P. 1
Kult i Ikonografija u Rimsko Doba

Kult i Ikonografija u Rimsko Doba

|Views: 4,198|Likes:
Published by kalekrtica
1. AFRODITA
Legenda Grčka boginja lepote i čulne ljubavi. Rođena je iz morske pene koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju stigla je do Kitere, a zatim do Kipra, gde je izašla na ostrvo. Tu su Afroditu obukle i okitile Temidine kćerke hore, a zatim su je odvele među besmrtnike, na Olimp. Njen dolazak obradovao je sve bogove i svaki od njih je poželeo da se njome oženi. Afrodita se udala za hromog i ružnog Hefesta, ali mu nije dugo ostala verna. Zaljubila se
1. AFRODITA
Legenda Grčka boginja lepote i čulne ljubavi. Rođena je iz morske pene koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju stigla je do Kitere, a zatim do Kipra, gde je izašla na ostrvo. Tu su Afroditu obukle i okitile Temidine kćerke hore, a zatim su je odvele među besmrtnike, na Olimp. Njen dolazak obradovao je sve bogove i svaki od njih je poželeo da se njome oženi. Afrodita se udala za hromog i ružnog Hefesta, ali mu nije dugo ostala verna. Zaljubila se

More info:

Published by: kalekrtica on Mar 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/21/2013

pdf

text

original

Fest: “Na žrtvu svojim bogovima prinose po nekad ljudske zarobljenike i s uživanjem piju krv iz ljudskih lobanja.”

97

Flor: “Nije bilo ni jedne vrstre svireposti kojom oni nisu iskaljivali svoj bes nad zarobljenicima:bogovima su žrtvovali
ljudsku krv, pili su iz ljudskih lobanja”.
Amijan Marcelin beleži prema starom predanju: “Prinosili su zarobljenika na žrtvu Beloni (boginja rata i pobede) i
Marsu, i požudno pili ljudsku krv iz ispražnjenih ljudskih lobanja”.
Orozije ne pominje ljudske žrtve, ali on zna da su Skordisci “pored drugih grozota koje su vršili nad zarobljenicima,
odrubljivali, kad god im je bila potrebna čaša, ljudske glave i služili se takvim, još krvavim, kosmatim i umrljanim
lobanjama, iz čijih šupljina mozak nije bio sasvim istresen, kao pravim čašama, pohlepno i bez gađenja”.
Ovakvi iskazi mogu izazvati sumnju jer se u njima oseća ozlojedjenost onih koji su mogli postati žrtve te svireposti.
Sumnje su opravdanje i zato što je reč o veoma poznim piscima koji su reprodukujući stari izvor mogli da unesiu u
njega iskustva i osećanja svoga vremena. Vrednost ova 4 svedočanstva smanjena je i time što ona očigledno potiču u
krajnjoj liniji od istog izvora. Sa druge strane podudaranje Flora, Festa, Marcelina i Orozija u pogledu osnovnog
podatka – ritualnog ubijanja ratnih zarobljenika i pijenja ljudske krvi – pokazuje da su oni ovaj podatak pronašli u delu
koje su ekscerpirali, u Livijevoj istoriji, pa se i problem autentičnosti tog podatka prebacuje na Livija, odnosno njegov
izvor. Što se tiće epitomatora njima se mogu pripisati samo razlike u pojedinostima izlaganja, a svaki je skraćivao
izvor i mogao da zadrži ono što ga je najviše inpresioniralo. Jedna tradicija mogla je tokom vremena da naraste i da se
izmeni. Vesti o glavama – ratnim trtofejima pretvaraju se u vesti o lobanjama koje služe kao čaše na gozbama. Zatim
se govori o pijenju krvi iz lobanje i najzad o uživanju sa kojim je to činejno
Jasno je da se iz neočišćenih lobanja nije pila voda ili neki drugi napitak, nego krv, kao što je jasno da se to radilo u
posebnim prilikama tj. pri prinošenju žrtava posle pobede, što je imalo odredjeno versko značenje.Kod Orozija se
mešaju 2 običaja, vrlo tesno povezana: Ritualno ubijanje saplemenika ili zarobljenika (obično poglavica), praćeno
magiskim opštenjem s bogom putem pijenja iste krvi, i odsecanje i odnošenje ljudskih glava kao dokaz junaštva i
predmet dičenja, kao ratni trofej. Za oba običaja nalazimo potvrde u vestima o drugim Keltskim plemenima u Galiji i
van nje.
Na poč. III v, vreme Keltskih ratova na Balkanu odnosi se slučaj koji je zapisao Justin: jednom prilikom kada im
pretskazivanje o ishodu bitke nisu ispala povoljna, umesto da se uplaše bogova, gali su tako pobesneli da su, verujući
da će srdžbu svojih bogova ublažiti žrtvovanjem svojih pobili svoje žene i decu i tako započeli rat pokoljem svojih
najbližih. Ova vest po vremenu i mestu najbliža Skordiscima otkriva nam divljačku surovost Keltske naravi.
Sledeće dve vesti odnose se na Gale u severnoj Italiji u vreme Hanibalova pohoda. Kod Polibija stoji da su galske čete
koje su u prvim sukobima Rimljana s kartaginjanima 218.g. izneverile Rimljane i prešle na stranu Hanibala iznenada
udarile na rimsku vojsku, izvršile pokolj, a zatim su se “pošto su odsekli glave ubijenim” povukle u Kartaginski tabor.
Na istom poprištu dve godine kasnije vojska Konzula Postumija razbijena je od Gala, a on sam ubijen. Livije priča da
su Gali “očištivši njegovu glavu kako je to kod njih običaj, prekrili lobanju zlatnim ukrasisma i ona im je služila kao
sveta posuda za žrtve u svečanim danima i kao čaša za sveštenike i starešine hrama.
Kod Strabona i Diodora zabeležene su, prema Posejdoniju, i sledeće pojedinosti o običajima Gala: odlazeći sa bojnog
polja,, Galski ratnici su odnosili glave ubijenih neprijatelja, vešali ih o vrat svojim konjima , a zatim iznad ulaza u
svoje domove. Posejdonije je sam to video, kaže Strabon. Glave uglednijih protivnika balsamovane su kedrovim ulje i
čuvane u kovčezima. Pokazujući ih gostima Gali su se hvalili kako su njihovi preci, otac, deda ili neko drugi, mogli da
dobiju za te glave velike pare ali su to odbili. Prema tome, ljudske žrtve nisu prinošenje vogovima samo kao ratni
trofej. Kelti su ubijali svoje saplemenike i zarobljenike i zato da bi njihovom krvlju umilostivili svoje krvoločne
bogove, ili pak da bi iz krvi ili utrobe žrtve saznali njihovu volju.
Veruju da se bogovi nemogu umilostiviti ako se čovečiji život ne otkupi drugim čovečijim životom.
Obred žrtvovanja zatvorenika kod Skordiska nije nam posvedočen.Na jednoj od srebrnih pločica kojima je ukrašen
veliki žrtveni kotao iz Gundestrupa predstavljena je povorka ratnika: trubači s dugim keltskim trubama koje se
završavaju u vidu zmajeve glave razjapljene čeljusti, konjanici sa šlemovima na glavi, ukrašenim životinjama ili
rogovima, i kopljem u ruci, pešaci s dugačkim štitovima na kojim je mali okrugli umbo pričvrščćen ekserčićima. Iza
povorke stoji jedna velika figura sveštenici ili poglavica, drži čoveka za noge i struk sa glavom naniže iznad jednog
velikog suda širokog otvora Ovaj kotao potvrdjuje postojanje ljudskih žrtava kod Kelta uopšte, pa prema tome i kod
Skordiska.
Divljaci veruju da se jedenjem mesra neke životinje ili čoveka dobijaju fizičke i moralne i intelektualne osobine
svojstvene toj životinji odnosno čoveku. Meso i krv ubijenih ljudi običnose jede i pije da bi se dobila hrabrost, mudrost

98

ili druge osobine kojima su se pokojnici za života odlikovali. Po nekad se veruje da te osobine imaju svoje specijalno
sedište u nekom delu tela, u srcu, mozgu, jetri itd. Pa se ti delovi jedu.
Jedenjem utrobe oni preuzimaju snagu neprijatelja i otklanjaju opasnost od njega, a prinošenjem utroba bogovima vrši
se istovremeno obred opštenja s bogom putem jedenja iste hrane.
Pijenje ljudske krvi iz još sveže umrljanih lobanja koje nam je posvedočeno kod Skordiska ima u suštini isti karakter.
Iako nisu sačuani podaci o ovom običaju kod drugih keltskih plemena nemamo razloga da dovedemo u sumnju
kazivanje Livijevih epitomatora. Pijenje ljudske krvi je jedan vid hanibalizma.
U Pauzanijevom prikazu Brenovog pohoda u Grčku zapisano je i ovo: neki delovi keltskih hordi, upali su u Etoliju i
tamo počinili nad Kalijejcima “najčudovišnije zločine za koje smo ikada čuli i koji ne liče na ljudska dela”. Pogubili su
svo muško stanovništvo, strace i odojčad, a onu odojčad koja je mlekom bila najbolje ishranjena su klali, pili joj krv i
jeli meso. Devojke i žene predpostavljale su smrt sramotu koja ih je čekala, a one koje su žive pale u ruke neprijatelju
bile su podvrgnute svakojakom kaljanju i zverstvima. Nisu bile poštedjene ni one na umoru, pa ni mrtve.
Pauzanijev podatak je uzet iz istorije Balkanskih Kelta. Iako je prolivanje ljudske krvi na žrtvenicima bilo široko
rasprostranjena pojava u Kelstskom svetu, pijenje krvi ne pominje se inače, sem kod Skordiska i na ovom mestu kod
Pauzanije.
J. Filip govori o “jezivom kultu glave” kod Kelta, navodeći pored ostalog i Orozijev podatak o tome da su se Kelti
služili lobanjama kao čašama. On ukazuje na to da se na Keltskom novcu često javlja motiv ratnika koji u ruci drži
odsećenu glavu i da su u srednjevekovnim keltskim nekropolama nadjeni leševi sahranjeni bez glave. Ali on uopšte ne
pominje pijenje krvi. Medjutim, pozlaćivanje lobanja njihova upotreba kao svetih pehara i ratnih trofeja je nešto drugo
nego pijenje krvi iz lobanje. Iako su ova dva običaja prvobitno morala biti povezana, drugi svakako odražava
primitivniji stupanj razvitka i morao je ranije nestati. Oba običaja zabeležio je Herodot kod Skita: “kad prvi put ubije
neprijatelja, Skit se napije njegove krvi, a glave onih koje je ubio u boju nosi kralju…” “sa lobanjama pak, i to ne sa
svima, nego samo sa lobanjama najljućih neprijatelja, postupaju ovako. Ispile sve ispod obrva i očiste lobanju, pa ako
je neko siromašan, on je samo presvuče spolja neučinjenom govedjom kožom i tako upotrebljaa, a ako je bogat, on…
je iznutra pozlaćuje i upotrebljava kao pehar…”.
M.Hofler beleži prema svedočanstvu MacCulloch –a “da se običaj da se krv pije iz ljudskih lobanja održao u Keltskoj
Irskoj sve do u novije vreme”.
Skordici su prilično dugo sačuvali svoje “nacionalne” osobine, o čemu svedoče i bezbrojni pljačkaški pohodi koji čine
osnovnu nit njihove istorije. Pauzanmijevo svedočanstvo potkrepljuje naše mišljenje daa pijenje krvi iz lobanje
pokjlanih neprijatelja o kome govore rimski istoričari u vezi s ratovima krajem II i na početku I v.pne.nije plod mašte
revoltiranih Rimskih osvajača ni obično retorsko preuveličavanje. Ono nam svedoči o održavanju izvesnih hanibalskih
navika na srednjobalkanskom prostoru sve do rimskog vremena.
Jedenje ubijenog neprijatelja je magijska radnja koja ne podleže etičkom sudu. Ti običaji su samo svedočanstvo o
niskom kulturnom stupnju na kome su se nalazili ovi narodi.

Lex
Sigurno je da su Kelti glavama bogova i heroja vec u to vreme (1.v.) pripisivali posebne moci i da su verovali da su
sve nadprirodne sile koncentrisane u glavi. Zato se moze govoriti o postojanju “boga bez tela” u keltskoj religiji i o
posebnom kultu glave, odnosno lobanje. To potvrdjuje jedan portik iz donje Provanse u koji su usadjene i ljudske
lobanje, kao i mnoge predstave “zasecenih glava”, cesto zatvorenih ociju i bez usta, i ljudske glave koje drze
heroizirani pokojnici.

Anticki pisci su kult glave kod Kelta objasnjavali njihovom izuzetnom svireposcu. Fest saopstava da Skordisci
“prinose ponekad na zrtvu ratne zarobljenike i da s uzivanjem piju krv iz ljudskih lobanja”, a Orozije je zapisao da su
Kelti, kad god im je bila potrebna casa, odrubljivali zarobljenicima glave. Prema Polibiju, u Italiji su Kelti odsecali
glave pobijenih neprijatelja i odnosili ih sa sobom sa bojnog polja, a Livije saopstava da su Gali lobanju ubijenog
rimskog konzula Postumija prekrili zlatnim ukrasima i da su je upotrebljavali kao svetu posudu za zrtve prinosene u
hramovima. Strabon i Diodor, oslanjajuci se na podatke Posejdonija, pominju keltski obicaj postavljanja glava ubijenih
neprijatelja iznad ulaza u kuce. Kult ljudske glave ima kod Kelta dublji religiozni smisao. “Zasecena glava” jedna je od
najcescih figuralnih tema keltske umetnosti, a pozna irska legenda o glavi Brana, koja cuva londonski brezuljak od
osvajaca, samo je pozna varijanta prastarog verovanja da su u glavi koncentrisane snazne, boznaske sile.

99

Papazoglu:
Skordisci su važili kao potpuno divlji i svirepi ljudi.
1. Prinošenje ljudskih žrtava.
-Svojim bogovima su prinosili na žrtvu ratne zarobljenike i sa uživanjem su pili krv iz ljudsgkih lobanja.
-Gali su se pred odlazak u boj zavetovali Marsu da će mu žrtvovati sve živo što pohvataju u ratu.
-Ljudske žrtve prinošene su bogovima ne samo kao ratni trofej već i radi toga da se prolivenom krvlju ublaži njihova

krvoločna srdžba.

-Iz utroba žrtava vrači su saznavali volju bogova. U Cezarovo vreme se još pamtio običaj da se na grobu uglednih
pokojnika spaljuju njegovi robovi i klijenti.
-Postoje i priče o ritualnom ubijanju zarobljenika kod Skordiska.
-Izvori kažu i da je žrtva svirepog Teutatesa bacana glavačke u pun kazan da se tamo udavi. Na žrtvenom kotlu iz
Gundestrupa, na jednoj od srebrnih pločica kojima je ukrašen kotao predstavljena je vojska kako kreće u rat,
prikazani su vojnici u dva reda, u gornjem konjanici, a u donjem pešaci, a ispred njih su 3 čoveka koja duvaju u
trubu, a iza povorke je predstavljeno prinošenje ljudske žrtve: jedna velika figura, poglavica ili sveštenik, drži čoveka
za noge i struk s glavom naniže, iznad velikog suda širokog otvora.
-Koreni žrtvovanja ljudi leže u ljudožderstvu.
-Čovek se prinosi na žrtvu ne više kao hrana, već kao nešto što je najbolje i što može biti najdraže bogovima.
-Divljaci veruju da se jedenjem mesa neke životinje ili čoveka, dobijaju fizičke i druge (moralne i intelektualne)
osobine te životinje, odnosno čoveka. Ponekad se veruje da te osobine imaju svoje specijalno meso u nekom delu
tela, srcu, mozgu, jetri. Najveću vrednost sa toga stanovišta imaju poglavice, zato što su oni najhrabriji i najmudriji i
što u njima stanuje božanstvo.
2. Izvor--> Skordisci bacaju u vode savijena kopolja.
-Savijena koplja nalaze se u grobovima keltskih ratnika, i odgovaraju običaju rasprostranjenom kod raznih naroda, da
se oštećuju predmeti koji se polažu u grob (razbijanje keramike, bušenje dna metalnih posuda...). Oštećivanje
grobnih priloga se objašnjava željom da se sve što je pripadalo pokojniku učini neupotrebljivim jer je tabu i stoga
opasno u magijskom smislu reči.
-Bacanje savijenih kopalja u vode kao da treba da simbolizuje kraj daljih osvajanja.
-Podatak je ipak nejasan: govori da su Skordisci došli do Jadrana i tu bacali savijena koplja, a malo je verovatno da su
oni stigli do Jadrana.

Pitanja

O tome su pisali Papazoglu i Garašanin
Šta su radili sa tim lobanjama?
Šta kaže Pausanije?

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->