You are on page 1of 28
A. Uvodni zad: 1. UVODNI ZADACL 1.4, KRIVOLINIJSKI KOORDINATNI SISTEMI 1. U polarnom koordinatnom sistemu! 2 = pcos, y = psin y odrediti koordi- natne linije p = const i y = const Resenje. Sa slike je 1 = poosy.y = psiny, gde je OM = p (p > 0) polarni radijus (poteg) tatke MigzOM = ¥) Mey) e(-7

p= 2eosy. Iz p> D dobijamo cosy > 0 = y € [-n/2,/2) Prema tome, trazena jednatina je pa2eosy, v€l-x/2,n/2) 2° Neka jek: (2? + y3)? = 2(a" ~ y*). Ako tatka M(z,y) € h, onda i tacke Mi(z,—y) € & i Ma(—2,y) € kt, kriva je simetriena w odao- su na z-osu i y-osu (osna simetrij), kao i taka Ms(—z,~y) € k, tj, kriva je centralno sime- Arigna @ oduosu na koordinatai posetak. Grafik lerive & pripada uw ravni oblasti 2*— y® > 0,1 lel > I Kriva seve x-osu u tackama x = +2, x = 0. Polarne kaordinate uveo je Ojler (Leonhacd Buler (170 vu svom daly Introduetio in Analysin infinitorum (1748), 1785), veliki Svajearski matematitar Zbirka resenih zadataka iz matematike IIL Ako avedemo polame koordinate, dobijamo p = /Teos7. Posto mora biti ispunjen usloy cos 2p > 0, imamo -n/2 $ 2p S 7/2V 3n/2 < 2p S Bn /2, th. we [-m/4,7/A]U[BH/4, 50/4). NAPOMENA. Kao sto Krivu u Delartovom koordinatnom sistemu mozemo zadavati u obliku y = f(z) (ili F(2,y) = 0), isto tako u polarnom koordinatnom sistemu mozemo zadavati krivu jednatinom p = f(p) (ili F(p, ¢) = 0), kao Sto je bilo u slutaju p = 2cosy. 3. U cilindriénom koordinatnom sistemu, x = pcosy, y= psiny, 2 =z, odrediti const;) yp = const, ¢) z = const; 1° koordinatne povrdi: a) p 2° koordinatne linije: a) p = const, y= const; b) p = const, const, y = const, Uvedimo sledeée omake: OM" = p (p > 0), vp (-m

0) radijus vektor (ili poteg) tatke M, {20M = y (-k << will

0, imamo sin 6 > 0, pa dobijamo @ € (0,n/2), Kako jednatina sfere (1) ne sadrti promenljivu y, mozemo veti da je € [0,2r). Konatno nalazimo 2sin8, y € [0,2n), 8 € [0,7/2}, Sto odgovara geometrijskoj predstavi (videti sliku) 2° Kako je x = pcos pcosé, imamo 3 peospeosd= 1 = p= zadataka i2 matematike HI 1.2, POVRSI DRUGOG REDA G. Odvediti centar i polupreénik sfere Le att yP +2? 20+ dy 42 = 3; 2 at y? +2? — dy = 0 (skicirati ovu sferu) Rezultat, 1° (@—1)? + (y+ 1) + (2—2)? = 9, centar (1,=1,2), polupretnik 3; 2 2%4(y-2)?-+2" = 4, contar (02,0), polupreénik 2, Sfera je prikazana na slici 7. U odnosu na Dekartov koordinatni sistem dati geometrijsko tumavenje skupo- vima tataka: W ((a,yz)ie ty? +22 =1?, 22 0}U {yz}: +p Sr, 2 (ey) ee 2 RYU (eye): H+ 2M} 0}; Rezultat. 1° Zatvorena gornja polusfera, 2° Ako jer < R, loptin sloj, r= R sfera, r > R prazan skup. 8. Skicirati povrsi drugog reda: v (cipsoid). 2 1 (jednograni hiperbolotd) Ed = 1 (jednograni hiperboloid). ro (dvograni hiperbaloid). (avograni hiperboloid) e (p,q>0) (clipticki paraboloid). r (clipti¢ki paraboloid). 2 8° (ciptitki paraboloid). ce (p.¢> 0) (hiperboli¢ki paraboloid (sedlasta pov), 10° (clipticki konus). ue (lruzni konus sa vrhom w tatki (0,0, 1))- we (clipti¢ki konus sa vrhiom u tatki (0, 1,0) 1. Uvodni zadaci BY ee ne ene oe are EEE TEEN ye Bye iw 5+5 44° z=y? — (parabolitki cilindar) (clipticki cilindar). 1.3. TRANSFORMACIJA OBLASTI 9. Transformacijom = = pcos, y = psinyy preslikati oblasti u ravni: VP Dy = {(e,y) 27 + y? < 22}; 2 Da ={(2,y):2e Sa? +4? <4, 2>0,y 20}; 8 Da={(,u):22 0}. Regenje. 1" Oblast Dy: 2° +y? < 22 = (2-1)? ty? <1 Scafirana je na slci, Jednagina keuga 2°+y? = 2x w polarnimn Koordinatama je p= 2.cosy. Sada mozemo da zakdjuéimo da ie “2S ~Sn/2, VS prey. Prema tome, oblast D; se preslikava na oblast Gr = (0,9) 1-m/2 Sv S x/2, 05 p< 2eosp} u ravni Opy 2 Oblast Des 1-< (= 1)? ty, et +y? <4 220,20 | Srafirana je na slik Jednatine krugova 2? + y? = 22 ia?+y?=4u polarnim Koordinatama su p = cose i p = 2, pa je OS pSm/2, 2eosp< ps2. Prema tome, oblast Dz se preslikava na oblast Ga = (lo) 05 9S x/2, 2eosy

0, kvadriranjem jednagine kojom je definisana funkcija, dobijamo Py tet=1, 220, pa je grafik gornja polusfera jediniéne sfere sa centrom u koordinatnom posetku, LL v (eu) € DUS) 2 Stika 1 Sika 2 NAPOMENA. U opStem slutaju ako je data funk z= f(s), nen paleo skp PaflenseR? ene hn, = fem), Lo sto predstavlja povrs w R (videti Sliku 2) 1 2 Zbirka resenih zadataka iz matematike IT 2° Oblast definisanosti je D(f) = R*. Grafik funkeije je obrtni paraboloid 2 = 2" +y?, prikazan na pliciy 1 8° Oblast definisanosti je D(J) = R*. Grafik funkeije je deo konusne povrsi =? = x+y? 220, prikazan na fy y 3° Funkeija je definisana ako je sin(z” + y*) > 0, tj, kada je Dkr 0. Ovaj uslov je ispunjen ako je (e>O,y>0,2> QV (2<0,y<0,2>0)V(e0,20,y <0,2 <0) Dakle, funkeija je definisana w I, I, VIi VIM oktanta, NaPoMENA. Koordinatne ravui z= 0,y = 0,2 = 0 dele prostor R® na osam disjunktaih V4. 2, Funkeije vise promen! 2, Punkeije vise promenljivilh 0 delova koje nazivamo oktantima. Toktant je (2,y.2) ER": 2 > 0,y>0,2 > 0}; Ul oktant je {2)9,2) €RY:2 <0,y>0,2>0}; TIT oktant je (2,952) € RP sz <0,y <0,2 > 05; WV oktant je {2,y,2) € RS: > 0,y <0,2 > 0}; V oktant je {2,9,2) RY: > 0,y>0,2 <0}; Vi oktant je (2,y,2) €R°:2 <0,y>0,2 <0}; VIT oktant je {2,y,2) €R° 2 <0,y <0,2< 0); VI oktant je (x,y,2) €R°:2 > 0,y < 0,2 <0} 2 D(f) = {(ay,2) € R82? + y+ 2? <1), otvorena jediniéna kugla sa centrom w koordinatnom potetku, 9° D(f) = {le.ys2) ER: 2 2 jy 20,2 > O}, I oktant sa svojim rebsim tatkama, 4° DF) = {(2,452) €R [sl S Aslyl $1, lel $ 1), kocke ogranitena ravnima x = +1, £1, 2= 41, ukdjucujuei i rubne tazke kocke, Primetimo da su funkeije w primerima 1° —4° simetrigne w odnosu na svoje nezavisne promenlive 2, ispunen w slow fl an4) = #(@ 28) == fC). Nadi s(-3,4) i s(1, 3. Data je funkeija f(2,y) = ReSenje. Imamo =sev) (#0) A, Odrediti funkeije f 5 g iz uslova 1 gy.z)=e+ysfle-v, 9(2,0)=2% B® glzy) = VF+fVE-1), 9(z,1)=2 (2 0,9 20). Redenje. 1° Poste zamene y = 0 imamo g(z,0) = x+ f(x). Posto je g(2,0) = 2%, iz jednakosti x + f(2) = 2° nalazimo f(z) = x? ~ x, odakle je ey) = 2+ y+ (ev) = (ev) oy) = Bvt ea) 2 Revultat. f() Pot, g(eu)= vite 2.2, NEPREKIDNOST I DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA JPFyaH- 1. NaGi L = lim YE EW VP H4A-2 sa ay IP Resenje. Uvedimo funkeiju ean sey - Hee Zadatahje danadena Si, f(A), gj M(o, 9 privat pram Mel, ) ‘Abo stavimo p = d(M, Me) = V# ETA, tad je , : A Go 06> Mo Mo ge>0i vst, 1, drogatije reteno, konvergencija po metrici u prostorw R? ekuivalentna je konvergenciti pe koordinatama. Stoga je Hing, 1004) = tin, META? iy Cee weet) aly pe eer eee Or eee ema pac ea 3 im, ees a 0 (Jp ea4d) over peiaa 4 Navona, Vidimo da funkaija fv tat Mp ima tx. (CORGRT PREG pa moteno —§ da je dodefinitemo i dabijemo funkeiju i yy ad Mew) (law #00), rew~{ V4 ((z,v) = (0,1), koja je neprekidna u tazki (0,1) 2. Ispitati da li je funkeija Hew) { pap (@v) 400.0), 0” (zy) = (0,0), neprekidna u tatki (0, 0). Reienje, Na osuova definicije neprekidnosti funkeije, treba da proverimo da li je uy Jim f(2,) = (0,0) = 0. Ako proizvoljna tatka M(z,y) tezi }{ tatki (0,0) po polipravoj y = ke (videti sku), tada imamo im Keon (2, ke) |.2e-ke 2k Dakle, graniéna vrednost zavisi od pravea po kome se priblidavamo koordinatnom potetku, Stoga ta graniéna vreduost ne postoji, pa je funkcija f prekidna u tatki (0,0) NaPOMENA 1. Pod praveem priblijavanja tatke M(z,y) koordinatnom poéetku mozemo podrazumevati proizvoljam neprekidaw krivu sa jednacinom (uw polarnim koordinatama) = ply) (videti sliku) i osobinom fim = plo) = 0 (gde o mate biti konaéno ik eskonaino. Na primer, p = 2cosy, go = #/2 ili p = e~*, yo = +0). U slutaju da postojt lim f(z,y), to znati da ova graniéna vrednost ima itu vrednost ma koji se pravcem tatka M(r,y) priblizavala koordinatnom podetku (0,0). NapoMENA 2, Da je funkelja prekidna u tatki (0,0) moglo se uturditi ako uotimo nizove ime (2, 2) (n= 3,240.) Tada Mi, (0) 5 A + (00) Bada Gh seats) =s(2, 2) 1-41 (2 420) rows) =f. 4 £4 b(n +00), onda na osnovu Heineove definicije neprekidne funkeije zakljucujemo da je f prekidma u (0,0). 3, Iopitati da Ii je funkeija ey? fe o-{ BS (e940), O° (fev) = 0,9) neprekidna u tavki (0,0). Redenje. Ako uvedemo polame koordinate x = poosy, y = psiny, tada je . 2poosp pi sintly inp (20) = tg, f(ecos esi) = i = 2 lim, peosysin“fp = 0. lip, peosesin fe v Pott je 40,0) =, ellutujemo da je funkeja f neprekidea tc (0,0). Da je funkejeneprebino w tah (0,0), moglo se tse sledeéom procenom: Ineva) ~ 10,0)= | 32 u Prema tome, imamo Vere = 0 <8) 7 lew) (0.0) <6, L aa ide je 8(¢) = €/2. Dakle, f je noprekidna u (0,0), 4, Nati fe(#a,1) (0 $20 $ 1), ako je f(e,y) = 2 + (y~ 1) arcsin Vz]y JA 6 Zbirka resenih zadataka iz matematike IT Resenje. Kako je f(20,1) = #0, fae + fs 1) = 20 +4z, na osnovu definicije prvog I parca toda se f A Heat A2,3)~ flo!) _ yg, 20+ S2=20 ‘Bz a. Be : F(20,2) = im, 5. Nadi parcijalne izvode prvog reda sledeéih funkeija: 1 Vite eet Refenja. 1° Diferenciranjem u po 2, smatrajuéi da je y konstantno, dobijamo du _ gs $e = 405 ~ ory, Vo ussttyt—3r% 2 2 ayt=; 3 v § druge strane, diferenciranjem w po y, smatrajuéi da je x konstantno, nalazimo ay dy? — 32”, ” * met at 2, Beta een Primeimodo fark w= wa, y2) 9 rime 3 smeioa vanes na promesbive, | (= to matno olakSava nalazenje parcijalnih izvoda | \ G. Nadi za(1, 1) i zy(1,1) ako je z = In(x + Iny) Rezultat. 22(1,1) = 29(1,1) 7. Ispitati da li je funkeja eH) (24 y? > 0), few) { 0 (2 +y? =0) diferencijabilna u tavki (0,0). Refenje. Primetimo najpre da je 2? +y2 > 0 + (2,t) # (0,0) iz? +y? = 0.6 (s,y) = (0,0). Da bismo dokazali da je fonkcija f diferenijabila u tatki, dovolino je dokacati da se njen totalni priastaj 4f(0,0) = f(z, Ay) ~ f(0,0) mode prikazati obliku M 4 4(0,0) = fo(0,0)2 + fy, 089 + Aue), ade je p= VAaF + oo = Teratunajmo fe(0,0). Po defini ie tim, £6020) = 10.0) aE ‘Ae Fa(0,0) = ‘Uvodenjem smene 1/Ax = t, xa koju t+ stoo ako Az ~+ 0, imamo 1 in fy = lim MES Ge 7 TB Be fe(0,0) = , lip, te ‘Dhog simetrije fankcie f u odmosu na promenljive,inazi da je fy(0,0) = 0. Tada jednakost (1) postaje f(Az, Ay) = au(p)- Kako je fd2dy) =e NOPE oe, . nue dobijamo e/#* = pup) odnosno w(o) S obsirom da je auP ian, o(p) = rg, S—— ip. 00) = Bp sabljutujemo da je funk dierenjbit uta (0,0) 8. spitati da i je funkeja f(2,p) = YEFV dbferenciabitna v tat (0,0), Refenje. lzndunajmo parcalue ivode funkels fw toi (0,0). mame tim, £820 = 10.0) - a az aio Ae £2(0,0) = bog simetije funkeie f dbijamo f,(0,0) = 1. Ispitajmo da Is se totalni pirstaj ‘Af(0.0) mote prikazatsw oblizn (1) (videtsprethodat zadatak), ‘Tada je YET AG = Ast dy tpl) (p= VF FBP), paje wp) - Ee by Jia + oy Stavimo Ay = kAz (Ax > 0). Imamo da Ar 0+ 49 p> 0+ i onda je Yar vit -1 Ape) lim." “Jase (VIF Odavde zaldjuéujemo da ne postoji im, «(p), Sto anati da funkeja f nie diferencia 1u tatld (0,0). Iz ovog primera motemo zakljuditi da iz egzistencije prvib parcijalnih izvoda u tatkt ne proicilaci da je funkcija diferencijabilna u toj tatki, To nas navodi da postavimo pitanje: Koje dodatne uslove moraju da zadovolje prvi parcijalni iavodi, da bi funkeija bila diferencijabilna w tatki? 9. Dokazati sledeéu teoremu (dovoljni uslovi diferecnijabilnosti): Ako funkeija fle,y) ima u okolini tacke M(z,y) pareijalne izvode po svakoj promentjvej = ¢ yi 8 Zbirka rexenih zadataka iz matematike IIL ako su parcijalni izodi neprekidni u tachi M(z,y), tada je funkeija f diferencijabilna 1 tacki M(z,y) Dokaz, ‘Totalni prirastaj funkeije f(2,y) u tatki M(z,y) mozemo prikazati w obliku Af(zyy) = fle + Aziy + dy) ~ fle), 4 (1) As(e,u) = (fle+ Ae,y + Bu) ~ fey t Ay) + (Seu + Sy) ~ fay) Primenom LAGRANGEove teoreme 2a funkcije jedne promenljive, imamo Ar fele+8.Azy+dy) (0<4 <1), Ay: flay +6dy) (0< 62 <1). @) fet Asy+ dy) feu dy @) Slay+ Ay) ~ fev) Kako su po pretpostavei izvodi fa, fy neprekidne fankcije u tadki M(,y), tada je ddim, fole+0.Any+ Oy) = felou), fim, f(e.y+ H2du) = flew) Stoga je fele+ @.d2,y+ Ay) = foley) ter, folsut Ay) = fole.v) ter, de e1 + 0ien + kada Az 0 Ay +0. Ako ove jodnakosti zamentimo w (2) i (8) i (1) dobijemo @ fle) = felay)de +S (eu)du+eidet eds. az Weta sna p= VET EF. Pe BE! 1, HA, ne [Az] 1 in Liaae-+eadul < lal! +1 EA +00), fel MY) = 2V Tam Fe > +00 (n> +00), pa zakljuéujemo da je funkeija (x,y) + fe(2,y) prekidna u taéki (0,0) i neograni¢ena u proizvoljnoj okolini tatke (0, 0). Analogno vali i 2a f,(z,9) LA. Dolazati da funkija Fley) = pA — teat nul ada tach (2,9) te a (0,0) due svake prave koja prolazi kroz tatku (0,0), a da ipak ova funkeija nema granitnu vrednost u tatki (0,0). UpuTsTvo, Primetimo da je f(z,2") =1 +1 (2 +0). 12. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkeije E+H (x) 40,0), §(0,0)=0 are fey) = u tacki (0,0) Rezultat, Funkeija je neprekidna ali nije diferencijabilna u tatki (0,0) 10 Zbirka resenih zadataka iz matematike IIT 13. Dokazati da postoji funkcija koja ima parcijalne izvode u tatki ali je prekidna wu toj tadki UpuTsTvo. Videti zadatak 2, Tz ovog primera mozemo zakljuiti da egzstencija pacial- ui iavoda w tatki ne implica neprekidnost funkeijew isto tad 14, Data je funkcija rs 24 y Post, ((z, j= { (+r Roos sts (an 4 (0.0), 0 ((2,u) = (0,0) Dokazati da funkeija f ima sledeée osobine “1° Za 0 < a € 1/2 neprekidna je ali nie diferencjabiina w (0,0). 2° Za 1/2 < a < 3/2 diferencijabilna je u (0,0) ali ima neprekidne parcijalne izvode u (0,0). 8° Za 3/2 < a ima neprekidne parcijalne izvode u 0,0). Da li je tada diferenci- jabilna u (0,0)? 15. Odrediti jednatinu tangentne ravni i normale povrsi = 32? + 2y? — 11, u tatki (2,1,3); 2 z=ay, u tacki (3,—4,-12). Redenje. 1° Nela je jednatina povsfi data u eksplicitnom obliku, * = f(s). Tada Jednatina tangentme ravni | normale n tafki Mo(2o, do, 2), gd je 20 = f(z, ye), glase 5 40= fu(a0, 6) (e ~ 20) + f(ostoy~ 9), mY FeGoswe) ~ Fy@ovw0) ~ = a Za funkeiju f(y) = 2? +2y?— 11 je fe = 62, fy = Ay paje fe(2,1) = 12, H5(21) = 4. Jednaéina tangentne ravni glasi 2-3= 12-2) 44-1) > 12+ y— ‘normale 2-2 BR 2% Rerultat, 4r—3y +2 = 12, 16. Odrediti jednazine tangentne ravni i normale povrsi 1° Qe? 4 ny +9? +2 +1=0, u tatki (1,-2,~3); 2 at 4 22? = ay? u tavki (2,~2,-2) Redenje. 1° Ako je jednatina povrsi data u implicitnom obliku, F(2,y,2) = 0, tada Jednatine tangentne ravai i normale w tatki Mo(20, yo, 0) (F(Mo) = 0) glase Fe(Mo)(e ~ 20) + Fy(Mo)(y ae) + Fe(Mo)(2— 20) = 0, 2 Y= _ t= % (Mo) ~ Fy(Mo) FC b iV Za povrs f(2,9,2) pa je u tatki Mo(1, ~2,~3) tangentne ravni glasi 0. (21) 4(-2) (F241 (43) =0 > 2-2 a normale 2° Rerultat. £+3y—22=0, 4 17. Dokazati da tangentne ravni powsi VE-+ Y7+ VE = Va (a > 0) odsecaju na koordinatnim osama odsecke Gija je suma konstantna. Dokaz. Neka je Fl(e,y,2) = vE+ WP+ VE~ VG= 04 Macy 29) oie tha pow, Kako je Fe = 572, Fy 7p Sednating tangentne ravi u etki ‘Mo(zo, yo, zo) glasi 0 t. ve Posto tatka Mo(r0, wo, £0) Pripada povrsi, onda je V#+yJe+V% = Va, pa zamenom 1 posledaju jednaginu, dobijamo segmentni oblik jednatine tangentne ravni ty Hey te Var” Jom Jor Dutine odsetata na koordinatnimn osama su YO7S, 2, Vaz @ njihova sua je Vase + VOTE + Vie = Via (le + Vie + VB WV Vk Gime je dokaz zavrien 18. Dokazati da tangentna ravan u proizvoljnoj tatki u prvom kvadrantu povrii YE 4 Yor YF = Ya odseca na koordinatnim osama odsetke dij je zbir kvadratnih korena konstantan. 19. Dokazati da tangentne ravni povrsi a(zy + yz + z2) = xyz u tatkama preseka ove povrsi sa sferom 2? + y? +z? = R, odsecaju od koordinatnih osa odsecke ii je abir konstantan, 20, Nadi du i du(1,1) ako je ru + Stay 2 uaasin Ut e+ ay 2 1 7 p, 8 2,2 4 32y', imamo ae Gees tia, netones 1 Kako + du= Sars at By tato da je dup 21. Odrediti du i du(1,1,2) ako je Puerta Pays Punt ave (ve Savh)aes (2B sean Baz +2dy. get oa M4 loeyy, Sate, Bare ijamo Redenje. 1° Kako je 57 slety oy +H a = det y, dobij dug gy s Mare du= Bet oy Yt os = (2ety)det (e+ 2) dy + (22 + y) de. Na omovu toga je du(1,2) =3de +3dy-+5de ( 22. Data je funkeija u = 3x? — 3y? +2? — 2aya i tatka Mo(1,~1,2) Ouest y v tu(M) i naéi izvod funkeije u u tatki Mg u praveu vektora €= (2 -2,-1) ° Resenje, Polazeti od gradu = (6a t CO- 2ealf + (22 ~ Deu a a sje grad u(Mo) = grad u(l,—1,2) = 10; + 29 + * menom ferme RK a) Lz Flagg = 8d gde je & ate ~ FF, dotijamo ee) late ee 2a) ote 2f +68) 23, Odreditiinvod funkeife (e,y,2) 9 fl@nn2) = +E +S w tachi Mlz,v2) tt praveu vektora polofaja te tatke Reienje. Vektor polozaja tatke M(z,y,2) je T+ yj +2k. Kako je ay SE =f wrads, 2g(e.m2) Verern’ pri gem je (2, u,2) # (0,0,0) é ee a b 24, Nadi izvod funkeije w 3 utatki M(F. )) 4 praveu ‘unuteaanje normale povrsi F Resenje. Kako je gradu= ~227— Dakle, 4 2.8. PARCIJALNI IZVODI SLOZENE FUNKCUE Neka je z= f(y uay-+-sthn) €2e st sey = 445205 - + 2m Ua = Pal HAs Eap-eenimseeey Un = Pm (Ey 2y Fm) i ay2n.s+.2m nezavisne promenijve. Tada su parcijalni iavodi funkeije = po nevavisnim promenljivim 2,,22,-.-;m dati formulama oe Oe Ou , Os un, . 82; ~ Guy Oz, * Suz Ox Oz Oz Ou | Oz Dur @ Baz ~ Buy Oza * Buz Oey re worn ea Be Btn Otm — Buy Em uy Om an ‘ “ny = ako jez = f(u,v)iu= 4? Poyser 1. Nati 5+ Oy myyu=eF. Resenje. Ovo je specijalan slutaj formula (1), ff Os _ Os Ou , 9: By 36 ~ bu os as a ov Oy bv ou Kako je SY = 22, 52 = ve, e"¥, imamo a2 Oz _ oz oepeter Es oe ae a: ae $2 (aay) + FE ze 2, Nati $2, F ako je z= fv) Regenje. Imamo Oe _ af ou 37 i Be af Ou _ ee roOlet ou at Int, i SY gho jeu=f(cyz)iz=P+l, = tt Resenje. Primenom formula (1) imamo du _ Of dz , OF dy, OF az _ OF yg OF 1, AA @ 7 oz dt oz dt ~ Or mee +e costt 4. Proven da font f(2,y.2) = F(ZL, 2 +y?-+ 24) sadovloajednatina clam ay de je F(u,v) proizvolina diferencijabilna funkeija a) aty? +2) 3 —y(a +2) Redenje. Neka je f(z,y,2) = F(u,v), gde je w= ay/z, vent+y? +2". Tada je af _ OF Ou , OF ay _ AF @ bc ~ Ju De * By =~ du 8f _ OF Ou | OF ov _ OF 8) oy = bu Oy * Bu Oy 24 _ OF Ou , OF Ov OF “ ds ~ BuO: * Bo 2 ~ Oe ‘Ako (2), (3) i (4) zamenimo u izrazu tia levoj strani jednatine (1), posle sredivanja dobijamo da je taj izraz identi¢hi jednak null Ou; ou 2 «, 5. Nati FE i Fe ako je u = f(ciytayz0,24), pri tema je ty = gltst2), t= h(t, 22,29): Refenje. Imamo du _ Of , Of dus , Af Ore Ba Ox; * Brg Br * Bea Be _ OF , Af) ay (Oh , Oh des 4 + Bilan (der * ds et) _ at, af ?ea (oh , dh Og ~ oh * oe (Ber? Bs) 7. ots ce ant aa 2 6. Nati $ ako je 2 = de Renultat. 1. sin eu = flea) = (che 4 tey).9 = (gig te): sta jednakost uy’ _ caste (du)? _ , Ou Ou ap. e \Op) ax by Oinedile iv matematike IIL 8. [Ako jeu = Fla? +y?-+2), gde je 2 = peosipcos8, y= asin pcos 8, aaa au dokazati da je 32 = 0, 9. Ako je tr f(t) diferencijabilna fonkeija, proveriti da li funketje (2,9) ++ date pomoéu ini(/FFR), 8 save, 2=01(§): zadovoljavaju redom sledeée parcijalne diferencijalne jednazine: - ag Oz 8: 102 ,102_2 a _ "or tet ae tay r og 10. [fad retenje » = (zn) jodnatine $E = 2% + 2y koje zadoveljava uslov 2(2,2% | Reienje. Ako datu jednatinu integralimo po promenljive} y; a : Fay = [ee +2av+ v0), dotijamo ©) Head= tuts +dete, gde je y proizvolina diferencijabilna funkeija nezavisno promenljive x, Sada imamo 2(z, 2?) Feats ple), posto je 2(z,22) = 1, dobijamo 224-+ (2) = 1, ti ple) = 122% Zamenom (2) w (1), nalazizno Hayy) aay ty! 22 +1 11. Data je funkeija f(y) = ae (ay) £ (0,0) i £(0,0) = 0, gde je raty=t Detacati da ova funkeija nije diferencijabiln u tock (0,0) ida postoje parcialni ievoai 2 , 24 , ati da ne vazi formula an? By 7 2.4, PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI VISEG REDA 1. Nati pareijalne izvode drugog rede sledecih funkefja: r Stay? +asing; 8 ast ay? S Ge 30" tu" + siny) = 625 fi lae? +0? + siny) = 29 + cosy Zen + xe0sy) = 2y + cos wy y) = 2y + cosy; a 2ey + xcos y) = 2x — sin ig OW v) v. Primetimo da je zy = Zz 2a svako (2,1) € R® 1 sie 1(_2 Beebe, yeh Det, aye (22), ny = te = —siny, cos(z)—resin(rz), ty — x c0sy, 2" sin(z2) 2. Nadi: 1° d?2(1, 5) ako je 2 = asin(xy): 2° du(1,-1,0) ako je u= ayer, Redenje. 1° Kako je sen = Dycotley)~ ev? i(ey),see(1, 2) = Sey = 2x cos(zy) — x*ysin(z,y), af(t, z fy =—28sin(zy), (1, 3) =—1, sea( Eas" 4 2 (1s Zaedy tan (1 E det — ededy — dy’. ae 18 Zbirka x 2° Koristeéi se parcijalnim izvodima drugog reda tes = y'x(2-+as)e", wey = 2y (1+ 22)e™, es = 2y2(24+ zz)e", yy = Dee, tye = 20 ye™, § formulom Pu = useds” + uyydy? + used2? + 2ysydedy + 2uyedydz + 2usedzdz, nalazimo u(1,—1,0) = tee 1, —1,0) dz? + uy (1, —1,0) dy? + tee(1,—1,0) de" + Duss (1,1, 0) dedy + 2uye(1,—1,0) dyds + 2ues(1,—1,0) dds = 2dy! + de" — 4dedy ~ 4 dyds + 4dede 3. 1° Neka je z= 2(u,v) 'u = ze¥, v = 2e"Y, Dokazati jednakost Digs — Bla + Zyy = AwZuy L 2° Dokazati da funkeija z = z(u,v), gde je u = 2?/y,v = y°/2, zadovoljava Jednatinu Dates — y ayy = 3(UP2uy — V2Zy0) Regenje. 1° Podimo od jednakosti ze = 2.te + 2ete, ti od 0) sean! tae? Odavde je a 9 sew -¥ Be te = jy (ese te uous a enkeie meine ema 219, 9a nde 21 2 ton ho mca lf seen ene Dae, er Ou de * Gv a2)° * au de * av de. = (zuve™ + zuve™ "Je" + (zune + vee EY, Bee Be 4 Oe Bo)ayy (Bee Oe 4 O28 na 4. @) Ben = Feul™™ + Daw + Ze, sa pretpostavkor da je zy = a 2. Funkeije vise promenljivih 19 Na sigan natin dobijamo zyy ate? — zyze™", By = atly tty ta Re et — 20") re = (2yuze! — ruse" )ae + sare? — (2eyre? — zpeze™*) 267 + ere"? Prema tome, @) By = auto Daya? tayytte + sane! az Zamenom (1), (2) i (8) u inraz 2225 ~ 22, + 2yy dobijamo da je Bey = 220 + ty = 2(W eau + V2) 4. Naa je (u,v), w= flay), v = g(e,y), tako da su zadovoljeni uslovi Ou oe bu june ge Oe Oe Dokaat jn a ate a vo an * Bg = Be, Me _ (du)? , (0%) (0% , oy e 5+ ee - (RB) @)) aut * Oe, 7 n ‘ my 4 Fu 5. Odrediti funkeiju F(r) iz jednakosti F(r} + ee Farsieieu= fr) OS dva puta diferencijabilna fonkeija ir = 274 a +2. Da li mote da se odredi funkcija f tako da je F(r) = 0? Redenje. Podimo od parcijalnog izvoda pevog reda du _ of Se of ar Fo) Tavod drugog reda tes jednak je *) ee =E(EOE pred mins £0) 25, £0) LI — P02, £0) Vu TF aka iz matematil 20 Zbirka resenih 20 jive x,y, tmamo fo) =) 2, £0) ‘Kako je funkeija (z,y,2) +r simetritma u odnosu na prom oY f= SO py oo al oF > oF Zamenom nadenih parcijalnih iavoda drugog reda u F(r), dobijamo LO =O 8 424 2)40L0 LO) 2 pg LO) yal) Sednatinn P(p) = 0 00 sm freniann jdnaion J) +2 LD = oie Dec, (,ceR) opste resenje f(r) 6. Naéi najopatiju funkeiju u = u(r), gde je r = V2? +97, koja zadovoljava Seioasou uu 62? * By? 2 +a? T Oy Renta.) =u? +00r# Cue PER Uh & 7. Nati opste resenje x = =(z,y) parcjalne diferencijane jednatine 22 = 2, a zatimn izdvojiti ono reSenje koje zadovoljava uslove (2,0) = 1, 24(2,0) = Retenje. Inogracjom date jednatine poy dsbijamo 5 = 2y + ye). Js jeduom inte gracijom po y imamo ala,y) =o + wle) +9), ade s0 4, ¥ proizvoline diferencijabilne funkeije nezavisno promenljive x. Prema tome, dlobili smo optte resenje date parcjaln jednatine. Iadvofimo ono reienje koje zadovojava date uslove a Kako je S| |= 2y(250) = ole) ie uslova 29(2,0) Siéno tome, namo 2(2,0) = ¥(2) i potetnt uslov 2(2,0) = 1, Sto zmati da je Wa) = 1 Ne taj nagin dobil smo reSenje parcijalne jednatine dobijamo da je plz) = =. a(z,y) =o +2041, doje zadovoljava date uslove B. Naéi opite resenje 2 = 2(2,y) parcijalne diferencijalne jednatine & + 2(0,¥ ‘a zatim izdvojiti ono rekenje koje zadovoljava uslove 2(,0) Opite etenje je 2(2,y) = 5 xule + y) + v=) + Hy). Resenje koje zadovoljava date uslove je 2(2,0) = bzu(ety) +24 ¥" Reaulted 2. Punkeije vise promenlji 21 9. Dati primer funkije (x,y) + f(e,y) takve da je foy(t,1) = fye(t,p) 2a svako (c,y) € R?, ali da ima prekidan meSoviti izvod (2,4) > fey(z.¥): Retenge. Nek je f(s») = C2" +9°)(In(z? +9") ~ 1), (esa) # (0,0) (0,0) =0 ‘Tada je h Seva) = fuel (ev) # 0.0), f2y(0,0) = fo2(0,0) = Jasno je da je funkeija (x,y) + fey(2,y) prekidna u tatki (0, 0). Te ovog primera zakljutujemo da je neprekidnost mesovitih iavoda (2, y) + fey(e.9) i (2,y) ++ fe(ayy) w tacks (20, yo) dovolian uslov da vadijeinakost fay(z0, yo) = fye(Eo, vo), ali nije potreban. 2 Zbirka resenih zadataka iz matematike IIT 2.5, EKSTREMUMI FUNKCIJA VISE PROMENLJIVIH, 1. Odrediti lokalne ekstremume sledeéih funkeija: We za (ety) Sey? —60y; 2 2 =a? — ay +y?-22-2y. Redenje. 1° Odredimo prve parcijalne iavode, Imamo ar =Sety)— ay", zy = 3e +y)* — bry ~ 60. Stacionarne tazke odredujemo i sistema z2 = 0, 2 =0, ti (2) 3+yP-37=0, 2) 3te+y)*-6ry-60=0. Is jednatine (1) dobijamo 2+ y = 4y, tj 2=0 ili z= —2y. Za x= 0 i jedinatine (2) nalazimo y = +2V8. Dakle, imamo dve stacionarne tacke Mi,2(0, #5). Ze x = ~2y jodnatina (2) daje y = £2, tako da je x = 4, sto znadi da imamo jos dve stacionarne tazke, Msye(##4, 72) Da dismo ispitali prirodu stacionarnih tagaka, podimo od drugih parcijalnih izvoda: fen = (0 +), try = 62, Ay = OY. U tatki Mi(0,2V5) imamo C= sy (Mh) = 12V5. Az reel) =12V5>0, B= sey() = Kako je A > 0 i AC — B® = 720 > 0, u tatki M, funkcija ima lokalni minimum 805. Za tats M3(0,~2V8) A= tee(Ma) = —12V5, B= try( Mb Posto je A < 01 AC— B* = 720 > 0, u taki My imamo lokalni maksimum mex = 80V5, Za tatke Maya(-e4, 2) je A= 22, B = 424, C = $12. Kako jeAC ~ B* = ~600 <0, uovim tacamna nemama lokalne ekstrenume, sto znati da su Mag sedlaste tack. 2° U tatki (2,2) je emin = —4 2, Odrediti lokaine ekstremume siededih funkeija: WP 2a (@+2y + Bayle“; 2 (Sa + Ty — 25)e(-#*Fav+47); 8 r= 22 ~2y + In(2r— 2? - 4%) Reienje. 1° Stacioname tatke odredujemo iz sistema: p= (Loz ty — Saye =0, (een) y= (242 dy 6ru)e™ S obsirom da je e~!**#9) > 0, ovaj sistem se svodi na (Q) lsety-3ey=0, @) 242—4y-6ry