Dimitrije Nikolajevic - Stranac U Kuci

prelom:Layout 1 10/8/2009 3:19 PM Page 1
Dimitrije Nikolajevi}
STRANAC U KU]I
Urednik
\or|e Savi}
Recezenti
Zoran Petrovi}
Vladimir Jagli~i}
Likovna oprema
Ivan Tani}
Copyright © 2009 CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTI

® Sva prava zadràna.
Ova kwiga ne moè biti reprodukovana u celini
ili u delovima bez pismene saglasnosti autora,
osim u kratkim crtama prilikom prikazivawa
u ~asopisima, novinama, naradiju i televiziji.
Kragujevac
2009
JEDAN DRUKÎJI STRANAC
Nikolajevi} ve} u prvoj pesmi ove kwige rekreira,

~esto citiranu, konstataciju Le{eka Kolakovskog
(Proterali smo Boga, a onda se u o~aju pitali: Boè
gde si?) koja se zapravo osvr}e zave{tawu Ni~ea i svih
onih mislilaca koji su proricali ne samo smrt bogo-
va, ve} i smrt poezije i umetnosti uop{te.
Ali pesnik ba{tini iskustvo i Ni~ea i Kolakov-
skog, ali i vremena posle wih. On je svedok vremena
„prosperiteta“ kada se rodila ideja i verovalo u nad-
~oveka kao u herojsko poluboànstvo koje je samo ko-
va~ svoje budu}nosti i koje raskida svoje mitolo{ke i
religiozne korene. Nikolajevi} je svedok (i ne samo
svedok, ve} i stvaralac u punoj snazi) vremena kada je
ideju prosperiteta smenilo verovawe u ideju „progre-
sa“ (bez obzira dolazila ona sa levice ili desnice, bi-
la socijalna ili kapitalna) kao neprekidan niz
otkri}a, inovacija i usavr{avawa koji, ako ne indi-
vidui, ono svakako dru{tvu obezbe}uju budu}nost koja
nema kraja i koja je zamena za jedan vid socijalne besm-
rtnosti.
Kolakovski je samo me|u prvima primetio i opome-
nuo na naprsline u takvom sistemu vrednovawa i vero-
vawa. Pesnik tu situaciju defini{e stihovima:
Pevajte, zvezde, nek se ~uje daleka

Tu`balica s visina upravo stoga
[to je Bog iz raja izgnao ~oveka,
A o vaj sa zemqe proterao Boga. 5
Ali, Dimitrije Nikolajevi} ne ostaje na ovakvom

pogledu na svet. On je istovremeno svedok daqeg raz-
voja (ili razgra|ivawa) pojma napretka qudske zajed-
nice. U eri komunikacija, gde se vizije futuristi~kih
megalopolisa sada imenuju nazivima ruralne metafo-
ri~nosti i simbolike i svode, na ono (ma koliko bilo
globalno) ipak – selo, ku}a svakog od nas, ma koliko
bila umreèna sa ostalima, najednom se uve}ala i po-
stala va`nija. Ali tu ku}u zati~emo praznu. Suvi{e
smo, izgleda, iz we izbivali, suvi{e je i dugo osta-
vqali na milost i nemilost okolnostima i stihijama.
I ne samo da je na{a ku}a oronula, nego smo najeda-
red postali svesni i wene okoline koja je, tako|e, glo-
balno zaga|ena.Blistavu budu}nost je smenila slika
sveop{te zatrpanosti sopstvenim otpadom. Zanimqi-
vo, ma kolko taj novi ekolo{ki pogled na planetu iz-
gledao moderno, treba podsetiti da je svojevremeno
Svedenborg i sami pakao opisivao kao malo, zapu{te-
no i blatwavo seoce.
U zamenu za vizije napretka, progresa i prosperite-
ta, u zamenu za iluziju sopstvene mo}i koju smo nalazi-
li u tim pojmovima, dobili smo na kraju gluvu ku}u u
gluvom kraju u kojem se, bez obzira na svekoliku komu-
nikacijsku graju, ipak ne razumemo sasvim dobro.
I tu, prime}uje dobro pesnik, kao da se zatvara krug
na{e izgnani~ke avanture opisane u citiranim stiho-
vima. Ponovo se, kao u doba stvarawa vra}amo logosu;
jeziku samom.
Ako je jezik „ku}a bi}a“, da li je kwièvnik koji se
ose}a „strancem u ku}i“, zapravo stranac u jeziku? I u
kom jeziku? U onom koji je sam gradio? Tegobno uzdizao
pojam po pojam, kao ciglu po ciglu, gredu po gredu, crep
po crep, oblepqivao tu ku}u kao malterom: sliku po
sliku, pesmu po pesmu, savla|uju}i procep svoda nebe-
skog nad sobom i ponor zemaqski pod sobom. I kako se
postaje stranac u vlastitoj ku}i, u svom bi}u i jeziku?
Da li su ku}e okolnih bi}a ku}e kreatura? Da li su je-
zici kojima se danas tako pani~no dozivamo simbo-
6
li~ne sinkope i daleki eho globalne vavilonske meta-

fore o temeqnom nerazumevawu?
To su samo neka od pitawa koja ostaju iza ovih pesa-
ma. A kada se postave ovakva pitawa logi~an je pesni-
kov povratak bibliskim temama. Nikolajevi} se,
me|utim, ne vra}a sièima; on ne opisuje Izgon iz ra-
ja niti Praroditeqski greh, ve} ih razmatra u isku-
stvu pune zrelosti u svojoj „ku}i bi}a“ i u svom jeziku
koji ima specifi~no iskustvo naporedo sa onim ko-
lektivnim koje optere}uje modernog ~oveka, a koje ga je
u posledwim stole}ima, zahvaquju}i vlastitoj uobra-
ziqi, vaznosilo do neba i treskalo o ledinu kao kakvog
krpenog lutka.
Imamo utisak da je Dimitrije Nikolajevi} otvorio
prozore, provetrio svoju ku}u i svoj jezik. Pojedno-
stavio ga i li{io nepotrebnih stilisti~kih sredsta-
va, gotovo ga saobraàvaju}i onom biblijskom tonu. To
je sada otvoren, jasan i pomalo deklerativan govor (u o-
nim najboqim britanskim tradicijama) ~oveka nabi-
jenog ìvotnim iskustvom koje deluje kao zamena za onu
mladala~ku ìvotnu energiju.
I to je jedan novi okvir u kojem se i ovom kwigom
Nikolajevi} vra}a nekim svojim, ve} oprobanim, pe-
sni~kim temama i motivima, ali ovoga puta oporije,
cini~nije, sa mawe vere u rustikalnost vlastitih pe-
sni~kih slika.
Zoran Petrovi}
7
ZAPEVAJTE ZVEZDE TU@BALICU
Proterali smo Boga, a onda se u

o~aju pitamo: Boè, gde si?
Le{ek Kolakovski
Pevajte, zvezde, u svom nebeskom horu

Pesmu tu`balicu zbog svega onoga
[to se na zemqi doga|a qudskom stvoru,
Koji sad priziva proteranog Boga.
Otad vi{e nema ko da mu pomogne

Niti ~uje i melemnom re~i
Pridigne ga i wome snagu uzmogne
Kada mu i najdubqu ranu zale~i.
A mislio je da sve moè sam boqe

I da }e pre sti}i do onoga mesta
Gde }e smrt k’o jagwe – `rtvu da prikoqe,
Ali sa odlaskom Tvorca {to-{ta nesta!
Prva ga je iluzija napustila,

A za wom i oni snovi o svemo}i
I pamet se qudska odjednom skratila;
Nikada u goste sebi ne}e do}i.
Pevajte, zvezde, nek se ~uje daleka

Tu`balica s visina upravo stoga
[to je Bog iz raja izgonio ~oveka,
A ovaj sa zemqe proterao Boga.
9
ZBOG ÊGA SI ZAPLAKAO
Lepo od Onoga {to te je doveo na svet

I neka mu je hvala. Ali zar nije
Imao neki drugi, druk~ijih stvari splet,
Sa mawe gromota i lomota
Od kojih ni da se utekne niti skrije,
U kojem ni{ta nije skupqe od ìvota.
I ako nema drugi ne{to bar boqi,

Nije morao ni ovde da te dovede
Jer niti je po meri jo{ mawe po voqi,
Gde se zida i ru{i zlo~esto
I zalud smewuju porazi i pobede;
Ili je hteo ba{ tu da ti bude mesto.
I sada si tu i nikuda iz tog kruga

Ne moè se drugde, jo{ kad neko priupita
Jesi li sre}an isto je k’o da se ruga,
Al’ odgovor neka mu dâ Onaj
Koji te i doveo i ~ija za{tita
Ako i stigne do|e onda kad je ve} kraj.
A ovde je ~ovek ~oveku pritajen vuk;

Opstaju samo varalice i nitkovi,
Pa i oni jedni na druge zateù luk –
Lete strele odasvud i jao
Nedu`nima koje jo{ i senka lovi,
10 E, zbog toga si dolaze}i zaplakao.
U TU\EM GREHU
[ta si skrivio i ~iji si greh poneo,

Kad te nemilica stiè na svakom koraku?
A odakle god dolazio uvek bi doneo
Orahe i nar,
Zasadio drvo u vo}waku
I sve}e zapalio za mrtve i ìve,
Svakome ruke pruào na dar
Da ga tvoja vatra zagreje,
Pa zbog ~ega te i za kakvo delo krive?!
Niko ne zna, niti {ta kaè,
Sagne glavu ili u daqinu gleda belo
I nikako da ti se posre}i jednom
I sudba nasmeje
Da ti usjaji zatureni dom.
Kad nai|u tebe nepogode traè
Iako nikad nisi beào
Niti se od bilo ~ega i koga krio,
Niti posustao,
Ve} po~esto me|u vi~nima bio
Ako je trebalo zaginuti.
Ho}e li ikada sudbina
Da ti otpi{e greh nekog pretka
Koji je mo`da ba{ na tvoju glavu pao,
Iliti se podmetnula spletka
I sa ple}a taj teret zao
[izme skinuti 11
I hlebom i soqu uz pehar vina

Do~ekati
Jer si uprkos svemu opstao?
I ti sa ovog mesta, odavde
Woj oprosti
Za nanete nepravde,
Sve rane
I pakosti
I jo{ iz srca svog
Zubima izvadi tane
Da odozgo vidi Bog!
12
ODA MLADOSTI
Mladost je pro{la u lakoverici

(Sa vi{e ludosti nego pameti),
Da }emo dugo biti u prilici
Snovide jave koja jo{ ne preti
Svim onim {to decenije donose

I ru{e, pa smelo se ar~ili
U mnogo ~emu, a sad sede kose,
Vidimo: od budu}eg smo kam~ili,
Ali, zasigurno, da nam ponudi

Kakvo provi|ewe varku izbora,
Malo ko ne bi, uprkos pokudi,
U mladost, tom zlatu sa dna izvora,
Makar ponovo morao kroz u{i

Iglene do godina kada zbiqa
Svoj izno{eni ve{ na nama su{i
I jednog po jednog se ratosiqa.
13
KU]A NA[A
Krov nam proki{wava, kapqe sa plafona;

Podme}emo {erpe, lavore i lonce,
A ki{a lije i pada bez pardona.
Krpimo i davno izan|ale ki{obrane,
Al’ nikako da poveèmo sve konce
I molimo Boga da prestane i svane
Napokon jutro vedro pre neg’ do|e zima

Da pose~emo {umu, spremimo drva
I prepokrijemo krov onim {to se ima –
Od pleha i svakakvih drugih starudija.
Jer kakve smo sudbe nama }e do}i prva;
Sa psovkom do~eka}e je [umadija.
Ku}a nam oronula, zidovi napukli.

Krpimo je balegom, blatom i kre~om,
A na wivi useve gromovi stukli –
Ne pamtimo beri}et i toplu poga~u.
U dvori{tu se igraju nehaj i lom
Umesto dece. I |avoli uska~u.
Sre}om, nije nas prvi put ta nesre}a

Nespremne zatekla, bivalo je i gore.
Prezimi}emo kako znamo, a s prole}a
Sastavi}emo sve pokidane konce
I dadne li nam Bog podi}i {atore,
14 Izbaciti {erpe, lavore i lonce
I od svoje gladi, è|i al’ i snova

U~initi nemogu}e uprkos svemu,
Da nam u dvori{tu zasja ku}a nova
Okrenuta na sve ~etiri strane.
O tome }e budu}i pesnik poemu
Napisati krvqu, onom iz na{e rane.
15
NAROD NEKI ÛDAN
Od pamtiveka smo se
od drugih i sebe branili,
kad svim {to imamo,
jo{ vi{e onim
{to nemamo ni sada.
Ono {to smo i imali

~uvali smo
da ne budemo bez i~ega
kad sve izgubimo.
I uvek nas ima

i kada nas nema –
ni sami ne znamo
odakle i kako.
Ne ~udi {to se
druge tome ~ude,
ve} {to u to ~udo
da nas nije
niko ne bi verovao.
A ponajmawe – mi!
16
KAO SUDBINA
Opet me~ka
pred na{om ku}om igra. Ni{ta novo.
Za~udi nas jedino
kad je nema, skoro da se upla{imo
da joj se nije {togod desilo.
A da smo ne{to pri parama,
otkupili bi je i dràli u dvori{tu
umesto doma}ih ìvotiwa
koje smo isprodavali budza{to
da zakrpimo rupe
kroz koje vetar duva. Ali nam besparica
napunila xepove pa ni za {tiglica
ne moèmo da imamo,
a kamo li me~ku.
Jo{ kad do|e vreme
kakvo je ovo dana{we
kad retko pred ~ijom ku}om
po jedna me~ka ne igra,
pred na{om ska~u bar dve-tri. A ~im se
malo razvedri,
razi|u se i odu.
Samo na{a okleva,
i eto je opet. Ali,
{ta da se radi
kad nam je me~ka sudbina,
a od we se
ne moè pobe}i
ni uz drvo, 17
ni skokom u vodu.
A ZIMA DOLAZI
Sve se raspada. Odlazi u ni{ta

K’o da nije postojalo i bilo.
Nema ni~ega, ~ak su i zgari{ta
Raspr{ena sa onim {to se snilo.
[ta ~initi i odakle po~eti,
A zima dolazi, ki{e ve} liju.
Kako }emo je smrzli do~ekati,
Zar gole snegovi da nas pokriju?
Kako god bude ìveti se mora,
Ali od ~ega? Tek samo ~udo
Kad bi se desilo i pukla zora
Izbava, nestalo bi vreme hudo.
Sve se raspada. I zdawa se ru{e
Podignuta da svetle sa nebesa.
Opet u nadnicu, dok se izbru{e
Draguqi od muke umesto lesa.
18
SAMO DA IZA\EMO
IZ OVE ZIME
Ve} ispra}amo sve oseke i plime

I to nevreme {to nam kosti glo|e,
Samo da iza|emo iz ove zime
I prole}e nam s ticom u grlu do|e.
Si{li sa krsta i |avoqe loma~e.
Vidamo rane al’ krpimo jedra,
Prizivamo nadu i nebeske tka~e
Da istkaju blagdane za gola nedra.
Bili smo jo{ i prikovani za stene;
Xigericu nam raskidali orlovi.
Od nas beàli kad nas neko pomene,
Sve izdràli, hrabrili nas snovi.
Za tu|e nas krivde optuìli
I kaznili puni srxbe i gneva,
A kod Boga se u grehu zaduìli
Ali sunce ipak u nama izreva.
Jer istina ne moè da se skrije,
A ona je na na{oj strani sada;
Wu nikada ni po{ast ne ubije,
Dok la` zlo po~ini al’ dugo ne vlada.
Ve} ispra}amo sve oseke i plime
I to nevreme {to nam kosti glo|e,
Samo da iza|emo iz ove zime
I prole}e nam s ticom u grlu do|e.. 19
PUT KROZ @IVOT
Svako putovawe je neizvesno, ono ima

Lice i nali~je, krila ali i àoke,
A i tro{arina se napla}uje odreda svima
Posle ~ega tek nastaju strke èstoke –
Sve da se duè ostane, s puta ne strovali

I ambisi obi|u, tu jednostavno svakog trena
An|eli i vrazi {to su Boga izdali,
Imaju pune ruke posla, radi i tre}a smena.
A u stvari, sve na kraju bude onako

Kako su su|aje odredile i zacrtale –
Na krstu skrivenom u sebi koji nosi svako,
Sve drugo su igre vaseqenske podvale!
To je ìvot – arena u kojoj ro|eni

Rastu i bore se snom i verom mu~enika
Protiv vetrewa~a od iskona vo|eni
Da nikad ne ugledaju i ~uju Pobednika.
20
PANDORINA KUTIJA
Samo {to je kopqe ba~eno u trwe,

kad eto – ponovo pu~e! To se
u Srbiji dogodio narod!
Ali wegova ne potraja dugo; vi{e je
za druge negoli za sebe pokrenuo to~ak.
Pandorina kutija opet je otvorena
da bi iz we nagrnulo
sve ono u ~emu nikada
nismo oskudevali. Jo{ i ono
{to smo preko plota
iz svoga dvori{ta gledali u tu|a,
~udili se i krstili dok i nas ne zasko~i
kao bauk iz grma.
Sve se preko no}i
tako lepo skockalo
da ne moè biti gore! A podvi`nici
koji se na prste mogu nabrojati,
i sada lutaju traè}i Arijadnin konac.
Pa ipak, i pored crnih rupa
na sve strane,
na|e se i poneka
svetla ta~ka. Tek da se
ne ugasi i posledwa nada.
Vaqda i drugde tako biva posle rata
i prevrata. Ne treba se ~uditi,
ve} naprotiv,
hrabro i}i napred
bar za onoliko 21
koliko padamo na dno.
I ne}e mo}i da nas mimoi|e

ne bi li produìla daqe ostavqaju}i nam
Scile i Haribde da se wima bavimo
umesto besposlicom
i zalu|em. To joj
ne smemo dozvoliti taman svi
u Srbiji stali
pod jedan hrast!
22
DOSTA JE BILO
Kroz [umadiju idem, sviram u frulu,

Na devetom nebu podigao sam kulu.
Niko ne ~uje kuda me nose opanci
Kao da su mi krilati kowi vranci.
Na glavi {ajka~a, kadikad {ubara,
O ramenu tanxara tri kolena stara.
Provla~im se sve kroz istoriju svoju,
Tu je i torbak za slaninu, sir i proju.
I, ustreba li za glavu sa ramena
Kad se u Srbiji svrte suluda vremena.
Zarad toga je i kula na nebesima –
Kad me ovde nema da me gore ima.
Zvezde mi jataci, ptice izvidnice,
Dojave kad treba si}i kriomice.
U svakom {qivaru dobro zakopana
êka me bar po jedna puna xebana.
Kad prevr{i, si|em i ustanak pukne,
Pa vojujem sve dok uqez ne ustukne,
Potom pu{ku o klin a u ruke frulu –
Zasviram kolo koje uzdrma i kulu.
Zaigra i peva vascela Srbija
Dok joj iz pro{losti ma{e istorija. 23
OPUSTO[ENA DU[A SVETA
Opusto{ena du{a sveta oslonac

Uzalud traì il’ bi se dala u beg,
Ali prvo mora Arijadnin konac
Da na|e, pa wim vo|ena u nedoseg
I daq! Ne moè haos da istrpi
U koji je sateruje kao na golet,
Nemilost ~iji je noèvi tupi
Iznutra razdiru i zatrpava smet.
Opusto{ena du{a sveta iz koje
Izle}u slepi mi{evi, nedu`na
Potom biva gowena. Te{ko je bez we
I zemqi i nebu, pa sja|ena, ku`na
Beì od onoga {to ~ini zaum
[irom ovog zloupotrebqenog gaja
I me|u zvezdama kr~i sebi drum,
Dok se ovde smewuju hule i graja.
Opusto{ena du{a sveta prognana,
U arkadijskim visinama zauvek
Dosegnu}e raj. Tada }e obmana
Krivih ogledala ispostaviti ~ek,
Onaj {to se glavom pla}a bez odgode
I milo{te koja je sa wom nestala,
Da se nikad ne vrati, a ve} dohode
24 Jaha~i Apokalipse. Tutwi obala.
Opusto{ena du{a sveta - najboqe

[to se ikad moglo imati od sveg,
Pro{la je uprkos kroz minsko poqe,
A od mnogih ne}e ostati ni beleg
Tek oni koji sve prìve da}e se
U bekstvo od slobode, one {to smer
Izgubila je. I dok se jo{ tlo trese,
Od wih }e se kriti i |avo i zver.
Opusto{ena du{a sveta za vreme
Neko drugo dotle }e da se obnavqa
I potom si}i kad uzri boqe seme,
U novi milet procvao, pun zdravqa.
25
U SLU@BI VI[WE SILE
Smrti ni{ta ne moè da se dogodi

Na bilo kom kraju sveta,
Jedino je ona oduvek na slobodi
Koju ni{ta ne ugroàva;
Ona je ona strana peta
[to ravnoteù sa ìvotom odràva
I zarad toga je revna i napeta.
Posao joj teàk i od we crwi,
Niko da ga odradi ne moè boqe
Jer pazi da se ne okrwi
Ni najmawe slovo Zakonika
Vi{we sile i wene voqe
Kojim se usmerava put smrtnika
I kad je kroz ono {iroko poqe.
ûvarica harmonije i sklada,
Naloge dobijene izvr{ava samo
Pa svako od wene ruke strada
Kad mu doteà breme
I bude odveden tamo
Gde ne postoji nikakvo vreme
I to je sve {to o woj znamo.
Ostalo je tek naslu}ivawe tajne
Do koje se ne dopire,
Jer skrivena me|’ zvezde sjajne
Na uvir poti~e reku dok pliva,
26 A onda iz kamena da izvire
I drvo ìvota zaliva,
îme se po~etak i kraj mire.
O PREJAKOJ REÎ
Prejake re~i biraju takve qude

Koji na wih imaju pravo kao i one da ubiju
Onog koga izvedu iz zablude
O ìvotu i smrti {to se pred wim svuku
Do svojih su{tina i prevaru otkriju.
Ali zbog toga se ne sudi wima, ve} presude
Izabraniku da na sebe digne ruku,
Zato {to je prekora~io prag prejake re~i
I stigao do ponajve}e spoznaje
Koja jo{ nikome nije data,
Pa umesto u zapitanosti da kle~i
Dok Kerber na wega laje,
On kri{om otvara zabravqena vrata.
To je sudba onoga ko se uzdigne
Do prejake re~i koja je i pitawe i odgovor,
Jer pomaè da se kamen podigne –
Onaj {to svojom teìnom pokriva
Na dno svega ve~ni izvor
Iz koga se ~a{a samo Bogu doliva.
27
POHVALA REÎ
Jo{ kako ima {ta da se kaè

Jer nije sve do kraja re~eno,
Tek kad to bude mnoge }e laè
Da se namotaju na vreteno
Koje se vrti od pamtiveka.

A samo re~i mogu istinu
Izneti na svetlo, koja ~eka
Svoje vreme – krila i visinu.
I tek tada }e progovoriti

Sve {to se u nemosti skrivalo,
Jezikom svih tajnu otvoriti
Kako nikada nije bivalo.
A za to zaslugu ima}e re~

Sveimenita kad se prona|e
I iz wenog su{ta potekne mle~,
Tad i Bog }e na zemqu da sa|e.
28
DOBRO JE DA IMATE
Dobro je da vi imate, ja ne moram.
Meni je mnogo i to malo,

Skoro da mi ne treba ni{ta.
Sem toga, kuda bih ja sa svim tim,

Dok bi vama i moje malo dobro do{lo
Makar da zakrpi rupicu
Ako je uop{te negde ima.
I, {ta }e uistinu meni ono

[to nikada nisam imao
Kad mogu bez toga kao i do sada.
A vama treba i {to vam ne treba,

Neka se na|e, da zlo ne ~uje.
29
POPUT NO]NE MORE
Nenadno me ko zna ko preko telefona pozvao

I, taman sko~iv da podignem slu{alicu,
Prekinuo je vezu. Mesec je kroz prozor sjao
I poneka se zvezda videla u nebeskoj zabiti.
I dok gledam na osvetqenu i praznu ulicu,
Pitam se: ko bi to u ovo doba mogao biti?
Ne}e san na o~i. I razmi{qam sve vreme –

[ta je taj sa druge strane ìce uop{te hteo,
Za{to se predomislio i odustao? Kao breme
Ta misao me, znatièqnog, polako pritiska.
Mo`da je kakvu vest imao da javi, al’ nije smeo
Da se ne bih prepao k’o od ne~ijeg vriska.
Ili je, pak, gr{ka {to se po~esto desi,

Ne znam, tek budan sve do jutra ostadoh.
A ~eka me naporan dan. Svi}e i ja k’o u presi
Jedva di{em. Ve} se ~uju i prve ptice.
Opet zvoni i prekida. A ko je bio saznadoh
Izlaze}i i ugledav susetkino skameweno lice.
30
TOM STAZOM
Svako ra~una da stigne godine

Koje }e naslagati kao drva
Jedne preko drugih. A svuda mine
Na tom putu. I nikom misao prva
To ne bude. Budu}nosti se nadaju

I ptice u letu i mi{ u rupi.
I oni {to na kolena padaju
Kao i onaj koji }e tek da stupi
Na stazu nesigurnu koja vodi

Kroz {ume i preko mora. Ko zna gde
I kad stiè zapu}ena slobodi?
Svakome se ùri da stigne {to pre,
Al’ mnogi zastanu. Ne odu daqe

Od de~je igre i prve qubavi;
U zaletu ih zaustave raqe
I kao sneg pokriju zaboravi;
Put svaki je neizvesnost velika,

I onaj najkra}i. A koga mine
I zamke ne zadese, od ~elika
K’o da je bio, al’ i on zamine
31
Pod stare dane. Taj se izborio

Sa isku{ewima, ali i to xabe
Ako li ni{ta nije ostavio,
Samo brojao zvezde i tarabe,
Dok su neki podizali mostove

I nove postavqali putokaze,
Nek’ im je hvala! Imali su snove
Za dva ìvota – dve gazili staze.
32
DALEKO ZAPU]EN
Svet se daleko zaputio

i otkrivaju}i se u onome {to moè,
svoj put produàva. Sve tako
dok ne stigne tamo
odakle je po{ao uzbrdo
da zvezdu s neba otkine kao dugme
s Tvor~evog kaputa. Ali,
kako odmi~e tako mu se kajasi
istrù iz ruku
i mnogo {ta {to je stvorio
polako ga nadilazi i ne da mu
s puta da skrene
i zaustavi se. I to ga
sve brè vodi ka onom mestu
odakle je krenuo, gde ni~ega nema
i gde kad stigne
ni wega ne}e biti.
Mo`da }e mu neko vreme budu}e
podignuti spomenik
za opomenu i nauk onima
koji budu
posle wega do{li,
ako do|u. Svet na{
nije imao tu sre}u.
33
[TO NAS NAD@IVI TO

NAS I SVEDOÎ
@ive}i suprotstavqamo se smrti

Tako {to gradimo stvari koje }e
Ostati posle nas, ne}e ih strti
Vreme kao prah i pokriti sme}e.
Sve {to nas nadìvi to i svedo~i

Da smo postojali i dali svetu
Deo sebe da ga ni{ta ne ko~i
Na putu k’ onom velikom susretu
Sa svim onim {to moè da u~ini

I stane nogom za vrat svom |avolu
Koji ga vu~e ka onoj nigdini
Gde se od sebe strada u krivolovu.
@ive}i suprotstavqamo se smrti

Tako {to grade}i nadilazimo
Wu samu, nismo u trudu {krti,
Ma ùqeve morali da trpimo.
34
TVORAC SE U NAMA PREVARIO
Od sebe ne moèmo ute}i

pa skriveni iza nekog nevidi{a
sebe da posmatramo. I slu{amo
{ta govorimo;
zasigurno bi imali
druk~ije mi{qewe o svome Ja
i habitusu svom. Mo`da gore
ili boqe nego {to zasluùjemo.
Ali, veliko je pitawe
da li bi i koliko
mogli da se promenimo. Ta mogu}nost
na àlost nikome nije data,
a i da jeste svet bi morao biti
kudikamo izvesniji. Samim tim
i ìvot za koji
osim nas niko drugi
nije odgvoran.
Ako je sve prepu{teno
na{oj savesti onda se
pored tolikog savr{enstva
na woj Tvorac
u nama prevario. Stoga je
i svet nesavr{en i nikada ne}e
biti druk~iji. Ali, kako je
tako ne{to bitno
moglo da mu promakne?
35
A sve vreme iz nevidi{a

gleda nas i slu{a, pa ipak ne}e
gre{ku da isparavi koja nas
skupo ko{ta.
A za{to – nikada
ne}emo saznati. Jer nam nije
ostavio mogu}nost da se iskupimo
za svoj greh koji nosimo;
neko mawe,
neko vi{e.
36
PRE@IVETI @IVOT
Sa otpadom {to-{ta promakne, ode

U nepovrat i to je ona {teta
Koju usput èdne popiju vode
Za du{u pro{log i budu}eg sveta.
Tako se u stvari najmawe baca;

Sve koje~emu moè da posluì
I za prezimu se napuni kaca
I potraje dok zima ne ojuì.
Preìveti ìvot je ponajteè

Ba{ zato {to ga ~ine male stvari
I za wih se sudba naj~e{}e veè,
Jer na wima ne mora da {krtari.
Pa opet u rastur ode {to ne treba;

Te{ko je svako zrno sa~uvati,
A vetar kada priliku uvreba
I za semenku praznu slamu mlati.
A smrt postrance sve to }utke gleda

Za koju se niko ni lecka ne brine
Da joj doturi s vodom tek liz meda,
Ne bi l’ osetila zemne miline.
37
Ne znaju da bi mrtve probudila

Kad bi mogla, pa sa wima tr~e}i
@ivotu se u zagrqaj bacila,
Ma preko smrti svoje morala pre}i!
Kusala bi mrve sa otpacima

I na najmawu meru svela {tete
I rasture, samo da je s qudima
I bude im ~uvar od strane pete.
Ali ne biva bajkovita pesmo,

Vi{we sile nikome ne pra{taju
Praroditeqski greh ako li jesmo,
A jesmo oni {to ga ispa{taju.
38
JEDINI ODGOVOR
îtavog ìvota jedna me briga mu~i –

Da sve {to se ovde rodi mora i da mre,
Pa pitam Tvorca {to druk~ije ne odlu~i
Ili barem da je dao da se duè gre
Bar za jo{ jedan vek i sa mawe ù~i?
A On ni da ~uje, sa smrtnima ne zbori

Ili svet vi{e nije Wegova briga,
Zato ga nikada ne videsmo, nit u Gori
Iz vatre da se javi, dok Velika Kwiga
Kaè da }e do}i kad presu{e izvori.
Tada }e da nam presudi i pou~en nama

Druk~iji po svemu stvoriti boqi svet
Koga ne}e pratiti sudbonosna drama,
A op{ti znak za ìvot bi}e najlep{i cvet
Iz Wegovog vrta od koga beì tama.
I to je odgovor do kojeg sam do{ao,

A da mi nije izustio ni jednu re~
I vi{e nemam {ta da pitam radoznao,
Jer pre vremena iskapli smo sav mle~
Zbog ~ega se Wegov tron na zemqi raspao.
39
BUDNO UHO TI[INE
Samo budno uho ti{ine ~uje

Kako senka smrti zemqom hodi
I zvezde nebne {to kao p~ele zuje,
I o ~emu ribe zbore u vodi.
ûje ono i {ta kamen }uti
I drvo dok preko sebe raste,
[ta se iza brda vaqa i muti
I za{to u letu umiru laste.
Ali svoju ti{inu i kad je~i
Ne ~uje, ni odjeke {to se traè,
I ostavqena zauvek bez re~i
Nikom ni{ta ne moè da kaè.
A imala bi {ta, da se krste
âk i vrazi – sve zakopane tajne
U koje su upleli svoje prste
Zlo i Dobro, i uzdanice vajne.
Samo slu{a i {to se ne ~uje –
Leptirov let i otvarawe cveta
I kako vreme u mestu putuje,
Sve od pro{log do budu}eg sveta.
40
SVE SAM DAO
Sve sam, sve dao i vi{e ni{ta nemam.

Vetar mi vrata od ku}e otvara,
A vreme svojim promenama vara.
Bio sam zato~enik vere i nade,
Ali neretko i uzaludna `rtva
Pro{losti koja nikad nije mrtva.
Bio sam zato~enik vere i nade.
Bilo pa pa pro{lo, al’ nije tako,
Jer iz pro{losti se budu}nost ra|a
I mnogo toga ponovo doga|a.
Bilo pa pa pro{lo, al’ nije tako.
[to-{ta se k’o po svoje uvek vrati
I boqitak ~ini se obe}ava,
Al’ u tome budan |avo spava.
[to-{ta se k’o po svoje uvek vrati.
Bio sam sa Slobodom na barikadi
I ginuo obasjan svim ranama
Da se o na{u smrt odbija drama.
Bio sam sa Slobodom na barikadi.
Praznih ruku gledam svet {to se mewa,
A ìvot je i daqe pun kamewa.
Sve sam, sve dao i vi{e ni{ta nemam. 41
PADA MRAK
Pada mrak. Unesite u ku}u

moje godine razbacane po dvori{tu
makar mese~ina bila bela kao dan.
Nije dobro da se po wima sleè rosa,
a kamoli slana,
ionako pate od kostoboqe. Jo{ gore je
da po wima mokre psi,
mile puèvi
i nagrizaju ih bube.
Setite se da su do ju~e vaqale
i meni i vama i da smo se
i ja i vi oslawali na wih
kad je bilo najteè. Sve do posledwe
sklonite ih pod krov
i tu neka su uz vas
makar jo{ samo ovu no}.
i ni{ta ih ne pitajte –
ni {ta su videle ni ~ule,
{ta zapamtile
i zaboravile.
Samo ih pustite da se odmore
I ugreju od va{e topline,
a sutra ih
iznesite na sunce
ispred kapije
da ne prave lom u dvori{tu
42 i ne smetaju.
Do ve~eri
odne}e ih vetar
tamo gde nikada pre nisu bile
ne bi li odatle,
sa te razdaqine
drugim o~ima videle svet
i ono {to se golim okom
ne moè sagledati.
Te su godine skupile uz sebe
~itav jedan ìvot
i skrile ga
kao pra{inu pod tepih
i o wemu na vole da govore
ni crno ni belo
jer on je wima napuwen
kao vu~ja koà slamom,
a drugi nisu mogle izabrati.
43
TRE]E OKO
Veliko slepilo u ~oveku

Jo{ uvek mu ne dâ da progleda
Na tre}e oko;
Obale ne vidi i gazi uz reku
[to ga odvla~i u mrtvo duboko,
Dok ìvi sudbu svoju
Kao tu|u i daleku,
Za koju gine èstoko
I sawa blagodat neku.
Tek kad iz vode pro~i{}en iza|e

Sam i bez i~ega u stepi,
Suo~en sa sobom se na|e
I od ~udestvene svetlosti oslepi,
Ne tre}e oko progleda}e
I u naokolo sve
Do u beskraj vide}e,
Ali ni{ta kao pre.
Nov postoj
Otkri}e
I sebe u milosti velikoj.
44
NIKAD SE NE ZNA
Nikad se ne zna
[ta sve moè ali ne mora biti,
Jer staza kojom se ide nije obavezna
Kad te pokrene da te i odvede
Kuda si naumio, ili za{titi
Od posrnu}a, prevara i povrede.
Ne moè se znati
Da l’ }e te ptice, ale il’ zmije sna}i,
Ho}e{ li i{ta dobiti i koliko toga dati,
Na koje ti uvo {apu}e an|eo ili |avo
Sa kojim }e{ osvanuti i s kojim le}i,
Niti da li ~ini{ krivo, da l’ mo`da pravo.
Nikad se ne zna
Koga }e{ idu}i daqe sve sresti
I koliko }e prokleta kamata biti zatezna
Ako uop{te stigne{ da razduì{ dugove
I ho}e li te dobre do~ekati vesti,
One nitima vezane za tajne i snove.
Jedino je sigurno
Da se sa tog putovawa ne moè pobe}i,
Jer Onaj koji te je dozvao i u gu`vu gurn’o
Sa tri oka motri na sve strane,
A ni reka se, pratiqa, ne dâ pre}i;
E, to su sveg ìvota ponajve}e mane! 45
Nikad se ne zna
Dokle }e kru`ni put da ti potraje
Iako ti noga vi{e nego oprezna
Minu pod kamenom da ne nagazi –
I ne ~udi se, svako kroz te zamr{aje
S mawe ili vi{e sre}e prolazi.
46
NEBU BLI@E
Sad kad pogleda{ sa ovog brda

Naslaganih godina, nebu bliè,
Moè{ re}i – staza je bila tvrda
Al’ ne i jedina kojom se stiè.
Bilo ih je posvuda, tu{ta i tma,

Ali sa one na koju si stao
Na drugu se nije moglo nikada;
Ne zna se ko je koga odabrao –
Ti wu il’ ona tebe, nije va`no,

Tek postala je tvoja sudbina
Koja te vodila kroz vreme la`no
I istinsko, do tog brda godina.
Sa wega moè{ na zvezde lajati,

Psovati ìvot, bilo {ta i koga
I drvqem i kamewem se bacati
Na sudbu {to te dovele do toga.
Niko te ~uti ne}e, ali pazi

Da ne dozove{ preru{enog vraga
Koji ~eka, al’ na drugoj stazi
Tik uz tvoju, na kojoj ti sva snaga
47
Zauvek ostala, a nikog nema

Za pripomo} i zato boqe }uti
Tu gde si ispod nebeskog trema
I gledaj kako list jeseni ùti.
Mnogi bi {to su pre tebe minuli

S tobom se mewali da im je dato,
Pa pomiri se sa svim i ne huli
Jer svaki je tren bogomdano zlato.
48
OVA GODINA
Ubi}e te ova godina. Ako ne leto,

A ono }e zima – beli zub
Iz ~ijeg korena laje besno pseto –
Od sveta ostao ti samo rub.
Sve se tom skliskom ivicom klati{

O~ekuju}i svakoga ~asa
Da se niz strmen u nepostoj sunovrati{
I skine{ veo sa lica uàsa.
Najgore je {to zna{ da ti na trgu veka

Niko pomo}i ne}e i sam
Vide}e u tebi {ta i wega ~eka –
Druga slika ali isti ram.
Ubi}e te ova godina. Ako ne leto,

A ono }e zima – beli zub
Iz ~ijeg korena laje besno pseto –
Od sveta ostao ti samo rub.
49
NISI VI[E ONAJ
Ti nisi vi{e onaj

Koga sam poznavao,
Verovao mu i kao na svoj zavi~aj
Na wega se oslawao
Ali te ne krivim
Niti bilo {ta zameram,
Jer i sam sâm mnogo toga morao da proìvim
I na kraju ostao sam.
U me|uvremenu sva{ta se zbilo;
Obojica jedva izvukosmo ìve glave.
Druk~ije se volelo i snilo
Na putu do one zvezde plave.
I sada posle svega,
Postao si tu| i nepoznat,
Kao s druge strane brega
Bez godina koje se okliznule u nepovrat,
A ostavile pusto{
U borama tragova nesna na licu
I toliko toga jo{,
O~aj i nevericu
Da se svet promenio do te mere
Kad skoro na sebe ne nalikuje
I niko ruke ne pere
[to je takav, niti zaziv ~uje
Proteranih qubavi
I vapaj nade u ve} otrcano boqe,
50 A vazduh ptice davi
I ìvot li~i na polomqeno koqe.

Ni ja samoga sebe
Ve} odavno ne prepoznajem,
Pa kako }u tek tebe
Koji si ostao
Bez svega u {ta si se kleo
I od toga postradao;
Sve, sve je vetar odneo.
Nije ostalo ni{ta
Do da otu|eni, dok du{a jo{ bridi,
Obilazimo zgari{ta
Koje niko ne vidi,
Ni tebe koji nisi vi{e onaj
Ni mene koji sam bio,
Kao da je i nas belaj
Zauvek od sveta skrio.
51
TAJ AMBIS
Ima jedan ambis koji nema dno

Ba{ kao {to je i visina bez krova,
U wega smrt mrtve baca zajedno
Sa svim {to oìvi svoje vreme
I ode bez odazova,
A za wim rodi novo seme.
I nikako ponor da se napuni taj
Dovoqno dubok za sve od postanka
I one budu}e – ne vidi mu kraj
âk ni vol{ebnik koji ga stvori
Da linija tanka
Od ruba deli svet dok se ori.
Tu jamu ne bi moglo ni nebo svo
Padom zatrpati, a ona mo`da krije
Odgovore na smrt i izgnanstvo
U zev, tamo gde se sve raspada
Iza zatvorene Kapije,
Niti se i{ta bilo ~emu nada..
52
MOJ KRAGUJ-GRAD
Ovo vi{e nije onaj stari grad

U kome mi se prvi put desilo
Mnogo {ta kad bejah koje~emu rad,
Tek sve se preko no}i promenilo,
A ni ja ve} poodavno nisam mlad.
Nekad sve blizu, a sada predaleko
I da sam zalutao sve mi se ~ini
U neki drugi kraj, gre{kom se zatek’o;
Prosto ne verujem zbiqi – istini
Da sam i takvu promenu do~ek’o.
A qudi gde su koji su me znali
Il’ su zaminuli u uspomenu,
Pa ose}am k’o da su me pokrali –
Napustiv me prikovanog za stenu,
Nisu me za sobom ~ak ni pozvali.
Mnoge su me stvari nadi{le olako
I nisu mi ni od kakve pomo}i,
âk me samo zbuwuju, a drugi svako
Wima se sluì i jo{te moè pro}i
Kroz iglene u{i, a ja nikako.
Zgasnuo je negdawi svetle}i àr
I palanka je velegrad postala;
Eto {ta sve u~ini vreme – zidar,
Dok ono ru{no sudbina dotkala
S puta da me ukloni jer smetam star. 53
DOK SE POBR\EM LOMIM
Gde }u sa svim svojim qubavima,

Kako da ih za{titim i sklonim
Da ne ostanu rasute pod tu|im krovovima,
Dok se pobr|em
Iz dana u dan sve tvr|im,
Na vetru lomim?
Mogu ~edne da se okliznu i posrnu,

Oìqke ponesu i pre mene ostare
Ili presretnu onu strelu {to juri srnu,
Mogu mlade da se
Du` ove strme trase,
U svet prevare.
One mi sve {to imam, ve} godinama

Svoj ìvot u wihov ulaèm
I okupqam ih da nijedna ne ostane sama
I sam na tu|em,
Pa umesto wih se najgr|em
Zbitiju izlaèm.
54
PONI[TEN OD ONIH SA
KOJIMA SI GOREO
Do|e tako dan u na{emu kraju

Obi~an, k’o svaki drugi, isti,
Kad po~nu svi da te zaboravqaju,
Zgube te iz vida, nema te na listi
Ni jednoj vi{e, niti na spisku
Onom za prozivku i ti gleda{
Kako te mimoilaze dok u vrisku
Zanemqenom }uti{ jer dobro zna{
Da postoji{ i jo{ te uvek ima,
[ta-{ta i moè{ i sve si umniji,
I misli{ seti}e se da si sa wima
Padao i dizao se jo{ orniji,
Goreo na istoj vatri i ku{an bio
Al’ opstao ne silaze}i sa druma,
Pa ipak te k’o da si zaminuo
Kad ti je najpotrebnije smetnu s uma,
Kao da si kakva zaturena stvar,
A ne wihov saputnik od po~etka
I tako bez obzira na sav tvoj mar,
Prvi zgine{ od zalutalog metka,
Da niko ne bude kriv i nema qutwe
[to ba{ tebe prona|e to zrno zla
Koje obistiwuje strah i slutwe,
Pa bude prosto – sre}a te izdala 55
I zato }uti i nikom se na àli

Jer nema{ kome, prepusti ih grehu,
Ili sve {to si ostvario spali
Wima na radost, a tebi za utehu
Koja ìvot krati, boli i pe~e

K’o najdubqa otvorena rana
[to iz svog pakla }ute}i lele~e,
Bezdu{no, neizale~ivo zadana.
56
OKRE]EM SE DRUGIM
STVARIMA
Okre}em se drugim stvarima, onima

Sa kojima nikad vi{e biti ne}u,
Obilazim mesta {to ih sve mawe ima;
Sa sobom su odnele i moju sre}u.
Ne li~e na ona iz drvnih vremena

I kad im do|em smatraju me za uqeza,
Prolaznika i stranca. Velika promena
U~inila je da se prekine veza
Koja nas je spajala i sve mi je tu|e

U wima. Do{ao neki nepoznati svet
I pre~i da se probudi doba labu|e
Kad smo jedni drugima stizali u susret.
Odlazim i vra}am se u uspomene,

Sa wima jo{ koji tren da se poìvi
Mada ne znam da l’ se i oni sete mene
[to u wima prebivaju, zavodqivi?
Okre}em se drugima stvarima, onima

Koje su mi uzele qubav i sre}u,
A mene ostavile praznim danima
Da sebi i onom {to bi palim sve}u.
57
SAGA O STRANCU
Po{ao sam da obi|em svet

i i{ao, i{ao, i{ao.
Video nevi|eno i ~uo ne~uveno.
Ne vredi da pri~am,
niko ne bi verovao.
Kad sam se vratio
niko me nije prepoznao
i najro|eniji je rekao: Ne,
to nije on!
Nije bilo druge nego da se
okrenem i vratim.
Opet sam obilazio svet
i i{ao, i{ao, i{ao.
I tako stigao u godine
sa kojima nisam znao {ta }u
i kuda savijen pod wima.
Sre}om, u prolazu me zaustavi
jedna , sva u crnom dama, i re~e:
Pa gde ste, pobogu, ~ove~e,
58 Nikako da Vas na|em?!
Ja skoro kliknuh:
Kona~no, ipak me je
neko prepoznao!
Uhvatio sam je pod ruku
kako prili~i svetskom putniku
i tako za|osmo u duboku no},
dok su psi ski~e}i
beàli od nas.
Usput joj se poàlih
da me vi{e niko ne poznaje
i ne veruje u ono {to sam
video i ~uo
obilaze}i svet.
Sve znam, odgovori mi,
steè ruku i dodade:
Ne brini,
Sad sam ja sa tobom!
Nismo jo{ dugo i{li,
kad bqesnu neka bela svetlost,
stadosmo kao ukopani.
Moja crna dama nestade
ali iz mraka doviknu:
odavde mora{ sam,
idi pravo i ne okre}i se!
I{ao sam, i{ao i i{ao
kao da ponovo obilazim svet,
gluv i slep.
Tako stigoh ku}i,
al’ ne kao stranac.
I vi{e se ni~ega ne se}am. 59
U DAN OVAJ
Ne{to se stra{no de{ava, jama~no meni

Ne nekome drugom, u dan ovaj kr{eviti,
@ivog me neka sila sustiè i pleni,
Ni sudbina na zna {ta }e sa mnom biti.
Jedno me zbitije vu~e za levu,
Drugo desnu iz ramen ~upa ruku,
A ja u sredini. Kunem pticu zloguku
Kao onaj zanemqeni
[to od rodne godine
Pokupi samo plevu,
Pa i ona na wega zine.
Preko no}i pokidale se niti,
U~as prole}e zajeseni
I u tankoj krpi
Ukraj reke ozimi leto.
Ne mogu se ~ak ni ubiti –
Bog stavio veto,
Al’ ko da istrpi?
60
NEMA SPOKOJA
Nema spokoja ni jednog trena

Jer mnogo {ta se iznebuha de{ava,
Nikad gora ne behu vremena –
Svega i sva~eg
Zati~e nas poplava,
A mogu}i beg
Pre~i ko{ava.
I svet se od sebe otka~io,
Prestao da bude karika u lancu –
Zlo}udnom se klicom ozra~io
Pa il’ bauqa
I nali~i pijancu,
Il’ dubqe srqa
Na besnom vrancu?
A mo`da se to doga|a smena
Koja }e da zameni staro za novo,
Jer smo u{li u vreme promena
Sveg postoje}eg
K’o da je Orvelovo,
Maga najve}eg,
Bog ~uo slovo...
A u stvari je tek obrnuto,
Mada nebitno, haos se ve} de{ava;
I ni{ta ostati nedirnuto
Ne}e, ni beleg -
Brzo raste poplava, 61
Kasno je za beg;
Mra~i se java.
SVE [TO SE NE MO@E
Sve ono {to ne moè{ sada bi hteo,

A kad si mogao zanimalo te nije
Pa bi potr~ao, doviknuo, poleteo;
Al’ zalud, kao da se tu negde krije –
Pripada svemu za {ta si oslepeo.
Ti uprkos ne}e{ s tim da se pomiri{
I zbog toga u nesporazumu sa sobom
Na svakom raskr{}u prazne ruke {iri{,
Spreman da se bar nagodi{ sa deobom
Tvog i tu|eg, al’ ni tu da proviri{!
Sve si dao {to si imao i }uti,
Misli na ono {to se nije dogodilo,
A trebalo je i zato put rasputi
I prestani da krpi{ slomqeno krilo
Koje je znalo i nebo da zavrti.
Zna{ da je jedno hteti a drugo mo}i
I da se vremena mewaju i roga~e,
A ti bi preko glave nekud do}i –
Jo{ {to-{ta da se poradi al’ vetrewa~e
Nisu vi{e kao nekad, ne}e{ pro}i!
Okreni se ne~em {to snagu ne i{te
I budan sawaj sve {to je moglo biti
Da se druk~ije okrenulo popri{te;
Hram napravi od svoje male zabiti
62 I slu{aj kako svetom vetrovi pi{te.
MILI MOJI
Kad ona pre~udna senka do|e po mene

Sa kojom }u u tamni vilajet po}i
Nevoqko, al’ ne~ujno i uspomene
Jedino ostanu, iz svake svoje no}i,
Ma gde bio, prati}u vas sustopice
Makar mi bilo teè nego li vama
Koji nastavqate put preko uzbrdice,
Na kojem se odvija od iskona drama
Ve}a ili mawa. Svejedno, jer ima
U woj i biser-trenutaka i te kako,
Za koje se sve svim svojim ì}em otima
Pa i suvomraz bi se tog àra dotak’o
Taman se sprìo. Jo{ vam mogu re}i
Da ne protr~ite kroz svoju zbiqu, tek
Ne bi li pre stigli i bez mosta pre}i
Ali, gde? @uriti moète samo po lek!
Svaki je tren bogomdan i zarad toga

Ne ar~ite ga brzo, ne pijte naiskap
âk ni nektar! Zato i ona stonoga
Nikad ne hita, jer zna da je na kraju zjap
I muk ni{tavila – pa neka vas se na~eka,
Duga je ve~nost. Ostalo morate sami
Uz moje èqe da vam zlatonosna reka
Kroz prste ne pro|e i zrno {to i u tami 63
Plameno sja, na|e se u va{im srcima

Iz koga }e svet da obasjava. Tad zna}u
Da vam nije tesno i kad ste u brdima,
Pa sa vilama u kolu svu no} igra}u
Do u cik zore. A potom ih moliti

Dobre da vam budu i umesto mene
ûvaju vas od sveg {to se moè preliti
I na va{e zapute strovaliti stene,
Drugo i ne}u mo}i preko granice

[to dva kraja u krug vremena sastavqa,
U kojem himne suncu pevaju ptice,
Kroz ~iji vas pev moja qubav pozdravqa.
64
ZAGORÂNA PESMA
Ne}u da vas vidim. Ne}u da vas ~ujem.

Beìte od mene. Niste zasluìli
Ni opro{taj . Ho}u sam da proputujem
Kroz ovo malo dana dok sve}a ~ili.
Jo{ mawe je vas. Vas koji ste ruku

Znali da mi pruìte. Ili toplu re~.
Svim srcem hvala. Ostali su mi muku
Na muku dodavali. Jo{ bacali kre~.
Al’ ne mari! Do smrti }u izdràti

Na dnu ìvota. Sam samcit u svom bolu.
A kad mi smrkne i ja }u zapevati.
I na svom humu s vilama biti u kolu.
Ne}u da vas vidim. Ne}u da vas ~ujem.

Beìte od mene. Sve sam izdrào
I platio. Na vas mislim dok putujem,
Na vas dobre. I zarad vas bih ostao.
65
NI OVDE NI TAMO
Tu gde si za druge pravio mesta,

Za tebe nijednog nema.
U prikrajak izguruje te i cesta

Da ne smeta{ onima u trci;
Nigde na miru jesen tvoja da pridrema –
Nisi ni ovde ni tamo, na muci.
I sebi u vi{ku danomice,

Kao onaj {to ne zna {ta }e sa slobodom,
U parku hrani{ ptice
Svojim ìvotom
Izdrobqenim u mrve hleba.
A potom,
Sa èdnom vodom
Odlazi{ put neba.
66
OTPISAN
Druk~ije gleda{ na stvari, qude i vreme

Kad zna{ da si ve} pri kraju puta
I ~eka{ da se zavesa spusti i zawi{e
Nebo kao klatno a zemqa te proguta.
I ~ini ti se da si u virtuelnom svetu

Koji bez tebe u sutra{wicu odlazi
I sve vi{e ti li~i na ptice u letu,
A tvoj korak u mestu kora~a na stazi
Koja zavr{ava ovaj krug i nikud ne vodi,

Do bilo ~ega – {ume, planine il’ mora
I drugih gradova, ve} te senka zavodi
I ostavqa bez nekog mogu}eg izbora.
Pa po~iwe{ sam sa sobom da razgovara{

Otpisan od svih i zgr~en u svoju zimu
I sav u strahu od ìvota se odmara{
I sve {to bilo je tvoje a nekuda minu
Da te tamo negde zauvek otpi{e,

Na nekoga pre|e, sklad ne poremeti,
A magle i snegovi najavquju ki{e
Dok je tebi u glavi leto na pameti.
67
Ono koje ne}e{ do~ekati da do|e

I povede te na reku, na sunce vrelo
Umesto toga ~u}e{ kako ìàk glo|e
Japiju neba {to pada na tvoje ~elo,
Ali sve }e{ morati da zaboravi{

âk i sebe kad te hladne senke pokradu
I pomiren sa odlaskom svet ostavi{,
Kao da nisi ni bio i imao nadu.
68
TA PIJAVICA
Ne mogu tu misao da i{~upam iz glave

I bacim pod noge, zgazim pijavicu.
Rije, svrdla, lomi do{la iz strave;
Prepoznajem u woj tiranina i ubicu.
Skupila je u sebe svo crnilo sveta

I kao kamen mi zaglavila u jauku,
Nikako na neku drugu stranu da od{eta,
Moju za svoju privezala ruku.
I sve me iz jednog u drugi pakao vodi,

Ni za trenutak bar da mi lakne;
Svako zlo {to iz zaumqa dohodi,
Mene bi da skoli ili makara takne.
Ne mogu tu misao da i{~upam iz glave

I bacim pod noge, zgazim pijavicu.
Rije, svrdla, lomi do{la iz strave;
Prepoznajem u woj tiranina i ubicu.
69
DA JE ZNATI
Kako li je tamo gde }u se sviti

Kad odavde jednom zauvek odem
I krst s le|a kao zastavu pobodem,
Ho}u li isti il’ druk~iji biti?
Da li }u sluìti bar i~emu
Zbog ~ega bi ìveti bilo vredno,
Ili je na tom visu sveop{te dno
Ve~ne mrtvaje namewene svemu?
Al’ i wu je neko morao da stvori
Jer i ni{ta ipak ne{to jeste,
Samim tim {to k wemu vode sve ceste
îja sve}a nikada ne dogori.
A {ta se jo{ u tom grmu krije –
Mo`da se sazna tek onda kad
Du{u preuzme wegova sen u hlad,
Kraj izvora s koga Bog vodu pije.
Svejedno, prokletstvo je moje qudsko
U tome da se za odgovorima kopa
âk od prvih do posledwih stopa
I pro{iri okno bunara usko.
Kako li je tamo gde }u se sviti
Kad odavde jednom zauvek odem
I krst s le|a kao zastavu pobodem,
70 Ho}u li isti il’ druk~iji biti?
POSLE TOLIKO VREMENA
Ba{ sam sve svima oprostio,

Sre}an {to odlaze}i ni od koga
Ne moram, iako nisam postio,
Opro{taj da traìm, do od Boga.
Jer, nisam mogao uvek da sledim
Svaku od Wegovih zapovesti
Zbog ~ega mo`da mawe vredim,
Al’ ne toliko da me ne pri~esti.
I zlo sam hlebom i soqu gostio,
Pa ako i po tome se~e i sudi,
Zna}e da sam jaz premostio
Onaj od zveri u sebi do qudi.
Vi{e nisam mogao ni umeo
I nije me se dalo druk~ije,
A greh sam na najmawu meru sveo
Da zasluìm milost Sudije.
71
KRADQIVAC VATRE
Sve je bilo kako je ìvot hteo,

A bio je i prznica i nam}or;
[to bi mi dao to bi i oteo
Sve u èqi da mu sam pruàm otpor.
Zarad toga smo se jo{ i gonili

Iako bih izvukao debqi kraj,
Ponekad smo i zajedno lovili –
Ja kradqivac vatre, on pre~udni zmaj.
Krao sam mu ispod tezge i sa stola,

A neretko i ono {to se ne sme
Da bih putem preko rana i bola
Pobegao iz svoje koè tesne.
Nepo}udna je na{a qubav bila,

Sve od laì pa do istine gole –
Kad bi stigli na ivicu besnila,
Rasterala bi srxbu i raskole.
I vratili bi se dru`bi pomireni

Al bi me on nahu{kao iznova
Da proveri u velikoj areni
Jesam li jo{ uvek od tvrdog kova.
72
Znao je i kroz prste da mi pogleda,

Al’ i stao bi ispred mene kadikad
I vadio s dna reke ispod leda,
E, ne}u ga zaboraviti nikad!
Priznajem, da nije bilo sve tako

I ìvot da ne bi prznica i nam}or,
Ali i ja nasa|en naopako
Sam bih svoj puteqak svezao u ~vor.
73
A MENI SE SPAVA
Jo{ do mene pristiè vreva sveta,

Dok se ìvot okre}e poput ~igre
I zove u kolo od sitnog spleta
I elana, a nije mi do igre.
Nadme}u se Dobro i Zlo, sve ìvo

U stremu je da {to duè ostane
I bude zlatnog runa pletivo
Kojim se zbiqa tka u {aren-dane.
Zbiva se ~arolija, ne odoli

Tome niko jer nalikuje na san
Snevan na javi {to svakog sokoli
Srcem da zaigra, a ja umoran.
I ko je si{ao sa te vrte{ke,
Vratio bi se makar kroz pakao
Prolazio bos i stigao pe{ke,
Samo da srkne {to je ìvot dao.
Svega ima i izazovi nude

Puteve {to vode u ~uda prava
I nero|eni da se rode ùde
I Boga mole, a meni se spava.
74
DOK ÊKAM SMRT
U skrajnutom domu ~ekam svoju smrt,

Ona je posledwe ~emu se nadam.
Za mnom je ostao ìvot kao vrt
ûdesan i neobja{wiv,
Iz ~ije igre ispadam –
Drugi da do|e i bude malo ìv.
Odavde sa brega dugih godina

Sagledao sam smisao pustolovine
I da je varka najve}a istina –
Opsewuje i zavodi,
Sve drugo su glasine
O nekakvoj onostranoj slobodi.
I o kakvoj se slobodi posle smrti

Uop{te radi, ima li odgovora?
Jedino {to se zna je da se vrti
Sve u krug i sve {to biva
Zamajcem svog neimara
Izvan wega se nikad ne otkriva.
I dok ~ekam da kucne posledwi ~as,

Miran jer se nema kuda pobe}i,
Znam da su ju~e i sutra kroz danas
Sabijeni u jedan tren
O kojem se moè re}i
Da je tek zbog prolaznosti dragocen. 75
U skrajnutom domu ~ekam svoju smrt,

Ona je posledwe ~emu se nadam.
Za mnom je ostao ìvot kao vrt
ûdesan i neobja{wiv,
Iz ~ije igre ispadam –
Drugi da do|e i bude malo ìv.
76
U BEZNA\U
Onaj {to je bez nade`de ostao

I koga putevi zaobilaze,
Okliznuo se i iz igre ispao;
Do~ekao je osamqen
Da ga to~kovi vremena pregaze
I u svet gleda
Maglu{tinom zatamwen,
Spreman da se preda.
Negde se u pro{losti zaboravio,

A gde li samo nikad ne se seti
I da je sav imetak ostavio
Koji drugima pripada
Dok je on ostao na {teti,
Ali, ne mari,
A i {ta bi s tim sada
Kad ~ovek ostari?
I po{to je zavr{io svoju pri~u,

Uzmogne li od{eta do parka
I slu{a kako de~aci grli~u,
Pa i zadrema na klupi,
I san ga osvetqen detiwstvom varka
U senci hrasta
Dok vetar li{}e kupi,
Da s wima odrasta.
77
A kad se probudi vidi – sat stao

Pa krene tamo gde ala jo{ ~eka,
A divotno mu {to se zadrào
U tom snu tako dalekom
Od ove zbiqe kao mutna reka
[to ga odnosi
Onom kraju ukletom
Gde svi stiù bosi.
78
PRE NEGO ODEM

Pesniku Srbi Igwatovi}u
Kad ~uje{, prijatequ, da sam umro,

Ne àli, jer to je onaj trenutak
Kad sam na brdo od sveg kamewa gro
Izgurao, tek samo uvis stru~ak
Cveta baci. I jo{ mi poèli sre}u

Na putu izvan zakrivqenih, zemaqskih,
Na koji sam sa sobom poneo vre}u
Neispuwenih snova do vrata rajskih
Ili paklenskih, ne znam, ali se nadam

Da }u ih predati u pravcate ruke
Kao tebi ovu pesmu, dok ispadam
Iz igre koju ti nastavqa{ uz zvuke
Koje ~uju samo oni bogomdani

I prevode ih u poruke Logosa,
Wima da se premoste svi bezdani
I ìvot u~ini du`nikom zanosa
I qubavi {to svetove osvetqava,

Bez ~ega vredno ni{ta ni~ega nije.
Evo, i li{}e opada, ve} mi se spava,
Vu~e me druga zbiqa. ûdna li je
79
I pre~udna kakve mogu biti bajke

Koliko kroz maglu vidim, dok odzvawa
Kao iz zaborava glas Pramajke
[to me zove, a niotkud ne izrawa.
A gde }e me odvesti jo{ ne}u znati

Jer sve dubqe propadam u visinu.
Zasad toliko, ne umem ti kazati
Ni{ta vi{e osim da slu{a{ ti{inu
U kojoj je sve re~eno, mada galama

Sveta je ometa u prenosu vesti
Izme|u zemqe i neba, jo{ tama
[to-{ta za no} ukloni i razmesti,
Sa kojom se jo{ od po~etka sporimo

Dok nas daqina razdvaja na dve strane.
Iste rane zmijskim svlakom krpimo;
Ostaj zdravo-ìvo! Dolaze vrane...
04. septembar 2009.
80
VELIKA ILUZIJA
Tek kad se stigne pred sam kraj,

Progleda se na tre}e oko
I vidi da sve je samo sjaj
Velike iluzije u kojoj su duboko
Svi porinuti u wen zamr{aj.
Nema toga ko nije u pletu tom,

A da varka bude jo{te ve}a
Prikriveni su haos i lom –
Mesto im drì tek la`na sre}a
[to svakom uprili~i brodolom.
I svi se prepu{taju igri toj

Dok ih zavodi ili mami
[arena slika i ~arni poj
Velike iluzije u ~ijoj je drami
Jedino stvaran nepostoj!
81
STRA[NO JE MRETI
Stra{no je mreti kad se umire

Pri svesti do samog izdahnu}a,
Kad srce svoj rad usporava i jedva se nazire
Zbiqa oko sebe dok te vi{e vuku potonu}a,
A ona iznad ostaje,
Okre}e ti le|a i odlazi
Kao da te ne poznaje.
I zato blago onom koji u snu zamine

Ne upoznav mrewe pri ~istoj svesti
Kad ì}e pod svoje preuzimaju gluve ti{ine
I mrak koji }e te u nepostoj odvesti;
Taj ne zna kako je
Dok se na dno sveta silazi
I stepenice broje.
Stra{no je mreti i pri tom znati

[ta se sve za sobom ostavqa
I da se moglo i te kako jo{ poìveti,
Dovr{iti zapo~eto dok te iz no}i pozdravqa
Beli dan sutra{wi
I sve {to sa wim dolazi,
A ti – ve} ju~era{wi!
82
U KASNOM JESEWU
Sve {to imah drugima sam ostavio –

Od toga {to-{ta moè da im posluì,
A meni ne treba, predugo sam bio
Onaj {to most vise}i ple}ima drì.
Vi{e ne mogu, potro{ila se snaga

I mnoge me novotarije nadi{le.
U kasnom jesewu kao sa tu|eg praga
Gledam za pticama koje su oti{le.
Eh, i ja bih za wima da imam krila

Makar me tukle vejavice i ki{e,
Jer mo`da bi mi se negde dogodila
Neka mala sre}a za nikad vi{e.
83
O, DA SI TU
Tu nas je nekada, u Gorwem parku

êkala klupa na{e mladosti i qubavi
U kojoj je stanovao ~itav svet. Kao marku,
Nosila je na sebi tvoje i moje inicijale
Duboko urezane. Da se ni{ta ne zaboravi
Od onoga {to su na{e re~i {aputale
U ti{ini ispod visokog drve}a. Do nas
Stizao je samo ve~erwi {um Kragujevca
I trube pove~erja jednoli~ni glas
Iz obli`we kasarne. A mi smo budni sawali
Svoj ìvot budu}i, sve do onog prvog pevca
I zavete uzavrele jedno drugom davali,
Da nas niko i ni{ta rastaviti ne}e
Do groba. Tako i bi mada nas isku{ewa
Nisu ostavqala na miru. Pa ipak, Boè, sre}e,
Kad do|em tamo gde je bila ona klupa
Koju je zamenilo vreme previrawa i vrewa.
Sve se promenilo. I tebe nema ve} odavno,
A unu~ad stigla da odmeni i kaput pridrì.
I oni }e imati neko svoje vreme slavno,
[to me krepi. Sa sobom donose novi svet
Kao i mi {to smo, dok me jedna misao drì:
O, da si tu pa u kosu da ti sre}a zadene cvet,
Gde bi nam bio kraj! Ovako i za tebe ìvim
Kao da sam u zemqi ~uda i Kragujevac
U woj mesto ima. Toliko je toga ~emu se divim,
Al’ i strahujem od zla koje nije bezizgledno.
Ima}u o ~emu da ti pri~am kad no}ni pevac
84 Javne da ti do|em i nastavimo zajedno.
@IVOT I SMRT, JA IZME\U
@ivot mi odasvud {aqe izazove

Ne haju}i na opasnosti {to vrebaju,
A smrt uvek opomiwe da me ne ulove
Pre we koja ~eka
Dato mi vreme u ovom gaju,
Sve do wegovog isteka.
Tako me brani, ne dâ nikome i ni~emu

I drì se strogo mog upisanog ~asa,
Jer je zaduèna za mene jo{ pri ro|ewu
I ma {ta se zbilo
Ima mi i leka i spasa,
Ma bio k’o {ilo!
@ivot bi da ga ìvim do kraja èstoko,

Ne haju}i {to vrebaju opasnosti,
A smrt i kad spava na jedno gleda oko
Dok |avoli kruè,
Ali i pazi u opreznosti
Da ne ostanem duè.
85
IZ SNA VE^NOG DO\I

I POVEDI ME
Do|i mi iz dalekog svog ve~nog sna

U moj san da proìvimo zajedno
[to mi je ostalo od ìvota, do dna,
Do pepela da izgorimo no} svaku
I u tome opet budemo ne{tedno;
êkam te sav usvetleo u mraku.
Sa sobom svoja ose}awa ponesi,

Ja }u isto, jedne bez drugih ne postoje,
A sveti su samo qubavni gresi,
Wih Bog ne ka`wava ve} blagoslovi.
Ovde odavno ni{ta nije moje,
Zato ne ~ekaj da nas prevare snovi.
I znaj, ne mogu ìvot bez sna izdràti

Sa tobom u wemu, bez tebe je pust.
Sve }e te moje godine do~ekati
Koje si ostavila, pa uzalud trunu
Obavijene maglom kao dim gust,
Dok se sa mnom u na{u qubav kunu.
Samo tebe vidim za sve drugo slep,

Pa se spoti~em, a ìvot kao ìvot
Samo gleda, ni za glavu ni za rep,
Jo{ se jedino uzdam u tvoju ruku
Da me iz ovog mu~ili{ta u divot
86 Napokon povede i prekrati muku.
Iz jednog }emo sna u drugi tako

O~as pre}i i opet skupa biti
Nagra|eni za sve {to ne bi lako
I po~esto heruvim bi}e nam gost,
Sa wim }emo nektar iz pehara piti
I tu provoditi ~itavu ve~nost.
Do|i, jo{ malo mi je ostalo, tek

Da dosawamo {to nismo usnili,
Jer pre vremena ti se otka~io vek,
Pa propu{teno nadoknadimo snom,
Onim koga nikad nismo napustili
I koji }e zauvek biti na{ dom.
87
CRNA NEVESTA
Kad bude{ do{la i sve izgubim,

Molim te, furijo tmine, budi mi kao vila,
Da se na prvi pogled u tebe zaqubim
Onako kako jo{ nikada bilo nije,
Pa me uzmi pod svoja krila –
Tog i za sunce neprobojnog zastora,
Od ovog sveta da nas skrije
U ~arovitoj sre}i, {to pokre}e rad izvora.
Dopusti sebi da i ti jednom zavoli{

Makar tek za koji trenutak samo,
Ma navukla greh i morala da moli{
Za opro{taj, tek onda me ubi
I prinesi kao svoju `rtvu tamo
Gde se jedino qudima odmerava i sudi,
A ja }u i tvoj greh, jer sam onaj koji qubi,
Navu}i kao svoj, niko da te ne kudi!
Samo do|i, budi mi nebeska nevesta,

Pa neka an|eli i |avoli polude od qubomore;
Obi}i }emo sva ona rajska mesta
Na zemqi i zagrqeni i udivqeni si}i
Kroz masliwake i po pesku na more,
Odakle }emo probu|eni, smelo
Gde god me bude{ povela pod ruku oti}i –
Ti pokajna, a ja kriv za nedelo.
88 Ali ako, ne bi trebalo da àlimo
Ni ti, jo{ mawe ja, kobi moja lepa;

U~inili bismo nemogu}e i mogli da ostavimo
Spomen na tebe kao nepam}enu go{}u

[to je makar i za tren bila ona qubav slepa
Posle koje se sa osmehom umire
I ako me podari{ tom milo{}u,
Bi}u onaj {to peva dok ga pakao razdire.
89
BE[E LI TO SAN
I svekolika stvarnost bila je san

U sprezi s onim {to se prividno zbiva
Jer sve prolazi i na |ubri{te kran,
Po{to skoro ne vredi,
Prebacuje, sabija –
Ni zlato ne po{tedi.
A to se odavde, sa kraja puta

Kad se probudi{ zori na izmaku
Jasno vidi dok ti oko koluta
I prosto ne veruje{
Toj varci, tom ni{taku,
Nit’ zna{ kuda putuje{.
Kao i da li si uop{te ìveo

Il’ sawao i {ta je tu istina,
A ti misli{ da si ra~une sveo
Ali se zamrsili
I po wima pra{ina
Pala i pauk mili.
Ko nas je prevario i èdne

Preveo preko vode i gde smo stali,
I jesu li na{e godine vredne
Potro{ene utaman
Kad nam nisu kazali
90 Da l’ to ìvot bi il’ san?
GDE GOD POGLEDAM
Odskora, gde god pogledam

Vidim onaj }ivot
[to ~eka da mu se opu{ten predam,
A ja, kao da ne odlazim ve} iznova ni~em
I uprkos smrti koja mrak i pepeo
Jedino tvori,
Iz sveg glasa kli~em
Od zagledanosti u svet oslepeo:
@iveo ìvot,
Ma bio i najgori!
91
Sadràj
Jedan druk~iji stranac ............................................... 5

Zapevajte zvezde tu`balicu .......................................... 9
Zbog ~ega si zaplakao ................................................. 10
U tu|em grehu .............................................................. 11
Oda mladosti............................................................... 13
Ku}a na{a.................................................................... 14
Narod neki ~udan ........................................................ 16
Kao sudbina ................................................................. 17
A ima dolazi................................................................ 18
Samo da iza|emo iz ove zime ..................................... 19
Put kroz ìvot............................................................ 20
Pandorina kutija........................................................ 21
Dosta je bilo ............................................................... 23
Opusto{ena du{a sveta.............................................. 24
U slu`bi vi{we sile................................................. 26
O prejakoj re~i............................................................ 27
Pohvala re~i............................................................... 28
Dobro je da imate ........................................................ 29
Poput no}ne more ....................................................... 30
Tom stazom................................................................... 31
Daleko zapu}en............................................................ 33
[to nas nadìvi to nas i svedo~i ........................... 34
Tvorac se u nama prevario......................................... 35
Preìveti ìvot........................................................ 37
Jedini odgovor ............................................................ 39
Budno uho ti{ine ....................................................... 40
Sve sam dao .................................................................. 41 93
Pada mrak..................................................................... 42
Tre}e oko ..................................................................... 44
Nikad se ne zna............................................................ 45
Nebu bliè.................................................................. 47
Ova godina ................................................................... 49
Nisi vi{e onaj ........................................................... 50
Taj ambis...................................................................... 52
Moj Kraguj-grad........................................................... 53
Dok se pobr|em lomim ............................................... 54
Poni{ten od onih sa kojima si goreo ...................... 55
Okre}em se drugim stvarima ..................................... 57
Saga o strancu ............................................................. 58
U dan ovaj ..................................................................... 60
Nema spokoja................................................................ 61
Sve {to se ne moè..................................................... 62
Mili moji.................................................................... 63
Zagor~ana pesma .......................................................... 65
Ni ovde ni tamo .......................................................... 66
Otpisan........................................................................ 67
Ta pijavica.................................................................. 69
Da je znati ................................................................... 70
Posle toliko vremena ................................................ 71
Kradqivac vatre......................................................... 72
A meni se spava........................................................... 74
Dok ~ekam smrt............................................................ 75
U bezna|u ..................................................................... 77
Pre nego odem.............................................................. 79
Velika iluzija ............................................................ 81
Stra{no je mreti ........................................................ 82
U kasnom jesewu .......................................................... 83
O, da si tu .................................................................... 84
@ivot i smrt, ja izme|u............................................. 86
Iz sna ve~nog do|i i povedi me ................................ 87
Crna nevesta ............................................................... 88
Be{e li to san............................................................. 90
94 Gde god pogledam ......................................................... 91
STRANAC U KU]I
Izdava~
CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTI

Dr Ilije Kolovi}a 12, Kragujevac
Za izdava~a
\or|e Savi}, direktor
Slog
Goran Ivanovi}
Korektura
Radovan [arenac
[tampa
Presprint
Kragujevac
[tampano u tiraù
od tristatridesttri primeraka
oktobra dvehiqadedevete godine
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
НИКОЛАЈЕВИЋ, Димитрије, 1935-

Странац у кући : песме / Димитрије
Николајевић. - Крагујевац : Центар
слободарских делатности, 2009 (Крагујевац :
Преспринт). - 96 стр. : илустр. ; 19 cm. -
(#Библиотека #Либертариум)
Тираж 333. - Стр. 5-7: Један друкчији странац

/ Зоран Петровић.
ISBN 978-86-87863-06-4
COBISS.SR-ID 170207500

Dimitrije Nikolajevic - Stranac U Kuci

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dimitrije Nikolajevic - Stranac U Kuci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

prelom:Layout 1 10/8/2009 3:19 PM Page 1

Copyright © 2009 CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTI

JEDAN DRUK^IJI STRANAC

Nikolajevi} ve} u prvoj pesmi ove kwige rekreira,

Pevajte, zvezde, nek se ~uje daleka

Ali, Dimitrije Nikolajevi} ne ostaje na ovakvom

li~ne sinkope i daleki eho globalne vavilonske meta-

ZAPEVAJTE ZVEZDE TU@BALICU

Proterali smo Boga, a onda se u

Pevajte, zvezde, u svom nebeskom horu

Otad vi{e nema ko da mu pomogne

A mislio je da sve mo`e sam boqe

Prva ga je iluzija napustila,

Pevajte, zvezde, nek se ~uje daleka

ZBOG ^EGA SI ZAPLAKAO

Lepo od Onoga {to te je doveo na svet

I ako nema drugi ne{to bar boqi,

I sada si tu i nikuda iz tog kruga

A ovde je ~ovek ~oveku pritajen vuk;

[ta si skrivio i ~iji si greh poneo,

I hlebom i soqu uz pehar vina

Mladost je pro{la u lakoverici

Svim onim {to decenije donose

Ali, zasigurno, da nam ponudi

Makar ponovo morao kroz u{i

Krov nam proki{wava, kapqe sa plafona;

Napokon jutro vedro pre neg’ do|e zima

Ku}a nam oronula, zidovi napukli.

Sre}om, nije nas prvi put ta nesre}a

I od svoje gladi, `e|i al’ i snova

NAROD NEKI ^UDAN

Ono {to smo i imali

I uvek nas ima

Sve se raspada. Odlazi u ni{ta

Ve} ispra}amo sve oseke i plime

PUT KROZ @IVOT

Svako putovawe je neizvesno, ono ima

Sve da se du`e ostane, s puta ne strovali

A u stvari, sve na kraju bude onako

To je `ivot – arena u kojoj ro|eni

Samo {to je kopqe ba~eno u trwe,

I ne}e mo}i da nas mimoi|e

Kroz [umadiju idem, sviram u frulu,

OPUSTO[ENA DU[A SVETA

Opusto{ena du{a sveta oslonac

Opusto{ena du{a sveta - najboqe

U SLU@BI VI[WE SILE

Smrti ni{ta ne mo`e da se dogodi

Prejake re~i biraju takve qude

Jo{ kako ima {ta da se ka`e

Koje se vrti od pamtiveka.

I tek tada }e progovoriti

A za to zaslugu ima}e re~

Dobro je da vi imate, ja ne moram.

Meni je mnogo i to malo,

Sem toga, kuda bih ja sa svim tim,

I, {ta }e uistinu meni ono

A vama treba i {to vam ne treba,

POPUT NO]NE MORE

Nenadno me ko zna ko preko telefona pozvao

Ne}e san na o~i. I razmi{qam sve vreme –

Ili je, pak, gr{ka {to se po~esto desi,

Svako ra~una da stigne godine