You are on page 1of 2

Kada je nastala Vizantija?

U nauci postoji veliki broj razliitih miljenja o tome kada tano nastaje Vizantija i kako je treba
definisati (da li kao nastavak Rimskog carstva ili kao zaseban entitet). Smatram da ne moemo
precizno odrediti ''datum'' nastanka Vizantije jer je njeno konstituisanje, u krajnjem sluaju kao i
stvaranje svakog drugog entiteta, poev od oveka, biljke , ivotinje, preko drave, vere, kulture,
obiaja, jezika, naune misli itd., zapravo proces i to proces dugog trajanja ako bismo koristili
terminologiju Fernana Brodela. Iz tog razloga smatram da moemo govoriti samo o kljunom
dogaaju sa kojim je otpoelo stvaranje Vizantije. Po mom miljenju Dioklecijanova podela
Rimske imperije na etiri dela predstavlja okida, inicijalnu kapislu. Taj dogaaj, koji je naravno
usledio pod uticajem ekonomskih, politikih, drutvenih, kulturnih, religijskih faktora koji su bili
karakteristini za taj period i za taj geografski prostor (Evropa, III vek nove ere) jeste nit oko
koga je poela da se plete mrea zvana Vizantijsko carstvo.
Dioklecijan je uvideo da drava moe da preivi i da se odupre novonastalim okolnostima samo
ako se iznutra reformie njena celoupna organizacija. Uvoenjem tetrarhije, rasporedio je
zaduenja koja je ranije imala centralna vlast u Rimu, i samim tim omoguio efikasnije
funkcionisanje ''dravne upravne'', odnosno obezbedio snaniju odbranu Rimske imperije. Ali
svesno ili nesvesno, inom podele koja je ila du reke Drine, zapravo stvorio zametak ideje o
podeli carstva. Ta ideja e razvijati i rasti sve dok ne bude dobila svoj stvarni oblik zvan
Vizantija.1 Ekonomski razvijeniji istoni deo carstva, sa razraenim trgovakim putevima,
prirodnim bogatstvima u vidu ruda (Balkan), plodnim zemljitem, blagom klimom pogodnom za
uzgoj raznih kultura, razgranatom mreom pomorskih i renih puteva nasuprot zapadnom delu
carstva ije je zemljite ve vekovima unazad bilo eksploatisano, neprijateljski nastrojenim
susedskim plemenima sa severa (Germani i dr.) predstavljalo je logian izbor. Dioklecijan za
svoje sredite ne bira Rim, niti bilo koji grad u zapadnom delu imperije, ve bira Nikomediju, u
Maloj Aziji.

1 Razvoj te ideje moemo pratiti preko kljunih dogaaja koji su doprineli stvaranju Vizantijskog carstvaosnivanje Konstantinopolisa, podela carstva na Istok i Zapad, pad Zapadnog Rimskog Carstva,
Justinijanova tenja za obnovom carstva sve do Iraklija koji je uprkos ''napadima'' sa svih strana uspeo da
sauvao jezgro Vizantije koje e se odrati sve do 1453. godine)

Problemi sa kojima se rimska drava susrela u doma dominata, ugroene granice od strane
pljakaki raspoloenih varvara, nedostatak sredstava za finansiranje vojnika, unutranja borba za
vlast, zamiranje gradskog ivota i trine privrede, pretili su njenom opstanku. Logian izlaz
predstavljala je ''selidba na istok'' gde je vladala drugaija atmosfera. Razlozi zato se recimo ve
u Dioklecijanovo vreme nije potpuno odvojio istok od zapada moemo videti u tome to ta ideja
nije potpuno sazrela ali i zato to Dioklecijan nije uspeo da se prilagodi novonastalim
okolnostima, niti da prepozna narastajue drutvene snage koje je trebalo da prihvati u svoje
okrilje a ne da se okrene protiv njih. (Pod ovim novonarastajuim snagama mislim pre svega na
hrianstvo).
Dobar vladar je onaj vladar koji zna da predoseti odreene drutvene promene, koji je
prilagodljiv i koji ima jasnu viziju pred sobom. Dioklecijan nije uspeo da shvati da na hriane ne
treba da gleda kao na neprijatelje ve da treba da ih iskoristi za uvrivanje i stabilizaciju
drave. To e kasnije uiniti, prvo Konstantin kasnije Teodosije. Hrianstvo je pored helenistike
kulture, grkog jezika i Justinijanove kodifikacije rimskog prava, kohezivni faktor koji se ugradio
u temelje novostvorenog carstva i koji ga je tako dugo i ouvao.
Sva kasnija deavanja (osnivanje nove prestonice- Konstantinopolisa 330. koji naizgled
predstavlja kopiju Rima ali zapravo amalgam, meavinu razliitih uticaja, Teodosijeva podela
imperije na istok i zapad, pad ZRC itd.) predstavljaju izdanak koji je ponikao na ideji koju je prvi
formirao Dioklecijan kada je u pokuaju restauracije carstva, faktiku prevlast dao istonom nad
zapadnim delom. Oni su manifestacija te ideje.