You are on page 1of 11

Novija dostignua i otkria

Virus HIV-a pretvoren u lijek

http://www.jutarnji.hr/revolucionarna-terapija-kako-su-lijecnici-spasili-zivot-maleemily-uz-pomoc-virusa-hiv-a/1071974/

Sonda Voyager 1 dola do ruba Sunevog sustava


NASA-ine sonde Voyager 1 i 2 ove godine proslavile su svoj 35. roendan. Nakon to su nam otkrile
nevjerovatne prizore plinskih divova Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, te otkrila brojna uda koja su
skrivali njihovi mjeseci, ove dvije sonde u 35. godini svoje misije i dalje oduevljavaju znanstvenike
otkriima sa ruba poznatog svemira. Ove su godine otkrili potpuno novu regiju svemira koju nije
predviao niti jedan matematiki model, a uskoro e postati i prvi predmeti raeni ljudskom rukom koji
e napustiti Sunev sustav.

Po prvi puta fotografirana molekula DNK


Talijanski znanstvenici elektronskim mikroskopom fotografirali su najpoznatiju spiralu u povijesti, s
pravom nazivanu tajnom ivota. Fotografije molekule DNK, kao i tehnika koja ih je omoguila, u
budunosti e omoguiti nova otkria u genetici i biologiji.

Personalizirane matine stanice stvorene iz krvi pacijenata


Britanski znanstveni tim uspio je kreirati personalizirane matine stanice iz krvi pacijenata. Ovo
znaajno otkrie u budunosti e omoguiti lijeenje brojnih ozbiljnih bolesti, pri kojima nee biti
opasnosti od odbacivanja tkiva.
Messenger pronaao led i organske tvari na Merkuru
Veliko iznenaenje stiglo je i s Merkura ove godine - nitko nije oekivao pronai prisustvo leda na
planetu najbliem suncu, a jo manje prisustvo organskih spojeva, no NASA-ina misija
Messenger uspjela je dokazati postojanje oboje.
Prva privatna svemirska letjelica uspjeno odradila svoju prvu misiju
Godina 2012 oznaila je prekretnicu u istraivanju svemira: Po prvi put u povijesti privatna kompanija
poslala je letjelicu u orbitalnu misiju za potrebe Meunarodne svemirske postaje (ISS). Letjelica
Dragon tvrtke SpaceX uspjeno je dostavila zalihe i preuzela otpatke sa svemirske postaje i sletjela u
Tihi ocean.
Roen prvi sisavac bez roditelja
Japanski znanstvenici uspjeli su stvoriti spermu i jajaca iz matinih stanica, postii oplodnju, te
uzgojiti potpuno zdravog mia koji, tehniki gledano, nije imao roditelje. Ovo otkrie u budunosti bi

moglo omoguiti isto spolnim parovima ili parovima koji imaju problema s plodnou da postanu
roditelji.
Po prvi put hakiran ljudski mozak
Znanstvenici su uspjeli hakirati ljudski mozak. Uz pomo naprednih EEG itaa, dobrovoljcima su
uspjeno proitali brojeve PIN-ova iz povrinskih misli.
Otkrivena Boja estica
Znanstvenici koji rade na ATLAS i CMS eksperimentima na LHC-u pronali su novu esticu koja
odgovara svim svojstvima koja bi prema matematikim predvianjima trebao imati Higgsov bozon, i
time potvrdili i zaokruili Standardni model - danas temeljnu teoriju subatomske fizike.
Uspjeno upravljanje mislima na daljinu
Dobrovoljac u meunarodnom istraivanju leao je u stroju za funkcionalnu magnetsku rezonancu u
Izraelu, i pritom gledao kroz oi robota u Francuskoj. Koristei oitanja sa skenera, student je svojim
mislima upravljao robotom udaljenim stotinama kilometara.

2013. godina.

Boja estica

POTVRDA da boja estica ili Higsov bozon postoji - nauno je otkrie koje je obeleilo 2012.
godinu! Kako se blii kraj decembra, tako se svode i nauni bilansi i objavljuju liste najboljih i
najznaajnijih izuma, eksperimenata, otkria... Kriterijumi i izbori su razliiti, ali samo kada je re o
bojoj estici - jednoglasno je na vrhu svih naunih lista.
estica je uhvaena na dva detektora velikog hadronskog sudaraa u CERN-u, u enevi. Prema
standardnom fizikom modelu, Higsov bozon odreuje masu svih drugih estica i umnogome
objanjava teoriju o Velikom prasku.
Njega su letos, sa verovatnoom od 99,99 odsto, otkrili naunici u CERN-u, koji rade na projektima
ATLAS i CMS. Ovo se smatra najveim naunim otkriem u fizici u poslednjih 60 godina. U ovom
epohalnom otkriu uestvovali su i naunici iz Srbije.

PRECI IZ SIBIRA
OVE godine otkljuan je genom posrednog ljudskog pretka, koji je iveo u Sibiru. Naunici su ih
nazvali denisovci, po peini Denisov, u kojoj su iveli pre oko 80.000 godina. U ovoj peini na Altaju
naen je deo malog prsta i dva zuba devojice stare izmeu pet i sedam godina, koju su nazvali Iks
ena. Ovi peinski ljudi izgledali su drugaije od ljudi i neandertalaca, a DNK analizom je utvreno da
u savremenom oveku ima i denisovske krvi, jer su se ukrtali sa direktnim precima ljudi.

Ne zna se kako su nestali, ali je tim nemakih antropologa utvrdio da su se proirili po Aziji. Tako
dananji stanovnici Papue Nove Gvineje i drugih ostrva jugoistone Azije dele njihove gene,
ukljuujui i varijacije tamne koe, smee kose i braon oiju.
NEBESKI KRAN
SPUTANjE robotskog vozila Kjurioziti na Mars asopis Sajens stavio je na etvrto mesto najveih
naunih dostignua 2012. godine. On je na crvenu planetu putovao uz pomo modula PDV, koji je
manevrisao prolazak kroz atmosferu, usporio ga i blago prizemljio u krater Gejl. Ovaj modul naunici
su nazvali nebeski kran.
Projekat Kjurioziti kota 2,5 milijardi dolara i od njega se oekuje da prui vie saznanja o tome da li
su na Marsu postojali uslovi za ivot. Misija ove najambicioznije i najsavrenije maine koja je ikada
poslata u kosmos trajae dve godine i naunici oekuju da prui vie podataka o klimi i dubokim
slojevima zemljita na Marsu, gde bi eventualno mogli da postoje ostaci mikroorganizama.

UBRZANA EVOLUCIJA
I za genetiare 2012. godina bila je puna otkria. Tako je utvren veliki porast retkih genskih varijacija,
za koje su naunici utvrdili da su se u ljudskoj DNK dogodile poslednjih nekoliko stotina godina. Ove
varijacije odgovorne su za mnoge nasledne bolesti. Sve ovo ukazuje da je ljudski organizam
poslednjih stolea mnogo podloniji evolutivnim promenama, nego u ranijim periodima.
Jo jedno otkrie u genetici je alatka TALENDS, koja omoguava mnogo efektivnije deaktiviranje
gena, to je isprobano na abama i ribama, ali moglo bi da se primeni i na ljudima.

JEZERO VOSTOK
RUSKI istraivai stigli su do jezera Vostok, na Antarktiku, ispod debelih slojeva leda. Ova voda nije
bila u kontaktu sa spoljnim svetom poslednjih 20 miliona godina. Da bi stigli do povrine jezera, Rusi
su morali da izbue 3.786 metara debeo led. Bilo im je potrebno ak 20 godina od zaetka projekta do
konane realizacije.
Uzorak su poslali na analizu u Institut za istraivanje Arktika i Antarktika u Sankt Peterburgu. Kljuno
pitanje na koje treba da odgovore analize je - ima li ivota u Vostoku? Jer ako u jezeru koje 20 miliona
godina nije imalo kontakta sa sunevom svetlou ima ivota, onda bi moglo da ga ima i na nekim
drugim nebeskim telima. Prvi rezultati analiza pokazali su da, ipak, nema tragova mikroorganizama.

DEIFROVANI GENI
ISTRAIVAI sa Univerziteta Vaington u Sijetlu uspeno su sekvencionirali kompletan genom fetusa,
koristei iskljuivo DNK bebe iz krvi majke. Za razliku od ranijih metoda, ova je potpuno neinvazivna i
ne stvara nikakav rizik za plod.
Ve za pet godina ovaj test bi mogao da bude u klinikoj upotrebi. Metoda bi pomogla da pre roenja
deteta roditelji znaju da li ono ima predispozicije za neke teke bolesti, kao i da li ve ima neke

deformitete. Ovaj test moi e najverovatnije da se radi u prvom tromeseju trudnoe, kada jo nije
kasno da se ona prekine, ukoliko plod ima ozbiljne deformitete.
POKRETI MISLIMA
ZAHVALjUJUI ipu ugraenom u mozak i robotikoj ruci, potpuno paralizovani pacijenti sada mogu
mislima da upravljaju protezom i da prave jednostavne pokrete. Tehnologija je u eksperimentalnoj fazi,
ali se pokazala uspenom kod dvoje pacijenata.
Mozak je, uz pomo ugraenog ipa, povezan sa kompjuterskim interfejsom, preko koga robotika
ruka pacijenta dobija komandu da se pokrene. Istraivanje je sprovedeno na amerikom Univerzitetu
Braum, na dvoje kvadriplegiara, koji ne mogu ni da govore. Oni sada mogu da dohvate bilo koji
predmet, da uzmu au i da iz nje piju.

MAJORANA FERMIONI

HOLANDSKI tim istraivaa sa Univerziteta Delft potvrdio je postojanje neobine estice, koja je u
teorijskoj fizici predviena jo pre 75 godina. Re je o esticama majorana fermiona, koje su same
sebi antiestice. Oni su ovu esticu, koja istovremeno ini i materiju i antimateriju, uspeli da uhvate uz
pomo specijalno konstruisanog ureaja.
Naunici veruju da bi deo tamne materije, mase koja nedostaje u svemiru, mogao delom biti sainjen
upravo od estica majorana. Testiranje ovih fermiona trebalo bi da pomogne naunicima da bolje
razumeju kvantnu fiziku.
ZEMLJIN BLIZANAC
EVROPSKI astronomi otkrili su da oko nama najblie zvezde Alfa Kentauri krui planeta ija je masa
gotovo jednaka Zemljinoj. Re je o najlakoj planeti koja je ikada otkrivena. Njeno postojanje i osobine
istraene su pomou ureaja HARPS, postavljenog na teleskopu u ileu.
Alfa Kentauri udaljena je 4,3 svetlosne godine od Zemlje i jedna je od najsvetlijih zvezda na junom
nebu. U jednom sazveu su tri Kentauri zvezde i jo od 19. veka naunici veruju da bi tu mogli
postojati uslovi za neki oblik ivota.
Postojanje planete Zemljinog blizanca otkriveno je pomou snimaka pokretanja zvezde uz pomo
gravitacije - pokree zvezdu napred-nazad brzinom od 1,8 kilometara na sat. Novootkrivena planeta
okree se oko Alfa Kentari B na udaljenosti od oko est miliona kilometara.

2014. godina

Naunici zavrili DNK analizu Riarda III

Foto: Reuters

U decembru 2014, naunici su objavili da posmrtni ostaci pronaeni 2012.


godine na parkingu u engleskom gradu Lesteru, zaista pripadaju Riardu III,
zloglasnom monarhu iz XV veka. Ono to je jo impresivnije od njegove
potpune DNK je to to su naunici uspeli da isprate genetike dokaze kroz
20 generacija, do njegovih ivih potomaka. To je najstariji sluaj DNK
identifikacije poznatog pojedinca.

Naunici konano snimili crnog morskog avola


Iako je crni morski avo prikazan u filmu "Potraga za Nemom", prvi ikada
nainjeni snimak ove neuhvatljive ribe objavljen je u novembru 2014.
godine. Istraivaki institut "Akvarijum" u Monterej Beju pomou vozila na

daljinsko upravljanje pod imenom "Dok Rikets" uspeo je da naini snimak.


Iako nije ba privlano, otkrie ukazuje na to da postoji jo mnogo
nepoznatih vrsta riba i to koliko jo uvek moramo da uimo o svojoj planeti.

Evropska svemirska agencija sletela na kometu


Evropska svemirska agencija (ESA) postigla je neto to oveanstvo do
novembra 2014. godine nije nikada uspelo - prizemljila je svemirsku letelicu
na kometu. Lender Fili odvojio se od svoje matine stanice, orbitera
"Rozete", i sleteo na kometu nakon sedam sati sputanja. Misija "Rozeta",
koja je bila desetogodinje putovanje, predstavlja uspean timski uspeh
Ese, Nase i drugih partnera.
Nauni se nadaju da e nas lender nauiti neto vie o sastavu kometa i
tome kako reaguju blizu Sunca.

Lokid Martin napravio proboj u nuklearnoj fuziji


U oktobru, Lokid Martin objavio je da je nainio veliki tehnoloki napredak u
domenu snage nuklearne fuzije. Nuklearna fuzija je alternativni energetski
izvor koji, ako bude smatran bezbednim i srazmernim, moe biti dobra
alternativa u sveru koji uurbano ide ka naftnom vrhuncu. Novi tip reaktora
bie dovoljno mali da stane na kamion i moe biti spreman za korienje za
samo deset godina. Lokid na napredak gleda kao na samo jedan deo
sveopteg pristupa reenju trenutnog globalnog problema oko energije i
klimatskih promena.

Sisari su stariji nego to smo mislili


Privatni kolekcionari i paleontolozi amateri u kineskoj provinciji Ljaoning

otkrili su fosile izumrlih, veveriastih stvorenja koji ukazuju da najraniji sisari


potiu od pre vie od 200 miliona godina. To je daleko ranije nego to su
naunici mislili. Fosili sami su stari oko 160 miliona godina, datiraju iz
perioda trijasa i veruje se da su pripadali haramidima, stvorenjima za koje
postoji sumnja da su bili sisari. Najstariji haramidi datiraju od pre 220
miliona godina, to naunike uverava da su sisari bili barem toliko stari, iako
se ranije mislilo da potiu od pre 174 do 164 miliona godina.
Provincija Ljaoning je postala poznata po mnogobrojnim fosilima, meu
kojima je i fosil sisara sa dinosaurom u stomaku - dokaz da su sisari jeli
dinosaure.

Evropa ima tektoniku ploa


Fotografije Evrope koje je nainio Nasin orbiter Galileo, analizirali su
planetarni geolozi Simon Katenhorn i Luj Proker, koji su otkrili da Jupiterov
satelit ima tektoniku ploa slinu procesima koji se mogu nai na Zemlji.
Time je Evropa postala prvi vanzemaljski svet na ijoj povrini su otkrivene
aktivnosti pomeranja povrine.
Evropa je jedan od Jupiterovih najveih satelita (ima ih barem 63) i neto je
manji od naeg Meseca. Evropina povrina pokazuje karakteristike sline
morskom dnu na Zemlji.

Titanosaur otkriven u Argentini


Paleontoloki muzej u Argentini otkrio je novog dinosaura, za kojeg se
veruje da je bio najvei u istoriji, zbog ega je dobio ime "titanosaur".
Iznenaujue, din je bio biljojed, a teio je kao 14 slonova. iveo je u
mezozoku, pre otprilike 95 miliona godina.

Rak je izleen?!
U maju 2014, klinika Mejo objavila je istraivanje u kojem je 50-ogodinja
pacijentkinja sa agresivnom leukemijom leena vakcinom za male boginje.
Nakon to je primila jednu, ogromnu dozu vakcine, telo Stejsi Erholc je u
potpunosti izleeno od raka.
"To je orijentir. Znali smo ve dugo da moemo da ubacimo virus
intravenozno i unitimo metastaziki rak kod mieva. Niko to nije pokazao
pre kod ljudi.", rekao je Stiven Rasel koji je vodio istraivanje. Vakcina za
male boginje ne pomae kod svih oblika raka, ali je neverovatan korak
napred.

Majmuni umeju da raunaju


Istraivai iz Medicinske kole Harvarda nauili su tri rezus makaki
majmuna da prepoznaju 26 jedinstvenih simbola, ukljuujui arapske
brojeve i 16 slova. Oni su te simbole vezivali za nagrade i otkrili su da
majmuni veoma brzo ue kako da nau vezu izmeu vrednosti simbola i
nagrade, kao i da su u 90 odsto sluajeva bili u pravu prilikom izbora
simbola za najveu nagradu.
Potom su dodatno testirali majmune i otkrili da mogu da sabiraju takoe, a
rezultati mogu pomoi naunicima da uu u trag evoluciji matematike
sposobnosti kod ljudi.

Supersonini automobil "Bloodhound" | Foto: Profimedia

Na pragu nove godine, Bi-Bi-Si je pokuao da sumira glavna nauna dogaanja koja nas oekuju
u 2015.

Mnogi ve sa nestrpljenjem oekuju da uju snani zveket motora britanskog supersoninog


"Bloodhound" automobila kojim e biti najavljen pokuaj obaranja brzinskog rekorda od 1.230
kilometara na as, koji je 1997. postigao Endi Grin u svom "Thrust SSC".

Grin e se ponovo nai za komandama vozila "breg od metka", koji pokree kombinacija
mlaznog motora "Jurofajter Tajfuna" i "Falkonove" hibridne rakete. Vonja e se obaviti krajem
godine u Junoj Africi. Krajnji cilj je da se razvije brzina vea od 1.600 kilometara na as, ali za to
emo morati da saekamo 2016.

Klimatske promene dovode do sve opasnijih oluja | Foto: Profimedia

Ve je sada, meutim, izvesno da e nastati jaz izmeu pregovaraa u Parizu i naunika o tome
ta je neophodno uiniti u pogledu smanjenja svetske zavisnosti od fosilnih goriva.

Do novembra idue godine, sve zemlje, kako bogate, tako i siromane, bie pozvane da uloe
napor kako bi se smanjila, ili barem stabilizovala emisija gasova sa efektom staklene bate.

Poetkom decembra zapoela je i Meunarodna godina tla, koja e trajati narednih 12 meseci, s
nadom da e uspeti da skrene panju javnosti na jednu od najkompleksnijih biolokih materija na
planeti.

Jedna gruda ove materije moe da sadri milijarde mikroorganizama, a za stvaranje samo jednog
centimetra tla potrebno je da pro]e vie od 1.000 godina.

Vie je nego evidentno da ga prekomerno eksploatiemo ili ignoriemo, i to na sopstvenu tetu.


Jer, bez tla nema hrane ni temelja za na ekonomski, drutveni i ekoloki razvoj.

Tokom ove godine, paralelno sa odravanjem samita o klimatskim promenama u Parizu,


strunjaci iz celog sveta okupie se u jednom drugom francuskom gradu, Dionu, na prvoj
Globalnoj konferenciji o biodiverzitetu tla koja bi trebalo da se zavri objavljivanjem prvog
Izvetaja o stanju resursa tla u svetu.

Pluton | Foto: Profimedia

U julu, letilica Amerike svemirske agencije (NASA) preletee u blizini Plutona, misterioznog,
zaleenog kosmikog tela, udaljenog 5,9 milijardi kilometara od Sunca. Otkriven 1930, Pluton je
smatran planetom sve do 2006. kada mu je status promenjen i od tada pripada novoj klasi
objekata - patuljastih planeta.

"Rainjavanje" Plutona, meutim, nee ni najmanje umanjiti uzbuenje koje prati ovu
jedinstvenu misiju.

Sve to znamo o povrini Plutona zasniva se na zamagljenim fotografijama koje je snimio


svemirski teleskop Habl. Ovo e, pak, biti prvi put da se jedna ljudska letilica toliko priblii
nekadanjoj "devetoj planeti" Sunevog sistema.

Neto ranije, u martu, NASA letilica "Don" (Dawn) pribliie se jo jednom enigmatinom objektu planetoidu Ceres, koji je otkriven 1801.

Naunici veruju da se, u trenutku kada se Ceres nalazi najblie Suncu, deo njegove zaleene
povrine dovoljno ugreje da bi nastala vodena para. Misija Don bi uskoro trebalo da bude u prilici
da testira tu teoriju.

U 2015. e nakon dve godine ponovo proraditi i Veliki hadronski sudara (LHC).

U CERN-u nas oekuju nova velika otkria | Foto: Profimedia

Naunici CERN-a, evropskog centra za fiziku estica nadomak eneve, iskoristili su ovu pauzu
da unaprede kolajder.

Tokom narednih trogodinjih eksperimenata, subatomske estice e se u 27 kilometara dugom


tunelu sudarati gotovo dvostruko jae nego ranije.

"Otac" Higsovog bozona iliti "boanske estice" : Prof. Piter Higs | Foto: Profimedia

Nakon to su potvrdili postojanje Higsovog bozona 2012, naunicima ostaje jo "nedovrenog


posla sa univerzumom", kao to je reavanje pitanja tamne materije, antimaterije i supersimetrije.