You are on page 1of 20

MATEMATIKA

PROGRAM M 1
II razred
gimnazija opteg tipa
(4 asa nedeljno, 140 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Stepenovanje i korenovanje
Stepen iji je izloilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.
Funkcija y = x (nN) i njen grafik.
n

Koren; stepen iji je izloilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.


Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.
Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija
Kvadratna jednaina sa jednom nepoznatom i njeno reavanje, diskriminanta i priroda reenja kvadratne
jednaine.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne inioce; primene.
Neke jednaine koje se svode na kvadratne.
Kvadratna funkcija i njen grafik, ekstremna vrednost.
Kvadratne nejednaine.
Sistemi jednaina sa dve nepoznate koji sadre kvadratnu jednainu (kvadratna i linearna, dve isto
kvadratne, homogena kvadratna i linearna) - sa grafikom interpretacijom.
Iracionalne jednaine
Eksponencijalna i logaritamska funkcija
Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik).
Jednostavnije (eksponencijalne jednaine i nejednaine.
Pojam inverzne funkcije.
Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.
Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primena logaritama u reavanju raznih
zadataka (uz upotrebu raunara).
Jednostavnije logaritamske jednaine i nejednaine.
Trigonometrijske funkcije
Uoptenje pojma ugla; merenje ugla, radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; vrednosti trigonometrijskih funkcija ma kog ugla, svoenje na prvi
kvadrant, periodinost.
Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafici funkcija oblika: y = A sin (ax+b) i y = A cos (ax+b)
Adicione teoreme. Transformacije trigonometrijskih izraza (trigonometrijskih funkcija dvostrukih uglova i
poluuglova, transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto)
Trigonometrijske jednaine i jednostavnije nejednaine.
Sinusna i kosinusna teorema, reavanje trougla.
Primene trigonometrije (u metrikoj geometriji, fizici, praksi).
NAPOMENA: Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

III razred
gimnazija opteg tipa
(4 asa nedeljno, 144 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Poliedri
Rogalj, triedar. Poliedar, Ojlerova teorema; pravilan poliedar.
Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.
Povrina poliedra; povrina prizme, piramide i zarubljene piramide.
Zapremina poliedra: zapremina kvadra, Kavaljerijev princip. Zapremina prizme, piramide i zarubljene piramide.
Obrtna tela
Cilindrina i konusna povr, obrtna povr.
Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Povrina i zapremina pravog krunog valjka, prave krune
kupe i zarubljene krune kupe.
Sfera i lopta, ravni preseci sfere i lopte. Povrina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.
Upisana i opisana sfera poliedra, pravog valjka i kupe.
Vektori
Pravougli koordinatni sistem u prostoru, projekcije vektora, koordinate vektora.
Skalarni, vektorski i meoviti proizvod vektora, determinante drugog i treeg reda. Neke primene vektora.
Analitika geometrija u ravni
Rastojanje dve take. Podela dui u datoj razmeri. Povrina trougla.
Prava, razni oblici jednaine prave; ugao izmeu dve prave; rastojanje take od prave.
Sistemi linearnih jednaina, Gausov postupak. Sistem linearnih nejednaina sa dve nepoznate i njegova
grafika interpretacija; pojam linearnog programiranja.

Krive linije drugog reda: krunica, elipsa, hiperbola, parabola (jednaine; meusobni odnosi prave i krivih
drugog reda, uslov dodira, tangenta; zajednika svojstva).
Matematika indukcija. Nizovi
Matematika indukcija i neke njene primene.
Osnovni pojmovi o nizovima (definicija, zadavanje, operacije).
Aritmetiki niz; geometrijski niz; primene.
Granina vrednost niza; broj e.
Kompleksni brojevi
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Moavrova formula. Neke primene kompleksnih brojeva.
NAPOMENA: Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

IV razred
gimnazija opteg tipa
(4 asa nedeljno, 128 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Funkcije
Vaniji pojmovi i injenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost,
periodinost). Sloena funkcija (pojam i jednostavniji primeri).
Pregled elementarnih funkcija.
Granina vrednost i neprekidnost funkcije (geometrijski smisao); asimptote.
Izvod funkcije
Prirataj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu, izvodi elementarnih
funkcija.
Diferencijal i njegova primena kod aproksimacije funkcija.
Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.
Integral
Neodreeni integral. Osnovna pravila o integralu; tablica osnovnih integrala; integrali nekih elementarnih
funkcija.
Metod zamene, metod parcijalne integracije.
Odreeni integral; Njutn-Lajbnicova formula (bez dokaza).
Primene odreenog integrala (rektifikacija, kvadratura, kubatura).
Kombinatorika
Osnovna pravila. Varijacije, permutacije; kombinacije (bez ponavljanja). Binomni obrazac.

Verovatnoa i statistika
Sluajni dogaaji. Verovatnoa. Uslovna verovatnoa i nezavisnost. Sluajne veliine. Binomna, Puasonova i
normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija. Populacija, obeleje i uzorak. Prikupljanje, sreivanje i
prikazivanje podataka. Pojam ocene parametara. Ocene verovatnoe, srednje vrednosti i disperzije. Intervalne
ocene za verovatnou i srednju vrednost.
NAPOMENA: Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

PROGRAM M 2
II razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(3 asa nedeljno, 105 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Stepenovanje i korenovanje
Stepen iji je izloilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.
Funkcija y=x (n iz skupa prirodnih brojeva) i njen grafik.
n

Koren; stepen iji je izloilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.


Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.
Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija
Kvadratna jednaina sa jednom nepoznatom i njeno reavanje; diskriminanta i priroda reenja kvadratne
jednaine.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne inioce; primene.
Kvadratna funkcija i njen grafik; ekstremna vrednost.
Prostije kvadratne nejednaine.
Prostiji sistemi jednaina sa dve nepoznate koji sadre kvadratnu jednainu (kvadratna i linearna, dve isto
kvadratne jednaine).
Eksponencijalna i logaritamska funkcija
Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik).
Jednostavnije eksponencijalne jednaine.
Pojam inverzne funkcije.
Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.
Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primena logaritama u reavanju raznih
zadataka.
Jednostavnije logaritamske jednaine.
Trigonometrijske funkcije

Uoptenje pojma ugla (merenje ugla, radijan). Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; svoenje na prvi
kvadrant, periodinost.
Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija.
Adicione teoreme. Transformacije trigonometrijskih izraza.
Jednostavnije trigonometrijske jednaine.
Sinusna i kosinusna teorema; reavanje trougla. Primene trigonometrije.
NAPOMENA: Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

III razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Poliedri
Poliedar; pravilan poliedar,
Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.
Povrina poliedra; povrina prizme, piramide i zarubljene piramide.
Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).
Obrtna tela
Cilindrina i konusna povr, obrtna povr.
Prav valjak, prava kupa, zarubljena prava kupa i njihove povrine i zapremine.
Sfera i lopta; sfera i ravan. Povrina i zapremina lopte.
Vektori
Pravougli koordinatni sistem u prostoru; koordinate vektora. Skalarni i vektorski proizvod vektora.
Analitika geometrija u ravni
Rastojanje dve take. Podela dui u datoj razmeri. Povrina trougla.
Prava: razni oblici jednaine prave, ugao izmeu dve prave, odstojanje take od prave. Linearne nejednaine
sa dve nepoznate i njihovi sistemi (grafika interpretacija).
Krive linije drugog reda: krunica, elipsa, hiperbola, parabola (jednaina, odnos prave i krive linije drugog reda,
tangenta).
Matematika indukcija. Nizovi
Matematika indukcija i neke njene primene.
Osnovni pojmovi o nizovima.

Aritmetiki niz; geometrijski niz; primene.


Granina vrednost niza.
NAPOMENA:Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

IV razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 64 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Funkcije
Vaniji pojmovi o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost, periodinost).
Pregled elementarnih funkcija.
Granina vrednost funkcije. Neprekidnost funkcije (geometrijski smisao).
Izvod funkcije
Prirataj funkcije. Izvod funkcije (preko problema tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu; izvodi
elementarnih funkcija.
Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.
Kombinatorika
Osnovna pravila kombinatorike.
Varijacije, permutacije, kombinacije bez ponavljanja.
Verovatnoa i statistika
Sluajni dogaaji. Verovatnoa. Uslovna verovatnoa i nezavisnost.
Sluajne promenljive. Binomna i normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija.
Populacija, obeleje i uzorak. Osnovni zadaci matematike statistike. Prikupljanje, sreivanje, grafiko
prikazivanje i numerika obrada podataka.
NAPOMENA:Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

PROGRAM M 3
II razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(5 asova nedeljno, 175 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Stepenovanje i korenovanje
Stepen iji je izloilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.

Funkcija y = x (nN) i njen grafik.


n

Koren; stepen iji je izloilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.


Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.
Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija
Kvadratna jednaina sa jednom nepoznatom i njeno reavanje, diskriminanta i priroda reenja kvadratne
jednaine.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne inioce; primene. Neke jednaine koje se svode
na kvadratne.
Kvadratna funkcija (nule, znak, raenje i opadanje, ekstremna vrednost, grafik).
Kvadratne nejednaine.
Sistemi jednaina sa dve nepoznate koji sadre kvadratnu jednainu (kvadratna i linearna, dve isto
kvadratne, homogena kvadratna i linearna) - sa grafikom interpretacijom.
Iracionalne jednaine i nejednaine.
Eksponencijalna i logaritamska funkcija
Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik).
Jednostavnije eksponencijalne jednaine i nejednaine.
Pojam inverzne funkcije. Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.
Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primena logaritama u reavanju raznih
zadataka (uz upotrebu raunara).
Jednostavnije logaritamske jednaine i nejednaine.
Trigonometrijske funkcije
Uoptenje pojma ugla; merenje ugla, radijan.
Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; vrednosti trigonometrijskih funkcija ma kog ugla, svoenje na prvi
kvadrant, periodinost.
Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafici funkcija oblika: y = A sin (ax+b) i y= A cos (ax+b).
Adicione teoreme. Transformacije trigonometrijskih izraza (trigonometrijskih funkcija dvostrukih uglova i
poluuglova, transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto).
Trigonometrijske jednaine i jednostavnije nejednaine.
Sinusna i kosinusna teorema; reavanje trougla.
Primene trigonometrije (u metrikoj geometriji, fizici, praksi).
NAPOMENA:Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

III razred
gimnazija prirodno-matematikog smera

(5 asova nedeljno, 180 asova godinje)


SADRAJI PROGRAMA
Poliedri
Rogalj, triedar. Poliedar, Ojlerova teorema; pravilan poliedar.
Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.
Povrina poliedra; povrina prizme, piramide i zarubljene piramide.
Zapremina poliedra: zapremina kvadra, Kavaljerijev princip. Zapremina prizme, piramide i zarubljene piramide.
Obrtna tela
Cilindrina i konusna povr, obrtna povr.
Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Povrina i zapremina pravog krunog valjka, prave krune
kupe i zarubljene krune kupe.
Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Povrina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.
Upisana i opisana sfera poliedra, pravog valjka i kupe.
Vektori
Pravougli koordinatni sistem u prostoru, projekcije vektora; koordinate vektora.
Skalarni, vektorski i meoviti proizvod vektora; determinante drugog i treeg reda. Neke primene vektora.
Analitika geometrija u ravni
Rastojanje dve take. Podela dui u datoj razmeri. Povrina trougla.
Prava, razni oblici jednaine prave; ugao izmeu dve prave; rastojanje take od prave.
Sistemi linearnih jednaina, Gausov postupak. Sistem linearnih nejednaina sa dve nepoznate i njegova
grafika interpretacija; pojam linearnog programiranja.
Krive linije drugog reda: krunica, elipsa, hiperbola, parabola (jednaine; meusobni odnosi prave i krivih
drugog reda, uslov dodira, tangenta; zajednika svojstva).
Matematika indukcija. Nizovi
Matematika indukcija i njene primene.
Elementarna teorija brojeva (deljivost, prosti brojevi, kongruencije).
Osnovni pojmovi o nizovima (definicija, zadavanje, operacije).
Aritmetiki niz, geometrijski niz; primene.
Jednostavnije diferencne jednaine.
Granina vrednost niza, svojstva. Broj e.
Kompleksni brojevi i polinomi

Pojam i primeri algebarskih struktura (grupa, prsten, polje).


Polje kompleksnih brojeva. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Moavrova formula. Neke primene
kompleksnih brojeva.
Polinomi nad poljem kompleksnih brojeva. Vijetove formule.
Sistemi algebarskih jednaina vieg reda.
NAPOMENA:Obavezna su etiri dvoasovna kolska pismena zadatka sa jednoasovnim ispravkama (12).

IV razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(4 asa nedeljno, 128 asova godinje)
Program je istovetan sa programom za IV razred gimnazije opteg tipa (program M1).

Dodatni rad
Orijentacioni program
I razred
(32 asa godinje)
1. Elementimatematike logike (6)
Iskazi i iskazne forme. Logine operacije, iskazne formule. Veza skupovnih i logikih operacija. Kvantori.
Osnovni logiki zakoni. Dokaz u matematici: greke u dokazivanju. Relacije i grafovi.
2. Elementarna teorija brojeva - odabrani zadaci (6)
Deljivost, prosti brojevi. Euklidov algoritam. Kongruencije. Diofantove jednaine (linearne).
3. Polinomi (8)
Identine transformacije polinoma, metod neodreenih koeficijenata. Deljivost polinoma, Bezuova teorema.
Dokazivanje nejednakosti.
4. Racionalni algebarski izrazi, jednaine i nejednaine (5)
5. Apsolutna vrednost broja i primene (4)
Jednaine, nejednaine i funkcije sa apsolutnim vrednostima.
6. Sistemi linearnih jednaina i nejednaina (5)
Sistemi linearnih jednaina i nejednaina s vie nepoznatih, primene. Reavanje problema linearnog
programiranja (geometrijski pristup, pojam o simpleks - metodu).
7. Ravne geometrijske figure (6)
8. Odabrani dokazni i raunski zadaci.
Vektori i njihova primena.
9. Jednakost mnogouglova (4)

Razloiva i dopunska jednakost mnogouglova. Boljai-Gervinova teorema. Rezanje i sastavljanje ravnih figura odabrani zadaci.
10. Geometrijske konstrukcije u ravni (8)
Razne metode reavanja konstruktivnih zadataka (primena izometrijskih tansformacija, slinosti, GMT i dr).
Konstrukcije pri ogranienjima (samo lenjirom, samo estarom, nedostupne take).
11. Inverzija (4)
12. Apolonijev problem dodira (4)
Deset Apolonijevih konstruktivnih zadataka o dodiru krunica.
13. Elementi topologije (4)
Grafovi i neke njihove primene. Topoloke invarijante. Rod povri. Ojlerova formula i neke njene primene.
Istorijski osvrt.
14. Logiki i kombinatorni zadaci (5)
Razni naini reavanja logikih zadataka (ukljuujui i aparat iskazne algebre). Prebrojavanje konanih
skupova.
15. Odabrani zadaci za takmienja iz matematike (6)
Zadaci koji su po svom sadraju izvan navedenih tema.
II razred
(32 asa godinje)
1. Kvadratne jednaine, funkcije n nejednaine (4)
2. Nelinearne Diofantove jednaine (4)
3. Iracionalni algebarski izrazi, jednaine i nejednaine (4)
4. Eksponencijalni i logaritamski izrazi, jednaine i nejednaine (4)
5. Problemi ekstremnih vrednosti (6)
Elementarne algebarske metode reavanja problema ekstremnih vrednosti. Reavanje nekih problema
geometrijskim konstrukcijama. Izoperimetarski problem.
6. Realni brojevi (4)
Razni pristupi zasnivanju realnih brojeva, operacije s realnim brojevima, priblina raunanja.
7. Geometrijske konstrukcije u prostoru (5)
Prave, ravni i uglovi u prostoru. Paralelna, ortogonalna i centralna projekcija; perspektiva. Prikazivanje
prostornih figura crteom u ravni. Konstrukcije preseka tela.
8. Odabrana poglavlja trigonometrije (8)
Trigonometrijski izrazi, jednaine i nejednaine.
Primene trigonometrije (reavanje trougla, u drugim oblastima, u praksi).

9. Logiko-kombinatorni i slini nestandardni zadaci (4)


(Dirihleov princip, kombinatorna geometrija i dr.)
10. Odabrani zadaci za matematika takmienja (5)
Zadaci koji su po svom sadraju izvan navedenih tema.
III razred
(32 asa godinje)
1. Poliedri, pravilni poliedri; tetraedar (6)
Kosa slika, preseci i simetrija poliedra. Pravilni poliedri. Razni zadaci o tetraedru; Pitagorina teorema u
prostoru.
2. Obrtna tela. Kombinovana tela (4)
3. Matematika indukcija. Nizovi (6)
Matematika indukcija. Aritmetiki niz, geometrijski niz. Granina vrednost niza. Neke sumacione formule.
4. Rekurentne formule i neke njihove primene (4)
Zadavanje niza rekurentnom formulom, Fibonaijev niz. Prostije diferencne jednaine.
5. Razne primene vektora (4)
Primene vektora u geometriji, algebri, trigonometriji i dr.
6. Metod koordinata. Funkcije i grafici (8)
Koordinate na pravoj, Dekartov koordinatni sistem u ravni, drugi koordinatni sistemi. Opta ideja koordinata.
Transformacije koordinatnih sistema, primene. Vanije funkcije i njihovi grafici, razlomljeno-racionalna funkcija,
funkcije s apsolutnim vrednostima. Grafiko reavanje jednaina i nejednaina, grafiko reavanje zadataka
linearnog programiranja. Primena metoda koordinata na ispitivanje jednaina i nejednaina s parametrima.
Formiranje jednaina geometrijskih mesta taaka u ravni. Koordinatni metod u reavanju geometrijskih
zadataka.
7. Kompleksni brojevi i polinomi (6)
Kompleksni brojevi: operacije, geometrijska interpretacija, trigonometrijski oblik; Muavrova formula. Ojlerova
formula. Polinomi s kompleksnim koeficijentima, Vijetove formule. Neke primene kompleksnih brojeva.
8. Sistemi jednaina i nejednaina drugog ili vieg reda (4)
9. Konusni preseci (6)
Konusni preseci: geometrijski i analitiki pristup.
10. Sferna geometrija (8)
Geometrija sfere. Trigonometrija sfere, povrina sfernog trougla. Primene u astronomiji, kartografiji, navigaciji i
dr.
11. Logiko-kombinatorni zadaci (4)
Razni nestandardni i "glavolomni" zadaci (problemi kuglica, matematiko-ahovske "glavolomije", razne
matematike igre, kriptografija i dr.).

12. Odabrani zadaci za matematika takmienja (6)


Zadaci koji su po svom sadraju izvan navedenih tema.
IV razred
(30 asova godinje)
1. Matematike strukture (4)
Brojevi i operacije, opti pojam operacije; pojam matematike strukture, primeri. Grupe geometrijskih
transformacija. Pojam o aksiomatskom metodu.
2. Razvoj i vrstegeometrija (4)
Postanak geometrije. Razne geometrije: euklidske i neeuklidske geometrije, afina i projektivna geometrija.
3. Kratak pregled istorije matematike (8)
4. Funkcije u prirodi i tehnici (4)
Optereenje i savijanje grede, sile trenja, radioaktivni raspad materije, sputanje padobranom, atmosferski
pritisak i merenje visine barometrom, koliina goriva za raketu, harmonijske oscilacije, klatno, priguene
oscilacije, plima i oseka, spektralna analiza.
5. Izvod i integral (8)
Izvod i primena izvoda. Integral i primene integrala. Univerzalna formula (Simpsonova formula). Najprostije
diferencijalne jednaine i njihova veza sa integralom, geometrijska interpretacija. Diferencijalne jednaine u
fizici, tehnici i dr.
6. Neprekidnost (4)
Neprekidne funkcije (geometrijski i analitiki smisao). Primena na reavanje jednaina i nejednaina.
Neprekidna preslikavanja, topoloka preslikavanja.
7. Numerike metode (5)
Izraunavanje vrednosti izraza; konane razlike, primene. Odreivanje priblinih reenja jednaina: grafiki,
metodom iteracije i dr.
8. Elementi kombinatorike i verovatnoe (8)
Osnovna pravila kombinatorike. Varijacije, permutacije, kombinacije. Binomni obrazac i neke njegove primene.
Prostije funkcije generatrise u kombinatorici. Verovatnoa i njeno izraunavanje, uslovna verovatnoa,
geometrijska verovatnoa. Bernulijeva shema i dr.
9. Elementi teorije informacija i osnovi kibernetike (5)
Informacioni sistemi i osnovne injenice iz kibernetike.
10. Matematika u primenama: elementi matematikog modeliranja (6)
Pojam matematikog modela. Linearno i dinamiko modeliranje. Mreno planiranje. Empirijski modeli. Modeli
sistema masovnog opsluivanja. Modeliranje diferencijalnim jednainama (primeri iz prakse)
11. Elementi teorije igara (4)
Pojam igre i strategije igre. Cena igre, matrica igre. Princip minimaksa. Osnovna teorema teorije igara. Primeri.

12. Odabrani zadaci za matematika takmienja (4)


Zadaci koji su po svom sadraju izvan nabrojanih tema.
NAPOMENA:
U svakom razredu treba obraditi 6-8 tema (po izboru nastavnika), zavisno od programa redovne nastave.
Naznaeni broj asova za pojedine teme je orijentacioni i moe se poveati (smanjiti) za 1 ili 2 asa.
SLOBODNE MATEMATIKE AKTIVNOSTI
Za rad u okviru slobodne matematike aktivnosti (sekcije, kluba i sl.), pored nekih tema iz navedenog
programa za dodatni rad (koje su pristupane uenicima), mogu se uzimati i druge teme koje izaberu sami
uenici u saradnji sa nastavnikom, a prvenstveno: teme iz istorije matematike, logiko-kombinatorni zadaci,
racionalni postupci raunanja i transformacija izraza, zanimljive konstrukcije, elementi topologije, razne
primene tabela i dijagrama, brojevni sistemi, informatika i raunarstvo, matematike igre i druge matematike
zanimljivosti.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA


S obzirom na izvrene izmene u strukturi ovih programa matematike (M1-M3) u odnosu na dosadanje
programe matematike za srednje kole, ovde se daju samo odeljci: Bitne karakteristike programa i objanjenja
sadraja programa (Posebne napomene o obradi programskih tema).
Ostali delovi pomenutog Didaktiko-metodikog uputstva (planiranje i pripremanje za nastavu; tipovi asova
matematike; didaktiki principi; nastavne metode, oblici i sredstva; domai zadaci i kolski pismeni zadaci;
matematiki zadaci i razvoj matematikog miljenja uenika; dopunski rad; dodatni rad i slobodne
matematike aktivnosti; praenje i vrednovanje rada i uspeha uenika) ostaju u vanosti pa se nastavnici i
autori udbenika upuuju i obavezuju da ih se pridravaju.
Bitne karakteristike programa
Osnovne karakteristike programa matematike su: usklaenost sa programom matematike za osnovnu kolu;
logika povezanost sadraja, posebno sa aspekta razvoja matematike; nastojanje, gde god je to bilo mogue,
da sadraji matematike prethode sadrajima drugih predmeta u kojima se matematika primenjuje;
zastupljenost onih elemenata razvoja matematike koji ine osnovu matematike kulture svih svrenih uenika
gimnazije; horizontalna i vertikalna usklaenost izmeu programa matematike za pojedine smerove u gimnaziji
(raspored tema po razredima, njihov obim, osnovni zahtevi i sl.).
Programi sadre gotovo sve elemente dosadanjih programa matematike koji su bitni za matematiko
obrazovanje na ovom kognitivnom nivou, uz izvesna saimanja sadraja i uspostavljanje adekvatnijeg odnosa
izmeu sadraja programa i fonda asova, s tim to se insistira i na postizanju vee efikasnosti nastave
metodikom obnovom i podesnim strukturiranjem sadraja. Pri tome je uzet u obzir optekulturni znaaj
matematike, tj. da se matematika i njoj svojstven stil miljenja posmatra i kao bitni element opte kulture
dananjeg oveka, bez obzira kojom se aktivnou bavi. Zato se neki sadraji iz starijih razreda osnovne kole
i na ovom uzrastu dalje utvruju, produbljuju, dopunjuju i zaokruuju tako da predstavljaju taj neophodni deo
savremene opte kulture obrazovnih ljudi.
Pri izboru sadraja programa bila je vrlo znaajna obrazovna funkcija nastave matematike (sticanje novih
matematikih znanja, podizanje nivoa matematikog obrazovanja uenika) i njen doprinos daljem
osposobljavanju uenika da logiki misle i stvaralaki pristupaju reavanju razliitih problema, jer takva
osposobljenost (zahvaljujui adekvatnim matematikim sadrajima i metodama) ima iroki uticaj na
mnogobrojne delatnosti u dananje vreme (a ubudue e to biti jo izraenije) i omoguava kasnije efikasno
uenje.
Neodvojiva od obrazovne je i vaspitna funkcija nastave matematike, jer se kod uenika razvija pravilno
miljenje i doprinosi izgraivanju niza pozitivnih osobina linosti.

Na ovom nivou veoma su znaajni i praktini ciljevi nastave matematike. To znai da se vodilo rauna o
primeni matematike u ivotu, praksi i drugim naunim oblastima koje uenici na ovom nivou izuavaju ili e ih
uiti kasnije.
Za realizaciju cilja i zadataka nastave matematike na ovom nivou izabrani sadraji programa u osnovi su
dovoljno pristupani svim uenicima. Oni takoe mogu i stimulativno delovati na uenike, jer ovi imaju
mogunost da ih usvoje i na neto viem nivou (vei stepen apstrakcije i generalizacije, sinteze i primene,
stvaralako reavanje problema). U vezi s tim, strogost u interpretaciji sadraja treba da bude prisutna u
prihvatljivoj meri, uz oslanjanje na matematiku intuiciju i njeno dalje razvijanje, tj. motivacija i intuitivno
shvatanje problema treba da prethode strogosti i kritinosti, a izlaganje gradiva mora biti praeno dobro
odabranim primerima i tek nakon dovoljnog broja uraenih takvih primera treba pristupiti generalisanju pojma,
injenice i sl. Naime, "kolska" matematika ne moe biti sasvim formalizovana, tj. izloena iskljuivo
deduktivno. Koliko e ona stroga biti odreuju udbenik i nastavnik matematike (u zavisnosti od fonda asova,
sastava odeljenja i predznanja uenika).
OBJANJENJA SADRAJA PROGRAMA
(Posebne napomene o obradi programskih tema)
Neke opte napomene
1. Da bi se ostvario postavljeni cilj nastave matematike, neophodno je u toku nastave uspeno realizovati
odreene obrazovne, vaspitne i praktine zadatke, istaknute na poetku programa.
Uslovi za uspenu realizaciju programa matematike su: pravilno planiranje i redovno pripremanje nastavnika
za izvoenje nastave; celishodno korienje fonda asova i dobro organizovan nastavni proces; kombinovana
primena savremenih nastavnih metoda i raznovrsnost oblika rada sa uenicima, uz smiljeno odabiranje i
pripremanje primera i zadataka i pravilnu upotrebu odgovarajuih nastavnih sredstava, uila i drugih pribora za
nastavu matematike. Sve to, na odreeni nain, treba da odrazi intencije programa: podizanje nivoa nastave i
njenu aktuelizaciju, stvaranje uslova u kojima e uenici sopstvenim naporima usvajati trajna i aktivna
matematika znanja i osposobljavati se za primenu tih znanja i sticanje novih znanja.
Tako organizovana i izvoena nastava matematike, uz puno intelektualno angaovanje uenika u svim fazama
nastavnog procesa, u veoj meri je efikasna i produktivna, a takoe podstie samoinicijativu uenika u sticanju
znanja i doprinosi izgraivanju radnih navika i podizanju radne kulture uenika (to je i vaan vaspitni zadatak
nastave). Svojom strukturom matematika tome dosta pogoduje.
U programu je godinji fond asova za svaki razred dat po temama. Ukupan broj asova koji je naznaen za
svaku temu treba shvatiti kao orijentacioni broj u okviru kojeg treba realizovati odgovarajue sadraje. Time se
nastavniku indirektno ukazuje na obim, dubinu, pa i nain interpretacije sadraja svake teme. Eventualna
odstupanja mogu biti za oko 10% od predvienog fonda asova za temu (zavisno od konkretne situacije - npr.
zemljotres, pandemija, drugi razlog velikog gubljenja asova,...).
Po pravilu, teme treba obraivati jednu za drugom, kako su navedene u programu, mada se ne iskljuuje i
drugaiji redosled.
Ukupan broj asova predvien za pojedine teme (a samim tim i godinji fond asova) sam nastavnik (odnosno
struno vee nastavnika matematike u koli) rasporeuje po tipovima asova, tj. odreuje koliko e uzeti za
obradu novih sadraja, a koliko za utvrivanje i uvebavanje, ponavljanje, proveravanje znanja i dr. Po pravilu,
taj odnos treba da bude oko 2:3, tj. za obradu novih sadraja upotrebiti do 40% ukupnog nastavnog vremena,
a najmanje 60% za ostalo. Meutim, nijedan as ne treba utroiti samo za "predavanje", tj. za izlaganje novog
gradiva.
2. Realizacija programa matematike, posebno u I razredu, treba da predstavlja prirodan prelaz od nastave u
osnovnoj koli i da se zasniva na ve steenim matematikim znanjima uenika (to omoguava dosta dobra
vertikalna povezanost programa matematike u gimnaziji i osnovnoj koli), s tim to objektivna situacija iziskuje
izvesno sistematsko utvrivanje i obnavljanje onih sadraja iz programa osnovne kole na kojima se zasniva
obrada sadraja u gimnaziji, a to se moe postii integrisanjem pojedinih sadraja iz osnovne kole u obradu
novih sadraja na onom mestu gde je to potrebno i u onoj fazi nastave kada je to aktuelno (obnavljanje na
samom asu, samostalno obnavljanje od strane uenika kroz domai rad i sl.). To od nastavnika zahteva da
smiljeno i studiozno planiraju gradivo.

3. U pogledu matematike terminologije mora postojati kontinuitet u odnosu na korienu (propisanu)


terminologiju u osnovnoj koli.
4. Radi osavremenjivanja nastave matematike i efikasnijeg usvajanja sadraja, poeljno je da se obezbedi i
prisustvo raunarske podrke u nastavi matematike (u poetnoj fazi u frontalnom obliku rada i uz korienje
uzornih demonstracionih programskih aplikacija, ukoliko nema uslova za individualni rad uenika na raunaru
u okviru nastave matematike).
Objanjenje sadraja - nain realizacije
Za sva tri programa (M1-M3) daje se zajedniko objanjenje - uputstvo za realizaciju, s tim to se eventualne
razlike koje se odnose na pojedine programe, odnosno sadraje, navode u odgovarajuem delu Objanjenja
(bilo u samom tekstu ili u fusnotama), kako se vei deo teksta ne bi ponavljao za svaki program odnosno
temu.
Ovde se ukratko ukazuje samo na ono to je najbitnije u svakoj temi programa (vani pojmovi, injenice, ideje,
metode i dr.), tj. na ono to, saglasno operativnim zadacima treba imati u prvom planu (osnovni cilj) pri
realizaciji sadraja, bez obzira na broj asova za odreenu temu. Naravno, ukoliko je broj asova vei,
sadraji teme treba da budu obraeni temeljnije i usvojeni. Tako, na primer, teme iz programa M3 za prirodnomatematiki smer realizovae se znatno ire i dublje nego u ostala dva programa. To zavisi, kako od broja
asova za temu, tako i od konkretne situacije (sastav uenika i drugi uslovi).
I razred
Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu.
Gimnazija - svi modeli (148)
Logika i skupovi (15)
Realni brojevi (14)
Proporcionalnost (8)
Uvod u geometriju (8)
Podudarnost (36)
Racionalni algebarski izrazi (32)
Slinost (14)
Trigonometrija pravouglog trougla (9)
Logika i skupovi. - Ovu temu treba realizovati kroz ponavljanja, produbljivanja i dopunjavanja onog to su
uenici uili u osnovnoj koli. Ovi logiko-skupovni sadraji (iskaz, formula, logike i skupovne operacije,
osnovni matematiki pojmovi, logiko zakljuivanje i dokazivanje tvrdnji, relacije i funkcije) su izvesna osnova
za vii nivo dedukcije i strogosti u realizaciji ostalih sadraja programa matematike na ovom stupnju
obrazovanja i vaspitanja uenika. Pri tome, naglasak treba da bude na ovladavanju matematiko-logikim
jezikom i razjanjavanju sutine znaajnih matematikih pojmova i injenica, bez prevelikih formalizacija.
Vaan momenat u spreavanju formalizma i usmeravanju panje u nastavi matematike na sutinska pitanja
jeste pravilno shvatanje uloge i mesta logiko-skupovne (pa i geometrijske) terminologije i simbolike.
Simbolika treba da se koristi u onoj meri u kojoj olakava izraavanje i zapise (a ne da ih komplikuje), uteuje
vreme (a ne da zahteva dodatna objanjenja), pomae da se gradivo to bolje razjasni (a ne da oteava
njegovo shvatanje).
Elemente kombinatorike dati na jednostavnijim primerima i zadacima, kao primenu osnovnih principa
prebrojavanja konanih skupova. Treba imati u vidu da obradom ovih sadraja nije zavrena i izgradnja
pojedinih pojmova, jer e se oni dograivati i u kasnijim programskim temama.

Realni brojevi. - U kraem pregledu brojeva od prirodnih do realnih, treba izvriti sistematizaciju znanja o
brojevima, steenog u osnovnoj koli, posebno istiui princip permanencije svojstava raunskih operacija. Pri
tome posebnu panju obratiti na svojstva raunskih operacija, kao osnovu za racionalizaciju raunanja i
transformacije izraza u okviru drugih tema. U zavisnosti od konkretne situacije, ovo se moe dati i na neto
viem nivou. Potrebnu panju treba posvetiti obradi priblinih vrednosti. Pri tome uenik treba da shvati da
raunanje sa realnim brojevima najee znai raunanje sa priblinim vrednostima.
Proporcionalnost veliina. - Karakteristika ove teme je to u njoj dolazi do izraaja povezivanje i primena
raznih matematikih znanja. Na bazi proirivanja i produbljivanja ranije steenih znanja, osnovnu panju ovde
treba posvetiti primeni funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti i proporcija u reavanju raznih praktinih
zadataka, povezujui to i sa tablinim i grafikim prikazivanjem odreenih stanja, procesa i pojava.
Uvod u geometriju. - Ovo je uvodna tema u geometriju naroito u pogledu upoznavanja uenika sa
aksiomatskim pristupom izuavanju geometrije (osnovni i izvedeni pojmovi i stavovi, definicije vanijih
geometrijskih figura). Polazei od posebno izabranih aksioma pripadanja, rasporeda i paralelnosti treba na
nekoliko jednostavnijih primera upoznati uenike sa sutinom i nainom dokazivanja teorema.
Podudarnost. - Obrada sadraja iz ove teme (podudarnost, vektori i izometrijske transformacije) treba da
bude nastavak onog to se o tome uilo u osnovnoj koli. Oslanjajui se na prethodna znanja uenika o
vektoru (iz matematike i fizike), treba taj pojam dograditi do nivoa neophodnog za efikasnu primenu. Takoe,
kroz ponavljanje, treba istai osnovna svojstva svake od izuavanih izometrija i njihovo vrenje, a neto
produbljenije obraditi izometrijske transformacije kao preslikavanje ravni u samu sebe, njihovu klasifikaciju i
naroito njihove primene (kao metoda) u dokaznim i konstruktivnim zadacima u vezi sa trouglom,
etvorouglom i krunicom (posebno, gde je to celishodnije u odnosu na druge metode). Korienje
izometrijskih transformacija ne iskljuuje dedukciju kao metod dokazivanja (u Euklidovom smislu).
Transformacije se koriste u onoj meri u kojoj olakavaju izuavanje odreenih sadraja geometrije.
Racionalni algebarski izrazi. - Cilj ove teme je da uenici, koristei upoznata svojstva operacija sa realnim
brojevima, konano ovladaju idejama i postupcima vrenja identinih transformacija polinoma i algebarskih
razlomaka. Pri tome teite treba da bude na raznovrsnosti ideja, svrsi i sutini tih transformacija, a ne na radu
sa komplikovanim izrazima. Odreenu panju valja posvetiti vanijim nejednakostima (dokazivanje i primena:
nejednakost izmeu sredina i dr.)
U okviru ove teme treba izvriti produbljivanje i izvesno proirivanje znanja uenika o linearnim jednainama i
nejednainama, koja su stekli u osnovnoj koli, istiui pojam ekvivalentnosti jednaina i nejednaina i
primenu u njihovom reavanju. Treba uzimati i primere jednaina u kojima je nepoznata u imeniocu razlomka,
kao i one koje sadre jedan ili dva parametra. U svakom sluaju, treba izbegavati jednaine sa suvie
sloenim izrazima. Na nekoliko jednostavnijih primera moe se pokazati i reavanje sistema linearnih
jednaina sa vie od dve nepoznate. U ovoj temi teite treba da bude u primeni jednaina na reavanje
raznih problema. Prilikom obrade nejednaina i sistema nejednaina sa jednom nepoznatom treba se
ograniiti samo na one koje ne sadre parametre. Reenja nejednaina zapisivati na vie naina, opredeljujui
se za najcelishodniji, koristei pri tome prvenstveno uniju i presek skupova.
Slinost. U okviru ove teme, pored zasnivanja merenja dui i uglova, (dovodei u vezu samerljivost dui s
karakterom razmere njihovih duina) i produbljenijeg usvajanja Talesove teoreme (sa primenama), uenici
treba da upoznaju homotetiju kao jednu transformaciju ravni koja nije izometrijska, a slinost kao kompoziciju
homotetije i izometrije (odnosno, homotetiju kao transformaciju slinosti), kao i da uoe praktine primene
slinosti. Posebno treba da shvate sutinu metoda slinosti u reavanju raunskih i konstruktivnih zadataka.
Takoe je znaajna primena slinosti u dokazivanju pojedinih teorema (Pitagorine i dr.). Moe se obraditi i
odnos povrina slinih mnogouglova (u vidu zadatka). Odgovarajuu panju treba posvetiti primeni Pitagorine
teoreme u raunskim i konstruktivnim zadacima.
Trigonometrija pravouglog trougla. - Uenici treba dobro da shvate veze izmeu stranice i uglova
pravouglog trougla (definicije trigonometrijskih funkcija otrog ugla), njihove posledice i primene. Pri reavanju
pravouglog trougla treba se ograniiti na jednostavnije i raznovrsne zadatke.
II razred
Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu.
Opti tip (140)

Stepenovanje i korenovanje (26)


Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija (38)
Eksponencijalna i logaritamska funkcija (24)
Trigonometrijske funkcije (40)
Drutveno-jeziki smer (115)
Stepenovanje i korenovanje (21)
Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija (25)
Eksponencijalna i logaritamska funkcija (17)
Trigonometrijske funkcije (30)
Prirodno-matematiki smer gimnazije (175)
Stepenovanje i korenovanje (35)
Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija (46)
Eksponencijalna i logaritamska funkcija (30)
Trigonometrijske funkcije (52)
Stepenovanje i korenovanje. - Ovde treba posvetiti punu panju usvajanju pojma stepena i korena i
savlaivanju operacija sa njima (na karakteristinim, ali ne mnogo sloenim zadacima). Od posebnog je
znaaja relacija a2 = |a|, a takoe i decimalni zapis broja u tzv. standardnom obliku a 10 , gde je 1a<10 i
(nN). Uzimati racionalisanje imenilaca oblika:
n

a, a b.
Funkciju y=x ispitivati samo u nekoliko sluajeva (za n4), sa zakljukom o obliku grafika kada je izloilac n
paran i kada je neparan broj. U vezi sa kompleksnim brojevima treba obraditi samo osnovne pojmove i
injenice koje e biti neophodne pri izuavanju sadraja o kvadratnoj jednaini.
n

Kvadratna jednaina i kvadratna funkcija. - Sadraji ove teme znaajni su sa stanovita sistematskog
izgraivanja algebre i praktinih primena. Treba reavati i jednaine sa nepoznatom u imeniocu razlomka, koje
se svode na kvadratne jednaine, kao i jednostavnije jednaine sa parametrima. Potrebnu panju valja
posvetiti primeni kvadratnih jednaina i nejednaina u reavanju raznovrsnih a jednostavnijih problema.
Neophodno je da uenici dobro naue da skiciraju i "itaju" grafik kvadratne funkcije. Pri ispitivanju kvadratne
funkcije u veoj meri treba koristiti upravo njen grafik (njegovu skicu), ne insistirajui mnogo na odreenoj
"emi ispitivanja funkcije" u kojoj crtanje grafika dolazi tek na kraju. Kvadratne nejednaine treba reavati
koristei znanja o znaku kvadratnog trinoma, kao i znanja o reavanju linearnih nejednaina. Reavati samo
prostije iracionalne jednaine (po programima M1 i M3).
Eksponencijalna i logaritamska funkcija. - Prilikom obrade ovih funkcija, za uoavanje njihovih svojstava
koristiti prvenstveno grafike interpretacije. Na jednostavnim primerima upoznati odreivanje logaritama (u
cilju produbljivanja pojma logaritma). Logaritmovanje obraditi u meri neophodnoj za praktine primene (uz
korienje depnih raunara).
Trigonometrijske funkcije. - Pri definisanju i uoavanju svojstava trigonometrijskih funkcija ma kog ugla u tzv.
svoenju na prvi kvadrant treba koristiti trigonometrijsku krunicu, kao i simetriju (osnu i centralnu). Uporedo
sa odreivanjem vrednosti trigonometrijskih funkcija, treba reavati i trigonometrijske jednaine oblika: sin
ax=b, cos ax=b, tg ax=b. Uenici treba da shvate da se mnogi nauni i tehniki problemi modeluju
trigonometrijskim funkcijama, pa je zato neophodno nastojati da upoznaju osnovna svojstva ovih funkcija, a
prvenstveno da umeju skicirati i "itati" njihove grafike. Posebnu celinu u trigonometrijskim sadrajima

predstavljaju adicione teoreme i njihove posledice. One su znaajne ne samo za odreene identine
transformacije u samoj trigonometriji, ve i za primene u nekim drugim predmetima. Zato ovoj celini treba
posvetiti veliku panju i gradivo dobro uvebati. Upoznavanjem sinusne i kosinusne teoreme uenici treba da
shvate da se proiruju mogunosti primene trigonometrije na reavanje ma kojeg trougla, kao i na reavanje
raznih problema iz metrike geometrije, fizike i posebno tehnike prakse.
III razred
Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu (ukupan broj
asova za temu; broj asova za obradu + broj asova za ponavljanje i uvebavanje).
Opti tip (144)
Poliedri (22)
Obrtna tela (18)
Vektori (15)
Analitika geometrija u ravni (44)
Matematika indukcija. Nizovi (23)
Kompleksni brojevi (6)
Drutveno-jeziki smer (72)
Poliedri (13)
Obrtna tela (12)
Vektori (5)
Analitika geometrija u ravni (22)
Matematika indukcija. Nizovi (8)
Prirodno-matematiki smer gimnazije (180)
Poliedri (25)
Obrtna tela (20)
Vektori (15)
Analitika geometrija u ravni (50)
Matematika indukcija. Nizovi (38)
Kompleksni brojevi i polinomi (20)
Poliedri i obrtna tela. - U obradi ovih sadraja (u stvari, produbljivanju i dopunjavanju znanja koja o njima
uenici ve imaju) znaajno je da uenici ve usvojene osnovne pojmove i injenice prostorne geometrije
umeju uspeno primenjivati u reavanju zadataka (ne mnogo sloenih), ukljuujui i one praktine prirode
(odreivanje zapremine modela nekog geometrijskog tela, konkretne graevine ili predmeta, ako unapred nisu
dati neophodni podaci i sl.). Uenici treba da "vide" da se izuavana svojstva prostornih figura iroko koriste u
praksi, astronomiji, fizici, hemiji i dr. Posebnu panju treba posvetiti daljem razvijanju logikog miljenja i
prostornih predstava uenika, emu u izvesnoj meri moe doprineti razumno pozivanje na oiglednost,
korienje modela (pa i prirunih sredstava) i pravilno skiciranje prostornih figura. Pored daljeg rada na

usavravanju tehnike raunanja i transformacija izraza, korisno je povremeno od uenika zahtevati da daju
procenu rezultata raunskog zadatka. Nizom zadataka moe se ilustrovati i injenica da je esto racionalnije i
bolje prvo nai reenje zadatka u "optem obliku", pa onda zamenjivati date podatke. Mada u programu nije
eksplicitno navedeno, moe se kao zadatak dati odreivanje odnosa povrina i odnosa zapremina slinih
poliedara i slinih obrtnih tela, a takoe i odreivanje poluprenika upisane ili opisane sfere odreenom
geometrijskom telu. Obrasci za povrinu i zapreminu lopte i njenih delova ne moraju se izvoditi (program M2).
Vektori. - Osnovno u ovoj temi je da uenici upoznaju definiciju i smisao skalarnog, vektorskog i meovitog
proizvoda vektora, kao i koordinate vektora. Od posebnog je znaaja koordinatna interpretacija skalarnog,
vektorskog i meovitog proizvoda i njihova primena (odreivanje ugla izmeu dva vektora, izraunavanje
povrine i zapremine figura, neke primene u fizici i dr.).
Analitika geometrija u ravni. - Osnovni cilj u realizaciji ove teme jeste da uenici shvate sutinu
koordinatnog metoda i njegovu efikasnu primenu. Posebno, na osnovu svojstava prave i krivih linija drugog
reda, uenici treba da umeju formirati njihove jednaine i ispitivati meusobne odnose tih linija. Potrebno je
ukazati i na celishodnu primenu analitikog aparata pri reavanju odreenih zadataka iz geometrije.
U okviru ove teme uenici treba da prodube i proire znanje o sistemima linearnih jednaina, upoznaju
sisteme linearnih nejednaina sa dve nepoznate i upoznaju sutinu problema linearnog programiranja. Ovi
sadraji pruaju mogunost za povezivanje ranije steenih znanja o jednainama, nejednainama i nekim
geometrijskim pojmovima.
Matematika indukcija. Nizovi. - Uenici treba da shvate znaaj i sutinu metoda matematike indukcije kao
posebnog i efikasnog metoda u matematici za dokazivanje pojedinih tvrenja. Ovaj metod treba uvesti i
uvebati pomou to jednostavnijih primera. Posebno, u prirodno-matematikom smeru (program M3)
povezivanje ovih sadraja sa transformacijama polinoma omoguava efikasno reavanje niza raznovrsnih
zadataka iz elementarne teorije brojeva - oblasti koja je vrlo prikladna za razvijanje matematikog jezika i
rasuivanja (dokazi raznih teorema u vezi sa deljivou i svojstvima celih brojeva, njihovih kvadrata, prostim
brojevima, kongruencijama i sl.).
Na podesnim i jednostavnim primerima objasniti pojam niza kao preslikavanja skupa N u skup R uz grafiku
interpretaciju. Kao znaajne primere nizova podrobnije obraditi aritmetiki niz i geometrijski niz (definicija osnovno svojstvo, opti lan, zbir prvih n lanova). Pojam granine vrednosti beskonanog niza dati na to
jednostavnijim primerima i izvesti obrazac za zbir lanova beskonanog geometrijskog niza, uz ilustrovanje i
nekim primerima primene (periodini decimalni razlomci, jednostavniji primeri iz geometrije).
Kompleksni brojevi i polinomi - Ostvariti dalje proirivanje i produbljivanje znanja uenika o brojevima,
posebno kompleksnim, polinomima i jednainama - sve na podesnim zadacima i primerima primene.
2

IV razred
Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu (ukupan broj
asova za temu; broj asova za obradu + broj asova za ponavljanje i uvebavanje).
Opti tip (128)
Funkcije (28)
Izvod funkcije (26)
Integral (22)
Kombinatorika (12)
Verovatnoa i statistika (28)
Drutveno-jeziki smer (64)
Funkcije (14)

Izvod funkcije (17)


Kombinatorika (6)
Verovatnoa i statistika (15)
Prirodno-matematiki smer gimnazije (128)
Program je istovetan sa programom za IV razred gimnazije opteg tipa (program M1)
Funkcije. - Ovde treba dopuniti i sistematizovati uenika znanja o funkciji i njenim osnovnim svojstvima, a
zatim napraviti pregled elementarnih funkcija. Upoznavanje granine vrednosti i neprekidnosti funkcije treba
da bude na osnovu intuitivnog pristupa tim pojmovima. Nije potrebno due zadravanje na tehnici odreivanja
granine vrednosti raznih funkcija, ve akcenat treba da bude na nekoliko karakteristinih limesa.
Izvod funkcije. - Prvo uenike treba upoznati sa pojmovima prirataja nezavisno promenljive i prirataja
funkcije i, polazei od pojma srednje brzine i problema tangente na krivu, formirati pojam kolinika prirataja
funkcije i prirataja nezavisno promenljive, a zatim definisati izvod funkcije kao graninu vrednost tog kolinika
kada prirataj nezavisno promenljive tei nuli. Ukazati na osnovne teoreme o izvodu i izvode nekih
elementarnih funkcija. Uz pojam diferencijala i njegovo geometrijsko znaenje treba ukazati i na njegovu
primenu kod aproksimacije funkcija. Potrebnu panju valja posvetiti ispitivanju funkcija i crtanju njihovih
grafika, koristei izvod funkcije (ne uzimajui suvie komplikovane primere).
Integral*. - Program predvia da se prvo obradi neodreeni integral, pa je potrebno ukazati na vezu izmeu
izvoda i integrala i dati pojam primitivne funkcije. Integraljenje protumaiti kao operaciju koja je inverzna
diferenciranju. Pored tablice osnovnih integrala treba pokazati i neke metode integraljenja (metoda zamene i
metoda parcijalne integracije). Polazei od problema povrine i rada, doi do pojma odreenog integrala kao
granine vrednosti zbira beskonano mnogo beskonano malih veliina. Ukazati na osnovna svojstva
odreenog integrala, a akcenat treba da bude na primenama odreenog integrala.
________
Samo u programu M3
* Samo u programima M1 i M3
2

Kombinatorika. - Na osnovu ranije steenih znanja o prebrojavanju konanih skupova (osnovni principi)
uenici treba da upoznaju sutinu izdvajanja, rasporeivanja i odreivanja broja odreenih rasporeda,
uoavajui razliku izmeu pojedinih vrsta rasporeivanja objekata (na pogodno odabranim primerima), pri
emu je naroito vano da se dobro uveba prepoznavanje pojedinih vrsta kombinatornih objekata na
dovoljnom broju raznovrsnih zadataka. Tek onda treba da uslede odgovarajue formule za broj varijacija,
permutacija i kombinacija. Povezujui binomne koeficijente sa kombinacijama, mogu se pokazati neke
primene binomnog obrasca.
Verovatnoa i statistika. - Posle uvoenja pojma sluajnog dogaaja dati pojam verovatnoe (preko pojma
relativne frekvencije i klasinom definicijom), kao i osnovne teoreme o verovatnoi. Na podesnim primerima
treba uvesti pojam sluajne promenljive i ukazati na neke njene numerike karakteristike i raspodele. Valja
istai ulogu sluajnog uzorka i statistikog eksperimenta, a zatim objasniti nain prikupljanja podataka,
njihovog prikazivanja i odreivanja vanijih statistikih karakteristika.