se konano oslobaa svih briga ovoga sveta. Budui da se nagledao
svakojakih carstava, Dingisu nije teko da zamisli kako e ivot izgledati posle toga. Ipak,
raduje ga misao da e i tada neko vladati u njegovo ime.
Utom se tumani galopom vraaju iz pravca gradskih zidina gde su proveli jutro ulivajui
stanovnicima Samarkanda strah u kosti. oi i agataj su podigli ak i beli ator, ali gradske
kapije su ostale zatvorene. Ubrzo e ga zameniti crveni a potom i crni ator, u znak objave smrti
onima koji obitavaju u gradu.
U odsustvu aha Arapi vie nemaju organizovanu odbranu i svaki od opkoljenih gradova je
prinuen da se bori samostalno. Takvo stanje Dingisu ide na ruku. Dok u gradovima raste strah,
njemu su dovoljna dva do tri tumana da ih osvoji u jednom napadu, nastavljajui dalje i
ostavljajui za sobom samo smrt i pepeo. Ova vrsta ratovanja mu najvie odgovara: lako
razaranje gradova i razbijanje njihovih garnizona. Njegovi arapski tumai tvrde da u Samarkandu
ivi pola miliona ljudi, moda i vie sada kada su okolna sela naputena. Mislili su da e ga taj
podatak zadiviti, ali kan je ve video Peking i brojke ga vie nimalo ne plae.
On i njegovi ljudi jau toliko samouvereno, da ljudi koji ive iza kamenog bedema mogu
samo da ekaju i strahuju. Nezamislivo im je kako neko moe da bira takav ivot nad
mogunou da napada kad mu je po volji, ali svet se menja i Dingis svakodnevno usvaja nova
shvatanja. Njegovi ratnici su osvajali zaleena prostranstva na severu i Koreju na istoku. Te
zemlje smatra pokorenim. Ipak, one su daleko i mogue je da e se s vremenom obnoviti i
zanemariti poslunost koju duguju velikom kanu.
Dingis pui usne, zamiljajui kako stanovnici tih dalekih gradova sada diu nove zidine i
sahranjuju svoje mrtve. Takva ideja mu se ne svia. Kada on obori oveka, taj ostaje dole i taka.
Misli mu se vraaju na Otrar i pusto koju je ostavio za sobom. Dingis sumnja da je tu
mogue opet podii grad, ak ni za hiljadu godina. Da bi se ubio duh grada, potrebno je zariti
no duboko u njegovo srce i cepati ga dok mu ne umre i poslednji daak ivota. To je budunost
kojoj se raduje.

Dok spokojno jae oko Samarkanda, iz misli ga trza upozoravajui zvuk roga. Dingis
zatee uzde i okree glavu, oslukujui isprekidani ton. oi i agataj su ga takoe uli, jer se
naglo zaustavljaju i obojica okreu glavu.
U daljini, Dingis prepoznaje izviae koji se pribliavaju u punom galopu. Zar je
neprijatelj na vidiku? Sve je mogue.
Dingisov konj saginje glavu i poinje da brsti suvu travu, dok Dingis posmatra kako se
kapije Samarkanda otvaraju, proputajui kolonu konjanika. Kan se smei na ovu preteranu
samouverenost neprijatelja. ebeov i agatajev tuman, kao i deset hiljada njegovih veterana,
spremni su na ovaj preokret. Progutae vojsku Samarkanda u jednom zalogaju.
Izviai konano stiu na konjima skoro zanemoalim od umora.
Naoruana vojska na istoku, gospodaru, dovikuje prvi, preduhitrivi ostalu dvojicu.
Oko tri tumana arapskih ratnika.
Dingis tiho psuje. Jedan od gradova je ipak reagovao na Samarkand. oi i agataj e
otii da ih presretnu. Kan odluku donosi brzo kako bi ratnici osetili sigurnost njegovih reakcija.
Jai kod mojih sinova, kae Dingis izviau, iako mladi dahe poput psa na vrelom
suncu. I kai im da napadnu neprijatelja na istoku. Ja u zadrati sve to Samarkand bude izveo
napolje.
Tumani njegovih sinova brzo odlaze na zapovest, ostavljajui Dingisa sa samo dvadeset
hiljada ljudi. Formacije se rasporeuju oko kana u obliku mladog meseca, spremne da se s
lakoom raire po bojnom polju.
Sve vie konjanika izlazi iz grada, kao da je Samarkand sve vreme uvao deo ahove
vojske. Dingis tera konja u spori kas, proveravajui svoje oruje i nadajui se da nije poslao
previe ratnika u pobedu. Mogue, ali kada bi svaki grad posebno napadao verovatno bi mu
trebalo jo tri ivota da dovri posao osvajanja arapskih zemalja. Kineski gradovi su bili ak i
brojniji, ali on i njegovi generali su u jednoj godini osvojili njih devedeset pre nego to su
krenuli na Peking. Sam Dingis je razorio ak dvadeset osam. Ako mu se Cubodaj ili ebe nau
pri ruci, pa ak i elme ili jedan od brae, onda nema razloga za brigu. Dok se prostor ispred
gradske kapije popunjava arapskim vojnicima, Dingis se glasno smeje samom sebi, mamei
kikot ratnika oko sebe. Nije mu potreban Cubodaj. Ne plai se ovih eprtlja, niti vojske koju
ine. On je kan ravnice, a oni su gradski ljudi, razmaeni i slabi. Sve to mogu da ponude je
dreka i pretnja otrim sabljama. Pobie ih sve odreda.
Delaudin sedi skrtenih nogu na obali, zagledan u obalu s druge strane Kaspijskog mora, onu s
koje su se neto ranije otisnuli. U tami nazire zapaljene brodove koji gore i crne prilike koje
trkaraju oko njih. Mongoli su stigli do mora i vie nemaju kud. Delaudin se nevoljno pita da li
su pogreili to nisu pobili ribare i njihove porodice. Mongoli tako ne bi saznali gde je ah i
moda bi odustali od svoje potere. Delaudin pravi grimasu oajnika. Ne sumnja da bi ribari
pruali otpor. Naoruani noevima i palicama, verovatno bi potukli njegovu malu porodicu.
Ostrvo je od obale udaljeno manje od kilometra. Delaudin i njegova braa su brod odvukli
u zaklon i pokrili ga drveem. Ali nisu morali. Srditi ribari su verovatno ve ispriali sve
Mongolima. Delaudin teko uzdie, umorniji nego ikad. Dani provedeni u Hudaju sada mu
deluju kao mutan san. Doveo je svog oca ovde da umre i posle toga pretpostavlja da e se i
njegov brzo okonati. Nikad nije upoznao neprijatelja neumoljivog i upornog kao to su
Mongoli. Pratili su njihov trag po snegu i kii, postepeno se pribliavajui se dok im na kraju
nisu dahtali za vratom. S obale povremeno dopiru graja i pesma. Delaudin zna da Mongoli
slave, jer su poteru konano priveli kraju. Njihov plen je u bezizlaznoj situaciji, poput lisice koja
je utekla u svoju jazbinu gde prestravljeno eka da bude izvaena.
Delaudin se iznova pita da li Mongoli umeju da plivaju. Ako umeju, onda to bar nee
izvesti sa maevima. Iza sebe uje razgovor svoje brae ali nema snage da ustane i kae im da
uute. Mongoli ve znaju da su tu. Poslednja dunost ahovih sinova je da gledaju svog oca kako
umire, dostojanstveno kao to zasluuje.

Delaudin s naporom ustaje, ignoriui bolno krckanje u kolenima i vratu. Ostrvo je


pokriveno bujnim rastinjem, tako da su on i njegova braa morali maetama da prokre stazu.
Ipak, prinuen je rukama da sklanja grane koje mu se kae za odeu.
Na istini okruenoj poseenim drveem, njegov otac lei na leima, a njegova braa sede
oko njega. Delaudin je srean to je starac budan i gleda u zvezde, iako mu svaki itavi dah
priinjava napor. ah skree pogled ka Delaudinu i ovaj povija glavu u znak pozdrava. Starac
nejako die ruku i poziva ga sebi, na ta ovaj spremno prilazi da uje poslednje rei oveka koji
mu je oduvek bio uzor. Sve istine iz njegovog detinjstva najednom se rue. Dok klei pored svog
oca, daleko od rodnog doma, svim srcem eli da starac povrati snagu i odagna slabost uz pomo
nadljudske volje. Njegova braa se zbijaju blie, zaboravljajui za trenutak na Mongole s druge
strane duboke vode.
ao mi je, poinje ah apatom. Ne sebe. Nego vas, sinovi moji. Poinje da se gui i
znojavo lice mu poprima tamnocrvenu boju.
Ne bi smeo da govori, opominje ga Delaudin, ali njegov otac nervozno trza ustima.
Ako ne kaem sada, uspeva da prodahe, kada u? Oi mu bolesno sijaju i Delaudin
ali za danima kada su iskrile veselim sjajem.
Ponosim se tobom... Delaudine, nastavlja ah. Dobro si postupio.
Starac se naglo gui i Delaudin ga okree na bok, briui mu prstima pljuvaku skupljenu
na ispucalim usnama. Kada ga opet poloi na lea, stareve oi su pune suza. ah sporo uzdie i
nastavlja svoju ispovest.
Kada umrem, apue, na ta Delaudin pokuava da se pobuni, ali ga ovaj uutkuje
podizanjem drhtave ruke. Kada umrem, ti e me osvetiti.
Delaudin klima glavom, iako je i sam izgubio nadu da e mnogo nadiveti svog oca. Na
ruci osea oev stisak i poklapa njegovu aku svojom.
Samo ti, Delaudine. Ostali e te pratiti, dodaje ah.
Napor izgovaranja ovih rei ubrzava kraj i svaki dah mu je sve tei. Delaudin bi eleo da
se starac smiri, ali ne moe da skrene pogled s njegovog izmuenog lica.
Idi na jug i objavi sveti rat... tom kanu. Pozovi vernike na dihad. Sve, Delaudine. Sve.
ah pokuava da se pridigne, ali nema vie snage. Delaudin pokazuje rukom Tamaru i
ostalima da pomognu ocu da sedne. Dok to ine, starac izbacuje sav vazduh iz plua i vilica mu
neprirodno pada. Mravo telo mu se trza u njegovim rukama, dok se bori za poslednji dah.
Delaudin poinje da plae kada oseti ekinje oeve brade na svojoj nadlanici. ah zabacuje
glavu unazad u velikom gru, ali ne uspeva da udahne vazduh, drhtei celim telom. Delaudin
uje neprijatno itanje kad starcu popuste creva i beika, natapajui pesak pod njim smrdljivom
tenou.
Dva brata neizmerno neno sputaju oca na zemlju. Delaudin mu otvara zgrene prste,
milujui ih. utke posmatra kako mu Tamar sklapa oi i neko vreme svi ekaju, ne verujui da je
zaista izdahnuo. Grudi mu se ne pomeraju i jedan po jedan sinovi ustaju, skrueno gledajui u
svog pokojnog oca. Svet se stiava dok zvezde svetlucaju na nebu. Delaudinu se ini da bi osim
tihog ubora morskih talasa jo neto trebalo da oglasi smrt velikog oveka.
Gotovo je, mrmlja Tamar.
Delaudin klima glavom i na svoje iznenaenje i stid, osea kako mu veliki teret pada sa
plea.
Mongolski divljaci e na kraju doi ovde, tiho uzvraa, gledajui u pravcu obale na kojoj
su se ulogorili, iako mu visoko drvee zaklanja vidik. Nai e nas... i nai e naeg oca. Moda
e im to biti dovoljno.
Brate, ne moemo da im ga ostavimo, odluno e Tamar. Imam kremen. Skupiemo
suvo drvee i spaliemo telo. Ako se vratimo ivi, sagradiemo hram u njegovu ast.
Plemenita ideja, brate, pohvaljuje ga Delaudin. Ali im se vatra razbukta, napustiemo
ovo ostrvo i otploviti jo dalje. Mongoli nisu moreplovci. Prisea se mapa vienih u oevoj
biblioteci u Buhari. Kaspijsko more tada nije delovalo toliko prostrano da ga ne bi mogli
preploviti. Neka pokuaju da nas prate preko duboke vode gde ne ostaju tragovi.

Ali ne poznajemo zemlje s druge strane, brate, podsea ga Tamar. Kuda emo?
Na jug, Tamare, kao to nam je otac rekao. Dii emo bunu u Avganistanu i Indiji.
Vratiemo se sa velikom vojskom da unitimo tog Dingisa. Evo, zaklinjem ti se oevom
duom.
oi i agataj sustiu arapsku vojsku pri njenom silasku u podnoje brda istono od
Samarkanda. Procene izviaa bile su tane: oko etrdeset hiljada vojnika krenulo je u odbranu
ahove prestonice. oi ne dozvoljava da ga ta brojka brine. Njegov otac je u Kini dokazao da
umenost vojske nije u njenoj brojnosti. Cubodaj je pobio sva predvianja, potukavi gradski
garnizon od dvanaest hiljada sa samo osam hiljada ljudi. Uostalom, svi generali su izvojevali
pobede nad daleko brojnijim neprijateljem.
Kotlina je idealna za bitku. Kao iskusne vojskovoe, obojica znaju kolika je prednost
napadati s visine. Strele lete dalje i ubojitije, onesposobljavajui svaki pokuaj organizovanog
pruanja otpora. Dva brata nakratko zanemaruju svoje nesuglasice, stavljajui zajedniki cilj na
prvo mesto. agataj bespogovorno pristaje na oijev predlog da odjae na drugi kraj kotline i
napadne arapske formacije po levom krilu. Zapravo e ih doekati im siu u podnoje.
oijevi ljudi obrazuju kolonu iroku koliko im to teren dozvoljava, ostali u najteim
oklopima rasporeuju se po zaelju. oi zapaa da su koplja i lukovi u arapskim redovima ve
spremni, iako je pomalo razoaran to meu njima ne vidi slonove. Arapski prinevi oigledno
vole da koriste te krupne ivotinje za potrebe ratovanja. S druge strane, Mongoli uivaju da ih
probadaju svojim strelama, ushieno posmatrajui kako velike ivotinje gaze svoje vojnike.
oi zatim procenjuje strmou padine niz koju e se sjuriti. Ispresecana je kozjim stazama
ali uglavnom pokrivena travom to e konjima omoguiti dobar odskok. Kad zauzme svoje
mesto na elu, oi gleda levo i desno u svoje ratnike. Samopouzdanje meu njima raste dok
zure u neprijatelja koji im marira u susret. Arapski ratni bubnjevi naglo zamiru kada se oglase
rogovi upozorenja. Konjanici po bokovima postaju vidno nervozni. Zemlja pod njima je ve
ugaena i oi za trenutak razmilja kako ih verovatno predvodi neka neiskusna budala. Ironija
njegovog poloaja ga zabavlja dok daje znak za pokret. Vrlo je malo sinova careva i kanova koji
predvode vojsku, uprkos moi njihovih oeva.
Dok njegov tuman kree u lagani kas, oi neprestano trai greku u neprijateljskim
redovima. Njegovi izviai su kilometrima unaokolo, kao to ga je Cubodaj nauio. Nee biti
zasede, niti iznenadnih pojaanja. Ko god da predvodi arapsku vojsku omalovaio je mongolsku
pretnju i za to e platiti. oi duva u rog koji mu visi oko vrata i njegovi ratnici diu teka koplja
na ramena, kao to su uvebali. Dok ubrzava korak, oi daje znak barjaktaru i posmatra kako se
kolona jo vie iri. Za ovaj trenutak se dugo pripremao, neumorno vebajui sve dok njegovim
ljudima dlanovi nisu prokrvarili od pogaanja mete u punom galopu.
Vojska pod njima ispaljuje strele na izdatu zapovest. Prerano, zakljuuje oi, gledajui
kako vie od polovine pada daleko ispred njih, a samo mali broj stie do mongolskih titova i
lemova. Potiskujui nervozu i strepnju, on tera konja u galop, hvatajui njegov ritam. Sledeeg
trenutka se pridie na uzengijama i postavlja strelu u tetivu.
Celom duinom mongolskih redova zateu se strele. Kopljanici procenjuju trenutak kada
e zadati smrtonosan pogodak.
oi otputa strelu koju u istom trenutku prati jo est hiljada kopljita. Dok oni poseu za
sledeom, kopljanici teraju konje bre i izbacuju otra, teka koplja koja probijaju drvene titove.
Arapsko krilo je potpuno iupano, podseajui na okrvavljenu, zjapeu ranu. Mongoli su
nezaustavljivi i oi gubi uvid u ratnike koji prodiru duboko u neprijateljske redove, ne
prestajui da ispaljuju strele.
Ispred njega kopljanici izbacuju teka koplja i vade maeve kao jedan. Iza njih, strelci
odapinju novi talas otrih kopljita, irei rupu i potiskujui Arape unazad. Ovo je
najdelotvornija upotreba kopalja i strela koju je oi otkrio, jer onesposobljava neprijatelja za
samo nekoliko otkucaja srca. Njegovi konjanici na zaelju se ire po krilima, u razraenoj taktici

koja je skoro suprotna ustaljenom manevru njegovog oca. Za samo nekoliko sekundi elo
neprijateljske kolone je rastureno, bez mogunosti da se ponovo organizuje.
oi izvlai svoj ma dok mu konj skoro zastaje pred zgusnutim redovima krvavih,
znojavih tela. Mladi general ovo vidi kao savreni trenutak za napad po boku i pogledom trai
svog brata. Ima tek toliko vremena da baci jedan pogled ulevo pre nego to maem odbije koplje
naciljano tako da ga izbaci iz sedla. Opet okree glavu, ne verujui da je agatajev tuman i dalje
na litici.
oi jasno vidi svog mlaeg brata kako sedi na svom konju, ruku skrtenih na jabuci sedla.
Oigledno nije dobio znak da napadne po boku. oi grabi svoj rog i duva ravan ton. Ratnici
okreu glave ka agataju, neki mu ak pokazuju da im priskoi u pomo.
Uz psovku, oi sputa rog, iskaljujui svog bes u sledea dva udarca, alei to mu
agataj nije blie da mu izbije ovaj neposluh iz glave. Kada posee dvojicu Arapa, putajui da
ih njegov konj dokraji kopitama, iznova se die na uzengije, procenjujui dosadanji napredak
njegovih ljudi. Zasad se dobro dre, kako i dolikuje najboljim ratnicima. Da nisu iznevereni,
moda bi se borili jo sranije, ali ok ih moe kotati ivota. Neprijatelj nema pojma zato
mongolski general sedi skrtenih ruku ali uskoro bi to mogao da iskoristi.
oi ljutito izvikuje zapovest, ali arapska konjica iri formaciju, hvatajui zalet sa okolnih
padina i galopirajui prema njemu. Ipak, ne usuuju se da priu previe blizu levom krilu gde
agataj eka oijev poraz. U bezumnom trenutku izmeu dva udarca, oi uspeva da vidi
kako vii zapovednici prigovaraju njegovom bratu.
oijevi zapovednici gledaju u njega, iekujui poziv na povlaenje, ali kanov sin je van
sebe od besa. Ruka ga boli i oev ma je odavno otupeo od arapskih oklopa, ali on ne prestaje da
zamahuje njim, iskaljujui gnev na Arapima, zamiljajui da je svaki od njih agataj ili Dingis.
Njegovi ratnici primeuju da on vie ne gleda ka brdima. Dingisov sin se bori iscerenih
zuba i lako upravljajui svojim konjem u moru beivotnih tela. Njegova neustraivost im uliva
dodatnu snagu i svi kliu kao jedan. Za trenutak su izgubljeni u krvavom plesu s neprijateljem,
polaui svoje ivote za oija. U takvom zanosu vie ih nita ne moe zaustaviti.
Kineski vojnici se bore s neverovatnim arom, prodirui sve dublje i dublje u neprijateljsku
kolonu. I pod napadom arapske konjice, golim rukama grabe njihova koplja i zbacuju ih sa
sedala, divljaki ih probadajui na zemlji. Ne zaziru ni od sablji, dok god su okrueni svojim
saborcima.
Arapi posustaju pod nemilosrdnim pritiskom Mongola koji se bore kao vukovi. Strah obara
ak i one najfanatinije. oi primeuje kako jedan od njegovih kineskih zapovednika barata
polomljenim kopljem kao da je drvena palica, veto preskaui mrtva tela na zemlji kako bi
smrskao glavu Arapinu na predivnom konju. Ovaj pada i kineski vojnik pobedniki klie,
izazivajui neprijatelja na svom jeziku, iako ga ovi ne razumeju. Mongoli oko njega se smeju,
dobijajui novu snagu i polet, zanemarujui posekotine i umor.
Sve vie neprijatelja vrda pod svirepim napadom Mongola. oija za trenutak zaslepljuje
krv. Poinje da panii pri pomisli da je poseen, a onda uje agatajev rog kako odjekuje
kotlinom, praen tutnjavom konjskih kopita.
agatajev tuman napada neprijatelja koji je ve na ivici posustajanja. oi zadihano gleda
kako se prostor oko njega raiava, jer arapski vojnici padaju pod kiom novih mongolskih
kopljita. Na trenutke vidi svog brata koji jae kao car na elu svoje konjice. oi pljuje krv
skupljenu na usnama, dok mu celo telo ezne za udarcem posred agatajevog lica. Njegovi ljudi
znaju da nije poteno to je drugi tuman stajao po strani dok su se oni krvavo borili.
oi psuje sebi u bradu, razmiljajui ta bi bilo da je agataj samo malo zakasnio sa
napadom. Oko njega nema neprijatelja i on prelazi palcem preko otrice svog maa, oseajui
zasekotine u metalu. Zemlja je zatrpana krvavim leevima, meu njima ima i onih koji su s njim
jahali preko planine i porazili ahovu najbolju konjicu. Preiveli ratnici ga gledaju s novim
gnevom u oima. agataj je zauzet kasapljenjem onog to je preostalo od arapske kolone.
Njegovi konji bezono gaze po arapskim barjacima na krvavoj zemlji.

Ukoliko se obrauna sa agatajem kako bi trebalo, oba tumana e se boriti do smrti,


podsea sebe oi. Zapovednici njegovog brata mu ne bi dozvolili da se priblii agataju s
maem, naroito kada znaju razlog njegovog besa. Njihova sramota ih nee spreiti da brane
svog vou, a onda bi ovi morali da odreaguju. oi se bori s neizdrivom eljom da pojuri preko
bojita i isee svog brata na komade. Nema nameru da se velikom kanu obraa za pravdu. Njihov
otac bi prezreo pritubu, ba kao to to ini prema svakom njegovom izboru ratne taktike. oiju
dah drhti od srdbe dok zvuci bitke oko njega polako zamiru, ostavljajui ga razoaranog i
praznog. Pobeda je ipak njegova, uprkos bratovljevoj izdaji. U njegovim ratnicima se meaju
ponosa i mrnja, i on to osea.
Neizmerno sporo, oi brie krv sa maa koji je osvojio od agataja. Tada se borio sa
tigrom, pobedio ga i stekao ugled, ali ovu uvredu nee tek tako zaboraviti.
Kapljice krvi otresa na zemlju i laganim kasom kree ka svom bratu. Njegovi ratnici
razmenjuju smrknute poglede, slutei novu bitku.

25

Samarkand je zanimljiv grad. Dingis jae irokom ulicom, du koje su naikane kamene
kuice. Tiinu naruava samo odjek kopita o neravnu kaldrmu. Neto dalje, crni dim se die ka
nebu i iz istog pravca dopire prigueni zveket bitke, ali ovaj deo grada je naputen i zapanjujue
spokojan. Iza njega, sa obe strane, oprezno koraaju mongolski ratnici, drei u rukama
zategnute lukove, spremni da odapnu strelu na najmanji pokret. S gradskim garnizonom se i
dalje obraunavaju, jer se ovaj povukao unutar zidina. Dingis je iznenaen otkriem da su Arapi
u gradu pripremili rezervni plan napada, ali Samarkand e na kraju ipak pokleknuti. Kao u
sluaju Pekinga, kan se nosio milju da ga izgladni do smrti, ali su Arapi sve rizikovali i sve
izgubili. Njegovo insistiranje na brzini je ovoga puta urodilo plodom, jer imaju posla s
neprijateljem koji umnogome potcenjuje snagu mongolskih tumana.
Ukoliko ostane u ahovoj zemlji, Dingis oekuje da naposletku ipak ostvari komunikaciju
i uz pomo najumenijih zapovednika unapredi izvoenje ofanziva. Ova ideja mu mami osmeh.
Kada se sve ovo zavri, Horezmijsko carstvo e biti pod njegovom vlau.
Du ulice raste drvee, visoko ali nekako oblikovano. Dingis u prolazu primeuje blede
krugove odseenih grana, ba kao i tamne mrlje na pranjavom korenju, tamo gde je jutros
zalivano. Odmahuje glavom, zamiljajui koliki napor zahteva zalivanje celog drvoreda.
Pretpostavlja da itelji Samarkanda vole da uivaju u debeloj senci i miomirisu drvea.
Verovatno im je potrebno i da sa svojih prozora i balkona gledaju na zelenilo, zakljuuje on,
pridiui se na uzengijama kako bi osmotrio baticu pred jednom kuom, prepunu cvea i
oivienu niskom ogradom od prua. Samarkand krije neobine stvari unutar svojih zidina.
Moda je to mesto u kojem se Arapi okupljaju da uju govornike, ili pak da gledaju konjske trke.
Naredio je da tu dovedu zarobljenike i centralni gradski trg je ve prepun ljudi, vezanih i
prestravljenih.
Dingis se zaustavlja kod kamenog izvora na raskru dve ulice i silazi s konja da ga bolje
pogleda. Dok zuri preko ivice, shvata da je bunar pun vode. Istog asa uzima kono vedro na
uetu i baca ga unutra, iekujui da uje pljusak. Kada ga opet izvue, edno pije vodu iz njega,
a zatim dodaje jednom od svojih strelaca i vraa se u sedlo. Samarkand je na odlinom poloaju,
nadomak reke i jezera. Na takvoj zemlji sve uspeva i Dingis ne sumnja da su u pijace pored
glavne kapije uvek pune sveeg voa i povra. Pita se ime li se stanovnici ovog grada bave kada
hrane i vode imaju u izobilju. Oigledno ne usavravaju borilake vetine, ne posle ovako lake
predaje neprijateljskoj vojsci.
Prostranstvo Samarkanda je teko shvatljivo. Dingis je okruen kuama i ulicama, kao i
velikim i malim zgradama. ahova palata dominira u centru tog kamenog lavirinta, ali Dingis
usmerava svog konja ka visokom minaretu zapadno od nje. Njegovu radoznalost najvie budi ta
neobina struktura koja nadvisuje sve ostalo. tavie, kako joj se pribliava, ona biva sve via.
Minaret se nadvija nad veliki otvoreni kockasti trg, okruen niskim zdanjem zatvorenih
prozora. Dingis zanemaruje to to su njegovi zapovednici provalili vrata u potrazi za skrivenim
vojnicima. Iznutra dopire mete, ali ratnici znaju svoj posao i buka ne traje dugo. Zarobljenici
koje izvode napolje otvoreno zure u oveka koji stoji sam u dnu njihovog minareta.
Dingis prelazi rukom preko zida, uivajui u neobinoj glatkoi ploica od kojih je svaka
uglavljena u sledeu. Za trenutak dobija elju da izvadi no i jednu kockicu izvadi iz zida ne bi li
je prouio. Visoka, uska kula sija na suncu i Dingis zabacuje glavu unazad kako bi osmotrio
njen zailjeni vrh. U tom pokuaju mu lem pada s glave, kotrljajui mu se kod nogu. Dingis se
smeka, zadivljen ljudskom potrebom da izgradi neto ovako visoko, a zatim se saginje da uzme
svoj lem. Dok ga stavlja na glavu, kikoe se sebi u bradu. Jedan od oblinjih ratnika to uje.

Gospodaru kane, obraa mu se, spreman da primi zapovest.


Samo mi pade na pamet kako se jo nikome nisam poklonio otkad sam doao u ovu
zemlju, veselo kae kan. Sve do sada.
Ratnik se smei, poprimajui kanovo dobro raspoloenje. Ima neke topline u ovom gradu,
koja greje duu. Kineski gradovi su pretrpani ljudima i graevinama i Dingis ne moe ni da
zamisli sebe kao vladara takvog ambijenta. Meutim, ovde na kamenu i suncu, to je sasvim
izvodljivo. Stanovnici nabavljaju sveu hranu i vodu na pijacama i tako hrane svoje porodice.
Seljaci ih snabdevaju svakog jutra pre zore, zaraujui tako bronzane i srebrne kovanice. Dingis
najednom vidi ceo tok u svojoj glavi, od trgovca do zanatlije, od uitelja do pisara. I sve se
savreno uklapa iako mu i dalje nije jasno odakle dolaze sve te kovanice. Da li u blizini postoji
rudnik? I ako postoji, ko kuje metal i po kojoj logici ga raspodeljuje u Samarkandu? ah? Ovo je
pomalo zbunjujue, ali on okree lice ka suncu i osea se spokojno. Pobedio je u jutronjoj bici i
poslao svoje sinove da razbiju jo jednu vojsku nadomak Samarkanda. Dan je uspean.
Na trgu miris dima postaje jai, i Dingis potiskuje ove zabludele misli. Njegovi ljudi
izvlae zarobljenike iz svakog kutka, ali gradski garnizon i dalje prua otpor. Smrknutog lica,
kan sporo jae du vrste svojih streliara u pravcu sivog dima. U emu je svrha zidina i dvorita
kada ih njihovi stanari ne mogu zadrati? Uvek ima gladnih ljudi koji e drage volje prihvatiti
ono to je neko drugi izgradio. Samo neiskusni vladar moe da dozvoli da neprijatelj tako olako
ue u grad i preuzme ga. Odbrana Samarkanda je bila izvodljiva ali je zakazala, Dingisu je to
jasno. Poruio je dovoljno bedema u svoje vreme da bi znao kako se najbolje koristi teka ratna
mainerija. I sad je iskuan da ve sledee zime isproba tu ideju s jednim od svojih generala.
Verovatno Cubodajem, njemu najomiljenijim. Ovaj e biti oduevljen. Ukoliko Cubodaj uspe da
odbrani grad protiv njegovih tumana, moda bi mogao da mu prepusti vladavinu nad celim
gradom. U protivnom bi ostali samo mamac, poput koza koje koriste za hvatanje vukova.
Kada se vrati na glavnu ulicu, Dingis primeuje zgrena tela, uglavnom u arapskim
oklopima sa obelejima Samarkanda. Jedan dovratak je isprskan sasuenom krvlju, i dalje
jarkom na dnevnom suncu, ali bez ijedne naznake kako je tu dospela. Buka borbe biva sve jaa
dok prolazi kroz uske uliice, pre nego to stigne pred ahovu palatu, opasanu visokim zidinama.
Dim je tu najgui, iako se ini da je u plamenu samo nekoliko oblinjih kua. Verovatno je neko
u panici sluajno oborio uljanu lampu. U blizini vatre, vreo dan je skoro neizdriv. Obliven
znojem, Dingis posmatra kako njegovi ratnici trkaraju po zidinama poput vrednih mrava,
najednom svesni njegovog prisustva. Pod zidinama se nalazi omanje brdace obraslo
raznobojnim cveem, na ijem vrhu stoji velika palata. Da li sluajno ili namerno, njeni zidovi
niu iz same kaldrme. U sredini je umetnuta iroka gvozdena kapija. Dingis odmerava dugu
ulicu sa obe strane. Kue su u dubokom hladu, ali deluju urednije nego to je oekivao. Moda
stanovnici Samarkanda imaju podzemne septike jame ili neki sistem za odvoenje otpada.
Nemogue da toliko ljudi ivi na tako malom prostoru bez ikakvih problema. Dingis je prosto
zadivljen dovitljivou ovog naroda.
Ispred palate nema dovoljno prostora za katapultove, ak i kada bi ih njegovi ljudi provukli
kroz sve uliice. Iako su zidovi visoki samo tri metra, gradski garnizon je mudro odabrao mesto
konanog obrauna.
Dingis posmatra kako najbolji streliari pogaaju sve to mrdne s druge strane zida.
Postoji li tamo neka platforma? Sigurno postoji. Dingis primeuje vojnike u oklopima koji se
saginju, izbegavajui kopljita. Ne preivljava ih mnogo, uprkos debelim titovima. Utom
primeuje svog amana kako bodri ratnike. Koku na sebi ima samo pantalone, dok mu je
obnaeni torzo iaran tamnoplavim linijama pa mu se koa presijava pri svakom pokretu.
Uz amanovo i kanovo prisustvo, ratnici daju sve od sebe u pokuaju da nekako srue zid.
Prethodno su ga ve raslabili i Dingis primeuje duboke pukotine izmeu cigala, iako je do
maloas bio voljan da naredi dovlaenje katapultova. Najblia kua bi posluila kao platforma i
zidine bi lako pale. Meutim, ugledavi pukotine, kan je siguran da ruenje nee jo dugo
potrajati.

Naravno, Koku ga odmah primeuje. Dingis vidi da ga aman posmatra krajikom oka i
sea se njihovog prvog susreta, na vrhu brda iznad bojnog polja, kada je aman bio savetnik
najmanskog kana. Dingis mu je dao samo godinu ivota, ali je otad prolo mnogo i s vremenom
je uspeo da ga potini sebi, delimino i zahvaljujui nekolicini ljudi odanih kanu. Dingis
odobrava amanov obnaeni ples. Odgovara mu da neko ratnicima uliva strahopotovanje prema
duhovima i uverava ih da nebeski otac istinski blagosilja njihovog kana. Koku je u mnogim
pobedama odigrao veliku ulogu.
Dingis se najednom mrti. Neto ga uporno vraa na mrana seanja koja nikako ne blede.
Otrim pokretom ruke, on poziva svoje izviae, uvek spremne da prime zapovest.
Jai u logor van grada, nareuje Dingis mladom ratniku. Nai moju enu, akahaj, i
pitaj je zato ne moe da gleda u amana a da ne pomisli na moju sestru. Jasno?
Mladi se duboko naklanja, pamtei pitanje. Ne zna zato je kan tako neraspoloen na dan
kada su zauzeli novi grad, ali njegov zadatak je da bespogovorno slua zapovest. Izvia gipko
skae na konja i odlazi galopom, ne osvrui se ni kada zid buno padne, poklopivi dva ratnika
koja se nisu izmakla na vreme. Pod hladnim kanovim pogledom, Koku skakue poput obojenog
insekta dok ratnici oduevljeno kliu.
agataj gleda kako mu oi jae u susret. Vei deo njegovog tumana koraa po bojnom polju,
pretresajui mrtve u potrazi za plenom i presuujui onima koji i dalje mrdaju. Ostali ratnici i
zapovednici ostaju uz njega iako nema zapovest koju bi im izdao. Znaju zato im oi prilazi i
nesvesno se zbijaju oko svog generala. Neki do starijih ratnika namerno vade svoje maeve, iako
ih agataj opominje da to ne ine. Oni najblii njemu su previe mladi i neobuzdani. Oruje diu
visoko, prkosei pridolici. Ne mare to je agataj ostavio svog brata na milost i nemilost
neprijatelja. Odani su pravom kanovom sinu koji e ga jednog dana naslediti, a ne tatarskom
kopiletu.
Meutim, ak i najmlai ratnici postaju nervozni pri pogledu na oijeve ljude. agatajeva
lina straa se tog dana nije borila, dok su oni oko oija krvavi od glave do pete. Vonj znoja i
smrti odagnava prezrive osmehe sa mladih agatajevih ratnika. Ovo nije igra.
oi je emotivno poljuljan, jer je tog dana ve ubijao. Kada prie svom bratu, ne
zaustavlja konja, putajui ga da odgurne dvojicu ratnika u stranu. Da je zastao samo za tren,
verovatno bi isukali oruje i zaustavili ga, ali nije. Prolazi jo dvojicu pre nego to vii
zapovednik okrene svog konja i preprei mu put do agataja.
Zapovednik je jedan od onih koji lako poseu za maem. Vidno se znoji kada stigne u
domet oijevog maa, nadajui se e general ostati priseban. oi okree pogled od iscerenog
lica svog brata na ratnika pred sobom.
Sklanjaj mi se s puta, zapoveda mu.
Zapovednik naglo bledi, ali odmahuje glavom. oi uje agatajev smeh i pojaava stisak
oko vuje glave na balaku svog maa.
Ima nekih problema, brate?, izaziva agataj, pogleda sjajnog od zlobe. ak i posle
ovakve pobede? Previe je nervoznih ruku oko mene. Moda bi bilo bolje da se vrati kod svojih
ljudi pre nego to izbije bruka.
oi uzdie, obuzdavajui bes. Ni sam ne eli da umre na ovakvom mestu, ali ovaj brat ga
je previe puta ismejao u ivotu. Uspeva da se smiri, iako bi jednim potezom ruke najradije
zbrisao podrugljivi osmeh s njegovog lica.
Umesto toga podbada svog konja i kree napred. U prolazu udara zapovednika preko lica,
obarajui ga sa sedla. Njegovi ljudi to shvataju kao znak i uz vrisku napadaju.
oi ima to zadovoljstvo da vidi kako se agatajevo lice krivi od oka. Meu ratnicima
otpoinje opta tua. oi je znao da e biti tako, jer su njegovi ljudi ceo dan na ivici. Stoga nije
ni udo to sada mlate jedni druge bez trunke grie savesti.
agatajeve usijane glave reaguju sporo. U samo par otkucaja srca nekoliko ih pada,
izbodeno noevima. oi osea kako konj pod njim posre, primivi neije seivo. On hitro

skae sa sedla, teturajui se na bolnim nogama. Desna mu je ve oblivena krvlju od ranije


povrede. Za trenutak se sputa u uanj ne bi li izbegao otricu, ali ga ona ipak dohvata ispod
pazuha. Posekotina je duboka, mamei mu bolan krik.
agataju vidi da mu je brat ranjen i uz urlik tera svog konja izmeu zavaenih ratnika.
ivotinja ih odbija u stranu, probivi se do oija. agataj teatralno zamahuje maem, dajui
oiju vremena da ga izbegne. Ovaj za trenutak posre, jer ga ranjena noga opet izdaje. agataj
gubi strpljenje i divljaki napada. Ovo je idealna prilika da se rei problema zvanog oi.
Meutim, agatajev konj se naglo trza kada mu nogu polomi jedan od izbezumljenih
oijevih ratnika. ivotinja pada u stranu, ne dajui svom jahau vremena da izvue stopalo iz
uzengije. agataj vriti kada mu potkolenica pukne pod teinom ivotinje i od bola skoro gubi
svest. Ma mu ispada iz ake i kada digne pogled, vidi oija sa pobednikim kezom na licu.
Ugledavi svog generala na zemlji, agatajev tuman poinje bezumno da sakati oijeve
ratnike.
oi osea kako mu krv curi, odnosei mu i snagu. Bori se da podigne svoj ma, ali ne
skida pogled sa agatajevog lica. Bez rei zamahuje, ali ga u tom trenutku strela pogaa u grudi,
okreui ga ukrug pre nego to zarije ma. U glavi mu se muti i vie ne zna da li je ubio brata
koji je oajniki eleo da ubije njega.
agataj izvikuje nove zapovesti, ako nita drugo, bar neka se borba pojaa dok god pristiu
oijevi ratnici. Na stotine ih umire u pokuaju da osveti ili spase svog generala. Vie ne znaju
ni sami. A onda se grupica oijevih ljudi izdvaja od ostalih, nosei na rukama njegovo telo iz
kojeg tri strela. Dok se povlae, vii zapovednici oglaavaju prekid borbe na obe strane.
Isprebijani i okrvavljeni tumani se konano razdvajaju. Zapovednici ih rasteruju, koristei
balake maeva za obaranje neposlunih. Lanac komande se uspostavlja i svaki jagun od sto i
svaki arban od deset ima svog nadreenog.
Ratnici zadihano stoje, uasnuti onim to su uinili. Dingisovo ime se pronosi apatom i
svaki ovek strepi ta e se dogoditi kada kan sazna za ovo. Niko ne mrda dok oijevi ljudi ne
pregledaju njegovo telo. A onda se uje huk olakanja. Strela nije probila oklop. Preivee. Kada
agataj za to uje, srdito pljuje na zemlju, ne verujui kolika srea prati to kopile od njegovog
brata. Pretrpeo je puknutu cevanicu, razbijenu usnu i posekotine na tri mesta izmeu kolena i
lanka, ali nije postigao eljeni cilj. Uz pomo svojih ratnika penje se na konja, sluajui ih kako
kliu to je i sam ostao iv. Bitka protiv neprijatelja je izvojevana i vreme je da svi zajedno
napuste bojite, ostavljajui za sobom krvave tragove smrti.
Te noi, akahaj jae mranom ulicom, u pratnji jo mranijih konjanika. U gradu je vazduh
topliji nego u logoru, kao da iz kamena izbija vrelina, oteavajui joj disanje. Lako je sanjariti na
putu do palate, gde je eka Dingis. Grad je pun ptica koje cvrkuu sa svakog krova. akahaj se
pita da li ih uopte uznemiravaju prolaznici ili se oduvek tako epure na toplim crepovima
Samarkanda. Koliko ona zna, ptice su dobroudna bia, iako je njoj pomalo neprijatno u
njihovom prisustvu.
Odnekud iz tame dopire vrisak ene. akahaj okree glavu u tom pravcu, i u daljini vidi
mutan sjaj baklje. Zna da su to mladi, pohotni ratnici u lovu na jedre Arapkinje, otete iz domova
njihovih oeva i mueva. Kan e sutradan imati pune ruke posla u isterivanju pravde. akahaj se
mrti dok razmilja o tome, saoseajui sa enama koje trpe grube muke ruke na sebi.
Godinama ivi sa Mongolima i s vremenom je uspela da ih zavoli. Ipak, ne svia joj se to na
ene i dalje gledaju kao na plen i nita vie. akahaj teko uzdie, stigavi do kamenog zida iza
kojeg mirie cvetni vrt. Tragedija ene je to mora da bude podatna i nakon to je obljubljena. To
se dogaalo u carstvu njenog oca, u kineskoj zemlji, a sada i u arapskoj. Njen mu nije video
nita loe u tom inu, tvrdei da lov na ene mukarcu izotrava ula. akahaj iznenada drhti,
moda od povetarca na obnaenim nadlakticama.
U ahovom vrtu, osim mirisa cvea, osea se vonj smrti. Beivotna tela lee na gomili
pored zida, ubrzano trulei na vruini. Vazduh je topao i zaguljiv. akahaj maramom pokriva

nos i usta, trudei se da ne gleda u leeve oko sebe. Smrad donosi bolest, bar toliko zna. Temug
e ih ujutro odneti i spaliti pre nego kanova vojska oboli od kuge.
Naoruani straari paljivo vode njenog konja uz kamene stepenice, predviene za peake.
Za to vreme, akahaj razmilja o pitanju koje joj je Dingis postavio. Nije joj jasno ta je time
mislio, iako ne moe da se otrese munog oseaja u stomaku svaki put kad pomisli na amana.
Koku nee prisustvovati njenom razgovoru sa Dingisom. Ako i bude, zamolie svog mua da
ga udalji. Kad se samo seti amanovih prodornih oiju, utroba joj se zgri. akahaj uzdie,
pitajui se je li ponovo trudna ili je to samo posledica prevelike tuge i besa koji predugo traju.
Njen prijatelj Jao u nije vian anatomiji ljudskog tela, ali zato poznaje principe telesne
harmonije. akahaj odluuje da ga potrai im se vrati u logor. Mongoli ne tragaju za
unutranjim mirom, a usredsreivanje na nasilje i uzavrelu krv je veoma opasno, naroito na dui
period. Odmor i spokoj su neophodni svakom ljudskom stvoru, ali oni to ne znaju zato to ne
potuju budistika uenja.
akahaj silazi s konja i ulazi u dvorite opasano zidom. Tu je preuzimaju drugi straari,
koji je uvode u mrane hodnike. akahaj se pita zato nikom nije palo na pamet da ih osvetli
lampama. Kakav udan narod, zaista. Utom mesec izlazi iza oblaka, osvetljavajui visoke
prozore i ona se najednom osea kao duh koji koraa izmeu leeva. Jo moe da namirie
njihova raspadnuta tela ali se trudi da ostane mirna.
Dingisa zatie na prestolu u dnu prostrane dvorane. Jako na nogama ima meke papue,
koraci joj odjekuju poput apata. Straari ostaju na vratima dok ona prilazi svom muu, nervozno
traei neki znak da je i aman prisutan.
Dingis je potpuno sam u ahovoj prestonoj dvorani, zagledan u grad koji se prua pod
njim. Samarkand na meseini podsea na lavirint kuica koje se proteu u svim pravcima.
akahaj prati njegov pogled i zastaje, upijajui u tiini svaki detalj. Njen otac je vladao iz
sline palate i ovaj prizor u njoj budi nostalgiju. Nema sumnje da e njen mu uskoro krenuti
dalje i ona e se vratiti svom ivotu u atoru, ali ovde, prvi put osea spokoj i lepotu raskoi,
zaboravivi nakratko mrtve ratnike koji su pali branei je.
Stigla sam, apatom mu kae.
Dingis se okree prema njoj, prenut iz misli.
Jesi li videla?, pita je, pokazujui na grad posut meseinom. Prelep je.
akahaj se smeka i klima glavom.
Podsea me na oevu prestonicu Si Sjaa.
Dingis sporo klima glavom i ona zna da je ophrvan brigama.
Po izviau si mi postavio pitanje, menja ona temu.
Dingis uzdie, odbacujui misli o budunosti. Dan je poeo dobro, ali se zavrio
oijevom i agatajevom tuom pred njihovim ratnicima, dodatno krvarei rane njegove vojske.
Kan zadrava umoran pogled na svojoj drugoj eni.
Jesam. Ovde smo sami, uzvraa on. akahaj gleda u straare koji nepomino stoje na
vratima, ali Dingis kao da nije svestan njihovog prisustva. Kai mi zato ne moe da pogleda
u Kokua a da ne pomisli na moju sestru. ta to treba da znai?
akahaj mu prilazi blie i sputa svoje hladne dlanove na njegove obraze. Dingis iri
ruke, primajui je u zagrljaj, udiui isti miris njenog tela. On ju je naao, Dingise. Odmah
posle napada na logor. Svaki put kada ga vidim, setim se kako je izgledao kada je izaao iz
njenog atora. Lice mu je bilo izbezumljeno i njegov pogled me proganja. Dingis ukoeno sedi
i ona osea da je mislima opet daleko. Sledeeg trenutka skida njene ruke sa sebe. Stisak mu je
skoro bolan.
Nije je on naao, akahaj. Bio je to jedan od mojih ratnika koji je proverio atore nakon
ahovog napada.
Pogled mu je hladan na meseini, ali ona odmahuje glavom.
Znai, videla si ga?, sa strepnjom pita Dingis.
akahaj utke klima glavom dok joj se knedla uasa penje u grlo. Teko guta i s naporom
pria ono to je videla.

Bilo je to posle napada. Trala sam i videla ga kako izlazi iz njenog atora. Kada sam ula
da je ubijena, mislila sam da ti je on odneo vest.
Nije, kratko odgovara Dingis. Nita mi nije rekao. Ni tada ni kasnije.
Naglo je puta iz zagrljaja i akahaj se blago tetura, itajui na kanom licu mranu
spoznaju.
Ne govori nita, akahaj, opominje je kan. Ja u se obraunati sa amanom. Na moj
nain. Tiho psuje i nakrivljuje glavu u stranu kako bi ona videla koliko mu je teko. Ovo je bio
uasan dan.
akahaj mu ponovo prilazi i grli mu lice dlanovima, odagnavajui bol.
Znam, dragi, ali proao je i sada moe da spava.
Ne noas. Ne posle ovoga, apatom odgovara Dingis.

26

Tri dana kasnije Dingis okuplja svoje sinove u prijemnoj dvorani palate u Samarkandu. Po
njegovoj zapovesti, Kaijun, Kasar i elme se vraaju iz svojih pohoda, ostavljajui za sobom
razruene arapske gradove.
Po vrelom danu, zatvorena prostorija je zasiena mirisom lojanica i ljudskog znoja.
Sastanku prisustvuje i Temug, kao i sedamsto viih zapovednika iji amor odjekuje dvoranom
dok ekaju velikog kana. Meu njima je i Jao u, verovatno jedini ovek koji drugima ne izdaje
zapovesti. aman Koku klei u dnu prestola, pogleda uprtog u pod.
Kada zae sunce i baklje na zidovima obasjaju dvoranu, Dingis ulazi bez najave i pratnje.
U masi prepoznaje lica svoje brae, sinova i obeju ena, kao i najmlae devojice koju mu je
rodila akahaj. Niko od njih nikada pre nije video grad, zbog ega su im oi pune utisaka dok
zadivljeno gledaju oko sebe. Jedan od deaka akahaj poinje da plae, ali ga Borte uzima u
naruje i umiruje. Ostale ene viih zapovednika su takoe prisutne, jedino je Dingisova majka,
Helun, odsutna zbog predubokog bola za pokojnom kerkom. Posle tragedije se sasvim povukla
u sebe i akahaj i Borte ponajvie oseaju gubitak njene mudrosti.
Kan na sebi ne nosi ratni oklop. Obuen je u jednostavnu odeu: dolamu, bluzu, pantalone
i izme od meke koe. Lice mu je isto i namazano ovjim lojem, a kosa uredno uvezana pod
etvrtastom kapom s diskretnim ukrasnim vezom. Oni najblii njemu mogu da primete sede vlasi
na njegovim slepoonicama, ali kanova vitalna pojava i dalje izaziva muk i strahopotovanje. U
dvorani nedostaju samo Cubodaj i ebe, sa svojim zapovednicima. Dingis bi ih moda i
saekao, ali otkad su otili u poteru za ahom, od njih nije stigao nikakav glas a stvar je prilino
hitna.
Kan zastaje ispred prestola i pogledom obuhvata oija i agataja u prvom redu. Obojica
na sebi imaju vidljive tragove borbe. agataj se zbog polomljene noge oslanja na tap i od
napora se obilato znoji. oijevo lice je prepuno modrica i posekotina. Meutim, izraz na licu
njihovog oca je hladna maska. Iako ne oekuje da e sastanak proi dobro, kan odbija da pokae
strah. Tri dana je proveo ekajui priliku da se svi okupe. Sada je kucnuo taj as i doneo mu
olakanje.
Dingis puta da tiina potraje, zagledan u ljude pred sobom. Mnoge od njih poznaje lino,
ali i svi ostali su pripadnici njegovo naroda. Dobro zna sve njihove mane i vrline, ak i bolje
nego svoje. Izveo ih je iz mirne ravnice i poveo u pohod koji ih je samo dodatno zbliio. Vie to
nisu plemena koja ekaju da im se obrati kan. Oni su njegovi, svi do poslednjeg deteta. Kada im
se konano obrati, glas mu je jasan i razgovetan, ali mirniji nego to su oekivali.
Veeras u imenovati svog naslednika, obavetava ih.
Njegove rei lebde u vazduhu i niko se ne pomera. Samo agataj i oi razmenjuju
poglede, obojica svesni pretnje onog drugog.
Niko ne ivi veno, nastavlja Dingis. I ja sam dovoljno star da pamtim vremena kada
su sva plemena ivela u zavadi. Ali ti dani su odavno proli i ne bih voleo da se vrate. U ovoj
dvorani sam okupio sve mone ljude naeg naroda, osim Cubodaja i ebea. Sa njima u
razgovarati kada se vrate. Svi ste vi zavetovali svoj ivot i ast meni. Isto to ete uiniti i mom
sinu.
Kan zastaje, ali se niko ne usuuje da mrdne. U zaguljivom vazduhu neki ak zadravaju i
dah. Dingis bira rei i nastavlja.
Zahvaljujem se svom bratu Kaijunu koji je podneo breme mog naslednika dok moji
sinovi ne poodrastu. Pogled skree na Kaijuna i opaa njegovo turo klimanje glavom.

Tvoja deca nee vladati ovim narodom, Kaijune, poruuje mu Dingis, znajui da
njegov brat razume potrebu da se to naglas objavi pred svima. Oni e moda vladati drugim
narodima i drugim zemljama, ali veliki kan e biti samo od mog semena. Zato e ti biti prvi koji
e se zakleti mom nasledniku, zatim moja braa Kasar i Temug, a onda i svi ovde prisutni.
Opet die svoj uti pogled pod kojim se svi oseaju nekako razoruano.
Nismo nita bez zakletve koju dajemo. Ako ne moete da kleknete na koleno za mog sina,
onda slobodno idite i ponesite sa sobom svoje ivote do izlaska sunca. To je jedini izbor koji vam
nudim.
Opet uti, sklapajui za trenutak oi ne bi li odagnao tugu i bes.
Pristupi, Ogedaju, naslednie moj!
Sve oi se okreu ka esnaestogodinjem deaku koji je u proteklih nekoliko godina rastom
dostigao oca. Mruljav i oilavljen u kineskom gradu pod Kaijunovim budnim okom, sada je
vidno uzdrman oevim reima. Ogedaj iznenaeno iri svoje ute oi, iste kao kanove i stoji kao
ukopan sve dok ga Borte neno ne pogura napred. Masa se razdvaja, proputajui ga. Samo
Dingisove ene su slutile ovakav ishod. Prethodnih dana su obe posavetovale Dingisa i prvi
put ih je posluao. U njihovim oima sijaju suze ponosa.
Dingis ne obraa panju na zapanjene poglede agataja i oija, gledajui u svog treeg
sina koji mu prilazi.
ovek koji predvodi narod ne sme da bude slab, nastavlja kan.. I ne sme da donosi
brzoplete odluke ili prkosi drugima. Mora da zakljuuje mudro, a kada dela, mora da grabi kao
vuk, bez milosti. ivoti mnogih zavise od njega i jedna pogrena odluka moe da uniti sve to
smo ja i moja braa izgradili.
Dingis duboko uzdie i skuplja pesnice, otkrivajui traak svog unutranjeg besa.
Ja sam kan trave, srebrnog naroda. Po pravu koje mi pripada izabrao sam svog
naslednika. Neka nebeski otac i majka zemlja satru svakog ko se ne povinuje mojoj volji.
Svi posluno sputaju glavu, samo Kaijun prilazi Dingisu i Ogedaju. Kan strpljivo eka s
rukom na balaku svog maa, ali Kaijun, primetivi Ogedajevu nervozu, zastaje da se osmehne
i namigne deaku pre nego to pred njim klekne na jedno koleno.
Zaklinjem ti se, Ogedaju, sine moga brata i njegov naslednie. Neka tvoje vostvo nastupi
za jo mnogo godina od danas, a do tada u potovati zapovesti tvoga oca. A kada ti postane
kan, zakleu se da u s tobom deliti atore, konje, so i krv.
Kasar prilazi Kaijunu i sputa se na jedno koleno. Srce mu raste od ponosa, jer ni sam ne
moe dati punu zakletvu kanu dok god je Dingis iv, obeavi samo da e deaka potovati kao
budueg naslednika. Kada napetost splasne, Dingis sklanja desnu ruku da svog maa i sputa je
Ogedaju na rame. Temug zavrava svoju zakletvu i na red dolaze oi i agataj. Vie od svega,
Dingis eli da uje javno izricanje zakletve ova dva mlada generala, kako vie ne bi bilo
nikakve dileme. Stariji pripadnici naroda su najvaniji svedoci ovog trenutka.
oi pravi bolnu grimasu dok se sputa na koleno, usiljeno se osmehujui Ogedaju.
Duboko u srcu je znao da nee naslediti kana, meutim, nije ni sanjao da e njegov otac smisliti
ovakvu kaznu za ludost uputanja u bitku sa agatajem. Ako nita drugo, bar je iz nje izaao kao
pobednik. Ni agataj nee naslediti oevu vladavinu, iako je bio ubeen u to. agatajeve
potonule nade su kao melem na oijeve rane.
Sa slomljenom nogom, agataj ne moe da klekne. Okleva pod oevim pogledom dok
prisutni ne postanu zaintrigirani razvojem dogaaja.
Kineski naklon do zemlje, agataju, hladno mu sugerie Dingis. Izvedi ga, iako si
povreen.
agatajevo lice jarko rumeni dok se sputa na pod i elom dodiruje hladan kamen. Nije
teko pretpostaviti da bi ga otac brutalno kaznio u sluaju da odbije poslunost.
S druge strane, Ogedaj je oduevljen ovim prizorom. Lice mu sija dok slua kako agataj
iz leeeg poloaja izgovara ritualne rei zakletve. U masi, Jao u ne moe da sakrije smeak.
Karma ipak postoji, govori on sebi, budui da je poiveo da vidi kako mlada budala ponizno
baulja pred celom nacijom. Nagon za osvetom vrca iz svakog njegovog pokreta, ostavljajui ga

zatrovanog i praznog. Jao u tuno odmahuje glavom, pitajui se zato je sebi ikada dozvolio da
postane deo mongolske nacije. Prua mu se jo jedna prilika i on se zaklinje da je nee
propustiti: prosvetie kanove sinove. Raspoloenje mu se popravlja pri pomisli na rad sa
Ogedajem. Mladi je staloen i bistar. Ukoliko u sebi razbukta porodini temperament, onda e
jednog dana postati pravi voa.
Jao u posle dugog ekanja konano dolazi na red da izrekne svoju zakletvu mladom
Ogedaju, u obredu koji traje skoro celu no. Dingisu za to vreme nijednom ne pada na pamet da
svom sinu poalje hranu ili vodu. Kada i poslednji zapovednik arbana klekne pred buduim
kanom, okupljeni burno kliu, svesni da su prisustvovali zaetku jedne dinastije. Veselju se
pridruuju i oijevi i agatajevi zapovednici, sreni to je doao kraj bespotrebnom prolivanju
krvi.
Dingis podie ruke da utia prisutne.
A sada idite i ispriajte svojim porodicama ono to ste ovde videli. U Samarkandu emo
prirediti slavlje da obeleimo ovaj veliki dan.
Lice mu opet poprima staru grubost kada masom zavlada amor pri izlasku i dvorane.
Kaijune? Ti i Kasar ostanite. I ti, Temug. Braa su mi potrebna za jedan neodloan
posao.
Dok trojica brae iznenaeno zastaju, Dingis se okree prema amanu koji nepomino
klei pored njega.
Konji su spremni, amane. Ide sa mnom.
Koku povija glavu, skrivajui zbunjenost.
Tvoja volja, gospodaru kane.
S prvim zracima sunca, Dingis naputa Samarkand u drutvu svoja tri brata i amana. Temug ga
isprva zapitkuje o emu je re, ali ne dobija odgovor, nakon ega uti sa ostalima. Nijedan ne zna
ta je Dingis naumio, niti zato mu je raspoloenje celog dana tmurno.
Mongoli su ulogoreni na samo nekoliko kilometara od Samarkanda, daleko od borbenih
linija. Dingis ne okleva kada stigne do prvih atora iz kojih se vijori beli dim. U stanitu ve
vlada uurbana atmosfera. Mongoli uivaju u jutarnjoj sveini, pre nego to zavlada prava letnja
ega. Sreom, reka i jezero su dovoljno blizu da rashlade vazduh i ozelene travu koja e krajem
leta potpuno da svene i pouti.
Budni stanovnici logora prekidaju svoje uobiajene poslove i iz potovanja povijaju glave
kada kan i njegova braa projau mimo njih. Psi uzbueno laju, ali Dingis sve to ne primeuje,
terajui svog konja kroz logor. Kad stigne ispred majinog atora, Dingis silazi s konja i tiho
mrmlja pozdrav Nokor kor, kako bi umirio starog psa uvara. Nikad nije voleo pse i zbog toga
nema svog. Za trenutak zastaje, a onda se okree ka grupici koja zapravo predstavlja najviu
vlast mongolske nacije. Samo Ogedaj je iznad njih, ali tek od prethodne noi.
Saekajte me ovde, kae im Dingis i saginje se da proe kroz niska vrata majinog
atora.
Unutra je mrano. Njegova majka jo nije sklonila platno sa prozora, ali Dingis u
polumraku uspeva da razazna njenu sklupanu figuru u krevetu. Stari pas uvar spava, sklupan
u dnu njenih nogu. Kada prie krevetu, pas kezi onjake i tiho rei. Dingis teko guta
pljuvaku.
Isteraj psa napolje, majko. Moram da razgovaram sa tobom.
Helun dremljivo otvara oi, i dalje krvave od airaga koji joj jo jedini pomae da zaspi
besanim snom. Starica pravi bolnu grimasu kada glava pone da joj pulsira i kilji u pridolicu.
Dingis u atoru osea vonj urina i starakog zadaha. Rastuuje ga prizor zamrene sede kose
njegove majke, najpouzdaniji znak da se i dalje nije iupala iz kandi tuge i bola. Helun deluje
utueno i bolesno. Dok je on odagnao alost za sestrom ispunivi dane novim planovima i
poduhvatima, ona ostaje preputena samoi i beznau koji je svakoga dana sve vie izjedaju.
Dingis neujno uzdie i prilazi vratima, promolivi samo glavu napolje na jarko sunce.

Kaijune, doi da izvede psa. Kasare, donesi hranu, aj i ogrev.


Sklanja se u stranu, proputajui Kaijuna unutra. Pas ustaje i poinje da laje, kao da sluti
ta mu sleduje. Kaijun ga blago udara po njuci i skida sa kreveta, ukajui ga nogom ka
vratima, ne obazirui se na njegov lave.
Ne udaraj ga, kreti Helun.
Shvativi da su njena dva sina u atoru, Helun seda u krevetu i namah zaglauje nemirnu
sedu kosu. Dingis opaa da je poprilino smrala u proteklih nekoliko meseci. Preplavljuje ga
krivica to nije obezbedio nekog ko e se brinuti o njoj. Nada se da su joj akahaj i Borte
redovno donosile hranu i istu presvlaku.
ta hoete?, breca se Helun. Odustavi od zalizivanja kose, nemono sputa ruke na
pokriva. Mutan pogled joj je uperen u Kaijuna, ali ovaj samo slee ramenima i gleda u
Dingisa.
Popriaemo kad popije malo aja, hladno odgovara Dingis. U skuenom atoru uje
kranje majinih creva i nimalo ga ne iznenauje to su joj pokrivai prepuni masnih mrlja.
Helun utke ustaje s kreveta i izlazi iz atora da obavi jutarnju nudu.
Kad ostanu sami, Kaijun pomalo postieno gleda u svog brata.
Jesi li nas zbog ovoga okupio?, pita. Nisam imao pojma da je u ovakvom stanju.
Tuno.
Ni ja, uzvraa Dingis. Ali otkad je Temulun umrla, imao sam pune ruke posla.
Skree pogled, svestan potrebe da se izgovara.
Ali od danas emo sve to nadoknaditi, dodaje Dingis.
Utom ulazi Kasar u drutvu njihove majke. I on je zapanjen njenom ispijenou. Kratko je
grli i odmah se baca na loenje vatre i pristavljanje aja.
Kad voda konano provri, Dingis sipa prvu olju svojoj majci. Ve posle nekoliko gutljaja
vrue, slane tenosti pogled joj postaje bistriji i telom joj se iri prijatna toplota.
ta hoe, Temudine?, pita ona, oslovivi kana njegovim pravim imenom, koje se vie
niko u logoru ne usuuje da izgovori.
Hou da osvetim svoju sestru, odgovara Dingis skoro apatom.
Helun iri oi koje sijaju u polutami, a zatim ih sklapa kao da ju je neko udario.
Neu ni da ujem, odgovara ona. Vrati se sutra, kad budem jaa.
Dingis je neumoljiv dok uzima praznu olju iz njenih drhtavih ruku i odmahuje glavom.
Ne, majko. Obuci se ili u poslati po slugu da to uini. Danas jae sa svojim sinovima
daleko od logora.
Odlazi, Temudine!, vriti ona, glasom jaim nego ikada pre. I povedi svoju brau. Zar
ne vidi da ekam smrt? Odivela sam svoje i za tebe i za ovaj narod. Davala sam sve od sebe i
to mi je donelo samo tugu. Zato odlazi i ostavi me na miru kao i do sada.
Ne, majko, odgovara Dingis, iznenaujue nenim glasom. Kaijune, kai Temugu da
emo malo saekati. Sam u je okupati i obui za put.
Poraena, Helun se stropotava na krevet i ostaje u tom poloaju dok je Dingis kupa
krpom umoenom u vedro sa istom vodom. ealj pronalazi na pranjavom podu, pere ga i
paljivo joj elja kosu. Helun se vie ne buni, svesna da njen sin to ini kako bi se iskupio za
sve prethodne propuste i nemare.
Sunce je visoko na nebu kada Dingis konano pripremi Helun za put. Majka mu se vie
ne obraa, ali zato zduno tepa svom psu kada se ovaj uunja u kuu i legne joj pored nogu.
Starica vie nema volju da se bilo kome suprotstavi. Dingis i Kaijun je zajedno postavljaju na
sedlo i uvlae stopala u uzengije. Helun nije u stanju da sama jae i stoga Kasar vezuje uzde
njenog konja za jabuku svog sedla.
Kada svi uzjau, Dingis se okree da osmotri porodicu koja se u vreme progona iz
plemena krila u visokim klisurama. Smrt im je disala za vratom i jeza ga podilazi pri seanju na
taj period svog detinjstva. Sada veruje da ih prati Bekterov duh i zna da bi njegov brat
blagoslovio ovo to je on danas naumio. Temulun takoe nedostaje ovoj grupici preivelih, iako
je bila samo beba kada su otpoeli novi ivot u divljini. Na njenom mestu jae aman, ne

skidajui svoj smrknuti pogled sa kana. Kad izjau iz logora, Dingis iznad sebe uje piskutanje
sokolova. Podseaju ga na pla bebe Temulun, iz vremena kada je svaki obrok bio pobeda i
svaka pobeda tek u najavi.
Jau jugoistono po vedrom letnjem danu, pijuckajui vodu iz meina kojima je Dingis opremio
svakog konja. Dobro se pripremio za ovo putovanje, napunivi bisage suvom ovetinom i tvrdim
sirom. Po podne, kad konano zau za prva brda, Dingis zaustavlja malu kolonu da izdrobe sir
na ravnom kamenju i izmeaju ga s toplom vodom. Kiseli orbuljak ih odrava u snazi do
sledeeg odmora, tek uvee, i to prvenstveno zbog starice nenaviknute na dugo jahanje.
Helun se tokom putovanja upa iz obamrlosti, iako joj je muka od jakog sunca i dvaput se
zaustavljaju da bi povraala. Pogled joj ne spada sa Dingisa koji jae na elu, dok se i sama
prisea prvih dana njihovog progonstva, kada je svaki ovek bio protiv njih. Pet sinova i jedna
ker bili su joj tada sve. Sada su joj ostala samo etiri sina. Je li tada zanemarivala Dingisovu
ambiciju i snove, pita se ona dok sve dublje zalaze u planine i njen konj sve opreznije gazi po
kozjim stazama. Kad sunce padne na horizontu, litice oko njih postaju strmije, ali Helun i dalje
odbija da razgovara sa svojim saputnicima.
Koku se obilato znoji i pije vie vode od Dingisa i Kasara zajedno. Ni on nije naviknut
na dugo jahanje, ali ne puta glasa, svestan da bi se u protivnom samo jo vie unizio pred
kanom. aman nema pojma zbog ega je pozvan na ovo putovanje sa Dingisom, iako veruje da
sneni vrhovi planina u daljini kriju jake duhove. Mongoli nisu preterano sreni u ovoj vreloj
zemlji, patei od neprestanih osipa i ujeda muva. Na istom planinskom vazduhu Koku zna da
e se oseati kao kod kue. Moda je pozvan da tamo priziva duhove za kana.
Uz greben se penju sve do zalaska sunca, kada im se senke izdue u prijatno predveerje.
Putovanje je teko ali konji ne pokazuju umor, pratei Dingisa po krevitoj planini. Retko kad je
staza toliko strma da bi morali da sjau, ali zato neprijatna tiina postaje nesnosna. Grlo i usne su
im previe suvi da bi se naterali na razgovor.
Raspoloenje se popravlja tek kad stignu do snenog grebena, naroito meu braom. Sneg
nisu videli otkad su napustili domau ravnicu, udno udiui hladan vazduh koji im opija plua.
Dingis kao da ne osea promenu, niti primeuje razliku u odjeku kopita njihovih konja,
sada priguenog snegom. Vrh grebena je i dalje visoko. Kan ga neprekidno posmatra, ne osvrui
se vie ka prostranoj pustinji iza sebe.
Naporno putovanje se zavrava kada Dingis konano zaustavi kolonu. Sunce je tek napola
zalo, a sumrak je ve na pomolu. Kasar pomae majci da sie s konja i dodaje joj meinu airaga
koji ona zahvalno prihvata. Malo ivotnosti joj se vraa u bledo lice, iako joj telo blago drhti od
studeni dok zadivljeno gleda oko sebe. U daljini se nazire Samarkand, a iza njega svetluca
jezero. Helun se ini da bi s ove visine mogla da vidi i rodnu ravnicu, i ta misao joj oi puni
suzama.
Dingis vadi ma, mamei poglede svih prisutnih. Sveina planinskih vrhova mu uliva
sigurnost jer se tu najbolje osea dah nebeskog oca i apat prisutnih duhova. ak i u ovako
udaljenoj zemlji, kan osea njihovo prisustvo. Ali to ne moe da raspri gnev skupljen u grudima
koji je poslednjih dana postao neizdriv.
Koku, stani ispred mene, nareuje Dingis, zagledajui amanu lice. Koku je umoran i
grake znoja mu rose elo, ali Dingis u njegovim oima vidi neobian sjaj. Vetar se iznenada
die i braa se s majkom okupljaju oko kana.
Dingis ne skida pogled sa amana dok se obraa svojoj brai i majci.
Ovo je ovek koji je ubio Temulun, a ne arapski vojnik. On je taj.
Koku bi moda i ustuknuo da Kasar ne stoji tik iza njega.
Lae!, uspeva da prodahe Koku. Dobro zna da nisam taj.
Bojim se da jesi, nastavlja Dingis, spreman da sprei svaki amanov pokuaj bega. Lice
mu je napeto kada nastavi optuivakim glasom, Telo moje sestre pronaeno je tek uvee i to
mi je odmah javljeno. Malo pre toga vien si kako izlazi iz njenog atora.

Opet lae! Gospodaru kane, neko pokuava da mi podmetne. Ima onih koji misle da mi
ukazuje preveliko poverenje i otvoreno mi se divi. Imam mnogo neprijatelja, gospodaru,
molim te...
Temug ga prekida usred rei i Koku ga preklinjui gleda.
Moda je aman u pravu, brate, kae Temug. Ko moe pouzdano da tvrdi iz kog je
atora izaao kada je pola logora gorelo u plamenu?
Koku pada na kolena, grabei sneg svojim kandolikim akama.
Tako je, gospodaru. Dao sam ti sve, atore, konje, so i krv, sve. U pitanju je zabuna.
Nije, mrmlja Dingis. Nema zabune.
amanovo lice je izbezumljeno od straha kada kan zamahne maem.
Ne sme da proliva krv amana, gospodaru. Zabranjeno je!
Koku ne stie da pogleda u Helun, jer mu se otrica zariva posred lica. Udarac je slab, ali
Koku uz krik pada na sneg, tik pored Kasarovih nogu. General ga bez razmiljanja utira u
rebra.
Dingis nepomino stoji pod upitnim pogledima svojih najbliih i mirno vraa ma u
korice.
Ne moe da ga ostavi u ivotu, Temudine, kae Helun, oiju blistavijih nego ikad.
Neto stare vitalnosti joj se vraa dok gleda kako aman baulja po snegu. Starica najednom ne
osea ni studen ni umor. Kan joj predaje svoj ma, ali je hvata za ruku, odlaui neminovno.
Dingis za trenutak podie ruke i Koku se prestravljeno trza, pokunjen i zatoen pod
nogama porodice kojoj je godinama sluio. Misli su mu zbrkane dok traga za novim reima.
Jedino na Temugovom licu zapaa traak saoseajnosti, iako je kan spustio ma. Jo ima nade.
Nisam nita uinio, gospodaru. Ko god da ti je to rekao, pogreio je. Neu da izgubim
ivot, niti da prekinem da ti sluim. Ako sada umrem, zla sudbina e te pratiti do kraja ivota. Ti
zna da govorim istinu.
Dingis se saginje i grabi amana za ramena. Koku uzdie od olakanja, ubeen da e ga
kan podii. A onda osea njegov gvozdeni stisak oko svoje mrave noge i prste koji mu se
zarivaju u meso oko kolena. aman poinje da se koprca, ali ga Dingis uz stenjanje podie sa
zemlje.
Nemoj gospodaru, molim te. Nevin sam!, urla Koku.
Dingis podie amana jo vie, a zatim ga svom snagom baca na svoje savijeno koleno.
Svi uju kako mu kima puca i vide neujno razjapljena usta. amanovo mlitavo telo pada u
sneg obasjan poslednjim zracima zalazeeg sunca. Temug okree glavu da ne gleda muan
prizor, ali Kaijun i Kasar opinjeno zure u izlomljeno telo pod sobom, elei da zapamte svaki
detalj.
Dingis se sputa u uanj pored amana.
U ovim planinama ima vukova, kae mu apatom. Veeras e te nai i onjuie ti ruke i
noge. Oterae ih drekom, ali kada te hladnoa iscrpi, vratie se, jai i gladniji. E tada e ti
iskidati telo. A kad bude osetio miris sopstvene krvi, seti se mene.
Dingis ustaje, praen amanovim zamuenim pogledom i iscerenim zubima. Vidi kako
Helun grli Dingisa i ovaj joj uzvraa stisak oko ramena, vodei je nazad prema konjima. Koku
ne uje njihov razgovor, niti sluti koliki je bol koji proivljavaju. Svi trikovi i obredi koje je znao
najednom nestaju u groznici koja mu zahvata telo.
Mrak pada brzo. Koku nepovezano stenje, oajan u svojoj agoniji nepominosti. U
jednom trenutku uspeva da se pridigne u sedei poloaj, ali mu bol otupljuje sva ula. Kada
ponovo doe sebi, vidi mesec visoko na nonom nebu i oko sebe uje tihi odjek vujih apa u
snegu.

27

Dingis do kraja leta ostaje u Samarkandu, iako njegovi generali haraju okolnim teritorijama u
njegovo ime. Gradove Merv, Niapur, Balk i Urgen osvajaju brzo i lako, pretvarajui njihove
stanovnike u roblje. Ni vest o ahovoj smrti i povratku Cubodaja i ebea ne podie mu
raspoloenje. elja za povratkom u rodnu ravnicu sve je jaa, ali on je odbacuje kao telesnu
slabost. Sada ima zadatak da Ogedaja naui vostvu i prenese mu sve znanje koje je stekao
tokom decenija vojevanja. ahove uvrede je viestruko naplatio, otkrivajui pri tom zemlje
prostrane i plodne kao nigde na svetu.
Dingis se ponekad osea kao vuk puten meu ovce jer jednostavno ne moe da povede
svoj narod kui. Ogedaj e vladati Mongolima, ali ima jo prestola. S obnovljenim
entuzijazmom, Dingis mnogo vremena provodi u ahovoj palati u Samarkandu, prouavajui
istoriju tog velikog naroda.
Temug mu donosi mape, tek osvojene, ili koje su nacrtali zarobljenici. Svaka otkriva sve
vie i vie zemlje oko Samarkanda, uobliavajui okolni svet. Dingis ne moe da veruje koliko
su prostrane planine na koje oveja noga jo nije kroila, i gde je vazduh toliko redak da donosi
smrt. uo je prie o neobinim zverima i indijskim princezama pored kojih horezmijski ah
izgleda kao obini trgovac.
Stanovnici Samarkanda su osloboeni i vraeni u svoje domove. U ostalim gradovima
Dingis dozvoljava mladim ratnicima da usavravaju borbene vetine na vezanim
zarobljenicima. Ulice Samarkanda vrve od ljudi, zbog ega se Dingis svuda kree u pratnji
svojih straara. Njegova radoznalost je neugasiva, meutim, uvee kada se vrati u palatu, osea
neobinu teskobu u grudima koja mu oteava disanje. Poslao je izviaa na planinu gde je
ostavio Kokua da skona. Ratnik mu je doneo naramak kostiju koje je Dingis spalio u pei. Ali
ni to mu ne donosi mir. Kameni zidovi i tavanice raskone palate kao da se rugaju njegovoj
ambiciji. Kada Ogedaj postane kan, zar e biti vano da li je njegov otac osvojio grad ili ga je
ostavio netaknutog? Dingis svakog jutra veba maevanje, iznurujui sebe do iznemoglosti.
Pritiska ga to to mu refleksi s godinama otupljuju. Telo mu je i dalje izdrljivo i vrsto poput
mladikog, ali ga desno koleno sve ee boli i pogled mu gubi na otrini.
Jednog hladnog zimskog jutra, etvrte godine boravka u Horezmijskom carstvu, Dingis
prekida jutarnji trening s dvadeset godina mlaim maevaocem, i zadihano se naslanja na
kameni zid.
Ako te sad napadne, mrtav si, prijatelju. Uvek ostavi neto snage za kraj, kae mladi.
Dingis ga zaueno gleda, a zatim iri lice u osmeh. U dnu dvorita stoji ilavi starac i
ceri mu se. Konano je stigao! Arslan je preplanuo i mrav kao prut, ali pogled na njega budi
oseanja koja iznenauju i samog kana.
Dingis ponovo odmerava svog mlaahnog rivala i podie ma.
Nadam se da u dolijati ovom mladom tigru, im mi okrene lea, dovikuje Arslanu, i
nastavlja. Drago mi je da te vidim, prijatelju stari. Da ti nije moda dosadio ivot sa enom i
kozama?
Arslan klima glavom.
Koze su poklali vuci. Lo sam obanin. Prilazi Dingisu nasred kamenog dvorita i
srdano ga pozdravlja, odmeravajui ga od glave do pete.
Dingis primeuje debeo sloj praine na njegovoj odei, znak viednevnog napornog
jahanja, i pojaava stisak, ne skrivajui zadovoljstvo to ga vidi.
Veeraj sa mnom. Hou da ujem sve o rodnoj ravnici.
Arslan slee ramenima.

Ista je kao i uvek. Od zapada do istoka kineski trgovci se ne usuuju da prou kroz tvoju
zemlju bez dozvole na drumskim postajama. Mirno je, mada ima budala koje tvrde da se vie
nee vratiti, da je ahova vojska preveliki zalogaj za tebe. Arslan se smeka pri seanju na
trgovca iz carstva Si Sja koji je to izjavio i kako mu se smejao u lice. Dingisa je teko ubiti,
oduvek je bilo.
Hou da ujem svaki detalj. Pozvau i elmea da nam se pridrui, uzvraa kan.
Arslanovo lice se vedri na pomen njegovog sina.
Voleo bih da ga vidim, priznaje. Kao i unuad koju jo nisam upoznao.
Dingis naglo postaje ozbiljan. Tolujeva ena se porodila par meseci nakon roenja
agatajevog prvenca. Iako je postao deda po trei put, deli njegovog bia se tome nimalo ne
raduje.
I moji sinovi su postali oevi, mrmlja kan. ak i mali Toluj ve ima dva sina.
Arslan se smeka, razumevi Dingisa bolje nego iko drugi.
Loza mora da se nastavi, prijatelju moj. I oni e jednog dana biti kanovi. Kako ih je Toluj
nazvao?
Dingis odmahuje glavom, zabavljen Arslanovim interesovanjem za porodinu tradiciju.
Prvi je Monge, a drugi Kublaj. Taj ima moje oi.
S neobinim oseajem ponosa Dingis pokazuje Samarkand oveku koji e vladati gradom.
Arslan je oduevljen sistemom za snabdevanje vodom i pijacama na kojima se prodaje roba iz
svih krajeva sveta. Dingis je u meuvremenu otkrio i rudnike zlata koji su punili ahovu riznicu.
Meutim, dok je on doao do mapa i shvatio njihov znaaj, rudnik je opljakan. Ubrzo je
angaovao svoje najbistrije ratnike da dokue proces kopanja rude zlata i srebra iz zemlje. To je
jedina korist za grad koju je oiveo, budui da omoguava ivot veem broju ljudi nego to je on
upoznao u ravnici. Ti ljudi bi mogli da uestvuju u izgradnji drugih stvari, moda ak i veih.
Mora da vidi rudnik, kae on Arslanu. To su kanali duboko u zemlji, kao da su ih
kopali mrmoti, a postoje i velike pei koje metal odvajaju od kamena. Vie od hiljadu ljudi radi u
njima i jo toliko drobi kamen u sitni pesak. Kao u mravinjaku, samo to zahvaljujui rudi
funkcionie ceo grad. Sve se vrti oko zlata. Ponekad mi se ini da razumem zbog ega ga toliko
cene. Iako se sve zasniva na lanim obeanjima, nekako i dalje opstaje. Neverovatno.
Arslan klima glavom, vie gledajui u Dingisa nego sluajui stvari koje ovaj pria.
Odazvao se njegovom pozivu, jer zna da kan za to ima dobar razlog. Ipak, i dalje ne razume
zato je najednom tako zadivljen gradovima. Ve dva dana obilazi Samarkand sa Dingisom i ne
promie mu njegova unutranja napetost. Arslanovoj eni je dodeljeno jedno krilo palate i ini se
da je oarana velikim kupatilima i kineskim robinjama koje su joj uvek na usluzi. Arslanu ne
promie ni to da nijedna od Dingisovih ena nije napustila logor koji se nalazi van grada.
Treeg dana u podne, Dingis sa Arslanom seda na klupu nadomak velike gradske pijace.
Kupci se tiskaju oko tezgi, ali su prodavci vidno nervozni zbog prisustva Mongola. Dingis i
Arslan mirno sede, odmahujui rukom nasrtljivim trgovcima koji im nude vone sokove i hranu.
Samarkand je lep grad, poinje Arslan. Ali gradovi te nikad pre nisu zanimali. Viao
sam te kako gleda u atore svog logora, svaki put kada naiemo na zidine i ne verujem da e
jo dugo ostati ovde. Kai mi onda zato bih i ja?
Dingis skriva osmeh. Starac tokom svih ovih godina nije izgubio otrinu uma.
Neko vreme sam se zanosio milju da zauzmem gradove za svoj narod, Arslane. Da je to
naa budunost. Odmahuje glavom. Ali nije. Bar ne za mene. Ovo mesto je predivno. Moda i
najlepe stanite koje sam ikad video. Mislio sam, ako istinski shvatim nain na koji funkcionie,
da bih mogao da vladam iz grada i poslednje dane provedem u miru dok moji sinovi i unuci idu u
pohode. Dingis iznenada drhti na povetarcu. Ali ne mogu. Ako isto tako misli, onda se
slobodno vrati u ravnicu. Ima moj blagoslov. Unitiu Samarkand i nastaviti dalje.
Arslan gleda ulini mete oko sebe. Ne voli kada je okruen tolikim ljudima. ivot je
proveo u otvorenoj ravnici u drutvu svog sina i kasnije ene, i njihova blizina mu je bila

dovoljna. Po njegovom miljenju Samarkand nije mesto za ratnika, ali za starca bi moda i
moglo da bude. Njegova ena bi se svakako sloila sa ovim miljenjem. Meutim, on nije
siguran da li bi se ikada prilagodio gradskom ivotu, ma koliko se Dingis upinjao da ga shvati i
prihvati.
Nekada si unitavao gradove, podsea ga Arslan.
Bio sam mlai i lui, uzvraa Dingis. Mislio sam da ovek najbolje godine treba da
provede ratujui protiv neprijatelja a posle toga da umire, ispunjen i voljen. Kikoe se. I dalje
tako mislim, ali kada me ne bude, gradovi e nicati i nee me pamtiti.
Arslan je iznenaen to uje ove rei od velikog kana kojeg poznaje skoro pola svog
ivota.
ta je ovo?, pita ga sa skepsom u glasu. Da se nisi previe druio sa Temugom? On
stalno pria o potrebi za beleenjem istorije.
Dingis naglo die ruku, rasren pravcem u koji je skrenuo razgovor.
Ne, ovo su moja zapaanja. Celog ivota se borim i boriu se dok ne omatorim i
zanemoam. Tada e moji sinovi vladati jo veim zemljama, i njihovi sinovi posle njih. To je
put koji smo zajedno izabrali, Arslane, kada nisam imao nita osim mrnje, jer je vladao
Vukovima.
Primetivi zapanjenost u Arslanovim oima, kan trai rei da mu pojasni svoje ideje.
Stanovnici ovog grada ne love da bi jeli, Arslane. Oni ive due i lake od nas. Ali u tome
nema nieg loeg.
Arslan frke, prekidajui ga i ne marei za gnev koji time izaziva. Dingisa niko ne
prekida kada govori, ak ni najblia porodica.
Dok mi nismo doli i pobili njihove careve i ahove i sruili njihove zidine, podsea ga
Arslan. Od svih ljudi, ti si jedini ukazao na slabost gradova, a sada bi da ih prigrli? Moda e
praviti svoje kipove poput onih pored zidina. Tada e svako ko pogleda u kameno lice rei: Ovo
je bio Dingis. To hoe?
Kan uti dok Arslan govori, lupkajui prstima desne ruke po drvenoj klupi. Stari ratnik
osea Dingisovo neraspoloenje, ali ga se ne plai, kao i uvek.
Svi umiru, Dingise. Svi. Razmisli malo o tome. I svi emo pasti u zaborav, ve posle
druge generacije. Arslan podie ruku, ne doputajui Dingisu da progovori. Znam da su veliki
kanovi opevani i da kineske biblioteke postoje ve hiljadama godina. Ali ta to vredi? Zar misli
da mrtvima neto znai kada im se imena itaju naglas? Ne, Dingise. Njih vie nema. Vano je
samo ono to su uinili za ivota.
Dingis sporo klima glavom. Saveti starog prijatelja mu mnogo znae, i vie nego to moe
da opie. Za trenutak se izgubio u sanjarenju o gradovima. Arslanove rei ga otrenjuju poput
hladne vode. Zvuk njegovog glasa ga vraa u detinjstvo kada je svet bio mnogo jednostavniji.
Zamisli da ivi u strahu a ne moe nita da uini da to promeni, nastavlja Arslan.
Kukaviluk pojede oveka. Vano je kako podie svoje sinove i keri. ena koja ti nou greje
postelju. Radost ivljenja, zadovoljstvo pijanstva i druenja - sve je to vano. Ali kada se
pretvori u prah i pepeo, ivot ide dalje, ali bez tebe. Zato ohladi glavu, Dingise, i pronai svoj
mir.
Kan se smeka, ne skrivajui razoaranje.
Prijatelju stari, znai da nee da vlada Samarkandom u moje ime?
Arslan odmahuje glavom.
Ne, prihvatiu tvoju ponudu, ali ne da bih se proslavio nego zato to me stare kosti uljaju
kad spavam na tvrdoj zemlji. Mojoj eni se svia ovde i hou da je usreim. Ovo su dovoljno
dobri razlozi, Dingise. ovek mora da ugaa svojoj eni.
Dingis se kikoe.
Nikad ne znam da li se ali ili si ozbiljan, prekoreva ga.
Prestar sam za alu, prijatelju. Ma, prestar sam i za svoju enu, ali to je sad manje bitno.
Dingis ga pljeska po ramenu i ustaje. Za trenutak prua ruku Arslanu ne bi li mu pomogao
da ustane, a onda je brzo povlai da se stari general ne uvredi.

Ostaviu ti pet hiljada ratnika. Moe da im podigne kasarne, samo nemoj da ih


razmazi. Arslan na ovo pravi grimasu, mamei kanu smeak.
Dingis jae kroz pijacu prema glavnoj gradskoj kapiji. Sama pomisao na ponovno putovanje sa
porodicama i tumanima dovoljna je da odagna teskobu koja ga gui u gradu. Zima, ma koliko
bila blaga, opet je dola u ahovu zemlju. Dingis ee ogrebotinu na svojoj ruci dok navodi
konja po kaldrmisanom drumu. Bilo bi dobro opet osetiti slatku travu pod konjskim kopitama.
Osam tumana ga eka nedaleko od grada, postrojenih u borbeni poredak. Deaci od etrnaest
godina su popunili mesta palih ratnika, kao i onih pet hiljada koje je ostavio Arslanu.
Iza tumana je kolona zaprega i naroda koji je opet spreman za pokret. Dingis i dalje ne
zna gde da ih vodi, ali to nije ni vano budui da se i sam povodi starom nomadskom idejom
blagodatnog ivota u divljini. U iekivanju surove zime, plemenima je svejedno da li su
ulogoreni na osunanoj obali reke ili pred kapijama neprijateljskog grada.
U Samarkandu je izgubio pojam vremena, ali mu je razgovor sa Arslanom umnogome
pomogao da sredi svoje misli. Dok jae prema gradskoj kapiji, prolaznici se sklanjaju s puta
oveku koji ima mo da naredi smrt svakog ko mu stane na ulj. Dingis je nesvestan njihovih
smrknutih lica, zurei u daljinu gde ga ekaju njegovi ratnici.
Njegov konj iznenada zastaje i Dingis se trza napred. Ispred sebe vidi oveka koji grabi
koni remen na konjskoj njuci, zaustavljajui ivotinju. Kanova straa munjevito vadi maeve,
spremna da napadne, ali Dingis presporo okree glavu da vidi ta se deava i drugi napada to
koristi. Njegovo lice, iskrivljeno u vrisak, previe je mlado za bradu. Deak zamahuje noem,
pokuavajui da ga zavue pod slojeviti oklop pravo u kanovo telo.
Dingis instinktivno udara deaka posred lica. U punom oklopu podlaktica mu je
pokrivena metalnim ploicama koji ostavljaju krvav trag na deakovom obrazu, obarajui ga na
zemlju. Dingis vadi svoj ma dok se masa oko njega komea. Krajikom oka zapaa jo noeva
u stisnutim pesnicama i nasre na onog koji mu dri konja, uranjajui mu otricu u grudi. Pre
nego to padne, napada jednom rukom grabi Dingisa za nogu a drugom zariva otricu kanu u
bok. Dingis stenje od bola, zamahujui silovito maem i skoro odrubljujui Arapinu glavu. Oko
sebe uje histerinu vrisku, ali njegovi straari su na visini zadatka. Ne znaju ili ne mare koji od
prolaznika je ubica. Kasape sve redom, i mukarce i ene ija okrvavljena tela padaju po
pranjavom drumu.
Dok Dingis dahe na svom konju, deak sa ogrebotinom na obrazu ustaje sa zemlje. Jedan
od straara probada deaka maem u lea, obarajui ga za sva vremena. Pijaca je ubrzo prazna,
samo se iz okolnih ulica uje pla i odjek usplahirenih koraka. Dingis ispipava ranu na boku.
Doiveo je i gadnije povrede. Straarima upuuje gnevan pogled, svestan da e strepeti za svoj
ivot to su dozvolili da kan bude povreen. U stvari, ve neko vreme razmilja da ih kazni zbog
nepanje, ali sada nije trenutak, naroito kada u rukama dre isukane maeve, spremni da ubiju.
Dingis eka da mu priu Cubodaj i Kaijun u pratnji svojih tumana. Bez rei prelazi
prstom preko svog grkljana, pokazujui glavom na svoje straare. Ovi mirno sede na svojim
konjima, ne pruajui nikakav otpor kada im ratnici oduzmu oruje.
Trebalo je da oekujem ovako neto, mrmlja Dingis sebi u bradu. Moda ga je grad
uinio ovako bezbrinim. Oko oveka koji uspostavlja carstvo uvek e postojati oni koji ga
mrze. Nije smeo da se oputa u gardu, naroito ne u Samarkandu. U sebi proklinje sve
neprijatelje koji su za samo nekoliko meseci uspeli da ga nau. Eto jo jedne prednosti
nomadskog ivota - neprijatelj nikad ne moe da mu ue u trag, ma koliko da se trudi.
Kaijun silazi s konja i proverava mrtve. Straari su ubili skoro etrdeset ljudi od kojih
neki i dalje daju znake ivota. Kaijuna ne zanima ko je kriv a ko nevin, niti osea trunku
saaljenja prema rtvama. Njegov brat je napadnut i to zahteva najstroe mere odmazde.
Naredie svojim ljudima da dokraje one koji bauljaju u lokvama krvi, podiui ruke i
preklinjui za milost.

Nedaleko od mesta napada lee dva mladia, jedan pored drugog. Obojica nose iroku
beduinsku odeu, svojstvenu Arapima koji ive u pustinji. Na njihovim ogoljenim, okrvavljenim
grudima Kaijun primeuje neobian znak. Svlai im odeu do pojasa i shvata da je jedan le
muki, a drugi enski. Posle detaljne pretrage, isti znak otkrivaju na jo est beivotnih tela.
Cubodaj poziva arapskog prevodioca u pomo.
ta ovo znai?
Jusuf odmahuje glavom, usana stisnutih u ravnu crtu.
Dingis ga pronicljivo gleda, slutei da mladi neto krije.
Ovo je re na tvom jeziku, kae mu kan. Proitaj je.
Jusuf dugo prouava re ispisanu na grudima lea kojeg je Kaijun prvog skinuo. ita je s
desna na levo dok mu ruke primetno drhte.
Gospodaru, ovo je re za svetinju. To je sve to znam.
Dingis klima glavom kao da prihvata njegovo objanjenje a potom, kada se Jusuf okrene,
stenjui silazi sa konja.
Drite ga!, uzvikuje kan.
Pre nego to Jusuf odreaguje, Cubodaj mu stavlja ma pod grlo, prei mu toplim metalom
znojavu kou.
Dobro zna ta znai ova re, mome, sike Dingis kroz zube. Kai mi ko su ovi to je
nose na grudima i ivee.
Uprkos pretnji, Jusufove oi lete ka naputenoj pijaci, strepei da ga neko ne slua. Ne vidi
nikog, ali zna da su tu negde. Njegove rei e nai svoj put do oveka koji je naredio ovo
ubistvo.
Naputa li grad, gospodaru?, pita on, glasom piskavim pod pritiskom Cubodajeve
otrice.
Dingis izvija obrve, iznenaen ovom drskou. Ili ludilom? Najednom se pita ko to moe
da izazove strah vei od maa pod grlom.
Da, mome. Danas odlazim. Govori.
Jusuf teko guta.
Asasini nose takav znak, tu re. To je sve to znam, gospodaru.
Dingis sporo klima glavom.
Onda emo ih lako nai. Skloni ma, Cubodaju. Ovaj nam treba iv.
Meni je bio od koristi, gospodaru kane, uzvraa Cubodaj. S tvojim doputenjem,
poslau vest Arslanu. On e proveriti nosi li jo neko u gradu ovakav znak. Rekavi to, okree
se ka Jusufu i grabi ga za bluzu, cepajui je. Na njegovim grudima nema znaka.
Mudar potez, primeuje Dingis, gledajui u leeve oko sebe, ve napadnute muvama.
Samarkand ga vie uopte ne zanima.
Obesi moje straare, Cubodaju. Danas su me izneverili.
Ne marei za bol u boku, penje se u sedlo i jae prema postrojenim tumanima.

28

Putovanje u kanovom atoru koji trucka na zaprezi sasvim je neobian oseaj za Jusufa Alganija.
Mladi beduin se nagledao svega i svaega tokom slubovanja za Mongole. Oekivao je da e ga
u toku dana ponovo pozvati kod kana, ali se to nije desilo. S panjom je posmatrao kako
pregledaju Arape u potrazi za znakom svetinje. Iznenaen je brojnou tamnoputih u logoru.
Otkad su osvojili ahovu zemlju, Mongoli su uposlili skoro hiljadu Arapa svih uzrasta, uglavnom
za potrebe prevoenja. Neki su pokazali isceliteljske vetine, a drugi sklonost ka zanatima,
pridruivi se Kinezima koji ve rade za kana. Dingis im uglavnom ne brani da usred posla
odmotaju svoje prostirke zarad molitve Alahu. Jusuf se pita da li je to iz potovanja ili iz
ravnodunosti. Verovatno ovog drugog, zakljuuje on, budui da u logoru ive budisti,
nestorijanci i hriani, sve sami nevernici.
Jusuf eka da kan zavri s jelom i obrati mu se. Dingis je muslimanima ak dozvolio da
ubijaju koze i ovce na svoj nain. Mongolima oigledno nije vano kako ovi jedu ili ive, dok
god su im posluni. Jusuf ne razume oveka koji sedi preko puta njega i komadiem drveta
eprka hranu izmeu zuba. Kada je pozvan u njegov ator, reeno mu je da uini sve to se od
njega bude trailo.
Jusufu nije potrebno to upozorenje, jer ima posla sa ovekom koji je poklao sopstveni
narod, i to na hiljade, moda i vie. Dodue, pokojni ah je isto to inio u prethodnim ratovima i
progonima. Jusuf prihvata takve metode vladanja i dok god njemu bude dobro nee brinuti o
tome da li kan pobeuje ili gubi.
Dingis konano odmie svoj tanjir, ali dugi bode zadrava na krilu. Mladom beduinu nije
potreban prevodilac da bi protumaio ovaj potez.
Bio si nervozan na pijaci, primeuje kan. Zar su ti asasini toliko svemoni?
Jusuf duboko udie. Neprijatno mu je da govori o njima, uprkos tome to je okruen
mongolskim ratnicima.
uo sam da niko od njih ne moe da se sakrije, gospodaru. Onaj ko ih izda plaa to
stranom smru, zajedno sa svima koji su ga skrivali, roacima, prijateljima, pa ak i itavim
selima.
Dingis se prezrivo smeka.
I ja to radim, uzvraa kan. Strah ljude dri u najveim okovima. Priaj mi o njima.
Ne znam odakle su, brzo nastavlja Jusuf. Niko to ne zna.
Neko mora da zna, prekida ga Dingis, ciljajui ga svojim hladnim pogledom. Kako bi
inae primali novac za svoje usluge?
Jusuf nervozno klima glavom. Tano, gospodaru, ali oni uvaju svoje tajne, a ja ne znam
nikog ko ih poznaje. Sve to znam su glasine i legende o njima.
Dingis dugo uti i beduin uri da nastavi, elei nekako da zadovolji starog avola koji se
igra sa bodeom.
Kau da njima vlada neki starac s planine. Verujem da je to vie titula nego ime, kao i
mnogo generacija unazad. Asasini obuavaju mlade ubice i alju ih na zadatke u zamenu za
ogromne sume zlata. Ne zaustavljaju se dok ne zavre posao.
Jutros su zaustavljeni, podsea ga Dingis.
Jusuf okleva pre nego to nastavi.
Poslae druge, gospodaru, i tako u nedogled. Sve dok ne obave zadatak.
Da li svi nose onaj znak na koi?, pita Dingis, verujui da nee biti teko sauvati
pleme od ubica koje je lako prepoznati. Na njegovo razoaranje, Jusuf odmahuje glavom.

Mislio da je to deo legende, gospodaru, sve dok se jutros nisam uverio svojim oima.
Greh je pred bogom oznaavati telo na takav nain. Iznenadio sam se kad sam prepoznao znak.
Ne verujem da ga svi nose, naroito sada kada su razotkriveni. Sledei koje budu poslali bie
mladi i neobeleeni.
Kao ti, tiho kae kan.
Jusuf se usiljeno smeje, svestan svog licemerja.
Bio sam ti odan, gospodaru. Pitaj svoje generale, Cubodaja i ebea. Pesnicom se udara
po grudima. Sluim samo tebi.
Dingis frke na ovu la. ta bi drugo rekao mladi, ak i da je asasin? Brine ga injenica
da bi svaki Arapin u njegovom logoru mogao da bude ubica. Tu su njegove ene, sitna deca i
braa. U stanju je da ih brani od vojske, ali ne i od neprijatelja koji se prikrada nou i daje svoj
ivot da bi uzeo njegov.
Dingis se sea kineskog ubice koji je izaao iz Pekinga da bi ga ubio u atoru.
Neverovatna srea ga je te noi spasla od sigurne smrti. Otrovani no mu je zadao vie muke i
slabosti nego to je mogao i da sanja. Sama pomisao na dug i muan oporavak mami mu grake
znoja na elu dok zuri u mladog Arapina. Na pamet mu pada da ga skloni iz logora, daleko od
ena i dece. Njegovi ratnici bi to uinili bez pogovora.
Jusuf sputa pogled pod kanovim prodornim oima dok svim ulima sluti opasnost.
Nadljudskim naporom obuzdava nagon da istri iz atora i pobegne na prvom konju na kojeg
naleti. Samo injenica da Mongoli jau bre od vetra zadrava ga u mestu. ator se za trenutak
trese kada kola preu preko dombe na putu i Jusuf umalo isputa vrisak.
Raspitau se, gospodaru. Obeavam. Ako naiem na nekog ko moe da ih nae, poslau ti
ga. Jusuf ini sve da umilostivi kana i ne brine to e Mongoli moda unititi asasine. Vano je
samo da on ostane iv kada sve to proe. Uostalom, oni nisu pravi muslimani nego iitska sekta i
nema razloga da im bude odan.
Dingis stenje, poigravajui se sa bodeom u rukama.
U redu, Jusufe. Uini tako i izvesti me o svemu to uje. Raspitau se na razne naine.
Zauvi rei otputanja, mladi brzo ustaje i izlazi napolje. Dingis psuje tiho i gnevno
baca no koji se zabija u sredinji stub atora, podrhtavajui u njemu. U stanju je da uniti itave
gradove, pobije vojske i pokori narode, meutim, pomisao na ubice koji vrebaju u noi ga prosto
izluuje. Kako da zatiti svoj narod od takvih protuva? Kako da odri Ogedaja bezbednog i na
vlasti? Postoji samo jedan nain. Dingis ustaje i upa no iz stuba. Morae da ih pronae i
ubije, ma gde se krili. Ako se sele kao to to ini njegov narod, i tada e ih nai. Ako imaju dom,
unitie ga. Pohod na gradove e morati da saeka.
Kan alje po svoje generale koji se u njegovom atoru skupljaju pre zalaska sunca.
Ovo su moje zapovesti, obavetava ih. Ja ostajem s jednim tumanom da titim porodice.
Ako ovde dou po mene, biu spreman. Vi se ratrkajte u svim pravcima. Saznajte sve to
moete o tim asasinima i vratite se. Unajmljuju ih samo imuni, tako da ete morati da
provaljujete u bogata naselja i gradove da biste doli do njih. Ne uzimajte zarobljenike osim onih
koji tvrde da neto znaju. Hou da znam gde se kriju.
Vest o podmiivanju e se proneti bre nego to mi jaemo, kae Cubodaj. Imamo
zaprege pune zlata i ada. Ovo je odlina prilika da ih iskoristimo. S tvojim doputenjem,
gospodaru, obeau veliku sumu onome ko nam kae gde se asasini obuavaju. Imamo dovoljno
da iskuamo i same prineve.
Dingis odmahuje rukom, prihvatajui ideju.
Objavi da e potedeti gradove koji nam donesu bilo kakvu vest. Ne zanima me kako,
samo saznaj ono to mi treba. I povedi sve Arape iz logora sa sobom. Neu da mi se vrzmaju
ovde dok ne reimo ovaj problem. Do tada nita drugo nije vano. ah je mrtav, ovo je jedina
pretnja s kojom se suoavamo.

Delaudin osea puls mase, kao da im dri srce u aci. Zavise od njegove rei i za njega je to
neto sasvim novo. U oevoj vojsci je imao podreene sebi koji su mu se zakleli na poslunost.
Nikada nije morao da ih angauje za svoje potrebe, nije morao. Novo otkrie ove genijalne
sposobnosti ga zapanjuje, ba kao i njegovu brau.
Sve je poelo poseivanjem damija u avganistanskim varoicama. Razgovarao je s
tamonjim imamima, iznenaen strahopotovanjem koje su izazivale njegove prie o mongolskoj
svireposti. Brzo je ukaio ta najbolje prolazi, kitei svoje prie matovitim detaljima koji
izazivaju kljuanje krvi u ilama. Ve iz prvog sela je izaao sa etrdeset najrazboritijih ljudi iz
patunskog plemena. Pre njegovog dolaska ovi nisu ni znali da je pleme neznaboaca pokorilo
njihovu zemlju i ubilo i horezmijskog cara. Delaudina je isprva iznenadio njihov pravedni gnev,
sve dok nije video na kakav odjek nailaze njegove posete selima i gradovima. Broj ljudi odanih
ahu je rastao i narastao do dve hiljade koje sada sede na zemlji i ekaju da ih harizmatini voa
povede u dihad.
Svojim oima sam video kako Mongoli rue nae damije, pripoveda Delaudin. Sveti
ljudi podiu svoje gole ruke ne bi li ih zaustavili, ali neznaboci za boga ne znaju. Kolju nau
brau i ostavljaju ih da trunu na suncu.
Okupljena masa razjareno hui, dosad najbrojnija od njegovog dolaska na jug. Veinom su
to mladii i pokoji deak, bez brada i turbana koje nose uglavnom stariji. Delaudin primeuje da
najmlai najbolje reaguju, iako su u pratnji iskusnih ratnika sa okolnih brda koji su se okupili da
uju slavnog govornika. Da je ah poiveo, verovatno bi uinio isti to, zakljuuje Delaudin.
Meutim, ahova smrt je jedan od najboljih razloga da ozlojeeni zgrabe sablje i krenu u osvetu.
ahov sin im se obraa sa strau stranaca koji se podsmevaju njihovoj veri i skrnave njihove
svetinje. Arapi upijaju svaku njegovu re. Delaudin die ruke da ih umiri i kada u tome uspe zna
da ima svu njihovu panju. Njegovi su.
Video sam kako njihovi ratnici ubijaju nae ene i decu, istrgnute iz ruku mueva i oeva.
Na njihove oi ih skidaju do gola i siluju. U Buhari su ubili imama na stepenicama plave
damije, a onda se ispiali po njemu. Iskopao bih sopstvene oi to su to videle da mi ne trebaju
za boju osvetu!
Mnogi skau na noge, preplavljeni besom i gaenjem. Diu svoje sablje visoko u vazduh,
zaklinjui se na dihad. Delaudin razmenjuje poglede sa svojom braom i vidi da su ve na
nogama, kliui sa ostalima. Nije oekivao da e njegove rei izazvati takav sjaj u njihovim
oima i ar za osvetom. Oni su videli isto to i Delaudin, ali njegova iva beseda ih prosto
pokree. ak i Tamar se pridruuje pesmi, izgovarajui rei proroka. Delaudinovo srce se
nadima, uprkos zagluujuoj vrisci. Je li njegov otac ovo znao? Najednom ima oseaj da stoji na
ivici provalije. Ako se oklizne, izgubie sve, ali teina njegove vere moe da uini da se snovi
obistine. Ljudi ga ve slede, jer se njegova re iri zapanjujuom brzinom. Pozvao je islamsku
brau na sveti rat protiv mongolskog osvajaa i njegova obeanja su kresnula varnicu. U
damijama koje nikada nije ni video, imami propovedaju da je on boji ratnik. Njegov zadatak je
samo da potpiri tu vatru i poalje je na sever.
Delaudin se smeka okupljenom narodu, znajui da e ga pratiti i u sledei grad, i u
sledei. U Kabul e ui kao duhovni voa ogromne vojske vernika, a tamo e se njihov broj
viestruko uveati. Moda ga na sve to navodi Alahova ruka. Ipak je on samo ubogi sluga boji,
a kako bog drugaije deluje ako ne kroz svoje ljude? Moda je on ruka osvete. Alah je milostiv
to mu je dao drugu priliku.
Mongolski tumani jau stotinama kilometara u svim pravcima, bujica ljudi i konja koji napadaju
svako mesto u kojem zateknu ivog oveka. Vest o njihovom pohodu se pronosi istom brzinom
kao i glasina o velikoj nagradi za vest o asasinima. Deset dana kasnije, ebe pronalazi oveka
koji tvrdi da zna gde se nalazi planina sa uporitem asasina. elme sree jo dvojicu iji roaci
su pristupili asasinima. U svakom sluaju, razaranje njihovih gradova se nakratko prekida,
dovodei jo oajnika mongolskim generalima na procenu. Izviai se dvaput vraaju iz

neuspenih potraga. Ni traga asasinima. Ljudi koji ih pogreno navode su ili budale ili laovi, ali
svakako zavravaju u krvi za svoja nedela.
agataj jae na sever sa Cubodajem, skoro istim putem kao general koji je tuda lovio aha.
U strmim, planinskim stazama nailaze na selo i pale ga do temelja, nastavljajui put dalje. U
sledeem selu upoznaju grupu staraca koji zahtevaju prijem. Cubodaj organizuje susret i kada
uje ta imaju da mu kau, otputa ih kuama, zadravi jednog koji se vraa s njima kod
Dingisa. Putuju bez odmora i kada stignu do kana, tamo zatiu jo trojicu Arapa koji trae zlato
u zamenu za obavetenje o asasinima. Svaki govori o razliitom mestu.
Dingis umornog lica doekuje Cubodaja.
Jo jedan prevarant?
Cubodajevo raspoloenje se srozava.
Zar ih ima jo?, pita general.
Kan klima glavom.
Ili su budale koje veruju da u njihove lai platiti zlatom, ili ti asasini imaju nekoliko
skrovita i stalno se seljakaju. Ako su stvarno moni kao to kae Jusuf, onda e pre biti ovo
drugo.
Imam jednog koji tvrdi da zna, gospodaru. Ne verujem da je prevarant i laov kao ostali.
Dingis izvija obrve, potujui Cubodajevu procenu.
Pretresi ga i dovedi u moj ator, zapoveda kan.
Cubodaj dovodi i Jusufa da prevodi, jo pranjavog od dugog jahanja. Seoski starac je
nervozan pri susretu sa velikim kanom. Znoj mu obliva preplanulo lice dok mu dah smrdi na beli
luk. Dingis plitko die kada ovaj ue u skueni atorski prostor.
Dakle? Rekao si mom generalu da neto zna, breca se Dingis, umoran od gramzivaca
koji bi samo da se doepaju zlata. Strpljivo eka da Jusuf prevede i posmatra kako starac
prestravljeno klima glavom. Tri njegova prethodnika ve trunu u jami nedaleko odatle. Dingis
se pobrinuo da svaki sledei ugleda taj prizor pre nego to ue u njegov ator. To objanjava
kiseli smrad koji se poput magle iri oko njega.
Gospodaru, moja sestra ivi u planinskom selu na dva dana jahanja od mesta gde sam sreo
tvoje ljude. Nervozno guta dok Jusuf prevodi i Dingis mu dobacuje meinu airaga da proisti
grlo. Starac halapljivo guta, ubeen da je voda, ali kad mu vatrena tenost opri drelo, poinje
da kalje. Crven u licu, bori se za dah i nastavlja da govori.
Oprostite, gospodaru. Nisam navikao na jaka pia, pravda se. Jusuf se osmehuje i
prevodi.
Kai mu da to nije jako pie, grmi Dingis. I kai mu da pria bre, inae u ga baciti u
jamu i pokriti zemljom dok jo die.
Kad Jusuf zavri s prevodom, starac naglo bledi i poinje da brblja.
Moja sestra kae da ti ljudi ive u planini i da iz sela uzimaju hranu i sluge. Oni nikom ne
odgovaraju, gospodaru, ali ona kae da ponekad nose isklesano kamenje na zapregama.
Dok slua Jusufov prevod, Dingis ne krije nestrpljenje.
Pitaj ga je li to sve to zna. Nije dovoljno.
Arapin jo vie bledi i odmahuje glavom.
Rekla mi je da su dva seoska mladia jednom pratila zapregu, pre moda etiri godine.
Vie se nisu vratili, gospodaru. Naeni su mrtvi, prerezanog grkljana.
Dingis zuri u starca. Ovo nije potvrda, ali je neto to najvie obeava u poreenju sa
bajkovitim priama ostalih pripovedaa.
Mogue je, Cubodaju. Dobro je to si ga doveo. Daj mu kola sa zlatom i upregni ih
volovima. Za trenutak zamiljeno zastaje. Ti i ja idemo na sever, Cubodaju. On e nas pratiti
sve do tog sela njegove sestre. Ako naemo ono to nam treba, zlato je njegovo. Ako ne naemo,
mrtav je.
oveuljak slua Jusufa i ponizno pada na kolena.
Hvala, gospodaru, uzvikuje Dingisu koji ga vie ni ne slua, smiljajui plan napada.

29

Dingis je nestrpljiv pred obraun s neprijateljem kakvog jo nikad nije video. itav logor
preseljava u okolinu Samarkanda, ostavljajui elmea i Kaijuna da ga uvaju. elme mu se
lino zahvaljuje na ovom zadatku, to Dingisa zbunjuje, ali to niim ne pokazuje. Nije mu bilo
ni na kraj pameti da e mladom generalu vie prijati boravak u blizini oca nego lov na asasine.
Kan na ovaj zadatak vodi svoj i Cubodajev tuman. Dvadeset hiljada najboljih boraca i dalje
predstavlja veliku silu u poreenju sa grupicama od nekoliko desetina ratnika s poetka
osvajakog pohoda. S njima moe da pomera planine ako to poeli, jer su u stanju da preu od
devedeset do sto dvadeset kilometara na dan. Ipak, Dingis ne zna ta ih eka u planini. Zanatlije
Samarkanda e mu sainiti novu ratnu maineriju i zaprege kojima e odvui sve to je potrebno
za opsadu neprijateljskog gnezda. Kan puca od energije dok planira napad, dokazujui koliko
ozbiljno je shvatio ovu pretnju. Od svih ljudi u plemenu, Dingis najbolje razume opasnost koju
predstavljaju asasini, radujui se obraunu sa njima.
Nove zaprege imaju zupaste tokove koje je Cubodaj doneo iz Rusije. Uz njihovu kripu,
dva tumana se konano odmeu u planine. Ni posle dva meseca priprema, oi se ne vraa u
logor. Dingis pretpostavlja da i dalje traga za obavetenjima o asasinima i odluuje da za njim i
Kasarom poalje po dva izviaa na istok. U regionu bogatom gradovima i naseljima, njih
dvojica e imati pune ruke posla dok on bude tragao za asasinima.
agataj nudi svom ocu pomo u potrazi za planinskim uporitem, ali ga Dingis odbija.
Snaga asasina lei u njihovoj tajnovitosti, meutim, im ih bude raskrinkao, njihova veliina i
mo e pasti u vodu. agataj je i dalje u senci svog oca, a kan ne bi voleo da ga gleda s oseajem
gneva i razoaranja. Jo nije odluio da tako olako uzdigne Ogedaja na tron. Razmiljanja o
zavetanju ga mesecima mue, jer je ranije potajno eleo da ga nasledi agataj. No, odluka je
pala. Dingis dobro poznaje narav svojih sinova. Kada bi agataj pokazao i najmanji znak
ozlojeenosti, postoji velika ansa da mu na mestu presudi.
Zbog toga ga alje sa ebeom na jug da osvaja u njegovo ime. Kan sve svoje generale
upozorava da se ne zbliavaju sa Arapima, ak i da se ovi dokau kao pouzdani prevodioci. U
Samarkandu ostavlja nekolicinu najvernijih, zabranivi im da se pribliavaju logoru. Arslan e
biti nemilosrdan prema svakom ko ne bude potovao kanovu zapovest i Dingis zna da svoj
narod ostavlja u najboljim rukama.
Kolona natovarenih zaprega prvog dana prevaljuje pedeset kilometara, kreui se brzinom
hoda od izlaska do zalaska sunca. Kad napuste zelena polja oko Samarkanda, prelaze plitku reku
na severu iza koje se prostiru brda posuta kamenom i niskim rastinjem.
etvrtog dana Dingis se ljuti zbog presporog tempa. Jae du kolone, pourujui vozae
zaprega. Ono to mu je u Samarkandu ulivalo optimizam sada ga izjeda. Asasini svakako znaju
da dolazi, to znai da bi lako mogli da napuste svoje planinsko gnezdo i sakriju se negde
drugde.
Cubodaj deli njegovo miljenje ali nita ne govori, svestan da dobar general nikad ne
kritikuje kana, ma koliko u njega imao poverenja. Meutim, Cubodaj veruje da se Dingis
previe zaneo. Ono to njima treba jeste jedan ubojit napad koji e asasinima pokazati koliko su
jaki i pre nego to shvate ta se dogaa. Spori karavan je suprotno od onoga to je Cubodaj
oekivao, dok bi jahanje na kobiljoj krvi i mleku za samo dvanaest dana zavrilo ceo posao. I
dok se meseeve mene smenjuju, Cubodaj kilji ka zvezdanom nebu sa zlom slutnjom u srcu.
Kada konano stignu u poslednje pustinjsko selo, Cubodaj ve kuje plan za sluaj da ne
nau asasine na naznaenom mestu. Ovoga puta se Dingis ne zaustavlja, iako ih iz tronih

uderica vrebaju mrane prilike. Mongolski tumani jau, ne obazirui se na mogunost da seljani
nekog skrivaju.
Planine se pomaljaju u daljini danima nakon to stignu u njihovo podnoje. Dotuen
presporim kretanjem, Cubodaj od Dingisa dobija dozvolu da odjae sa izviaima u potrazi za
novim vestima. Drugo selo pronalazi kada za sobom ostavi zaprege na ezdeset pet kilometara i
vie od jednog dana jahanja. Tu upoznaje nekoliko staraca od kojih jednog dovodi Dingisu.
U selu ne ivi vie niko. Cubodaj jae kroz ruine koje su nekada bile neiji domovi. Ovo
nije delo njegovih ljudi, zakljuuje on. Na tako mrtvom mestu nema ak ni ulinih derana koji bi
prosili hranu ili kovanice. Potvrdu da su to uinili asasini Cubodaj vidi u leevima koja lee svud
unaokolo. Seljani su poseeni i ostavljeni da istrunu tu gde su pali. Samo muve, ptice i divlji psi
su preiveli, pravei buku i diui prainu oko njegovog konja.
Dingis mu se pridruuje kada ga Cubodaj po izviaima obavesti o svom otkriu. Lice mu
je hladno dok prilazi svom generalu, trzajui se samo jednom kada mu muva sleti na usne.
Ovo je opomena, kae Cubodaj.
Dingis slee ramenima.
Opomena ili kazna? Neko te je video da pria sa trgovcima. Kan se kikoe pri pomisli
na povratak oveka sa kolima punim zlata. U ovoj pustoi njegovo bogatstvo vie nema nikakvu
vrednost.
Verovatno emo naii na isti prizor u selu njegove sestre, gore u planini.
Dingis klima glavom. Ne mari naroito za unitena sela. Ako su spaljene kue neka vrsta
opomene, onda na svetu postoji vrlo malo ljudi koji bi je shvatili olako kao on. Viao je u svom
ivotu i gore prizore. Ova misao ga podsea na neto to mu je majka rekla jo kada je bio deak.
Roen sam sa krvavim tragom na desnoj ruci, Cubodaju. Smrt me svuda prati. Ako me
iole poznaju, onda neka to odmah shvate. Ovo nije opomena za mene, ve za one koji bi mogli
da sarauju sa mnom. Za trenutak se zamiljeno mrti, lupkajui prstima po svom sedlu.
Ovako neto bih i sam uinio pre odlaska.
Cubodaj klima glavom, znajui da kanu nije potrebno da uje njegovu potvrdu.
Ipak, moramo da saznamo gde su se krili, dodaje Dingis, ak i da vie nisu tamo.
Cubodaj blago sputa glavu i zvidukom doziva izviae da mu se pridrue u pohodu na
planinu. Sledee selo je na jedan dan jahanja za brze konjanike, odnosno na tri do etiri za
kolonu zaprega. Ali, potrebno je prouiti tragove zbog moguih zaseda i Cubodaj odoleva
nagonu da potera konja u galop i proveri ta su asasini ostavili za sobom. Planina je strma i
ispresecana uskim stazama koje ih navode kroz duboke kanjone i visoke vrhove. Teren je teak
za organizovanje napada, ba kao i odbrane. Svaki spoljni zvuk je priguen strmim liticama sa
obe strane, ostavljajui im samo odjek kopita sopstvenih konja. Cubodaj jae oprezno, s rukom
nadomak luka i maa.
oi zaustavlja svoj tuman kad zauje zvuk upozorenja iz roga svojih izviaa. Vie od mesec
dana neumorno jae, pokrivajui ogromno prostranstvo ka istoku, tako daleko da mu je rodna
ravnica samo hiljadu i po kilometara severno. Posle nje svet je beskrajan i neobeleen u mapama.
oi zna da e njegov otac pre ili kasnije poslati ljude za njim. Deliem svog bia eli da
im zavara trag i skrene na sever, ali time ionako nita ne bi postigao. I najneiskusniji izvia
moe da prati jednog konjanika, a kamoli sedam hiljada koji sada ine njegov tuman. I slepac bi
prepoznao njihove tragove. Jedino kia moe da ih spere, ali na oijevo nezadovoljstvo nebo
ostaje vedro i hladno, s jedva primetnim belim oblakom.
oijevi ratnici putaju svoje konje da pasu suvu hranu dok ekaju nove zapovesti. Svi su
oputeni, ne optereujui se previe razmiljanjem o budunosti. oi ne zna da li slute njegovu
unutranju borbu. Ponekad mu se ini da je itaju na njegovom licu. Oi su im uvek budne, ali on
zna da je to samo varka. Dok se kanovi izviai pribliavaju, oi okuplja svoje zapovednike.
Svi su se u palati zakleli Ogedaju kao novom kanu i te rei im jo odjekuju u glavi. oi ne zna
kako e sada odreagovati.

Njih sedam hiljada mu prilazi na konjima. oi je svakog od njih lino unapredio,


poverivi mu ivote ostalih ratnika. Sada na sebi osea njihove upitne poglede dok stee uzde ne
bi li sakrio drhtanje ruku.
Izviai su mladi ratnici iz Dingisovog tumana. Na sebi imaju lake dolame, tamne od
znoja i praine. Istovremeno silaze s konja i klanjaju se kanovom generalu. oi nepomino sedi
na svom konju, trudei se da sauva mir. Mislio je da je spreman za ovo, ali nije. Trenutak je
konano doao i srce mu se stee od zle slutnje.
Kai poruku, nareuje on, gledajui u najblieg izviaa.
Mladi opet povija glavu, i dalje oputen posle dugog i napornog jahanja.
Generale, veliki kan je krenuo na asasine. Ima obavetenja o njihovom uporitu. Slobodan
si da pokorava gradove i proiruje zemlju pod njegovom vladavinom.
Jaete izdaleka, uzvraa oi. Dobrodoli ste u moj logor. Jedite i odmorite se.
Izviai razmenjuju kratke poglede pre nego to prvi nastavi.
Gospodaru, nismo umorni. Moemo jo da jaemo.
Ne dolazi u obzir, breca se oi. Ostanite. Okrepite se. Priau s vama opet kad zae
sunce.
Ovo je jasna zapovest koju izviai moraju da sluaju. Obojica saginju glavu pre nego to
uzjau i udalje se od generala i okupljenih zapovednika. Veernje vatre su ve zapaljene, a ratnici
gladni najnovijih vesti o kanu.
oi die ruku, pozivajui svoje zapovednike da ga prate nizbrdo, to dalje od ratnika. U
podnoju tee reka, zasenjena starim drveem bujnih kronji koje se nadvijaju nad zelenom
vodom. oi silazi s konja i puta ga da pije pre nego to i sam zahvati pune ake.
Sedite, tiho kae.
Zapovednicima nita nije jasno, ali pokorno vezuju svoje konje za drvee i sedaju oko
njega. Ostatak tumana je na brdu, vidljiv sa ove razdaljine, ali predaleko da bi uo ta general
ima da im kae. oi nervozno guta. Usta su mu suva, uprkos vodi koju je upravo popio.
Poimenice zna svoje zapovednike. Borili su se s njim protiv arapskih konja, ahove vojske,
gradova i njihovih garnizona. Priskoili su mu u pomo kada je bio izgubljen i sam u nepotenoj
borbi protiv svog brata. Zakleli su mu se na vernost vie nego jednom, ali oi vie nije siguran
da li e sve to biti dovoljno. Duboko uzdie.
Ne vraam se, obavetava ih.
Svi naglo ute, svaki razgovor zamire, oni koji vau meso ili poseu za airagom ostaju
ukoeni.
Za oija je ovo samo poetak bujice rei nakupljenih u grudima. On duboko udie pre
nego to nastavi, oseajui kako mu srce udara u grudima i grlo se stee.
Ovo nije naprasna odluka. Godinama ekam ovaj trenutak, jo od dana kada sam se borio
sa tigrom i krenuo u pohod na ove zemlje. Bio sam odan kanu, svom ocu, u svakoj bici. Za njega
sam prolio krv, zajedno sa onima koji su me pratili. Mislim da sam mu dovoljno dao.
oi gleda u zapanjena lica oko sebe, procenjujui kako prihvataju njegove rei.
Posle ovoga se vraam na sever. Nemam elju da prelazim u junu kinesku zemlju, niti
bilo gde blizu carstva Si Sja na istoku. Opet u videti rodnu ravnicu i piti vodu iz potoka koji su
nam od vajkada davali ivot. Onda u da odjaem tamo gde me oevi psi tragai nikada nee
nai. Postoji na stotine zemalja koje jo nismo otkrili. Neke od njih sam video sa generalom
Cubodajem. Dobro ga poznajem i znam da ni on nee uspeti da me nae. Jahau na kraj sveta i
tamo u napraviti svoj dom, svoje carstvo. Neu ostavljati tragove. Kada moj otac sazna da se
vie ne vraam, izgubie elju da me trai.
Njegovi zapovednici ne mogu da veruju svojim uima. Oi su im bele od iskolaenih
beonjaa.
Neu vam narediti da me pratite, nastavlja on. Ne mogu. Za razliku od vas, ja nemam
porodicu, ene i decu koje udim da vidim. Zato ne traim nita od onih koji su se zavetovali na
vernost mom ocu i Ogedaju. Prekrili biste zakletvu i za vas vie ne bi bilo povratka, niti mira sa

mojim ocem. Poslao bi tragae koji godinama ne bi odustajali. Taj ne zna za milost. Kao njegov
sin, ja to najbolje znam.
Prste provlai kroz tigrovo krzno pod svojim sedlom, napipavajui grubu ivicu tamo gde je
Dingis zveri odsekao glavu. Utom jedan od kineskih zapovednika mingana polako ustaje i oi
zastaje da ga saslua.
Gospodaru... generale, poinje ovaj, pomalo bojaljivo. Zato razmilja tako?
oi se smeka, iako mu gorina ispunjava svaku poru.
Zato to ja jesam sin svoga oca, Sen Tu. On je zasluan za jedinstvo ovog plemena. Zar da
uinim manje od toga? Da pratim Ogedaja dok ne ostarim i celog ivota se zbog toga kajem? Ne,
to nije za mene. Moj mlai brat e biti kan. On me nee traiti kada za to doe vreme. Do tada u
sebi nai enu i izroditi sinove i keri na mestu koje nikad nije ulo za Dingis-kana.
Pogledom prelazi preko lica okupljenih zapovednika, ali na njima ne vidi nita osim
neverice i oka.
Biu svoj ovek, moda samo nekoliko godina, dok me ne stignu i presude mi. Ko moe
da zna kako u skonati? Niko. Zato u bar nakratko biti slobodan. Zato sada stojim ovde.
Kineski zapovednik ga zamiljeno gleda. oi strpljivo eka. Lica njegovih zapovednika
postaju bezizraajna, kao da jedni od drugih kriju svoje najdublje misli. Po svemu sudei, na
obali reke nee biti rasprave. Svako e doneti odluku za sebe.
Sen Tu opet ustaje.
Onda e morati da ubije izviae.
oi klima glavom. Dvojici mladia su glave ve u vujim eljustima, iako oni to ne znaju.
Povratak Dingisu im nee biti dozvoljen da ne bi odali njegov poloaj. oi je razmatrao opciju
da ih poalje nazad sa izmiljenom priom za njegovog oca, ali ubistvo je daleko bezbednije od
laganja sa nadom da e prevariti oveka kao to je Cubodaj. oi ne sme da potcenjuje ni
njegovu ni oevu inteligenciju. Ukoliko izviai jednostavno nestanu, Mongoli e saekati
nekoliko meseci pre nego to poalju nove. Do tada e on biti daleko odatle.
Sen Tu naglo uti i oi ga zamiljeno gleda, pretpostavljajui da kineski zapovednik
govori u ime svih. Sen Tu se svega nagledao u ivotu, od mongolskog osvajanja njegove
domovine, preko pohoda na arapske zemlje, do ovog spokojnog odmora pored reke. Borio se
protiv ahove vojske u prvim redovima, s najboljim konjanicima, ali oi i dalje nije siguran ta
od njega da oekuje.
U logoru imam enu i dva deaka, tiho kae Sen Tu. Hoe li biti bezbedni dok se ne
vratim?
oi eli da mu kae kako Dingis nee nauditi enama i deci, ali to bi bila svirepa la. Za
trenutak se bori sa sobom, a onda tuno odmahuje glavom.
Ne znam. Da se ne zavaravamo, moj otac je osvetoljubiv ovek. Moda e ih potedeti, a
moda nee. To samo on zna.
Sen Tu klima glavom. Viao je kako ovaj mladi general mui pripadnike njegovog naroda.
Sen Tu potuje velikog kana, ali i njegovog sina oija. Dao bi ivot za mladia koji sada tako
ranjivo stoji pred njim, oekujui neto to ovaj ne moe da mu prui. Sen Tu za trenutak sklapa
oi, molei se Budi da njegova deca poive i jednog dana upoznaju oveka kojeg on prati.
S tobom sam, generale, gde god da ide, naposletku kae.
Iako mu je glas tih, rei se brzo pronose oko njega. oi teko guta.
Dobro doao, prijatelju moj. Ne elim da jaem sam.
Jo jedan zapovednik mingana ustaje.
Nee biti sam, generale. I ja sam s tobom.
oi klima glavom, oiju sjajnih i punih nade. Njegov otac je spoznao radost zakletve ljudi
koji ga prate, ak i da to znai smrt i unitenje njihovih najbliih. Ona vredi vie od zlata, vie od
svih gradova. Talas se pronosi ukrug i najednom svi zapovednici uzvikuju svoje ime, zaklinjui
mu se na vernost. Za svakog od njih je to lina odluka, ali on ih je na nju naveo, kao i uvek do
tad. Naposletku kliu svi uglas, tako gromko, da se zemlja pod njima trese.
Kada zavrite sa izviaima, ja u saoptiti odluku ostalima, kae oi.

Generale, prekida ga Sen Tu. Ako neki od njih odlue da se vrate kanu, izdae nas.
oi gleda u njegove tamne oi. Dugo je ovo planirao. Deo njega zna da bi takve trebalo
da ubije. Manje je opasno pustiti izviae nego pustiti ljude da se vrate Dingisu. Ako ih ostavi u
ivotu, njegove anse za preivljavanje svode se na minimum. Dobro zna da e njegov otac
doneti odluku u jednom otkucaju srca. Ipak, oi je u velikoj dilemi. Na sebi osea poglede
svojih zapovednika koji ekaju njegovu zapovest.
Neu ih zaustaviti, Sen Tu, odluuje oi. Ako ele da se vrate svojim porodicama,
pustiu ih.
Sen Tu pravi grimasu.
Gospodaru, najbolje da vidimo ta e se desiti. Ako ih bude malo, nai ljudi mogu da ih
saekaju u zasedi...
oiju prija ovolika odanost kineskog zapovednika. Srce mu je puno dok gleda u
okupljene na obali reke.
Ubiu samo izviae, odluno kae. A za ostale emo videti.

30

Tri dana Cubodaj i Dingis jau sa tumanima, pratei usku planinsku stazu, iroku jedva tri
konja, a onda konano nailaze na netaknuto planinsko selo u kojem ivi sestra arapskog
dounika. Mongoli nemaju ideju kako njegovi stanovnici uspevaju da preive u ovoj vrleti.
Panju im skree natovarena zaprega sa mazgom, ispreena na njihovom putu. Tumani ne mogu
da je zaobiu na uskoj, strmoj stazi, zbog ega odluuju da je bace s litice. Cubodaj
zainteresovano posmatra kako se kola razbijaju o stene u podnoju, rasipajui ito i bale platna
svud unaokolo.
Preneraeni seljak se ne usuuje da protestuje i Cubodaj mu dobacuje vreicu zlata za
hrabrost. Starac se ceri, shvativi da je dobio vie bogatstva nego to je ikada video u ivotu.
Seoske kue su sazidane od belog planinskog kamena, a selo se sastoji iz jedne ulice i
nekoliko uderica koje se uklapaju u prirodno rastinje. Iza njih tee potoi, pravei vodopade
iznad kojih se vazduh magli od sitnih kapljica. ivina bezbrino kljuca po putu dok seljani sa
svojih verandi uplaeno zure u pridolice.
Cubodaja sve to zabavlja, iako ne moe da se otrgne loem predoseaju. Kolona ratnika i
zaprege je dugaka nekoliko milja i ukoliko doe do bitke, samo oni na elu e moi da se bore.
Prilagoavanje terenu omoguava generalu da prekri pravila ratovanja, zato sada oputeno jae
selom, rame u rame sa Dingisom.
Cubodaj alje izviaa po oveka ija sestra ivi u selu. S njim stie jo deset ratnika da
ponesu njegovo zlato. Kako stvari stoje, Cubodaj ne vidi nain dovlaenja zaliha sa zaelja. Bez
prostora za manevrisanje, kolona e ostati zarobljena. Cubodaj proklinje skueni planinski teren
koji sputava njegove ratnike.
Ubrzo stie i trgovac, plaui od sree to je selo ostalo netaknuto. Brzo pronalazi sestrinu
kuu i odagnava njen strah od Mongola koji paradiraju napolju. ena zapanjeno gleda kako
ratnici prazne vree sa zlatnicima na njenom pragu, ali je taj prizor ne umiruje. Naprotiv, sa
hrpom novca raste i njen uas. Kada se ratnici udalje, ona udara svog brata preko lica i izbacuje
ga iz kue.
Sahranio si me, budalo jedna!, vriti ona, zatvarajui mu vrata pred nosom. Zateen,
trgovac stoji ispred kue, sluajui njen neutean pla sa druge strane.
Dirljivo, mrmlja Dingis Cubodaju.
Ali Cubodaj se ne smeje. Selo je okrueno visokim grebenima i verovatno pod
prismotrom. Uplakana ena to zasigurno zna. Cubodaju nisu promakli njeni uplaeni pogledi ka
okolnim vrhovima pre nego to je zalupila vrata svom bratu u lice. Cubodaj podie glavu,
prouavajui svaki planinski vrh oko sela, ali ne primeuje nikakav pokret.
Ne svia mi se ovo mesto, naposletku kae. Ovo selo slui asasinima, siguran sam u to.
Zato bi inae bilo ovako visoko u planini, daleko od ostatka sveta? Kako uopte plaaju da im
se zalihe dovlae ak dovde? Rekavi to, pribliava svog konja Dingisovom, stiui utisak da
se uska uliica jo vie suava. Jedna precizna strela bi mogla sve da promeni, samo ako su
seljani toliko oajni.
Bolje da se ne zadravamo ovde, gospodaru kane, dodaje Cubodaj. Dva puta vode dalje
kroz planinu i samo jedan nazad. Da poaljem izviae da ih ispitaju?
Dingis klima glavom i u tom trenutku se oglaava zvono, odjekujui prigueno i daleko.
Mongoli podiu lukove i maeve pre nego to odjek prestane, zapanjeno gledajui kako se sva
vrata u selu otvaraju i iz njih istravaju mukarci i ene.

U samo nekoliko otkucaja srca selo iz sablasno tihe pustare prerasta u grotlo vriske i cike.
Cubodajev konj se propinje, obarajui enu koja nasre na njega. Dingis mono zamahuje
svojim maem, obezglavljujui mladia s noem u ruci.
Na Cubodajevo zaprepaenje, seljani se grevito bore. Njegovi ratnici su iskusni u
smirivanju pobunjene mase, ali nasilje ne moe da se ugui usled iznenadnog krvoprolia.
Cubodaj vidi kako jedan od seljana sa strelom u grudima pada pod noge oblinjeg konja. Od
dreke i vriske odjekuju okolne planine, ali to su sve neiskusni laici. Nigde na vidiku nema pravih
ratnika. Cubodaj maem odbija napad noem, zarivajui otricu u vilicu bradatog napadaa.
Seljaci nemaju organizovanu odbranu protiv oklopljenih, naoruanih vojnika i jedino to ih
pokree jeste dubokoukorenjena mrnja prema strancima. Cubodaj se mahnito bori, rizikujui
svoj ivot u zatitu kana. Tumani iskusno kontroliu borbu, koristei strele i maeve, obrazujui
neprobojni prsten oko Dingisa u sredini.
Sunce je visoko iznad planine kada ulice postanu zatrpane leevima. Meu njima lei i
sestra arapskog trgovca, poseena meu prvima. Njen preiveli brat klei pored njenog
iskasapljenog tela i neuteno plae. Kada jedan od ratnika sjae s konja da bi joj strgnuo odeu,
uplakani brat poinje da besni, ali ga ovaj uutkuje udarcem u lea. Cubodajevi ljudi ni na
jednom leu ne nalaze znak asasina.
I dalje zadihan, Cubodaj se naginje na svom sedlu, srean to je preiveo. Najvie na svetu
mrzi borbu u ogranienom prostoru kao to je ova planinska visoravan.
Ako nisu asasini, zato su ovako estoko napali?, pita on jednog od svojih zapovednika
mingana. Ovaj mu ne odgovara, skreui pogled i povijajui glavu.
Dingis stie na svom konju i Cubodaj ga upitno gleda, i dalje uasnut ovim to ih je
snalo.
Pretpostavljam da im je nareeno da nas ometu, nagaa Dingis. Iznenaujue je smiren
i skoro nimalo zadihan. Protiv lopova i sitnih bandi sigurno dobro prolaze. Ali protiv velike,
naoruane vojske nemaju anse. Smeka se. Sreom, ja imam takvu vojsku. Poalji izviae,
Cubodaju. Nai izlaz odavde.
Pod njegovim utim pogledom, Cubodaj brzo alje dva arbana od po deset ljudi da odjure
dublje u planinu. Poslati konjanici brzo nestaju u uskim planinskim stazama. General ostalima
nareuje da pretresu svaku kuu kako ne bi vie bilo slinih iznenaenja.
Nadam se da asasini nisu napustili svoje uporite, kae on.
Dingisovo lice se vedri na ovu ideju.
Do zalaska sunca, Cubodajevi ljudi skupljaju leeve na jednu gomilu, nedaleko od ledenog
vodopada na kraju sela. Takoe organizuju pojenje konja u potoku, zadatak koji u uskom
planinskom prolazu tee izluujue sporo ali daje rezultate. Za one najudaljenije, voda se nosi u
vedrima. Mnogi e biti prinueni da odspavaju na svojim konjima, samo nekoliko koraka od
leeva. Ratnici gunaju, ali njihovo negodovanje ne stie do uiju generala. Naposletku se mire
sa svojom sudbinom, kao i uvek.
Samo jedna grupa Cubodajevih ratnika vraa se sa planinskog grebena, obasjanog crvenim
zracima zalazeeg sunca. Ostali nestaju bez traga. Prihvatljivo je da jedan izvia padne ili
polomi nogu, ali da deset mladih ratnika nestane u planini pouzdan je znak da u blizini postoji
druga vojska, lukava i strpljiva.
Mongoli otkrivaju put do asasina i odmaraju se stojeki, polusmrznuti i usta punih suvog
mesa i vode koja e ih do zore odrati u ivotu.
Cubodaj se budi pre svitanja kako bi postrojio svoje ljude na uskoj stazi pre nego to ih Dingis
povede dalje. General je ubeen da su oni na elu izloeni najveoj opasnosti i zbog toga bira
najbolje oklopljene strelce iz svog tumana. Ne eli da Dingis rizikuje ivot protiv nevidljivog
neprijatelja na ovako neprilagoenom terenu. Strme litice koje oiviavaju stazu lako je braniti.
Dok zuri u sivo nebo, Cubodaj sluti da e se konano suoiti sa sebi ravnim neprijateljem.
Iskreno se nada da asasini ne poseduju zalihe zapaljivog ulja, iako u to nije siguran. Nema svrhe

aliti za proputenim prilikama. Imali su dovoljno vremena da se pripreme za ovaj obraun. I


jedni i drugi. Ukoliko se asasini odlue za bitku, nee biti lako provui dva tumana kroz uske
staze. Mnogi ratnici nee sii s ove uklete planine.
Sunce se ne vidi od kamenih vrhova i Cubodaj se pita kako ive ljudi u ovim visokim
vrletima selima gde ih sunevi zraci ne ogreju ni u najzrelije leto. Ali ne ali ih, svestan da svi
ovi seljani rade u slubi onih koje su doli da iupaju iz korena. Nita drugo ne objanjava zato
su izabrali ovakav ivot.
Cubodaj jae u drugom redu i osvre se samo jednom da osmotri dugu kolonu koja se
protee skoro do prvog sela koje su unitili. Oni na zaelju verovatno nemaju pojma ta se
prethodnog dana dogodilo na elu kolone, zalazei sve dublje u neprijateljsku teritoriju.
Planinska staza se iznad sela jo vie suava, primoravajui konjanike da jau po dvojica.
Put lii na mranu pukotinu u steni kroz koju vue stalna promaja. Cubodaj dri oruje na dohvat
ruke, napreui oi u potrazi za nekim tragom od izviaa koje je prethodnog dana poslao. Zasad
prate samo otiske kopita, motrei sve vreme oko sebe za sluaj mogue zasede.
Oseaj neprijatnosti postaje jai kako staza biva strmija i ua, terajui konjanike da idu
jedan iza drugog. Ipak, tragovi ih i dalje vode. Cubodaj se nikad nije oseao ovako bespomono,
skoro na granici panike. U sluaju napada, prvi e pasti i prepreiti put onima iza sebe, pravei
do njih lake mete. U tako uskom prolazu nema povratka i on se trza svaki put kada mu se noga
oee o kameni zid obrastao mahovinom.
Utom uje tihi zviduk i okree glavu u tom pravcu, naglo zaustavljajui konja. Ispod glasa
psuje to nije na elu da vidi ta se deava. Najmonija vojska na svetu svedena je na jednu vrstu
nervoznih ratnika. Nije ni udo to asasini nisu napustili svoje uporite. Cubodaj kilji u komad
plavog neba iznad sebe. Potrebno je samo nekoliko ljudi sa kamenicama i planina bi sahranila
sve njihove nade i ambicije. On duboko uzdie kada nekoliko kamenia padne s visine, po
svemu sudei sasvim sluajno.
Jedan od njegovih ljudi mu prilazi trkom, provlaei se ispod konja i dodatno im ulivajui
nervozu. I ivotinje se oseaju skueno u kamenom tunelu. Cubodaj samo moli boga da se ne
uspanie. U tako uskom prolazu to bi izazvalo opti haos.
Generale, na vrhu staze je graevina, obavetava ga ratnik. Ima kapiju napravljenu od
gvoa. Ako poaljete po ekie moemo da je razvalimo, ali e potrajati.
Cubodaj klima glavom, iako mu na pamet pada da bi zapovest poslata du kolone bila
verovatno suluda da nije stalne pretnje od napada. Osvre se iza sebe i pravi grimasu.
Morae sam po ekie. Neka ih zapovednici izvade iz najbliih kola i dodaju ovamo iz
ruke u ruku. Pokretne drvene barikade e biti bar od neke koristi. Dingis je zahtevao da ih
naprave u Samarkandu kako bi titili strelce, odluka koja se sada pokazuje plodonosnom.
Cubodaj strpljivo eka da se ratnik provue do zaprega. Iako tu gube dragoceno vreme,
Dingis ne skriva svoje raspoloenje. Cubodaj ga posmatra kako brusi svoj ma, podiui ga
povremeno da proveri otricu. Kad uhvati Cubodajev pogled, kan se kikoe, i taj zvuk odbija se
od kamene litice.
Cubodaj po trei put tog dana instinktivno die pogled. Na paretu plavog neba primeuje
taman predmet i otvara usta da upozori one oko sebe, podiui oklopljenu podlakticu iznad glave
kako bi zatitio glavu.
Kia kamenica zasipa Mongole koji, istog asa diu svoje titove da se zatite. Meutim,
nezatieni konji prolaze najgore, njitei i poskakujui od bola. Cubodaj shvata da se neki
ratnici nee izvui, zadobivi ozbiljne povrede glave. Sve vie ih beivotno visi sa usplahirenih
konja koji ne mogu da pobegnu iz skuenog prostora. Jedino na emu je Cubodaj zahvalan je to
su kamenii sitni. Vee kamenice bi im verovatno zdrobile glavu i polomile kimu. Utom jedan
veliki kamen pogaa glavu konja na samo korak od njega, ubijajui ivotinju na mestu. Ovo ga
podsea na prvo utvrenje osvojeno sa Dingisom. Tada su se na njih obruila koplja, strele i
kamenice. Jedini zaklon bile su im drvene prepreke koje su drali nad glavom. Tada su ih spasle,
a sada su u zapregama usred kolone, konstatuje Cubodaj uz bolno lupanje srca. Nisu smeli da

uu u uski prolaz. Ionako ga je izjedala zla slutnja da e vojska zapeti upravo tu, gde nema
izlaza. Njegovi ratnici grcaju pod kamenom lavinom, vritei od bola i srdbe.
Gde su ti titovi?, urla Cubodaj. aljite ih odmah! Zapovest se prenosi du kolone,
odjekujui o kamene zidove. Koliko daleko su zaprege, pita se on, uuren na svom konju, s
rukama podignutim na teme.
I kada mu se uini da e kamena kia trajati veno, najednom se zauje vrisak. Cubodaj
rizikuje izvijajui glavu da pogleda iza sebe. Kamenice i dalje udaraju po njegovom oklopu,
naruavajui mu ravnoteu. I one najmanje bole. Cubodaj isputa uzdah olakanja kad ugleda
velike drvene titove koje konjanici dodaju iz ruke u ruku iznad svojih glava. Naalost, stiu
kasno. tavie, umesto da ih alju dalje, neki ih zadravaju iznad glave. Cubodaj ih gnevno
opominje, jer u daljini vidi mnogo njih koje stiu. Kamenje se uskoro odbija od drvenih titova,
tupkajui toliko glasno da ga bole ui. Cubodaj grabi tit koji mu konano dopada u ruke i baca
pogled ka Dingisu. Kan je ve natkriven i verovatno nee odustati od ove ideje, iako mu na licu
nema ni traga od malopreanje vedrine. Za trenutak iznenaeno izvija obrve, shvativi da je
njegov general i dalje nezatien, a onda slee ramenima. Cubodaj zapaa da kamenje najjae
pada oko kana. Jedan ga pogaa u glavu i odbija se od Dingisovog lema, ali ratnici, na
Cubodajevo olakanje, veto podmeu jo jedan drveni tit.
Kamena lavina naglo prestaje, ostavljajui ugruvane i povreene pod tekim drvenim
ploama. Ili su ih asasini videli, ili im je ponestalo municije, Cubodaj ne zna. Ali zna da e
pomeriti nebo i zemlju da im naplati muku koju je upravo preiveo.
Utom stiu i ekii, dodavani iz ruke u ruku, i ubrzo se uje zveket metala nekud ispred.
Cubodaj ne vidi elo kolone, ali zna da je zid koji pokuavaju da srue irok dvanaest konjskih
duina i sve to mu preostaje jeste da eka.
Na pamet mu pada da za to vreme iskasapi mrtve konje i poalje meso du kolone, ali brzo
odbacuje tu ideju. Najvanije je da to pre izau iz kamenog tunela, a mrtve konje e odvui za
sobom i isei tamo gde bude prostora da se zamahne sekirom.
Umesto toga, Cubodaj odluuje da drvenim titovima pokrije mrtve kako bi kolona to
bre prola dalje. Ideja je pomalo sablasna, ali bez napredovanja ne vredi ni da li e gvozdena
kapija pasti ili ne.
Gromoglasni odjek probijanja kapije pronosi se kolonom, izazivajui glasno klicanje.
Cubodaj vidi kako oni na elu juriaju napred, a zatim isputaju krike kao da naleu na novu
prepreku. On suava pogled, kiljei u daljinu, ali ne vidi samo nejasnu svetlost. Tik ispred njega
lei maloas pogoeni konj. Njegov jaha je udario glavom u zid dok se ivotinja koprcala. Krv
mu kulja iz nosa i lice mu je bledo i nepomino. Cubodaj zna da nee preiveti, ali bez oklevanja
izvikuje zapovest.
Svoj drveni tit dodaje napred da se njime pokrije stradali ratnik i njegov konj, pourujui
ratnike kako bi to pre nastavili put. Meutim, nesigurna drvena platforma se naglo krivi pod
teretom sledeeg konjanika, stvarajui nervozu ve uplaenom konju. Cubodaj izbezumljeno urla
na njega i ovom ne preostaje nita drugo nego da pljesne ivotinju po leima. Cubodaj ga
nestrpljivo prati, trudei se da ne slua krckanje kostiju pod drvenim titom, govorei sebi da su
ratnik i konj ve mrtvi.
Cubodajev konj poskakuje od sree kad izbije na istinu. General ga obuzdava, terajui ga
dalje kako bi oni iza njega to pre izali iz uskog prolaza. Ratnik ispred njega vadi svoj ma,
isputajui iz grla borbeni pokli.
Cubodaj prolazi kroz provaljenu kapiju i sunce mu konano osvetljava oi, skoro ga
oslepivi. Ispred sebe vidi iroku stazu i puta konja da tri po njoj. ivotinja kao da instinktivno
bei od smrada krvi i smrti u kamenom tunelu. Cubodaj naglo povlai uzde kada mu pored glave
prozvidi strela. Drugi ratnik je ve na zemlji, pogoen pravo u grudi. Cubodaj baca pogled na
njegovo telo koje se jo trza i zna da mora da ubije strelca pre nego to i njega ne stigne ista
smrt.
General otvara usta da upozori ratnike koji stiu za njim. Oni sa teim povredama nisu u
stanju da uzvrate paljbu. urei da ostalima oslobode prolaz, nepromiljeno naleu na strele.

Neprijateljski streliari su obueni u belo i licem okrenuti prema njima. Cubodaj zapaa da
svi na ogoljenim grudima imaju dobro poznati znak, to ga dodatno gnevi. Dok tera svog konja
pravo na njih, shvata da nema dovoljno prostora za manevrisanje. Njegovi ratnici e ili probiti
neprijateljsku liniju, ili izginuti od njihovih kopljita.
Mongolskim ratnicima u prilog ide panika koja konje nagoni u galop. Vie ne mogu da ih
zaustave. Cubodajev konj nalee direktno na Arapina ba u trenutku kada ovaj zategne strelu o
tetivu. Kopljite prolee generalu iznad glave ali on zamahuje maem, iako njegov konj prednjim
nogama gazi oveka u belom. Cubodaj se smei od zadovoljstva, jer njegovi ratnici na nekoliko
mesta probijaju neprijateljsku vrstu. Skoro iz svakog oklopa tre strele, oigledno nedovoljno
precizne i jake da bi ih probile. Asasini nisu ratnici, uprkos slici koju su stvorili o sebi. Ne
vebaju svakodnevno od dana kada su prohodali, niti mogu da ugue strah i bol kako bi
poslednjim deliem snage unitili neprijatelja. Ne, oni nisu ni nalik mongolskim ratnicima.
Staza ispred je dovoljno iroka da primi pet konja u galopu. Moda je na stotine streliara
rasporeeno po okolnim stenama, ali oni ne mogu da zadre kolonu koja nadolazi. Usporie one
na elu, ali Cubodaj je pun nade. Zamahuje svojim maem, see asasina u hodu i nastavlja dalje.
Njegov konj najednom posre kada mu se dve strele zariju u grudi. Samo panika ga odrava u
trku, ali Cubodaj je spreman za pad kada njegovog konja napusti snaga. Lako skae na noge,
skoro utravi u naruje jednom Arapinu. General se munjevito okree i zariva mu ma u
stomak. ovek pada kao svea, ali iza njega iskae sledei asasin. Cubodaj mu otricu uranja u
gole grudi, posred znaka svetinje. Pored njih protrava ratnik na konju u asu kada Cubodaj
razbija vilicu treem asasinu, bacajui ga unazad. Za trenutak die glavu, zahvaljujui se
nebeskom ocu, i utom nad sobom vidi Dingisa, okrvavljenog ali nasmejanog.
Asasini bi protiv neoklopljenog neprijatelja verovatno odneli pobedu, ak i brojano
nadmonijeg. Uski prolaz je najbolja odbrana koju je Cubodaj ikada video i jasno mu je zato su
asasini upravo tu postavili zasedu. Nema sumnje da bi tako zaustavili svakog drugog, ali ne i
mongolske ratnike. Cubodaj nadlanicom brie usta, osetivi na njima neto lepljivo i slano.
Gleda u crveni trag na ruci i pljuje krv.
Oko njega padaju i poslednji asasini. Mongolski konjanici pobedniki kliu, izbacujui iz
sebe nagomilani strah i bes. Cubodaj im se ne pridruuje. Celo telo ga boli i on seda na najbliu
stenu, naslonivi se glavom na hladan kamen. Dah mu je ubrzan ali plitak, kao da ne moe plua
da napuni vazduhom. Sunce je visoko na nebu iako jo nije podne, mamei mu gorak osmeh.
Ima oseaj da je godinama zarobljen u ovom mranom mestu i svaki uzdah je borba za spokoj.
Cubodaj gleda uz iroku planinsku stazu. Utvrenje je sve vreme bilo tu, ali dosad nije
stizao da mu posveti pogled ili misao.
Asasini su svoje uporite uklesali u steni preko puta uskog prolaza, tako da mu je skoro
nemogue prii. Litice sa obe strane su previe glatke da bi se ovek popeo uz njih, ali Cubodaju
na pamet ve pada spasonosna ideja.
Dajte ekie!, uzvikuje. ekie i drvene platforme.

31

Katapultovi koje je Dingis dovukao iz Samarkanda ne mogu da se provuku kroz uski prolaz,
ak ni u delovima. Umesto toga, Sve nade polau se u ekie i zidne kuke. Vrata utvrenja su od
bronze i mesinga, veto uglavljena u kamene stubove. Njihovo savladavanje je sporo i
iscrpljujue. Cubodaj organizuje grupe razbijaa dok ostali donose drvene titove kako bi se
povreivanje svelo na minimum. Do kraja prvog dana stubovi s obe strane vrata su tek naeti.
Iako su gvozdene ipke preseene, vrata i dalje odolevaju. Uposlenim Mongolima nad glavom
povremeno lete strele, iako su najbolji streliari na svetu spremni da ugue svaki napad, i pre
nego to se asasini osmele da ga izvedu. Oigledno je da utvrenje nije dobro branjeno i Cubodaj
se pita da li je vei deo asasina zapravo savladan kod uskog prolaza. Kao to je Dingis
pretpostavio, njihova sorta najbolje dela u mraku ili iz zasede, jer nije dovoljno brojna da bi se
uhvatila u kotac sa obuenom vojskom. U stvari, asasini su najjai u svom planinskom skrovitu
koje je upravo razotkriveno.
Snabdevanje kroz uske planinske prolaze je zamoran posao, ali Cubodaj organizuje dobro
osvetljenje bakljama i obilne obroke kako bi ratnici to bre obavili posao. Neprijateljski
streliari na visokim zidinama tokom noi imaju laki zadatak. Mongole vide jasno kao na dlanu,
iako ih drveni titovi ometaju u preciznom pogaanju. Ratnici koji rade blizu zapaljenih baklji
najvie rizikuju jer su najosvetljeniji. U zoru, sedam Cubodajevih ljudi je pogoeno strelama, a
jedan je zadobio povredu ekiem. Samo tri umiru. Ostali ih odvlae nazad u uski prolaz, gde im
previjaju rane, ekajui jutro.
Kada metalna kapija opstane i tokom jutra, Dingis nareuje da se selo ispod njih sravni sa
zemljom. Njegovi zapovednici mingana odlaze na zapovest, ruei kamene kue i svaljujui ih
niz litice kako bi vojska dobila na prostoru. Skoro dvadeset ratnika nemono eka, ne uspevajui
da dopre do neprijatelja. Cubodaj je ubeen da e njegovi ljudi kad-tad posustati, ali ni na kraju
drugog dana Dingis ne pokazuje znake nestrpljivosti.
Starac iz planine zuri u oklopljene vojnike, teko obuzdavajui bes koji kljua u njemu. Celog
ivota su ga uvaavali prinevi i ahovi, od Pandaba u Indiji do Kaspijskog mora. Sada zahteva
potovanje, pa ak i odbranu, bar od nekolicine koja ga poznaje, bez obzira na njihovo bogatstvo
ili krv. Utvrenje nije napadnuto jo od kada su njegovi praoci prvi put otkrili kameni prolaz u
planini i osnovali klan koji je postao najstranija sila u arapskim zemljama.
Starac koatom rukom grabi kameno okno na prozoru, zagledan u mrave koji vredno rade
kako bi ga se doepali. U sebi proklinje horezmijskog aha to je pokuao da kupi smrt ovog
kana, kao i sopstvenu sudbinu to se prihvatio tog posla. Znao je da e ahovi gradovi pre ili
kasnije pasti u ruke osvajaa, zajedno sa njegovim rudnicima zlata. Svoje najbolje ljude je poslao
da ubiju samo kana, ali je ovaj uspeo da okrene sreu na svoju stranu. Starac je unapred znao za
pad Samarkanda, jer su njegovi sledbenici postali previe samouvereni, verujui da im je
neprijatelj nadohvat ruke. Zbog toga su i poginuli, navukavi mu ove bezumnike na vrat.
Mongoli kao da ne mare to njihovi ljudi tako lako gube ivot. Starac se divi toj filozofiji,
iako te divljake smatra niim biima. Izgleda da mu je sueno da ga pogube ti neznaboaki
vukovi, posle svega to je postigao. Kan je nemilosrdan, beskrupulozan neprijatelj koji ne
potuje nita sveto. Starac psuje sebi u bradu, znajui da e proi nekoliko generacija dok klan
asasina ponovo ojaa kako bi se osvetio za ovo zlodelo. Istovremeno se plai i skoro uasava
oveka koji s toliko ara pokuava da srui njegovo kameno utvrenje. Nijedan Arapin to ne bi
uinio, verujui da bi time navukao prokletstvo na sledea tri kolena svojih naslednika. ak ni

veliki Saladin se nije usudio da uvredi asasine nakon to su ga pronali u njegovom ratnom
atoru.
Starac uje korake iza sebe i nevoljno se okree. Njegov sin stoji u hladnoj sobi, obuen za
putovanje. U etrdesetoj godini, mladi poznaje sve tajne klana. Bie mu potrebne da ga ponovo
osnuje i pone sve iz poetka. S njim odlazi i poslednja stareva nada. Dugo se gledaju u oi, ne
skrivajui tugu i bes, pre nego to mladi prstima desne ruke dodirne elo, usne i srce, uz blagi
naklon.
Nee sa mnom?, pita po poslednji put.
Starac odmahuje glavom.
Ispratiu ovo do kraja. Roen sam u ovoj tvravi. Iz nje me nee isterati.
Razmilja o rajskom vrtu u zadnjem delu skrovita. ene su ve pobijene, po njegovoj
zapovesti, otrovane vinom kako bi bezbolno veno zaspale. S poslednjim uvarima na zidinama,
u utvrenju vie nema nikog ko bi sklonio leeve u vrt koji ve vonja na trule. No, bolje i to
nego da padne u ruke osvajaa. Starac razmilja kako ne bi bilo loe da provede neko vreme tu
dok eka kana. Vrt mu je oduvek smirivao sve duevne bure.
Pamti me i ponovo osnuj klan, sine. Kada bih znao da e jednog dana ovog kana, ili
njegove sinove, zbrisati s lica zemlje, skonao bih u miru.
Mladiu oi sijaju dok povija glavu.
Neu to zaboraviti.
Starac ga posmatra kako koraa, sigurno i odluno. Iza utvrenja se nalazi skriveni prolaz
kojim e njegov sin izai na drugu stranu planine. S njim e putovati jo dva asasina, veta u
svim vrstama ubijanja. I njima je morao lino da naredi da odu. Starac zaista ne vidi nikakvu
sramotu u stradanju za svoj dom. Njih trideset e saekati Mongole. Znaju da e umreti i otii u
raj, gde vlada vena srea.
Kada opet ostane sam, starac s planine okree lea suncu i mermernim stepenicama silazi u
vrt poslednji put, udiui njegov slatki vazduh, pomean sa mirisom smrti.
Tek u podne sledeeg dana pada desni kameni stub pored vrata, prelomljen na dva dela. Kan sa
sigurne udaljenosti radoznalo viri kroz prorez, razgledajui unutranjost utvrenja. Cubodajevi
ljudi stupaju na scenu, uglavljujui drvene stubove u procep kako bi proirili otvor. Dingis u
punoj opremi sa maem i titom u rukama strpljivo eka da ue u utvrenje. Cubodaj razume
njegovu elju da bude prvi, zbog ega se pridruuje svojim ljudima na kapiji. Ne zna da li mu
Dingis ita misli, ali Cubodaj je prvi koji ulazi u zadnje dvorite. Zauvi klepet strela koje se
odbijaju o kamen, saginje se u stranu, prouavajui ogromnu graevinu koju danima pokuavaju
da osvoje. Na okolnim zidinama ima jo ljudi, ali Dingis neustraivo koraa, odbijajui titom
njihove strele.
Cubodajevi streliari ga u stopu prate, izbijajui na dvorite i ispaljujui kopljita u sve to
mrda. Asasini nemaju nikakvu zatitu na zidinama. Obueni u belo, savrene su mete na sivom
kamenu. Dingis neosetljivo posmatra kako padaju sa zida, i zadovoljno klima glavom. Kad
konano zavlada tiina na scenu stupaju razarai, i dalje znojavi i zajapureni u licu. Dok kan i
general zalaze dublje u utvrenje, ostali se penju kamenim stepenicama na zidine, reeni da
iskorene svaku moguu pretnju i pretresu mrtve. Cubodaj se ne osvre kad zauje tuu na zidu,
znajui da e njegovi ljudi nadjaati manje brojnog i nespremnog neprijatelja. Uostalom, njegova
dunost je da titi kana koji pomalo lakoverno ulazi u gnezdo asasina.
Iza dvorita nalazi se manastir koji podupire glavnu tvravu. Dingis pronalazi drvena
vrata i ekiem ih probija u samo par zamaha. Unutra nema nikog, ali Cubodaj ipak zadrava
dah dok Dingis ulazi u polutamu, bezbrino kao da je to mongolski ator. Kan oigledno eli da
predupredi sopstveni strah i Cubodaj zna da je bolje pustiti ga nego pridikovati.
Dom asasina je lavirint kamenih hodnika i soba. Cubodaju ne promiu gomile oruja i
gvozdenih kopalja, kao i otvoreni poligon sa lukovima, fontanom i jezercem u ijoj vodi plivaju
zlatne ribice. Jednokrevetne sobe su iste i uredne, sa belom posteljinom na udobnim krevetima,

dok su slamarice u spavaonicama poslagane uz kamene zidove. Neobino mesto, primeuje


Cubodaj. Izgleda kao da su njegovi stanari nekud otili i svakog asa e da se vrate, ponovo
unosei buku i mete. Iza sebe uje priguene glasove njegovih ljudi koji se dovikuju, tragajui
za bilo kakvim vrednostima. U jednoj prostoriji sa reetkama na prozoru, Cubodaj i Dingis
otkrivaju prevrnute ae sa vinom koje se jo nije osuilo. Dingis se osvre oko sebe, upijajui
svaki detalj, ali se ne zaustavlja.
Na kraju hodnika su teka drvena vrata koja krase svileni barjaci. Cubodaj okuplja
ekiare, meutim, kada podigne gvozdenu preagu, vrata se otvaraju lako, otkrivajui nekoliko
stepenika. Cubodaj silazi s podignutim maem, Dingis odmah za njim. Obojica oseaju udan
miris, ni ne slutei ta ih dole eka. A onda se naglo zaustavljaju.
Pod njima se otvara vrt u zadnjem delu utvrenja s pogledom na planine koje se proteu
daleko u plavetnilo neba. Svud unaokolo je cvee, iji miomiris se mea sa smradom trulog
mesa. U cvetnom busenu nedaleko od vrata, Cubodaj zapaa mrtvu enu neobine lepote. Usne
su joj tamne od vina koje joj curi niz bradu i beli vrat. On joj nogom drmusa telo, zaboravivi na
tren da Dingis stoji iza njega.
Kan ne gleda u le dok prolazi dalje, koraajui kamenom stazom umetnutom u savreno
podiani travnjak. Nedaleko odatle lei jo jedna ena, prelepa i oskudno obuena. Oduran
prizor ak i za nekog ko je navikao na smrt, zakljuuje Cubodaj, diui glavu i udiui ist
vazduh. Dingis kao da to ne primeuje, pogleda uprtog u planine ovenane snegom.
Cubodaj isprva ne vidi oveka koji sedi na drvenoj klupi. Prilika umotana u crni ogrta
sedi tako mirno, da lii na jo jedan ukras u ovom nesvakidanjem vrtu. Dingis skoro nalee na
njega kada se Cubodaj trgne i upozori ga.
Kan naglo zastaje, munjevito zamahujui maem. Meutim, kada shvati da zgureni starac
ne predstavlja skoro nikakvu pretnju, Dingis sputa ma. Utom ga Cubodaj sustie.
Zato nisi pobegao?, pita Dingis starca, obraajui mu se na kineskom jeziku. Ovaj die
glavu i umorno se osmehuje pre nego to odgovori na istom jeziku.
Ovo je moj dom, Temudine.
Dingis se koi kad zauje svoje pravo ime iz usta jednog stranca. Ma mu instinktivno
poskakuje u ruci, ali ovek na klupi sporo die prazne dlanove pre nego to ih ponovo spusti na
kolena.
Sruiu ga, zna, obavetava ga Dingis. I baciu kamenje sa litice, tako da niko nee
znati da je u ovim planinama ikada postojalo utvrenje.
Starac slee ramenima.
Naravno da hoe. Sve to zna je da unitava.
Cubodaj prilazi starcu, nadvijajui se nad njim, spreman da ga ubije na prvi znak pretnje.
Ali starac nepomino sedi, oiju tamnih pod gustim obrvama, i delujui krupnije nego to mu to
pozne godine dozvoljavaju. Krajikom oka vidi da Dingis vraa svoj ma u korice i ne usuuje
se da skrene pogled ka kanu kada ovaj sedne na klupu, uzdiui od olakanja.
I dalje sam iznenaen to nisi pobegao, nastavlja Dingis.
Starac se kripavo cereka.
Kada bude ceo ivot uloio u izgradnju neega, moda e i shvatiti. Zatim s gorinom
u glasu dodaje: Ne, ni tada nee shvatiti.
Dingis praska u neobuzdan smeh, briui ak i suze. Starac ga posmatra s neskrivenom
mrnjom.
Ah, morao sam da se nasmejem, pojanjava Dingis. Morao sam da posedim u vrtu
prepunom leeva i ujem da mi jedan asasin kae kako nita nisam izgradio u ivotu. Opet se
grohotom smeje, mamei Cubodaju osmeh.
Starac s planine nije nameravao da pokae prezir prema kanu, da ne bi okaljan otiao u
smrt. Ali ovaj grohotan smeh mu tera krv u obraze, ruei mu hladni oseaj superiornosti.
Misli da si postigao neto u ivotu?, breca se starac. Misli da e te po neemu
pamtiti?

Dingis odmahuje glavom, zabavljen pretnjom u starevom glasu. Ne prestaje da se smeje


ni kada ustane.
Cubodaju, ubij ovu matoru budalu, hoe li? Bezvredan je.
Asasin u besu poinje da brblja, ali ga Cubodaj uutkuje preciznim udarcem maa. Dingis
je starca ve izbacio iz glave.
Uniteno selo mi je bilo upozorenje, Cubodaju. Za njih ne mogu vie nita da uinim, ako
je uopte iko preiveo. Hou da znaju kolika je cena napada na mene. Neka ljudi ponu da rue i
bacaju sve niz litice. Kad odem kui, neu da ovde ostane ni kamen na kamenu.
Cubodaj klima glavom.
Tvoja volja, gospodaru kane.
Delaudin pali miriljavi tapi za svog oca, obeleavajui godinjicu od njegove smrti. Kada se
uspravi, njegova braa primeuju suze u njegovim oima, sluajui tihe rei molitve na jutarnjem
povetarcu.
Ko e oiveti kosti pretvorene u prah? Onaj, koji im je i udahnuo ivot. Zastaje da elom
dodirne zemlju, ukazujui potovanje ahu koji je posle smrti svojim sinovima postao zvezda
vodilja.
Delaudin zna da se drastino promenio posle godinu dana oajavanja na ostrvu u
Kaspijskom moru. Otkrio je svoj novi cilj i mnogi koji su doli da odbrane veru sada ga smatraju
svetim ovekom. Sve je vie njegovih sledbenika u svetom ratu protiv mongolskog osvajaa.
Delaudin uzdie, ne uspevajui da sauva ist um za molitvu na dananji dan. Svoju brau je
unapredio u zapovednike, iako ga ve odavno smatraju svojim voom. Ipak, neko mora da se
pobrine za hranu, atore i oruje, naroito za one koji ih nemaju. Iz tog razloga je prihvatio poziv
na susret sa princom Peavara. Pre toga su se sreli kao deaci, u Buhari, kada su obojica bili
razmaeni i podgojeni. Delaudin ga se sea kao kroz maglu ali ne zna u kakvog je oveka
izrastao. Ipak, princ vlada pokrajinom ija polja su plodna i Delaudin je samo zbog njega otiao
junije nego to je planirao. Hodao je dok mu se sandale nisu raspale na nogama, ak i dalje, sve
dok mu tabani nisu ogrubeli do neosetljivosti. Kiom je utoljavao e, dok mu je sunce suilo
telo i otrilo pogled poput sokolovog.
Dim kulja iz kadionice dok se Delaudin prisea svog oca. ah bi bio ponosan na njega,
uprkos iznoenoj odei koju sada nosi. Njegov otac ne bi razumeo prezir prema svakom
pokazivanju raskoi i bogatstva, zbog kojeg se osea istije. Kada se Delaudin osvrne na
raskalaan ivot koji je vodio, ne moe a da ne zadrhti. Sada redovno ita Kuran, moli se i posti,
mislei samo na osvetu i vojsku koja ga prati. Ne moe ni da zamisli bezbrinog mladia kakav
je nekada bio, obuenog u svilu i kadifu, i posednutog na istokrvnog arapskog konja. Sve te
stvari su prolost, zamenila ih je vera koja u njemu plamti dovoljno jako da uniti sve neprijatelje
njegove vere.
Delaudin odvraa lice od dima i gleda u svoju brau koja strpljivo ekaju sputenih glava.
U prolazu sputa ruku na Tamarovo rame i kree uza stepenice prineve palate. Oklopljeni
vojnik za trenutak skree pogled, a onda netremice posmatra besprizornu priliku koja ide u susret
njegovom gospodaru. Niko ne die ruku da zaustavi svetog oveka koji je u Peavar doao u
ogromnoj pratnji. Delaudin otvara vrata i ne naklanja se svom domainu.
Peavarski rada je vitak, obuen u svilenu bluzu, uvezanu earpom iji krajevi mu vise niz
bok, delimino pokrivajui zlatni balak njegove sablje. Crte lica su mu blage i bucmaste, uprkos
uskom pojasu, i Delaudina nimalo ne podseaju na deaka kojeg je nekada davno upoznao.
Kada mu prie, indijski princ otputa svoja dva savetnika i silazi sa prestola da se pokloni
svetom voi.
Delaudin ga pridie jednom rukom, iako mu laska ovaj znak potovanja.
Nismo li jednaki, Nevaze? Velika mi je ast biti u tvom domu. Moji ljudi mesecima nisu
poteno jeli.

Mladi rada rumeni od sree i sputa pogled na Delaudinova stopala, ogrubela i tamna od
viednevnog peaenja. Delaudin se ceri, pitajui se na kakav prijem bi naiao da je i dalje sin
horezmijskog aha.
uo sam divne stvari o tebi, Delaudine, konano uzvraa princ. Neki moji straari ele
da budu dobrovoljci u borbi protiv stranog kana.
Dobrodoli su, prijatelju moj, ali potrebnije su mi zalihe za vojsku. Ako ima konje i
oruje, zagrliu te iz zahvalnosti. Ako ima hranu, poljubiu ti te zlatne papue.
Princ Nevaz jo vie rumeni.
Dobie sve to ti treba. Traim samo da sa tobom jaem na sever.
Delaudin procenjivaki gleda u radu, primetivi u njegovom oku iskru iste vatre kojom
gori i njegova vojska ispred palate. Svi diu isto, bilo da su mladi ili stari, bogati ili siromani,
blagosloveni ili prokleti. I svi ele da ih on vodi. To je najvea tajna koju je otkrio, prave rei
koje e ih nositi gde god da im zapovedi. Tako podgrejani, okrenuli bi se i protiv sopstvenog
naroda, samo da njemu udovolje. Prisustvovao je prizorima gde mukarci naputaju ene i
uplakanu decu bez osvrtanja, odlazei u odbranu svoje vere i nacije. Da je njegov otac otkrio te
rei, ko zna gde bi mu sada bio kraj.
Delaudin za trenutak sklapa oi. Iscrpljen je od dugog putovanja preko planine. Tek mu je
pogled na reku Ind, hranilicu ovog dela kontinenta, doneo daak sveine i olakanja. Isprva je
peaio jer nema konja, a posle toga jer time ostavlja utisak na svoje sledbenike. Ipak, kilometri i
kilometri po brdovitom terenu su mu iscedili svu snagu i sada je pred iskuenjem da od princa
zatrai samo jednu no u hladnom krevetu pre nego to poalje svoju brau da nahrane vojsku.
Meutim, odoleva tom iskuenju, svestan da bi time pao u prinevim oima. Mladi sebe ne
smatra jednakim njemu, bez obzira na odeu koju bi i prosjak prezreo. Naprotiv, Nevaz duboko
potuje veru i daje prvenstvo oveku pred sobom.
Delaudin brzo dolazi k sebi, shvativi da predugo uti.
Tvoj otac se nee buniti, Nevaze?, naposletku pita. uo sam da on nije veliki vernik.
Primeuje kako se radino lice mrti.
On je ne razume, uprkos svim svojim svetilitima i hramovima. Zabranio mi je da se
sretnem sa tobom, ali on nema vlast nada mnom! Ova zemlja je moja i sve njeno bogatstvo
predajem tebi. Moji ljudi su se meni zakleli na vernost i moj otac mi ih ne moe oduzeti. Dozvoli
da te zovem gospodarom i pratim u ovom svetom pohodu.
Delaudin se umorno smeka, oseajui kako mu prinev polet donekle umanjuje bol u
kostima.
U redu, Nevaze. Povee svoje ljude u sveti rat i unitie bezbonike. Stajae meni s
desne strane i zajedno emo pobediti.

TREI DEO

32

Dingis sa smekom posmatra kako se njegov unuk Monge brka u pliaku jezera. Izviai su
pronali ovu stajau vodu na sto pedeset kilometara severoistono od Samarkanda i kan je
porodice privremeno smestio tu dok vojska upravlja horezmijskim gradovima. Karavani su opet
u pokretu, ak do daleke Rusije i Kine, samo to ih sada predvode mongolski zapovednici koji su
proli Temugovu obuku. Deo svakog trgovakog tovara se razmenjuje za strau. Kanova re titi
drumove duge hiljadama kilometara u svim pravcima od Samarkanda.
Planine koje okruuju jezero i ravnicu su dovoljno daleko da bi se Dingis oseao sputano.
Dobro zna da njegovi ratnici motre sa svake uzviice, iako ih on ne vidi. Donekle ga tei
injenica da e te planine stajati tu i kada se sav ivot pretvori u prah.
Ogedaj je preuzeo svoj novi poloaj kanovog naslednika. Dingis ga je poslao sa tumanima
da dobro upozna ljude kojima e zapovedati. Prethodno ga je Temug poduio kako se vojska
hrani i oblai. Ogedaj svakodnevno upija svaku re i vetinu, savladavajui istovremeno i strane
jezike. Budui kan vie nigde ne ide bez pratnje svojih uitelja, ali takav ivot mu oigledno
prija.
Dingis protee lea, uivajui u tiini i spokoju. Zvuci rata su daleko i trenutno mu prija
da slua razdragani smeh deaka koji se igraju u vodi. Njihove majke povremeno proviruju iz
atora, ali deaci im se samo smeju, nastavljajui da rone i plivaju kao da su roeni u jezeru.
Dingis osea neije ruice na svojim nogama i saginje se da podigne Kublaja u vazduh.
Malian ima samo tri godine, ali je najprivreniji dedi od sve unuadi. Dingisu je zbog toga i
prirastao za srce.
Kan sputa malog Kublaja na ramena i prilazi vodi, pravei grimasu kada mu se malian
ruicama uhvati za kosu, upajui ga.
Ne brini, nee pasti, uverava ga Dingis. Utom Monge die ruke, zahtevajui da i njega
podigne na ramena. Kan odmahuje glavom. Saekaj. Sada jae Kublaj.
Ispriaj priu!, dovikuje Kublaj odozgo.
Dingis za trenutak razmilja. Kublajeva majka ga je upozorila da su prie previe nasilne
za tako male deake, ali Kublaj u njima svejedno uiva. Dingis nedaleko od obale vidi svoju
snahu Sorhatani. Devetnaestogodinja devojica je izrasla u enu neobine lepote. Dingis se
ponekad pita kako je njegov sin Toluj uspeo da je ulovi.
Hoe da uje priu o kanu asasina?
Hou, hou!, pljeska rukama Kublaj.
Dingis se smeka i naglo okree u krug, sluajui deakov veseli kikot.
Bio je ogroman ovek, poinje on. Rukama je mogao da savije gvoe. Brada mu je
bila kao od crne ice i duga do pojasa! Pre dve godine sam ga naao u njegovoj tvravi. Skoio
mi je na lea dok sam prolazio kroz dvorite i vie nisam mogao da ga se otresem. akama me
zgrabio za vrat i stezao, stezao, stezao sve dok mi oi nisu iskoile iz glave!
Dingis se hvata za vrat, oponaajui uasan stisak, ali Monge ba u tom trenutku izlazi iz
vode, zabezeknuto ga sluajui.
Kako si ga pobedio?, pita Monge.
Dingis za trenutak zastaje, gledajui ga u oi.
Nisam. Pokuao sam da ga zbacim sa sebe, kao to sad pokuavam Kublaja, ali bio je jai
od mene. Stezao mi je vrat sve jae i jae. Na kraju su mi oi ispale i otkotrljale se po zemlji.
Kako si mogao da ih vidi ako su bile na zemlji?, pita Kublaj.
Dingis se smeje i uzima ga u naruje.

Pametan si deak, Kublaje. Nisam mogao da ih vidim. Ali su one mogle da vide mene, sa
praznim dupljama na licu i asasinom na leima. I dok su se moje oi kotrljale, video sam veliki
rubin na njegovom elu. Ne znam je li to bila njegova slabost, ali bio je oajan. Podigao sam
ruke i zgrabio rubin. Iznenada je posustao, jer je iz tog dragulja crpeo snagu. Onda sam podigao
svoje oi i menjao rubin za belog konja. Preiveo sam, ali zato i dan-danas moram da pazim da
mi oi ne ispadnu kada kinem.
Nije istina!, uzvikuje Monge.
Jeste, brani Kublaj svog dedu.
Kan se kikoe.
Otkud zna da se seam ba svakog detalja? Moda nije imao bradu.
Monge frke i utira ga u nogu, ali Dingis ostaje neosetljiv, zagledan u dva konjanika koja
mu galopiraju u susret. Deaci upitno gledaju u svog dedu, ne shvatajui kud je nestalo njegovo
raspoloenje.
Idite majci. Veeras u vam ispriati neku drugu priu, ako naem vremena.
Dingis se ne osvre da pogleda u svoje unuke, oslukujui samo ljapkanje njihovih bosih
nogica po ljunku. Svu panju usmerava na izviae. Pre godinu dana ih je poslao na ovaj
zadatak, sa jasno izreenim zapovestima. Njihov povratak znai da ili nisu izvrili zadatak, ili su
nali njegovog odbeglog sina. Ne moe da dokui po njihovim umornim licima dok silaze s
konja i klanjaju mu se.
Gospodaru kane, poinje prvi.
Dingis nema strpljenja za formalni pozdrav.
Jeste li ga nali?, pita.
Mladi klima glavom, nervozno gutajui pljuvaku.
Daleko na severu, gospodaru. Nismo se zaustavljali im smo videli poznate atore i konje.
Ne moe biti niko drugi.
atore? Nije ih poneo sa sobom, uzvraa Dingis. Znai, napravio ih je sam i zaboravio
na mene. Jesu li vas njegovi ljudi videli?
Izviai utke odmahuju glavom, duboko uvereni u svoje stavove. Kan bolje da ne zna
kako su se po snegu i ledu dopuzali do oijevog oskudnog stanita, skoro se smrznuvi od
studeni.
U redu, pomirljivo e Dingis. Za dobro obavljen zadatak uzmite po est konja iz mog
krda: dve kobile, dva kopca i dva pastuva. Pohvaliu vas vaim generalima.
Izviai se opet naklanjaju, rumeni od zadovoljstva, i na konjima zalaze u lavirint od
atora. Ostavi sam, Dingis gleda u mirnu povrinu vode. Nijedan od njegovih generala ga
nikad nije izneverio, niti odbio da izvri zapovest. Sve dok oi nije nestao bez traga, i sa sobom
odveo sedam hiljada iskusnih ratnika. Dingis je razaslao izviae u svim pravcima novih i starih
zemalja, ne bi li ga nali. I evo, tek posle dve godine dobija prvu vest o njemu. Dingis
odmahuje glavom, ophrvan crnim mislima. Posle svega to je preiveo, odgajajui tueg sina
kao svog, ovo e se zavriti krvavo. Ceo narod pria o odbegloj vojsci, dodue ne u prisustvu
kana, ali on jednostavno nema drugog izbora.
Dingis skree pogled na obalu jezera, tamo gde je smeten prostrani logor. Poloaj je
odlian, ali panjaci nisu izdani, zbog ega stoka od koje zavise mora svakodnevno da se kolje.
Vreme je za selidbu, zakljuuje kan, radujui se toj odluci. Njegov narod vie ne moe da ostane
na jednom mestu sa jednolinim pogledom na jezero, ne kada su mu na raspolaganju
nepregledna prostranstva koja jo nisu istraili. Dingis protee lea, oseajui prijatno krckanje
kime. U daljini vidi jo jednog konjanika koji izbija iz logora i jae mu u susret. Pogled mu vie
nije otar kao nekada, ali odmah prepoznaje svog brata Kaijuna.
Dingis eka da mu brat prie, uivajui u povetarcu koji se pojaao po zalasku sunca. Ne
okree se kada se Kaijun javi Sorhatani i deacima.
Znai, uo si?, pita kan.
Kaijun zaustavlja konja pored brata i gleda u bledu vodu.
Za izviae? Pa ja sam ih poslao tebi. Nali su oija, ali nisam zato doao.

Dingis se konano okree da ga pogleda, izvijajui obrve.


Nisi? Mislio sam da e me posavetovati ta da radim sa oijem.
Kaijun othukuje.
ta god da ti kaem, uinie po svome. Ti si kan i moda bi trebalo da da primer
ostalima. Ne znam. Ali nosim jo jednu vest.
Dingis prouava lice svog brata, primetivi da su mu se bore oko usta i oiju produbile.
Godine ga ne miluju, naroito od dolaska u arapsku zemlju. Dingis ne poseduje ogledalo kao
to je obiaj kod Kineza, ali pretpostavlja da ni njegovo lice nije u boljem stanju. Ako ne i gore.
Govori, brate.
uo si za veliku vojsku na jugu? Poslao sam ljude koji ve neko vreme motre na nju.
Dingis slee ramenima.
Cubodaj i agataj su uinili isto. O tim seljacima znamo vie nego oni sami.
Nisu to seljaci, Dingise. A i ako jesu, onda imaju vojne oklope i oruje. Poslednji
izvetaji kau da ih je ezdeset hiljada, ako su moji izviai nauili do toliko da broje.
ezdeset hiljada, veli? Onda brzo rastu. Pratimo ih vie od godinu dana. Sve to znaju
jeste da igraju i pevaju sa podignutim sabljama. Kreu li konano ovamo?
Uprkos aljivom tonu, Dingis osea hladan gr u stomaku. uo je za okupljenu vojsku i
njihovog potovanog vou jo pre godinu dana, nakon to se vratio iz uporita asasina. Njegovi
generali se pripremaju za rat, ali nijedna vojska jo nije krenula na njih. Tada je mislio da ga jo
samo ta pretnja zadrava u arapskoj zemlji, gde su vruine i muve nesnosne.
Moji ljudi su uhvatili trojicu, nastavlja Kaijun, prekidajui mu tok misli. Divlji su,
brate, i samo to im nije pola pena na usta kada su shvatili ko smo.
Jeste li ih naterali da govore?, pita Dingis.
Ne. To je neto neshvatljivo. Samo su nas pljuvali, ak i kada su umirali. Jedino smo od
poslednjeg uspeli da izvuemo ime tog svetog voe.
Ba me briga kako se zove, ljutito e Dingis.
Ali poznaje ga. To je Delaudin, jedan od sinova horezmijskog aha.
Dingis za trenutak nepomino stoji, primajui dobijenu vest.
Ma ta kae? E svaka mu ast. Njegov otac bi bio ponosan na njega, Kaijune. ezdeset
hiljada ljudi? Bar sa sigurnou znamo da e doi na sever po moju glavu. istke u Indiji vie
nisu potrebne sada kada znamo da je u pitanju Delaudin.
Ne brini, brate. Obaveten sam o svakom njihovom koraku.
Ako ih budemo ekali, zamiljeno nastavlja Dingis, u iskuenju sam da ih uutkam sa
svojim tumanima.
Kaijun se trza, znajui da sa Dingisom mora da bude taktian.
I ahova vojska je bila daleko brojnija, ali tada nismo imali drugog izbora. Tvoj i moj
tuman su se dokazali. Cubodajevi Mladi vukovi i ebeovi Gvozdeni konji ine jo dvadeset
hiljada. agataj, Kasar i elme dovode jo trideset. Tu je i sedam tumana veterana. Ogedaj jedva
da je omirisao krv. Njegove ne bih da bacam neprijatelju pod noge.
Dodelio sam mu najbolje zapovednike koji me nee izneveriti, Kaijune.
Dingis pogledom prelazi preko atora du obale. Svake godine se raa na hiljade dece, od
kojih veina popunjava redove poginulih, im stasa za bitku. Teko je stvoriti novi tuman za
Ogedaja, uostalom, njegov naslednik mora prvo da se naui zapovedanju, dok su ostali generali
rasporeeni po ostalim tumanima. Kan ne spominje svoj plan da osnuje i deveti tuman za Toluja.
Njegova mlaahna ena mu se obratila s tim predlogom pre nekoliko meseci. Dingis okree
glavu da pogleda u Kublaja i Mongea koji se igraju u vodi.
Nai dobrog zamenika za Ogedaja, Kaijune. Nekog ko je u stanju da ga kontrolie dok
ovaj ne savlada sve vetine vojevanja.
Opet nas je malo. Osam tumana protiv onolike vojske, uzvraa Kaijun. Izgubiemo
dobre ratnike. Za trenutak okleva i Dingis uri da ga razuveri.
Ranije nisi toliko brinuo, brate. Priaj ta je posredi.
Kaijun duboko uzdie.

Doveo si nas ovde da osvetimo ljude koje je ubio ah. Osvetili smo ih ne jednom, nego
hiljadu puta. Zato da sada rizikujemo? Ne eli valjda ovu zemlju i ove gradove? Zar se nisi
ueleo rodne ravnice i njenih planina? Kaijun pokazuje na brda koja okruuju jezero. Ovo
nije isto.
Dingis mu dugo ne odgovara. Kada konano progovori, paljivo bira svaku re.
Ujedinio sam plemena da bih skinuo kineski jaram s naih lea. Reio sam se kineskog
reima i ponizio kineskog cara usred njegove prestonice. To je moj put, onaj koji sam izabrao i
za koji sam se izborio. Hteo sam da potisnem Kineze jo dalje, Kaijune, skroz do mora. Ovde
ne bih ni dolazio da me Arapi nisu isprovocirali. Sami su sebi navukli omu oko vrata.
Ali zar emo da ratujemo sa celim svetom?, tiho pita Kaijun.
Stari, Kaijune, zna li to? Strepi za budunost svojih ena i dece. Ne porii, brate,
dobro zna da sam u pravu. Ali zaboravlja zato smo ovde. Slino sam se oseao u Samarkandu.
Rekao sam Arslanu da ovaj narod ivi due, bezbrinije i lake od nas. Da, kao to kamile i ovce
ive sreno u ravnici. Moraemo i mi malo da usporimo, iako e vukovi kad-tad doi po nas. Mi
smo stoari, Kaijune. Znamo kako svet funkcionie i sve ostalo je samo iluzija.
Kan gleda u svoje unuke koji skakuu oko svoje majke. Njegova snaha elja svoju dugu
kosu i Dingisu kroz glavu prolee kako bi mu prijalo da u svoj krevet dovede jednu mladu enu.
Oivela bi ga, u to je siguran.
Brate moj, nastavlja on, tano je da moemo da ivimo u miru kako bi i nai potomci
iveli u miru, ali zato? U emu je svrha ivota koji traje osamdeset godina, bez potrebe za
lukom, strelom i maem? To je gubljenje najboljih godina. Bar ti to razume. Hoe li nam unuci
biti zahvalni na mirnom i lagodnom ivotu? Samo ako budu previe plaljivi da se late oruja.
Ne elim takav ivot ni svojim neprijateljima, Kaijune, a kamoli sopstvenom narodu. Gradovi
napreduju samo kada im zidine uvaju vojnici, spremni da poginu kako bi ostali mirno spavali.
Ali ne i mi. Mi se stalno borimo. Od prvog do poslednjeg daha. To je jedini nain da sauvamo
ponos i dostojanstvo.
Ponos i dostojanstvo?, podrugljivo e Kaijun. Ali zar to znai...
Dingis podie ruku.
Nema ali, brate. Taj Delaudin e povesti svoje ljude na sever, mogli bismo da ga
preduhitrimo. Dozvoliemo mu da povrati sve gradove koje nismo osvojili i proglasi sebe
ahom, ali neka dvaput razmisli pre nego to me ponovo isprovocira kada mu poaljem svoje
izaslanike. Ovde sam doao jer ne volim kada me neko pravi budalom. Poteno se borim i
poteno u poginuti. Sve to moe da mi uzme je moj ivot, ali moja hrabrost i dostojanstvo
ostaju. Zar da manje uinim za narod koji sam stvorio? Da mu ukaem manje potovanja nego
samom sebi?
Razumem, mrmlja Kaijun.
Bolje bi ti bilo da razume. Jer e jahati sa mnom u rat protiv ovih fanatika. Pobeda ili
smrt! Jedno ili drugo, ali neu okretati glavu. Ni klanjati se. Niti pustiti da me gaze. Dingis
zastaje, prasnuvi u grohotan smeh. Zna, htedoh da dodam kako niko nee smeti da kae da
sam ustuknuo, ali Arslan me je u Samarkandu podsetio na neto. Nije vano ta drugi misle o
mom nainu ivota. Nema veze to nas po Temugovoj filozofiji smatraju tiranima, pa ak i
kukavicama. Vano je samo ono to sada radimo. Mi sami sebi sudimo, Kaijune. Zapamti to.
Oni koji dou posle nas imae druge sudove i druge ratove da se njima bave.
Primetivi da ga Kaijun s panjom slua, kan ga pljeska po ramenu.
Daleko smo dogurali, Kaijune. Jo pamtim nae poetke, kada smo bili i sami jedva
preivljavali. Seam se kako sam ubio Bektera i ponekad alim to nije tu da vidi ta sam sve
postigao. Moda smo ti i ja stvorili neto to e trajati jo hiljadama generacija, a moda e
nestati sa nama. Ne znam. I ne marim, brate. Ojaao sam dovoljno da potuem i najmonijeg
neprijatelja. Jedva ekam te Arape s juga.
udan si ovek, primeuje Kaijun. Nema ti ravnog na celom svetu, zna li to?
Oekuje da e se Dingis nasmejati, ali njegov brat tuno odmahuje glavom.

Ne kuj me u zvezde, brate. Nisam ja ni po emu poseban, samo sam izabrao dobre
sledbenike. Velika je la da smo svi mi previe slabi u odnosu na one koji nas tlae. Ja sam samo
uspeo da prozrem tu la. I uvek se borim, Kaijune. Kraljevi i ahovi zavise od naroda koji je kao
stado ovaca, previe plaljiv da se pobuni. A ja sam shvatio da mogu da budem i vuk.
Kaijun klima glavom i sve njegove brige nestaju u utim oima njegovog brata. Okree
konja da krene kad ugleda dva ratnika koja se udaljavaju prema logoru i prepozna nedavno
pristigle izviae.
A oi? Jesi li doneo odluku?
Dingis stee vilice na sam spomen njegovog imena.
Uzeo mi je sedam hiljada ljudi, Kaijune. Ne mogu to da mu oprostim. Da je otiao sam,
moda bih ga i ostavio na miru, ali ne mogu da mu oprostim krau jedne desetine vojske. Traiu
da ih vrati.
Hoe?, zaprepaeno e Kaijun.
Prvo sam mislio da ih sve pobijem, a onda sam sagledao problem iz drugog ugla. Ovde su
ostavili ene i decu i krenuli za njim, ba kao to moji ratnici slede mene. Od svih ljudi, ja dobro
znam ta znai biti dobar voa, naroito kad za sobom ima dobre ratnike. Ali sada su potrebniji
meni nego njemu. Poalji izviae po Cubodaja. oi mu se divi vie nego ikome. On e
pregovarati s njim.
Cubodaj stie teka srca. Potajno se nadao da ga Dingis nee pozvati, iako logorom ve uveliko
bruji vest o oiju. Zatie ga sa Ogedajem. Kan posmatra kako njegov sin obuava svoje
ratnike. Pokazuje mu rukom da ga prati i zajedno se udaljavaju od poligona, jaui jedan do
drugog poput starih prijatelja.
Cubodaju srce bolno lupa u grudima dok slua kana. Potuje ga kao oveka koji je prvi
izmirio plemena i poveo ih protiv vievekovnog neprijatelja. Bio je uz njega kada su osvojili
prvo utvrenje na granici sa carstvom Si Sja, a zatim ga i pokorili. Cubodaj nikad nije bio lano
skroman, znajui da je umnogome doprineo kanovom uspehu. Dingis ga tretira s velikim
potovanjem i Cubodaj mu viestruko uzvraa. Meutim, ono to kan sada trai od njega nije
nimalo lako. Kada Dingis konano umukne, Cubodaj drhtavo uzdie, oseajui na sebi njegov
upitan pogled.
Gospodaru kane, ne mogu to da uinim. Trai od mene sve drugo samo ne to.
Dingis zastaje i okree svog konja kako bi pogledao svog generala u oi. Cubodaj je
genije za ratovanje i ovo je prvi put da pokazuje neposluh, zbog ega se kan uzdrava od otrog
odgovora.
Ako poaljem Kasara ili Kaijuna, znam da oi nee pristati. Njegovi ljudi su prekrili
zakletvu datu meni, to znai da nee prezati od bitke kako bi ga odbranili. Ti si jedini ovek
kojeg e posluati, jedini koji moe da mu se priblii.
Cubodaj za trenutak sklapa oi, pokuavajui da se sabere. Dingis oigledno zna koliko
ga oi ceni im ga alje na ovaj zadatak.
Gospodaru, nikad ti nisam odbio poslunost. Nikad.
Ali ti si ga ukrotio i obuio kada je bio samo usijana glava, a upozorio sam te na njega.
Znao sam da je rave krvi i da bi uvek mogao da se okrene protiv nas. I bio sam u pravu.
Verovao sam mu kao ratniku i generalu, a on je to iskoristio i pobegao. Kao moj general,
posavetuj me kako da gledam na takvog oveka!
Cubodaj pojaava stisak oko uzde. Ne eli da kae Dingisu kako je i sam na sebe navukao
oijev gnev, poklonivi agataju naklonost koja je njegovog brata nagrizala sve dok se nije
pretvorila u mrnju. Ali kanu sve to kao da nije vano. Ovo je potez oajnika.
Gospodaru, saekaj bar da porazimo vojsku ahovog sina. Svi moji ljudi su ovde. Ako
odem po oija, nee me biti est meseci, moda i vie. U sluaju da Arapi napadnu, biu ti
beskoristan.
Dingis se mrti, ne uspevajui vie da sakrije nezadovoljstvo.

Taj princ ima samo ezdeset hiljada vojnika, Cubodaju. Mogu da poaljem dva do tri
tumana i saseem ga u korenu. Ovo me mnogo vie brine. Ti si jedini ovek kojem e oi
dozvoliti da mu se obrati. Potuje te.
Znam to, tiho uzvraa Cubodaj. Najednom mu je muka. Razapet je izmeu poslunosti
kanu i prijateljstva prema oiju. Ne pomae mu ni to to svojim taktikim umom nazire istinu
Dingisovih rei. Cubodaj zna da jedino on moe da se priblii oiju. Dok se nemono sputa
na obalu jezera, Dingis kao da osea njegov oaj i crte lica mu se smekavaju.
Zar si mislio da e sve zapovesti biti lake, Cubodaju? Da od tebe nikada neu traiti neto
teko? Kai mi kada je ovek u najveem iskuenju: kada mu njegov kan naredi da krene u boj s
ratnicima dokazane, hrabrosti i vetine? Ili sada, kada mu dodeljuje zadatak koji ne eli? Ti si
najmudriji od svih mojih generala, Cubodaju. Zato sam tebe i odabrao. Ako smatra drugaije,
odmah mi kai i preispitau se.
Cubodaj je ve porazmislio o svemu i doao na nekoliko ideja, meutim nijednu sada ne
moe da prevali preko usta. U oaju, odluuje da pokua jo jednom.
Tumani su na okupu, gospodaru. Dozvoli mi da ostanem s njima i zajedno emo da
porazimo arapskog princa. Vie ti vredim ovde nego tamo. Ako me poalje na sever, gubi i
mene i moje ratnike, a zna da ti treba svaki ovek.
Trebalo mi je vie od godinu dana samo da ga naem. Ako su njegovi izviai spazili
moje, onda je ve otiao dalje. Ti moe da prati njegov trag, ali pitanje je moe li da izdvoji
jo godinu dana? Ovo je najbolji trenutak za lov na njega. Ti si moj general, ali ovaj rat u poeti
bez tebe. Pridrui mi se kada se vrati ili predaj dunost.!
Kanov bes konano izbija na povrinu, ali dokazi su mu neubedljivi i obojica to znaju.
Dingis je jednostavno opsednut kanjavanjem oija. To je istina koja se apue iza njegovih
lea. Kan ne moe razumno da razmilja kada mu je srce ispunjeno gorinom. Cubodaj poraeno
povija glavu.
U redu, naposletku kae. Jahau brzo i daleko, gospodaru. Ako princ u meuvremenu
dovede svoju vojsku sa juga, potrai me u brdima.

33

Mongolski izvia neto sluti. Cela tri dana je pratio dvojicu u planini, drei bezbedno
odstojanje i procenjujui njihovo napredovanje. Uveli su ga duboko u lavirint od kanjona oko
doline Pandir i Parvana, drevnog avganistanskog utvrenog grada. Zemlja je tu surova, ali
iskusnom izviau to ne predstavlja smetnju. Poznaje svaku uvalu, ali u predveerje ne moe
vie da pati tragove i tada trai bezbedno mesto za konak. Brine ga to ih je izgubio iz vida, jer
neto u vezi s njima raspiruje njegovu radoznalost. Iz daljine podseaju na pripadnike
avganistanskih brdskih plemena, umotani u platna koja im otkrivaju samo oi. Ipak, njihova
neobinost ga neodoljivo privlai. U kanjonu je sve vreme oseao pritajenu jezu, kao da ga neko
posmatra. Da mu ne spremaju zasedu? Vrlo mogue. Brdska plemena poznaju teren bolje od
njega i kreu se poput utvara kada je to potrebno. Izvia je u iskuenju da se vrati, pratei
tragove kojima je zaao u kanjon. Okleva, sedei mirno i oslukujui zvuke koji nadjaavaju
cviljenje vetra.
Najednom uje otputanje tetive ali ne stie na vreme da se sagne. Kopljite ga pogaa
pravo u grudi, tamo gde nema zatitnog oklopa. Iz grla mu se otima krik, zaljuljavi ga na sedlu.
Rukama se hvata za drvenu jabuku sedla izmeu nogu kako ne bi pao. Njegov konj poinje
unezvereno da njiti. Izvia se bori za dah i pljuje krv, instinktivno zateui uzde. Oi mu se
pune suzama dok naslepo okree konja, oekujui da sam nae put.
Druga strela zvidi kroz tamu i pogaa ga s lea direktno u srce. Izvia mlitavo pada na
vrat svog konja. Verovatno bi se stropotao na zemlju da mu ne pritri mrana prilika i istrgne
uzde iz ruku.
Gotov je, dovikuje nekom iza sebe.
Delaudin mu sputa ruku na rame.
Dobro obavljen posao po ovako slabom svetlu.
Arapski vojnik se udaljava, skidajui tetivu sa svog luka i sklapajui ga uredno u vreicu
za pojasom. Zna da je dobar strelac, moda i najbolji u Peavaru. Njegov gospodar ga je dao
Delaudinu na sluenje, ali i dalje ostaje odan samo njemu, a ne ovom kloaru koji sebe naziva
svetim ovekom. No, Delaudin oigledno dobro poznaje neprijatelja, im je uspeo da predvidi
svaki korak izviaa i odabere pravi trenutak za njegovo smaknue.
Kao da sluti njegove misli, Delaudin se okree da ga pogleda.
Mongoli po mraku nisu ni upola precizni kao ti, tiho kae. Alah je navodio tvoju strelu,
prijatelju.
Streliar formalno povija glavu, iako je majstor svog zanata.
Gospodaru, hoemo li uspeti da oslobodimo tvravu Parvan? Imam starog prijatelja koji
ivi u gradu. Voleo bih da sauva ivu glavu.
Delaudin se ceri u tami.
Nikad ne sumnjaj, prijatelju. Do jutra e svi Mongoli biti slepi, jer je njihov izvia
mrtav. Tada emo da izaemo iz kanjona i obruimo se na njih poput lavine.
U prvi osvit zore sunce otkriva mrtvu pustinju oko Parvana i njegovog utvrenja. etiri
mongolska mingana posle viednevnih napada sa okolnih brda opkoljavaju visoku kulu.
Stanovnici u brzini naputaju sav svoj imetak, hrlei unutar zidina gde e privremeno biti
bezbedni.
Mongolski ratnici obrazuju prsten oko utvrenja, znajui da unutra nema dovoljno zaliha
hrane i vode. Duboka reka protie kroz ravnicu i dok Mongoli do mile volje napajaju svoje

konje, oni u utvrenju gutaju samo prainu. Neki dokoni ratnici pljakaju naputeni grad, drugi
diu mostove na reci kako bi mogli da love u umovitim brdima. Nikud ne ure. Utvrenje e
kad-tad pasti i jo jedan grad e prihvatiti novog vladara ili e biti sravnjen sa zemljom.
Zapovednici strpljivo gledaju kako sunce izduuje senke na suvoj zemlji. Ne treba im ovaj grad,
niti bilo ta u njemu, ali lei na putu prema zapadu i Dingis je naredio njegovo osvajanje.
U poslednje dve godine od Dingisove potere za asasinima, posao se ustalio. Drumska
utvrenja su uglavnom popunjena bogaljima i starcima, a ratni namet se plaa u zlatu, robovima i
konjima. Sve vea prostranstva avganistanske zemlje padaju pod mongolsku vlast. Naravno,
uvek ima onih koji odbijaju da joj se povinuju i takvi se kanjavaju smru. Drevna kamena kula
u Parvanu odgovara mongolskim potrebama i itelji grada posle nekoliko dana gube svaku nadu
da e preiveti. Ne znaju nita o velikom ratu koji divlja oko njih, sve to vide su nemilosrdna
lica ratnika koji ekaju s druge strane zidina.
Delaudin silazi s planine u zoru, dok mu usne i dalje bride od molitve. Njegovi najbolji tragai
poznaju ovaj teren bolje od mongolskih i stoga ih lako love po dolinama i kanjonima, sve dok i
poslednji neprijateljski izvia ne padne na njegove oi. Mongolska vojska sada nee biti
obavetena o njegovom kretanju. Delaudin zadovoljno posmatra kako njegova vojska marira
kroz dolinu Pandir, prelepu i svetlucavu na jutarnjem suncu. Mongoli jedva imaju vremena da
uzjau na svoje konje, a kamoli da organizuju napad. Delaudin je svoje ljude okupio u ime
Alaha, zbog ega su se i ovako masovno odazvali, pratei ga iz najudaljenijih arapskih zemalja.
Turkmenski nomadi su takoe tu i odlino barataju lukovima i strelama, skoro kao i Mongoli. Po
levoj strani jau berberski ratnici koji dele istu veru ali ne i arapsku krv. U Peavar je doveo
prave Arape, Persijance, pa ak i Turke, i zajedno sa peavarskim princom ih sve obuio.
Mongoli ih doekuju sa strelama, ali Delaudin ve dobro poznaje strategiju njihovog
ratovanja pa tako njegovi ljudi nose duge titove obloene drvetom i koom. Zahvaljujui
prinevom zlatu nabavio je titove koji najuspenije odbijaju mongolske strele. Delaudin jae s
dodatnim poletom, izvikujui rei proroka dok Mongoli ciljaju u njegove dragocene konje.
Meutim, i ivotinje su pokrivene metalnim peavarskim oklopima iz kojih im vire samo oi i
ui. Kia strela donekle usporava arapski napad, ali vrlo malo Arapa pada pod njima.
Kada se dve vojske sudare, Mongoli uprkos haosu i pometnji uspevaju da se prestroje i
uzvrate sa zapanjujuom silinom. Poslednji talas strela ispaljuju iz neposredne blizine tako da
najbolje oklopljeni Arapi ne ostaju na nogama. Delaudin vidi da padaju i sledeeg trenutka je
okruen neprijateljem. Oigledno je u svoj svojoj gladi za osvetom loe procenio prvi napad,
verujui da e Mongolima zadati koban udarac. Sada divlje zamahuje sabljom, oajniki se
borei za sopstveni ivot. Arapska vojska preivljava prvi napad s malim gubicima. Mongoli se
povlae, vidno zbunjeni.
Delaudin primeuje da neprijatelj obrazuje krila, ali peavarski princ odmah reaguje,
aljui svoje ljude da ih opkole i spree svaku mogunost manevrisanja. Mongoli se nikad nisu
borili protiv vojske koja predvia svaki njihov trik i taktiku kao to to ini ova. Delaudin
manijakalno urla, iz besa i uzbuenja istovremeno, dok mongolski izviai sviraju povlaenje.
Uprkos masovnom pokolju, Arapi uspevaju da sabiju mongolske ratnike koji ne rasputaju
formacije, povlaei se u grupicama dok im krajnji redovi uvaju lea od strela i maeva.
Delaudin podie ruku i hiljade strela polee ka Mongolima, svaka naciljana na neprijateljskog
streliara koji ne nosi tit. Na stotine ih pada i arapska vojska napreduje, korak po korak,
prisiljavajui Mongole da napuste utvrenje, na oigledno oduevljenje stanovnika Parvana.
Gradska reka je na manje od kilometar i po od utvrenja, kada Mongoli odustanu od borbe
i pojure ka mostu. Delaudin galopira za njima, reen da ih to vie pobije. Previe puta je video
njihov trijumf da bi se zadovoljio ovim prizorom. Vetar mu iba lice dok odluno jae u pobedu.
Mongoli se ne zaustavljaju na mostu. Preiveli ratnici galopiraju preko njega, rizikujui
pogibiju u stampedu. Arapi hitaju ka njima, ne elei da propuste ovu priliku da dokraje
neprijatelja.

Delaudin vidi kako mongolski ratnici skau sa svojih konja i sekirama presecaju uad
kojima su uvezani drveni balvani mosta, ne marei za one koji su jo na njemu. Delaudin shvata
da Mongoli nameravaju da prepolove svoju vojsku, ostavljajui one koji nisu preli most na
milost i nemilost brojnijem neprijatelju. Ovako trezvena odluka ga osveuje i on naglo
zaustavlja konja. Mogao bi da naredi svojim ljudima da pobiju sve koji su sruili most. Da to
nisu uinili, posekao bi te uljeze do poslednjeg oveka. Ali most uz glasno pucanje pada,
odnosei mnotvo njegovih vojnika. Uinio je dovoljno, kae on sebi. Ranio je i raskrvario
vojsku koja dosad nije znala za poraz. Delaudin iz pojasa vadi rog koji je nekada pripadao
mongolskom izviau, i svira ravan ton.
Oni koji jo nisu stigli do mosta istog asa se okreu i obrazuju kolonu, spremni da
proslave svoju prvu pobedu. Oni koji su otili za neprijateljem, prekidaju poteru i vraaju se
preko reke. Delaudinu se srce puni ponosom to svi bespogovorno sluaju zapovest, iako
titovima i dalje odbijaju zalutale strele.
I poslednji ostaci mosta tonu u reku, pravei veliki vir. Oko pedesetak arapskih vojnika je i
dalje s druge strane i Delaudin jae do obale, gledajui u uzburkanu vodu. Previe je duboka,
zakljuuje. Moda bi njegovi vojnici mogli da je preplivaju na konjima, ali ne pod preciznim
mongolskim strelama s druge strane. Delaudin podie svoju sablju, pozdravljajui one koji su
ostali sa druge strane.
Njegovi ratnici uzvraaju istim gestom i okreu konje da izvedu poslednji napad na
Mongole. Svi do jednog ginu, borei se do poslednjeg daha.
Dve vojske se sada gledaju preko reke, zadihane i okrvavljene. Delaudin teko obuzdava
ushienje postignutim uspehom. Primeuje mongolskog zapovednika koji tera svog konja du
obale i za trenutak hvata njegov mraan pogled. Opet die svoju sablju u znak pozdrava i
potovanja, pre nego to okrene svog konja i odjae. Dingis e uti i poraeni zapovednik e
dobiti zasluenu kaznu.
Gradovi bruje o tome, Dingise, uzrujano kae Kaijun. Dosad su nas smatrali nepobedivim,
ali sada se situacija menja. To ne valja, brate. Ako prou nekanjeno, makar i nakratko, osilie
se, a Delaudinova vojska e stei dobar glas i uveati se.
Jedna uspena bitka ne ini rat, mirno odgovara Dingis. Saekau da se vrati
Cubodaj. Kan ljutito pokazuje na ravnicu koju je otkrio, sto dvadeset kilometara juno od jezera
gde su Kublaj i Monge nauili da plivaju. Narod nigde ne moe da se zadri dugo. Sonu travu je
teko nai u suvoj arapskoj zemlji, ali svet je veliki i Dingis ve ima u vidu dve mogue
lokacije za selidbu narednog meseca. S obzirom na nomadski ivot svog naroda, kan ne misli da
je ta odluka preuranjena. Kaijunov glas ga zapravo prekida u mislima o oiju i Cubodaju.
injenica da je Delaudinova vojska ubila vie od hiljadu njegovih ljudi alje uznemirujui
poruku arapskim gradovima. Herat ve kasni sa isporukom ratnog nameta i Dingis se pita je li u
pitanju taktiziranje ili neto drugo.
Kaijun strpljivo eka odgovor, meutim, kada mu se kan ne obrati on pokuava ponovo.
Ovoga puta glas mu je iznenaujue grub.
Najvie stradalih je iz mog tumana, Dingise. Dozvoli bar da odjaem u to podruje i
uteram tom prokletom princu strah u kosti. Ako nee da mi ustupi vojsku, onda mi daj da ga
napadnem nou, kao to smo i pre radili.
Ne sme da se boji tih seljaka, brate. Obraunau se s njima im Cubodaj nae oija.
Kaijun zadrava pribranost, ugrizavi se za usnu kako ne bi postavio eljeno pitanje.
Dingis mu nije otkrio Cubodajeve zapovesti, ali on ne namerava da ga moli iako ezne da ih
sazna. Ipak, teko je poverovati da je oi odveo svoje ljude u pokuaju da se oslobodi kanovih
stega. Duhovi znaju da je oi bio isprovociran i Kaijun ponekad proklinje slepilo svog brata
koji ga je na to naveo, ma koliko in izdaje bio neoprostiv. Niko se nikad nije okrenuo protiv
oveka koji je stvorio mongolsku naciju. Uprkos svim svojim manama, Dingis uiva veliko

potovanje i Kaijun ne moe da zamisli snagu volje koja je naterala oija da sve to prezre i
ode. Utom Dingis stee vilice, kao da sluti Kaijunove misli.
Brate, ti si izgradio ovo carstvo, umesto da ga razrui. Ti si postavio Arslana u
Samarkandu i en Jia u Mervu. Oni vladaju u tvoje ime, ba kao to su carevi i ahovi vladali
pre tebe. Ipak, i dalje ih smatraju osvajaima i uvek e biti onih koji e eleti da ih svrgnu.
Pokae li Arapima samo traak slabosti, pobunie se u svakom gradu koji smo osvojili.
Kan teko uzdie.
Previe sam star i umoran da bih poinjao sve ispoetka.
Dingis sporo trepe i Kaijun nije siguran da li ga je uopte sluao. Kan je istinski
opsednut svojim sinom i njegovom izdajom, moda i zato to to nikad pre nije doiveo. Svakoga
dana zuri u horizont ne bili tamo ugledao Cubodaja. Prerano je, Kaijun to zna. ak ni Cubodaj
ne jae brzinom izviaa, teko da je stigao do severnih zemalja gde se oi krije. Naravno,
Kaijuna ponajvie zanima ta e Cubodaj uiniti kada ga nae, iako ga iskreno ali zbog toga.
Svi znaju da je Cubodaj zavoleo oija kao roenog sina. Tipino je za Dingisa da na ovaj
nain testira njegovu odanost. Kan je oduvek bio nemilosrdan prema onima oko sebe, ba kao i
prema samom sebi.
Kaijun se sprema za trei pokuaj, oajniki elei da ga Dingis razume. Guta pljuvaku,
shvativi da bi mogao da se pozove na Cubodaja. Njegov brat ga ceni vie od svih ostalih i nee
oklevati sada kada sve to je izgradio puca po avovima.
Opkolili su nas, Dingise. Imaju titove kakve nikad nisam video i oklopljene konje
kojima nae strele ne mogu nita. Ne plaim se ja njihove brojnosti nego kako taj Delaudin
upravlja njima. Moj tuman se nee iznenaditi istom taktikom. Opkoliemo ih i poslati poruku
svima koji misle da smo ranjivi.
Dingis otvara usta da isisa vazduh iz jednog od svojih zadnjih zuba.
Radi kako ti je volja, Kaijune, naposletku kae, ostavljajui svom bratu da donese
krajnju odluku. Povedi tri tumana, tvoj i jo dva. Ali ne Ogedajev ili Tolujev. Njihovi ljudi su
jo mladi i neiskusni.
Kaijun brzo uzvraa.
Onda elmeov i Kasarov.
Kan klima glavom, i dalje zagledan u severni horizont, u mislima sa Cubodajem.
Budi mudar, Kaijune. Ako su zaista loi kao to se pria, onda nemoj da gubi ljude u
planini. Okrvavi ih, kao to si inio i ranije u Pekingu ili protiv aha, a ja u doi sa Cubodajem.
Kaijun povija glavu, ne pokazujui olakanje.
Hou, brate, kae i okree se da krene, a onda naglo zastaje. Cubodaj e uspeti. Ranije
sam mislio da si lud to ga toliko velia, ali on je najbolji od svih nas.
Dingis odobravajui stenje.
Problem je to ni sam ne znam da li elim da uspe ili ne.
Kan primeuje da Kaijun otvara usta sa namerom da jo neto kae, ali ga uutkuje
odmahivanjem ruke.
Idi, brate. Naui te pustinjake da mi vie ne staju na put.

34

Kaijun stoji izmeu dve stene i osmatra Delaudinov logor u dolini Pandir. Jo nije ni podne,
a on se ve znoji od vruine, eui se ispod pazuha gde ga najvie golica. Sa elmeom i
Kasarom je dojahao najbre to je mogao kako bi se osvetio za poraz u Parvanu.
Delaudinova voska zna da su Mongoli stigli. Kaijun primeuje umotane prilike na svim
vrhovima, ljude koji su se tu uzverali golim rukama. Jedan mu je iznad glave, ali van domaaja
strele. Kaijun im ne moe nita i to ga dodatno nervira. Svi arapski izviai su okrenuti ka
njemu, a neki barjacima alju signale vojsci u dolini.
Kaijun vidi da sve rade po planu, bar toliko je nauio o neprijatelju. Arapski logor je na
reci, samo pet kilometara od Parvana, u dolini okruenoj planinama strmih, kamenih litica. Tako
nepristupaan teren ne dozvoljava ni zasedu ni opkoljavanje. Kaijun uoava hrpe kamenica i
drvenih panjeva, postavljenih tu da se osujete svaki napad na logor. etvrtasti atori lepraju na
jutarnjem povetarcu, dok izviai neumorno mau zastavicama sa okolnih vrhova. Taj poloaj im
oigledno uliva samopouzdanje, ak i protiv Mongola.
Moramo da preemo onu reku, predlae elme iza Kaijuna. Sada znamo gde su i
moemo da tragamo za najpliom vodom.
Kao zapovednik tri tumana, Kaijun klima glavom, ne odvajajui pogled od doline ni kada
elme poalje izviae da nau najbolje mesto za prelazak reke. Grize se za usnu pri toj pomisli,
svestan da je Delaudin ta mesta ve obeleio u krugu od sto pedeset kilometara. Iznenadni
napad je zato neizvodljiv, ali reka mora negde da se pree. Uostalom, Delaudin je odabrao
bojite. Dobro poznaje teren i ima brojniju vojsku, a te dve prednosti su u ratu najvanije.
Kaijun ponovo ali to mu Dingis nije dozvolio da povede vie ljudi sa sobom.
Dok kilji u arapskog izviaa, Kaijun procenjuje koliko je udaljen od njega. ovek u
beloj haljini do zemlje ui na samom vrhu stene. Kaijun obuzdava nagon da poalje ratnika
koji e mu presuditi. Arapinu je verovatno trebalo nekoliko dana da se popne na vrh s kojeg se
prua besprekoran pogled na ulaz u dolinu. Ukoliko je sa sobom poneo vodu i hranu onda e
moi da brani svoj poloaj koliko god eli.
Utom Kasar stie galopom. Kaijun primeuje da i on die pogled da osmotri Arapina na
visokoj steni.
Ne moemo da sedimo ovde ceo dan, brate, guna Kasar kada ovaj sjae. Mogao bih da
se sjurim dole i konano ih razorim. Arapi e se moda uplaiti kada vide dim.
Kaijun gleda u dolinu. Poraeni zapovednici mingana su mu opisali teren do najsitnijih
detalja, patetino eljni da mu udovolje posle zadnjeg sramnog poraza. Ali Kaijun ne vidi
ljudske prilike unutar logora, pretpostavljajui da su se ponovo povukli u utvrenje koje se
nazire iznad ravnice. Kada bi u to bio siguran, istog asa bi poslao Kasara dole. Umesto toga,
odmahuje glavom.
ta je jedan grad manje ili vie? Kada potuemo njihovu vojsku, lako emo zauzeti i
tvravu.
Kasar slee ramenima i Kaijun nastavlja, obelodanjujui svoje misli.
Taj princ je samouveren pod okriljem planine.
Znai da nije budala, uzvraa Kasar.
Naravno da nije. Taj se nagledao naih pobeda, poznaje nau taktiku, prednosti i slabosti.
Vidi kako je rasporedio one kamenice da nam osujeti kopljanike i streliare. Ovoliko
samopouzdanje me brine, brate.
Previe misli, Kaijune. Kada elme pronae prelaz preko reke, sabiemo te fanatike uz
ovaj kamenjar. Daemo tom princu priliku da jo neto naui.

Kaijun oprezno klima glavom. Dingis ih nije poslao zahtevajui brzu i velianstvenu
pobedu, ve da ih samo malo okrvave. Ipak, prvo pravilo ratovanja je spreavanje neprijatelja da
izabere teren i postavi svoje uslove. Kaijun puca zglobovima na prstima, zatim na vratu, alei
to nema Cubodajevu domiljatost.
Ubrzo se vraaju elmeovi izviai, prijavljujui plitki prelaz na samo osam kilometara
du reke. Kaijun nareuje pokret, primetivi kako barjaci na vrhovima trepere, obavetavajui
princa o njihovom kretanju.
Dolaze, mrmlja elme, tumaei barjake.
Nemaju drugog izbora, uzvraa Nevaz.
Delaudin smrknuto gleda u radu, skrivajui netrpeljivost prema razmetljivcu kojeg je
postavio za svog zamenika. Pod oklopom, rada je obuen u svilu od purpura i zlata, a glavu je
omotao svetloplavim turbanom. Delaudin podsea na prostitutku ili glumca, ali on ne sumnja u
njegovu odlunost.
Po ko zna koji put, Delaudin odmerava svoju vojsku, postrojenu pod konac. Planina im
titi zaelje dok im ravno prostranstvo doline prua mogunost manevrisanja. Ukoliko Mongoli
napadnu logor, znae to po otpacima koje donese reka. Narod tog podneblja se predugo brani od
mongolskih osvajaa, ali njihova rtva nije uzaludna sada kada imaju vojsku koja e ih konano
osvetiti. Utvrenje koje tite je predaleko da bi Delaudin video izraze na licima Mongola, ali on
zna da ga gledaju. Ako nita drugo, s te visine e imati odlian pogled na predstojei pokolj.
Saekaemo da vidimo hoe li iskoristiti prvi prelaz preko reke, predlae Delaudin.
Obiimo vojnike da ih malo oraspoloimo. Nervozni su pred bitku.
Pogled mu odaje neto sasvim suprotno nehajnom tonu glasa, ali Nevaz to ne komentarie.
Umesto toga klima glavom i silazi s konja da mu se pridrui.
Oekivao sam vie od trideset hiljada Mongola, priznaje Nevaz dok koraaju izmeu
atora. Jesu li zaista toliko gordi?
Delaudin klima glavom.
Olienje gordosti, prijatelju moj. Rasturili su vojsku mog oca, iako je bila triput vea od
njihove. Ovo e biti teka bitka, i posle svega to sam uinio.
Nevaz pui usne, otvoreno pokazujui prezir prema takvom stavu.
Ispraznio sam carsku riznicu da bih ti obezbedio titove i oklope. Zauzvrat, ti si im
rasplamsao srce. Na sebi osea Delaudinov pogled i brzo nastavlja. Nisam pesimista.
Poznaje ih bolje od svih, ali do veeras emo spaljivati njihove mrtve.
Delaudina zabavlja radina samouverenost. Tano je da poznaje Mongole kao svirepe i
beskrupulozne ratnike i voleo bi da se nada pobedi, ali nita u ivotu nije zagarantovano.
Danas u podne u voditi ljude u molitvi. Ako nas Alah pogleda, razbiemo legendu o tom
kanu, pa makar svi izginuli. Pobedimo li ovde, svi nai gradovi e se dii u odbranu zemlje od
osvajaa. Izgubimo li, on e postati apsolutni vladar. Tako stvari stoje, Nevaze.
Rada pokunjeno sputa glavu. Delaudinu se divio i pre nego to je porazio Mongole kod
Parvana. Vie od svega eli da zadivi tog oveka kojeg poznaje jo od detinjstva. Samo godinu
dana je stariji od njega. utke posmatra vojsku koju je Delaudin okupio pod jednim barjakom:
Turci, Berberi, pustinjski beduini i tamnoputi peavarski ratnici koji na oklopima nose obeleja
njegove line strae. Ima i Avganistanaca, ozbiljnih ljudi koji su sili s planina i isukali svoje
teke, zakrivljene sablje. Niko od njih ne ide u rat jaui. Delaudin je odabrao poloaj koji
umanjuje prednost mongolskih konja. Njegova vojska se bori na nogama. Ili e pobediti ili ih
nee biti.
Prethodnih dana je svu snagu i znanje uloio u pripremanje poloaja, znajui da Mongoli
nee oklevati u reagovanju. Nevaz je ak pomagao njegovim ljudima u transportu kamenica iz
Pervana i preko reke. Rada se iskreno nada da e na taj nain potisnuti svoj ponos u drugi plan,
iako se Delaudin njegovom trudu otvoreno smejao. Nevaz rumeni pri seanju na Delaudinove

rei. Ipak je on princ Peavara! Oseaj ponosa mu je uroen, uprkos svim stremljenjima ka
skromnosti.
Nevaz nabire nos kada on i Delaudin prou pored septike jame nad kojom lete rojevi
muva dok je vojnici zatrpavaju zemljom. Delaudin je uestvovao ak i u tome, birajui mesto za
njeno kopanje kako bi nakon ponovnog zatrpavanja posluila kao vetako brdace po desnom
krilu. Nevaz skree pogled sa ljudi koji neumorno ubacuju zemlju u rov, ali ih Delaudin bodri,
oslovljavajui svakog po imenu i odagnavajui tako njihov stid zbog neistog posla koji
obavljaju. Nevaz se trudi da naui koliko god moe. Potroio je sve oevo zlato u opremanje ove
vojske, ali i dalje ima oseaj da nije uinio dovoljno. Iskreno se nada da e Delaudinu uskoro
pokazati svoje umee vojevanja.
Sunce se polako die na nebu, skraujui senku oko vojske koja strpljivo eka. U podne je
vie nee biti, ali ni tada se ljudi nee mnogo znojiti. Mongolski tumani, s druge strane, bie
edni i umorni od prelaska reke po vruini na koju nisu navikli. Delaudin je sve lepo isplanirao
i sada klimanjem glavom pozdravlja deake koji e potrati sa meinama vode, im zapone
bitka. Konji su bezbedni, vezani na zaelju gde se nee uspaniiti i propinjati. Tu su i hrpe strela,
uvezanih u snopove kao i na hiljade novih titova i maeva.
Nevaze, od jutros nisam nita jeo, najednom kae Delaudin. Hoe li da obedujemo
zajedno?
Istina, izgubio je apetit, ali zna da e sam pomen hrane oraspoloiti princa. Uostalom,
prizor bezbrinog obedovanja samo e uliti strah neprijatelju. Nevaz ga uvodi u svoj ator, vei
od svih ostalih. Unutra dominira raskona odea koju princ esto presvlai, mamei Delaudinu
smeak. Za trenutak zastaje na ulazu i okree se da osmotri dolinu koju je izabrao za osvetu
horezmijskog aha. Sve je besprekorno. Preostaje im samo da ekaju.
Naredi slugama da serviraju ispred atora, predlae Delaudin. Hou da ljudi vide kako
sedim i jedem isto kao i oni. Neka hrana bude jednostavna, u rangu s njihovom.
Peavarski rada klima glavom, urei u ator da udovolji Delaudinu.
Po prelasku reke, tumani su mokri i blatnjavi, ali ih sunce brzo sui dok jau osam kilometara do
doline Pandir. Rano po podne primeuju neprijatelja u daljini. Kaijun, na elu tri tumana,
usporava na kas kako bi sauvao snagu. elme i Kasar jau s njegove leve i desne strane.
Bie ovo teka bitka, brate, kae Kaijun Kasaru. Prati moje zapovesti i zaboravi na
laku pobedu.
Kasar ravnoduno slee ramenima, posmatrajui dolinu pred sobom. U meuvremenu su
pronali drugi ulaz na sredini, ali su ga uvali Arapi, ije barjake su odmah spazili. Reka im
ostaje s leve strane dok jau prema Delaudinovom logoru. Tri generala zakljuuju da je
neprijateljska vojska koncentrisana u podnoju planine na suprotnom kraju doline. ezdeset
hiljada vojnika deluje velianstveno, ak i bez konja. Mongoli smrknuto jau, iekujui prve
zapovesti svojih generala.
Kaijun osea da mu je beika puna. Tokom putovanja je mogao da je isprazni niz konjska
bedra, meutim, sada kada je neprijatelj na vidiku, on odluuje da se suzdri kako ratnici oko
njega to ne bi protumaili kao strah.
Kada stignu na samo kilometar i po od prvih neprijateljskih redova, Kasar i elme jau na
zaelje da rasporede tumane. Kaijun u njih ima puno poverenje. On podie ruku i trideset
hiljada kree u kas. Ispred njih, arapski vojnici diu svoje titove i sablje. Zakrivljena seiva se
presijavaju na popodnevnom suncu.
Kaijun zuri u kamenice razbacane po istini. Ne zna je li Delaudin iskopao jame i ako
jeste, gde? Da li da ostavi sredinu netaknutu i jae po krilima? Izluuje ga misao da je Delaudin
prozreo sve mongolske taktike. U tom sluaju bi trebalo da poalje tumane po sredini i tako
potedi krila. Kaijuna obliva hladan znoj dok jae neprijatelju u susret. Njegovi generali znaju
kakav je plan, ali su spremni da odreaguju na svaki njegov mig.

Delaudin je video Dingisa u borbi, razmilja Kaijun, i verovatno je postavio zamke na


jednom ili oba krila. Na osamsto metara od neprijatelja, Kaijun je skoro siguran u to. Ovaj princ
misli da se ogradio od mongolskog manevrisanja. Kaijun odluuje da mu pokae koliko je
omanuo u proceni.
Skrei nadesno!, uzvikuje, podiui desnu ruku i pravei njom krug u vazduhu. Najblii
izviai odmah podiu crvene barjake s desne strane i tumani sluaju zapovest. Napae svim
raspoloivim ljudstvom po desnom krilu i odsei deo Delaudinove vojske. Neka se ostali plae
dok stoje iza svojih kamenica i drvenih iljaka.
Potrebne su godine vebe i iskustva da se tolika sila okrene bez naruavanja formacije.
Mongoli to ine kao od ale; tumani se pretau u novu formaciju daleko od neprijateljskog krila.
Takoe ubrzavaju iz kasa u galop kako bi pratili Kaijuna i istovremeno zatezali strele. Iza njih
se die oblak praine, dovoljno visok da oseni dolinu. Na jarkom popodnevnom suncu
mongolski ratnici neustraivo hitaju u napad.
Kaijun vidi da se neprijateljski vojnici tresu od besa dok mu s leve strane promiu prve
gomile nabacanih kamenica. Da je na Delaudinovom mestu, ve bi naredio napredovanje radi
zatvaranja tumana. Ali arapski vojnici stoje kao ukopani.
Na etiristo koraka od njih, Kaijun glasno odbrojava dok se razdaljina rapidno smanjuje.
On jae u petom redu, uvajui se za bitku prsa u prsa. Srce mu lupa u grudima i usta mu se sue
dok tera sebe da die kroz nos. Sva tri tumana juriaju bez milosti. Njihova formacija je toliko
iroka, da bi mogli da udare du cele doline.
A onda prvi redovi naleu na rovove skrivene renim brzakom i mekom zemljom. Konji
posru u trku, obarajui veinu svojih jahaa na zemlju. Dolinom odjekuju krici onih upetljanih
u uzengije. Delaudinova vojska klie, ali Mongoli se brzo prestrojavaju, preskaui one koji su
pali. Jo nekoliko upada u zamku usporavaju ostale, ali nijedna vojska se ne oporavlja tako brzo
kao mongolska. Ratnici ispaljuju strele, guste poput roja muva, odbijajui neprijatelja unazad.
Kada stignu do prvih arapskih redova, ratnici kae lukove o sedlo jednom i vade maeve drugom
rukom. Ne razmiljaju o svojim mrtvim saborcima, ve samo grabe napred.
Mongolski ratnici naleu na Delaudinove vojnike punom brzinom i silinom, opasnom
jednako kao i isukane sablje koje ih doekuju. Mongoli svoje konje nemilice teraju, koristei ih
kao razbijae.
Kaijun vidi more arapskih otrica, zakrivljenih i bletavih na suncu. Njegovi tumani su
udarili samo u deli ogromne vojske, tako da mnogi ratnici ne stiu da im uzvrate maevima.
Umesto toga, ispaljuju strele iznad njihovih glava, zasenjujui nebo crnim kopljitima koja
padaju poput smrtonosne kie. Iako prodiru duboko u arapske redove, Kaijun uvia da ima
posla s disciplinovanom vojskom, ba kao to mu je reeno. Svi diu titove iznad glave,
obrazujui ogroman zid koji odbija mongolske strele.
Delaudinova vojska se bori sa arom, iako je prinuena na povlaenje, preskaui tela
svojih palih ratnika. Mongolski napad gubi na snazi i zakrivljene sablje se sve ee diu i
uzvraaju udarce. Ratnici padaju sa konja i, na Kaijunov uas, poinju da se povlae dok ih
Arapi opkoljavaju sa svih strana.
Ostatak Delaudinove vojske se gomila oko njega. Napustili su siguran poloaj, ali
napreduju na zapovest a ne po instinktu. Kaijun psuje, videvi da udaljena konjica takoe kree
napred. Njegova kolona je odsekla samo deli neprijateljske vojske i on posee za rogom da
odbije ovu poslednju pretnju. Kada odsvira ravan ton, Kasar mu uzvraa istim, namah povlaei
svoje ljude nazad. Kaijun hvata upitan pogled svog brata i pokazuje na drugi kraj doline gde
arapski vojnici zatvaraju obru. Dobro znaju gde su rovovi jer su ih sami iskopali, zbog ega ih
preskau bez zastajkivanja. Ubrzo e potpuno okruiti mongolske tumane, a zatim otpoeti
pokolj.
Kasar ima deset hiljada streliara iji tobolci broje trideset strela. Hitro obrazuju iroku
vrstu, iako one po ivicama olako uvlae u bitku po krilima. Ostali zateu lukove na neprijatelja
koji neumorno marira. Kasar sputa ruku i hiljade kopljita polee u nebo, zarivajui se u
arapske oklope. Odmah za tim sledi jo jedan talas, i jo jedan.

Kaijun srdito uzvikuje kad vidi da arapski redovi posru. Na stotine ih pada, ali ovi
nastavljaju da ih gaze podignutih titova. Kaijun je potpuno nezatien i prvi put se istinski
plai poraza.
Opet duva u rog, ovoga puta dvostruki ton koji e njegove ratnike podstaknuti na trk. Oni
najblii reaguju odmah, irei zapovest oko sebe. Kasar urla od besa, ali onda okree svog konja
od neprijatelja i povlai se.
Arapska vojska trijumfalno klie kad shvati da Mongoli bee. Na hiljade pokuava da im
presee put, hrlei s podignutim sabljama. Kaijun eka ostale jer ne eli da previe zaostanu.
Izlairano povlaenje se lake izvodi protiv konjanika od kojih svaki pojedinano jae s ciljem
da to pre ubije.
Kaijun duboko uzdie da dune u rog, kad zauje tui. Cvilei zvuk odjekuje dolinom i na
njegovo iznenaenje Arapi naglo zastaju, zbunjeno se okreui oko sebe. Neki upadljivi princ u
njihovim redovima je svirao prekid napada. Kaijun je naumio da naredi okret i juri, daleko od
rovova koje su Arapi briljivo pripremili kao zamku. Umesto toga, neprijatelj se povlai sa
bojita i tumani ostaju sami, zadihani i krvavi.
Samo nekoliko Arapa kasno reaguje i stiu ih mongolski maevi. Ostali se vrsto dre u
zgusnutim redovima, mlatarajui svojim sabljama i izazivajui Mongole da ih napadnu. Kaijun
ita zaprepaenje na Kasarovom licu kada se dva brata susretnu na osamsto metara od bojnog
polja.
Onaj gad Delaudin nas previe dobro poznaje, dovikuje Kasar, borei se za dah.
Kaijun smrknuto klima glavom. ahov sin je video lano povlaenje u borbi protiv
njegovog oca i sada je bio spreman za isto. Mongoli su ispali budale dok su beali od neprijatelja
i on pokuava nekako da se obuzda sujetu.
Sunce uveliko pada na zapadu, pravei dugu senku kada on sjae s konja i naginje meinu s
vodom. Ima vremena za jo jedan napad, ali Delaudin ga je preduhitrio u svakom pogledu,
srozavi mu samopouzdanje. Kasar sluti bratovljevu zbunjenost, ali mu je potreban njegov savet.
ta misli da veeras zauzmemo poloaj malo dalje od njih i zaspemo ih strelama? Moda
emo ih tako odvui od planine.
Kaijun odmahuje glavom.
Podii e titove i uzalud emo troiti strele.
ta emo onda, brate?, pita Kasar, izvijajui obrve kada mu ovaj ne odgovori. Da ih
pustimo da pobede?
Ima li neku bolju ideju?, breca se Kaijun.
Kasar zapanjeno otvara usta, ali utom stie elme, pokriven prainom od glave do pete.
Konano su odseeni od reke, izvetava elme. Kad-tad e potroiti zalihe vode. Tada
su nai.
Kasaru se ne svia ova ideja.
Voleo bih da je Cubodaj ovde, tiho kae. On ne bi ekao da neprijatelj umre od ei ili
starosti.
Kaijun pravi grimasu, iako deli njegovo miljenje.
Naalost, sve se svodi na to. Bez trikova ili manevara. Samo lukovi i maevi protiv duplo
brojnijeg neprijatelja.
To je sve to ima da kae?, prezrivo e Kasar. Dingis e ti odsei ruke za takav plan.
Izgubiemo vie od pola ljudi.
Nikad se nismo borili protiv nekog ovakvog, Kasare, i moramo da pobedimo kako znamo
i umemo. Za trenutak zamiljeno uti dok ga ostala dvojica nervozno gledaju. Ako ne napuste
poloaj, prikraemo im se i usput raistiti teren. Die glavu s obnovljenim samopouzdanjem.
Streliari napred, kopljanici iza njih. Bez rovova i kamenica su obina peadija.
Slomiemo ih. Gleda u sunce koje visi iznad zapadnih brda. Ali ne danas. Saekaemo zoru.
Neka se ljudi odmore i okrepe. Sutra nas eka veliki ispit. Ovoga puta bez ijedne greke.
Kada Kasar progovori, u glasu mu nema ni trunke uobiajenog podsmeha.
Brate, poalji glasnike Dingisu po pojaanje.

Koje bi stiglo tek za pola meseca, Kasare.


Onda emo ekati! Neka gadovi pocrkaju od ei dok se mi bakarimo na reci.
elme proiava grlo, razbijajui napetost meu braom, na obostrano olakanje.
Gubici e biti mali ako odmorimo tumane. Dobra odluka.
Kaijun zna da je ovo pametna ideja, iako svaki deli njegovog bia udi za nastavkom
bitke. Ne sea se kada je poslednji put bio ovako sateran u orsokak i to ga boli. Ponovo psuje
sebi u bradu, ovoga puta na tri jezika.
Prokleti bili! U redu, poslau glasnike Dingisu.
Kasar zna da e ova odluka njegovog brata kotati ponosa, ali odluuje da ga ne ismeva.
Umesto toga, pljeska ga po ramenu.
Cilj rata je pobeda, Kaijune, bez obzira na nain ili duinu borbe. Kada Dingis stigne,
Arapi e umirati od ei. Uivau u tom trenutku.
U zoru, dolina Pandir je sablasno siva. Mongoli se bude u svom logoru s druge strane reke,
tamo gde su preko noi bili bezbedni. Isprva, Kaijun ne razume zato njegovi izviai otrog
oka toliko urlaju. No je bila hladna i spavao je s rukama uvuenim u dolamu, ogrnutu preko
oklopa. Kad zauje dreku, brzo izvlai ruke iz rukava i posee za maem.
Je li napad?, pita, i dalje bunovan od sna i studeni. Izvia izgleda uasnuto dok mu
saoptava novost.
Ne, generale. Neprijatelja nema na vidiku. Dolina je prazna.
Kaijunu se srce stee. Dolina Pandir je lavirint od vrtaa i jaruga sa svih strana.
Delaudinovi ljudi ih poznaju kao svoj dep.
Na pamet mu padaju glasnici koje je prethodne veeri poslao Dingisu. Nije se proslavio
na ovom zadatku i sada e morati da poalje jo glasnika da o tome obaveste kana. Jo pogubnija
je injenica da su Delaudinovi ljudi izvojevali jo jednu pobedu. Na ovom terenu je teko pratiti
kretanje neprijatelja. Muka mu je od same pomisli na potragu za njima kroz doline i useke. Nije
mu uteno ni to to je vei deo njegove vojske ouvan. Neprijatelj ih je naterao na povlaenje.
Kaijun teko guta, shvativi da je iz doline otila i poslednja nada u pobedu. Svet e saznati da
su Mongoli poraeni i, svidelo se to njemu ili ne, Dingisa e morati da obavesti o tome.
Poalji mi tragae, srdito zapoveda. Moraemo da ih sustignemo.

35

Sneg veje sve gue, ali Cubodaju prija zima. Roen je na slinom mestu i odgovara mu
utrnulost koju je osetio otkad je prihvatio kanovu zapovest. Lice mu je ukoeno i led se uporno
skuplja na njegovoj gornjoj usni, iako je stalno brie.
U pratnji deset hiljada ratnika, ne trudi se da sakrije svoje tragove. oi nije budala i
verovatno je ve upoznat s njegovim kretanjem. Cubodaj smatra da postoji ansa da nae
naputen logor, posle ega e krenuti u ozbiljnu poteru kroz zaleenu zemlju, obasjanu bledim
suncem. Pobrinuo se da njegovi jarkouti barjaci stoje visoko kako bi bili vidljivi kilometrima
unaokolo. oi e znati da po njega dolazi tuman, i to Cubodajev.
On sputa glavu, steui okovratnik dolame koju nosi preko oklopa. Zubi mu cvokou od
studeni. ini mu se da nema snage kao nekada i pita se da li je to zbog nagle promene iz toplog u
hladno ili neeg drugog. Telo e morati da mu se privikne, ipak je roen u zimskom mesecu.
U stvari, ono to ga mui tokom celog putovanja na sever, kroz brda i doline, i uspavane
gradove, jeste kanova zapovest. Ovo nije osvajaki pohod i njegovi ljudi ignoriu naselja na koja
nailaze. Dodue, oduzimaju im stoku i vode je sa sobom, ali samo iz potrebe za sveim mlekom i
mesom. Deset hiljada usta treba nahraniti, bez obzira na to kuda jau. Konji se mnogo bre
navikavaju na zimu nego ljudi, probijajui kopitama led i sneg kako bi se doli do uvele trave.
Izvia koji je otkrio oijev poloaj jae na elu, tik ispred Cubodaja. Prvih trideset osam
dana putovanja nije bio mnogo razgovorljiv, ali sada Cubodaj primeuje kako opreznije jae i
ee se osvre. Dingisa su ostavili hiljadu i po kilometara junije, jaui bez predaha pomou
rezervnih konja, ali sada su konano blizu cilja i pitanje je dana kada e ugledati oija. Prvi
znak za to moe da bude prazno selo ili strele koje lete kroz belinu. Ipak, oni nastavljaju da jau
dok se Cubodaj bori sa sobom, menjajui u svojoj glavi na desetine planova. Ponekad sebe mui
vizijom susreta sa mladiem kojeg je tri godine obuavao. Seanja su jaka i Cubodaj sve ee
hvata sebe kako se raduje susretu sa oijem, poput oca koji trai svoga sina. Kroz glavu mu
proleu njihovi razgovori, ali mu ne donose mir.
Kada izviai dovedu stranca koji im jae u susret, Cubodaja preplavljuje olakanje to se
putovanje blii kraju. Ipak, u stomaku osea treptaj jer nije spreman za neminovno, ma koliko
dugo to iekivao.
Niko ne prepoznaje ratnika, iako ovaj na sebi ima mongolski oklop i dolamu preko njega,
ba kao i Cubodaj. tavie, dranje mu je autoritativno i ne trudi se da povije glavu pred
Cubodajem. Verovatno je zapovednik mingana, zakljuuje on, posmatrajui kako ga njegovi
pretresaju i vode blie njemu. Tuman se zaustavlja i zaslepljujua vejavica kao da se pojaava,
huei kroz zaleenu pusto.
Generale!, pozdravlja ga ovek. Prepoznali smo tvoje barjake.
Cubodaj mu ne odgovara. Zapovednik nema pravo da se tako ponaa i on jedva eka da
zbog toga prekori oija.
Dolazim da ti poruim da ovde nisi dobrodoao, generale, nastavlja zapovednik. Ratnici
oko Cubodaja se komeaju, ali ovaj ne trepe. Nismo u svai sa tobom i zato te s dunim
potovanjem molimo da se vrati tamo odakle si doao.
Cubodaj pui usne, oseajui pucketanje leda pod sobom.
Tvoj gospodar je rekao vie od toga, mingane, smrknuto kae. Zapovednik zbunjeno
trepe i Cubodaj zna da mu je pogodio in. ta ti je rekao da uini ako odbijem tvoj predlog?
Zapovednik proiava grlo, najednom svestan da upravo razgovara sa najuvaenijim
ovekom nacije posle Dingisa. Uprkos napetosti, uspeva da se naceri.
Rekao je da nee posluati i da e mi postaviti to pitanje, skoro od rei do rei.

Dakle?, zahteva Cubodaj. Osea kako mu se studen uvlai u kosti. Umoran je od jahanja.
Misli su mu otupele i eli to pre da se skloni sa vetra.
Rekao je da ti poruim da za tebe nee biti tu. Ako dolazi da nas napadne, nee nai
nita. ak ni ti ne moe da nas prati u snegu, jer bolje poznajemo ovu zemlju. Poee potragu
koja e te na kraju sve vie udaljavati od kana, ali to e biti gubljenje vremena. Zapovednik
teko guta, skrivajui nervozu pod pogledima Cubodajevih ratnika. Napokon skuplja hrabrost i
nastavlja. Rekao je da si ga dobro poduio i da e preiveti poteru ako je zapone.
Cubodaj podie ruku da zaustavi one koji bi mogli da pohrle napred i presude
zapovedniku. U smrznutim akama steu maeve, krivei lica od gneva. Kucnuo je as. Zima je
ljua nego to je oekivao, ali ovaj ovek e ga odvesti kod oija.
Nisam doao da lovim, mingane. Vodi me na mesto gde moji ljudi mogu da se ulogore i
okrepe. A onda u sam poi sa tobom. Odvee me kod njega.
Zapovednik isprva ne odgovara. Oni oko Cubodaja poinju da negoduju, zahtevajui da
pou s njim i zatite ga od neprijatelja. General odmahuje glavom, uutkujui ih.
Primie me, mingane, nastavlja Cubodaj. Nije ti to rekao? Da e me primiti samog? Ja
sam ga obuio. Trebalo je unapred da misli o tome.
Zapovednik povija glavu. Ruke mu drhte dok preuzima uzde, ali ne od zime.
Poveu te, generale, pomirljivo kae.
Tek u zoru narednog jutra, Cubodaj i zapovednik mingana stiu u oijev logor. Zahvaljujui
dugogodinjem iskustvu, general ne moe a da ne primeti razliku. Logor je podignut duboko u
gustoj umi i put do njega je vijugav i teko pamtljiv. Cubodaj se divi izviaima koji su uopte
uspeli da ga otkriju. Planira da ih pohvali i unapredi u svom tumanu.
atori su, osim drveta i kamena, sainjeni od debljeg materijala kako bi ih to bolje uvali
od zime. Drveni bedemi tite stanite od najjaeg vetra. Dok jae kroz logor, Cubodaj zapaa
ovce i koze u drvenim oborima, uurene jedne uz druge. Oko obora su i drvene kolibe iz kojih
se vijori beli dim. Logor je mali, ali odie toplinom i udobnou, podseajui Cubodaja na
bezbrino detinjstvo. I sam je odrastao na mestu gde je svaki dom bio odvojen zaleenom,
utabanom stazicom.
Njegov dolazak ne prolazi neprimeeno. Ratnici ija lica ne prepoznaje radoznalo ga
zagledaju. Cubodajevo ime je legendarno meu plemenima, ali ovde, daleko od tumana, likovi
ovih ratnika njemu su nebitni. Neki od njih nastavljaju svoje poslove, ali veina ostaje da zuri,
bolno se priseajui ivota koji su ostavili za sobom. Cubodaj primeuje hrpu tamnog krzna, tek
odranog i opranog u drvenim koritima. Na njegovo iznenaenje, tu se vrzmaju i bledolike ene,
od kojih su neke trudne. Sve one vredno rade kako bi preivele u smrznutoj divljini. Cubodaj bi
rado poterao svog konja u kas, ali zapovednik mingana u tom trenutku die ruku i uzima mu
uzde. Cubodaj utke silazi s konja, uporno traei pogledom oija.
Lice mu ostaje bezizraajno i kada mu dva ratnika priu i zatrae da im preda oruje. Vrlo
su temeljni u pretresanju njegove dolame, uklanjajui mu sa oklopa svaki otar predmet.
utke podnosi njihove ruke na sebi. Jedan mu grubo odseca otru gvozdenu ploicu sa
oklopa i Cubodaj mu upuuje hladan pogled pod kojim ovaj crveni do korena kose. Kada
konano zavre sa pretresom, u snegu ostaje gomila metalnih iljaka i ploica, zajedno sa maem
i dva bodea. Teko platno pod oklopom je poderano na mestima s kojih su strgnuti, zajedno sa
delom njegovog ponosa. oi mu tek tada prilazi, okruen svojim ljudima sa isukanim
maevima, spremnim da brane svog generala.
Nisi smeo da doe, Cubodaju, kae oi. Oi su mu vedre i za trenutak se Cubodaju
ini da je mladiu drago to ga vidi. Ali samo nakratko.
Dobro zna da jesam, uzvraa Cubodaj. Ionako e se preseliti odavde, im odem.
oi gleda oko sebe.

Vredelo je videti te, iako je veina mojih ljudi htela da te ubije u umi. Slee ramenima.
Imam i druga mesta, daleko odavde. Preseliemo se. Lice mu postaje grublje. Ali ve si me
kotao, Cubodaju, samo zato to si znao da u te pustiti da doe.
Cubodaj se uzdrava od naglih pokreta, svestan da bi ga svaki kotao ivota. Osim
maevalaca oko sebe, ne sumnja da su ga naciljali i streliari, sa sigurne udaljenosti.
Budi siguran da nisi pogreio, oi. Pusti me u svoj logor i razgovaraemo.
oi okleva. Njegovi ratnici su mu ujedno i najbolji prijatelji, oni koje potuje iznad svega.
Ipak, ne moe da odbaci oseaj nervoze u Cubodajevom prisustvu. Nemogue je nadmudriti ga,
a to samo dodatno pojaava oijev oseaj straha.
Drago mi je to te vidim, tiho dodaje Cubodaj.
oi klima glavom. I meni, prijatelju. Dobro doao u moj logor. Pij sa mnom slani aj i
potedeu ti ivot jo malo.
oi daje znak rukom da se ratnici udalje i vodi Cubodaja uz drvene stepenice koje njegov
dom uvaju od bljuzge i blata. Pred vratima ga puta da ue prvi i Cubodaj s neskrivenom
radoznalou stupa u malu, toplu sobicu.
Kada oi za njima zatvori vrata, Cubodaj hvata pogledom naoruane ratnike okupljene
napolju. Poruka je bila jasna i on pokuava da se opusti dok gvozdeni ajnik iti na poretu.
oi utke sipa aj, dodaje mleko i prstohvat soli u dve inije. U sobi se nalazi samo jedan niski
krevet, primeuje Cubodaj, uivajui u aromi slanog aja koji mu greje plua. oi deluje
nervoznije od njega i ruke mu vidno drhte.
Je li moja majka dobro?, pita mladi.
Cubodaj klima glavom. Prija joj topla klima, vie nego ostalima. Tvoja braa su svake
godine sve jaa. Ogedaj sada ima svoj tuman, Toluj takoe, iako su i dalje deaci. Voleo bih da ih
vidim u borbi. Tvoj otac...
Ba me briga za oca, Cubodaju, breca se oi, prekidajui ga usred reenice. On te je
poslao da me ubije, zar ne?
Cubodaj se trza kao oparen i paljivo sputa polupraznu iniju. Bezbroj puta je zamiljao
ovaj razgovor, ali ga nita nije pripremilo za pusto u srcu koju sada osea. Trenutno bi dao sve
na svetu, samo da je daleko odavde, osvajajui sa kanom nepoznate zemlje.
Dingis mi je dao teak zadatak, oi. Nisam ga eleo.
Ali ipak si tu, kao svaki veran pas, prezrivo e oi. Reci mi ta hoe od mene.
Cubodaj duboko uzdie.
Ima njegovih sedam hiljada ljudi, oi. Nemaju nikakve anse protiv mog tumana.
Njihova sudbina zavisi od tvoje odluke.
oi nepomino sedi, ne odajui nita i Cubodaj nastavlja.
Ako se vrati sam, nee im faliti dlaka s glave. Ako se ne vrati, morau sve da ih
pobijem.
Nema anse, uzvraa oi, ne skrivajui bes.
Imam, i ti to dobro zna.
Ne ako te ja ubijem ovde, generale. Poznajem ovu umu. Moji ljudi e se boriti za svoju
slobodu i svoje domove.
Ako mi naudi, pretei kae Cubodaj, moji e me osvetiti. Razmiljaj kao voa, oi.
Doveo si ih ovde, daleko od svog oca. Od tebe oekuju potovanje i zatitu. Zar e dozvoliti da
izginu?
oi skae na noge, obarajui svoju iniju na zemlju.
Oekuje od mene da se vratim svom ocu na no? Da ostavim sve to sam ovde izgradio?
Ti si lud!
Tvog oca ne zanimaju tvoji ljudi, oi. Svojom izdajom si ga javno osramotio. Njih nee
kazniti ako se ti vrati. Da, umree. Nisi valjda oekivao da u te lagati? Bie pogubljen kao
primer svima koji pokuaju da iznevere kana. Ali tvoji ratnici e biti poteeni. Kada napuste
ovaj logor, niko ih nee progoniti. Ne, dok sam ja iv. Cubodaj ustaje, unosei se oiju u lice.

Ti si ih ovde doveo, oi. Ti si odgovoran za njih. Od tebe zavisi hoe li pomreti ili e se
vratiti sa mnom i iveti. Odlui se i to odmah.
Cubodaju se srce stee dok posmatra nedoumicu mladia pred sobom. I sam proivljava
neto slino, ali nema drugog izbora. Najednom, oi kao da gubi elju za borbom i nevoljno
seda na krevet. Pogled mu je prazan dok zuri u zemlju.
Trebalo je da znam da me otac nikada nee pustiti, mrmlja, skoro apatom. Dao sam mu
sve, ali on me i dalje proganja.
Umoran osmeh mu titra na usnama, cepajui Cubodaju srce.
emu ovaj ivot, Cubodaju? emu?, oajnim glasom e oi.
A onda uspravlja lea i dlanovima grubo trlja lice da mu Cubodaj ne bi video suze.
Ovo je dobro mesto, Cubodaju. Poeli smo ak i da trgujemo krznima. Moji ljudi su nali
ene i uskoro e ovuda trati i deca koja nikada nee uti za Dingisa. Moe li to da zamisli?
Mogu. Dobro si im uredio ivot, ali to ima svoju cenu.
oi ga dugo gleda. Naposletku sklapa oi.
U redu, generale. Izgleda da je moj otac poslao pravog oveka po mene.
Mladi ustaje, trgnuvi se donekle iz oaja, i otvara vrata, proputajui unutra hladan vetar.
Uzmi svoje oruje, generale, kae, pokazujui na gomilu metala u snegu.
Oko njih se skupljaju ratnici, gledajui s nadom u oija. Cubodaj ne mari za njihovu
netrpeljivost i saginje se da podigne svoje bodee i ma. Svoj izbueni oklop ostavlja u snegu
dok vezuje ma za pojas i uvlai bodee u izme. Ne osvre se kada oi zapodene razgovor sa
svojim oficirima. Teko bi to podneo. Nepoznati ratnik mu dovodi konja. Cubodaj mu po navici
klima glavom pre nego to uzjae, ali ovek ne reaguje.
Cubodaj se okree da pogleda u oija. Mladi deluje umorno i nekako pogureno, kao da
je naprasno ostario.
Vrati se svom tumanu, generale. Stiem te za tri dana. Moram ovde da pozavravam neke
stvari.
Cubodaj povija glavu, uprkos stidu koji ga izjeda.
ekau te, generale, naposletku kae.
oi se blago trza na ove rei, ali ipak klima glavom i odlazi.
Sneg ne prestaje da veje ni kada svetlost zamre treeg dana. Cubodaj nije siguran da e oi
ispuniti obeanje, ali on ne gubi vreme. Njegovi ratnici se spremaju za napad, uprkos studeni i
snegu. Izviai su na svojim zadacima, razaslati u svim pravcima kako ne bi bilo neprijatnih
iznenaenja. Cubodaj stoji na svom isturenom poloaju i posmatra trag koji bledi na vejavici.
eleo bi iz glave da izbrie sva seanja koja ga ve tri dana mue. Jo pamti kako se oseao kada
je primio zlatnu tablicu iz Dingisove ruke. Ceo svet bio je pred njim. Zavetovao se kanu na
vernost, udei samo da dokae da je vredan njegovog potovanja. Cubodaj teko uzdie.
Dingis je ovek kojeg bi trebalo da prati, ali nikada ne bi eleo da bude kanov sin.
Njegovi izviai prijavljuju usamljenog jahaa u umi. Cubodaj se isprva nada da to nije
oi, da je mladi hrabro odluio da ugrozi ivot svojim ratnicima zarad slobode. Dingis bi
uinio upravo to, ali oi je iveo drugaiji ivot i Cubodaj ga previe dobro poznaje.
Kada ga prepozna, Cubodaj nastavlja mirno da sedi u svom sedlu, potajno se nadajui da
se ovaj predomislio. Meutim, kada se mladi dovoljno priblii, na njegovom licu pie sve.
Vodi me, Cubodaju, a njih pusti.
Cubodaj utke klima glavom i oi okree svog konja prema Cubodajevim ratnicima
kojima i dalje nije jasno ta se dogaa. Tuman kree na dugo putovanje s dva generala na elu.
ao mi je, tiho kae Cubodaj.
oi ga zaueno gleda, a zatim uzdie.
Bolji si ovek od mog oca, uzvraa i kada uhvati Cubodajev pogled na vujoj glavi svog
maa, oi dodaje, Dozvolie mi da ga zadrim? Poteno sam ga zaradio.
Cubodaj odmahuje glavom.

Ne mogu, ali u ti ga priuvati.


oi okleva, iako je okruen Cubodajevim ljudima. Najednom pravi grimasu, zgroen
bitkom koju vodi celog svog ivota.
Evo ti ga onda, kae, otkopavajui pojas sa koricama.
Cubodaj bez rei prihvata ma. oi sputa pogled u trenutku kada mu Cubodaj
munjevitim potezom ree grkljan. Mladi gubi svest pre nego to padne s konja, ostavljajui
krvavu mrlju u snegu.
Cubodaj uz jecaj skae sa svog sedla da proveri oijevo telo.
Izvini, prijatelju moj, mrmlja. Samo ispunjavam zapovest tvoga oca. Dugo klei pored
beivotnog tela i njegovi ljudi znaju da je najbolje da ute.
Kada ponovo ovlada sobom, Cubodaj ustaje, duboko udiui ledeni vazduh kao da e on
oprati krv s njegovih ruku. Postupio je po nareenju, ali ga ta misao nimalo ne tei.
U zoru idemo u njihov logor, konano kae. Njegovi se vraaju s nama. On je mrtav.
ta emo sa telom?, pita jedan od zapovednika mingana. I sam je poznavao oija jo
kao deaka, zbog ega Cubodaj ne moe da ga pogleda u oi.
Nosimo ga sa sobom. Ali paljivo. Bio je kanov sin.

36

Dingis zaustavlja kolonu u dolini Pandir. Jak vetar die prainu preko pustare, terajui jato
kretavih ptica sa obale reke. Kan podbada konja i nastavlja da jae. ebe je tik iza njega,
predvodei tumane meu kojima je i Ogedajev. Njegov najmlai sin je dosad uestvovao u jo
nekim bitkama i pohodima, ali Tolujev tuman ine sve sami utokljunci. Neki nemaju ni
etrnaest, ali budno prate svaku zapovest viih zapovednika, eljni znanja i iskustva.
etrdeset hiljada ratnika prati Dingisa u dolinu Pandir. Pranjavi su i mravi od
viednevnog jahanja. Nedostaje samo agatajev tuman, koji je ostao da uva porodice. Dingis
je sa sobom poveo sve ostale, ukljuujui i rezervne konje za svakog ratnika, natovarene
meinama vode i zalihama hrane.
Kada kolona uplovi u ravnicu, vruina postaje nesnosna. Sunce kao da im udara pravo u
glavu. Reka im je s leve strane, jedini izvor ivota u toj pustopoljini. Dingis primeuje ugaene
barjake dok se pribliava naputenom bojitu. U daljini, narod naputa grad Parvan, traei
utoite u tvravi preko reke. Dingis jae kroz jato gramzivih vrana i leinara, sluajui njihovo
ljutito kretanje.
S druge strane reke, dva konjanika mirno sede na svojim konjima, ekajui da im kan
prie. Kaijun ih je ostavio tu da Dingisa dovedu u planinu. Lica su im bleda i napeta dok
posmatraju veliku kolonu. Svud oko njih su gladne ptice, zbog ega odluuju da sjau i poklone
se kanu do zemlje. Dingis vidi taj pokret i okree konja ka njima. Ogedaj i Toluj ga u stopu
prate. Za razliku od svog oca, deaci zgroeno zure oko sebe. Toluju je muka, ali se trudi da to
sakrije.
Dingis silazi s konja, otkrivajui svoju nervozu samo nakratko, kada mu leinar doleti
nadohvat ruke i on ga srdito udara u vazduhu. Ptice su previe ugojene da bi letele, skaui s lea
na le i mlatarajui krilima uz neprekidno graktanje.
Dingis se trudi da ne gleda u poluraspadnuta tela oko sebe, osim zarad procene njihovog
broja. Ono to vidi mu se nimalo ne svia. Dva izviaa oseaju da kanovo nestrpljenje na
vruini brzo ili.
Ustajte i raportirajte!, breca se Dingis.
Izviai istog trena skau na noge, stojei mirno kao na pogubljenju. Nijedan ne zna kako
e kan reagovati na poraz.
General Kaijun je krenuo za neprijateljem u planinu, gospodaru. Nas je ostavio da vam
pokaemo put.
Jeste li i dalje u vezi s njim?, zahteva Dingis.
Obojica klimaju glavom. Za to se koriste dragoceni ratnici, ali praksa odravanja veze
jednog poloaja s drugim nije nita novo. Samo osam kilometara odatle nalaze se izviai i oni
mogu da prenesu vest dvadeset puta dalje za vrlo kratko vreme.
Nali smo lane tragove, gospodaru, ali tumani i dalje pretrauju svaki pedalj doline,
nastavlja izvia. Nemam drugih vesti. Ne jo.
Dingis psuje u bradu i obojica poskakuju od straha.
Kako ste uspeli da izgubite ezdeset hiljada ljudi?, sike kan.
Nijedan od izviaa nije siguran da li ovo pitanje zahteva precizan odgovor, zbog ega
razmenjuju uplaene poglede. Utom stie ebe, pridruivi se Dingisu. Izviai odiu s
olakanjem dok kan ispitivaki gleda oko sebe. Osim kamenica postavljenih za razbijanje
napada, primeuje i rovove u kojima lei pokoji ratnik i konj. Drveni iljci su skupljeni ili
prevrnuti, ali krvave mrlje su i dalje vidljive pod njima. Unaokolo je na stotine arapskih leeva
rasporene utrobe, iz kojih ptice neumorno kljucaju. Ali to nije dovoljno, ni priblino dovoljno,

zakljuuje Dingis, obuzdavajui nagomilani bes. Samo pomisao da ne sme naglas da kritikuje
svoje generale zadrava mu jezik za zubima. Zna da ebe vidi isto to i on, ali Ogedaj i Toluj su
dovoljno daleko da ih ne uju. Ipak, Dingis odluuje da uti. Delaudinova vojska je utvrdila
svoj poloaj. Kaijun je pokuao svim silama da ga razbije, a kada u tome nije uspeo, povukao se
i ostavio Arape da pomru od gladi. Dingis kilji u sunce koje mu nemilosrdno pri vrat. e e
ih ubiti, ma koliko se pripremili za nedae. Napasti takav poloaj je suludo, iako ne sumnja da bi
i sam postupio tako. Ipak, njegovog brata kao da je pamet izdala. Dingis se smrknutog lica
okree ka ebeu, primetivi da ovaj deli njegovo razmiljanje.
Generale, im se ulogorimo, promisli o slabosti ove strategije sa mojim sinovima, kae
mu. Princa je trebalo zaustaviti ovde. Sada moramo da ga lovimo.
Zatim gleda u izviae koji nepomino stoje, nervozno gutajui pljuvaku.
Ovde nema vie nita to prija mom oku. Pokaite mi put do Kaijuna i sledeeg izviaa
u lancu.
Obojica povijaju glavu i Dingis odlazi za njima, praen tumanima u savrenom poretku.
Iz doline Pandir ulaze u klanac, jedva vidljiv izmeu mrkosivih stena i jedva irok da kroz
njega proe konj.
Dingisu je potrebno jo osam dana da stigne do Kaijuna. Svojim ljudima tek tada
dozvoljava da se zaustave i skuvaju hranu, iako su dotad imali obilje ogreva usput. Planina
deluje ogoljeno i nepristupano za sve osim za ptice i gmizavce. Kada ratnici naiu na umu,
drvee seku i slau za kasnije.
Dingis sa sobom dovodi izviae koje je Kaijun ostavio iza sebe, prikljuivi ih
tumanima koji putuju sve dublje u lavirint useka i kanjona. Litice su ponekad toliko strme, da se
ratnici jedva odravaju u sedlu. ebe u sebi likuje zbog tekog zadatka dodeljenog Kaijunu.
Teko je ak i prepoznati pravac u kojem se kreu, naroito nou, ali zahvaljujui izviaima
koji dobro poznaju teren, kolona brzo napreduje. Kada stignu do zaelja Kaijunovog tumana,
Dingis vodi ebea i svoje sinove na elo, traei Kaijuna. Nalazi ga ujutro osmog dana, na
obali jezera okruenog visokim vrletima.
Dingis srdano pozdravlja Kaijuna bratskim zagrljajem, pokazujui ostalima da mu ne
zamera zbog poraza.
Jesi li blizu?, pita ga bez okolianja.
Kaijunu ne promie bratovljev pritajen gnev, ali to ne pokazuje. Zna da je opravdan i
stoga ne sumnja da e Dingis iskoristiti prvu priliku kad ostanu nasamo da popria o nainjenim
grekama.
Tri lana traga skreu istono, brate, ali glavna kolona ide na jug. U to sam siguran.
Kaijun pokazuje Dingisu komadi konjske balege, gnjeei je prstima. Jo je vlana, i to po
ovoj egi. Bee nam malo vie od jednog dana.
A opet smo stali, prekorno e Dingis, izvijajui obrve.
Ostali smo bez vode, brate. Ovo jezero je slano i beskorisno. Sada kad ste tu, moemo da
podelimo vae zalihe i nastavimo bre.
Dingis odmah izdaje zapovest, ne ekajui njeno izvrenje. Ima na hiljade meina vode i
konji su navikli da iz njih piju kao da nikad nisu ni odbijeni od kobilje sise. ini mu se da svako
kanjenje dodatno raspiruje njegov bes. Jedva se suzdrava da ne izgrdi Kaijuna pred tolikim
ratnicima. Kada mu se pridrue Kasar i elme, kan jedva uspeva da ih pogleda.
Cubodaj e nam se pridruiti im se vrati, obavetava kan trojicu svojih generala. to je
bilo, bilo je. Sada jaite sa mnom i nadoknadite proputeno.
A onda krajikom oka hvata pokret i okree glavu ka planinskom vrhu. kiljei na suncu,
Dingis primeuje priliku iznad koje lepra barjak, i zapanjeno gleda u Kaijuna.
ta je ono?
Neprijatelj, smrknuto uzvraa Kaijun. Arapski izviai stalno motre na nas.
Poalji gore est dobrih penjaa i ubij ga, nareuje Dingis, jedva se obuzdavajui da ne
prasne od besa,

Biraju poloaje sa kojih mogu sami da se brane, ali ne kreemo se dovoljno brzo jer nam
svaki put umaknu.
Je l ti to sunce sprilo mozak, brate?, kroz zube pita Dingis, obuzdavajui svoju narav.
Ono su Delaudinove oi. Neka najbolji streliari jau napred i skidaju ih strelama im ih
ugledaju. Zar je vano ako par ratnika padne u tom pokuaju. Slepog neprijatelja je najlake
nai.
Delaudin zuri u daljinu, tumaei signal barjaka koji se die i sputa etiri puta zaredom.
Kan je zauzeo polje, govori naglas. Stomak mu se gri i najednom sva brojnost i sila
njegovih podanika pada u zasenak ovog oveka. Unitio je vojsku njegovog oca, izbezumio
slonove bolom i prokrio sebi put kroz zlatne gradove. Delaudin je znao da e mongolski kan
pre ili kasnije doi jer mu ponos ne dozvoljava da se povue, ali nije ni sanjao da e stii ovako
brzo.
Koliko ih je?, pita Nevaz, stojei tik iza njega. Rada se nije potrudio na naui signale
barjacima, ali Delaudinu ne pada na pamet da ga zbog toga prekoreva.
etiri tumana, to je jo etrdeset hiljada ratnika u poteri. Kreu se bre nego dosad.
Dvanaest dana su navodili Mongole na lane tragove kroz slepe kanjone, gubei pri tom
vrlo malo ljudi, dok su se oni probijali ka avganistanskim brdima. Iznenadno povlaenje iz
doline Pandir je bilo opasno, ali Delaudin zna da e se re proneti skoro istom brzinom kojim
se i njegova vojska kree na jug. Gradovi u krugu od hiljadu i po kilometara ude za vestima o
kanovom porazu. Delaudin razmilja o njima dok gleda u zalazee sunce. Narod e se osokoliti
i pobuniti protiv mongolskog okupatora. Svaki novi dan njegovog ivota raslabljuje kanovu
vladavinu arapskom zemljom. Delaudin se u sebi zaklinje da e ga svrgnuti.
Njegovi konjanici jau pred njim, ostavljajui brda daleko iza sebe kako bi proneli vest.
Delaudin se nada da e kana jo neko vreme drati na odstojanju, dok njegova vojska ne dobije
na brojnosti. Regrutuju se ak i deaci, samo ako mogu da nose sablju. On e zapaliti zemlju i
uzvratiti udarac osvajau. Samo da poivi. Za trenutak se smeje Nevazu, koji pred njim stoji u
stavu vernog sluge. I sam je umoran i bole ga noge. Danas je prepeaio nekoliko kilometara, ali
kan je konano stigao. Vreme je da jae, to bre i to dalje od planine.
Dingis ne nalazi nijedan propust u Kaijunovom premetanju tumana kroz useke i kanjone.
Njegov brat je razaslao izviae u svim pravcima, povezujui ih sa glavnom kolonom u obliku
nevidljive mree koja pokriva ceo region. Na poetku se dogodilo nekoliko greica u vezi, ali
samo dok ratnici nisu uli u rutinu. Takoe, po dolasku kana, dvaput je izbegnut orsokak i jedan
lani trag koji bi ih petnaest kilometara odvojio od putanje. Dingis sve vie potuje dovitljivost
gonjenog princa. Voleo bi da pita Cubodaja o njegovoj poteri do Kaspijskog mora. ini mu se da
Delaudin poseduje um koji izuzetno dri do bezbednosti porodice, a ne samo njegovog oca
kako je ranije pretpostavljao.
Neobino je koliko esto se Cubodaj spominje u razgovorima izmeu generala. Dingis
saseca njihovo interesovanje grubim odgovorima ili utanjem, ne elei da pria o zadatku na
koji ga je poslao. Neke stvari treba izuzeti iz istorijskih beleaka koje vodi Temug. Dok jau,
Dingis se pita da li je trebalo vre da zauzda bratovljevu hroniku o plemenima. Delom svog
bia smatra da je uludo bacati rei na te stvari. Meutim, uprkos Arslanovom otvorenom preziru
prema slavi, Dingisu se svia ideja oblikovanja sopstvenog itija. U Samarkandu je spomenuo
mogunost udvostruavanja neprijatelja u Temugovim izvetajima o bitkama, to je zaprepastilo
njegovog brata.
Tumani se brzo kreu kroz brda sada kada iza sebe ostavljaju teko prohodne kanjone.
Dingis ih uporno pouruje, otkrivajui nove dubine ovekove izdrljivosti pod njegovim
strogim pogledom. Niko ne eli da bude taj zbog kojeg e se kolona zaustaviti, uprkos
neprekidnom jahanju koje doputa samo par sati dremanja u sedlu.

Iza krevitih litica i dolina sledi pravi ispit izdrljivosti i za konje i za ljude. Vonj njihovih
izluevina u hodu privlae sve vie muva. Tumani znaju da su sve blie neprijatelju. U kanovom
prisustvu gladni su osvete za poraz u dolini Pandir: nee dozvoliti da se to ponovi, ne pred
Dingisom. Kan veruje da je Kaijun i sam mogao da ih sprovede kroz brda, ali u ovako vanim
zadacima je njegovo prisustvo, kao voe nacije, ipak presudno.
Svakodnevno dobijaju vesti iz izvidnikog lanca rasprostranjenog hiljadama kilometara
unaokolo. Stari dani nasuminog jurianja kroz arapske zemlje, uz oslanjanje na sreu i instinkte,
sada su prolost. Skoro svakoga dana stigne najmanje jedan pranjavi glasnik iz gradova s
dalekog zapada. Mongolski narod je ostavio dubok i neizbrisiv trag u arapskoj zemlji.
Ovaj priliv vesti Dingisa istovremeno uznemirava i raduje. Kada je on stasavao u ratnika,
osvajaka grupa konjanika je mogla neopaeno da se kree ravnicom. Sada mu predstoje
problemi koje ne moe da izbegne i ponekad poeli da je sa sobom poveo Temuga koji bi se
pozabavio detaljima prispelih izvetaja. Tako saznaje da se avganistanski grad Herat oslobodio
mongolske vlasti, ostavivi njen garnizon u ivotu. Drugo uporite, grad Balh, zatvorio je svoje
kapije i odbija da poalje godinji namet. Pukotine se ire a on je nemoan. Njegov zadatak je da
nae i uniti neprijatelja koji je do te mere uruio samopouzdanje u nekada osvojenim
gradovima. S vremenom e podsetiti Arape na njihovu obavezu prema njemu.
Sedam tumana ubrzava tempo, terajui ljude i konje do iznemoglosti. ebe svakog drugog
dana organizuje zamenu umornog za odmornog konja, to pospeuje obnovu snage i poleta meu
ratnicima. Dingis ne obraa panju na deake koji jau na zaelju, brinui o zalihama hrane i
vode, sve dok mu ebe ne dovede dvojicu. Lica su im pranjava do neprepoznatljivosti, ali
deaci s jednakim arom jau sa svojim ratnicima, obavljajui sitne poslove i udarajui u ratne
bubnjeve.
Jedan od deaka se ceri i Dingis zapanjeno zaustavlja konja. Na sedlu ispred ebea sedi
Monge, dok iza njega proviruje Kublaj. Obojica su mravi kao granice i preplanuli od jarkog
sunca. Dingis ih smrknuto gleda i osmesi padaju s njihovih dejih lica. Njegov izraz lica se
blago smekava pri seanju na vreme kada je i njemu ceo svet liio na jednu veliku avanturu. Ali
njegovi unuci su premali za ovakav pohod i ne sumnja da e ih njihova majka Sorhatani
potedeti zasluenih batina. Kan se pita da li njihov otac Toluj uopte zna gde su mu sinovi.
Verovatno nema pojma.
ta emo s njima?, pita ebe.
Pogled mu iskri dok gleda u Dingisa i za trenutak obojica obuzdavaju smeh. Deacima
nije reeno da ostanu sa svojom majkom, jer nikom nije palo na pamet da nareuje neto to se
podrazumeva. Oigledno nisu verovali da im iko moe nauditi dok su u blizini svog dede.
Dingis skuplja obrve, trudei se da deluje strogo.
Nisam ih ni video, generale, naposletku kae.
Kublajeve oi sijaju od sree. Dingis se pravi da ne vidi malo lice, zajedno sa osuenom
slinom izmeu nosa i usne. ebe klima glavom, ne uspevajui da sakrije titraj na krajevima
usana.
Gospodaru kane, odgovara on i odlazi sa deacima u pravcu zaelja kolone, tamo gde su
se i dosad krili.
Dingis konano doputa sebi da se nasmeje. Mislio je da e biti bolji deda nego to je bio
otac, ali ne optereuje se preterano tom idejom.
Tumani nastavljaju da jau dok ne stignu do kraja planinskog venca. Dingis procenjuje da
su dolinu Pandir ostavili na par stotina kilometara iza sebe, iako su previe vremena izgubili u
zaobilaznicama. Ne zna je li Delaudin uspeo da povea svoje vostvo, iako mu je to prvih dana
sigurno polazilo za rukom. Meutim, tumani su ubrzavali tempo i svakodnevno smanjuju
razdaljinu izmeu dve vojske. Na poslednjim obroncima planina konjska balega jedva da se
ohladila. Dingis jae sa svojim generalima na elu kolone kada krevitu zemlju zameni meka
zemlja obrasla travom. Prema njegovim mapama, zelena ravnica ka jugu vodi u Indiju. To nije
zemlja koju poznaje, ali zbog toga ne mari. Njegovi izviai pristiu u sve kraim intervalima i
on zna da je neprijatelj blizu.

Delaudinovi ljudi bee pred svojim goniima punih mesec dana. Dingisova vojska ih je
svojski izmorila. Poslednjih dana preivljavaju samo zahvaljujui oskudnim porcijama mleka i
krvi. Dok reka Ind vijuga kroz dolinu, Delaudin hita ka njoj, oajniki elei da izbegne oluju
koja mu se nadvila nad glavom.

37

Delaudin zuri u dvanaest metara visok vodopad reke Ind koja hrani kontinent hiljadama
kilometara juno i jo dalje. Brda oko reke su zelena i bujna. Preovlauju stara stabla akacije i
divlje masline iji miomiris mu drai nozdrve. Svud unaokolo lete ptiice, leprajui svojim
krilima iznad glava arapskih vojnika. Ovo je dobro mesto za ivot, zakljuuje Delaudin, samo je
voda previe duboka i brza da bi bilo koji grad opstao na njoj. Dolina Peavar se nastavlja odmah
iza reke, podsetivi Delaudina na razlog njihovog dolaska tu. Gnevno odvraa pogled od reke.
Gde su brodovi koje si mi obeao?, pita radu.
Nevaz nemono iri ruke. Ljudi i konji su na ivici snage, dovedeni upravo tu da bi preli
reku. Kada zatru tragove, Mongoli e ih mesecima traiti. Indija je za mongolskog kana potpuno
nepoznata zemlja i ukoliko pokua da je osvoji, stotine prineva bi skupilo vojsku kakvu ovaj jo
nikada nije video. Delaudin je planirao da svoj trijumf zapeati upravo tu, meu indijskim
prinevima, kako bi se posle toga vratio u domovinu s jo veom i slavnijom vojskom. Meutim,
u tom pravcu sada vidi oblak praine koji se nad zemljom nadvija poput zlog predskazanja.
Izgubivi strpljenje, Delaudin grabi radu za svileni okovratnik i ljutito ga drmusa.
Gde su brodovi?, sike, unosei mu se u lice. Nevaz bledi od straha i Delaudin ga istog
asa puta, tako naglo, da se ovaj zatetura.
Ne... ne znam, muca Nevaz. Moj otac...
Zar e pustiti da umre ovde?, prekida ga Delaudin. Sada kada smo nadomak cilja?
Bes u njemu raste i teko je obuzdati gnev koji preti da iskulja na povrinu.
Moda su i dalje na putu, nagaa Nevaz.
Delaudin bi ga najradije oamario, ali umesto toga samo otro klima glavom. Sledeeg
trenutka alje izviae galopom du reke na jug u potragu za trgovakom flotom koja e ih
odvesti na sigurno. Ne usuuje se da pogleda u oblak praine u daljini koji biva sve priblie. Zna
da Mongoli dolaze poput vukova sa gvozdenim eljustima da ga raspore.
Dingis jae lakim kasom, zagledan ispred sebe. Vid mu je znatno oslabio tako da vie ne moe
predugo da gleda u daljinu. Zbog toga Ogedaj jae pored njega, opisujui mu svaku promenu
koju vidi pred sobom. Kad ugleda neprijateljsku vojsku u daljini, deak ne krije uzbuenje.
Eno ih. Okupljeni su na obali reke. Na desnom krilu vidim konje, oko deset hiljada ili
vie. Okrenuti su prema nama. Zastaje, napreui oi. U sredini obrazuju vrste i okreu ih
prema nama. Iza reke jo nita ne vidim.
Dingis klima glavom. Da je Delaudinu poklonio jo samo jedan dan, ovaj bi se ve
sklonio na sigurno. Umesto toga, mukotrpan tempo koji je Dingis nametnuo napokon se
isplatio. Princ jo nije preao reku.
Kan se okree u sedlu, traei pogledom najblieg izviaa.
Odnesi ovu poruku generalu Kaijunu: sredinu drimo ebe, Ogedaj i ja. On i Kasar neka
udare po desnom krilu, po njihovoj konjici. Kai mu da je ovo prilika da se iskupi za ono u dolini
Pandir. Preko jo jednog poraza neu prei. Sad idi.
Izvia hita na zapovest dok njegovo mesto istog asa zauzima sledei u nizu. Dingis mu
govori bez pauze: Generali elme i Toluj e udariti po levom krilu. Hou da neprijatelja prikuju
uz reku. Njihov zadatak je da onemogue svaki pokuaj povlaenja na sever. Tolujev tuman je
premlad i neiskusan da bi otiao na zadatak bez podrke veterana. Dranje neprijateljske vojske
na jednom mestu je dovoljno astan zadatak za neokrvavljene ratnike. elme nee uivati u

svojoj novoj ulozi, ali Dingis zna da je nee odbiti. Tumani moraju da raslabe Delaudinovu
vojsku na tri mesta i zadre je na obali reke Ind.
Dingis usporava kas, ekajui da se tumani izdele i naprave kolone. Ogedaj mu dovikuje
nove detalje koje zapaa u daljini, ali ga Dingis vie ne uje od uzbuenja koje mu nadima
grudi. Podsea sebe da su mu unuci na zaelju, zajedno sa rezervnim konjima, i alje izviaa da
ih opomene da se ne pribliavaju borbi.
Ubrzo i sam vidi neprijateljske redove, jasno kao Ogedaj do malopre. Delaudin je odabrao
mesto poslednje bitke, ba kao i ove koja im predstoji.
Dingis vadi svoj ma i die ga visoko kako bi svi videli znak za juri. Vojsci na obali reke
e biti bolje da se preda, misli on u sebi. Princ je prokockao sve onog trenutka kada se vratio sa
Kaspijskog mora i shvatio da vie nema kud. Dingis vidi elmeov i Tolujev tuman koji izbijaju
na elo glavne kolone, spremni da preseku i zadre levo krilo. Istovremeno, s desne strane,
Kaijun i Kasar izvode isti manevar, ostavljajui Dingisa uvuenog po centru. Njegovi generali
visoko podiu maeve, ekajui na njegov znak. S rekom iza sebe, borie se za svaki pedalj
zemlje.
Dingis se naginje napred i ceri se. Zatim naglo sputa ruku a tumani galopom juriaju u
napad.
Delaudin zuri u mongolske jahae koji sa sobom donose planinsku prainu. Ruke mu drhte od
besa i nemoi dok skree pogled ka praznoj reci. Daleka obala i sigurnost su tako blizu a tako
nedostini. Boli ga sama pomisao na to. U iskuenju je da skoi u vodu i prepliva je, uprkos
jakim virovima. Ali njegovi ljudi ne bi shvatili trik. U trenucima oaja mu pada na pamet da sa
sebe skine teki oklop i uvede ih u reku, daleko od smrti koja dolazi, samo to nije. Pratili bi ga
jer veruju da e ih Alah sauvati. No, to je nemogue. Za one koji su stasali u avganistanskim
planinama, u pustinjama i gradovima, duboka voda je redak prizor. Na hiljade bi ih se utopilo
ve kod prve struje.
Delaudin vidi sve vie lica koja se okreu ka njemu, traei neke rei ohrabrenja dok
omraeni neprijatelj napada po krilima. Na sebi osea i poglede svoje brae, prepune nadanja.
Delaudin je na ivici oaja.
Dokazali smo da ih je mogue pobediti!, poinje on. Ima ih mnogo, ali ne toliko da to
ne moemo opet da uinimo. Ubijte tog kana i zasluiete raj. Neka Alah vodi vae sablje. Svako
ko izbegne bitku, izbei e i boju milost. Ovi to dolaze su obini ljudi!, urla iz sveg grla.
Pustite ih da priu. Pokazaemo im da je ova zemlja sveta i neosvojiva!
Oni koji ga uju okreu se prema mongolskom kanu s novim arom u oima. Podiu
titove i sablje dok se zemlja pod njima trese.
U punom galopu, Dingis zamahuje maem. Strele poleu sa svih strana, ali s blagim
zakanjenjem dok svaki tuman primi zapovest i odapne ih. Delaudinovi redovi se sputaju u
uanj, titei glave titovima. Dingis besno frke, aljui jo jedan talas kopljita. Veina Arapa
je preivela prvi, ali ih zato drugi hvata nespremne. Ovo su strele koje probijaju oklope.
Tumani hitro sklanjaju lukove, kaei ih o sedla, i vade maeve za borbu prsa u prsa.
Neprijatelj je na samo nekoliko koraka. Dingis desno od sebe vidi kako Kaijun i Kasar ve
gaze prve arapske redove, dok Toluj i elme odlaze skoro do rene obale po levoj strani. Odatle
alju kiu kopljita. Arapi padaju kao pokoeni, podiui titove naslepo, ali bez mnogo uspeha.
Dingis u vazduhu osea miris renog mulja i ljudskog znoja dok juria ka sredini arapske
kolone. Potajno se nada da e tamo zatei princa. Njegovi ljudi ga dobro uvaju, opasavi ga
prstenom od deset redova, ali mongolski konji su uvebani za ovakve akcije i ne oklevaju kad je
potrebno da se propnu i prednjim nogama zgaze oveka. Dingis se lako probija kroz prva tri
reda, veto baratajui maem. Kolenima okree konja u mestu, oseajui vrstu podlogu pod

sobom, zamahujui istovremeno otrim seivom. Jezgro njegovih najboljih ratnika ide za njim,
titei kana i krei onima iza sebe put kroz masu.
Dingis primeuje prinev turban jarke boje i obruava se na njega pre nego to ga u tome
spree Delaudinovi vojnici. Nad njim se nadvija neiji tit, ali ga promauje, padajui konju na
glavu. Dingis istog trena kolje oveka, ali je prinuen da ustukne jedan korak jer na njega
nasre jo nekoliko Arapa. Meutim, njegovi ratnici preuzimaju stvar u svoje ruke.
Retko ko moe da dopre do kana i zada mu koban udarac. Hiljadu ratnika ga titi u
irokom krugu, sve sami veterani iz bitaka kojih se samo oni seaju. Zailjena formacija
Mongola prodire sve dublje. ebe i Ogedaj se kreu ka centru, pribliavajui se kanu i pravei
tri otra zupca koja paraju vojsku pred sobom. Ko god preivi onog na elu, biva dokrajen
otricama onih iza njega.
Buka je nesnosna, meavina poklia, jauka i zveketa oruja. Dingis osea prve znake
umora u ruci i ne uspeva da odbije sablju koja mu kai ploice niz butinu sve dok mu ne odere
komad koe sa kolena. Bol mu istog asa ubrzava reflekse i on zariva ma napadau u vrat.
Delaudinovi ljudi ne odustaju, moda zato to nemaju kud. Dingis je isprva zadovoljan
postignutim prodorom u neprijateljske redove. Mongoli sa konja koriste preglednost i visinsku
razliku za preciznije baratanje maem, dok su Arapi prinueni na neprekidno povlaenje. Uprkos
tome, Dingis se osea sabijeno i zna da njegovim ratnicima nije lako. Nedaleko od njega pada
poseeni konj, ali ratnik ostaje u sedlu sve dok mu se zakrivljeno seivo ne zarije u grkljan.
Razjareni Arapi popunjavaju prazninu, ne bi li se doepali Dingisa. On se okree, spreman da ih
doeka na otricu maa, ali njegovi ratnici su mlai i hitriji. Blokiraju arapskim vojnicima put i
pre nego to ovi stignu da se prestroje. Kan se pridie na uzengije, dok ovi padaju u krvi, oboreni
sa svojih konja.
Zaelje Delaudinove vojske se komea, nadirui sve bezumnije na kana. Dok se tiskaju ka
njemu, Dingis primeuje da je njegovo levo krilo odseeno neprijateljskim sabljama. Arapi
koriste titove po tri i etiri za obaranje konjanika kako bi probili svoj put prema kanu. Dingis
za trenutak vidi Ogedaja, ali guva je prevelika da bi ispratio njegovo kretanje.
Stoga vraa konja nekoliko koraka unazad, dajui mu prostora da se okrene pred nadiruim
Arapima. ivotinja namah reaguje na pritisak njegovih kolena, vrtei se ukrug kako bi on mogao
nesmetano da zamahuje maem. Dingis silovitim udarcem obezglavljuje jednog neprijateljskog
vojnika, ali njegov konj zadobija udarac u prednju nogu. Kost puca pod teinom gvozdene sablje
i ivotinja uz njitanje pada na zemlju, povlaei Dingisa za sobom. Kan se doekuje
ispruenom rukom u kojoj stee ma, ali odmah pokuava da ustane, nesvestan svog iaenog
ramena. Svud oko njega je nesnosna buka i Dingis se osea izgubljeno.
Formacija se raspada jer svi skau u odbranu kana. Sve vie ih se probija ka njemu, jedan
ratnik ak silazi s konja ne bi li Dingisa popeo u svoje sedlo. U tom pokuaju zadobija udarac u
lea, ali zato kan opet jae. Vie nema ma u ruci koja je naprasno mlitava i svaki pokret mu
priinjava nesnosni bol. Dingis levom rukom vadi bode iz izme i okree konja. Njegovi ljudi
popunjavaju prostor koji pravi iza sebe, mahnito juriajui napred. Mnogi padaju poseeni
arapskim sabljama, to dodatno usporava napad.
Dingis se povlai kroz svoje redove, besnei zbog slabosti u ruci. Za trenutak ali to
Koku nije tu da ga isceli, ali nije ni prvi ni poslednji koji je zadobio povredu. Krajikom oka
vidi jednog od svojih zapovednika mingana i doziva ga po imenu.
Zapovednik se okree i umalo da primi udarac, ali reaguje brzo, sekui svom napadau
nogu pre nego to ga ovaj povue sa konja. Sledeeg trena hita prema kanu.
Gospodaru?, zadihano kae.
Vrati mi ruku na mesto, uzvraa Dingis.
Bol je skoro neizdriv, ali on mirno sedi na konju dok se oko njega tiskaju ratnici,
zbunjeno gledajui u kana. Dingis vraa bode u izmu i levom rukom stee jabuku sedla kako
bi sjahao. Zapovednik spremno skae sa svog konja.
Licem prema zemlji, gospodaru, govori mu, vraajui svoj ma u korice.

Dingis stenje ali ga slua, zadravajui lice bezizraajno dok mu zapovednik prstima
ispipava rame i nameta ruku.
Pouri!, urla Dingis.
Zapovednik uvlai nogu pod kanov pazuh i povlai ruku sebi, uvrui je istovremeno. uje
se tupo krckanje i Dingis za trenutak gubi svest, ali bol brzo prolazi. Doputa zapovedniku da
mu pomogne da ustane na noge i ponovo ispipa rame.
I dalje moe da see maem, ali ne odvajaj ruku od tela, jasno?
Dingis se pravi da ga nije uo. Ruka mu je slabija nego pre, ali mu stezanje ake mami
osmeh. Moe da dri ma, to je najvanije.
S njegove desne strane, Kaijun i Kasar razaraju Delaudinovu konjicu, aljui na desetine
preivelih u beg dok okreu svoje maeve i strele prema centru. Arapi su pometeni, ali
nastavljaju da pruaju otpor, oigledno reeni da to vie povedu sa sobom u smrt. Tok bitke je
usporen, jer su obe strane umorne i Dingis shvata da e do kraja dana izgubiti vie ljudi nego
to je raunao. Dok proverava snagu svoje ruke, pogledom hvata Ogedaja i ebea. Njihovo krilo
je netaknuto, gazei neprijatelja u sporom ali sigurnom ritmu. Na pamet mu pada da prenese
borbu na istinu, svestan da e njihovo krilo uskoro probiti. Dingis odmahuje glavom i podie
izviaki rog koji mu visi o vratu.
Svira dug opadajui ton, a zatim ga ponavlja. Zvuk odjekuje ravnicom, ponovljen iz ostalih
rogova. Mongoli se povlae, kosei Arape koji im se nau na putu. Oni na konjima odmiu prvi,
dok peadija mora da se bori za svaki korak dok Delaudinovi ljudi tre za njima. Krvav je to
posao, ali svetlost bledi i prostor izmeu tumana i arapske vojske sve vie zjapi.
Dingis pogledom trai svoje glasnike, ali ih ne vidi u blizini. alje ratnike po njih i za to
vreme nareuje podizanje barjaka koji e okupiti generale. Zapoveda im podizanje logora na
samo osamsto metara od reke. Njegovi ljudi su iznureni od borbe, ne trudei se vie da obuzdaju
smeh i jauke. Ostali smrknuto jau, nagledavi se previe smrti za jedan dan.
Mongoli iza sebe ostavljaju gomilu mrtvih, od kojih je vie Delaudinovih nego njihovih
ratnika. Prineva vojska je razbijena, ali ne prestaje da vriti i cii, uprkos umoru. Na njihove
oi, Mongoli se zaustavljaju samo osamsto koraka dalje. Tumani ne mare za vojsku iza sebe,
vadei svoje zaveljaje hrane i meine vode, podiui polako logor.
Delaudin je i dalje u ivotu, iako mu krv curi niz oklop na nekoliko mesta. Zadihan kao pas,
posmatra kako mongolski konjanici odlaze bez osvrtanja. Sunce poprima sivkastu boju, donosei
mu trenutno olakanje jer zna da e se u zoru opet vratiti. On i njegova vojska e morati sve
ispoetka.
Sutra u poginuti, apue sebi u bradu.
Niko ga ne uje jer se svi tiskaju oko reke da speru prainu sa suvih grla. Delaudin na sebi
osea njihove poglede dok se uspravlja i zuri u ravnicu. Verovatno se nadaju da e u narednih
nekoliko sati smisliti neko spasonosno reenje.
Peavarski rada se probija prema njemu, zastajkujui da potape borce po ramenu i
razmeni par rei ohrabrenja. Oni s najteim povredama ne prestaju da jauu i ta buka najednom
postaje nesnosna. Mnogi od njih nee doekati jutro. Delaudin ima zalihe opijuma za bol,
dovoljno da im otupi razum pred smrt. Naalost, to je sve to moe da im ponudi. Ve mu je
muka od mrnje prema mongolskom kanu.
Rada mu prilazi, ali se ne usuuje da ga pogleda u oi. Obojica znaju da je bitka
izgubljena.
Mislim da je moj otac spalio brodove, tiho kae Nevaz. Poludeo je meu svojim
drevnim hindu bogovima. Ne razume zato sam odluio da ti se pridruim.
Delaudin klima glavom, ne odvajajui pogled od mongolskog logora koji mu se ini da je
nadohvat ruke. Kanovi ljudi ih ve opkoljavaju. Noas e se na obali reke voditi poslednja bitka.

ao mi je to sam te doveo ovde, konano mrmlja Delaudin. Toliko sam se nadao,


prijatelju dragi. A vidi na ta smo spali... Proiava grlo i pljuje na zemlju. Nevaza iznenauje
tuga u njegovom glasu.
Kao deak si plivao na drugu stranu, sea se? to ne proba i sada?
Da ostavim svoje ljude? Ne dolazi u obzir. Ako se dobro seam, ti nikad nisi nauio da
pliva.
Nevaz se setno smeka, a zatim i sam okree glavu prema Mongolima koji se odmaraju na
pomrini.
Kan je pokazao da je pobediv, Delaudine. Ti si mu i dalje kost u grlu. Ako pree reku,
naa vojska e pasti u borbi. Ali rat ne mora da se zavri ovde. Povedi svoju brau i spasi se.
Delaudin stiska usne i odmahuje glavom.
Molim te, Delaudine. Pusti mene da sutra komandujem. Kada bih znao da e preiveti,
borio bih se bez aljenja. Obeao sam ti brodove, ali mi ih nisu poslali. Ne putaj me da umrem
sa ovom krivicom, prijatelju. Ne bih je podneo.
Delaudin se tuno osmehuje, putajui da mu sav bol i umor izae na videlo.
Tvoj otac bi se ponosio tobom, samo kada bi znao, tiho kae. Ja se ponosim tobom.
Pljeska Nevaza po vratu i odlazi prema reci.
U zoru, Dingis se budi s bolom u desnoj ruci. Ukoena je i neupotrebljiva poput cepanice. Dok
ustaje sa hladne zemlje, paljivo opipava svoje rame, pokuavajui da uradi nekoliko vebi ne bi
li ga osposobio za osnovne radnje. Meutim, ruka mu i dalje mlitavo visi niz telo, kao da je iz
nje istekla sva snaga. On psuje sebi u bradu, jer slabost prezire vie od svega na svetu.
Zapovednik mingana ga je pre spavanja izmasirao, rekavi mu da je potrebno najmanje mesec
dana za oporavak od iaenja, a potom jo dve nedelje za zatezanje oputenih miia.
Dingis prihvata iniju slanog aja od ratnika koji je ekao da se kan probudi. Polako ga
sre, oseajui kako mu studen iezava iz tela. Prethodne noi je razgovarao sa svojim
generalima, naredivi Kaijunu pred svima da ispravi greku zarad bratovljevog ugleda. Pri tom
je pohvalio Ogedaja, istinski zadovoljan njegovim zalaganjem. Ogedaj pobire sve vie simpatija
otkad je imenovan za kanovog naslednika. Deak ima dostojanstvo koje agataj nikada ne bi
izgradio, i Dingis se pita da li je to sudbina ili neto drugo. Moda ga je nebeski otac zaista
naveo da izabere pravog sina koji e naslediti njegove zemlje.
Kako jutro odmie, Delaudinova vojska je sve vidljivija. U toku noi su sklonili mrtve i
Dingis pretpostavlja da su ih bacili u reku gde e ih odneti struje. Arapi vie ne deluju tako
strano, zakljuuje Dingis. Vie od polovine je ubijeno i ini mu se da primeuje nevoljnost u
njihovom dranju, ili je to samo njegova uobrazilja. Ne oekuju valjda da e preiveti? Kan je
vie nego zadovoljan postignutim rezultatom i ve razmilja o gradovima gde se arapsko
stanovnitvo pobunilo protiv njegove vlasti. ue za ovaj dan i pokajae se. Herat i Balh e prvi
videti njegovu vojsku i ovoga puta e isporuiti ratni namet ili e se predati. Ovo im je velika
lekcija: mongolski kan ne trpi prezir i podsmeh.
Dingis baca iniju od aja u travu i rukom daje znak da mu dovedu odmornog konja. Dok
se tumani postrojavaju u borbene redove, on ih ne nadgleda jer zna da to ine oficiri. Kan vie
nije mladi koji bi izdrao po dva i tri dana bez odmora. Dok je on noas spavao, ratnici su otrili
maeve i podmirivali konje.
Dingis se penje na konja, ne obraajui panju na bol u ruci. Utom vidi svoje unuke u
grupici deaka koja sedi na travi i jede suvu ovetinu. Ne svia mu se ovaj prizor i poziva
najblieg zapovednika da se pobrine za decu. Pre nego to ga nae, Delaudinovi vojnici
zapoinju dreku, plaei jato ptica koje izlee iz kronji oko reke.
Dingis ustaje na uzengijama, napreui oi da proceni jesu li krenuli u napad. Meutim,
Delaudinova vojska se deli na dve i Dingis zapanjeno posmatra kako se jedan konjanik izdvaja
iz mase i jae mu u susret.

Kan zuri u usamljenog jahaa. Ne zna kako Delaudin izgleda, ali to ne moe biti niko
drugi. Za to vreme, Kublaj i Monge ustaju da izvide ta je to skrenulo panju njihovog dede.
Deaci zadivljeno posmatraju kako Delaudin vadi no i see remenje na svom oklopu, putajui
ga da padne u delovima na zemlju.
Dingis izvija obrve, pitajui se da li je to poetak nekog verskog obreda. Nekoliko
sekundi kasnije Delaudin ostaje samo u bluzi i Dingis razmenjuje poglede sa svojim
zbunjenim zapovednicima. Svi vide kako princ podie sablju u znak pozdrava, a zatim je baca na
zemlju tako da se ova vrhom zabija i ostaje da stoji. Da li se on to predaje? Tri ratnika izlaze iz
arapskih redova i razgovaraju s njim, ne marei za blisko prisustvo Mongola. Princ deluje
oputeno u njihovom prisustvu, ak se i smeje. Dingis radoznalo gleda kako sva trojica elom
dodiruju njegove uzengije a zatim se vraaju na svoja mesta.
Kan otvara usta da naredi tumanima juri, ali princ naglo okree konja i tera ga u galop.
Njegova vojska je razdeljena kako bi mu napravila put do reke. Dingis konano shvata ta je
Delaudin naumio. Prisustvovao je njegovom porazu prethodnog dana i ovo je jedini prihvatljiv
nain iskupljenja.
Delaudin u punom trku stie do blatnjave obale. Bez oklevanja, njegov konj skae u
zelenu vodu. Tumani su dovoljno blizu da uju pljusak.
Jesi video, Kublaju? Monge?, pita Dingis svoje unuke koji kao opinjeni posmatraju
scenu.
Kublaj mu odgovara prvi.
Video sam. Je li mrtav?
Dingis slee ramenima.
Moda. Reka je duboka.
Za trenutak eli da njegovi unuci potuju dramatini gest prezira. Delaudin je u svako
doba noi mogao da se iskrade i prepliva reku, ali eleo je da se kan uveri u neustraivost
njegove rase. Kao roen u sedlu, Dingis uiva u ovom trenutku vie nego ostali, ali ne pronalazi
rei da to objasni svojim unucima.
Delaudin! Zapamti to ime, Kublaju. Bio je jak neprijatelj.
Je l to dobro?, nesigurno pita Kublaj.
Dingis klima glavom. ak i neprijatelji su vredni potovanja. Njegov otac je srean to
ga je imao za sina. Seti se ovog dana i moda e s vremenom i ti biti ponosan otac.
Ispred njega, arapska vojska popunjava prolaz i podie sablje. Delaudinova tri brata jau
napred sa suzama u oima.
Dingis se raduje predstojeem okraju, ali ne zaboravlja da poalje deake na zaelje pre
nego to naredi juri.

38

Kie konano stiu u Samarkand, zapljuskujui zidine i gradske krovove. Padaju danima bez
naznake prestanka. Ulicama teku prljave reke i septike jame se izlivaju, irei bolest. Gradom se
iri smrad koji njegovi stanovnici jednostavno moraju da istrpe. Uprkos vlanosti, vazduh je i
dalje topao, nagonei Dingisa da napusti ahovu palatu zbog pojave nove kuge. Prvi znaci
bolesti su povraanje i proliv; smrtonosna je jer odnosi prvo deje a potom i ivote starih i
nejakih. Niko nije poteen i ne postoji pravilo oboljevanja. U jednom delu grada umiru stotine,
ostajui da lee po ulicama i gradskim trgovima. Kineski lekari obavetavaju Dingisa da je
takvu nesreu najbolje pustiti da proe sama od sebe.
Kan nagovara Arslana da napusti Samarkand, ali stari general to odbija, i to s pravom.
Grad je sada njegova odgovornost. Arslan mu ne spominje prve simptome bolesti koje osea u
stomaku dok prati Dingisa do gradske kapije. Kada za njim zakuje kapiju, Arslan sklapa oi pod
novim naletom bola u crevima i urno se vraa naputenim ulicama u palatu. Nekoliko dana
kasnije kana obavetavaju o njegovoj smrti.
Posle toga, Dingis na Samarkand gleda sa besom i bolom, kao da je grad odgovoran za
smrt njegovog najboljeg prijatelja. Dok stanovnici grada oplakuju svog gradonaelnika, kan i
njegovi generali su u logoru van gradskih zidina. Tu niko nije zaraen. Porodice vodu donose sa
bistrog jezera na severu.
Cubodaj stie nadomak grada kada broj mrtvih u gradu poinje da pada i vazduh je hladan prvi
put u proteklih nekoliko meseci. Dok se general pribliava, napetost u logoru raste. Arslanova
smrt je obeleila ve dovoljno lou godinu, a on sada donosi i traginu vest o oiju. U protekla
etiri dana niko nije umro, zbog ega se gradske kapije ponovo otvaraju, a truli leevi na ulicama
spaljuju. Arslanov je jedan od njih i Dingis lino pali obrednu lomau svom najstarijem
prijatelju, pretvarajui njegovo telo u pepeo. amani pevaju molitvu za prinoenje njegove due
nebeskom ocu, ali Dingis ih ne slua. Velika vatra bukti visoko ka nebu, spaljujui poslednje
ostatke bolesti. Kan se na neki neobian nain osea preporoeno. eli za sobom da ostavi sva
runa seanja ali ne moe da sprei vest koju mu donosi Cubodaj.
Dingis ga eka u svom logoru, smrknut i izgubljen u crnim mislima. Kada general ue
unutra, die glavu, potajno se nadajui da nije uspeo u svom zadatku.
Cubodaj mu predaje ma sa vujom glavom na balaku, lica bezizraajnog i hladnog.
Samo mu preko oiju prelazi tamna senka. Dingis ga uzima kao neprocenjivu svetinju i sputa
na svoje krilo, diui teko i sporo. Deluje starije nego to ga Cubodaj pamti, kao da je potroen
vremenom i bitkama.
A telo?, tiho pita kan.
Poneo sam ga, ali je od vruine... Cubodaj sputa pogled na vreu koju je doneo sa
sobom. Njen sadraj sa sobom nosi hiljadama kilometara.
Ovo je oi, naposletku kae.
Dingis se trza.
Pokopaj ga ili ga spali, uzvraa kan. Ne elim da ga vidim.
Cubodajeve oi za trenutak sevaju. U iskuenju je da izvadi glavu iz vree i natera kana da
pogleda u lobanju svog sina. Meutim, brzo se obuzdava, znajui da je to samo posledica
iscrpljenosti.
Jesu li njegovi ljudi pruali otpor?, pita Dingis.
Cubodaj slee ramenima.

Neki kineski zapovednici su odluili da nastave tamo da ive. Ostali su doli sa mnom,
kao to sam pretpostavio. Jo se boje da e ih pobiti. Duboko uzdie. Obeao sam im da
nee. Cubodaj osea Dingisovu reakciju i odbacuje strepnju. Ne bih da pogazim datu re,
gospodaru kane.
Za trenutak gledaju jedan drugog, kao da procenjuju snagu volje. Dingis naposletku klima
glavom.
Potedeu ih, Cubodaju. Opet e se boriti za mene, zar ne? Kikoe se, iako to zvui
nekako usiljeno. Tiina postaje muna i Cubodaj ponovo progovara.
uo sam za tvoju pobedu.
Dingis odlae ma u stranu i sa olakanjem prihvata novu temu.
Delaudin je pobegao, napominje. Poslao sam izviae za njim, ali i dalje ih nema.
Hoe novi zadatak?
Ne, hvala. Muka mi je od ove vruine. Jedino to mi je prijalo na severu je hladnoa.
Nekako je sve istije.
Dingis okleva sa odgovorom. U Cubodajevom glasu sluti gorinu, ali ne zna kako da je
protumai. Prisea se najgorih vremena svog ivota i zna da samoa najbolje lei oveka, bolje
od svega to bi sada mogao da izusti. Cubodaj je ispunio njegovu zapovest i kan se dvoumi da li
da ga pohvali.
Dingis odluuje da uti. Ozlojeeni general je sa sobom doneo loe raspoloenje od kojeg
kana podilazi jeza.
Preseliu narod na zapad, u Herat. Jedan otar udarac tamo obnovie vlast u ostalim
gradovima. Posle toga razmiljam da se vratim kui na nekoliko godina. Predugo sam ovde.
Umoran sam.
Cubodaj nakrivljuje glavu u stranu i Dingis osea kako zategnutost polako poputa. Ovaj
ovek je ispunio njegovu zapovest i oi je mrtav. ta jo trai od njega?
Jesi li uo da je Arslan umro u gradu?, pita kan.
Cubodaj klima glavom. Bio je veliki ovek, uzvraa tiho.
Dingis se mrti na ovaj ton.
Svejedno, nije zasluio takvu smrt.
Iznova, Cubodaj ne daje nita to bi razvilo razgovor i kanov gnev izbija na povrinu.
ta hoe od mene, Cubodaju? Zahvalan sam ti. Misli da mi je drago to je moralo biti
tako? Dingis sputa pogled na vreu izmeu Cubodajevih nogu i skoro posee rukom za njom.
Nije moglo drugaije, generale.
I dalje alim za njim, mrmlja Cubodaj.
Dingis ga za trenutak zapanjeno gleda, a potom skree pogled.
Kako hoe, Cubodaju. Mnogi e ga oaliti. ebe mu je bio prijatelj. Kaijun takoe.
Njegova majka je sluena, ali svi znaju da je to bila moja zapovest.
Ipak, ja sam onaj koji je ubio kanovog sina, podsea ga Cubodaj.
Dingis odmahuje glavom.
On nije bio moj sin, breca se. Zaboravi ga i poi sa mnom u Herat.
Cubodaj odmahuje glavom.
Ne trebam ti tamo.
Dingis s naporom obuzdava nagomilani bes. Ne razume Cubodajev bol, ali mora da mu se
odui za ovu uslugu. Povrh svega, svestan je da general ne moe tek tako da se vrati meu narod.
Jo jednom te pitam, Cubodaju, pretei nastavlja kan. ta trai za ovu uslugu? ta?
Cubodaj uzdie. Nadao se da e pronai mir kada mu preda ma i glavu. Ali nije.
Pusti me da jo jednom odvedem tumane na sever, u istu hladnou. Osvojiu tamo
gradove u tvoje ime i oprau se za sve to sam uinio.
Cubodaj konano povija glavu, zagledan u drveni pod, putajui Dingisa da porazmisli o
njegovom predlogu. ebe je planirao pohod na sever i pre nego to je Delaudinova vojska
napala u dolini Pandir. U normalnim vremenima, Dingis bi bez razmiljanja poslao dva
generala na taj zadatak. Meutim, oaj koji vidi u Cubodaju ga duboko brine, delom i zato to ga

i sam osea, ali mu se odupire. Osvetio se malim carevima za sve uvrede. ah je mrtav, iako
njegov najstariji sin nije, a Dingis je razorio gradove od istoka do zapada. Traio je utehu u
pobedi, ali je nije naao. oijeva izdaja i smrt kao da su mu sve pokvarili.
Posle duge pauze, Dingis konano klima glavom.
U redu, Cubodaju. Povedi sa sobom ebea i oijeve ljude. Ionako sam planirao da ih
poaljem daleko odavde, da se ponovo naue disciplini ukoliko oekuju da me slede.
Cubodaj die pogled sa poda, ali ne gubi oprez.
Odan sam ti, gospodaru. Oduvek sam bio.
Znam, uzvraa Dingis, smekavi ton s naporom. Svestan je da ne poseduje uroenu
vedrinu koju Kaijun uvek donosi na sastanke. Dingis retko razmilja o tome kako treba
upravljati ljudima, i ini to najbolje to ume. U tiini njegovog atora, najednom osea potrebu
za toplim reima ne bi li svom najboljem generalu ublaio bol.
Tvoja re je gvozdena, Cubodaju. Neka te to utei.
Cubodaj ustaje i ukoeno se naklanja kanu. Pogled mu pada na vreu pre nego to je
prebaci preko ramena.
Morae, gospodaru, tiho kae. To je sve to mi je preostalo.
Herat se nalazi osamsto kilometara jugozapadno od Samarkanda, okruen dvema rekama i
mreom potoia izmeu njih. Predvodei dugu kolonu natovarenih zaprega, Dingis odluuje
da prie utvrenom gradu iz tog pravca umesto da se vrati u planine oko doline Pandir.
Cubodaj i ebe su odjahali severno od Samarkanda, vodei sa sobom oijev tuman kao mranu
senku. Pria o lovu na kanovog sina i njegovoj neslavnoj smrti glavna je tema meu plemenima,
ali se apue dovoljno tiho da ne dopre kanu do uiju.
Potrebno je neto vie od dva meseca da Mongoli ugledaju narandasti kamen Herata,
drevnog grada na reci. Tokom prvih osvajakih pohoda Herat se predao bez prolivene kapi krvi,
sauvavi ivote svojih stanovnika u zamenu za ratni namet i priznanje mongolske vlasti.
Kaijun je napustio garnizon od samo osamdeset ljudi i zaboravio na Herat sve dok graani nisu,
ohrabreni Delaudinovim pobedama, digli bunu i svrgnuli okupatorsku vlast.
Dingis prvi put prilazi gradu, divei se njegovim velianstvenim zidinama. Sagraene su
u obliku kvadrata na vrhu granitne stene i visoke preko sto stopa, natkriljene jo viim kulama na
svakom uglu i du zida. Kan broji dvanaest kula od kojih je svaka velika kao one koje su titile
narod Parvana. Pred njim je ogromna graevina koja moe da udomi na hiljade uplaenih dua.
Dingis uzdie, znajui iz iskustva da osvajanje Herata nee biti lako. Slino kao kod Pekinga,
morae da opkoli grad i izgladni njegove stanovnike.
Kapije tvrave su zatvorene, ali Dingis alje zapovednike i prevodioce da zahtevaju
predaju dok tumani za to vreme podiu logor. Kad ne dobije nikakav odgovor iz grada, kan
nareuje da se podigne beli ator tik izvan dometa strele. On ne zna da li su stanovnici Herata
upoznati sa njegovim ritualima, niti ga je briga. Beli ator e stajati jedan dan. Posle njega e
podii crveni, kao poslednju opomenu, i na kraju crni - najavu potpunog unitenja svih unutar
gradskih zidina.
U naredna dva dana se postavljaju i katapultevi, ulivajui jo vei strah u itelje Herata.
Dingis se pita da li se toliko uzdaju u svoje zidine ili ne shvataju da e on nee prihvatiti mirnu
predaju po drugi put. Napetost ekanja traje dok ne poleti prva kamenica, odbijajui se od
narandastog zida i ostavljajui na tom mestu jedva vidljivu mrlju.
Crni ator lepra na povetarcu dok se Dingis priprema za dugu bitku, kao i mnogo puta
ranije. Ovo je kanov omiljeni nain vojevanja, iako je utvrenje napravljeno da odbija vojske
kao to je njegova i pobeda je sve samo ne brza.
Za Mongole u atorima oko Herata ivot tee uobiajeno, neometen danononim pucanjem
i kripanjem katapultova. Porodice napasaju stoku, ostavljajui ratnicima da rue zidine i
osvajaju gradove. Povremene kie ozelenjuju polja uvela pod nemilosrdnim, letnjim suncem.

Takve brige su im bliske i ukoliko grad ne padne brzo, stoku e voditi jo dalje na pau, ako
treba i do okolnih brda.
Dingis vreme provodi u oputanju i vidanju rana zadobijenih u prethodnim bitkama. Ne
razmilja o oiju, osim sa olakanjem to je i toj izdaji konano stao na put. Po Cubodajevom
odlasku kan kao da je puniji ivota, elei da osvoji Herat i sa svojim narodom pone ivot
ispoetka. Rame mu ozdravlja i on svakodnevno jae kako bi odrao kondiciju, zanemarujui bol
koji donosi starost. agataja i Kaijuna alje u osvajanje Balha, grada istono odatle, ali glavninu
vojske i ceo narod zadrava kod sebe. Borte, njegova prva ena, ne razgovara s njim otkad je
ula za oijevu sudbinu, ali on kao da toga nije svestan. Svet mu lei pod nogama i jai je nego
ikad dok eka da Herat padne.
etvrtog meseca opsade, Dingis sa svojim viim zapovednicima ide u lov nadomak grada. Posle
toliko boravka na jednom mestu sva divlja je pobijena i pojedena. Preivelo je samo neto malo
zeeva, a oni su najilaviji od svih. Bee u svoje jazbine im zauju konja ili oveka.
Balh pada dva meseca ranije sa krvavim posledicama po njegove itelje. Mongoli ubijaju
sve to die i rue gradske zidine do temelja. Samo jo Herat odoleva napadima, toliko da
Dingis postaje umoran od ekanja i pretople klime. Nadao se brem razvoju dogaaja po
povratku Kaijuna i agataja, ali heratska tvrava je jedna od najjaih s kojom se ikada suoio.
Godina prolazi i Dingis za to vreme triput premeta katapultove, ne prestajui da zasipa
gradske zidine kamenicama. Pojavljuju se i prve pukotine, na veliku radost celog logora, ali
njemu se sve vie ini da pokuava da srui planinu a ne dobro utvren grad. Iako zna da glad i
e pre ili kasnije unititi njegove itelje, kan ne prestaje sa ratnim dejstvima.
Kada ovde zavrimo, vraamo se kui, mrmlja Dingis sebi u bradu, zurei u vrste
zidine.
Kaijun i Kasar su tu reenicu uli previe puta da bi je shvatili ozbiljno. utke razmenjuju
poglede a zatim se usredsreuju na zeca koji istrava iz zaklona. Sva trojica teraju konje u galop
i bacaju se u poteru za uplaenom ivotinjicom. Uprkos bunom topotu, Dingis razaznaje vrisak
i die glavu. Neko stoji na zidinama i gleda u logor. Kan napree oi. Lii na mukarca, previe
nadvijenog nad provalijom. Sledeeg trenutka ovek visi sa zida, drei se samo vrhovima
prstiju. Dingis zvidi svojoj brai, pokazujui glavom na zidine.
Kasar i Kaijun se okreu, gledajui radoznalo u oveka koji visi.
Aj se kladimo, dovikuje Kasar. U dva konja da e pasti.
Od mene ih nee dobiti, brate, uzvraa Dingis.
Nekoliko ljudi prilazi nesreniku ne bi li ga odvukli na sigurno, ali uzalud. Dolinom se
prolama oajniki krik. Dingis i njegova braa zapanjeno posmatraju prizor. Nakratko se ini da
e se ovek u padu uhvatiti za kamenu prozorsku gredu, ali mu prsti isklizavaju. Sledeeg
trenutka uje se tup udarac tela koje puca na stenama u dnu tvrave i ostaje da lei u
neprirodnom poloaju. Dingis pravi grimasu, a onda zaprepaeno shvata da ovek i dalje mrda.
iv je!, uzvikuje kan.
Moda jo samo par otkucaja srca, uzvraa Kasar. Onaj pad niko ne bi preiveo.
Dingis i njegova braa jau do stena na kojima lei izlomljeni Arapin. Na jednoj nozi vide
otvoreni prelom i pod njom kamen isprskan krvlju. Celo telo mu je u modricama i posekotinama.
Na njihovo zaprepaenje, ovek poinje da trepe, ne verujui ni sam da je iv.
Kasar vadi ma da ga dokraji, ali Dingis podie ruku, zaustavljajui ga.
Ako su ga duhovi potedeli, onda neemo ni mi da ga ubijamo. Die pogled i zadivljeno
odmerava visinu s koje je ovek pao, pre nego to mu se obrati na loem arapskom.
Imao si sree, nabada Dingis.
ovek jaue u pokuaju da se pomeri, i sam zurei u zidine iznad sebe.
To nije... srea, uspeva da prostenje.
Dingis mu se smei.
Dovedi vidara, Kasare. Kada mu previje rane, daj mu dobru kobilu i sve to poeli.

Stanovnici Herata se okupljaju na zidinama, radoznalo posmatrajui scenu pod sobom.


Tek kada grad padne u moje ruke, znae koliko si imao sree, opominje ga kan na svom
jeziku. ovek ga tupo gleda dok mu Kasar pomae da uzjae konja.
Heratske zidine posustaju tek u estom mesecu opsade. Jedna od kula se uruava, pravei
ogromnu rupu u zidu. Tumani se brzo organizuju, ali grad ionako ne prua nikakav otpor. U
Heratu zatiu ulice i zgrade prepune mrtvih i umiruih. Ono malo preivelih izvode napolje i
vezuju uadima. Taj zadatak traje danima, jer je tvrava bila prepuna ljudi, ena i dece. Temug
nareuje svojim slugama da prebroje zarobljenike i taj broj se penje na sto ezdeset tri hiljade,
to je polovina itelja Herata. Ostali su skonali od glai i ei tokom opsade. Zarobljenici su
prestravljeni i oajni, cvilei i preklinjui da ih ne pobiju. Taj zvuk je jeziv ak i za ratnike ui.
Kan alje grupe ratnika da pretrae svaku sobu, hodnik i podrum u gradu, u potrazi za ivim
duama. Smrad koji se za vreme opsade irio iz grada je zanemarljiv u poreenju sa smradom
raspadnutih leeva koje ratnici iznose u buljucima.
Sumrak je vreme kada Temug zadovoljno svodi raun i Dingis najavljuje izvrenje kazne
u zoru. Povlai se u svoj ator da jede i spava, ali mu akahaj dolazi u nonu posetu. Isprva mu
prija njeno drutvo. utke posmatra kako posluje oko gvozdene pei, kuvajui aj i podgrevajui
mu veeru od ovetine i zelja koju je pripremila tog jutra. Dingis ne primeuje njenu napetost
koju ona veto krije. Tek kada pred njega spusti tanjir sa hranom, kan je hvata za ruku i osea
njeno podrhtavanje.
ta se desilo?, zabrinuto je pita.
akahaj povija glavu. Zna da e najbolje reagovati na otvorenost, ali srce joj udara tako
brzo i jako da jedva die. Ona se sputa na kolena pored njega i uprkos njegovoj gladi zaokuplja
kanovu panju.
Dragi, imam jednu molbu za tebe, tiho kae ona.
Dingis uzima njene ruke u svoje.
Kai onda.
akahaj duboko uzdie.
U pitanju su ene i deca, poinje. Potedi ih. Oni e odneti vest da je grad pao. Oni...
Neu o tome da priam veeras, breca se Dingis, naglo joj putajui ruke.
Dragi, moleivo nastavlja akahaj. ujem ih kako cvile i plau.
Posluao ju je kada mu je ispovedila amanovu izdaju. Posluao ju je kada je trebalo da
odredi Ogedaja za svog naslednika. Njene oi ga preklinju.
Dingis rei iz dubine grla, najednom ljut na nju.
Ne razume, akahaj. Ona podie glavu i Dingis primeuje da su joj oi pune suza. ali
kan ostaje pri svome.
Veruj da ne uivam u tome, tiho joj kae. Ali samo tako u uterati strah u kosti bre od
svakog pohoda. Re e se proneti, akahaj, kao let ptice. Priae se da sam zaklao sve to die u
Heratu, da je moja osveta strana. Tako e me se plaiti svi koji pokuaju da mi se suprotstave.
Pobij samo mukarce..., pokuava ponovo akahaj.
Dingis uzdie.
Mukarci stalno ginu u ratovima. Od njih se to oekuje. Hou da znaju da mi se moraju
povinovati, jer u protivnom guraju ruku u vuju eljust. Tada e izgubiti sve i za njih nee biti
milosti. Opet je uzima za ruke svojim uljevitim akama.
Dobro je to plae nad njima, akahaj. To i oekujem od svoje ene i majke moje dece.
Ali sutra e biti krvi da ne bih to vie morao ponovo da radim. Ovi Arapi mi nisu slali ratni
namet jer nisu priznali moje pravo vladavine. A to ne sme da proe nekanjeno. Sada povijaju
glave, jer ako to ne uine, moj e ih gnev pretvoriti u prah i pepeo. Potoci suza teku niz njene
obraze i Dingis ih neno brie.

Voleo bih da ti udovoljim, akahaj, ali ako to uinim, sledee godine e se pobuniti neki
drugi grad, i jo na desetine za njim. Ako ve treba njima da vladam, moraju znati da u kazniti
svaku njihovu neposlunost. Moraju da se plae, draga. To je jedini nain.
akahaj mu vie ne odgovara i Dingis otkriva kako ga neobino uzbuuje njeno uplakano
lice. Tanjir sa hranom sputa na pod, odluivi da jede kasnije, a nju nosi u krevet. Telo joj naglo
drhti kada usnama obujmi njene, ali on nije siguran da li je to od strasti ili straha.
U zoru, Dingis ostavlja akahaj u atoru i odlazi da naredi pokolj. Taj zadatak je ve namenio
Ogedajevom i Tolujevom tumanu. Dvadeset hiljada ratnika je naotrilo svoje maeve samo za to,
znajui da e se do kraja posla umoriti.
Zarobljenici sede uureni u senci poruenog grada dok ih tumani opkoljavaju. Mnogi se
naglas mole i cvile, ali mongolski maevi su neumoljivi. Ratnici smrknutih lica kasape redom,
odsecajui ruke, noge, prste, glave, i guei svojim otricama jezive krike. Pokolj traje dugo.
Mnogi maevi su otupljeni seenjem kostiju oajnika koji bauljaju jedni preko drugih, kupajui
se u znoju i krvi. U podne klanje jo traje i vonj krvi se iri dolinom. Ratnici ostavljaju mrtve
gomilu ivih i mrtvih tek toliko da se okrepe vodom, pre nego to nastave dalje.
Popodnevno sunce i dalje pri kada dolina konano utihne. Tumani Dingisovih sinova se
teturaju od umora, kao da su se ceo dan borili sa najljuim neprijateljem. Zapovednici ih alju na
reku da sa sebe operu krv i naulje svoje oruje. Grad je pust. U njemu vie nema ni ive due.
ovek koji je pao sa zidina ceo dan plae, ali se njegove suze brzo sue na vrelini, sve dok
na kraju ne utihnu i suvi jecaji. Njegova polomljena noga je previjena, stavljena u udlagu i dat
mu je konj sa zalihama, po kanovom nareenju. Sreni Arapin odlazi jaui dok muve i strvine
opsedaju Herat. Dingis ga posmatra, znajui da e ispriati svima koji budu hteli da ga sluaju.
Dok stoji u senci Herata, kan razmilja o suzama svoje ene. Rekao joj je gde e odvesti
svoj narod. Plemena znaju da ih eka dugo putovanje kui, ali jedno carstvo mu odavno ne alje
obeani namet, zbog ega planira da povede svoju vojsku preko reka i planina upravo tamo. U
carstvu Si Sja je prvi put upoznao bledu princezu akahaj, koju je kasnije dobio za enu. Poput
svih vladara, i njen otac je mislio da kan nije dorastao arapskoj vojsci.
Dingis se smeka sebi u brk i izdaje zapovest za pokret. Predugo je bio tako daleko od
kineske zemlje, a carstvo Si Sja e biti krvav primer sprovoenja te ideje u delo.

39

Mongoli putuju na istok zajedno, ostavljajui za sobom krvav i aav trag, tamo gde su nekad
bili arapski gradovi. Tumani jau na elu duge kolone, razarajui obnovljene domove preivelih
Arapa i koljui sve to die u njima. Ionako su to samo ostaci nekadanjih velelepnih zdanja s
poetka pohoda na arapske zemlje.
Narodu koji putuje u zapregama, ta zemlja lii na jedno veliko zgarite. Crni dim koji se
die ka nebu biva sve manji dok odmiu ka svojoj rodnoj ravnici. Mongoli putuju kroz
opustoene predele koji prijaju Dingisovom oku. Ima vie koristi od unitenih arapskih gradova
nego od ljudi koji ive u njima. Ovo unitenje e ostaviti trajne posledice koje nee obnoviti ni
brojne generacije, niti e im pasti na pamet da se ponovo pobune protiv velikog kana. Samo
Samarkand i Merv ostaju netaknuti, jer njima vladaju drugi u njegovo ime. Uprkos tome, Temug
preklinje svoj garnizon da sauva Samarkand, naroito zbog njegove bogate biblioteke i raskone
palate. Dingis naputa arapske zemlje i njegov narod ubrzo saznaje da se vraaju u domovinu
da bi ponovo krenuli u rat protiv Kine. Prolo je dvanaest godina od pada Pekinga i Dingis udi
da ponovo sretne svoje pradedovske neprijatelje. Njegov narod je ojaao i vie ga nita nee
spreiti da i Kineze konano baci na kolena.
est meseci traje putovanje do velike pustinje na jugu. Mongolska rodna ravnica je severno
od nje, preko planina. Dingis ezne za njom, ali je mimoilazi. Mongoli putuju vie od tri hiljade
kilometara u hladnu zimu koja ih okrepljuje. Porodicama je dugog, vrelog leta preko glave.
Carstvo Si Sja je na istoku, ali Dingis se bakari u starom krajoliku, uivajui u movarnim
poljima pirina, skoro kao da je opet kod kue. Lov je izobilan jer ratnici ubijaju sve to mrda,
spaljujui sela i naseobe du granice sa Kinom.
Jedne tople veeri, dok sunce boji vedro nebo crvenim nijansama, akahaj opet poseuje
kanov ator. Dingis na njenom licu vidi vedrinu, oseajui novu vitalnost koja mu kola ilama.
Kan na sebi ima bluzu i pantalone. Na golim rukama, akahaj primeuje mreu starih oiljaka.
Dingis se osmehuje kad primeti tanjir s hranom koji mu donosi. utke ga uzima, udiui
prijatni miris peenog mesa. akahaj dugo ne progovara, samo ga posmatra kako jede prstima,
vidno oputen posle napornog dana. Uteni zvuci dopiru spolja dok na hiljade ratnika obeduje u
krugu svojih porodica, okrepljujui se za novi osvajaki dan.
Dingis zavrava obrok i zeva. Vraa joj prazan tanjir i akahaj mu se blago naklanja.
Umoran si, primeuje ona.
Kan se kikoe, tapui krevet pored sebe.
Ne previe, izazivaki uzvraa.
I posle etiri poroaja akahaj je zadrala vitku liniju i uzvienost pokreta. Dingis se za
trenutak sea Borte i njenog poprilino zaobljenog struka, a zatim prua ruke, pokuavajui da
odvee vor na pojasu akahaj. Meutim, ona mu neno sklanja ruke.
Dozvoli meni, tiho kae.
Glas joj neznatno drhti, ali kan ne razmilja o tome dok zavlai ruke pod njenu dolamu,
gledajui kako njeni mali prsti veto otkopavaju bluzu, otkrivajui porcelanski belu kou.
Dingis je grli oko bokova i dok uranja svoje ogrubele prste u njeno meso, akahaj tiho uzdie,
udovoljavajui mu. Njihov dah se mea i ona se sputa na kolena da mu izuje izme. Kan ne
primeuje kada iz jedne izvadi dugi bode, tumaei drhtaj njenog tela kao strast probuenu
njegovim dodirom. Dok posmatra kako joj se bradavice skupljaju na veernjoj hladnoi, Dingis
obuhvata jednu usnama, oseajui gorki jasmin na njenoj koi.

Kasar i Kaijun jau du ivice logora, ne gubei iz vida ogromno stado koje je izvor ivota celog
naroda. Braa su dobro raspoloena, uivajui u smiraju dana i bezbrino askajui pred odlazak
na poinak sa svojim porodicama.
Kaijun se smeje neemu to je Kasar rekao kada spazi Dingisa kako skae u sedlo svoje
omiljene kobile. Kasar se okree da vidi ta je to privuklo bratovljevu panju i obojica utke
posmatraju kako kan tera ivotinju u laki kas.
Isprva ne ine nita i Kasar zavrava priu o eni svog vieg zapovednika i njenom
bludnom predlogu. Kaijun se kikoe, a onda obojica zaueno shvataju da se kan uputio u
nepoznatom pravcu. I to sam.
ta mu je?, pita Kaijun.
Kasar slee ramenima. Hajde da otkrijemo, predlae. Ionako si loa publika, brate.
Dingis ima vie smisla za humor.
Kaijun i Kasar jau kroz prostrani logor kako bi presreli Dingisa pre nego to odmagli.
Ravnica je u sumrak okupana zlatom i provejana toplim veernjim povetarcem. Dva brata se
pribliavaju treem, dozivajui ga.
Dingis ne reaguje i Kaijun poinje da strepi. Galopom smanjuje rastojanje izmeu njih,
ali Dingis se ne osvre. Lice mu je sjajno od znoja i pogled uprt negde u daljinu. Kaijun
zabrinuto gleda u Kasara. Obojica sustiu kana, izjednaavajui tempo s njegovim.
Dingise?, dovikuje Kasar.
Ovaj i dalje ne reaguje i Kasar obuzdava bes, voljan da pusti svog brata da mu sam objasni
kada za to doe trenutak. Sva trojica neko vreme jau, udaljavajui se od logora i stada koje
neumorno pasu. amor ljudi i blejanje stoke postaje sve tie.
Kaijun primeuje kanovo obilato znojenje i neprirodno bledilo. Stomak mu se gri od
straha.
ta se desilo?, pita ga. Dingise? ta ne valja?
Ali kan ukoeno jae kao da ga nije ni uo. Kaijuna preplavljuje uas i crne misli mu se
roje u glavi. Moda bi trebalo da zaustavi kanovog konja i okona ovaj beg iz logora. Dingis
labavo dri uzde, jedva upravljajui ivotinjom. Kaijun odmahuje glavom na Kasarovu
zbunjenost.
Poslednja dnevna svetlost nestaje kada Dingis padne u stranu i sklizne iz sedla. Kasar i
Kaijun za trenutak ne veruju svojim oima, a onda mu priskau u pomo.
U polumraku ne vide tamnu mrlju u predelu njegovog stomaka koja se naglo iri. A onda
shvataju da je sedlo oroeno krvlju. Dingisu se pri padu otvara dolama, otkrivajui veliku,
zjapeu ranu.
Kaijun podie ranjenog brata u naruje, opipavajui mu ilu kucavicu na vratu. Zatim
smrknuto gleda u Kasara koji i dalje nemono sedi u svom sedlu.
Dingis sklapa oi, guei bolan krik koji ga budi iz obamrlosti. Disanje mu je
neujednaeno i Kaijun ga privija uz sebe.
Ko je ovo uinio, brate?, pita ga, jecajui. Ko ti je ovo uinio? Ne alje Kasara po
vidara, jer ovde nema pomoi. Braa su se nagledala i previe ovakvih povreda.
Kasar ukoeno silazi s konja i sputa se na zemlju pored Kaijuna, previe slab da bi
stajao. Uzima Dingisovu ruku u svoju i napipava ve hladnu krv. Topao vetar hui pustom
ravnicom, donosei prainu i miris pirinanih polja.
Dingis pomera glavu u vrstom Kaijunovom naruju, putajui da mu padne na njegovo
rame. Lice mu je belo kao da u njemu nema ni kapi krvi. Oi mu jedva primetno iskre kada
prepozna brau i Kaijun pojaava stisak, oajniki elei da mu zaustavi krvarenje. Dingis mu
se obraa jedva ujnim apatom.
Srean sam to si tu, pored mene, kae. Jesam li pao?
Ko ti je ovo uinio, brate?, ponavlja Kaijun, oiju punih suza.
Dingis kao da ga ne uje.
Sve ima svoju cenu, apue kan i ponovo sklapa oi.

Kaijun poinje neuteno da plae. Dingis s naporom otvara oi i kada progovori Kaijun
sputa uho na njegove usne ne bi li ga uo.
Uniti carstvo Si Sja, nareuje on. Za mene, brate. Pobij ih sve.
Sledeeg trenutka, grudi mu se prazne u velikom, itavom izdahu, a ute oi gube sjaj.
Kan je mrtav.
Kasar ustaje na noge, iako nije svestan svojih pokreta. Pogled mu je prikovan za njih
dvojicu, tako male i siune u prostranoj ravnici. Ljutito brie suze i duboko uzdie,
odagnavajui tugu koja preti da ga ugui. Ovo je dolo tako iznenada i na tako brutalan nain, da
ne moe da podnese. U glavi mu se vrti dok sputa pogled na svoje ruke, umrljane kanovom
krvlju.
Neizmerno sporo, Kasar vadi svoj ma. Metalni zvuk tera Kaijuna da digne pogled i
ugleda deako lice svog brata iskrivljeno od besa i bola.
ekaj, Kasare!, opominje ga Kaijun, ali njegov brat je gluv za sve to ima da mu kae.
Gipko skae u sedlo i okree konja koji pase travu. Sledeeg trena galopom nestaje u pravcu
logora, ostavljajui Kaijuna da se ljulja sa beivotnim telom u rukama.
akahaj sedi na krevetu i zuri u mrak, milujui rukom mesto na kojem je krv natopila pokriva.
Kree se kao omamljena, ne shvatajui da je i dalje iva. Suze joj teku niz obraze pri seanju na
Dingisov lik. Kada ga je uronila seivo u njegov stomak, zagrcnuo se i istrgao ga iz sebe. Zatim
ju je preneraeno pogledao. akahaj je videla kako baca no u ugao atora, tamo gde i dalje lei.
Zato?, prodahtao je.
Suze su joj potekle dok je otrala po no i zgrabila ga obema rukama.
Carstvo Si Sja je moj dom, uzvratila je, jecajui. Mogao je odmah da joj presudi. Nije joj
jasno zato to nije uinio. Umesto toga, ustao je sa kreveta, ne skidajui pogled s nje. Znao je da
umire. Videla je to u njegovim utim oima i naprasno ubledelom licu. Gledala ga je kako oblai
dolamu, skrivajui njom krvavu ranu. Ostavio ju je da lei na krevetu i samu s noem. Gorko je
zaplakala za ovekom kojeg nikad nije volela.
Kasar stie u logor, galopirajui izmeu atora, ne obazirui se na one koji mu se nau na putu.
Svi zateeni napolju uplaeno gledaju u njega, ne shvatajui ta se dogaa. Nekolicina je videla
kana kako naputa logor, ali znatno vie primeuje Kasarov povratak i njegovo ljutito lice.
General do kanovog atora stie brzo i ini mu se da je do maloas gledao svog brata kako
umire. Sve se promenilo. Kasar skae s konja pre nego to ovaj stane. Za trenutak se tetura, a
onda hita uz drvene stepenice i utrava u ator.
Zadihano stoji i gleda u mranu prostoriju. akahaj nepomino lei na niskom krevetu.
Pogled joj je ukoen i staklast. Kasar prilazi krevetu i staje iznad nje. Za trenutak zgroeno zuri u
njen prerezan grkljan i krvav no nedaleko od njene beivotne ruke. Ovaj spokojan prizor ga
skoro vrea.
Uz besni krik odguruje njeno telo, toliko silovito da ono mlitavo pada sa kreveta.
Izbezumljen, zariva ma u njene grudi i nastavlja da je kasapi dok joj ne smrska glavu.
Mahnito izlazi napolje, streljajui pogledom kanove straare koje je privukla njegova rika.
Oni odmeravaju njegovo okrvavljeno lice i divljaki pogled. Kasaru se za trenutak ini da e ga
napasti.
Gde je kan?, pita jedan od njih, diui svoj luk i ciljajui mu u poprsje.
Kasar ne mari za ovu pretnju i najednom ne moe da izusti vie ni re. Rukom neodreeno
pokazuje na mranu ravnicu, iza buktinja postavljenih du ruba logora.
Mrtav je, uspeva da promrmlja. Lei na travi, dok njegova kineska kurva lei iza mene.
Sada mi se sklonite s puta.
Odluno koraa izmeu straara koji se zbunjeno pomeraju, proputajui ga. Kasar ne vidi
kada jedan od njih utri u logor i ne uje njegov oaloeni vrisak, jer je ve na svom konju i

galopira kroz logor. Kasapljenjem tela akahaj nije iskalio sav svoj bes. Njen ator je nedaleko
odatle. Tu e nai njenu decu, reen da naplati njeno zlodelo.
Princezin ator je prazan. U njemu zatie samo kinesku slukinju. Grabi je za vrat, ne
doputajui joj da klekne od straha pred njim.
Gde su deca?, pita, steui joj grkljan. Gde su?
ena se gui i lice joj je tamnocrveno pre nego to je on grubo odgurne. Neko vreme je
puta da zgrena lei na zemlji, borei se za dah, a onda podie ma.
Sa Borte su, gospodaru. Molim te, nita ne znam.
Kasar je ve napolju. Njegov konj nervozno njiti kad nanjui sveu krv i bei u mrak.
Kasar poinje da tri koliko ga noge nose, drei ma nisko dok se provlai izmeu atora u
potrazi za onim pravim. Oi su mu pune suza pri pomisli na brata koji se hladi u ravnici.
Osvetie ga!
Oko Bortinog atora nema mnogo ljudi. Re se pronela kroz logor i narod naputa svoje
trpeze i postelje, okupljajui se napolju. Kasar ih ne primeuje, usredsreen na svoj zadatak. Iz
atora Borte dopiru glasovi i smeh. Bez oklevanja ulee unutra, izbacujui vrata iz arki.
Unutra, svi unezvereno gledaju u njegovo lice umrljano krvlju i suzama. Borte je tu.
Ogedaj takoe. Skae na noge i grabi balak svog maa pre nego to se Kasar uspravi. Ovaj ne
obraa panju na njega, usredsreujui se na etvoro dece koje je akahaj rodila, dve devojice i
dva deaka. Pod sjajem lampe njihove okice uplaeno odmeravaju njegovu besprizornu pojavu.
Kasar se obruava na njih, zamahujui maem. Borte vriti i Ogedaj se baca na svog strica
golim rukama, jer nema vremena da isue ma. Obojica padaju na pod, ali Kasar je pun besa i
teko ga je zaustaviti. Lako odguruje Ogedaja i skae na noge. Uprkos svom bezumlju, uje
metalni zvuk vaenja maa i pogled skree ka Ogedaju.
Sklanjaj se!, iti Kasar.
Ogedaj drhti i srce mu divlja u grudima, ali se ne pomera. Utom Borte staje izmeu njih
dvojice. Smrt visi u vazduhu i mada je prestravljena, ona se svojski trudi da joj glas zvui blago i
umirujue.
Jesi li to doao mene da ubije, Kasare?, pita ga. I to pred decom?
Kasar trepe kao da se upravo probudio iz transa.
Ne tebe, odgovara. Dingis je mrtav. Ovo su deca kurve koja ga je ubila.
Ne verujui svojim uima, Borte se sporo okree prema deci, kao da je u blizini zmija koja
bi mogla da je ujede. A zatim iri ruke da ih zatiti.
Onda e morati da ubije prvo mene, naposletku mu kae. Njih ne diraj.
Kasar okleva. Kljuajui gnev koji ga je i doveo u logor s namerom da osveti smrt svog
brata poinje da bledi. Ali on ga i dalje ne puta. Hvata Ogedajev pogled i na njegovom mladom
licu prepoznaje neizmernu tugu. Deak se uspravlja, bivajui vii od svog strica, i ruke naglo
prestaju da mu drhte.
Ako je moj otac mrtav, Kasare, poinje Ogedaj, onda sam ja mongolski kan.
Kasar pravi grimasu, umoran od besa koji ne prolazi.
Tek kada okupi plemena i primi njihovu zakletvu, Ogedaje. Sklanjaj se. Ne moe da
podnese ute oi Dingisovog naslednika koji nepomino stoji pred njim. Previe oevog ima u
sebi, primeuje Kasar, ak i glas mu je isti kada mu se ponovo obrati.
Nee ubiti moju brau i sestre, generale, nareuje mladi. Izai i operi krv s lica. Poi
u s tobom po telo svog oca. Ovde vie nema nikakva posla.
Kasar konano sputa glavu, preplavljen bolom i tugom. Ma mu ispada iz ruke i Ogedaj
brzo prilazi da ga pridri pre nego to i sam padne. Zatim ga okree prema vratima, gledajui
preko ramena u majku koja celim telom drhti od olakanja.

EPILOG

Sve je novo. Dingisova braa i sinovi ne odnose kana u brda strane zemlje da ga tamo raznesu
vrane i orlovi. Njegovo telo umotavaju u beljeno laneno platno i zapeauju uljem, dok pustoe i
spaljuju carstvo Si Sja po njegovoj poslednjoj elji. Prolazi godinu dana dok svaki grad, selo i
ivi stvor ne stigne osveta za kana.
Tek tada Mongoli kreu na sever u zaleenu ravnicu, nosei telo prvog kana na planinu
Kenti, gde je i ugledao svet. Njegov ivot se prepriava i opevava nebrojeno puta. Temug te rei
ovekoveuje na jareim pergamentima.
Ogedaj postaje kan. Ne okuplja plemena da mu se zakunu na vernost sve dok je njegov
otac u ulju i platnu. Ipak, njegova re se potuje kao re punopravnog vladara. Ma koliko njegov
brat agataj bio uvreen Ogedajevim usponom, ne usuuje se da to pokae. Mongolski narod
oplakuje Dingis-kana i nijedna dua se ne usuuje da opovrgne njegovo pravo da izabere sebi
naslednika. Sada kada ga vie nema, svi znaju koliko je uinio za njih. Ujedinio je plemena u
jedan narod i porazio njegovog iskonskog neprijatelja. Kada se sve sabere i oduzme, nita drugo
i nije vano.
U cik zore, dok hladan vetar duva sa istoka, Dingisovi sinovi i braa jau na elu
pogrebne kolone, ostavljajui narod za sobom. Temug je isplanirao svaki detalj, objedinivi
sveani obred vie naroda. Uspravljen u sedlu, on jae sa Kasarom i Kaijunom iza zaprege koju
vuku najbolji konji i kojom upravlja zapovednik mingana. Iza njega, na kolima lei jednostavan
koveg od brestovog drveta i gvoa, delujui siuno u poreenju sa ovekom kojeg nosi.
Prethodnih dana, svaki ovek, ena i dete prili su da poloe ruku na toplo drvo.
Poasnu strau ini samo sto ratnika, mladih i savreno postrojenih. etrdeset devojica
jae s njima, prinosei tunu pesmu nebeskom ocu, objavljujui odlazak velikog oveka i
pozivajui duhove da dou i sluaju. Dingis-kan nee biti sam na brdu.
Kada stignu na mesto pogreba, kanova braa i sinovi smrknuta pogleda posmatraju kako
koveg unose u uvalu, useenu u steni. Svi ute dok ene, putaju svoju krv, spremne da slue
kana i na onom svetu. Samo ratnici koji prisustvuju ritualu izlaze napolje, skrueni od tuge i
bola.
Temug glavom daje znak Ogedaju i mladi kanov naslednik die ruku, stojei dugo
zagledan u grobno mesto svog oca. Blago se ljulja i oi mu sijaju od airaga kojim nije uspeo da
otupi bol. Dingisov sin apue oprotajne rei, ali ga niko ne uje dok puta da mu ruka
slobodno padne.
Ratnici zabacuju uad visoko iznad uvaline u steni. Miice im se zateu sve dok ne zatutnje
drveni paravani koji su zapravo vrata od grobnice. Za trenutak izgleda kao da se planina rui jer
je oblak dima toliko gust, da se nita ne vidi.
Kada se vazduh razbistri, Dingisa vie nema i njegovoj brai je konano srce na mestu.
Rodio se u senci planine zvane Delijun Boldah i tu je sahranjen. Njegov duh e gledati
mongolski narod sa tih zelenih litica.
Kaijun uzdie od olakanja, jer napetost koja ga je sve vreme muila konano nestaje.
Okree svog konja, zajedno sa svojom braom, i jo jednom se osvre pre nego to odjae kroz
gusto drvee. uma e ponovo izrasti na mestu gde su je posekli i Dingis e se s vremenom
stopiti sa planinom. Kaijun smrknuto gleda iznad mladih ratnika koji jau s njim. Kana vie
niko nee uznemiravati.
Na nekoliko kilometara od logora, Kasar nareuje viem zapovedniku da zaustavi kolonu.
Svi koji su se prethodne noi okupili u kanovom atoru sada se izdvajaju: Temug, Kasar,

Cubodaj, ebe, Kaijun, elme, Ogedaj, Toluj i agataj. Oni su seme nove nacije koja e tek
procvetati.
Iz logora izlazi Ogedajev tuman da ih presretne. Mladi kan zatee uzde i njegovi
zapovednici u mimohodu povijaju glavu, odlazei da pobiju poasnu strau. Dingisu e trebati
dobri ratnici na njegovom putu. Generali se ne osvru kada strele zafijuu. Poasna straa umire
dostojanstveno i tiho.
Na rubu stanita, Ogedaj posmatra one koje e predvoditi u predstojeim godinama.
Ogrubeli od ratova i stradanja, uzvraaju mu poglede pune samopouzdanja. Znaju koliko vrede.
Mladom kanu o pojasu visi ma sa vujom glavom na balaku, isti onaj koji su nosili njegov otac
i deda. Pogled mu se zaustavlja na Cubodaju. Potreban mu je general od ije ruke je umro oi i
Ogedaj obeava sebi da e kad-tad izravnati raune s njim. Naravno, svoje misli zadrava za
sebe, stavljajui na lice bezizraajnu masku kao to ga je Dingis nauio.
Gotovo je, kae Ogedaj. Moj otac je sahranjen i spreman sam da prihvatim zakletvu
svog naroda.

ISTORIJSKA ZABELEKA

Bezbrino spavamo u postelji zato to grubi momci nou straare, branei nas od
zloinaca koji bi da nam naude.
- DORD ORVEL
Nazvati zemlje koje je Dingis-kan pokorio osvojenim, zahteva dodatno pojanjenje. Kada su
Rimljani osvojili paniju i Galiju, doneli su drumove, trgovinu, gradove, mostove, akvadukte sve civilizacijske ukrase koje su poznavali. Dingis nikada nije bio graditelj. Osvajanje
mongolske vojske znailo je ubiti cara, poraziti njegovu vojsku i unititi dragocene gradove.
Meutim, mongolska nacija nikad nije bila toliko masovna da bi za sobom ostavila veliku vojsku
i nastavila dalje. Mongolski ratnici su se pojavljivali na pijacama kineskih gradova, ili se
povlaili u daleka mesta kao to su Koreja ili Avganistan, ali uopteno, po zavretku vojevanja
bilo je vrlo malo aktivne vladavine. Jednostavnim reima, nain mongolskog osvajanja se svodio
na unitenje vojske i pljaku naroda. Ukoliko bi se pronela vest o novoj vojnoj pretnji, na
horizontu se mogao oekivati mongolski tuman. Mongoli su prihvatali ratni namet i kontrolisali
zemlju, ali se za Dingisova ivota nikada nisu odrekli nomadskog naina ivota.
Osamsto godina kasnije, bio je to teko razumljiv nain vladanja, ali strah koji je uterivala
Dingisova pokretna vojska, verovatno je bio efikasniji u kontrolisanju pokorenih regiona nego
neprekidno prisustvo Rimljana. U sedamnaestom veku, muslimanski istoriar Abul Gazi je
napisao:
Pod vlau Dingis-kana, sve zemlje izmeu Irana i Turske uivale su takav mir, da je
ovek mogao da putuje od jutra do mraka sa zlatnom krunom na glavi, a da ga niko ne opljaka
ili napadne.
Zapanjujua brzina kretanja i silina unitenja bili su presudni za uspeh Mongola. Uostalom,
u pohodu na kineskog cara, vojska Dingis-kana je napala vie od devedeset gradova u jednoj
godini. Dingis je lino uestvovao u ubojitih dvadeset osam, dok je u samo etiri sluaja bio
prinuen da se povue. Istorijski posmatrano, najvie koristi je imao od injenice da Kina nije ni
poela efikasno da primenjuje vatreno oruje u ratu. Samo est godina nakon pada Pekinga,
1221, kineska vojska je u napadu na gradove junog Sunga upotrebila eksplozivne gvozdene
naprave koje su oslobaale rapnele poput dananjih granata. Oni koji su nasledili Dingis-kana,
morali su da se suoe sa orujem novog doba.
Scena borbe protiv ruskih vitezova u prvom poglavlju dogodila se ba u to vreme, tokom
putovanja pedeset krstaa u Svetu zemlju. Da bih pribliio istorijske prilike u Rusiji, evo podatka
da je 1045. godine u Novgorodu sagraena ogromna katedrala Svete Sofije, zamenivi drvenu
crkvu sa trinaest kupola koja je podignuta vek ranije. Srednjovekovna Rusija i vei deo Evrope
bili su na pragu dugog perioda izgradnje katedrala i irenja hrianstva, koje e naredna etiri
veka ratovati sa islamom. Oklope i naoruanje vitezova sam opisao najpreciznije to sam mogao.
Mongoli su zaista stigli do Koreje, ije ime u prevodu znai visoka i lepa zemlja.
Mongolska vojska je unitila Karakitaj, ogranak kineskog carstva. Narod Karakitaja je nakon
toga napustio svoju domovinu i odmetnuo se u korejske planine, gde dinastija nije uspela da ih
iskoreni.
Likovi kao Kasar, ebe i Cubodaj, koje je kan uzeo za svoje generale, opravdali su
nadimak Dingisovi psi tragai. Bili su okrutni i doslovno neunitivi - naroito kada se Dingis
ustremio na islamsku srednju Aziju, pre pohoda na Kinu, iako je severna Kina ve bila pokorena.
Prema istorijskim podacima, ebe (to u prevodu znai strela) ostvario je svoju ulogu neto
ranije nego to sam naveo u knjizi, ali potreba za zapletom esto zanemaruje takve izmene.

Elem, on i Cubodaj su stekli slavu velikih vojskovoa - jednako sposobnih, svirepih i potpuno
odanih kanu.
Dingis nije vladao gradovima, smatrajui da od njih nema nikakve koristi. Njegov cilj je
skoro uvek bio lini: unitenje pojedinanih neprijatelja, bez obzira na to koliko vojski i gradova
bi mu se nalo na putu. Jedanput je bio spreman da potedi kineskog cara zbog Pekinga,
meutim, kada je car pobegao u Kajfeng, Dingis je iz odmazde spalio grad i poslao vojsku za
njim. Ma koliko obimnog razornog dejstva, to je i dalje bila borba izmeu Dingisa i jednog
cara.
Ostali dogaaji su nauili Dingisa da proiri vidike i drugaije pristupi ratovanju. Tano je
da je horezmijski ah ubio jednu od mongolskih delegacija - itaj: uhoda. Dingis je poslao
izmeu 100 i 450 ljudi (prema razliitim istorijskim izvorima), da bi ih zarobio otrarski
gradonaelnik, ahov roak. ak i tada Dingis ga je smatrao neozbiljnim, pa je poslao jo tri
svoja oveka da pregovaraju sa gradonaelnikom o oslobaanju prve grupe. I oni su ubijeni i taj
in je Dingisa doveo u islamske zemlje. U to vreme je nameravao da privede kraju osvajanje
Kine i nije eleo da otvara potpuno novi front protiv brojnijeg neprijatelja. Ipak, nije mogao da
pree preko otvorene pretnje njegovom autoritetu. Mongolska vojska je krenula u rat u kojem su
milioni poginuli. Dingis se sam popeo na vrh planine i molio nebeskog oca, govorei: Nisam
zaetnik ove nevolje, ali daj mi snage da se osvetim.
Razbesnevi Dingisa, gradonaelnik Otrara je doneo jednu od najgorih vojnih odluka u
istoriji ratovanja. Verovatno je smatrao da moe da prezre mongolskog kana. Kao ahov roak
imao je na raspolaganju ogromnu vojsku, zbog ega mongolsku pretnju nije shvatao ozbiljno.
Ruevine prvobitnog grada Otrar i dan-danas postoje, jer nikad nije ponovo podignut.
Inaluk je pogubljen izlivanjem istopljenog srebra u oi i ui. Iako sam izmenio redosled padanja
gradova, aha su Cubodaj i ebe presreli i naterali na povlaenje, kao to sam i opisao. ah im je
beao hiljadu i po kilometara, preavi dananji Uzbekistan i Iran, i stigavi do obale Kaspijskog
mora. Tu je sa svojim sinovima uzeo brod i otplovio na ostrvce, gde je i umro od upale plua.
Njegov sin Delaudin (ili Delal Udin) zauzeo je oevo mesto na elu arapske vojske. Sa
Dingis-kanom se sukobio samo na reci Ind, posle ega je pobegao sam, dok je njegova vojska
totalno unitena. Deak koji je kasnije postao Kublaj kan je zaista bio tamo i Dingis mu je
zaista ukazao na Delaudinovu hrabrost, dajui primer kako bi ovek trebalo da ivi i umre.
Arapski asasini su moda najpoznatiji po tome to je njihov naziv uvrten u sve jezike,
izveden iz rei haiin, ili po Marku Polu aiin, po tome to su pod dejstvom droga padali u
bezumni trans. A moda naprosto vodi poreklo od rei asasin koja na arapskom znai uvar,
budui da se iitski jezik neznatno razlikuje od sunitskog. Prikazivanje izgleda raja i pakla
drogiranim regrutima je tana. Moemo samo da zamislimo posledice takvih doivljaja na
njihove mlade umove, ba kao i njihovu reputaciju beskrajne odanosti starcu s planine. Na
vrhuncu slave, uticaj asasina je bio ogroman i pria o ostavljanju otrovanog kolaa na
Saladinovoj komodi usred noi je tana, aljui jasnu poruku da ih ostavi na miru. Iako su
Dingis i kanovi posle njega unitavali uporite asasina, njihova sekta se odrala jo dugo
godina.
Upotreba slonova protiv Mongola kod Otrara, Samarkanda i u ostalim bitkama, bili su
beznadena taktika protiv ratnika koji odlino barataju lukovima i strelama. Mongole uopte nije
uplaila njihova velianstvena pojava, jer su ih lako oborili strelama. Slonovi su svaki put beali
u stampedu, gazei pri tom arapsku vojsku. im je Dingis shvatio da je uhvaenim slonovima
mogue upravljati, pustio ih je na slobodu smatrajui ih nedovoljno pouzdanim.
Za potrebe zapleta pomerio sam minaret kojem se Dingis poklonio iz Buhare u
Samarkand. On i dan-danas postoji i visok je pedeset metara. Dingis se navodno obratio
bogatim trgovcima tog grada, poruivi im uz pomo prevodioca da su oigledno poinili velike
grehe, a dokaz za to je upravo njegovo prisustvo meu njima. Da li je sebe zaista smatrao
bojom kaznom ili se samo alio, nikada neemo saznati.

Napomena: Avram se u islamu smatra prvim muslimanom koji se potinio jednom bogu.
Kao i u sluaju Mojsija i Isusa Hrista, opis njegovog ivota se u Kuranu znaajno razlikuje od
onih u Bibliji.
Dingisov najstariji sin, oi, bio je jedini vojskovoa koji se okrenuo protiv njega. Poveo
je svoje ljude na sever i odbio da se vrati kui. Iako je to verno zabeleeno, piscu istorijskog
romana je dozvoljeno da malo proiri opis tog dogaaja. To to su njegovi ljudi u tom inu
ostavili svoje ene i decu deluje nepojmljivo za moderna shvatanja. Je li mogue da je oi bio
toliko harizmatian? Moda e delovati kao neobian primer, ali seam se kultnog voe Dejvida
Korea iji sledbenici su poginuli tokom opsade u Vakou, Teksas, 1993. godine. Pre toga, on je
spavao sa enama svojih oenjenih sledbenika. Ne samo to se njihovi suprunici nisu bunili,
nego su prihvatili njegovu zapovest da vie ne spavaju sa svojim enama. To je mo
harizmatinog voe. Za nas koji ne poznajemo takve vrste odanosti, ljudi poput Nelsona, Cezara
i Dingisa verovatno predstavljaju misteriju. Taan opis oijeve smrti nije zabeleen, ali se zna
da je pogubljen po nareenju kana. Vreme tog dogaaja je takoe neprecizno. Dingisu je veoma
odgovaralo da jedini ovek koji ga je izdao umre odmah nakon bega na sever. No, sasvim smo
sigurni da Dingis za taj posao nije unajmio asasine.
Tolujeva ena Sorhatani nosi jedno od onih imena koje ima vie varijanti izgovora.
Najtanije bi bilo Sorkaktani, ali sam ga pojednostavio - slovo k se u mongolskom ionako
izgovara kao h. Na slian nain je Mohamed postao Muhamed u dananjem obliku. Dakle,
Sorhatani u knjizi ima malu ulogu, ali je ona majka Mongea i Kublaja, ime je izvrila veliki
uticaj na budunost mongolske nacije. Kao hrianka, bila je jedna od onih koji su uticali na
Dingisove unuke, dozvolivi pri tom Jao uu, budistikom monahu, da postane Kublajev
uitelj. Tako je stvoren ovek koji e prihvatiti kinesku kulturu, neto to Dingis nikada ne bi
uinio.
Delaudin je nakon smrti svog oca skupio priblino 60.000 ljudi pod svojim barjakom.
Odseen od svoje domovine, morao je da bude neprikosnoveni voa. U dolini Pandir, u
Avganistanu, naterao je mongolsku vojsku na povlaenje preko reke. Potcenivi ga, Dingis je
poslao samo tri tumana da ugue arapsku pobunu. Prvi put u Dingisovom ivotu, njegova
vojska je odbijena. U samo jednoj godini sruen je mit o nepobedivosti koji je tako dugo i muno
gradio. Dingis je lino zauzeo bojite svim raspoloivim silama. Brzo je premestio svoje ljude,
ne doputajui im da se odmaraju, kako bi sustigao Delaudina na obali reke Ind, na severu
dananjeg Pakistana. Dingis je saterao prinevu vojsku u orsokak. Ovde sam zavrio priu o
Delaudinu, iako je on preplivao Ind, preao Iran i otiao u Gruziju, Jermeniju i Kurdistan,
okupljajui svoje sledbenike sve dok nije ubijen 1231. godine. Njegova vojska je pregazila
Jerusalim bez njega, posle ega je ovaj grad ostao pod muslimanskom vladavinom ak do 1917.
godine.
Pria o oveku koji je pao sa heratskih zidina vrlo je neobina. Naputene gradske zidine i
dan-danas postoje, odgovarajui mom opisu u knjizi. Dingis mu je zaista potedeo ivot, divei
se oveku koji je preiveo takav pad. Kao i uvek, Dingis ovek se umnogome razlikuje od
Dingis-kana. Kao ovek, on duboko ceni hrabrost, odajui priznanje Delaudinu koji je na
konju preskoio otru klisuru. Kao kan, Dingis nareuje pokolj svega to die u Heratu, znajui
da e tako poslati poruku onima koji misle da je Delaudinova pobuna iole poljuljala njegovu
vladavinu. Masovno ubistvo u Heratu bila je poslednja velika akcija u Avganistanu. Na slian
nain je prola i kineska provincija Si Sja, iako su Mongoli bili previe rasuti da bi odbranili tako
daleke delove svog carstva zbog obustave slanja ratnog nameta. Takva neposlunost je naterala
kana da konano ode iz arapskih zemalja i da nastavi s pokoravanjem kineskog carstva,
zapoetog deceniju ranije.
Godine 1227, samo dvanaest godina nakon osvajanja Pekinga, 1215. godine, Dingis-kan
je umro. Osam od tih dvanaest godina proveo je u ratovanju. Iako nije imao oiglednih
neprijatelja, njegovi generali su stalno bili u pokretu, stigavi ak do Kijeva u Rusiji, gde je
Cubodaj jedini uspeh postigao u zimskom napadu. Od svih Dingisovih generala, Cubodaj se s
pravom moe nazvati najtalentovanijim. U knjizi sam opisao samo deli njegovih mogunosti.

Dingis je umro nakon pada s konja u napadu na carstvo Si Sja po drugi put. Njegova
poslednja zapovest bila je da se ta zemlja potpuno uniti. Postoji legenda da je velikog kana
zaklala ena pred poslednji napad. Budui da je krenuo u napad na carstvo Si Sja, logino je da
je ta uloga data njihovoj princezi, odnosno, njegovoj drugoj eni. S obzirom na to da se datum
njegovog roenja moe samo nagaati, u trenutku smrti je imao izmeu 50 i 60 godina. Za tako
kratkog ivota, i shodno skromnim poecima, Dingis-kan je iza sebe ostavio neverovatan trag.
Njegovo zavetanje bilo je da njegovi sinovi ne podele narod oko toga ko e sledei vladati.
Tako su svi prihvatili Ogedaja kao novog kana. Da je oi bio iv, moda bi izbio graanski rat.
Vojska Dingis-kana organizovana je u deset nivoa sa strogim lancem komande.
arban: 10 ljudi - sa dva do tri atora u sklopu pune ratne opreme.
jagun: 100
mingan: 1.000
tuman: 10.000
Zapovednici mingana i tumana su dobijali in nojana, ali sam koristio termine mingan i
general zbog jednostavnosti. Iznad njih, ljudi kao ebe i Cubodaj bili su orloci ili sokolovi, to
odgovara inu feldmarala.
Zanimljivo je napomenuti da je Dingis, iako nije mnogo cenio zlato, ipak koristio taj
metal za tablice koje su predstavljale simbol ina u njegovoj vojsci i vlasti. Jagunski zapovednik
je nosio srebrnu, ali su zato nojani nosili zlatne, teke u proseku 50 grama, dok su orloci nosili
zlatne tablice od 100 grama.
S vremenom se razvijala vojna organizacija, uporedo sa ratnom mainerijom i sistemom
izviakih ruta koje su takoe zahtevale neku vrstu rangiranja. Najpoznatiji su jurici, koji biraju
mesta za podizanje logora, organizuju glasnike izmeu vojski udaljenih i po nekoliko hiljada
kilometara. Najvii izviaki in je odgovoran za osmatranje, obavetavanje i svakodnevno
voenje logora.
Konano, za one koji bi eleli da saznaju vie o Dingis-kanu i onima koji su ga sledili,
preporuujem predivnu knjigu Dona Mana Dingis-kan: ivot, smrt i uskrsnue, zatim
Mongolski ratni diktatori Dejvida Nikola, avolji konjanici: mongolski upad u Evropu Dejmsa
ejmbersa, Dingis-kan C. C. Vokera i, naravno, Tajna istorija Mongola (originalni pisac je
nepoznat, ali sam ja koristio prevod Artura Volija).