You are on page 1of 10

* Atmosfera

* Atmosfera predstavlja vazduni omota planete koji se


sastoji od velike smese gasova.

* Atmosfera titi ivot na Zemlji apsorbirajui

ultraljubiasto sunevo zraenje I smanjujui


temperaturne ekstreme izmeu dana I noi.

* Atmosfera se ne zavrava naglo, ona postepeno polako


postaje rea I tako nestaje u svemiru.

* Atmosfera omoguuje da se vide predmeti u senci te da

se uju zvukovi. Isto tako, da nema atmosfere Zemlja bi


bila izloena bombardovanju meteora pa bi njena
povrsina imala izgled Meseca ili Merkura. Najvei deo
meteora u atmosferi oksidira ( izgori ) pa time i ne doe
do same povrine Zemlje. Dugotrajna istraivanja
atmosfere pokazala su da plinski omota Zemlje nije
homogen. Atmosferu je mogue podeliti u odnosu na
hemijski sastav, promene temperature, elektricnu
vidljivost i sl.

* Podela prema hemijskom

sastavu

* Prema zapremini gasovi se dele na:


* Azot (78%)
* Kiseonik (21%)
* Na sve ostale gasove otpada preostalih 1

% ( Argon, Ugljen-Dioksid, Neon, Helijum,


Metan, Kripton,Vodonik)

* Sastav Atmosfera se menja sa visinom na homosferu od visine od


100 km i heterosferu: molekuli azota i kiseonika ( od 200km) i
atomski kiseonik ( 200 do 1100 km) i helijum ( preko 1100 km).

* Koliina vodene pare jako varira.


* Aerosoli estice ai, praine, ali i fitoncidi ( vazdune banje).
* U donjim delovima atmosfere

(homosfera) odnos osnovnih gasova


uglavnom je konstantan, a to je vano iz razloga to se u tom delu
atmosfere dogaaju vremenske promene.

* U gornjim delovima atmosfere ( heterosfera) relativni odnos meu


pojedinim gasovima vie nije konstantan.

*Slojevi Atmosfere

*Jonosfera(Termosf

era)

* Je deo zemljine atmosfere gde je koliina jona ili naelektrisanih estica, nastalih

delovanjem uglavnom suneve radijacije na neutralne atome I molekule vazduha,


je dovoljno velika da utie na propagaciju radio talasa.

* Jonosfera poinje na visini od 50 km od povrine zemlje, a dostie visinu I do

1000 km. Na tim visinama atmosfera je toliko retka da se elektroni u svojoj


sumanutoj brzini odvajaju od atoma i molekula na kratko vreme, a onda ove
begunce ponovo hvataju najblii pozitivni joni (atomi i molekuli koje je neki drugi
elektron prethodno napustio). Za ovaj proces jonizacije najodgovornije je,
naravno, Sunce i njegovo ultraljubiasto i X zraenje.
* Od velikog je znaaja za opstanak ivota na Zemlji. Visoko naelektrisani omota,
koje opisuje zemlju na visini od 64 do 950 km, neposredno iznad ozonskog sloja,
veoma je dinamian, u neprestanim ne linearnim procesima, pokretima I burama,
tako da svaki eksperiment ima nepredvidiv ishod.

* Zahvaljujui jonosferi moguno je postojanje

radio-talasa, koji se, emitovani na


zemlji, odbijaju od ovog naelektrisanog sloja kao od neke vrste ogledala. Ovaj sloj
je I nepropustiva zastita od radioaktivnog dejstva sunca.

* I jonosfera ima svoje slojeve. Ti slojevi su posledica jaine

jonizacije ali I gustine atmosfere. Najnii sloj je sloj D koji se


prostire od 50 do 90 km visine. U ovom sloju je rekombinacija
elektrona I pozitivnih jona azotnih oksida jako intenzivna. Zato je
na nonoj strani planete ovaj sloj znatno tanji ali optaje zbog
kosmikog zraenja.

* Sledei je E sloj, koji se prostire od 90 do 120 km visine. Ovde se

elektroni rekombinuju sa jonima molekulskog kiseonika. I ovaj sloj


se nou znatno tanji.

* Sloj F se prostire oko 120 do 140 km iznad nae planete. Iako su


atomi ve prilino udaljeni jedni od drugih, jonizacija I
rekombinacija elektrona I atomskog kiseonika je u ovom sloju
najintenzivnija. U ovom sloju je ultraljubicasto zracenje koje vrsi
jonizaciju najjae, jer je na samom vrhu jonosfere I atmosfere
uopte. Sloj F je dakle spoljni elektronski oklop zemlje.

* Jonosfera je samo unutranja ivica jednog drugog sloja koja je

poznata pod imenom magnetosfera I koji je odgovoran za druga


fizika svojstva omotaa nase planete.

*Egzosfera

* Je najvii sloj zemljine atosfere, iznad

jonosfere. U egzosferi ima malo gasova


vodonika I helijuma. To je mesto na kome
zemljina atmosfera postaje deo svemira.
Temperatura dostie do +1500 C.

*Stratosfera
* Stratosfera je sloj iznad troposfere, visine oko
50 km.
* Prelazni sloj izmeu troposfere I stratosfere
iznosi od 1 do 3 km I naziva se tropopauza.
* U ovom sloju ima najvie ozona pa se ovaj
sloj esto naziva I ozosfera.

* Delovanjem Sunanog zraenja u ovom sloju

se stvara ozon, na visinama od 25 do 50 km .

*Mezosfera
* Prostire se na visini od 40 do 80 km.
* U zavisnosti od temperature deli se na dva dela:
* U prvom sloju na visini od 40-60 km, u kome temperatura
raste s visinom u gornjoj granici I dostie do 100 s C.
* U drugom sloju opada s visinom I dostie do -100 s C.

* S naglim padom temperature nastaju I jaka vertikalna


strujanja. Javljaju se tanki srebrni oblaci.

* Mezosfera zavrava mezopauzom. To je tanak sloj ija


debljina iznosi desetak km I u njoj se temperatura ne
menja.