You are on page 1of 164

Stara Kanjiža

Ljubomir Đukić

Ljubomir Đukić

Stara Kanjiža

autorsko izdanje

© Đukić, Ljubomir 2015
Subotica, novembar 2015

Ovo su Nemenikuće u magli prljavog dana prokleto
mesto rođenja
Varoš kao svako đubre

Aleksandar Vučo

sadržaj emotivnih beleških iz provincije
neposrednost ................................................................................................ 6
ugazio u tvrdoglavu probirljivu viziju... misli... ....................................... 8
mislim da znam zašto odlike autentičnosti nemaju mira ...................... 10
očigledno ...................................................................................................... 13
Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/................................................................... 16
šetam pravim veliki krug ............................................................................ 17
volšebnik iz Stare Kanjiže ........................................................................... 19
prosleđivanje ................................................................................................ 22
zubača traži svetlo ....................................................................................... 24
omrznut zbog ljubavi .................................................................................. 25
Oživela Dušo daj mi ljubavi........................................................................ 26
malo je kasno za detinjarije ........................................................................ 30
san ili igra žmurke ....................................................................................... 32
Kloni me se čoveče ...................................................................................... 35
Između odrednica ....................................................................................... 37
da li je kaćun ili perunika ........................................................................... 42
t(r)ajno odbačen .......................................................................................... 44
Periculum in mora ...................................................................................... 47
(Opasnost je u odlaganju) .......................................................................... 47
Tisa kod šlajca............................................................................................... 49
stvarna slika .................................................................................................. 51
Uski domet lokalnog u dva povezana događaja ...................................... 54
zagrizao.......................................................................................................... 58
mašti kraja nema ......................................................................................... 64
vratio sam se ................................................................................................. 66
potpuno drugačiji ........................................................................................ 68
tekst mi se čita spreda i zguza - objedinjuje sliku .................................... 70
slegla se trava a prašina slavodobitno uzdiže pred grozom ................... 73
Homage to Koncz István ............................................................................ 77
prepreka za samoizražavanje....................................................................... 79
oprostili smo se ............................................................................................ 81
nevoljno klimam glavom ............................................................................ 83
iznenađuje i pleni…..................................................................................... 86
o životu rado slušam i beležim priče ......................................................... 89
Frlja željna sunca ......................................................................................... 90
to ti je dobar znak ........................................................................................ 91
nedeljno jutro ............................................................................................... 92
Kasnim * ....................................................................................................... 93
poezija uzaludni trzaj .................................................................................. 94
4

zamrznuto srce živi ................................................................................. 96
kao dečak učio je lekcije života .............................................................. 97
uopšteno govoreći ništa se ne dešava .................................................... 98
talasi tise su dlanovi ................................................................................ 100
čitam iz pogleda ....................................................................................... 102
nova drama ............................................................................................... 103
nisam posramljen zbog onog što jesam ................................................ 106
vreme čekanja .......................................................................................... 108
ja sam stalno u luckastoj fazi .................................................................. 109
sa bolnim napretkom .............................................................................. 111
odabrao sam da budem autsajder .......................................................... 113
opasne slobodne misli ............................................................................. 115
oštri osećaj ironije ................................................................................... 117
aktivira spiritualnu moć ......................................................................... 118
vigado ........................................................................................................ 119
pozornica sneg ......................................................................................... 121
dragi prijatelju .......................................................................................... 122
mogao bih reći - vreme je da kažem ..................................................... 123
močvara .................................................................................................... 125
blato ........................................................................................................... 126
glineni oklop ............................................................................................ 127
tišina bez karaktera .................................................................................. 129
raspoloživ .................................................................................................. 131
u snegu ....................................................................................................... 132
sledeća stanica kanjiža ............................................................................. 134
invazija misli i osećanja ........................................................................... 137
empatija... .................................................................................................. 139
“kome smeta smeće neka ga ukloni” ...................................................... 141
uklanjanje činjenica .................................................................................. 143
dezorjenticija feferona sa sirom .............................................................. 145
reka tisa u proleće ..................................................................................... 147
ume li apstrakcija da sugeriše? ................................................................ 148
koješta......................................................................................................... 152
virak od ekstrakcije................................................................................... 155
nedostaju detalji......................................................................................... 156
potemkinova sela....................................................................................... 158
(dokaz za nepogrešiv uticaj).................................................................... 160
Beleška o piscu........................................................................................... 163

5

neposrednost

nije mi najjasnije ko smo to mi
iskustva govore i ubeđuju da smo sa zle strane
sa koje nas nisu razumeli pasivni rekviziti
šta se događa sa doživljajem pretnje
na svojstven način zarazne psihoze
duša je u telu telo je vidljivo i opipljivo
ublažujem strah kao magnolija
onog kojeg pomno ljubim
deluje nežno ranjivo zaokružen u oblikovanju
zašto neko drugi lepo raspoložen
briše guzici o moj patos kao kuja
kad sva čula učestvuju u jednostavnosti kojom se
može zaključiti da je jedna rečenica dovoljna
prava reč zadovoljava višeslojni nastup
iz sirove neposrednosti upravo objašnjava
biološko stanje elemente prirode
uzalud sam tražio misao za otelotvorenje prirode
uz projekciju prirodnog okruženja
dokumentovao niz interakcija tela i duše
zavodio gostoprimstvom
da bi se i kasnije ponavljalo
dok nisam mirovao poklanjao sam
mnoge stvari onima sa kojima sarađujem u mislima
sada sam stišao zvuk da bi sami bili u priči
pojedinačno & zajednički
pokušavamo rečima da dočaramo šta vidimo osećamo
vredelo je čekati da oko zasuzi pred suncem
na otvorenom krv je sebična oko znatiželjno
sigurno je da osećaj u početku biva zanimljiv
kretanje upotrebom tela
vremenom oko nas sve se menja
sve će se promeniti
staro se raspada novo kao da je nastalo pokvareno
gubi interesovanje za prirodne elemente
(reka je zaleđena tanak led urasta u polje pod snegom
6

strah tihe reči nastale kroz zube)
da li nas još uzidižu izoštrena osećanja
kako nam se dogodila melanholija
primaknuta grotlu gledanja
dovoljno je da prošetamo primetićemo
pukotine šare potresnih prizora
zar je neizbežno da dodirnemo obeležja patnje
šta to prolazi kroz nas ostavlja prizore stradanja sećanja
žučno osvrtanje sa svih strana…
kad pomerimo ugao gledanja istina je teskoba
zbunjena ljubav ka životu prestupa
zašto imenovati na repu događaja
sunašce koje otežava život;
kad naiđe prolećni (otpor) otvor
pokaži mi gde da te tražim
pokušaj da se nametne vegetacija
rasplamsava mašta onakvog kakav si bio
mogu li da te nađem na skrivenom mestu
pokušavam vrlo rado
s obzirom da nema senke u boji
sive su linije semantike k(a)njiške poruke postavke
da se držimo ušuškani kasno je ili nije
dušo obavijena telom doslovce
otelotvorenje izliv prirode ljubavi
da bi se kasnije ponavljao
slika dubokog mira
nag u fetalnom položaju
(ne)moguće je razaznati da li je hipnotisano
ako odbijem da poverujem nateraj me
što se mene tiče kako stvari stoje
niko nas nije primorao a ni pominjao samim tim
hajde da obavimo ono sveprisutno
znaš ono - obrazac za ljubav… ^

7

ugazio u tvrdoglavu probirljivu viziju...
misli
razveži čitaj na svoj način
luči ljubav po prirodi
trajno fiksiran u zasenku
čak i prokažen imaj svoj put
dugu stazu
 
sasvim mi prija da čist um zaluta
u prelomljeno polje istraživanja
prirodno je neko vreme kolebljiv
kakvi su izgledi za budućnost
 
eto ga prokužen u tuzi a baš u njemu se ogledam
kako mu je tek kad mu se približim
na radost vida skladna otmenost
zaljubljen u nežnu postojanu draž
 
obeležavam obećanja koja (još) nisam ispunio
igra je da nije igra
a šta je preterivanje ako nije
konzumacija puke fizičke želje
 
nije imao kud
od kog je zanata više ne postoji
ne pokazuje se u palanci na Tisi
čak i da zavoli palanku
palanka nastavlja da mrzi
 
ume li kontrolom nagona da čini neku novu draž
izrađen slobodnom rukom vidna bol tragovi očiti
prenete šare oštro su urezane iz originala
čuo se uzdah linearne ornamentike
sad smo potpuno izjednačeni
 

8

grub pokušaj zavođenja
podržavanje jedva dostojno
da li se izjednačavamo ili smenjujemo
blaga radost i tuga utvrđuju želje
težim hladnom aktu
najlepše delo pripisujem
duhu kojeg obožavam
ali to nije sve
padaju napamet
osećanja za stvarnost
opravdanje o čemu da pišem
želim sagledati da bi se učvrstili
vezani spiritualnim pravilom
koliko temperament dopušta
nepredvidiv efekat pokuca na vrata
dobitak ili gubitak
posesivnost izraz lica
smešno je
tepanje pomaže
privlačno uzbudljivo
 
(tragam za ravnotežom
dok se uljuljkivam u predelu
očuvan otpadak trupca
spreman za preobražaj
ima neki razlog najposle da
trulež služi za novu gradnju)
 
povrh svega gde je nestala priča ^
 

9

mislim da znam zašto odlike
autentičnosti nemaju mira
 

ko mi to zaklanja zubato sunce
spektar boja u dnevnoj količini šetnje
pogled u belo ledeno valentinovo
(nisam mu verodostojan baš kao što
ne dolazim u dodir sa tuđim stvarima)
dok tragam za vizuelnim materijalom
upoznajem plameni jezik perspektive
nema određen stil
a u stvari ne postoji ništa drugo
osim zime koja smrdi na toksične gasove
šta bih ovde mogao da naučim ili uradim
nešto što nikad nisam imao želju potrebu
osim ustaljene stvari da šetam mrtvim ulicama
(umesto koga si video pravo pitanje je
u varoši bez ljudi da li si video bilo koga)
uvek se može ružnim parkom oko banje
tražim bolji utisak od ruševine vigado
ovdašnje atmosfere u kojoj pagoda nije hram
već poslastičarnica sezonskog karaktera
da otkrijem neke divne dragulje uzvišene pojave
i pred njima skinem kapu;
 
skrasio se iritantan u staklenoj varoši
tražeći svoj kutak tek tako biva
udaljava se od zimovnika
nije mu smetalo što sa krpljama pognut
besmisleno privlači pažnju u teškoj odeći
hoda kao da goli život brani od studeni
(jedino što mu se vidi su oči prepoznatljive)
poseduje zamak od peska dole prema malom ritu
kako može da beskorisna sitnica golica sećanja
upoznajem kuda vodi krug pravi po trgu
postrance pristaje rame uz rame
10

neopažen pozdrav zagleda nagađa sećam li se
stvari pokradene do danas neopažene
kao da okaje greh pusti suzu od hladnoće
osmesima da budem primljen
udaljiti se skloniti u stranu u pozadinu
ili poigrati se dovoljno vidljiiv;
eto tako baš me briga za vas
do vas ne dopire sunce poimanja ljubavi
(dobro možda malo zavitlavam jadnička
priviknut na muške poglede dodire laska im...)
 
grudvama gađam kipove
okrenuo je glavu na drugu stranu
deli pogrdna imena
naoružan snegom propuštam osude
do sada ovo nisam radio
šeta zavejanim putem
upada u sneg do pojasa
uhvatio ga je februar
(volim što je tu) a kuda dalje
biće zabavno izroniti
tetura se napipava led
u daljini lavež budi siguran da je
združen sa slikom i pokretom
(umem li da proniknem u njega)
kao da se boji da će biti upamćen
ubrzava umesto da usporava
može li ovaj led nestati izbrisati
još da prođu martovske ide
više voli tople gnjecave stvari
ne ume da im odoli
a ko je to nama promakao u kapuljači
nije iznenađen tek treba da vidi
oduševljenje prima sve gore
koreografiju na ledu sve teže
kreativni poduhvat ostavlja me hladno
u mislima da se pitam znam li zašto
11

ima li odlike autentičnosti ili samo nema mira
dok se ne prosledi u sebi miri dve ličnosti
pokušava dva života da prolepša
sve u svemu iza sebe radoznalo... ^
 
 
 

12

očigledno
prepušten slučaju
 
izrazio je želju: ovo je naše leto svetliji dani
pribavio nam polaznu tačku sa lakoćom
na sličan način mogli smo da progutamo
zaboravljeni ustajali vazduh u spremištu za vesla
za cilj putovanje dovoljno je da dvojica žudimo
dugo smo čekali da bi na strmoj obali goli stajali
(lepši smo od popaja i kvrge)
u blatu do kolena među crnim rečnim školjkama
ovde nam je bolje porinuće barke zaveslaji
ka emocionalnom oporavku
postoji puno toga što nismo razumeli
na pramac postavljam tvoju omiljenu sliku
šta si imao na umu dok si je stvarao
imam ogledalo pred sobom
mislim da sam razumeo tvoje lice
može da naslika sve što poželi
kako izgledaju sećanja
uočene ideje žive ukoliko su prenete na slike
lepota je u očima posmatrača
navodi razlog za ljubavni odnos
u dubinama i detaljima vizije emocija i brige
vredni pogledi dotiču okolo šume i polja
skrivene pesme leče melanholiju
navikavamo se na sigurnom
za popravku pokvarene mašte
pozivam se na prostor vidimo ga zatvorenih očiju
mislim da sam jednom ovde rođen u alaskom čamcu
prepoznatljivo me podstakne
kao muški akt u ženskoj pozi
bude li uporan da sačeka još malo
biću spreman da nas povedem kroz tajne priče
zamrznut trenutak na mirnoj vodi je nebo
nasamo s njim i suncem održavam san
provedi me kroz sebe reče on
uhvati stegni podstakni
13

izrazi se na svoj način učini to sa mnom
reka je presudila rečni ukus ljubavi
s dobrom nadom
zapravo ovde je pravi zrak sunca
kojem želimo da se približimo da nas greje
puni pohotna zabava poziv na požudu
pejzaž opuštanja posle napornog  dana
 


gde se zatvaraju vrata grada otvartaju se prozori
do nas ne mogu posledice devedesetih
ni oni koji se pozivaju na istorijsko nasleđe
imaju više nego što im treba
 
i dalje smo u našem dobu nevinosti
mladići osamdesetih još smo u njima
u grad nam se sastaju snovi druže se
otporni na neuništive statue koje su
u društvu nekolicine manjih kipova
nalaze se u depresivnim epizodama
kitnjastom zapećku zaneti novotarijama
i anonimnim odnosom do kojeg im je stalo
zar nikad nisu zadovoljni ili možda nisu uspeli
da saznaju zapravo šta im je dragoceno
bez mogućnosti da pruže reakcije
nema emocija u njihovom umu
kao da su samo hladna tela
ako poželimo da se vratimo
moraćemo ih izbegavati
iskupljenjem dobre procene
uplovljavanjem dublje u mikrokosmos
očigledno neće biti lako
zbog nastalog gneva lokalnih konzervativaca
 
zajedničko tuširanje ločemo pivo baljezganje
da se vidimo sutra da bi uhvatili još jedno
savršenstvo koje tumara okolo
bitan je sagovornik vreme koje nikom neprašta
svima pozvoni u želji da naudi
gde i trotoari prisluškuju
često se glupostima častimo
14

letimo šarenim balonima umiremo
tražimo prilike za igranke
kao rođendan na plaži
običavali ludorije u maniru
nekoliko puta za noć upražnjavali
potrebni mehanizam za pražnjenje
prođemo pored jednog izostavimo drugog
i sve tako redom dok trajemo ^
 

15

Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/
 

  Čičak Plavi Kotrljan: Subjektivna kvarnost mi obećava da ću vremenom

zavoleti čak i ono što danas ne volim ili ne razumem, zavoleću i električno
cveće što blica, čak i ono čega se bojim. Obiđem Čuvarkuću, moju
rođaku, ona je nastanjena na Biber crepu na starom Rajcerovom zdanju,
s nepoverenjem gledam u ogromne svodove  i stubove od crvenog meni
nepoznatog kamena plašeći se rušenja, daska koja visi iza oluka na
jednom ekseru usmerena je u prolaznike, njiše se i cvili. Lako se kačim
za sva upozorenja, a i njih se bojim kao i klizavih mermernih širokih
uglačanih stepenica na kojima mi zastaje dah.. Zbivanja puste požude.
Bojim se čak i zaslepljujuće svetlosti sunca. Strah me je punog meseca.
Imam tri mačje dlake i jedan Topoljak, kao i nešto malo Tiskog peska,
Maslačak mi dosađuje, grebe me svojom sudbinom... Umem da ispričam
sve ono što me tišti i pogađa...Suprostavljam se osirotelom Kaktusu koji
pati u nedostatku fantazije, mada više ne pokušavam da ga ukrotim. On
je kredibilna ličnost u mojoj mladosti, obožavao sam ga, ne poričem
voleli smo se. Tad sam bio Plavi cvet kome je trebala hipo terapija zbog
nedostatka livadskog pejzaža, a Kaktus je umeo da pruži čarobnu magiju,
čudan spoj pun strasti...  A Tebe što čitaš ću  namerno da izostavim iz
priče. I to je kraj. Kez od mene... ^
 
 

16

šetam pravim veliki krug
 

Šetam pravim veliki krug,
tako lako saznajem za obične stvari
pri čemu moram da naglasim
da se suočavam sa nemarom;
mutne slike pružaju oronuli pogledi
podsećaju me
kao da su ozlojeđeni
zbog mene.
Sumnjiv sam im ali i poznat od ranije.
Gledam preda se činim to
kao da sam neutralan
i nezainteresovan
neuzbuđujem se
prema zamerkama
 
Šetam pravim veliki krug.
Zalutao, upao u nepoznati ćorsokak
sad sam na dohvat ruke,
očigledno da me preziru,
prezir ume da rodi užasne stvari.
U tesnoj ulici sudaramo se,
tu je na zid naslonjen bicikl
koji zapinje,
hvala, ništa, sve je u redu,
ma nema veze zaista...
Bio sam kako kažu lokal patriota
svi me odlično poznaju.
Sajnálom, bocsánat,
elnézést...
Ön homofób? *
 
Šetam pravim veliki krug
po malom gradu.
Čekam noć da bih se vratio
u stambenu zgradu
gde inače majka
kolektivno stanuje
17

nadomak poznate olinjale zgrade
gde se ni jedne noći tokom leta
ne može spavati
od galame...
U varoši (mrtve) tišine nema mira
ni spavanja.
 
Šetam pravim veliki krug
Prirodno svetlo se gubi
sunce zalazi za stablo
divljeg kestena
neka prenoći
tamo je blatnjava reka...
Sprema se još jedna
neprespavana duga noć u nizu.
Povlačim se  u čekaonicu sna.
 
Šetam pravim veliki krug
varoš je lepa
ali samo u turističkim katalozima,
vodičima, brošurama, starim razglednicama i na mapama. ^
 
__________________
*Žao mi je, izvinjavam se, oprostite.
  A da li ste vi homofob?

18

volšebnik iz Stare Kanjiže
 

Sve na dobro krene
uz strategiju za menjanje navika
letnji san sunce prilike rađa
nerazumljivi pokreti
senke lelujaju.
 
Pusti me da pričam:
došao sam sa razlogom
da posmatram Tisu
nerazumni svet oko nje
deluje snažno uspavan
ovim povodom još malo
plot priče da sljubim
plašim se susreta slutim
zbunjen na volšeban način
prigodne reči su slatke opipljive
poput mirisa voća koje truli
skrovito mesto
znahar  tajni je
groblje zaraslo u trsku
u malom osiromašenom gradu
rasulo kordinacije
sa klimavih merdevina
pregledna je cela varoš
za sebe uređujući je
uživim se u nju
makar bio na izletu
prelazim preko ovog
kao prstom podvlačeći red
da ne izostavim
nečiji  ispruženi
netrpeljiv jezik
palaca u mom smeru
korzo zloupotrebljava snagu reči
za rukav ljubopitljivo povlači
sećanje na detinjstvo
„šta si nam ovaj put doneo?“
19

- svilene i one žute zelene
crvene žele vašarske bombone
kretoš orasnica ćeten alvu
najomiljeniji krompir šećer
iz bojadisanog dvorišta
maše mi izbledela odeća sa žice
namerno sam propustio
dragocen šinobus
usporeno dišem
da ne iskoči iz šina
ostajem  duže
zaboravio sam da pazarim
licidersko srce sa ogledalcetom
u kojem bih  iza sebe video
toranj na krivini besmisla
na satu vreme stoji
čini me tužnjikavim
za one što se nalaze u blizini
tajno sat kuca označava
sasvim nepoznato
zbunjenu prazninu mrtvu tišinu
pokazuje tačno vreme pogledu
rađaju se duboko u meni
jedna nova kružna putanja
Stare Kanjiže
u oker žutim floralnim motivima
san od kojeg ne želim
da se očajno branim
pretvoriti san u
ukrašen perivoj divljeg kestena i lipa
strašno sam žedan prašine
poklopac se podiže
glinene činije
praznični ručak ukrašava glad
možda ipak nekog ima
u nekadašnjem parku
osvrćem se
da mu se unesem u lice i duh
sećanje otiče Tisom
šetnja se završava
20

imena slabo pamtim
a mogao bih do sutra ovako
neobjašnjivo
i iznova
ali radije se izvlačim
nestajem
plovim barkom
čuvarkom
bez povratka ^
 
 

21

prosleđivanje
Sporazumno
podeliti
neudobnost
između želje
i mogućnosti
 
putokaz
znatiželjni pogled
nekome je rutina
uplitanja ličnog
u posebnu pojavu
 
Opomene radi
zaboraviti već viđeno
i pročitano
komotno kupiti nešto novo
zaglaviti se tu i tamo
sedeti do kraja
zaslužiti spomen
baš na ovom mestu
 
... ...
 
Imam želju za još jedan
pokušaj
po želji
dodati
u zamišljeni
potisnuti
prostor
pod vedrim nebom
dve teme
šta zaista želim?
Neki blagi osećaj zadovoljstva
magične osobine
širom otvorenih očiju
nadahnuće špartam dolmom
22

spiritualna zaštita je kad
pogledom uplivavam u Tisu
koja se zlati kao cvet livade
kanališe mi običan
zastareo gnev
kurac – palac
prostakluk
isplivava
 
Otvoreno 
pitam se
šta vam je ljudi?
ali me ne sluša nepodnošljiva narav
jedino ovde ne ispadam budala
meni je pomogla
Velika južna ravnica
nudi neslućene ciljeve
u trećem licu
seže li pogled dalje
od vlastitog nosa
potpuno lišen žudnje
nudi izgovor ^
 
 
 

23

zubača traži svetlo
napuštena stanica vodi u bilo kom smeru
hlad pospešuje mokrenje oker žutom krečim prilaz
crna božovina prirasla unutar biletarnice
dvoje mladih skriveno mesto
suknja je rastegljiva lepo pada
rekoše da rade to iz dosade ništa lično
zavarava opak smisao za humor
hranim ego mašta mi ne nedostaje
rekoh da se lagano šetkam
iz ljubavi prema životu
neobično zavaravam
postajem deo tajne
ne postoji sramota
dok osluškujem natežu se neodoljivo
ostavljam li prizor za sobom
zubača na pragu
golica me u nogavici
traži svetlo
izvlači osmeh ^
 

24

omrznut zbog ljubavi
 

izforsiraj prosleđivanje
nastavi da čitaš u najboljoj nameri prati
najmanji trag ako zapneš briši naslage
na umu i srcu ide malo sporije.
 
Na čemu se zdravlje zasniva rećiće ti diletanti
koji nemilice bljuju vatru iz crkve.
 
Ima li izlaza iz sunovrata?
Ispunjen si kreativnim obavezama
ranjeni vrli kicošu poželi da opet putuješ tamo gde
golicaju prizori sete;  iskači iz šablona realnosti
traumatskog iskustva u najboljoj nameri;
prizor otklanja letargiju i dosadu
duhovnu impotenciju u osami
energija je mirna srce je na mestu
jer ludi nagon danas jeste sutra nije.
 
Pokušaj da napraviš red. Dokle destrukcija?
Kao da meni hodiš šetaj padinom prema Gornjem Bregu
do starog hrasta oraha i duda
legni u popucalo zeleno korito arterskog bunara
ima magične osobine
razmišljaj o privlačnosti muškarca
stvarajući nove slike nauči da čekaš
kišne oblake i još po nešto...
Osećaj se kao da nisi u zatočeništvu.
Opredeli se prema staroj školi
put je u pravcu velike pustare
gde ne dopiru glasine
i gde vreme ne leti. 
Oh u kakvo smo blato ušli...
da bi me zatim poveo kroz poljanu
gde se čuvaju tajne
nešto između straha
i nenormalnog uzbuđenja. ^
 
25

Oživela Dušo daj mi ljubavi...
Tajne su čarolije koje lebde…
 
Prelazimo  reke “upasovani”
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja  -  osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.
 
Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...
 
26

Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja
alergija protiv
ustajale mrtve Tise.
Kopovi su puni neostvarenih snova
prizvuk koji remeti mir
neprilagođen sam
na izvestan način
tragam za odgovorima
jedan trenutak
kad smo bili zajedno.
 
Ozbiljnost je ovde tegobna.
Nisam zabavan.
Da umaknem
pokušavam...
Većina bi da me utera u red
Otkačen sam ali još nepomućen.
Izbačen iz šina.
Kreacijom  pokušavam
da menjam  perspektivu.
Neizbežne su posledice.
Boli me
dobar komad
srca.
 
Nije šala,
hodam kao da sam ožderan
radujem se stranputici
teturam se prdelom pustare
udaljio sam se od dolme
nijedne boje na vidiku
mučnina evo je još jedna
priobalna varoš.
Stanovnicima varoši
novotarije donose brigu
27

i opasnost.
Raspad ustajalog načina života?
Ograda je još uvek izrasla trska.
Ima li slobodan pristup
kao nekad?
Iskvaren sam
otišao daleko
i stigao blizu
u potrazi za
razvratnim životom...
 
Odmah da vam kažem
Ne podnosim zamerke,
radije ne izbijam iz stana.
Dobro činim?
Čak i ovde nalazim zagonetni svet.
Ne poričem da sam ono što jesam.
Neporecivo je da sam ono što jesam.
U pokušaju sam da se prividno
stopim sa okolinom
da bih olakšao teret mučnine.
Oči govore:
 
Nije više što je bio,
ko je njega stvorio starao se
da spoji nespojivo
Pojavno i nebitno.
Umesto da smiruje
on se smeje.
Još sme da se šeta i smeje...
Provokator! Javno se izlaže.
Izmakao je našoj kontroli.
Stimuliše izražavanje
kroz seksualno opredeljenje.
Ako si u društvu s njim
rizikuješ ugled.
U  propvinciji nema mesta
za hrabrost i znatiželju...
 
Komična igra.
28

Uvrnut pritisak priliči mi
namera je da mi zagorča život
Nudim osmeh koji leči.
Pričaju o nečemu
filozofska osnova su im pitanja:
Čiji ugled sam ukaljao?
Čiji to ugled nisam opravdao?
Pričajte o nekim drugim ljudima
jer ja gledam svoja posla
ne privlačim pažnju sve dok
nesmotreno ne priredim skandal.
Oduzdava me jedino
beznadežna hlad drveća
skrovito mesto na kojem sam
i kad nisam.
Izdelili su nas, pa ipak,
dobar dijalog pomaže i leči.
Nije greda, pristajem
Čak mi pričinjava zadovoljstvo
šta god neko drugi mislio.
Kao da ništa nije bilo.
Ne mareći rekoh da sam
iz upropašćene generacije.
Apatija hvata skramu.
Evidentne su promene raspoloženja
Nikome ne podilazim
ne ustežem se da zapišem
ako stvarno misliš da treba
javi se
Šetnja rashlađuje ^

29

malo je kasno za detinjarije
malo je kasno za detinjarije
odrasti već jednom
šta si radio sa onim malim
tolike godine
koji ti kurac sanjaš
znaš li šta se u životu računa
računa se da nađeš sebi mesto
stvoriš porodicu...
(obraća mi se namršteno lice
namrštena lica su u većini
kao da vladaju svetom)
 
sagradiću začaranu brvnaru
koja raste iz zemlje
na skrivenom mestu
treba mi prozor
da gutam beskrajna polja
znam šta želim
malo mi treba
da postavim svoju igru
želja govori
tihost na sred poljane
ili na obronku šume
ljubav iznad nemaštine
počeci izolacije nisu laki
ne nameravam da se uozbiljim
vreme mi prolazi u znaku
neobičnih ideja
čovek poput mene nije omiljen
na ovim prostorima
tačnije nigde nije omiljen
 

30

ukras je u san dojurio
približio mi se
ponovo prihvatljiv
dao mi do znanja
da me je osvojio
i da me osvaja
kad god to poželi ^

31

san ili igra žmurke
 

ono što se tebi moglo desiti desilo se meni
nekom na javi nekom u snu
potreban osećaj bliskosti stvara
san na osnovu slika
zaluđen živim sećanjem istražujem
pomeranje fokusa sa čežnje
neprijatne škripe glasova
na predmet podsmeha
pravim  –  te – debilom 
majstorisanje žmire žmurke zanimljivo
(ko se nije sakrio?!)
kako dalje s obzirom
da se gubi smisao i pravi osećaj
brzo se zaboravlja zastareva
imao si loš san
preporučuje sasvim drugačije
da sa manje napora vredno stvaraš
uskoro dolazi da te vidi
onaj dežmekast čova koji je poslužio
da na brzanjac dostigneš vrhunac
fotomontaže vizuelne poruke
bez snova stabilnost je veća
snovi imaju tamne strane...
 
cunjam po onom što se zagubilo
tom prilikom na svakom koraku
promaklo sugeriše;
hajde uradi izbliza to i to
ili je bolje da utonem u san
san je pretrpan tesan topli kutak
u njemu podzemni prolazi
u škripcu onaj moj
umesto da svira
ulični muzičar trlja ruke
pokazuje nešto za mene
na kutiju guščije džigerice
(metamorfoza straha)
32

solim džigericu kupujem zidarsko pivo
beli luk je obavezan prekriva smrad mesa
u đubretu smrznute nalazim knjige
(na omotu tragovi krvi
klizav teren ukrštene džigerice & knjige)
poslužiće za vatru žar oslobađa pepeo
leti pepeo od knjiga
ni po čemu poznatih autora
uža oblast skribomana je patnja
pao bih pod uticaj
da u svakoj knjizi ne fali deo
o glavnom junaku
čekaju nas
izgubljeni likovi zalutale slike
nisu jasni vrhunski primeri
besmisla nedostatka svega
lakog umnožavanja gluposti
da li su bezazleni hladni zagrljaji
preterano osetljivi
traže rešenje za sebe i svet
u iskidanom snu umem da prepoznam
svinju u valovu
zašto uopšte toliko razmišljaju
o tuđoj sreći ili nesreći
kad im karakterne mane kruže
primaju se ucvetalo rastu u susret
nametljivi su kad se dočepaju žrtve
znaju za zavisnost čitanja omiljeni otrov
predanog zanesenjaka nepoznate magije
gnev okruženja prema njemu
bezličan nezgodan je došao dežmekast čova
jednostavno da gleda
vedri i oblači nad svim klošarima
što se događa neočekivani obrt ili nešto novo
prodornost misli?
 
istovremeno stišan san odmiče
u brzu nadošlu zaboravljenu reku  
uporište je u drugom pravcu preliva se
nizvodno je suština pustolovina moj izbor
33

reka pravi spoj
privlači unazad do luke
zapazio sam nov brod na obali
pred prvu plovidbu
namera okupljene posade je
porinuti brod u reku
oskrbiti palubu osvetljenjem
vodom svežim mesom
brod nosi skriveni teret u kavezima
ploviti sredstvom kojim se lako upravlja
prisilnim metodama
autoritet manerviše nad posadom
odanih golišavih mladića
naizgled bliskih ljubaznih
od kud sad oni ne zna se
osvežavaju atmosferu
nije trenutak za ribolov
ni za razne akrobacije
gostionice i pijanke
u čemu su garant dobri
da dobro razmislim
pre nego donesem odluku
nisam pripitomljen za njih
(smeh)
može biti da to nije sve
zaključio sam;
teško je odlepiti se od obale
ostalo je nezapamćeno
nezadrživo
pustošenje sna
prepoznavanje
odricanje glasine
jednostavno je
umaklo u talasima
u jednom pokretu
prilikom buđenja
nisam uspeo da ga uhvatim
vest razdelim znatiželjnima
na obali ^

34

Kloni me se čoveče
Nakon razgovora
priča je zapečaćena
što baš mora sve da zna?
 
međutim
uzdam se da je zabavno
u stanju da mi ispuni želju
zaokružujem delujem vodim ga
podrum pun misterije rekla kazala
običan čovek skriven
u mračnom hodniku
s njim se lako upravlja
stanovnik stisnutog suterena
slike žurno nasrću
oči u oči sa zebnjom
da se ukenjaš
 
zastao da razmišlja o temi
zgrožen je od pomisli na nesreću
doduše
sračunato sam ubedljiv
plaši se moje sklonosti
želi da bude na sigurnom
nije uspeo da se oslobodi
od trenutne napetosti
kojoj je izložen
zgog znatiželje
sasvim nepotrebno i
besmisleno
 
delimo zajedničke
neprohodne odaje
sve do plafona natrpane
knjigama i starim novinama
ostale stvari su promakle
jer smo jedan kraj drugog
u podzemnoj
odavno
35

zaboravljenoj
galeriji stareži
stravično škripi
zarđali ventilator
pokreće ga promaja
 
ono što je tražio
dobio je
neće smeti
da podigne pogled
pratim izraz lica
nagađa desiće se
očigledno
sve već zna
ne ume da
savlada
nelagodnost
svega
nekoliko
koraka
kao očajni uljez
uslovljen
nemoćan
zbog ljutine
nepodesan
ni da zucne
nije bilo reči
čudo
dopašće mu se
neprijatno
vlada mir
sačuvana je
smirenost
tako je
lakše valjda
da napipam
željenu
stvar ^

36

Između odrednica
*
nisi više šaroliko uzburkan
vidim li dobro kroz tebe
ukazala se prilika na platformi
pokušavaš da se probiješ
odsečen od društva
koje te zlostavlja
izbegavaš prilaz sa pontona
pramcem pristaješ u mulj
uz nekontrolisanu obalu
daska se ljulja pod nogama
gubiš ravnotežu navike
utehom uništiv
uteha je poraz koji pluta
lako pada u vodu
mogućnost da se san upije
uzburkano šaroliko
povećava smanjuje
oblikuje po želji
 
sam svoj
podvodni bog
na vodenoj liniji
ne ustručava se
od svakodnevnog gledanja
nedorađen tanak zapis
uz obećanje da je
bez slojeva pusto zavitlavanje
otkačen na svoj način
pruža priliku krmenoj rampi
premda je smešan iskošen pogled
tmnina u dubini nepristupačna
kao hladan tuš
jeziv nepouzdan o nama
kao neosunčana slika iznad glave
koja zarobljeno visi dovodi u pitanje
ko na njoj zagovara
37

gubitak sećanja; užas
rupa na fasadi
nespretno zamalterisana prošlost
 
pod tepihom kao pod vodom
ograničenje vremena
visoko nenadano obzorje
stiče priliku da
u potpalublju amneziju uništava
skriva u drvenom sanduku
parodiju protiv podsmeha prezira
hvata obema rukama za noge
korak slab nesiguran
tuđa mi je rodna varoš
daleko je obala uz obećanje pristanka
gde beše korzo nastaje misteriozni kutak
na pomolu nedokučiv vlastiti znak
prisluškuju i disanje na štrafti
umeju o tome da govore
iz zapuštenih domova
uznemireni našim prisustvom
(eksplicitnim pojavama)
brežuljak na krovu
na prozoru izvire uvela travka
zaklanja pogled
nahvatala se čuvarkuća
ništa nije očuvano
ne ogledam se 
prljavom izlogu u radu
prostor se izdaje i vonj ovlaženih zidova
ljuske zgrada spiraju kiše i vetrovi
(sećam se da su domovi nekad bili udešeni)
čekaju se novi vlasnici da zgrade stilizuju
rogobatno transformišu
najpodesniji pleksiglas
postave razmak između formi
pregradom i uw svetlom reše se
klasicističke stilske osobine
nadstrešnice pogodne su za
susret sa novim
38

ogromnim print reklamama
zavodljivo u veštačkom sjaju
od čitave stare zgrade
stvore nešto traženo novo
unisex zdanje
oživljenu građevinu
za potrebe stvarnosti
nezanimljive neminovnosti
 
provincija je uzbudljiva
kao zastrašujući žrtvenik
 
**
 
odudaramo li od instikta
nepomično usidreni
osetljiv bubanj u glavi
na ogledalu tihe vode
sve je novo u vezi nas
 
prišunjaćemo se onom
čemu se raduješ
 
pratili bi nam trag
da postoji
slika stvarnosti
 
želeo sam da ti kažem;
 
zalogajčiću ni jedan drugi ne može
da me uzbudi
 
znao si da treptaj tvog oka
želi da bude prepoznat
zaslužuje pažnju
čak kad žmirka škilji uzdrhtala suza
potresno navodi; sunce izvini
razgovaraj molim te pomiri se
divljinom šta imaš u ruci
neobjašnjivi dokaz
39

plemeniti material
nije u modi
potcenili su nas
davna elegancija
više ne postoji
 
predočava dan susreta;
eh  kad  je to bilo
sećanje
kao da gledam kroz
debelo zelenkaste dno
dunst tegle u sapunici
tad je još naglasak
bio na nijansi
od tada skriveno je
uništeno
 
***
 
gusto tkanje ustaljenih shvatanja
provincijske zajednice
narušava prvi efekat
nevidljiv je daleko stigao
oskrnavljen neuspeli pokušaj
 
na kolenima molim saučesnički
sledeći korak volim
 
kako smo došli u ovu situaciju
kako je izbeći
kad je na palubi katran lepljiv
želiš da se otmeš utisku
otežano stružeš talog prošlosti
topografiju moje greške
uvek naiđeš na nešto zatamnjeno
još iz Stare Kanjiže
nije to ništa strašno blede misli sećanja
proćiće jednostavno
podigni visoko jarbol
na prvi pogled
40

ne budi smrknut
to se brod ljulja pred polazak
kao da hvata zalet
što dalje od mračnog gradića
 
nešto sam nažvrljao za tebe
na drvenom sanduku tajni
da li je dovoljno to što još volim
da zapaprim
 
slobodan sam da biram
meni je stran ovaj svet
povešću te znam i gde
između odrednica
tamo gde se još uvek
ne gaze biljke
kojima teče krv u žilama
predskazuju sreću
vreme je lepo pruža nam se
uredna prilika
za događaj
izmicanje
novo putovanje
putovanje kroz vreme
 
postajemo prepušteni sebi
oslobađajući se
nas samih zloslutnih
u oronulom gradiću ^

41

da li je kaćun ili perunika
Igra se nastavlja
ukazala se prilika da vidim
odgovore koje privid pokušava da sputava
povratak postavlja mnoga pitanja
kao što sam i očekivao
izokrenut pogled naglavačke
imperativ mog crno-belog filma živi dalje
porok je da sam emocionalno unet
u prostor od Stara Kanjiža
do Selevenjske pustare
za svakog koga znam ovo mesto ne postoji
stičem utisak da se nismo razumeli
ovo je draž samo za mene
odlazim u jutarnjim satima
ptice ne poznaju reč plaše se reči
vesela reč leti za pticom od prevodnice šlajc
površno prepoznajem cveće
cvet svilenice i livadski krasuljak (bela rada)
uz nju raste poljska preslica zvana navala
zatalasan teren krasi crvena vratiželja
bulka crvenih cvetova
koje sam jeo kao dete
sa stabljikama prekrivenim dlačicama
tada još nisam znao da je divlji mak lekovit
 
uputio sam se da preslikam ukrašeno polje
ovde je sve jedan potez jedan organizam
svojom voljom doživljavam rajski vrt
pripovedam o šumi uz dolmu kojoj sam pristupio
stigavši iz velikog pašnjaka žute zemlje
zarobljen prirodom daljinom čekao me
tajanstveni simbol postojanja
zagonetno oivičena misao vezana za korak
nastaje u hodu uz dejstvo lekovitih boja
nemam šta da krijem uživam slobodan
već imam naramak suvog granja
upadljive brazde na licu zemlje niz dolmu stvara kišnica
42

iz zemlje se pojavi maslačak i pouzdana pečurka
dražesno obilje  sunce za dobar dan
nakon odmora okrenuo sam se
bodljikavom stablu prebivalištu poezije
tu si dakle uživam uz tebe na sve strane
sanjam da sam nomad gajim simpatije
vetar šapuće nešto neiskazano isparljivo
predaleko za putnika pešaka
ovo  je moje središte sveta
uslišim lepotu spoznaje
 
Za varoš činim najbolje ako odem
da život na otvorenom
dozvoljavam da me neviđeno pogodi prvo
darovito izmešano zapaljivo ludilo
vreme je da upoznam
nepristoju staru igru na nekadašnjem vašarištu
najkraćim putem vraćam se
sa rečne terase padam u vodu
vrtim prolaz u prazno
dovoljan nakon kratkog sna
meni je drag
najjednostavnije
donosim odluke u hodu
ništa osim ovog mi ne pomaže
(sve ostalo izmiče volji) ^

43

t(r)ajno odbačen
  

produženo leto
ljudi na vodi
blagi pogledi
rekonstukcija panorame
žuti zajednički imenitelj
žarke želje trule i nestaju
znak od onog koji je otišao
u sasvim uobičajenom
ambivalentnom stanju
palanačkoj ranjivoj sredini
mora da vidi
na najnižoj tački
u blizini obale
ribarskog trga
odavde se prostire
milosrdno nasleđe
odslikava unazad
mehaničko ponavljanje
pripremljenog odgovora
veštačko hladno
stoji obećanje
pigmalionizam
plaši li te to
ili ti je promaklo da
vredni eksponati izostaju
 
sve na dohvat ruke
u najkraćem jednostavne priče
u dobrim rukama
od kojih očekuješ
određene stvari
da se ponove
šetnje
pomirljiv sam
(nepoznati fetiš)
preći možeš nag
lako a da te niko ne uoči
44

glavna atrakcija je
sagledati Staru Kanjižu
poneti spoj puritanizma
ostatke olupine u mulju
i popularne bizarne zabave
(žanrovsko mešanje)
sve u istom danu
celokupni nepoznat tovar
izgubljen teret na kraju ulice
vide se njive
 
zagledan u nepoznato...
 
uveliko određene teme
drže se principa;
uzdržanost obazrivost
distanca izrugivanje
gunđanje smicalice
svestrana pomoć
prezir u vaspitne svrhe
 
ne podleže se
srećnom kraju
strah gradića tišine
dočekuje razočarenje
refleks društvenog života
 
Tisa obavezuje na zaborav
sad će ispasti
da je neko čudo
potonula kuća od blata
pored glavne raskrsnice
guši prekretnice
uporna mutna savitljiva
u svom pravcu nosi
ako joj se približiš
ako joj dozvoliš
osvaja te zanemoćali
nemir usađen u glavu
 
45

trupac na vodi
sam odlazi
kao na tragu
nekakve duhovnosti
radiš ono što se traži
od tebe
zamišljeno proživljeno
iz poslovnog razloga
na putu do kuće
gde te možda čeka senzacija
tražiš i dalje nešto posebno
kupuješ naklonost boga
izjednačeno
sa talasom nade ambicije
tvoj je tegljač usidren
 
sunce zalazi u Tisi
pristaje uz obalu prilegne
da bih video zažmuri
a ja zveram okolo
osećam stvari
obuzima me dobar osećaj
ništa se nije promenilo…
 
(indiskretno
pogled sa balkona
rasplamsati maštu
zgrade fasade kapije prozori
izgledaju sasvim drugačije
ako ti se dopadne
samo ti sanjaj...) ^
 

46

Periculum in mora
(Opasnost je u odlaganju)
 

šta sam stvarno uvideo
u noćnom kretanju
oživljenom mislima
nepoznat odnekud kao već viđen
poluusnulo me okreće
prati dodeljuje ulogu;
„osvrni se iza sebe
nemaš religiozna osećanja
ni pobožnog žara”
 
težak uzor prenet u ugodan dan
(tačnije snenost koja uporno drži)
radeći ono što ne želim
(što više radim manje imam...)
 
pokušavam prečicom doći do željenog
reći mu da smo lep par
lice u izlogu odraz suprotnosti
mogao bih se obratiti
(mada nejasan nerazumljiv
nedovršen mi je rukopis)
 
najzad podstaknut pomirenjem
problem je u međusobnom
razumevanju
osećanju odbojnosti
budi se ranjiv stav
trošnih predmeta
sirovo težak
mogao bih da ga se oslobodim
ali ako mene pita želim da se sjajno
zabavimo rasipajući bisere
 

47

bez čega se ne može
naći pravu sredinu
zajednički jedemo spavamo
rečju i osećanjem
slobodno se izražavamo
dok neko uporno kuca
trajno nas budi iz sna
želi da nametne meru
 
treba izbeći  
suvoparne teme prostaka
pitanjima dosađuju
namerno se vraćaju uticaju
trag nametljivog spoljnog sveta
kao da je načinjen od ničega
upotrebljen za ukras bez motiva
napola zbilja napola šala
prolazno mesto grube skulpture
srodnih stilova
prvi korak ^
 
 

48

Tisa kod šlajca
Dobo Tihamer obično pretvara u neobično
otkriva prikriveno za onog koji vidi...
Sliku Tisa kod šlajca nastalu 1976 godine
gledam tražeći izraz tražeći zaplet
svojatam sliku u svakoj šetnji
hodam joj u susret
ona traje lepše od vremena
lakša od vazduha...
ravnom Tisom dani i godine teku
ćuti ona ćutim ja
koracima odmeravam razdaljinu
od štranda do šlajca
godi mi hodanje
izlazak na vazduh
skriveno u meni
u vremenskoj kapsuli
ovde sam udvoje
sa mislima
idem svojoj prilici
meni je dobro
šetam zemljanim nasipom
utešitelj je sunce probija oblak
reka zapljuskuje trag
zamišljen naglo se trgnem
uplašen kod šljunkare
dečiji glasovi iz šume
nemirni klinci iz kraja
zadovoljavaju radoznalost
zaštićeni prirodom
slobodni su

49

stigli su
prvi mrazevi
biljke otkinute od sunca
panonski kozinac
smrknut
ugledavši ga
kao neprozirna magla
pogađa
uzaludnost
tragična
nemoć
misao
spoznaja
ne volim oštar pogled
ošišan do glave
uspeo je da se zagleda
u moje oči
ponese moj pogled
u šumu
želeo je da pripali
cigaru
poznajem područje
nekada sam poznavao
i ljude
dok sam još bio
naviknut na njih
(koji kao da su
u međuvremenu
postali ravnodušni
prema sebi i Tisi) ^

50

stvarna slika
omaž za Dobo Tihamera
sapatnička radoznalost traje
 

unapred osuđeni...

 

naoružan strpljenjem
dobiće priliku da poveruje
u podsvest koja govori
kako da postavi svoj model
navodi na traganje za samim sobom
šta ga oblikuje
elegantno
rukovanje svetlom
i tamom
konstrukcija obalom rekom
spremištem za ribarski pribor
kućerak na rubu varoši
tumač predela
širi se kao požar u suvoj šikari
drugde nema odgovor
umrtvljenim životom
podložan slabostima
daje sopstveni zamah
ukleti svet sklapa sliku
bez saosećanja
kako će se završiti
u kafani plava tisa;
život je jedna linija
kenjam se na tu liniju
šta je život
ako ne tragedija i agresija
arhivski snimci
uzor na memljivom krstu
slike užasa govore
užitak orgije u haosu...
ne prihvata lišavanje slobode
51

neukrotivog duha
nije u srodstvu sa bezumnicima
kad sve uzme u obzir
šta mu ostaje da naslika
prirodan oblik vegetacije
otkriće prave prirode
u stanju mirovanja
po svaku cenu ga zadržavaju
prisvajaju
krug se brzo zatvara
niko se više ne uveseljava
na vrisak se ne obazire
smeh na bol sa druge obale
preliva se preko zaleđene ravne reke
 
ukipljen stubast spomenik
podsetnik je monumentalanom bolu
za prilike i neprilike
sabili se jedan uz drugog
da li verodostojno dočarava
zajedničku prošlost?
 
raspeće je strahotna omča oko vrata
u nasledstvu stid
stid otežava život
ko će prvi da se drzne
i kaže njih dvojica
nisu želeli spomenik
želeli su život
prihvatanje
drugosti
 

52

otrežnjenje  se neće dogoditi
nema šanse
poznat je ishod
toliko jasan da se
o njemu ne govori
ostaje slika
slika je prilika
slika je pokušaj… ^
 
 
 
 
 

53

Uski domet lokalnog u dva povezana
događaja
glinengrad bife lokomotiva pola sata na raspolaganju
stigao sam iz pravca glinokopa
poželeh dobar dan i kafu
vredelo je služi se odlična kafa
na terasi sa tri stola dekoracija karirani stolnjaci limene pepeljare
zašto se bife zove lokomotiva kad ovde saobraća samo šinobus
konobarica nema odgovor...
 
osvanula je jesen slike sugerišu na nekadašnju sinesteziju
razmišljam o dva za mene povezana događaja u spektru
o putovanju šinobusom i intenciji festivala kukuruza
koji je danas u glinengradu dokumentarnost
koja uspostavlja odnos aktivnu scenu
sa veštinom tradicije ili značenjem nalik nasledstvu
dominantnim obeležjem ističe se
nezaobilazni folklor
i ako je događaj prošao za mene nezapaženo
naizgled nevažno nemotivisanom reakcijom
čak i bez uopštenog opisa počiva izvan modela
određenost je ka nečem što se kolektivno nameće
uz pomoć narodne mašte namamljenih u alegoriju
sa izrazitom dominacijom manifestuje se sve
što neminovno određuje način života
sa željom za naredne generacije
ne postoji jasnija maskota od bundeve blaži trikovi
da se ne okonča priča o zdravoj hrani iz nužde i zdravlja
 
izazov prenaglašenog podsećanja jednom godišnje
na tradicionalnu prazninu i nemoć
priželjkuju ispočetka sjaj starog luksuza
zaboravljeni u savremenom trenutku
tretiran da ne bude zarobljen u prošlosti
stalno se obnavlja potpuno zaljubljeno
izbegavajući sadašnjost kao perspektivu
jer pred soobom imamo nikakav život
54

šta je zajedničko jezgro prošlosti i sadašnjosti ako
ne kukuruz kao pura proja kačamak
komušanje mobe posela te dragosti
nedovoljno iskorišćene mogućnosti
scena stigla do današnjeg dana
 
postaje jasno da je ovo igra
da se ispuni vreme pripremi za povratak u tradiciju
u previranju znana dokolica lokalnog kolorita
iz navedenog sam svojom željom eskomuniciran
upleo se u lošu stranu priče
u nadi da je obuzdam
ostaje mi da flagrantno rasipam bisere
veličam svoju slabost na drugom mestu
u potrazi za slobodom ostvarim svoj svet
 
nekada sam maštom uspeo da oblikujem
staru kanjižu u koju se ne uklapam kao ranije
zamorno je i monotono
naslanjam se na bizarne ideje
razdelio sam sve svoje dragocenosti
(najprivlačnije nisam ni dodirnuo)
 
baštinim smrdljivu močvaru žabokrečinu
rogoz i parlog izaziva alergiju
samo na prvi pogled polensku kijavicu
a ustvari neurotičnost duha i duše
 
(imena koja se pamte imaju neposredan kontakt
dostignuće nasleđa
a ona o kojima se ne zbori *
očigledno kao krajnji domet imaju zaborav)
           *
      *        *
jarac na pruzi lanac na šinama pisak prodoran jak
zri jesen u polju suncokreta poljske jerebice
pilići fazana mašu krilima u trku brži su od
zveketavog šinobusa
55

zavitlavaju se
baš kao i ja sa neuređenim škrabotinama
jurnjavom kroz livade i pašnjake
 
bregovi martonošanske paprike suše se
na golom polju
 
nekakva zvučna skalamerija
ugradio je mašinovođa pušta techno muziku
koja se odlično utapa u dvotaktno putovanje
 
škriputave šine bi trebalo podmazati
varniče konstatuje
sezonac ispijajući pivo uz konkretan razlog
privlači pažnju u pokušaju da nađe sagovornika
 
budi me pauza između prvog i drugog perona
hoće li uskoro krenuti kroz obilje elemenata
dalje čekanje guta misli o sezoni kiša grmljavina
o uskislom horgoškom vinu
koje sam pio u slepoj ulici starinske kuće
za novo raspoloženje uskoro će mrak
na velika vrata
šta me je jednom dovelo ovde
bez izazova jednostavno govoreći
 
iza postavljenog narandžastog šinobusa
devojčica čuči ispred nje dečak gleda je kako piški
smeju se nije im neprijatno
 
i dalje moram sve da vidim sve da znam
prisvajam doživljaj
umem da govorim nešto sasvim uvrnuto
svaki put je drugačiji
pod vedrim nebom
bosonoga uspomena okružena prirodom
ne uklapa se kao ranije
privlačan izraz lica saputnika
u skoroj budućnosti očigledne
papazjanije da pojasnim
56

tražio sam čarobnu varoš
čiju uspomenu čuvam
slikovnica bledi
poetsko jezički tekst
više ne omogućava svetlost
           *
      *        *
od hajdukova do palića dva razreda voze se
drugi i četvrti sa njima dve učiteljice
limena kočija fantastičan doživljaj
 
od palića do subotice jurimo gotovo
četrdeset na sat bez žurbe
samo što nismo stigli
tradicija sporog egzotičnog putovanja
doživljaj neposredan potpun
 
noć je tamnica za ravnicu
za mnoštvo slika i prilika ^
 
 
 
 _____________________
*bez priznanja u rodnoj Staroj Kanjiži je
plemić kapetan graničarskog garnizona
Stevan Zako od Bajše
za vojne zasluge od carice Marije Terezije
(1751) dobio je grbovnicu plemićki list i Bajšu

57

zagrizao
 
*
      *        *
upoznao sam  
smirenu lepotu
oraspoloženo biće
slučajnost u koju verujem
pod svetlošću jesenjeg sunca
bez sličnosti između nas
sledim prihvatam znamenje pažnje
veselu senzualnost
jednostavno opčinjen lepotom
koju nosi lik u oku
slabašni takmac ne okleva
makar začuđen namerom
bio je po strani upoznavši mene
oslobađa se;
 
– izvini molim te
žulja me maska
ali mi pruža ono što mi treba
ovu su oslobođene potrebe
ne daj se zavarati
nije dovoljno biti okružen nečim
nalik ljubavi od strane drage osobe
ili najbližih u skučenoj oblast
opsednut telesnim
gde su mi granice možda tebi
mogu reći
hoću sa nekim korak dalje
kaznama gubim samog sebe
strast postaje opsesija
uvežbavam hibridnu snagu
da budem lep
da se uhvatim u koštac
sa zloćudnim sudijama iz okruženja
komunikativnost mi služi
58

da okrenem priču
kad ja hoću da izgleda nepatvorena
posredstvom situacije
konkretno se ispoljim
ti prezrivo gledaš pogrešnu sliku
u mene gledaj
neposrednog života vičan
omiljen ušuškan voljeni sin
to nisam pravi ja
udaljeno mesto spoznaje
je ono kraj tebe bilo dojuče
protiv preke naravi ukusom plastike
borim se za lepotu marionete
uređajima strepim ceo dan
od skrivene bizarne namere
da napokon budem jasno izražen
tražim više nego što možeš pružiti
ti mi trebaš
pokoran sam nameri svakodnevnog života
obuzdan snagom tela (kakav zaokret!)
dvostruko konstruišem
uvežbavam novi alter ličnosti
upoznajem dve prilike
simuliram ono što sam nekad imao
sa onim što danas želim
polaritet u jednom danu...
 
mogu da verujem da ćeš
mi podignuti telo
jasno je da se ne dvoumiš
hoćeš me u naručju
i da ti dopuštam sve
iskušenjem pogođen boli me
treba vremena da prođe
šta želiš da uradiš sa mnom
od mene neku neočekivanu misteriju
 
tvoj sam homo eroticus...
 
 
59

dato mu je da proživi
neostvarene želje i mogućnosti čekaju
jedva udaljen dah
bojažljiv je pred prvi nespretan kontakt
 
bilo je to davno i lepo
pridavao sam mu značaj
dok sam imao
neštedimice sam trošio
od tada važnih ljudi i događaja
za mene više nema
izmičem pred obavezama
kao potpuno izgubljen
kuda vodi put kojim krećem
vraćam se izvoru čistom sećanju
više mi nije važno ne želim
ni ukočenog zazidanog u trošni dom
koji vreba i preti
bez unutrašnjeg reda borbe duha
reče mi da je slučajnost
(misli da sam otvoren
za sve prljavštine)
 
zagrizao
 
reč je ojačala zube
kiselo je rajsko grožđe
zrak svetlosti probija mrak
anđeosko ili đavolsko
meni je sve jedno
bog je obmana *
 
ako ti se sviđa
bićemo zajedno ovakvi
 
vernik i ateista
 
da uhvatim pravi voz nastavljam
nepredvidljivim putem
trezveno suočavanje
60

sa nezaobilaznom stvarnošću
krijem neke detalje
iskopam tajne radosti/opasnosti
neodređenosti umrtvljujem
ne pristajem na ucenu
čulni prijemnik okrećem od sebe
 
ili jednostavno sam ravnodušan...
 
odbijam razgovor koji me ne zanima;
 
gospodine ne bavim se ulicom
ali se ulica bavi sa mnom!
  
opšta mesta su tražena
pohodi sa tračevima
izbečenih očiju otvorenih usta
sa glupim pričama određuju
model ponašanja
zarobe pažnju
sveopštom radosti pakosti histerije
ludilo je biti u ovakvom okruženju!
 
zaokupljen sam
sasvim drugačijim temama
 
ostajem radije nedorečen
ni na čijoj strani
ne više
neću uopšte da trošim reči
nisam se vratio
već krenuo unazad
pomirljiv iz oblasti detinjstva
peščarom i šumom iz starih vremena
izvukao sam ribarski čamac iz Tise
pedantno ga negujem
zaslužuje za radost
potpuno odrešene ruke
Tisa je moj topos i
čamac je topos
61

preusmerava mi pravac
na suvom čeka lim i topljeni katran
proleće i panonsku reku ništavila
veslo mi je iza kreveta
miris Tise naslon za glavu
 
a do tada neka privire
 
demistifikuju
moj slučaj
 
očigledne stvari same od sebe
više nisu primetne
zabavljački karakter pomoću priče
lažnih slika epizodista i statista
banalnih provincijskih tipova
za koje sam van sebe
nenaviknut nespretan
shodno ovome
reka mi je postala osmatračnica
 
treba imati vremena
da reku upoznam
 
na sopstveni način ^
 

____________________     

*Richard Dawkins, “papa” ateizma, znameniti biolog, evolucionist i
oksfordski profesor, odražava duh vremena u uvodu svog scijentističko –
filozofskog best-selera, “The God Delusion” (savremena biblija ateizma),
odražava duh vremena i dobro opisuje odsustvo uporišta koje današnji
ljudi traže, a ne nalaze u formalnim religioznim organizacijama:
“…Pretpostavljam, ustvari siguran sam – da ima puno ljudi koji su bili
poodizani unutar jedne ili druge religije, nesrećni su unutar nje, izgubili
su veru, ili su zabrinuti zbog zala učinjenih u njeno ime; ljudi koji osećaju
nejasnu čežnju da napuste roditeljsku religiju i želeli bi da to mogu, ali
jednostavno ne shvataju da je napuštanje realna opcija. Ako ste jedan od
njih, ova knjiga je za vas. Ona ima nameru da povisi svest – povisi svest
62

do činjenice da je biti ateist realistična aspiracija, hrabra i sjajna. Možete
biti ateista koji je srećan, uravnotežen, moralno i intelektualno ispunjen.
To je moja prva poruka koja podiže svest…”

 
 
 

63

mašti kraja nema
ljubav je sama po sebi ubedljiva
ako damo sve od sebe
bliski kontakt da li nešto menja
zajedno se suočavamo
dok me vodiš prstom kroz dušu
kroz oštru trsku znoj i naboj probija krv
ižvakao sam koru hleba
u izdašan zalogaj nerešive dileme
muče nas strasti ovo su lekcije
čuvane tajne
krhotine našeg sveta sudari i sukobi
pričinjava se da je kompikovano
intencija; toranj mi u njemu u oblaku
iz neslobode utešno zagledano
tražimo se i pronalazimo
ono što gledamo od slučaja do slučaja
svet je preterano stilizovan i velik
za naše dileme odgovora nema
zajedno se suočavamo
sa izazovima
da li da pokušamo
da proširimo razumevanje
postanemo prihvatljivi
 
mnogi ne razumeju
 
iz krošnje topola
izleću zvučne impresije
prsti su ptice u kosi
proširuju vidike
dozvoli im doživljaj
gledamo se
skoro sam siguran
bog će biti zadovoljan
sa uplašenom ljubavi
ako ga ima i za nas ga ima
64

neka nas konstruiše uspravi
oslobodi sputavanja
i izgubljenosti
 
mada nisam siguran
da ON i mi bitišemo
u istom vremenu
 
gajim leptire velike simpatije
oblik postojanja unutrašnji osmeh
daje sve od sebe
u nekom novom mikroprostoru
širom otvaram prozore
neka uđe sunce
za sasvim drugačija vremena
to možda ništa ne menja
igru nenaviknutih očiju
uzdahom od previše uplašene ljubavi
prizor dodaje  melodije u travi
dole između lišća sunce sjaji
pesma u parku
pod okriljem sunčeve svetlosti
obećavam; život se nastavlja
u iskonskoj blagoslovenoj sreći
na tvojoj strani
glavni pravac je
kosmološki argument
 
mašti kraja nema... ^

65

vratio sam se
tražeći vitalni povod da hodam
stvaram sebi utešni događaj
usmeren sam ka Banatu
privlači me drum na dolmi
vijugav predeo u proticanju
udaljavam se od grada njegovog uticaja
predeo obnavlja maštu i sećanje
na polovini puta osvrćem se hodam unazad
ređaju se dramatični motivi s prilaznog puta;
od krivine do mosta stiže me sunce
direktno osećanje vizuelnog istraživanja
čitljiv predeo jezikom prirode i mašte
osvetljava šumu s obe strane
presijava se na mrtvaji uvod u reku izbliza
posmatram usklađenu veselu atmosferu
divim se prirodnim formama po ko zna koji put
žutom jesenjem nakitu u priobalju koji sam utvrdio
u prvom planu slike komponuje se nadahnuta misao
mirnu reku bojažljivo sa ograde mosta doživljavam
(nepredvidivost i kolebljivost nastaje od
imaginarnog prostora koji vuče kao magnet)
treba preći preko reke tamne spirale i virovi
na tren ni tamo ni vamo strah duboko ore
čudna energija se igra sa mnom
zabezeknut izložen mučnini smrtne opasnosti
koja budi zagledanost s visine u sredinu reke
transformiše se u izlaz
koji se u trenu ušunjao u dušu
privlačno plavetnilo banatske strane
raskoš leve obale reke zaljubljenički mami
park i dvorac  grofa Artura Maldegema
u koji sam rado dolazio da čitam poeziju
govorio na otvaranju izložbe slika
o mladim slikararima koji su se
promovisali u javnosti
tad sam još bio iskren predan i otvoren
za upoznavanje ljudi
66

baš na ovom mestu
doživljaji su upotpunjeni
ovim današnjim dolaskom i zapisom
kružim oko dvorca
kao noćni leptir oko svetiljke
da ja sam ovde
imam li šanse za još jedan put
u mislima slika Ferenci Karolja:
povratak bludnog sina ^

67

potpuno drugačiji
prvo su ga potcenjivali
da bi ga nakon smrti
precenjivali
 

gde je prava mera;
kad je u pitanju
moć duha umetnosti
(za divljenje)
koja zastupa veliku prirodu
emocijama doživljaj
plaća mučeništvom…
 
prineo je najveće darove
pejzažu magijskih
potpuno drugačijih dimenzija
savremenici nisu poznavali
čudesni svet dubokog horizonta
pred njegovim delom bili su
pasivni tromi zbunjeni
da li su svesni da su ga kudili
krili i suzbijali?
 
njegova životna filozofija
dobija reputaciju
u odrazu i obeležju
čiste prirode
oblik postojanja
pitome kompozicije
ranjive duše
plemenitosti duha
predaje se delu
da bi bitisao sasvim sam
potpuno drugačiji
van društvenih tokova ludila
u varoši u kojoj je zarobljen i sputan
da li je mogao biti svestan sebe?
68

jasno je da je umeo
da ohrabri malobrojne
uplašene
i umiri zabrinute prijatelje
na sebe nije mario
želeli su da ga zadrže
da tu ostane trajno
 
ni jednog trena ne odstupa
od posvećenosti
ne obzirući se previše
na ljude i reči
površne sirove energije
 
provodi život u stvaranju
povučenosti teška srca
bori se za duhovnu slobodu
bori se protiv vulgarizacije privatnosti
svakodnevne proizvoljne osude
reflektuju se u odnosu  u kojem je sam protiv svih
varoš je dala svoj sud
mali plitak grad
velikih otrovnih reakcija
darom izmišljanja
 
prezir teško pada
 
sloboda je
sloboda kičice
slika je ogladalo
sadržajne prirode
gipkost razigranog pokreta
Tisa uverljivo teče slikama
pejzaž je slobodan
nije zarobljen u slici
suština
tajanstven živi organizam
koji stvara
kao i onaj koji
znatiželjno posmatra... ^
69

tekst mi se čita spreda i zguza objedinjuje sliku
 
 

klonuo si nemoćan postavljaš prevelike zahteve sebi i drugima
od drugih više nište ne očekuj to što beše realnost niko ne uočava
uzalud se boriš da tvoja ideja preživi
nakon što se realizuje sve se zaboravi...
tekst mi se čita spreda i zguza objedinjuje sliku
dizajnirani rob objekat ima svakodnevni trening piskaranja
čemu zbližavanje da li je ostalo još nešto vredno pažnje
ono što je ugodno jednom postalo je mrsko drugom
na mestu koje je srcu priraslo skupljaju se muve i komarci
dakle na kraj srca močvara je
koja nije ništa drugo nego ustajala voda trska i smrad
svestan dva sveta neko se ovim još divi
za trsku je fiksirano nezamislivo
klati se iznad žabokrečine
jedina sreća je u tome kao u obrisima sećanja
da hrani pomisao na novi element bivstvovanja
šetnja do reke da li mi nedostaje
može li se podvesti pod uobičajeno
...neporeciva ljubav odaziva se
 njegov me osmeh ozari...
neka nas sreća prigrli
poverovao sam u naš zajednički lik
da se vratimo pre mraka
ili da se nastanimo u šumi
odmorište makar do zore
oduvek mi je drag kao da je usputni prijatelj
stid je u zavičaju ne umem da se snađem
imam li gde da odem
trošni zidovi od vrelog naboja
čeprkam po slami u kreču na suvom blatu
razmazujem krv iz prstiju micanje usana
linija povučena krvlju je poznat predeo u kojem se krećem
70

čekali me šta je nekad bilo iza vrata u ćošku
čarobnjak da trenutak načini beskrajnim
nešto je i meni ovde bilo potaman
prolazimo kroz šumu tiho nečujno
da ptice oslušnemo a ne uplašimo
glasovi dečaka kod pokošenih trupaca u piljevini
dim i prašina u mislima muzika
Čajkovski se mora voleti
da se vratimo ili ipak da nastavimo
pomisao nasilno prodire a mašta jedina teši
na mene utiče zapitanost postoji li
slučajni dodir ne verujem da postoji
postoje skrivene sile
priljubljene u namerne dodire
koji nasilno prodiru kao san
u neprimetan čas veliki događaj
pomisao na san se obistinjuje
poslušaj sebe zapamti san
uočavaš li se u dvovremenom postojanju
lice i usne skvasiše suze
tvoje ili moje reči slivaju se
reka je nadošla...

ne tragam za razlikama i suprotnostima
(labav je moj stav)
ne uočavam ih i ne ističem u prvi plan
moja sudbina je nedovršena priča i to nije kraj
dejstva na onog ko je uoči bolno dovrši
u svetu osećanja i volje govorimo istim
ili makar sličnim jezikom o naslućenoj daljini
u pokušaju da ispunimo sopstvenim smislom
čak i ono što je nedovoljno razumljivo strano
da želimo razumeli bi smo se veoma lako
potkrpeljeni osobenošću jedan za drugog znanci ili stranci
svako realizuje svoj proces estetske mašte
izrazom vlastite stvaračke snage i volje

71

pišem iz prve ruke pa kako bude određuje me sloboda svesti
samopokretljivost nadire negde iz tmine
nekome nije po volji jer ne delujem odraslo
sve što činim je suprotno očekivanjima
zračak drugačijeg sveta javi se i ubrzo zamre
evidentan je samo kao produžetak inspiracije
prelazi u zaborav sve dok ponovo ne bude
povađen iz ormana ili fijoke preformulisan dorađen
od nekog drugog ili trećeg lica

želja proste egzistencije je da demantuje činjenice
to već nisu činjenice nego čulno otkrivanje
uz veštačke stimulanse koji izazivaju pohlepu
nepromišljene novonastale potrebe koje
nameću uticaj bez prirodne slike zvuka boje...
vlada stav koji definiše da sve traje kratko
u životu pojedinca da je nastanjeno zlo
brzo se stiže do vrhunca a nakon toga pada u očaj
iz očaja sve se daje u bescenje da bi se ponovilo (neponovljivo)
tako sve u krug dok životne zalihe traju
brzo se stiže do maksimuma najtvrđi vrh lako kruni i nestaje
(prihvatanje nadrealnog pristupa u pojednostavljenom smislu)
zahvalan sam sve dok ne probam novotarije
sve dok mogu da sačuvam prirodan karakter
zadovoljim se sa onim što jesam
ne hajem za istrumente pomagala sprave
koje izazivaju uzbuđenje (uznemirenje)... ^
 

72

slegla se trava a prašina slavodobitno
uzdiže pred grozom
 

samoća se ovde duboko oseća
nekoliko puta uspevao sam se osloboditi
po sopstvenom izboru opirao sam se ruglu
polazio od elementarnog u provinciji
koja teži još većoj provincijalizaciji
možda tišina i samoća nema izbora
u konstruisanoj varoši
jasno sam uvideo da ni tamna reka nije inspirativna
za osetljiv profil ranjivih duša
razaranje iznutra neodvojivo je od vidokruga
grubo rečeno to je samo jedna očekivana slika
 
zbog naklapanja pogrešne mere
u različitim (ne)prilikama sav slomljen
sve i da hoćeš da pobegneš nemaš gde
od legitimnog poigravanja stvarnog
sa virtuelno obeleženim prostorom
od drečavih gluposti na pretek
varoš je onesposobio digitalno zabeležen san
preuveličana je svaka stvar
očas posla uočiš lažno prezentovanu senzaciju
koja nema veze sa stvarnosti
prekoračene mogućnosti daleko su od činjenice
a mesto svakim danom izgleda sve gore
zbog potiskivanja nezaobilazne istine
od jednostavnih priča pravi se daleki svet bajki
privid i egzistencijalne besmislice
(koje lako uočiš ako posmatraš sa strane)
hiperprodukcija senzacija sveopšta borba za prestiž
zarad svakodnevnog uživanja
iza zidova mramornih holova
priča se da je savremena varoš ta hladna konstrukcija
postala svet u malom
 
73

beše nekad asocijacija za lični prostor
a danas možda otvrdnem trežnjenjem na osoben način
naviknut na sve i svašta
u nepovoljnom položaju tražeći sunčanu stranu ulice
koja je izgubila vedre tonove
prestao da motrim na pozornicu gluvih
nisam imao kud u obilju ruševina
a dogurao sam do selektivnog pamćenja
baratanjem savršenstvom novotarija
udaljio se od suštine koja nepovratno izmiče
 
sebične pojave grade utočište sudbina ih spaja
znak navike genetika samo-mučenja
izolovana usmaljenost umesto kulture dijaloga
nema napuštanja temelja predrasuda i tabua
očigledan je rezultat zjapeće praznine
postigao pun pogodak
kad sam u njoj najviše vremena provodim u pisanju
ili stojim uz prozor gledajući u prazne ulice
(kao da su sve ulice jednosmerne)
pitam se u šta sam zagledan gde su ljudi
da li se od nesnosne tišine kriju
radije ostaju kod kuće u krevetu pred ekranom
nego da mazohistički traže novo iskušenje
u gradu tišine ćutanje je najvidljivija stvarnost
 
nekad beše varoš a danas spavaonica sklonište
možda se varoš preselila u jedno drugo vreme
postoji li mesto gde još nije stišan smisao
 
ko je izobličio misao o lepoti gurnuo u ništavilo
a za ništavilo našao zlatnu sredinu
 
usakli bunar ispred banje
kasina bezobzirno zaveštanje ogoljeni zidovi
ovde je najizvesnije propadanje
suočavanje sa prolaznošću
montažom tišine
 
74

dominantni kažnjavaju u želji da stvore raj pronađu utočište
uništavaju odabrane odgurnute škartirane
određuju im mesto na margini robotizovane provincije
nekom su uvećali deo figure
dok su drugom stanjili smanjili smisao
tako groteskne pojave slučajno su ispale pa šta sad
beleže se i nagrađuju pokušaji
 
upadljivi su simptomi bogatstva i moći aposurda
besmislenog stvaranja i ponašanja na osnovu
virtuelne realnosti
 
odomaćila se sujeta u najširoj potrošnji
nezapaženo ništa ne promakne
svetlucaju ekrani u glavama
izbezumeljenih pred novim spravama
koje razdvajaju ili spajaju svetlost i tamu
lako je tek kad shvatiš da si ovde suvišan
a nekad sam bio predoziran
vezan za stare slike koje su nestale
nije više varoš u kojoj sam rođen i koju pamtim
zastupam bespomoćan iluzionizam
u suprostavljanju ustaljenom načinu života
nemam ništa protiv bestragije
i onih kojima je centar sveta
ali želim da zabaležim šta sam osetio
čast mi je biti negativac u mistifikovanoj varoši
 
nisam uspeo da uspostavim odnos sa mestom i vremenom
teško definišem stav prema situaciji
nisam pristalice ovakve varoši
ni onog koji bi da čeprka po meni
(a zatvoren je u svoje tajne)
nadenuo mi je legitimno nadimak poželeo
da mi nametne model mišljenja veru i naciju
pogrešno prezentuje životni kredo queer kosmopolita
bunca o mojim idejama
nisam ogorčen i ne ume da mrzim
imao sam dadilju koja me je vaspitala
blagoj naravi lepom ponašanju
75

voleo bih da sam monden i humanista iz prošlosti
čekam zveketavi šinobus divim mu se
odremaću razmišljajući uz put
o tome šta je iza scene potrebno za nadu
ako ne odblesak senke pokreta
da iz nemila i nedraga potpuno iščeznem
nedeljom ujutro istaknem utisak da sam slobodan
 
nekada sam imao ideje za ovu varoš
ispostavilo se da su ideje dobre
ali su neponovljivo potrošene
autor ideja bio je pogrešan
 
u vezi varoši prećutao sam sve
što sam želeo da prećutim
kao kornjača koja misli
neugledna je omalena i spora
odlaže razotkrivanje istine
o tome kako je opstala sve do danas ^
 
 

76

Homage to Koncz István
Weiss Zoltán (1932 – 2012)
nebeski besmrtnik složena ličnost
prelazi preko vijugavih šina
na rubu grada koji ga nije voleo
a kojem se u prkos posvetio
on je gospodin svima dobro znan
najuticajnija figura Stare Kanjiže
u posvećenosti surovoj drami
duhovno ovladavanje stvarnosti
za slobodu dostojanstva
i pravo na slobodan izbor
sopstvenog života…
bela brada nepomično bledilo na licu
na odabranom mestu razmotava talit
poslednji put crno odelo šešir i kipa
odeva belu platnenu odeću
spreman ostati ovde
svaku je rizičnu odluku sam donosio
poslednja režirana uloga
u ovozemaljskom pozorištu...
•••
Pityu bácsi* tu sam u znak sećanja
jer osećaji se ne mogu poreći
poznavao sam gorčinu kao niko drugi
konverzija sećanja kao na crno-beloj fotografiji
na raskršću zlog proviđenja rastali smo se
različiti po temperamentu i pogledu na svet
ti si do kraja ostao u magičnoj prefinjenoj eleganciji
u funkciji da uzvišenom pojavom prkosiš
a ja sam sam neuk i površan najuren u svet

77

stradalnici smo koji naginju ka istom
tuga se razmnožava tuge se još sećam i bojim
istovremeno smo egzistirali
u određenom zatravljenom vremenu
imali smisla za beg u drugi prostor bez pukotine
gde smo bili i gde ćemo opet biti prijatelji
vreme nas je progutalo duh vremena proganja
život ispresecan ratovima
usponima padovima nemaštinom i tragedijama…
tvoj sam nekadašnji nesebični prijatelj
pitaš me zašto sam tek sada došao
zašto ti suze brišem na bronzanom licu
obasjanom prolećnim suncem
zašto nisam dolazio ranije
na mesto gde počivaš u miru
jedini sam koji dolazi
stvarnost u kojoj sam
svodi se na nebitne elemente
nedostaju mi tvoja oštroumna zapažanja
a bez tebe ni Stara Kaniža
definitivno nije ono što je bila… ^

____________________     

* čika Pišta

78

prepreka za samoizražavanje
          

Pa, ovde smo toliko inferiorni? Ili sam ja previše osetljiv?
                                                           Weiss Zoltán

                                    

 
(hommage W.Z.)
 
čudovište u ormanu naučilo je da se brine o sebi
dok čudovište na slobodi nije
na oprezu od svakodnevne osude
da bi živeli blaženo potrebno je da me vide na ulici
sa tog mesta najbolje sagledavaju
kako neprestano šokiram čuvare
izazivam spontanu reakciju
emocionalni pritisak tišine mucanja i cerekanje
stranac pod osudom bez prava na odbranu
pretpostavljaju da znaju ko sam
od tebe umesto kritike stiže ohrabrenje
zaglavljen u strašnom mestu
tebi tako potreban moj izraz na sigurnom
činjenice da sam te uvek slušao
slušanje je najvažnija stvar
čuo sam dobro
obuzdao sam strah hranom za misli
za strategiju preživljavanja
da bi disao moraš da gutaš
ono što je zapelo otežava da dišeš
zadržao si se u govoru
opasne mogućnosti u neredu
suviše uveren
suviše nepotpun
u stanju anksiozne pripravnosti
posredovan identitet
nadam se da si ponosan na mene
i pored činjenice da sam u varoši najveća sramota
79

konačno spreman
da se izgubim u uvrnutom olakšanju
negde gde u stanju duhovnog buđenja
podiže mi se seksualna želja
gde ću nepoznat slobodan smelo istraživati
prikriven namamljen voajerizmom
sve što umem reći uživajući u stvaranju naracije
raskopčanih košulja i pantalona
sa neverovatnom pažnjom na detalje ^
 

80

oprostili smo se
oprostili staroj kanjiži tragični položaj koji nam je namenula
stvarao si duhovnu klimu u poduhvatu ostao bez naslednika
setih se davno minuih noći bio si otvoren neposredan
darivao odgovore pred čulima
u slasti moje radoznale potrebe
ko je pravio lekač medenjake i žerbo za roš hašana
slatku novu godinu i tvoj rođendan
bio neodoljiv od narogušene melanholije
koja umešno puzi po čitavom biću osvaja ga
histerija ima svoje sklonište u nama
oslanjao sam se na reči prijateljski razgovor
dolazio u posetu skoro svaki dan
na uzajamno intimno poveravanje ispovedanje
ni jedna tajna ne ume da se potpuno prikrije
zbog toga istinu o sebi nisi obelodanio staroj kanjiži
i bez toga svi su znali
ko me je štitio kad sam bio najosetljivijeg ponašanja
nestrpljiv i nasrtljiv pred izazovima
reakcije su mi bile od pogrešnog ubeđenja
govorio si mi da nisi star
da si samo malo zastareo za novi način života
izgubio sposobnost prilagođavanja
okamenjen trenutak prekida put
mračno je okruženje u dubokoj tišini
na mermernu zaleđenu zbilju sleću
mirisne bele cvetne latica nepobedivo sunce i ptice
voleo si cveće donosim ti ruže uz izvinjenje za prestup
korespondiraš unutar mene
81

svet koji promiče je i dalje po starom
bezumnom tumaranju u nadi da se zauzme povoljan položaj
za senzacijama a za uzvrat jurnjave po skučenom prostoru
nagrada je nemogućnost da se ostvari sreća i san... ^

82

nevoljno klimam glavom
pun zapažanja
 
„Ni jedan poraz nije najveći.
Naivnost je preimućstvo mladosti.
Živ čovek sve istrpi.“
 
nisam otporan na dim polen prašinu grinje insekte
plašćenje sena pečenje rakije ojkanje
zatvoren mentalitet izbegavam ekstremne promene
ledenu zabit duha i duše jednostavne stvari škrtosti
naslage prošlosti boli me stara kanjiža snova
ideje koje su iza mene tekst ispisan rukom mojim rečima
tajanstvene pretnje uličnih mangupa
ostrvili su se na mene alergični na ljubav
u njima vrtloži  savremeno zlo “naša posla”
nisam stranac koji deli mišljenje
pokušavam samo da razgledam
vrhunski doživljaj
 
neću da smetam...
 
želeo sam da budem neupadljiv
takav sam od uvek
podređen ambijentu
 
zadovoljstvo mi je da upoznam
istrošen tračak nade malobrojnih sretnika
koje uspešno pronalaze svečani ton života
odolevaju sivilu pokušavaju da izbegnu zamku
nametnut osećaj krivice
 
zaboravim šta sam video i hteo
nesaznatljivi su otrovi  lomovi žrtve
 

83

neprikladan za snobove i malograđane
na svoj način se izražavam
često ograničen i u suprotnosti sa duhom
namernom mistifikacijom upoznajem ovisnike
krpicama privlače pažnju a šta se zapravo desilo sa njima
da ih uočim radije se ne obazirem
u neugodnom položaju
nikom ništa ne zameram...
da li su čuli za pribranost i spokojstvo?
 
pun zapažanja obožavam
javnu kolekciju secesije u arhitekturi
često se prihvatam da sedim na klupi
uživam da gledam „svečane“ fasade
zahtevan zagonetan usađen zadivljen prizor
ispunjava doživljaj harmonije prostora
koji nisam prestao da volim
osobenost bliske dekorativnosti
pokušavam da pretočim u misli i reči
odakle da počnem...
 
prolaznici su isključeni
olupine od ljudi spremni na zlo ako im se pruži šansa
iskrcavaju se u centru varoši grabe svaku priliku
dobro došli u sliku lišeni identiteta imaju li oči
narušavaju spokojstvo - suština je biti u centru pažnje
očajnici veći od ostalih brbljivci neguju odnos
iz dana u dan nevažne epizode
nameću novonastalu situaciju
sve obrnuto preko svojih mogućnosti
napadno prilaze njuše zaviruju ispituju gnjave smetaju
imaju ulogu da sačekuju zaustavljaju
insistiraju da upoznaju ljude
poigravaju napregnuto sprdaju se nameću neprijatnu teskobu
frustriraju ograničavaju čulno emotivno intelektualno sputavaju
šta da radim u opasnom ljutom momentu pod znakom pitanja
kad pomenu određene teme gotovo sigurno ciljaju na mene
pitaju me kojoj strani pripadam želim li da se korigujem
ne pristajem na igru čim ustanem krenem
uveseljavaće se ogovaranjem
84

jednom ću morati da ustanem
pobrinuću se da nestanem
ni kriv ni dužan izvlačim deblji kraj
 
pokvarenjaci  traže servilnu ljubaznost
nisam snishodljiv
 
eto tako događa se...
 
smatram da pojedinac bez duše pun pakosti i zlobe
ni uz pomoć besprekorno modernog marketinga
i elektronske komunikacije ne uspeva da prikrije zlo koje širi
hronične nesposobnostii stvarnu sliku o sebi
 
zavetovao sam se na zapis dosledan siromaštvu
nisam zahtevan ni društveno situiran
jedva krpim kraj s krajem iz jednog razloga
kopkaju me nedoumice
da li mašta pruža neophodnu ravnotežu
apsurdni postupci...
 
„Odabrao si najteži put.
Pisac je po pravilu posmatrač
tuđih emocija.
Ako je uslov pisanja doživljaj
onda pisac nema šanse da preživi.“ ^
 

85

iznenađuje i pleni…
pokušavam da zaspim
okrenuo se na drugu stranu
na toj strani u tišini neko živi
želi li moj san zasenjen morbidnošću
mudrica pretpostavljam da želi
škodljivo radoznalo
sve moje fantazije razgolićuje
autodestrukcije vidljive
delotvorne na telu zadirkuje
zvuči ludo izgleda luđe;
 
/ne umem da pojmim svoje zrelo doba
ne pomišljam na godine
godine mi dođu kao ukras
kristalne čaše u vitrini
koje se ne koriste/
 
potpuno zaljubljen
u poseti udaljenom gradu
rado će pričati
umem da slušam i govorim
nešto uvrnuto šta mi je na umu
o tome kako sam spakovao stvari
zatvorio jedan dan za sobom
uputio se u san
koji sam u nevolji uprskao
pometen stranim
ubeđenjem
seljakam se
ako ti zatrebam
lako se stvorim
do ulaska slučajnosti
preboleo sam varke  obične nesuglasice
zbog nestašice omiljene Davidoff kafe
i pene za brijanje
86

voleo bih da je to sve
ponestaje mi euforije
toplom čokoladom premazane
nema smisla da nipodoštavam samog sebe
kad to drugi bolje čine
soba mi je od magneta
neškodljiv sam za mađioničara
kuda će sad da udovolji iz reči u reč
razjarilo me je čekanje
a on nestaje beži
nema mesta u klonji
za peckanje
ranjiv je lakoveran
mogu ga protumačiti
naklonjen sam žrtvi
oborenoj na zemlju
izbegavajući čvor
nalazim oslonac
da ga pridignem
 
uz strahotno obećanje
bavim se ambicijom
izlazi iz mog okvira
a koliko juče bio je zanimljiv
u posveti smeh i glas
jedna reč iskušenja
usputno možda
činim suprotno
gluposti od onog što želim
lako je moguće
da nemam dovoljno strpljenja
moram da improvizujem
kad već ne mogu da spavam
zbog o/sećanja za stvarnost
šetam tek onako premišljam se
bez inspiracije blokira me
zanemarena Kanjiža
presušila
 

87

/smem li znati zašto
vladaš rečima
pružaš mi tajnu
odgovor koji zadovoljava
samoosudu/ ^
 

88

o životu rado slušam i beležim priče
život je tanka neprekidna nit koja curi
nekome med nekome proliv
med se vrca proliv prska
ko med vrca pste liže
a u slučaju proliva pere kupatilo ^
 
 
 

89

Frlja željna sunca
 

hrabre nas
da se uzalud nadamo
i da je sve stalo osim
pokreta umreženih u kanalizaciji
ko izgubi stid stiže
na pravo mesto
slivnik izaziva ogorčenost
kanalisanu fuksu
istančani rasipnik iz košnice
oštar jezik predvodi
frlja nabrijana željna svetlosti
i smelosti hrabri se psovkama
odlučuje šta je zdravo a šta bolesno
šta je pravo a šta nenormalno
šta je dozvoljeno a šta kažnjivo
šta prljavo šta sterilisano
m(n)ože nam se zraci upozorenja
mišljenja su sukob strasti
lažnih prihvatanja
relativnih ocena
blago nama
udruži se
da se znamo
blago pluta
povrh svega ^
 

90

to ti je dobar znak
  

da vidimo
Imaš pelikana u letu vidiš ga sasvim gore
s desnom rukom držiš šoljicu zar ne
strateški piješ kafu biće ti sve ispunjeno što kažem
garant s obzirom da obožavaš kafu
kupaš se u kafi koliko je obožavaš znam ja
nešto ćeš slaviti neki dobitak ili tako nešto
to ti je u kući dobitak nekome je rođendan uskoro
ovde sa strane dole to ti je privatnost gorčina
mada si nepokolebljiv u svim svojim namerama
vidiš prozor dobro je jer je otvoren da sreća uđe a zlo izađe
nasilan si to se od tebe i traži naglašeno snažan to govori
ovaj veliki lepi medved što je digao šape to si ti vidiš
snaga i uticaj harizme imaš neke magijske moći
šamanstvo ti je blisko ili ono što si pričao ranije
paganizam jel da
neposredno se ističeš pred mladom osobom
vidim ovde zečeve
tačnije tri zeca sede nisu u pokretu slušaju te
i spremni su da te prate
nekome si označen kao zlo mada ne mora da znači jer
ti je neprijatelj u znaku ježa a jež nije loš a i spor je
energetski naboj ti blista sa čitave ove leve strane šoljice
je rasprostranjena sreća i radost
ti od javnosti skrivaš svoje namere u tome si uspešan
vidim to iza ovog brega tu dole kod dobitka
ova gravura od pene je polovična i dobra i zla
to ne znam trenutno šta znači videćemo kasnije
uzburkano je i možda označava da ti neko navrati
a od tebe zavisi kako ćeš ga primiti
vidiš ovo je srna kako je samo lepa razdragana i srećna
to ti je dobar znak ^
 
 

91

nedeljno jutro
 

nedeljno jutro namenjeno iskuvavanju kuhinjskih krpa, zadnje pranje
pojedinih odevnih predmeta koji odlaze u zaborav, imao sam bele
košulje a bilo je i kariranih... mrsko mi je da se brijem već treći dan,
magla je zajebana guši me, magla obuhvata sva prostranstva s obzirom
da skriva obližnje zgrade , sukrvica u nosu, oštar jezik kafa prži,
inhibicija tera po svom, ne može da me pokrene mlaz vode a ni sistem
kap po kap, paraureza je to, zarobljeni mirisi od burne noći, prazne flaše
piva, pikavci, on izuzetno ranjiv poput svakog pedera sad mirno spava
u čistom vešu koji sam peglao prethodni dan, mrsko mi je da idem do
košnice pijace i glupog mega marketa, danas kuvam kuhinjske krpe
radujem se belini skopčan sam s njom... nedostaje krompir ili pirinač,
junetina za čorbu, dva pileća bataka ili 600 grama mlevenog mesa, grad
izložen opasnosti zarobljen u magli, sva mudrost je u veš mašini i našem
belom vešu.
 
nema potrebe da ga budim,mogu sam da vežbam maštu, biće sa
višestrukom prirodom, može biti ružičast, ljubičast ili plavi, svakom je
već nekako oblikovan. obraćam mu se, razgovaram s njim i dok spava...
dodajem omekšivač centrifuga rajskih orhideja pupoljak... ^
 

92

Kasnim *
maglovito pamtim putovanja
 
pena koja buja nepodnošljivo se širi
pogled uvis oprez nadleću lešinari
vitlaju kljunovima u nameri da oblikuju izloženo ozareno lice
traže reljefe osramoćene gole muške figure u paru
nešto lično obasjava zabrinutost
ranije bih da promenim temu jer
pretražuju grad i snove
progone čak i suzdržane udvostručene želje
da li su za ugođaj pogodna nepomična oronula zdanja
svetlosti realitet iščekivanja
ponovljene isprekidane slike
maske bezciljni oblici u pokretu
samo jednom od njih
pozadina je u prvom planu uočljiva
zatečen u novom nelogičnom urbanom pejzažu
o kojem je teško bilo šta reći
jednostavno je ako je do mene
nagrađena je i naslađena preuzvišenost
motivi smelosti da prođem
a da me ne poseru golubovi
ili vrapci nalik lešinarima ^
 
  
 ________________
*  kasnim da bih izbegao opasnost 
kasnim da bih izbegao prolaznost
kasnim da bih izbegao ponovljivost
kasnim to je moj stav i zamisao
 kasnim - stil života
 

93

poezija uzaludni trzaj
 

...čovek prosečnih sposodnosti uvek je zavidan,
pohlepan, neraspoložen, sumnjičav, zatvoren.
A takav je pretežan deo ljudi.
                 Geza Čat (Csáth Géza): Bačka, 1909.
 

da se podsetim poniženih i uvređenih
u provincijalatu zapljusnut uznemirujućim jezivim pričama
izostaje poštovanje prema životu
nisam monstrum ako sam gej a očigledno je da sam gej
ne napadam scenu carstva smutljivih vrana nad
smrdljivom močvarom intrige taštine
u rezervatu prostakluka bije me glas:
“ćuti i trpi osuđen si i odbačen šta ćeš više…”
tragam za tolerancijom u netolerantnom okruženju
posvećen sam magiji na dohvat ruke
poezija je uzaludni trzaj
gledam senku kako raste nad košnicom
ljudi sami sebi pridaju značaj
zavist stvara neprijatelje
pretpostavka prepredenog izgleda strašno na račun nevinog
život u sumnji neoseća prolivene suze
otiču mutnom rekom samopouzdanja…

verbalna osuda toliko uspešna je da javno ponižen
kažnjen je u frazama
određena reč ga trajno obeležava
kažnjenik se oseća loše odbačeno skrajnuto
krije se od ljudi bez samoodbrane
neaktivan odbrambeni mehanizam
kad – tad ga očekuje suočavanje
sa neposrednim okruženjem
od kojeg ne ume da pobegne
94

prati ga kazna vezanog povlači na kratkoj uzici
nad njim su kukavice ohrabrene
dozvoljeno im je da ga vređaju ponižavaju
na ukaljanom je otirač blatnjavog provincijuma
međutim ovo nije jedini problem jer već korak dalje
ko god poželi može dobiti savet o mržnji i preziru
savetodavac je pritvoran… ^
 

95

zamrznuto srce živi
 

… I opet vidim: nisam dijete tmine već atom modra raspjevala dana…
 

                                     Ivan Goran Kovačić

na grobu prijatelja 
brižno sam odgajio hrizanteme i prkos
procvat tuge i iskušenja (iskupljenja)
omiljeno cveće jednostavnost i iskrenost
u mislima provodim sate uklanjam paučinu
da sam žicu zasadio procvetala bi
uz crni granit od neporoznog prijateljstva
koje smo definisali urezali u posmrtne maske
stičem osećaj razjašnjenja straha
 i sticanja smelosti da besramno zurim
u zao glas koji o nama curi
(uvek razgovaramo o poeziji
razgovaramo drugim rečima
o svemu što volimo i želimo
naše tajne su sad u snu
on je gospodar sna
koji očekuje izveštaj
o mom individualnom postojanju
i trajnom prijateljstvu
jer on je zapravo deo mene)
u nivou očiju ljudi koji odaju poštu dušama umrlih
dopire poezija Ivana Gorana Kovačića
ponižen pevam:
Moj grob, More lana, Smirenje… ^
 
 

96

kao dečak učio je lekcije života
 

kao dečak učio je lekcije života
za njega je čarobni zanosni imperativ čitanje
seća se kako leži ispod pokrivača zaronjen u knjige
Čarlsa Dikensa i Tomasa Mana
voli neobične avanture
hvata se u koštac sa gradnjom utvrđenja u pesku
pravi zmaja kućicu za ptice
od vrbove grane štap za pecanje
upoznaje svetlost i senke prijateljstva i humanosti
pored reke Tise mila iskustva
u kojima i dan danas može da uživa
 
od oca učesnika narodnooslobodilačkog rata
znatiželjno sluša o borbi protiv fašizma
o vrednostima antifašizma
na poklon dobija knjige Oskara Daviča
Ive Andića Alesandra Vučo...
sprijateljio se sa književnošću i pisanjem
mnogo godina kasnije
to će mu pomoći da u nepodnošljivoj situaciji
sklon da poveruje u zabune i banalnosti
slabosti  malodušnog ponosa
slobode i nezavisnosti koje su često nedostižne
u vrtlogu očaja zbog svega i svačega
odagna hrabrošću i poštenjem
inteligencijom i osećanjima
izraženim u poeziji
saznanje o sebi
sa zakašnjenjem razume oca
njegov duhovni autoritet
poshumno prihvata ^
 

97

uopšteno govoreći ništa se ne dešava
Ovo su Nemenikuće u magli prljavog dana prokleto
mesto rođenja
Varoš kao svako đubre
                  Aleksandar Vučo
 

uopšteno govoreći ništa se ne dešava
a ipak deluje uznemirujuće
nakon neprespavane noći
(naime opet su klipani urlali sve do tri
u parku ispred zgrade opštine
od njih nisam mogao da spavam)
u zoru blizu mosta brao koprivu i zelje
od parložne trave dobio kontaktnu alergiju
nakon doručka i jutarnje kafe
otišao sam do groblja
nosio crvene ruže i grobljanske sveće
u žutom staklenom svećnjaku
ugledao sam sunce ispod horizonta
premazano crnim firnajstom
na staroj ajnfort kapiji crno sunce
roda ispred nekadašnjeg bioskopa
graciozno se kretala putem
prošao sam pored nje na destak koraka
mogao sam je fotografisati ali nisam želeo
da je plašim
u povratku sam kupio
glavicu kupusa malo đumbira i mirođije
posle ručka nameravam da pišem
o autokanibalizmu ljušture
samosakaćenju tela duha i duše
nepoznatog lika
poslužiće mi njegova izjava*...

98

znatiželja može da prouzrokuje reakciju
radoznalo istiskujem nezamislivu groznu priču
šalje jezu niz kičmu... ^
 
___________________
 
*
 …pa nemam nikakvo samopouzdanje
plašljiv sam jako osetljiv nemam svoje ja...
u školi  i od malena su me maltretirali i ponižavali
bio sam povučen stidljiv nisam smeo da se branim
malo sam bio i fem verovatno
sada sam ok fizički ali sam psihički i dalje sjeban
da je keva znala kakav ću biti misliš da bi me rodila?

99

talasi tise su dlanovi
talasi tise su dlanovi
povijeno veslo krilo galeba
odrastao sam u ulici koja izlaze na reku
 
a danas kuda da krenem kad je očito sve uvijeno
kao za registrovanu preporučenu pošiljku
verodostojno božiji dar i kazna
zar i onda kad se zna da je privid
procvat iskušenja sveprisutnog
u talasu reči u dodiru nižu se
izdanci krvi i mesa
persiflaža - lažem kad kažem da postojim
i da zaista nešto znam
to što radim je grubo crtanje vedute
stare kanjiže guši me
obrazac i sve moje strategije su smešne
doslovce zanesenjački glupe
 
ljubav se upisuje u um
jedini problem nije
jučerašnjih hleb u cegeru od rogoza
na kormanu crvenog starog ženskog bicikla
ni parčence slanine sa glavicom mladog luka
imam problem sa noćnom bukom prostaklukom
pravim socijalni profil prosečnog kanjižanina
iz moje perspektive
 
uplašim se na pomen neljubaznog lika
šeta okolo plaši me neko iz starog kraja
izašao u šetnju pojmim moguć susret
pričamo o rogatom kestenu nalik đavolu
vodeni orah orašah đavolji orah
kosoranja ili kasoronja
i o rečnom pauku koji trči po površini vode
po starom meandru reke
neistražen prostor…
100

različito posmatramo sirovu stvarnost
silazimo u liget
nakon krivine u trski otvaraju se ulice periferije
lavež svetlucaju preteće zubi saterali nas uza zid
ovo je njihov teren
noću su pušteni sa lanca... ^

101

čitam iz pogleda
  

sunce širi zrake po nama koji vrdamo u podne
po ciglarskoj prašini zagledani pred sebe
leto je stara kanjiža banalizovana palanka u centar sveta
ako bih otišao pre vremena a sve u svoje vreme
ti bi tek tada postao dobar sebi:
čitaćeš moje rukopise upoznaćeš me
biću tu u zapisu zaustavljenom trenutku
posmatraćeš me sa vremenske distance
bio sam hteo sam kao da i nisam
opasni su šavovi bol stvarnosti zločesta zapažanja
snaga je trajna prenosiva očekuj od mene da verujem
od nekog iz velikog grada su morali saznati
tokom noći stiže previše poruka
koje govore da ljubav i osećanja moraju biti zapostavljena
poruke prožete erotskim i nadrealnim elementima
gađenja i osude ne pokušavam da osporim
ne pokušavam da budem bilo šta drugo osim onog što jesam
javni govor obično ne predstavlja problem za mene
nešto o prirodi onoga što sam hteo da kažem potonulo je u strah u grudima
tvrdoglava apatija je još uvek jača od mene
nervi govore da me na svakom koraku čeka spoticanje protivljenje
postojim bez obzira šta drugi misle gorka osećanja
gledaju me negativno dok govorim da mi smetaju opšta sranja
koja upravljaju osećanjima – bavimo se previše opštim stvarima
da li sam suviše dramatičan i depresivan dok govorim o seksualnoj
orjentaciji u manjini dok pišem o maltretiranju mržnji osudama izolaciji
iz očiglednih razloga pisaću o tome dok sam živ
izraz duha svet imaginacije je na sigurnom
kao i suština smisao istinitosti
iluzije realnosti u duhu (i) umetnosti
često pomišljam na moguć susret na velikom neistraženom polju
gledam sa različite udaljenosti u depresivni pejzaž
prizma kroz koju posmatram mesto za nas
priroda definiše suštu realnost
prilagodljivu sopstvenim potrebama ^
102

nova drama
 
 

 

„Zar svestan čovek može bar malo da ceni sebe?”
Fjodor M. Dostojevski: Zapisi iz podzemlja

 

kad već ćutimo nađimo zaklon za tišinu
ako razgovaramo priklonimo se tajni
mrak stvara sanjivost budi tihost
oprezno stidljivo nestajemo
na putu kojim se račva izbočina
na rasvetljenoj relaciji zašto smo ovde
nižu se dani i noći kao da su tuđi
sugestivno nameću povučenost
jačim intenzitetom
prilagodljivost pre svega vlada
ustaljeno površno shvatanje
(teško koriste svoju maštu jači je uticajni stil)
prema tome samo su pojedinosti
naprasno istrgnute iz zaborava
(po svom izboru zajedničko pojavljivanje
gledamo oko sebe bezazlene prolaznike
golubove na limenim granama krovova
nasmejane krilate dečake…
s poštovanjem predstavljen
negde na bulevaru tvrdio je
da smo imali zajednički akcenat
u prethodnom životu
ko zna…)
podrži moje književno delovanje
osnovno sredstvo za izražavanje
služe i pospešuju veličanstvene tvorevine prirode
mada je poezija uzaludni trzaj…
usrećeni hodamo po sećanju samouništenja
buntovnik zatočen u živoj drami
103

upire očajničkom rekvizitom u ranjivost
prazan hod zajedničkog akcenta
iz prethodnog života poznate reakcije
da li je izlaz iz situacije samo zarad priče
neko se propinje na prste
da bi nas primetio u ćerpičari čatmari
zbijena masa tela na podu zastrta čipkom
da li želi da učestvuje
(mislili smo da sve ostaje skriveno u prostoru i položaju)
on tvrdi da smo bili dovoljni sami sebi
da bi izrazili vidno bučno zadovoljstvo
objašnjenje poezije igru sa jezikom
sa slatkog vrška jezika kradom
kao prstom iz tegle
svetlucava rastegljiva kap
pada na potamneli list
primakavši se mašti iznalazim nove morbidarije
moram da pobijem mračne misli u sebi
nagonske misli o sumanutim stvarima;
pogađa kao košmarna oluja u sudaru zlatna boja na plaži
polako nestaje dnevne svetlosti
bizarna svetla u noći pokazuju put utočište
skrnavljenje sablasno deluje čak i iz daljine
kakva li je ovo šala ili podsmevanje
još uvek nije vredelo da mu se poklonim
brodovi plove ka krovovima reka otiče ka nebu
lepršava krila anđela nemirna noć
od mleka i meda se lepše spava
legitimno zadržavam identitet upoznaj sebe
neodložno je nepomično poziranje
ekran se zamrzao razroki duplo vidi
104

primoran si uzmi dobrovoljno
lako je progutati dovoljno praktikovano
svetlost nove cigarete ubrzan život pravo u maglu
protrčati kroz nju
brini o sebi zategni duh nedaj mu mira
čak kad i krotko sedi pod senovitim borom
u tvom je obruču
čuješ li ovde je ludnica i večeras služi se proključala krv… ^

105

nisam posramljen zbog onog što jesam
 
 

zahuktali ritam neutaživih
što od sopstvenog poroka prave vrline
prebrzo površno vezivanje je zaduženo za bol
štagod mi padne na pamet uradim maker bio posramljen
za pametne mozgove ja sam šala ludost greška
piškam na trovače modom trendom detaljnim informacijama
moje otkrovenje je u tome da je sve jasno nema misterije
postoje samo tajne legende koje kruže
preplave me osećanja gušim se u snu
druženje je terapija imati svoje momente
(semafor samo na jednoj raskrsnici
kod bivše kafane beograd potseća me
sto uz šank dobo tihamera
slikara poslednjieg boema
nedaleko od pomenute kafane je kuća
u kojoj je živeo moj prijatelj weiss zoltan
u čijem sam domu boravio gotovo svaki dan
dok sam živeo u staroj kanjiži
preko put te kuće sam rođen...)
da li sam napokon nadvladao negativna osećanja
da vidim šta će biti brčkajući se dok ne uplivam u toplu kuću
gde je moj dom uleteo u improvizaciju verbalnog vatrometa
zavisno od slučaja imali posla oko paralelne realnosti
odlučan za promenu zahuktalog ritma
pozvan sam nazad na kofein nikotin i alkohol
(površni razgovor nalik igri razbibrige)
razumljivim jezikom izgubljenog vremena
zapaženi kao ulični slikar glumac muzičar pesnik
u zoru će ponovo postojati na ulici
vetar je napolju
prepuna varoš ćutanja lutanja

106

kročio sam opscen u sadašnjost
pod uticajem rekonstruisane prošlosti
sve do današnjeg progonstva
gde je razlog za postojanje duhovne potrage
umetnosti siromaštva u pokretu slici muzici
identifikacija - umetnički nomadizam
otpozdrav saosećajnosti sigurnog uporišta
redundantnih doduše tajanstvenih putovanja…
beskonačan je broj otsutnih lica u mojoj glavi
jedna misao im ustupa mesto cepa ljubičastu koprenu
zavlače se u prizor pod most
zaboga vide li ih slučajni prolaznici
sa leve obale tise razbijaju glavu
kad bi mogli da ih vide makar kraičkom oka
znali bi šta rade zajapurena lica homogene mase
sa leve obale izgledaju kao minijaturna stvorenja
u svom elementu... ^
 

107

vreme čekanja
 
 

priča sa vanilom i cimetom
sve zabavnije zavijanje
šalu na stranu nešto izvan mene ima smisla
ne odnosi se na moju prirodu samodavanja
to ne znači da sam povladljiv!
staromodan sam  iz gej perspektive socijalnog profila
za mene su grozne ideje žmarci štrokave jazbine
tajna za dvojicu jer sreća je u tajnom zakutku bunjišta
 
u staroj kanjiži uživam mogu biti neobrijan
izgužvan razbarušen slika je uvek ista
pojmim da se otelo kontroli dar i kazna za darovitog
ognjen u svakom pogledu oganj
grimasa ruglo ne da se uzjahati
gviri kroz progoreli cvet na zavesi
čeka se trenutak nepažnje
da se bez zazora spari zablenut
u primitivno – sujevernoj realnosti
podivljali ustajalom zadahu mračnog otimanja
invazivna vrsta lepljivog pucavca
dopada im se depresivni pejzaš
usisivači priče prašine i smrada
u ćorsokaku vuku poteze da utole glad
sami sebi cilj u rasulu utrpavanja gluposti lagarije
prekorni pogled sveobuhvatnih misli
izobličeno prema priči beznadežnih očevidaca
sve se može reći u znaku rugalice smicalice
viđeni smo čak i na krovu sa rodama
„đavo je neopravdano satanizovan“
upleten u priče dok god su snovi
daleko od sadašnjosti
na čekanju ^ 

108

ja sam stalno u luckastoj fazi
loš izopačen “degen erik” se lako ne menja
materijal trazi majstora majstor trazi materijal
starokanjiški naturalizam iz ranih dana
suprostavlja se vrhunskom nametljivom artefaktu
ovde sleću mrtvačka kosmička kola
tu sam izgubio prijatelja
niko ga se osim mene ne seća
 
gulanfer u izolaciji zbog snažne osude
melanholija je smrt
uživanje u zalasku i buđenju sunca
svuda je isto ako si inertan freak
duva povetarac u daljini neko peva
utamničena je provincija
kamere i tasteri na javnim mestima
sretali smo se po šumi i parkovima
sleteli na terase kao leptirići na kandelabre
hodam po neizvesnoj varoši
iznenade me suze
kiše s vremena na vreme
ko je za ludorije da pronađemo jedni druge
korupcija penisom
zadovoljno a sve odvojeno
brutalno srušeno
po paklu hodamo goli i bosi
da vam pošaljem moje pozdrave
i konačno zbogom
sa terminala za bekstvo
 
sjaj papira zamenjuje ekran
moje su naočare mokre
sedim u trpezariji na ekranu posmatram
moj krevet ogledalo toalet...
s vremena na vreme pomislim
109

odgovoran sam za sve
postao sam neprimetan
nemam ni jednog prijatelja
da ostvarim fantazije ^
 

110

sa bolnim napretkom
 

 
umire se sa bolnim napretkom
jasna je neodvojivost od smrti
kao i subliminarno integrisanje smrti u život
umiranje kroz život
smrt prerano povela za ruku
dugo ostavlja u mukama
smrt ima inherentne karakteristike
umire se usred života
podižući sebi spomenik
kao sliku u ogledalu
upotrebom moćnih
ponekad brutalnih slika
jednostavno da vide
mešovite poruke slikovito naglašene
ožaliti samog sebe u svakom danu i noći
počinje putovanje do neba
do gorkog kraja pakla ili raja
svejedno je
primorani na suočavanje
apatija nikada rešen problem
podseća da smo priključeni na smrt
trošni po prirodi materijala
smeta nam i obična prljavština
(izazovno je moje razmišljanje
u očiglednoj običnosti)
igramo prolaznu ulogu
odbačeni nakon konzumacije sadržaja
spremni na dostupnost
sveprisutnost
izdvajaju se formalni kvalitet i potencijal
biraju sa najvećom pažnjom
dobijaju najveću cenu

111

sanja se u raju
u paklu se budi svakog jutra
odustaje od učenja
nisam sledbenik velikog mentora
(koga mentor odabere postaje specifičan
- uče samo odabrani)
snagom ega suočavamo sa nevoljama
sa dostojanstvom očajnički se držimo sitnica
korak iznad pakla je čistiliše
najbolje stvari su na nebu
kad se usudim da koraknem ka njemu
ugrabim delić prolazne sreće
uvek padnem nazad
stropoštanje je mučenje
tad osioni prostak psuje u meni
boli me kad sam na tren
u stanju da se prilagodim
na nasleđen prostakluk
netrpeljivost vlada
kukavičluk bahatost i arogancija
podbacio sam kad sam se
protiv tradicije pobunio
da bih bio iznova drugačiji
sugerišem na adolescentni um
odričem se odgovornosti
spor sam i pokvaren
benavim se
želim ovakav da idem do kraja ^
 
 

112

odabrao sam da budem autsajder
 

na stepenicama
  

lepše i bolje ukoliko je savijeno na nekim mestima
obrati pažnju na detalj luk krivinu petlju
umem li dva puta na isti način
površina je meka pazim da ne bude gruba
s vremena na vreme previše je dobro
majstor kaže da ne treba preterivati
ni u kom slučaju prepravljati
tako da je u redu stavljam tačku na kraju
dajem delu moć
napokon pretvoren u zrelost
(konflikt?)
koji me odvodi u izgnanstvo
približava duhovnom domu
nalik onom u kojem sam
stara kanjiža
produžena sezona u paklu
ne pokušavam da pobegnem
neimenovana ruševina sam
koja isplivava na obalu reke
na obali dubok mulj
u koji upada unakaženo
rastrgnuto telo
ustvari nemilosrdno nevin
dolazim da se konačno pomirim
sa svojom sudbinom
imam li snagu za
halucinogneni efekat
dekonstrukcije
zatičem tek u varoši na ulici
intimno više nego očigledno
nedostaju mi emotivne beleške
širina složenost i dubina;

113

volim da sam sedim na ulici
u tišini gledam ljude
fokusirajući se na trenutak
transformišem zabrinutost i nedaće
u poremećaj čula
jer sam nedozvoljen
jedino tako
imam smelosti da ih gledam u oči
zajedno su
pričaju smeju se
pazi samo kako se bore jedni sa drugima
osećam kako se osećaju
zagrljeni ljube jedni druge
čine to da bi skrenuli pažnju na sebe
osmeh je na mom licu ponovo
volim da gledam ljude
ono izraženo u njihovoj ljubavi
što ukazuje na bliskost
jedni za druge
prkose svetu
nema nikakve sumnje u tome
stvaram im dobar osećaj posmatrajući ih
šta se dešava sa mnom
proživeo sam osećanja
bio sam nalik njima
danas tražim snagu da nastavim
da oživim ono što sam jednom započeo
ono što sam jednom bio
razlika ili želja
odgovor na pritisak ^
 

114

opasne slobodne misli
 

 
nepoznat sam dakle u ilegali
proglasio sam se za nepostojećim prošlim mrtvim
sa osećajem samosvesne zabave
od onog dana kada sam priznao sebi i drugima
da sam gej
(nisam očekivao saosećanje
neku emotivnu identifikaciju okoline
sa ličnim problemima
uživao sam da šokiram ljude
i to je bilo sve kad je u pitanju činjenica da sam autovani gej)
tek nakon par godina zbog te najsmelije izjave
pošto sam dobrovoljno prešao među nepoznate
distanciran od kulturne rezonance vremena
odstupam od zadate stvarnosti
zbog života u varoši bez teme
koja bi me osvojila
nikad se nisam svojski trudio da uspem u bilo čemu
u varoši u kojoj sam previše ravnodušno smiren
skupljam ideje kako da se vratim
tražim mesto koje bi opravdalo atmosferu
ponuđeni kompromisi su korak dalje od identiteta
kako da prihvatim kompromis koji uklanja deo identiteta
narušava karakteristike realne ličnosti
stvara frakcije unutar mene
remeti mističnu staloženost
ograničava slobodu stvara osećaj krivice
bez ikakve realne krivice
remeti maštu nameće oštru autocenzuru
a hoću i dalje da sam neposlušan
kako kad postajem oprezan prema ličnim prestupima
a imam ideju za nove
ne brine me prezir okoline
omaložavajuži ismevajući uvredljivi pogledi
115

nego me brine način izražavanja
sa kojim stvoram jedno raspoloženje
prenosim slike
opasne slobodne misli ^
 

116

oštri osećaj ironije
minotaur je glavni u svetu nasilja
proždrljivost hrani ružnoću
u potrazi za sledbenicima
sebi sličnima
sliva se u kanalizaciju
sa balegom održava energiju
govna su nadvisila visoku travu
pribegava namerno bez stila
moralisanju bez morala
lakše omogućava povezanost
rukovodeći se rutinom
zlo pričinjava zadovoljstvo
osigurano postojanje varijacije mučenja
stvara prihvatljiv realan osećaj
najbeznačajniji kamen njegovog lavirinta
je stvar divljenja postojanja
sledbenike povezuje
glavni eho preteći odjekuje
koga pogodi kamenom slike se vraćaju
ožiljak podseća na ranu iz prošlosti
žrtvovanje određuje red raspoloženja
penetrirajući falus blokira izlaz i ulaz u lavirint
ozaren prčka po utrobi
ili se upumpava kroz usta
iz lavirinta netaknut niko još nije izašao
tu je kraj za onog ko nije dovoljno jak
ko se suprostavi plaća danak percepciji
ograničeno vreme ubija
oštri osećaj ironije ^
 

117

aktivirana spiritualnu moć
 

najsrećniji je kada se za njega kaže da je
jedan od najmanje poznatih
„veličina je manje bitna od čvrstog stava”
evocirajući tanku liniju između javnog i privatnog
poziva posmatrača da luta kroz tamne prostore
konfrontacije elegancije i provokacije
(neki od omiljenih epiteta ovaj put će biti izostavljeni
da se ne preobrazi u intimne laži i spletke)
(p)okreće svoje trikove teško ostvarive
zbog efekta vremena na izgled likova
za istrajan grub stil ističe nesavršenost
doskok sveprisutan zaglavljen u sebe
na tankoj liniji između muškog i ženskog
kao takav jedino što uspeva je da uveća deo slike
hrabro nosi naglašeno tvrdu pojednostavljenu akciju
za modele ganja likove požrtvovano ih ugrabi kao hleb
čini se spokojan duh bliži kraju nego početku
(kad si na kraju u svako doba prepušten si snu)
zadobijene rane su na broju
najkraćim putem preko urvine sirovih crnih tonova
zadovoljstvom predstavlja prolazne pojave
nezadovoljnog ekcentričnog lika
kontrasnim mazohističkim solističkim nastupom
stvara ogrebotine na poliranoj površini
dodir otisak po koži kao po prašini
kandžama šapama krik hoda po žici
simbolizuje autobiografska dešavanja
od poslednjeg obeležja prošlo je mnogo vremena
sprema se za nesto mnogo zanimljivije
oživotvoren model zagledan pred sebe
u blatnjave tragove onih sa
„neizmerno debelim slojem predrasuda i tabua“
tek odnedavno naglašava
da je bez osećanja i stvarne veze
sa erotskom skulpturom mumificiranom najlonom
isprskanom krvlju spermom urinom
model blješti kao hologram osvetljen neonom ^
118

vigado
erzsébet liget (elizabetin park) danas šumarak
starokanjiški vigadó - reduta dvorana za igranke i zabave prepuštena
propadanju
odraz vremena palanačke neodlučnosti ružna slika
zgrada ni nalik onoj koju pamtim iz detinjstva
nije prijatna za gledanje prizor je tegobna činjenica koja proganja
o svemu što je ostalo od nje odlučuje priroda
raspadanje se ovde podrazumeva ne može se sakriti
voleo bih da mogu da uđem i razgledam ostatke staromodnog umeća
ne cenimo sebe nestala je potreba za lepim
na poleđini razglednice praznina tišina mrtvilo složene misli opasno
zavođenje
vraćam se po energiju uvek u potrazi za nečin mada je izvor postao
problematičan
duh se iselio nigde žive duše visokodruštveni život nestao
a ja sam i dalje inherentan sa starom kanjižom
šetališe nije u upotrebi ne privlači pažnju bez opcije za kretanje napred
odlazeći na dugu šetnju produžio sam preko puta pa kroz šumu do reke
zaustavlja me muči pitanje šta jeste a šta nije moguće izmeniti
prisećam se na obali smo pravili zemljani zamak
slike se ne mogu lako izbrisati sve i da hoću
u mladosti sam ovde lako dolazio do dobrih poznanstava
plesni vodeni cvet priobalje veselih nota žamor sprudova carstvo vrelog
peska
imaju nešto zajedničko što zajedno čini prepoznatljivo
bio je to drugačiji osećaj doživljaj najzaludnija zavičajna čežnja
danas je osetno mrtvilo prava atmosfera palanke
prihvatio sam činjenicu nestala je naklonost prema varoši
ne može se sakriti ono što je bilo ranije
bez primera vremena bez vizionara kao da se plašimo
maštovite radosne dekorativnosti
„žurim imam posla radi se naporno zatamljujem stakla”
prijatelj je prilično ljut nestalo je uzajamno divljenje
„poderane su ti cipele ali ti je lepa frizura i brada”
ponekad gledamo jedni u druge ponekad zurimo u zamišljenu tačku
119

ponekad izgleda da smo u potrazi za prošlošću
slučajni šetač se nazire
izgleda sumorno... ^
 

120

pozornica sneg
stižu praznici rasprodaja osećanja nag ispod ogrtača
prelistavajući jutarnje novine na snegu je osvanula krv
osvanula je zabranom hodati po klizavom
oblačim se hrlim u susret jedinki nalik pingvinu
prinuda svedena na spore pipave nesigurne korake
razdraživanje kijavice klovnovi crvenog nosa
oprez snežne iglice bodu vrelo lice
krenuo sam u šumu po pruće pletem krplje
na c vitaminu čaju šumećim tabletama sam
na belini nema tamne strane
eh taj sneg
deca neprestano padaju njih ne boli
susret sa poznanikom
odlučan da crteže uradi olovkom
detaljne slike slike detalja
smrznute grane poduhvata ugljem
crnilom o kojem priča
apeluje na prirodne sklonosti
grafika skroman običan medij pridružen belini
aktivan zanimljiv jednostavan direktan
inspirisan je snegom
iz crteža se čuje uzdah olakšanja
nedostaju tonovi vrele kafe u pari uhvaćen miris
sveže je nije šala vreme je za popularni napitak
mislim da mi priliči ovo jutro ^
 

121

dragi prijatelju
 
 

dragi prijatelju
ostavljam ti ovo pisamce ispod kamena u snegu
nakon tvog odlaska zbilja su ti zaposeli dom
u žurbi su zaboravili na prozore i vrata
iz svetlarnika sa svih strana dopire promaja
sećanje budi koso svetlo što na pod pada
u snopovima
nakon što su pretražili sve sobne starudije
odneli su izložbene eksponate
preostaje sećanje na uzvraćenu prijateljsku
ljubav pažnju razgovore do zore
na večernja paljenja svećica hanukija
slatke krofne na gusčijoj masti miris cimeta
slavljenje svetlosti različitosti sreće posvećenosti ^
 

122

mogao bih reći - vreme je da kažem
dogoreva sveća na grobu
on je zauvek mlad evokacija na njega
nije tačno da je s njim nemoguće razgovarati
samo zato što je proglašen za nepostojeći nesvesni subjekt
poznavao sam ga čitav život sad zamire u blaženstvu zaborava
pišem u hodu tražim odziv osvrćem se za likom
koji može da me podseti na njega
kad predosetim da će se okrenuti i pogledati me
strast vri od mogućih uzroka i posledica
nekad nisam bio ovakav – iskušava me – ovo je i za mene uvrnuto
skriven u dovratku čekam sledeću priliku
gledam kroz zastakljena vrata fragmente evokacije
drago mi je što ga vidim zanet je u vrtlogu…
pokušavam da ga dodirnem
to je poslednji razlog za nenapisanu priču
udovoljio mi je san kao i život traje tren
vlada fantazija igrom slučaja zbunjuje me
ako se okrene krenuću za njim
pomislio sam da danas ne postoji
ali osećam njegov pogled uzmičem povlačim se nazad
u sklonište nadam se da nema ništa protiv
ostavljam mu poruke nešto sam hteo da kažem
na popravak donosim više stvari koje bezumno volim
zagrlim ga u mislima za svaki odgovor
moljakam za reč za svaku njegovu reč
nije uspeo da se nagodi sa bogom oboleo je i umro
u dvadesetoj godini života
od posledice upotrebe narkotika
rešen da se iskradem u noć
kad god oseti da je nepoželjan napast ili smetnja
voli ulice osvetljene blještavim reklamama
takav kao on nigde nije poželjan
da prošetamo zašto bi današnji dan bio drugačiji
okružuju ga krilati vragolani sve ih znam
123

opako ubedljiva posebna osoba
umalo da zaboravim šetnja ume da potraje
danima i noćima šetamo od rane zore a sad je već podne
saglasan da sam zarobljen kao i on
tražim ono što sam imao ono što mi nedostaje
postalo je neostvarivo zbog nepotpunog uvida
a nekad beše jednostavno lako dostupno
kao siroče gurnut u stanu
nesposoban da izbrišem tragove
pozvao sam ga da se skloni sa ulice
nudim mu dečije igre neka izbegne razgovor sa pogrešnim
saglasno izvrdava odgovor na nedozvoljeno pitanje
ume da se brani da delujem nečim drugim
nejasnim zbunjujućim pripovedanjem
uđi sam bez pratnja ja sam za izgrede
znam šta radim dakle svesno lud gubim dostojanstvo
sposobnost stvaranja slike
potrebni su nestašluci ono što sablašnjava mami
soba zamagljena dimom duvana
njegovo lice blizu mog zbilja me zaposeda
pričamo veselo gledamo se ljubimo
šta mu sve nisam rekao a trebao sam
zaslužujem pakao čak i kad se vatra ugasi
čak i kad izblede zajednički napori
pre haosa su postojali verovali smo u njih
evokacija stimulans duhova dolaze po identitet
želim da uronim u njega otrgnem ga od svih nedaća
od zaborava - ne spominji me javno ne spominji me glasno
ugrabi priliku da otputujemo da budemo iznova dešavanja
o kojima bih mogao da pripovedam
nema sumnje u izvesnoj meri pamtim iskustvo vezano za njega ^

124

močvara
 

uradili bi nešto što ranije nikad nismo
sudeći po elevaciji uživali u strogom ropstvu
na zategnutom užetu koprcaju se olovne težine
imamo igru smišljenu nameštaljku rvanja
dodatno ropstvo podrazumeva mučenje
uže je čvrsto vezano za prepone osetljive delove
dok je jedan kraj privezan za drvo na obali
iz bezbedonosnih razloga blizu smo obale
za smešno kretanje po blatu
spas u slučaju da krenemo u pogrešnom pravcu
igra zahteva dva uvrnuta lika
utamničena u dubokom blatu
nepredvidivo klizavo izaziva smeh
želeo bih efikasno gumeno odelo
da smo zaglavljeni do pojasa
totalna suspenzija pokreta
na maloj razdaljini od grada a van civilizacije
u vrelom letnjem danu na toploj svetlosti zalazećeg sunca
magično upijamo močvarni teren pravo mesto za
novo izletište instalaciju razdraženih tela
neobične scene u blatu jedna se terakota okliznula
doživljaj je takav da biti ovde proći kroz močvaru je privilegija
imam osećaj da ovde pripadam
mesto je kao stvoreno za zabavu
za svakog ko želi nešto neviđeno nisu potrebne smernice
na površini se ne vidi šta je opasnost u dubini    
volim močvarni teren uživam u prizoru radujem se
biljnom i životinjskom svetu
vodozemcima pticama rastinju sezoni vrelog blata
jebačini u bari odlično je biti slobodan bez reputacije
ovaj svet ide uz nas nepojmljivo bizarne… ^
 

125

blato
 

seks u prirodi trenutno je nezamisliv ideja o njemu je u hibernaciji
ono što bi moglo biti iznenađenje za otkrivanje za naredno leto je
seks u blatu pogotovo ako zvuči dovoljno jezivo
uz tvrdnju da je blato seksistički gledano moćno
verujem da oživljava čak i ljubavnu požudu  
u tendenciji da šokira deluje prljavo u stanju
da se njim prekrije čitavo telo valjajući se i mažući se s njim
zbunjujuće deluje sama pomisao s obzirom da se
blato lako zavlači u sve telesne otvore
bilo bi ga i ispod noktiju kao i u kosi
trajno neodlučni stvaraju pometnju šire strah od seksualnih čuda
(ovaj put neću da se upuštam u gunguli s njima)
u blatu može da se sprovedu sve polne radnje
vežbe za marljive adrenalinske zavisnike
i najcrnje perverzije samim tim blato bi služilo kao omotač štit
od defekacije direktno na kožu
blato je dakle posebno zanimljivo primamljivo
gde naći adekvatno mesto za seks u blatu
u priobalju nije pogodno kada se zna
da je reka industrijski crna talasi podižu mulj
otpad plovi dalje a u vodi nema dovoljno kiseonika
deo otpada taloži se u mulju
zahvaljujući legalnoj deponiji nastaloj iz hemijskog postrojenja
povećana  je emisija gasova velika doza ugljen dioksig izaziva zlo
nema šanse da se valjamo u tome
možda bi adekvatno mesto bilo na pašnjaku
u okolini napuštenih salaša ili starih kopova ćerpiča
(opeke od blata i slame sušene na suncu)
jačem polu možda više odgovara blato jer ih asocira
na materijal za gradnju
na proleće treba dizajnirati korito za blato
u kojem bi bili nalik kornjačama ili prascima
kornjače mi inače deluju kao seksualni manijaci
uzeću ih za simbol dok je jedna na drugoj
(po dužini repa i kandži određuje se ko je muško a ko žensko)
želim da mi se posreći mašta... ^
126

glineni oklop
zapis o procesu saradnje
obiluje obostranim razumevanjem
u odnosu prema osetljivim činjenicama
on je ekvivalentan sastavni deo moje stvarnosti
i kada govori sam za sebe uzima reč iz mojih usta
u stanju smo da stvorimo iskren odnos ružnoće i lepote
motivisan detinjstvom pristup i pokušaji poniranja u blato
(ovo prvi put radim od detinjstva)
užas grozne neprijatnosti a strasno hodanje
nalik invaliditetu stradanju
nepotreban strah od nepoznate prirode
izaziva oprečna osećanja
inicira na užitak ovo smo želeli
pronalazimo sklonište za sulude ideje
gde nema virtuelne stvarnosti postoji priroda
istinu na sunce pa u blato
ekspedicija po močvarnom terenu
(u gradu smo uskraćeni za sklonište)
zabava u močvari počinje na obali
vojnički precizno poslagane naše lične stvari
pažljivo posmatramo nepoznati prostor
rado se uvaljujemo u mulj
ne umemo da odbacimo želje
koje liče na dečiju igru
vidan je generisan vizuelni optimus upečatljivosti
u plitkovodnom delu močvare
spontano iznedri zelenu ilovaču glineni oklop
na delovima tela izranja iz pozadine tj. bočne strane
nepojmiv prizor i miris gline razdražuje
počastimo se užitkom
kaži mi šta osećaš
putovanje u maštu poveo je neobičnu priču
najbolnije je kad znaš šta se sa telom dešava nakon smrti
zabrinjava ga razgradnja tela posle neizbežnog kraja
nakon procesa raspadanja postajemo zemlja
slojevito zemljište po kojem će možda neko da tabana
127

kao što je moguće da mi upravo sada tabanamo po nekom
zar unutrašnjost nije mnogo bitnija od spoljašnosti
šta smo naučili do sada
ako nas pitaju gde smo bili rekli bi das mo bili negde
drugde
gde slobodne emotivne sile i njene komponente bacaju svetlo
(neverovatno je šta se sve maštom može postići)
van stereotipnog okruženja ^

128

tišina bez karaktera
 

tamo iza one lenije je varoš...
 
postoje neverovatni gradovi ovo nije jedan od njih
varoš nikad nije bila uzbudljiva
za posete a ni za život u njoj
nekad odlično mesto za stvaranje
danas je stari kliše stvoren za spavanje
skeptičan u sposobnosti
potrebna je promena okoline
potrošen je neposredni korisni materijal
na prijatna iznenađenja hronološka dešavanja
sa kojih je skinuto i prosleđeno sve što je bilo značajno
za podizanje raspoloženja
bilo je lokalnog entuzijazma u kojem
i zbog kojeg se znalo gde se zaista nalazimo
uznemirava to što je postalo beskrupulozno
okrenuto u suprotnom smeru
površno i satirično od zla ne vidim dobro
mada je iz radne sobe odličan pogled
varoš na dlanu izgleda prilično jednostavno
guši favorizovana slika najviše od svega
moram da nestanem
moj cilj je da pobegnem
iz skučenog prostora boravka
nije više prijatno
nestali su neki neverovatni ljudi
koji su oduševljavali toplinom
zatvorili su kapije za sobom mora da se šale
tiho se cerekaju iza leđa
zaglavila se tišina bez karaktera
u međuvremenu na zastrašujući način
bez udobnosti i sigurnosti osvežavajućeg kontrasta
nepotrebno je bilo šta reći jer
staro nebo je nad starom kanjižom
poznato svima čuli su za njega
nepristojnog halapljivog gutača goveđeg perkelta
129

crvena paprika
uz mast sliva se niz bradu
jebem ti sunce na zalasku iste boje
veliki izbor vina i rakije
drago mi je što imam priliku
nisam baš u dobrom duhu danas
daj mi brlju radije neka budu dve
konflikt nastaje gde neki ljudi misle
da mogu da urade i kažu sve što žele
ponekad osećaju da su umorni od svega
jer ne umeju da priušte ništa bolje
ne težim isterivanju pravde
samo sam temeljno zgrožen
otkrio dovoljno da bih srušio lažnu sliku
ko snosi krivicu za nas zar ovi ugledni flegmatici
što se lepo kikoću i krevelje
obratio se konobar
pokorna ličnost kakve volim
realistično slatko malo prasence: (volim pleonazam)
molim te barem ti ne budi grub sa mnom ako možeš
želim od tebe savet pokušaj da me razumeš
kao od tvorca iluzornih konstrukcija*
imam misli i snove
saslušaj me uštedeo sam novac za put
želim da se preselim u stranu zemlju
dosta mi je napornog života
pokušavam da se spasem
menjao bih staro za novo
želim obrazovanje i dobar posao
da studiram i radim da imam stabilan život
želim da stignem do vrha
ja to mogu ja to smem... ^
__________
*
kad imam bol i povišenu temperaturu
od stare kanjiže lečim se kraj reke
kao zec vrbovom korom i listovima
umesto andola
130

raspoloživ
 

blaženstvo dolazi noću otvora prozor
ulazi spolja
polako njuška vazduh na tragu drhtave arterije
proširen vidik za elektricitet
u univerzumu u kojem koegzistira
neponovljiv ćudljiv raspoloživ
trag samilosti savladan snom
sve odgovara trenutku koji udiše
navodi na suze pokreće ranjivog
vrhunac intenzivnog plavog blještavila
oblika ruže kao da je od kristala azurita
isijavanje svetlosti nalik hologramu
naglašava lepotu
sveže je
u fokusu neko je tu u snu
portret memorisan sad je
opojan nepokretan trijumf
možda vrabac pokućar
ili je to blaga setna pesma slavuja
što otopljava probuđenu energiju
od ranog proleća očekivan zamor
ili tren koji suštinu deli od večnosti
čestica izvan vremena
u centru nirvane ^

131

u snegu
da se popnem do osnovnog nivoa
čistom plahtom pokrivene varoši
pristaša sam snega odgovara mi vreme
ne uzmičem od igre
pokrenuo me je skoro identičan pešak
određuje stazu njegov trag prvi
sledim ga u stopu vrhunac šetnje
danas je to moj put
odustajem od uobičajene maršute
povinovan koracima ne ispuštam ga iz vida
veoma je živahan
osvrće se kao da beži od uhod
…………..
 
grudvom pogođeno strpljenje
kriknu oprezna kupačica od bronze
raskošna bunda i šubara od snega:
lepi ste ljubazna gospo
vi nikada ne crvenite
definitivno ste uspostavili svoju reputaciju
ovo nije grudva za vas već grumen zlata
žuto presijavanje
……………
              
provodim sat vremena u hodu
to znači da imam dovoljno
za pogled koji stvara ideju i zaplet:
pogodi ko sam sada
i na koga mislim
kući uvek vraćam sećanje
uzgred uspori malo nemoguć si
čuj stari imam ideju ali sam je zaboravio
setiću se...

132

……………..
navika hodanja obuzdava
po povratku razmišljam
da li bi me preokret činio srećnim
zaboravio sam da stresem sneg sa sebe
ne tražim čudno odsutnog
očekuju ga sve važne poruke
u posebnoj fascikli označene kao nepoželjne
to je sudbina i moje beleške:
shvatio sam kako izgleda
kad zarobljeno srce podgreva nadu
moguće da mi se neće dopasti
potpune nelogičnosti... ^
 

133

sledeća stanica kanjiža
na stanici u subotici duša sanja sitnice
pozivaju se pospani putnici
ulaze u voz zauzimaju mesta
popeo se i uhvaćen tajni pogled
u ovoj situaciji sve deluje pojednostavljeno
sa crnim očima gleda belo sa dva kofera
mig oka pomaže da bi krenulo veselo
najveće čudo dana
iz pristojnosti izbegnut pogled
on će via horgoš route szeged
u horgošu preseda
odlazi zauvek a radije bi ostao kod kuće
izostao je ispraćaj
a ja ću samo do stare kanjiže
signalni zvižduk za polazak
zauzmite udoban položaj
čuvajte se neoprezni - voz polazi
nemi prvi vagon kartu molim!
voz klizi do prigradskog naselja
po običaju stižu blatnjave cipele
torokanje zaviruje
skitnica bira mesto istražuje lica
bili smo tromi pospani prijalo je
dok glasni nisu popunili kupe
šta nam vredi upoznavanje kad je ubrzo rastajanje
on će do hajdukova ne slušam ga i ne gledam
pristojan sam stranac
ako mi ne zameri slušaću bartoka
za moju dušu prošli smo ogromni crni oblak
opterećeno nebo kod palića
čudne misli o kiši naviru sa telegrafske žice
prazne plastične flaše na mladim stablima
u bačkim vinogradima pružam ruku starici
za korpom jabuka obogaćenih rumenilom
134

reče starost nalazi lak plen…
napušteni salaši se približavaju
zatim jedva primetno selo ulica
oživljavaju udaljavaju nestaju
još jedno mesto je upražnjeno
tražim vetrušku ili ritskog orla
nisu skriveni u daljini iza živice ili trske
u voćnjaku na granama
blizu hranilice za zečeve i srne
preko livade padam u dremež
pašnjak sad je svetlucav sav u bari
s leve strane je breg osmatračnica
odsutan sam isključen
propustio sam da vidim a znam
hladan vetar poljem brije oko tečne lenije
atar između horgoša i martonoša niži je
najpre nežno trese a zatim
naklon zveketavi opterećenje starih šina
dugo traje grozničavo zaglušujuće škripanje
lete varnice
grmljavina gvožđurije kao zemljotres
budan sam iz zahvalnosti čeliku
uvek kasni
naklon klimanje glavom uz mali osmeh
žamor nestaje dalje putujem sam
s leve strane je tisa red trske pa stari nasip
s obe strane ribnjaci i kanali
još jedan zapamćen prizor
povratak gledan iz voza
koji seče rub varoši
putovanje privedeno kraju
prenosi se pogledom dođi ružo...
u očima gustom oblaku
plodan čardaš
u osmeh onih što žive iza varoši
mašu svakog dana ispred kuće ispraćaju
svetlucavu konzervu
oglašava se putujući cirkus
kočnice ako pođe
naopako grčevito
135

nastavljaju svoje snove
prođe tako ceo dan
kao da nema kraja putovanju
zadnja stanica bez čekaonice nužnika i birtije
za one koji bi odmah da se vrate
u blizini je kiosk sa pecivom ^
 

136

invazija misli i osećanja
 

 [izbegavanje]
 
osećaj davno prestalih udaraca
demoni prošlosti progone
dolazak boli na dodir
zadirkivanje u progonu sećanja
iza očiju je demon skriven u nesreći
predusretljiv ljubazan prema svima
jedva primećuje da se zaustavlja
pritisak se povećava znak za poziv
sagnut skamenjen u očekivanju udarca
lice otečeno od plakanja
ćutke trpi bolove
dobar glumac prevari čak i sebe
ispreda sudbinu poboljeva
brzo detinjstvo u ambisu surovih iznenađenja
pati jer ne zna ništa drugo
hipoteza do smrti želi mnogo
bez suvišne patetika
netremice gledaju u njega
na mestu gde svi šapuću
potresno uslovljavaju nepromenjiv izgled
međutim vapaj niko ne čuje
gotovo sujevernog pobornika religije
nikom ni reč da je ne ukradu
u kratkom životu nedostajalo je sreće
svirepo je počelo
jedno dete se igralo na ulici
u trenu vetar je stao
ptice prestale da pevaju
enigmatski izgled nad njim
podignuta ruka kao znak
paralisan usudio se da diše
udarci su padali na telo kao kapi kiše
ili su to bile suze od tinjajućeg sumpora
skoro se udavio u suzama
zgrešio je izazvao smrtonosan ubod
137

bocne i prođe grozna stvar za pamćenje
slomljeno srce od tuge beleži košmar
zaposednuto ovozemaljskim demonom
ko poveruje u gluposti
razbarušen u samoći čeka čudo
po sopstvenom priznanju
i ako se oseća nemoćno
nema veze sa zdravim razumom
gorko plače duša koja je spremna
odavno da umre
čisti svečano crno odelo briše cipele
malo je besmisleno da stvara motiv za nekrolog
paranoidan ključ u gnušanju teskobe
staništa za druge duše
dobre namere nisu u moći
prijatelji u prošlosti sadisti
trljaju ruke u ekstazi dušu izjedaju
pun poniznosti kleči pred njima
srca slomljenog duše uništene
bol uzima poslednji dah
čujem od vas da ne uzima sedativ
unakažen jecaj spokojstva
sam život ga je ubio
jednom je samo stajao
u dugačkom redu izjelica
da se oslobodi
rigidnog stava
nije stigao daleko
od suočavanja
svrstan u osetljivu intermedijalnost
govore o njemu kao iz ličnog iskustva
ispituju mu zadnjicu traže unutrašnji glas
u momentima kad su potrebne fascinacije
služi im da zameni tužnu poeziju
dirljivu melanholiju
ili čarobni trenutak tuge
sreće ^

138

empatija...
  
 

neko će reći da sam veoma lud
uputiće mi fraze frustrirane psovke
jer sam fasciniran onim što uglavnom nije na vidiku
bajkovitim mislima neobičnostima
najboljim pitanjima
sanjam moguće ishode utopije
vezuje me ljubav prema dobroti
utešna toplina prednjači
nije samo model za književnu praksu
način stvaranja
prevelik zanos obiljem mašte
zateknuto blago na čekanju
rekao je: „ne sklanjaj pogled sa mene
zadrži me za sebe
van stvarnosti ispunjene lažima“
upoznao sam ga dok je istraživao
sopstvenu fleksibilnost i strukturu
slični smo svojeglavi slabovidi
težimo spoju otkriću u čemu smo istovetni
imamo štapove za podbadanje
nisu za sebično kavganje
nego za šetnju oslonjenih na topli povetarac
jedan na umu ka drugom
mirnoća obuzetih zanosom prirode
pobegli iz hladne senke
sa mete lokalizma ispucalog trotoara uskih ulica
prihvatamo da nas ponovo tretiraju
kao najgoru decu
u želji da spoznamo sve čari detinjstva
dobrodošli nazad u bolji deo nas
prilike za zagubljene ludorije
brza zapažanja
na licu mesta razdražljivo navođenje
139

na savršen put do igre
ne primećujemo da smo goli
deca zaneta igrom su polubogovi
izvan lakrdije svakodnevnog postojanja
izvor vidljiv umu omiljen srcu
udahnuli jedan drugog u centar
energetski sadržaj užitak je u tome
to je sve što trebamo raditi
suština je gde ne postoje prepreke
rekonstrukcija autentičnosti
otkrivanje moći pojedinačnih
emocijonalnih stanja
nesebično u elementu izbliza
sve do refleksije prelamanja nepojmivog usijanja
dostignuća vrhunca krik iznutra
transformisan u senzualno prostranstvo
van domašaju potisnutog sitničavog ega
(...nije bitno šta želimo da postignemo već
šta želimo da propustimo...) ^

140

“kome smeta smeće neka ga ukloni”
 

pronašao dom
prilagođen na beton cement ga isušuje
suvoća nije problem
pokušava da se inovira u baštensku biljku
zelenu povijušu
u delu vrta koji je namenjen
za lako puštanje korenja
krupnolistog prošaranog
teško je obuzdati
kad počne da se širi
spleo se sa ružom i malinom
ako se desi da se kalemi
u boju zlatnog sumraka
postaće otporan na veštačka vlakna
zaviruje u komšijsko dvorište
uklapa se na fasadu i drvenu ogradu
povrh toga nekako izgleda čudno
lepljiv samoživ skoro je stigao do vrha
voli plastične pravougaone stvari
u njegovoj blizini je
promašen kontejner
neuredni smo stvarno
to je u redu nered je
bez poricanja loša navika
zbog koje postajemo ljuti
verovatno okrivljujemo jedni druge
depresija refleksija usamljenost
horor humor udarac začaran vijori
govori o užasu kao da je zaista imao iskustva
dvorište je haos pakleni prizor
napred “zdravo” i nazad “zdravo”
sa gestikulacijom impresivno hlađenje
predsednik kućnog saveta:
“komšija ako imate bilo kakva pitanja
molim vas da pitate
141

unapred da vam kažem
kome smeta smeće neka ga počisti
isto važi i za ovu đavolju biljku”
ja: “đavolju biljku zadržimo u životu
ona je iz eterične ravni postojanja
u isto vreme je i tu i tamo…”
on: “možda bi mogao lako
da je prebaciš preko ramena”
oklevam umesto dodira
koža odbija bršljan alergijom... ^

142

uklanjanje činjenica
 

dani besmisleni
nije srećan dok čeka
pogled u daljinu što je blizu
u potrazi viče na nebo
kao napušteno siroče
oblaci su se uvukli u tamu
moli za treptaj sunca
ako postoji ruptura neba
neka mu vrati slobodu
duboke rane sporo se leče
održavaju ga u samoći
jedan od mnogih
pošao je naopako
kratak život ide dalje
nesigurno prelistava ilustrovan dnevnik
prezire ono što mu je najpotrebnije
za njega nema milosti
siromašni lučki radnik skuplja grane
natopljene kao da su od kartona
otpad privučen obali skrnavi emocije
talasi lome natrulu barku
hronometar tone
reka donosi utopljenika
pripremljen za dugo putovanje
izvučen je na obalu
zašto nije želeo dalje da živi
rastojanje ispunjava nebo i reku
čeka ga sokak polje groblje
potopljeni snovi
realnost je smrt
pokazuje grobnicu u krevetu
pokriven zemljom poravnato lice
ne pominje suze
saoseća nepoznato bratstvo
143

dolazi u tajnosti
ruže na srcu kiša kuca
vetar kovitla mrtve duše
više ne mora da brine
da li ta prednost nešto znači... ^
 

144

dezorjenticija feferona sa sirom
 

 (mi smo neverovatno različiti
kad bi neko pokušao da obuhvati sve razlike
mnogi bi se i tada osećali izostavljeni)
šaren uvrnut čudan
u visokoj konzervi
potcenjene spoljašnosti
na raskrsnici između dve crkve
priznajem osećanje izolacije
moj komšiluk i dvorište okružuje
zadnja krivina
koja vodi ka evropi
blizu je savremeni preokret
osetljive opcije izlaz na ulicu
pošto sam neodlučan
dali ka engleskom pabu
(odma iza ugla je kafana kruna
koja je i dalje zatvorena)
ili levo ka piceriji balkan
identitet nalazim kraj reke koja nije bezazlena
jer još uvek zadržava
najbolji odgovor
magični lek intimni osećaj
(u dvorište mogu i u papučama)
vizuelni užitak čoveka sa reke
(govorim sebi: ne budali ljubo)
umornog od hoda pogleda okolo
usiljeno ritualno gotovo apsurdno
navučen na feferone sa sirom
nepokolebljiv u svojoj želji
da volim manje vidljivu lepotu
kapriciozan bez obzira na ishod
za još jedan način izvan očekivanja
ljut burrito kompliment potpunog stranca
od pokušaja da se poveže i pronađe
svoje neformalno mesto
145

najboljeg pozera za prohladno kišno proleće
zbog varke posmatrača
izgubljen (ili uskraćen) erotski okidač
zbunjujućeg koncepta
ukazuju na nejasne odnose
u zatvorenoj nepristupačnoj varoši ^

146

reka tisa u proleće
 

(u vodi i mulju stabla vrbe i topole odolevaju
da ih voda ne odnese)

postalo mi je jasno
zašto se izbegava goropadna reka
nismo pošteđeni iznenađenja
prestala je da bude zavodljiva
voleti je najlakše iz daljine
svakog proleća pretnja doplovljava
plaši nas karpatski sneg
kilometrima dug očaj mobilnost sigurnost
na klimavim nogama pred divljinom
nema sunca da nas povede ka izlazu
najdublja metafora reke je stvarnost
(draže je bilo njeno odsustvo)
probija se kroz prepreke
na površini i u podzemlju
savladava velika rastojanja
pravi bazen velnes u podrumu solitera
avantura izaziva udobnost na dvoboj
vreme i trud
paskvila: žalili smo se na bubamare
kap vode iz klima uređaja
pokvaren interfon paučina po stepeništu
sad svi naši iluzorni problemi padaju u vodu
uhvaćeni smo kao ribe u zategnutoj mreži ^

147

ume li apstrakcija da sugeriše?
tok svesti
slučajne slike
jutros
mrzovoljno
uzalud golotinja
održava plamen
u životu
tinja
što duže
toplo
zastrašujuće
razneo se plamen
nije od sunca
pogrešna pravila
igre umetnost zagrljaja
deluju
kao slučajno
izgovorene
reči
pitam ponovo
da li me je sanjao
kao ja njega
da li mi je video lice
ranije
naleteo
uneređen
zna za tišinu
nekako
u svom svetu
komunicira kroz
bizarne slike
sugeriše
148

izuzetno strpljiv
srce nalaže
stezanje grudi
zaledio se
sumorni kez
podriva
iznenada
oboje dobijamo
kutiju
živo telo
sobičak
otvoren prozor
ugradni plakar
mali radni sto
i krevet
prekrštene noge i ruke
usađeni prsti
u nadlakticu
lagana muzika na radiju
nekoliko reči
svetlo smeđa kosa
zelene oči
prilagođene tamne naočare
na drugoj strani
kreveta
imamo gosta
ponovo
želi
celu stvar
za sebe
nema
nikakve veze
sa realnošću
gde je izvorno značenje
kod primene perike u kupatilu
misli o sebi kao da ima
šire ambicije od golicanja
pristojne antene

149

pokušavam
da ne razmišljam
o tome
slegnuh ramenima
i okrenuh ključ
po prvi put
izlazimo
zajedno
kružimo
po ustajalom trgu
magyarkanizsai piac tér
uzvišene
oblasti
hladna
kao kaldrma
preterana
navala
lako do
krivice
neverice
ako je to
tačno
bili smo
naslonjeni
šta se u držanju
videlo (promenilo)
to nije
bitno
ponuda za danas:
probajte
kuriozitet
nije otrovno
uzmite
jestivu
drhtavicu
sa željom popuniti apetit
uveren karakter
skliznut u
150

nemirne misli
konflikt želje…
tražimo podsticaj za lokalnu dinamiku
iz očiglednih razloga ^

151

koješta
 

zatvorio sam oči pokušavši da rekonstruišem sliku
onog što sam doživeo
suočavajući se sa onim što će postati ukorenjeno
izbliza u mojoj glavi lepši je nego što sam zamišljao
u čuđenju čežnji vidim kako senzualni lepotan
dospeva niotkuda da bi žrtvovao svoje krhko telo
radi pogodbe već je na udaru potureno dupence
nisam mogao ništa da kažem delovao sam kao isključen
dok su nam se jezici igrali zajedno
kad sam po prvi put čuo opijajući zvuk njegovog glasa
smešna pitanja ne popunjavaju neprijatnu tišinu
vrhunski lik uz podršku (intrige zamke) znakova
svakim udarcem otvrdnjava ponudu
pune usne duvaju topao vazduh u osmeh
želeo je da se nahrani
izazvao me je  na blizinu jedan drugog
ližući mi osetljiva mesta
sve dok ne izbacim vreli nektar života iz mene…
…………
nisam mogao da se kontrolišem
poplavljen užitkom sladostrašća ostao sam zalepljen za njega
izgubio sam se okrenuvši se za njim
na prvi pogled ostali smo samo on i ja
gde je ta adresa novi putevi vode u nepoznatom pravcu
da ga nisam ugledao fokusirao bih se na svoje stvari
neočekivano sam se sudario sa njim
zaglavljen na istom poglavlju
bespomoćni vrhunski lik nema izbora
na raskrsnici se izgubio od preterane doze stida
na ogromnim svetlećim oglasnim tablama
izbledeo neposredni efekat želje
da grad postane uredan po virtuelnom planu
zabranjeno je negodovanje vladaju betonski zidovi
uprkos nedostatku kanti za smeće
svako nosi svoj otpad u torbici i da svako ima torbicu
slobodno prosipam smeće jer
ako ništa drugo ja sam ovde narator priče
152

naracija klizi u stanju transa
obožavam poetski dijalog
ovo nije normalan žanr
umanjujem svoju umetnost
prepreka je što sam queer
zna se dominacija priče
kako se odigrava
uživi se ukoliko se ubaci nešto svoje
probaj sa više nijansi nego ja
ili dok čitaš misli na nešto teće
verujem da ste rečiti o svom iskustvu…
uporno pokušavam da objavim
debitantski trash kratki roman *
koji već pet godina čami u datoteki
poverovaćeš mi ako ti s njim vratim osmeh
doslovno te oživim igrom posredovanjem interesovanja
bolje nego vrtoglavica od naginjanja ozbiljnih tema
ruku pod ruku sa zaprepašćenjem
beležim niz događaja u putovanju obrt od goreg na gore
dešava se u vreme u kojem nema šta da se očekuje osim zla
anticipacija je još gora kad nemaš šta da očekuješ… ^
 _____________
* sačekaš li noć na ulici razneće te grubijani u mraku
nisi trebao da si ovde
(sutradan sam od njega očekivao više)
(pravopis i ja nismo dobri prijatelji)
pogled u prazninu gde iz auspuha besni gusti dim
jedva poznaješ grad sivu misteriju boje betona
zabranjeno je da saznaš više pošto si sporedan lik
ako nisu hrabar da se suočiš sa iznošenim elementima
da ponireš u živote ljudi u domen letargije
među njima praktično su izbrisane granice
do kojih ti nije stalo (remete misao)
kao što ni njima nije stalo do tebe
nestala je tajna moć odnosa
pod uticajem nezadovoljstva
tačno znaju kako da te slome
seksualne preferencije
153

su pod znakom pitanja
ako samo požele uočiće veliki nedostatak
ne ispunjavaš norme
ne pratiš obrazac ponašanja
onih što sa nezasitom glađu traže plen
privlači ih sladak ukus rane koju sisaš
u tami uma vizije su pomućene
ima li smisla
ima smisla

154

virak od ekstrakcije

 
lep mi je virak (rosanica rosna trava) od ekstrakcije
ali bosiljak zaostaje u poglavlju jedne ideje
uznemirava me stvara atmosferu
čak mislim da nije nikao bosiljak već ciklama
hibridni identitet manje egzotičan
meni nepoznat
ideja je u prilici da se realizuje
odmor u trouglu vizuelnog razgovora
fokusirana lična zabrinutost na snazi je
uključuju se primeri koji izlaze iz dijaloga
rast - mir - zabava
simbolično predstavljanje slobode
želja za životom
koja nakon izvesnog vremena vene
presađivanje u sobne cvetne leje je uramljivanje
možda gubtak
cvet podređen suncu i meni
u mozaiku rezidencije ocrtava ličnost
vegetacija katalizator mašte izaziva promene
čežnja da prežive makar prve mrazeve
odstranio sam brojne predmete koje su bez namene
da bi biljni svet pokazao moć domen stanje
da bih stekao direktno iskustvo
bez svesne distance... ^

155

nedostaju detalji
dugo smo šetali fotografisali sablasne panjeve u parku
dominira blizina motiva izraženi veoma lično
treba da razgovaramo stidljivo očima i dlanovima...
u povratku nas zatiču kapi kiše osvajaju nagorelu zemlju između kuća
kaplje muzika duž zarđalog oluka aktivira pomešana osećanja iz svetlosti tužnije u mrak
pijani čovek izlazi iz krčme balansira prema starom biciklu prislonjenom uz drvo
bosonoga starica skuplja kišnicu za cveće u staru emajliranu kantu
munja je sevnula negde u blatnjavim poljima izvan varoši (u strahu se
magija rađa)
vlaga isparava iz trošnih zidova
sumnjiv bojažljiv komšiluk podnosi samoću avet dosade izbledelo ćutanje
čudne naravi u svakoj prilici prisutni (proganja me osećaj... zbunjen
preosetljiv)
bilo bi u redu da smo prošli nezapaženi neobeleženi
ovako smo izašle iz okvira mirno šetamo po kiši utičući na atmosferu
dubokog dremeža
(način na koji komšije žive u dnevnoj sobi do ulice)
reakcija je u pogledu s prozora vidljiv bes u neistrženom nemarnom
svetu (jer glasine su nezaustavljive)
naizgled oklevaju sa napadom mada nešto mora da se desi jer smo pod
istim krovom bez uzajamnog poverenja
ništa lakše od želje da nas ponize (atraktivne smo mete) primorani su
uvek na isti način
zbog uzurpacije praznog prostora običnosti unutar kaveza (izgradili su
svoju varoš)
neprijatno mi je jer znam da je položaj samo-implikacije u službi za
omalovažavanje
(možda jednom uspem da se naviknem
obećavam da ću biti prijatniji)
156

zagrljaj intimusa zadovoljstvom želi da me odbrani
steže me jednostavnim pokazivanjem naklonosti
otkriva nas položaj tela mada sve to nije bitno
ubrzavam korak neko se šunja gledajući ispred sebe (da ga pogledi ne
okrznu)
prerušen je u kišnu kabanicu i šešir od poliestera u kaubojskom stilu
izgledao je kao da se bori sa knedlama u grlu
susret - pozdrav beznadežnim uzdasima
pod teretom anksioznosti osećaj usred nevolje
pominjem koliko volim šarene oblake
probudim se u njima sa najviše (književnih) snova duboko van dodira
fantazija skriva priču redovno me posećuje
delim tajnu sa drugima tim više jer sam uveren
da nisam sam u iskustvu
beleškom ga činim nezaboravnim
nezavisno telo vizija lepote impresija nakon kratkog razgovora
lepše je nego kad sam sam sa sobom
nisam imun na kretanje natraške
obratiću pažnju na uspomene
zagubljeni detalji nedostaju
ako ih pronađem pokrenuće me
uskoro bekstvo (ili) pokušaj sazrevanja ^

157

potemkinova sela
 

jutros sam pročitao vesti sa sajma
slogan je prostori slobode
setih se rukopisa romana
nije teško biti gej za koji u prostoru slobode
nenalazim mesto već pet godina
jaka asocijacija na potemkinova sela
povadih iz džepova elektronsku opremu
da bih ovog jutra slobodno krenuo u šetnju
obratih se ogledalu
da li nesvesno podržavam
kvazi prostore slobode
ne dozvolite mi da vas ovakva njuška navede na pogrešan put
nisam dostojan poverenja
pomešali smo tela sa ostalim stvarima
umemo li da razlikujemo radoznalost spontanu radost
čudno iskustvo koje ortkriva duh
ne nalazim kaput...
učestvujete u igrama slabosti
naime prethodne dane imao sam gastritis
tražio sam obrok u tuđem đubretu
boli me savršeno dupe sa toplim izmetom
mravi na stepeništu
pored jednog sam stavio mrvicu od velnes kolačića
on je podigao i počeo da trči
ostali su krenuli za njim
refleksno poverenje
mravi ne vole dosadu
šetam u vestibilu varoške kuće
ne zanima me napucavanje zajebavanje
podjebavanje nadmudrivanje
i ostale gluposti tabloidnog mentaliteta sa farme inteligencije
razlika u shvatanjima su štetna i opasna

158

iznenadna kiša u parku pas ne mari za kišu
igrao bi se nije navknut na poniznost
ne traži udobnost živi u prostoru slobode
reži na puža i žabu
ima poverenje razigranu pasju ljubav
ovo je prostor gde su
vizija i suptilna dešavanja uhvaćena kroz sebe
zlatni žalosni jasen u apsolutnom izobilju
fizički boravim u varoši
kad nisam u njoj panoramski pogled nosim sa sobom
i to je otprilike to ^

159

(dokaz za nepogrešiv uticaj)
posvećeni urbani građani
u slavu akcijske ponude na životne namirnice
mole se za ostale sitne potrebe za stimulaciju čula
pojednostavljivanje uz neuravnoteženu cenu
dok on stoji ispred megamarketa - neoliberalnog hrama
gotovo u potpunosti je nevidljiv
ne pomera se kao da drema osluškuje
utapa se u pozadinu reklame na izlogu
ljudi su fokusirani na razmetanje
kupovna moć je vrhunac savremenog života
kreću se u pravom smeru hiljadu nogu
prolaze pored njega ne primećujući ga
ispunjavaju urbana očekivanja naučeni da žive sa tim
nemaju pojma da im je u neposrednoj blizini
pojava ektoplazme u javnom nastupu
u znak otpora prema okruženju
ne postoji samo jedan astralni autoritet
pored kojeg svakodnevno prođu
(naizgled deluje daleko u prošlosti)
posebno uočljiv u bilo kojoj fazi značenja
stekao je ljubav najodanih koji su ga primetili
nije iznenađujuće da je referentna tačka
da bi čuli svoje srce oslonili se na njega
sledili svoj sopstveni put
stvarajući bogati svet u svakom obliku
respektivno prema talentu ranijeg društva
starim stilskim karakteristikama
uređenog umetničkog samoizražavanja
reklama zaklanja fasadu
koja na suštinski način podseća na
linije i oblike cveća tipične za dekor mađarske secesije
ovaj odnos nije iznenađujući prema stilizovanim cvetnim ukrasima
usmeravanju pogleda ka preostalim sivim anđelima u gipsu
predmetima milosti živopisnih likova u tipičnom detalju.. ^
160

 lep
 

dan u staroj kanjiži

 

potpuni stranac
deluje samozadovoljno
sedi na klupi licem okrenut nadole
u knjigu
poželeo sam da mu upoznam oči
podarim lukav osmeh
kad sam stigao do njega
džabe sam čučnuo
nisam mu privukao pažnju
ni da me pogleda
a želeo sam
da ga upitam za sunce
dotaknem u njemu
gnev ili zadovoljstvo
izazovem nelagodnost
makar razmenimo prazne poglede
park u staroj kanjiži
svaki put miriše drugačije
danas na samoniklu mentu
potrebno mi je
pešačenje
lakoća koraka udisanje svežine
upetljan u prirodu (sa lakoćom nastaju misli)
gledajući u krošnju platana
uz sumornu ruševinu vigado
bez uputstva za raskomadanu sliku
nagomilana tama prema kojoj ne umem
i ne želim da formiram naklonost
skrenuo s puta (kao da nemam izbora)
sa oduševljenjem u ljubavi
promašio stazu
privlači mi pažnju
neko je pre mene
161

zgazio puža
blatnjave cipele
brišem papirnom maramicom
još su mi misli zarobljene u stanu
šta traži pauk u toaletu
visi mlitavo
prijateljski pozdravljam
smeđu žabu
na stazi
od šljake
postaje hladno
proleće
modrica na nebu
može bez
kevtanja na hrapavo disanje
šta je opet
zaboravio sam
da popijem omiljeni čaj
sa đumbirom
lek protiv alergije
operem sudove
nije dobar već lep
dan
od danas pozdravljam ljude
“lep dan”
umesto “dobar dan”
videću kako će reagovati
dozvoljeno mi je da sanjam
zar ne
opet sam ovde 
umesto da otkrivam
nova mesta & nove ljude

^

162

Beleška o piscu
Ljubomir Đukić piše poeziju, poetsku prozu, prozu, kritičke osvrte,
aktivan je i na polju performansa.
Idejni je tvorac i osnivač Umetničke radionice „Kanjiški krug“ i
dvojezičnog književnog časopisa „Orbis“ (objavljivan od 1996. do 2007.
godine).
Ovo je njegova deveta knjiga.
U rukopisu su mu i knjige „Nije teško biti gej“, Stabilni haos“ i „Lični
prtljag“.
„Divne, realne laži“ je knjiga o poeziji Ljubomira Đukića autora
Miodraga Mrkića (objavljena 1999. godine).
Tiho i jednostavno živi i stvara, izučavajući psihosocijalnu kulturu,
umetnost i komunikaciju seksualnih manjina.

163