You are on page 1of 245

Naslov originala

Barbara Wren
Cellular Awakening: How your Body Holds and Creates Light
Copyright Barbara Wren, 2009
Copyright za Srbiju ZRAK, 2010

Ekskluzivno pravo objavljivanja. Nijedan deo ove knjige ne sme se umnoavati bilo kakvim mehanikim, fotografskim ili elektronskim
putem, niti distribuisati u obliku fonografskog zapisa. Bez prethodno dobijene dozvole izdavaa, knjigu ne smete uvati u skeniranom
obliku, ne smete je prenositi ili na bilo koji nain kopirati za javnu ili privatnu upotrebu. Dozvoljeno je jedinopoteno korienje u obliku
kratkih navoda u lancima i recenzijama.
Sve medicinske informacije i postupci izneti u ovoj knjizi nisu dati u nameri da predstavljaju bilo kakvu zamenu za profesionalno
medicinsko leenje niti da bi zamenili lekarski savet. Svako ko na osnovu ove knjige donese bilo koju odluku ili preduzme bilo koji
postupak, ini to iskljuivo na svoju odgovornost. Autorka i izdava se ograuju od svake odgovornosti za posledice ili rezultate proizale
na osnovu primene informacija datih u ovoj knjizi s obzirom da su informacije date s uverenjem da imate pravo da sa njima budete
upoznati, ali odgovornost za sve postupke je iskljuivo vaa.

BARBARA REN

ELIJSKO BUENJE
Kako vae telo zadrava i
stvara svetlost

S engleskog prevela
Marica Koji

Mojoj baki Dejn koja me je odmalena


uila da ljubav pokree svet.

Ljudsko telo je najbolji prikaz univerzuma u minijaturi.


Ono to ne postoji u ljudskom telu, ne moe da se pronae
ni u univerzumu, a sve to postoji u univerzumu, moe da
se pronae i u ljudskom telu.
Mahatma Gandi

SADRAJ
7 Uvodna re Endija Bagota

PRVI DEO: Kako nae neverovatno telo



odjekuje u saglasju sa univerzumom
14
32
52
65
76
95

Poglavlje I: Povezivanje sa unutranjom mudrou


Poglavlje II: Voda: teni kristal odozgo nadole
Poglavlje III: Svetlost: nit koja nas povezuje
Poglavlje IV: Opti ciklusi po kojima pleemo
Poglavlje V: Principi procesa izleenja
Poglavlje VI: Trajne smernice

Drugi deo: Kako moemo da pomognemo sebi


da pleemo u ritmu s prirodom
114
143
163
210

Poglavlje VII: Osnaite sebe koristei svoju priu


Poglavlje VIII: Tri etape leenja
Poglavlje IX: arolija tehnika
Poglavlje X: Zavrna razmiljanja

219 Dodatak I: Saeti prikazi tri sluaja


228 Dodata II: Jod
232 Renik manje poznatih rei
233 Korieni izvori
238 O autorki

Uvodna re Endija Bagota

Kada sam prvi put sreo Barbaru Ren, osetio sam kako iz nje
zrai energija koja mi se odmah dopala. Oi joj blistaju dok
pria o zdravlju i nainima leenja. Ono to je toliko divno i
osveavajue u njenom uenju je injenica da se ono nadove
zuje na sve to smo duboko u sebi oduvek znali. U svemu to
kae postoji postojanost i smisao koji su saglasni sa nekim
oseanjima koja smo svi mi nekada imali, ali smo ih, uglavnom,
vremenom izgubili. Veoma je ubedljiva kada govori zato to
ona svakodnevno ivi u skladu sa svojim uverenjima. Kada sam
je upoznao, ve sam dosta toga znao o zdravlju i nainima
leenja, ali me je njeno izlaganje na temu kako zadravamo
i koristimo svetlost podstaklo da joj se pridruim u daljem
istraivanju ove tematike. Tokom dve godine koliko smo blisko
saraivali nauio sam o telu i njegovoj povezanosti sa univer
zumom toliko da me je to odvelo duboko unutar sebe. U svojoj
osnovi, Barbarino uenje svakoga od nas upuuje da preuzme
odgovornost za sebe i da koristi svoje sposobnosti i zbog toga
je ono toliko dopadljivo. Svakoga koga obuava ona poziva da
preuzme kontrolu nad sopstvenim ivotom i da krene na puto
vanje do dubljih nivoa zdravlja, sree i slobode.
Ako vam je zdravstveno stanje loe, bilo da je to trenutno ili
u duem vremenskom periodu, ova knjiga e vas povezati sa
vama samima i pomoi vam da razumete sebe. To e vas ospo
sobiti da pronaete svoj nain da ozdravite. Ako se ve nalazite
na putu ozdravljenja, otkriete pomona sredstva koja e vidno
ubrzati taj proces i doneti brzu i snanu promenu. U vreme kada
sam poeo da se upoznajem sa Barbarinim uenjem, ve sam

dugo godina uivao u odlinom zdravlju i srei. Moda sada


mislite da meni nije imala ta da ponudi, ali, grdno se varate.
Ja sam proveravao njena uenja, istraivao radove mnogih
poznatih lekara, naunika i filozofa koji su je inspirisali i put na
koji me je sve to odvelo bio je zasluan za promenu naina
ivota koju sam doiveo. Mnogo toga se promenilo u mojoj
svesti, otkrio sam nebrojene nove povezanosti u dosadanjem
shvatanju zdravlja i leenja, tako da sam i dalje uzbuen i za
panjen zbog snage tog procesa.
Barbara ne samo da deli svoje uenje sa drugima ve i vie
od tri decenije pomae ljudima da postanu celovite linosti
sposobne da upravljaju svojim ivotom. Tokom tog vremena
sakupila je punu torbicu za prvu pomo udesnih alatki koje
veoma efikasno koristi da bi olakala nastupanje pozitivne
promene kako u svom ivotu tako i u ivotima mnogih ljudi
koji su tokom godina traili njen savet. U ovoj knjizi, ona e
podeliti sa vama svaku od tih alatki i pozvati vas da ih ispro
bate na sebi da biste i vi iskusili njihovu jedinstvenu mo. Od
sveg srca vam preporuujem da pokuate. Njihova jednos
tavnost i snaga omoguie vam da promenite ivot. Zamislite
da posedujete sjajna kola i da u sebi imate svo znanje koje vam
je potrebno da biste ih odravali u savrenom redu. Ako uz to
imate i sav neophodan alat, nikada vie neete morati da idete
kod automehaniara. Barbara uporeuje ljudsko telo sa vozi
lom i svima nam pokazuje kako moemo da otkrijemo znanje
skriveno u svakom od nas da bismo odravali to vozilo u na
jboljem moguem redu.
U toku svih tih godina prouavanja otkrio sam da je Barba
rino uenje jedno od najmonijih sa kojima sam se susreo. Ona
je istinski vizionar. Poto sam ga primenio i oprobao na sebi
i na svojim pacijentima, mogu odgovorno da tvrdim da ono
funkcionie. Ne morate da mi verujete probajte sami. Mislim
da ete se zapanjiti koliko drugaije moete da se oseate.

10

Sem toga, Barbarino uenje je neobino vano za vreme


u kojem ivimo. Ona pomae ljudima da se poveu sa svojim
istinskim biem i da osete koliko su zapravo moni. Ono za ta
se ona zalae ima smisla i predstavlja nov nain posmatranja
zdravlja i ozdravljenja. Ova knjiga razotkriva tajnu kako da bu
demo zdravi i jasno nam stavlja do znanja ko smo i kuda idemo.
Barbara ne trai od nas da joj verujemo na re, ve da sami ot
krijemo kako istina u nama odjekuje. Svako od nas je roen sa
znanjem ko je i kakva mu je uloga u ivotu, ali su mnogi od
nas to zaboravili i skrenuli na neki sporedni kolosek ivota. Bar
bara nam upuuje izazov da preuzmemo punu odgovornost
nad svojim ivotom i da se podsetimo koliko smo, zapravo, di
vni i udesni. Mi smo bia koja napreduju ka svetlosti i imamo
sposobnost da zadrimo svetlost u svim svojim elijama i oko
njih. To daje sasvim novo znaenje rei prosvetljenje i otvara
na um prema novim mogunostima. Zato sedite, opustite se i
pripremite se da otkrijete svoj neverovatni potencijal.
Endi Bagot

Izjave zahvalnosti
Zahvaljujem se svojoj deci i unucima koji su, hteli ne hteli,
postali ogroman deo mog uenja.
Posebno elim da se zahvalim svom sinu, Bendaminu, koji je
radio sve vreme zajedno sa mnom na mom koledu koji i dalje
nastavlja da predstavlja izazov tradicionalnoj koli miljenja.
Upuujem zahvalnost i Endiju Bagotu koji mi je pomogao
svojom intuicijom i inspiracijom da napiem ovu knjigu,
kao i njegovoj partnerki Debi jer su mi oboje pruali stalnu i
udesnu potporu dok je ova knjiga nastajala.
Zahvaljujem se i Miel Pili i svima u izdavakoj kui Hej haus
na tome to su mi pruili ovu divnu priliku da prenesem svoje
misli drugima sada kada je poduavanje na koledu
postalo oteano.

PRVI DEO

KAKO NAE NEVEROVATNO


TELO ODJEKUJE U SAGLASJU SA
UNIVERZUMOM

Poglavlje I

Povezivanje sa unutranjom
mudrou
Mi sada ivimo u najuzbudljivijem moguem vremenu. Zem
lja prolazi kroz znaajne promene, a naa galaksija prelazi u
novu astroloku eru. Gotovo svakog dana otkriva se neto
novo u nauci i tehnologiji. U prirodi se pronalaze nove vrste,
drevna znanja za koja se inilo da su izgubljena ponovo se
pojavljuju i ogromne koliine novih informacija nalaze nam
se na dohvat ruke. Meusobno komuniciramo na nain koji
nismo mogli ni da zamislimo. Razliite vrste informacija su
nam danas dostupnije nego ikada pre i ini se da je dolo do
prave poplave novih ideja, novih naunih dostignua i novih
saznanja. Svakog dana znamo vie nego to smo znali pre
thodnog. Naa svest se svakodnevno proiruje. Svakog jutra
se budimo sa novim pitanjima, bilo da smo ih svesni ili ne.
Neki ljudi postavljaju obina, svakodnevna pitanja, ali, sve
je vie onih koji dublje razmiljaju o tome ko smo mi i ta je
zapravo ivot.
Mediji nam svakodnevno pruaju nove informacije od
kojih neke, moda, i sadre odgovore na pitanja za kojima

elijsko buenje

tragamo. Ali, kako mi prebiramo po tim informacijama i


kako odluujemo koje su za nas vane, a koje nisu? I, to je
jo bitnije, kako zakljuujemo koje su istinite, a koje lane?
Mnoge od tih informacija su suprotne jedna drugoj, naroito
one u oblasti zdravlja. Jednog dana okolada je dobra za
nas, sledeeg je loa. Danas je crno vino zdravo jer nam
omoguava da due ivimo i prua nam zatitu od sranih
bolesti, a sutra je nezdravo jer skrauje ivot i poveava
mogunost razvoja nekih bolesti jetre. Teko je doneti od
luku emu verovati.
Svi mi koji ivimo na Zapadu rtve smo neverovatno velike
prevare. Naueni smo da, ako tragamo za mudrou i znanj
em, onda to moramo da traimo izvan sebe. Reeno nam je
da se informacije koje su za nas vane nalaze u bibliotekama,
na univerzitetima i u glavama drugih ljudi. Niko nas nije uio
da moemo da pogledamo unutar sebe. Iako je poslednjih
godina mnogo ljudi poelo da se vraa sebi kroz razliite teh
nike kao to su meditacija, joga i druge istonjake discipline,
jo uvek postoji tendencija da od drugih traimo da nam kau
kako da budemo svoji. A, naravno, svaki put kada izaemo iz
sebe da bismo kod nekog drugog traili svoju mudrost, to
automatski postaje tua mudrost, a ne naa. Zbog ovoga mi
nismo u stanju da sopstvenom jedinstvenou i mudrou
damo doprinos optoj slici i veoj celini. A mi moramo da
ivimo u svojoj jedinstvenosti zato to je to ono to stvara
red u veoj celini. im prestanemo da tragamo unutar sebe
i okrenemo se ka spolja, nastaje osrednjost, standardizacija i
kontrola irom zemaljske kugle.
Odgovor na svako pitanje koje bismo mogli da postavimo
nalazi se u nama samima. Istina nije tamo negde, ve unu
tar vaeg neverovatnog bia zato to ste vi neto mnogo vie
od onoga to moete i da zamislite.

15

16 Barbara Ren

Mi nismo zasebni, izolovani pojedinci, ve smo vie


dimenzionalna, meusobno povezana bia svetlosti koja
ive u univerzumu u kojem je sve povezano. Ono to se
deava oko nas ima neposredan i opipljiv uticaj na nae telo.
Isto tako, na nain ivota direktno utie na univerzum. Mi
smo bia koja vibriraju i ive u univerzumu koji, takoe, vibri
ra i koji je u svojoj osnovi sastavljen od kombinacije energije
i svesti. Svako od nas uz pomo svesti stvara sopstvenu real
nost, a telo je vozilo u kojem je ta svest smetena. Ako telo
nije uravnoteeno, onda ni svest ne moe da se u potpunosti
razvije. Kao rezultat toga mi se sve vie skupljamo i grimo, a
na svet nam uzvraa na isti nain, skupljajui se.
To nije greka u univerzumu; on se nalazi u savrenoj
ravnotei. Njegova ravnotea nije statikog karaktera, ve
je dinamika, zato to on veno tee i iri se. On poseduje
svest i zna kako da sebe dovede u stanje ravnotee u kojem
je neprekidna ekspanzija mogua. U njegovom tkanju
je sadrano znanje kako da dostigne tu vrstu ravnotee.
To znanje naziva se univerzalna mudrost i to je mudrost
harmonije. Ta univerzalna mudrost proima sve. Ona se
nalazi u celokupnoj materiji, svakoj planeti, svakom ivom
organizmu i svakoj subatomskoj estici.
Isto tako, nema nikakve greke ni u Majci Zemlji zato
to je i ona deo tog svesnog univerzuma i u sebi, takoe,
sadri mudrost kako da odrava svoju ravnoteu. Ma ta mi
ljudi uinili ovoj planeti, priroda uvek vraa stvari ponovo
u harmoniju. Mesta koja smo pretvorili u goleti ili ona na
kojima smo zagadili zemljite, priroda, vremenom, ponovo
ozelenjava i preiava. To je ona ogromna snaga koja
omoguava nastavak ivota.
Rudolf tajner je jednom rekao da, ako elimo da izleimo
sebe, najpre moramo da izleimo Zemlju, i to je, zaista, ve
lika mudrost. Majka Zemlja nam nudi izobilje svega, i to vie

elijsko buenje

brinemo o njoj i posveujemo joj veu panju, to nam ona


vie vraa. Ako joj mi to dopustimo, ona nam daje sve to
nam je potrebno i to u najboljem i najvitalnijem stanju, da bi
obezbedila nae blagostanje i neprekidan razvoj.
Nae prirodno stanje je da budemo jedno sa planetom
Zemljom i sa univerzumom. To su drevni mudraci znali
vekovima. Kada se na mikrokosmos energija koju stvaramo
na elijskom nivou, podudari sa makrokosmosom svetom
izvan naih tela, onda ne postoji nita to mi ne moemo da
uinimo. Mi smo roeni da sanjamo i da onda, uz pomo
svoje svesti koja se stalno iri, oivotvorujemo te snove.
Stvoreni smo da imamo velike ideje i da ih ostvarujemo.
Kakvim ivotom biste vi voleli da ivite? Koja iskustva biste
eleli da steknete i, to je jo vanije, koja biste iskustva eleli
da izbegnete? Mi moemo sve da ostvarimo kad ivimo
u harmoniji sa makrokosmosom. To je istinsko znaenje
ljudskog potencijala.
Danas se malo govori o ostvarivanju potpunog ljud
skog potencijala, a i onda kada se o tome pria, stvara se
jedna prilino razvodnjena slika. Pitanje ostvarivanja svih
ovekovih potencijala se u savremenom svetu svodi na do
bijanje dobrih ocena u koli, nalaenje dobrog posla, pose
dovanje nekretnina i drugih finansijskih dobara i tednju za
starost. A u pozadini svih ovih ideala ui strah da neemo
uspeti sve to da steknemo zbog eventualno loeg zdravlja.
U dejem uzrastu, svi mi sanjamo o tome ta emo da
budemo kada porastemo, ali, kako odrastamo, tako nas ue
da treba da odustanemo od tih snova, da se trgnemo i da
ponemo da ivimo u stvarnosti. Ue nas, zapravo, da treba
da se uspavamo i da se odvojimo od onoga to ivot jeste.
Postoji samo jedna stvar koja e uvek da vas sprei da
uinite ono to istinski elite, a to je strah. U dananjem
svetu se ulau veliki napori da se strah uvrsti i uini stalnim

17

18 Barbara Ren

zato to to predstavlja najbolji nain za kontrolisanje masa.


Plaimo se siromatva, bolesti, ratova, terorizma. Vlade svih
drava ulau veliki trud u to da nas dre u neprestanom stanju
strepnje govorei nam kako objavljuju rat svim tim stvarima
od kojih strahujemo. Ali, ovek nikada ne moe da se oslobodi
straha ratom zato to rat bilo koje vrste slui samo daljem
promovisanju straha. Moda je, stoga, sada pravo vreme da
odluimo da svoju panju posvetimo stvarima koje elimo, a
ne onima koje ne elimo.
Moete li da zamislite koliko je divno kada ne oseate
nikakav strah? Zar ne bi bilo divno da poznajete svoje telo
toliko dobro da uvek zaas moete da ga dovedete do stanja
ravnotee i harmonije? Zar ne bi bilo lepo da moete da
ivite u stanju potpunog zadovoljenja svih svojih potreba, u
izobilju na svakom nivou, da ivite svoj ivot iz snova?
Ako uspemo da nauimo da se oslobodimo svojih strahova
i da se poveemo sa svojom unutranjom mudrou, onda,
zaista, ne postoji nita to ne moemo da uinimo. Smatra
se da koristimo svega 10% svojih modanih kapaciteta.
Zamislite ta bismo sve mogli da postignemo kada bismo
aktivirali preostalih 90%. Gde bismo, onda, kao vrsta, stigli u
razvoju i kakav bi bio svet kada bismo mogli da ga spoznamo
sa tako uveanim sposobnostima?
Svaki ovek na ovoj planeti roenjem stie pravo da bude
srean, zdrav i slobodan i moe to lako da postigne. Nije
vano u kojoj ste sada ivotnoj fazi, kakvo vam je zdravst
veno stanje i od kojih bolesti patite. Vano je da shvatite da
imate mogunost da naete sreu, zdravlje i slobodu.
Dok budete uili kako da ostvarite svoj potencijal, mnogi
ma ete izgledati kao udo. Nijedna bolest vie nee biti
neizleiva zato to svako od nas negde duboko u sebi zna
da je svaka od njih potpuno izleiva. Vie se neemo bojati
onoga to nam donosi budunost jer emo kroz ivot ii sa

elijsko buenje

vrstim uverenjem da smo mi gospodari svoje sudbine. To je,


zapravo, prava mera ljudskog potencijala: da osvetlimo svoj
ivot na najlepi i najuzbudljiviji mogui nain. Da se usu
dimo da sanjamo i da krenemo da ostvarujemo svoje snove,
duboko diui, bez straha. Da budemo ono to zaista jesmo,
to duboko u sebi znamo da smo oduvek bili predodreeni
da budemo.
Najvei stres koji ovek moe da doivi je onaj da ne bude
u stanju da bude ono to jeste. Da bismo uspeli da budemo
ono to jesmo moramo da uspostavimo istinsku vezu sa
Zemljom i sa univerzumom, da budemo u ravnotei sa svim
to nas okruuje. To znai da uskladimo svoj mikrokosmos,
odnosno vibracije koje odailjemo na elijskom nivou, sa
makrokosmosom, odnosno sa svetom oko nas.
injenica da mi imamo telo esto je bila potcenjivana,
pa ak i omalovaavana u uenjima i shvatanjima Zapada.
Ja telo nazivam vozilom. Ba to vozilo ima sposobnost da
unutar sebe ispoljava sve to je predstavljeno u spoljanjem
univerzumu. Meutim, samo kada smo u stanju ravnotee i
harmonije sa njim, mi moemo da se spojimo sa univerzal
nom mudrou i usvojimo je na elijskom nivou. Veliki deo
naeg zajednikog rada predstavljenog u ovoj knjizi bie
posveen tome kako da pripremite svoje telo, svoje vozilo,
da primi i zadri univerzalnu mudrost. Meni se ini da je
najvaniji aspekt zdravlja upravo to kako postupati prema
svom vozilu da bi ono moglo da obavi taj zadatak.
Kada govorim o zdravlju, ne mislim na izostanak simpto
ma bolesti, ve na duboku povezanost sa onim to jesmo i
sa naim mestom u univerzumu. Ta povezanost mora da se
proiri na fiziki, emocionalni i duhovni nivo. U dananje
vreme ta tri aspekta na Zapadu nisu objedinjena, ve su,
naprotiv, sasvim razdvojena. Sa jedne strane dobijate zbu
njujua i esto protivrena uputstva kako da ishranom

19

20 Barbara Ren

odravate fiziko zdravlje, a na drugoj strani daju vam se saveti


za duhovno zdravlje. to se tie emocionalnog zdravlja, njemu
se pridaje malo panje, a ni tada to nije posebno delotvorno.
Ako imate neke emocionalne probleme, u najboljem sluaju
biete upueni da se okrenete ka psihoterapiji. U najgoroj
varijanti, bie vam prepisani lekovi za smanjenje tegoba koji
e vas jo vie udaljiti od vaeg pravog ja. A istina je da je
ba emocionalno putovanje ono koje dovodi do spajanja
fizikog i duhovnog zdravlja. Najbolji mogui pokazatelj da
li se kreete prema harmoniji ili disharmoniji je, bez ikakve
sumnje, upravo to kako se oseate na emotivnom planu.
To je va vodi ka ispunjenju vaih snova. Kada se oseate
dobro, vi znate da idete u pravom smeru. Kada se oseate
loe, svesni ste da se udaljavate od ivota kakav elite. Ako
budete uporni u svom traganju za tim da se oseate dobro,
vae vozilo e vas odvesti u avanturu ivota kakvu niste mogli
ni da sanjate.
Kada govorim o povezivanju sa svojim oseanjima, ne
mislim na spajanje sa vaim unutranjim gnevom, razo
arenjima i strahom, ve na povezivanje sa vaom unut
ranjom mudrou, s jedne strane, i sa makrokosmosom,
s druge. Naa planeta prolazi kroz mnoge cikluse i mi smo
neraskidivo povezani sa tim ciklusima. Ako nauimo da
uoimo i osetimo promenu tih ciklusa, onda moemo da
dovedemo sebe u harmoninu vezu sa Majkom Zemljom.
Bilo da smo svesni tih ciklusa ili ne, mi na elijskom nivou
oseamo svaku promenu Zemlje. Kada uspeno plovimo kroz
te promene, sve je dobro, ali ako se dogodi da prestanemo
da budemo u harmoniji sa njima, onda nastupa poremeaj
ravnotee i dolazi do razbolevanja. Mi smo, takoe, neraskidivo
povezani sa promenama koje se deavaju izvan nae planete.
Svima je poznato da Mesec ima veliki uticaj na svu vodu na

elijsko buenje

Zemlji. Ono, pak, na ta mnogi zaboravljaju je da smo mi sainjeni


od velikog procenta vode, tako da Mesec utie i na nas.
Sve ostale planete naeg Sunevog sistema vre uticaj na
nas dok se kreu po svojim orbitama i one deluju na razne
organe i minerale unutar naeg vozila. Ova injenica mi je
poznata ve dugi niz godina i od velike mi je pomoi kada
pokuavam da objasnim ljudima ta se dogaa u njihovim
vozilima u razliitim periodima vremena.
Jednom prilikom je, recimo, kod mene na pregled doao
neki ovek i ja sam ga izmeu ostalog pitala da li pati od
glavobolja. Odgovorio mi je da je imao problema sa tim, ali
da je posle konsultacije sa jednim od mojih bivih studenata
koji ga je savetovao da pije dve i po litre vode dnevno, reio
taj problem. Od tada nije imao glavobolje, sve do nedavno,
kako je rekao, kada je iznenada dobio napad migrene. Tu sam
ga prekinula i rekla mu da znam taan datum kada mu se to
dogodilo. Rekla sam mu koji i on me je zapanjeno pitao kako
sam pogodila. Naravno, u tome sam uspela samo zato to
sam znala nekoliko meusobno povezanih injenica. Glava i
jetra su u velikoj meri povezane, a planeta Mars ima snaan
energetski uticaj na jetru. Takoe mi je bilo poznato da je
Mars u svojoj orbiti oko Sunca nedavno bio doao u poloaj
najblii Zemlji. Izraunala sam dan kada je to pribliavanje
bilo najizraenije, pa je, stoga, Mars tada imao najjai uticaj
i rekla tom oveku taj datum. Da je on znao sve te podatke
pre nego to je doao kod mene, mogao je i sam, koristei
odreene tehnike (videti Poglavlje IX), da pomogne svojoj
jetri i tako izbegne napad migrene. A ak i da nije bio u stanju
da to sprovede, barem migrena za njega ne bi predstavljala
neoekivan i neobjanjiv dogaaj.
U univerzumu se nita ne dogaa sluajno. Sve je deo jed
nog procesa u kojem je sve povezano i koji se stalno razvija.

21

22 Barbara Ren

Znaajno doba za nau planetu


Naa planeta trenutno prolazi kroz tri znaajne promene
i smatram da je to veoma vano ako se setimo da smo mi
povezani sa Majkom Zemljom.
Prvo, Zemljino magnetno polje postaje sve slabije. Nau
nici pretpostavljaju da je to znak da e u bliskoj budunosti
magnetni polovi ponovo promeniti poloaj, kao to se to
deavalo mnogo puta u prolosti. Setite se sada samo da
naa krv sadri znatne koliine gvoa, a da ono reaguje na
magnet. Ove promene na Zemlji moraju, stoga, da imaju
uticaj i na nas. Meni se ini da nam slabljenje magnetnog
polja Zemlje daje mogunost da razmiljamo naprednije i
smelije. Kao da vie ne moramo da se drimo starih obraza
ca miljenja, ve imamo mogunost da razmiljamo na nov
i uzbudljiv nain. Stare paradigme se rue i u naunom i u
duhovnom svetu. Kvantna fizika nam pokazuje da nauka i
duhovnost imaju zajednike osnove, a u prolosti se inilo
da su to dva potpuno odvojena sveta.
Drugo, raste brzina vibracije Zemlje, njena rezonanca. Sve
u univerzumu vibrira jer poseduje energiju, pa to vai i za
Zemlju. U proteklih etrdeset godina ova vibracija, poznata
kao umanova rezonanca, ravnomerno raste. Planeta se,
bukvalno, ubrzava, i nai hipotalamus i hipofiza podeavaju
se prema toj vibraciji i jedno prema drugom, a unutar svake
elije, u proteinskim kanalima, nalaze se receptori koji
sakupljaju spoljanje vibracije. Mi smo, dakle, veoma blisko
povezani sa promenama vibracije Zemlje i sve vie ljudi to
intuitivno nasluuje. Mnogi ljudi koje sreem imaju oseaj da
se vreme sve vie ubrzava i ja verujem da je to u direktnoj vezi
sa poveanjem brzine vibriranja Zemlje. Takoe, verujem da
imamo potencijal da i mi sami poveavamo svoju vibraciju i
tako postignemo vii stepen svesnosti i povezanosti.

elijsko buenje

A inei to mi stiemo pristup u dublje slojeve nae


unutranje mudrosti.
Trea znaajna promena je u vezi sa izuzetnim porastom
fotonske aktivnosti koju primeujemo kako na naem Suncu,
tako i izvan naeg Sunevog sistema. Fotoni su subatomske
estice svetlosti, pa to, dakle, znai da dolazi do dramatinog
porasta svetlosti u Sunevom sistemu i na naoj planeti.
Zemlja se upravo sprema da ue u takozvani fotonski pojas,
u prsten sainjen od fotona. Kao to se naa planeta okree oko
zvezde, to jest Sunca, tako se i ceo na Sunev sistem okree
oko jedne zvezde vee od Sunca. To kretanje traje oko 26.000
godina, a putanja nije u obliku kruga, ve elipse, to znai da
se ponekad nalazimo dalje od te zvezde, a ponekad blie.
Ako tu orbitu podelimo na dvanaest jednakih segmenata,
s tim da nam merilo predstavlja protok vremena, i svakom
tom segmentu dodelimo jedan znak iz Zodijaka, vreme kada
smo najblii toj ogromnoj zvezdi odgovara znacima Lava i
Vodolije. Ovo predstavlja pravo znaenje izraza doba Vodolije.
To je, takoe, i ono vreme kada e Zemlja proi kroz fotonski
pojas. Godine 2012. mi emo potpuno ui u njega i to po prvi
put posle 11.000 godina, ali ve sada oseamo njegov uticaj.
Ulazak u fotonski pojas oznaava poetak nove ere koja
e trajati oko 2.100 godina i u kojoj emo biti prosto preplav
ljeni fotonima. Periodi visokih fotonskih aktivnosti su se u
prolosti poklapali sa periodima velikih pomaka u miljenju
i u razvoju oveanstva, i mi sada ponovo ivimo u periodu
ogromnog progresa i razvoja. Dovoljno je da se samo setimo
svih promena koje su se dogodile posle otkria mikroipa,
pa da shvatimo o emu je re. Na zadatak je da uklopimo
promene koje se deavaju u makrokosmosu sa onima u svom
mikrokosmosu. Moramo da dovedemo nae vozilo u stanje
pojaane prijemivosti da bismo uspeli da u potpunosti isko
ristimo prednosti ove promene koja se deava u univerzumu.
Moramo da otvorimo svoje elije i svoje umove.

23

24 Barbara Ren

Posmatrajmo telo kao epruvetu


Ve smo poeli da posmatramo telo kao vozilo. Sada moemo
da uvedemo jo jednu korisnu analogiju i da ga vidimo kao
epruvetu. Da smo naunici koji sprovode neki eksperiment
u epruveti, uslovi koji vladaju u njoj imali bi veliki uticaj na
dobijene rezultate. Slino tome, svi znamo da promene u
koliini dostupne svetlosti, u nivou vlanosti, pH vrednosti i
temperaturi imaju ogroman uticaj na nae telo.
Svetlost je od posebne vanosti zato to ona povezuje
sve u univerzumu, ukljuujui i svaku pojedinu eliju u
naem telu. Dakle, dostupnost svetlosti i sposobnost tela da
je uskladiti i koristi postaje veoma vana kada treba da se
poveemo sa svojom unutranjom mudrou i osvetlimo je.
I nivo vlanosti je bitan. U sledeem poglavlju emo videti
kako se stanje membrana svake nae elije promeni im nae
telo dehidrira. Nazvala sam elijske membrane vratarima
jer one rukovode svim kretanjima u eliji i izvan nje. Promena
u nivou vlanosti unutar tela znai promenu u komunikaciji
izmeu elija. Ako zamislite kako pun svetlosni spektar ulazi
kroz izoblienu i zadebljalu elijsku membranu, tada e vam
biti jasno da e svetlost, prelamajui se, izai na drugu stranu
gubei deo tog spektra. Ovako redukovana poruka, onda,
putuje od elije do elije. Kada dehidriramo, elijska mem
brana gubi svoju sposobnost da zadrava i skladiti fotone i
na doivljaj sveta postaje, doslovno, mraniji.
Za dobrobit tela i duha je, takoe, jako vano da
odravamo nivo pH vrednosti u telu u granicama normale.
Kada se unutar digestivnog trakta promeni nivo pH
vrednosti, mnogi enzimi u njemu se aktiviraju i deaktiviraju.
Ako sredina postane previe kisela, mi gubimo sposobnost
da varimo hranu kako treba zato to enzimi koji su potrebni
za pravilno varenje ne mogu da se aktiviraju u njoj. Za nas

elijsko buenje

je normalno da naa sredina bude blago alkalna, ali svaka


faza naeg metabolizma svakodnevno proizvodi odreenu
koliinu kiseline, tako da moramo da je preistimo unutar
dvadesetetvoroasovnog ciklusa da bismo se vratili u
prirodno stanje. Nesposobnost da to postignemo odraava
se na celo nae bie i to moemo jasno da vidimo kod nekih
ljudi koji imaju kisele misli i takvo ponaanje. Glavobolje i
druga bolna stanja su jo jedan pokazatelj da nije postignuta
ravnotea pH vrednosti. Kad imamo previe kiseline u telu,
na pogled na svet postaje mraniji i sueniji, a to nas liava
sposobnost da vidimo kako da se uspeno kreemo kroz
ivot i da ostvarimo njegov pun kvalitet.
Telesna temperatura je, takoe, vana za nau urav
noteenost i zdravlje, a ini se da danas raste broj ljudi koji
postaju fiziki i emotivno hladniji i otueniji. Kad sam se
pre vie od etrdeset godina obuavala za negu bolesnika,
uili smo i o telesnoj temperaturi i ta se smatra normalnom
temperaturom ljudskog tela. itajui dananje udbenike,
primetila sam da je sada ta brojka za jedan stepen nia nego
to je bila kada sam ja studirala. U medicinskoj literaturi
nisam uspela da pronaem nikakvo objanjenje za to, ali,
ako pogledamo ulogu joda i tiroidne lezde u odravanju
normalne telesne temperature, postae nam jasno zato je
dolo do te promene.
Minerali imaju kljunu ulogu u svim aspektima ljudske
biohemije i nedostatak nekog od njih ima veoma veliki
uticaj na nae zdravlje. Intenziviranje poljoprivrede u
zapadnom delu kotske, na primer, dovelo je do iscrpljivanja
magnezijuma iz tla. Magnezijum se ponekad naziva veliki
ublaiva jer je vaan za na unutranji oseaj da smo
dobro. Kad osetimo nedostatak magnezijuma u organizmu
esto poseemo za nekim drugim, sintetikim hemikalijama
da bismo se oseali bolje. On je, takoe, od vitalne vanosti

25

26 Barbara Ren

za pravilan rad srca. Istraivanja vrena u tom delu kotske


su otkrila veliku potronju eera, visok nivo alkoholizma i
zavisnosti od droge, kao i visoku stopu sranih oboljenja.
Sve ove promene su meusobno povezane, ali, to se ne
priznaje, ak se ni ne razmilja o tome. Mi emo u daljem
tekstu videti da nedostatak magnezijuma znatno smanjuje
sposobnost naeg tela da se na nivou elija isti i vraa u
stanje ravnotee.
Odravanje optimalne ravnotee minerala u naem vozilu
je od najveeg mogueg znaaja za zdravlje. Previe ili
premalo nekog od minerala moe da izazove disharmoniju,
a ponekad i da ima dugorone posledice.
Mnogi minerali deluju u paru i energetski su suprotni
jedan drugom. Cink i bakar su pravi primer za to. Dok je beba
u materici majino telo treba da se pripremi za poroaj. To je
proces razdvajanja sa ciljem da se beba uini manje zavisnom
jer je ona, dok je u materici, potpuno zavisna od majke.
Jedan od ciljeva svakog od nas je da postignemo nezavisnost
miljenja tako da naa jedinstvenost moe da doe do
punog izraaja. Vaan aspekt odrastanja je postizanje sve
vee nezavisnosti. Zbog toga, pri kraju trudnoe, dolazi do
porasta nivoa bakra u telu majke, a to utie na smanjivanje
nivoa cinka. Bakar izaziva grenje i predstavlja bitan faktor u
mehanizmu nastanka trudova. Kada se beba rodi, nivo bakra
u telu majke trebalo bi da opadne, a da se povea nivo cinka.
Nivo cinka raste kada se pojede posteljica (ljudska bia su
jedini sisari na Zemlji koji nemaju obiaj da pojedu posteljicu
posle poroaja). Ali, ako majin nivo cinka ne poraste, dete e
postati veoma zavisno od nje i ako se takva situacija nastavi i
posle puberteta, zavisnost e postojati i tokom celog njegovog
odraslog ivota. Poznato je da pilule za kontracepciju sadre
visok nivo bakra. Ako se podsetimo da je esta pojava da se
one prepisuju ve u doba puberteta da bi se smanjili bolovi

elijsko buenje

tokom menstruacije, i sami moete da zakljuite do kakvih


sve tetnih posledica moe da dovede ova praksa.
Tranzicije kroz koje prolazimo u ivotu su od vitalne
vanosti za nau sposobnost da se razvijemo do svojih
krajnjih granica. Roenje i pubertet su posebno znaajne
tranzicije koje treba da se usmeravaju s ljubavlju i mudrou.
Prelazi u majinstvo ili u menopauzu takoe sa sobom
nose mogunost drastine promene u stanju svesti. Ako
pomognemo vozilu na pravi nain u svakoj od ovih tranzicija,
nae mogunosti e se poveavati i razvijati se. Ali, ako
u vreme prelaska iz jedne faze u drugu, osoba doivi neki
stres ili doe do potiskivanja neega, to moe da ima veoma
velike posledice po zdravlje.
Za trideset i pet godina koliko radim sa pacijentima najvie
mi je za oko zapala jedna injenica koja govori o povezanosti
simptoma. Kod 90% pacijenata koje sam leila od anoreksije
prvi simptomi bolesti pojavili su se u roku od est meseci od
trenutka kada su primili be-se-e vakcinu u doba puberteta.
Sve vakcine proizvode u telu rezonancu bolesti, a be-se-e
daje rezonancu tuberkuloze. Zato se esto deava da ova
vakcina umesto da titi telo od napada bolesti probudi uspa
vanu neravnoteu koja se na potomke prenosi od predaka
koji su bili oboleli ili su bili nosioci bacila tuberkuloze. Svi se
mi raamo sa predispozicijama ka nekim bolestima to se
nasleuje od predaka i na to bi trebalo da obratimo panju
da bismo razumeli svoju jedinstvenost.
Na Zapadu je uobiajeno da dete do kraja druge godine
ivota primi oko 32 razliite vakcine. Davati detetu koje pro
lazi kroz period prelaska od odojeta ka malom detetu, to
je ve dovoljno velika prekretnica u razvoju, 32 rezonance
razliitih bolesti, po mom miljenju nije pametno.
Strah je veoma mono orue kada se razmatra pitanje
vakcinacije. Ako se uzme u obzir stalni porast bolesti u

27

28 Barbara Ren

periodu detinjstva kao to su, na primer, autizam i ADHD


(hiperaktivnost i poremeaj panje), koje su u direktnoj vezi
sa poveanjem broja vakcina koje deca primaju, svakako
moramo da se zapitamo da li je konvencionalno shvatanje
osnova zdravlja uopte ispravno.

Kolektivno miljenje moe da promeni sistem


verovanja
Mo kolektivnog miljenja u naem drutvu je veoma snana.
Pomislite samo na sve one ljude koji veruju u skoro sve to
objave mediji. Postoji verovanje da su neke bolesti neizleive
i neke stvari nepromenljive i da mi moramo da to prihvati
mo. S druge strane, uverenje je samo misao o kojoj se stalno
razmilja. Ako promenimo nain razmiljanja, prirodno je da
promenimo i svoja uverenja. Ono to se u jednom sistemu
verovanja ini nemoguim, u drugom postaje stvar koja se
lako ostvaruje.
Priroda nam obezbeuje sva orua koja su nam potreb
na da bismo pronali ravnoteu i harmoniju. Treba samo
da prihvatimo taj alat i da ga upotrebimo. Ako tragate za
ravnoteom, ako elite da budete zdravi, onda morate da
preuzmete potpunu odgovornost za samostalno postizanje
tih ciljeva. Samo tako moete stei zdravlje i slobodu.
Ljudi na Zapadu misle da su slobodni, ali za mnoge je sloboda
samo iluzija. Onaj ko je istinski slobodan moe da ode u bilo koji
deo sveta i s lakoom se izbori sa svim problemima na koje tamo
naie. Meutim, naa suvie zavisna priroda onemoguava nas
da to ostvarimo. Veina ljudi kada planira kuda da ode na odmor
ili neko putovanje, prvo razmilja o tome da li tamo mogu lako
da dou do hrane, vode, banaka i pota, apoteka i lekara, ako
se sluajno razbole i slino. Ovakvo razmiljanje smanjuje
svet i mnoga prekrasna mesta ove predivne planete ostaju

elijsko buenje

van naih puteva zato to ne poseduju nivo komfora na koji


smo navikli. Za ona ljude koji su ostvarili svoj maksimalni
potencijal ne postoje ovakva ogranienja. Oni znaju da sa
mom milju mogu da privuku sve to bi moglo da im bude
potrebno bilo gde na planeti.
Nain na koji razmiljate i sadrina vaih misli imaju ogro
man uticaj na vae poimanje sveta. Ova tvrdnja je pogotovu
istinita kada je u pitanju vae telo. Neki ljudi ne vole svoje
telo, neki su razoarani ili besni zbog naina na koje ono
funkcionie, neki uopte ni ne razmiljaju o njemu. Mnogi
pate od hroninih bolesti i nisu u stanju da promene neto
na dui rok zato to su stalno obuzeti simptomima koji ih
mue. To podsea na beskrajno posmatranje problema bez
ikakvog pokuaja da se on rei.
Nae telo je neverovatno. Ono poseduje zapanjujuu mo
samoisceljenja i ogromnu otpornost. Ali, um je taj koji gos
podari telom. Ako je on povezan sa telom onako kako treba
da bude, to je nalik nesmetanom prolasku svetlosti kroz
svaku eliju. Telo tada postaje ivahno i povezano i moe da
plee u ritmu univerzuma. A kada se to dogodi, ono se sva
kodnevno postojano pribliava ravnotei i harmoniji.
Dopustite mi da vas povedem na putovanje vaim vozi
lom, na put povratka samom sebi. Nije vam potrebna nikak
va posebna vetina da biste uspeno prevalili ovaj put, treba
samo da otvorite svoj um i da istraujete. Moj cilj je da kada
krenete na to putovanje ponete da sve vie i vie povezu
jete stvari. To je nalik na spajanje takica da bi se dobila neka
slika. to vie tih veza budete ostvarili, tim e vam postajati
jasnije ko ste vi zapravo.
Podeliu sa vama osnovne principe na kojima se zasni
va moje uenje. To su veoma jednostavni principi, ali su iz
vanredno moni. Oni ine temelj na kojem gradimo svoje
zdravlje i vitalnost.

29

30 Barbara Ren

elim, takoe, da vam pokaem na lako razumljiv nain


kako telo zapravo funkcionie. Kad jednom to budete
shvatili, moi ete mnogo jasnije da sagledate kako i zato
se ponekad ini da ono ne radi kako treba.
Istraiemo pravu svrhu i prirodu bolesti. Saznaete tano
kako i zato se bolest javlja i kako moete da je se oslobodite.
Dokazau vam da je savremena medicina zasnovana na
netanim podacima i da zbog nerazumevanja prave prirode
bolesti sve vie raste broj hroninih bolesnika.
Kada budemo otkrili sve te povezanosti, biete u
mogunosti da shvatite sutinu procesa vraanja tela u har
moniju i postizanje svog maksimuma. To se ostvaruje kroz
tri faze leenja, koje su, takoe, jednostavne i lako razum
ljive. Tokom svoje tridesetpetogodinje prakse usvojila sam
irok spektar tehnika koje mogu da se upotrebe da bi se telu
olakao povratak u stanje zdravlja. One e vas savreno os
posobiti za to jer pruaju alate koji e omoguiti promenu
u kratkom vremenskom roku. Ako se telo na bilo koji nain
preoptereti toksinima, to e odmah da se odrazi na to kako
funkcioniemo, kako se oseamo i kako razmiljamo. Teh
nike nam pomau da se pokrenemo i stvorimo sebi prostor
i omoguavaju nam da zbacimo teret sa tela i oslobodimo
um. Svaka od ovih tehnika je laka i jednostavna za primenu,
uz minimum neophodne opreme.
Jedan od najvanijih aspekata mog rada sa pacijentima
je uzimanje istorije bolesti zbog toga to kroz nju poinje
razumevanje pacijentove prie. Posmatranjem ivota
pacijenta i zdravlja njegovih roditelja i najbliih srodnika
poinjemo da sagledavamo put koji je pacijent preao
da bi se naao tamo gde se tog trenutka nalazi. Pravilna
interpretacija podataka iz istorije pacijenta je gotovo uvek
vano iskustvo za njega zato to tada dolazi do velikog
povezivanje takica i on poinje da shvata svoju priu i

elijsko buenje

njeno znaenje. Podeliu sa vama nekoliko istorija bolesti da


biste i sami videli taj proces na delu, a to e vam pomoi da
shvatite svoju priu.
Kada budete shvatili svoju priu, moi ete da ponete da
ispisujete jednu sasvim novu onu o zdravlju, srei i slobodi.
To moe da bude avanturistika pria u kojoj glavni junak
prevazilazi sve nedae, reava sve probleme i ivi sreno do
kraja ivota. Moe biti ma koja pria koju vi poelite. Kada sas
tavljate svoju priu, ak i one naizgled nemogue prepreke
mogu da se prevaziu. uda postaju mogua, nada se vraa,
strasti se rasplamsavaju. Vi tada preuzimate komandu nad
sopstvenom realnou.
Pa, neka, onda, putovanje otpone.

31

Poglavlje II

VODA:TENI KRISTAL
ODOZGO NADOLE

Hajde da zaponemo nae putovanje tako to emo pogle


dati kako se unutar naeg tela belee poruke univerzuma.
Nae telo sazdano je od 70% vode i odnos vrste materije
prema vodi u njemu isti je kao odnos kopna i vode na planeti
Zemlji. Voda znai ivot i bez nje nijedno stvorenje na Zemlji
ne bi moglo da preivi. To je kolevka koja sadri i prenosi uni
verzalne poruke unutar i oko svake elije svakog ivog bia.
Dokazau vam da se, ako se koliina ove ivotno vane tene
komponente naeg tela smanji, umanjuje i naa mogunost
da zadrimo u sebi pozitivne energije univerzuma.
Vodu sam nazvala teni kristal odozgo nadole. Ovo
znai da ona sadri univerzalnu mudrost i prenosi je iz mak
rokosmosa do mikrokosmosa, pravo u elije. Ovo je od to
like vanosti za nae telo da ono u sebi ima ugraen zatitni
sistem koji se aktivira im oseti da dehidriramo. Nasuprot

elijsko buenje

onome emu nas ue, nae telo nikada ne radi protiv nas.
Ono uvek ini najbolje to moe u okolnostima kojima ga
izlaemo.
Ljudi koji ive u podrujima u kojima su este sue razvili
su naine da zadre dovoljno vode u svojim elijama. Tako,
recimo, Marokanke koje rade u polju nikada sa sobom ne
nose veliku koliinu vode ve svee ceeno arganovo ulje. Na
ovom primeru vidimo kako se u nekim kulturama sauvalo
znanje da su osnovne masne kiseline koje se nalaze u ulju
jedan od najvanijih sastojaka koji omoguava zadravanje
dovoljne koliine tenosti u telu. O ovome emo kasnije rei
neto vie.
ta, dakle, dovodi do dehidratacije? Nae prvo i osnov
no naelo elijskog buenja je da se svaki stres registruje u
vodenoj komponenti tela kao dehidratacija. Uz to, im telo
dehidrira, to se registruje kao stres. Dakle, spoljanji stres
izaziva dehidrataciju elija, a ona izaziva unutranji stres.
Tako se unutar tela stvara ona situacija poznata kao kvaka 22
jer se unutranji stres registruje na vodenoj komponenti tela
kao jo vea dehidratacija.
Kada uzmemo u obzir injenicu da mozak koji ispravno
funkcionie sadri 80% vode, lako nam je da vidimo da je
on prvo mesto na kojem e se registrovati dehidratacija.
Istraivanja su pokazala da u nekim sluajevima veoma
tekih depresija dolazi do tolike dehidratacije mozga da se
on smanjuje ak i na 40% svog normalnog kapaciteta. Ovako
se stvara osoba koja je jako udaljena od svog maksimalnog
potencijala i ne moe u potpunosti da iskusi univerzalnu
mudrost.
U uenju kineske tradicionalne medicine o pet elemenata,
strah i stres su uvreni pod element Vode. Ovaj element
kontrolie i odrava rad bubrega, mozga i centralnog
nervnog sistema. To se ne razlikuje previe od shvatanja

33

34 Barbara Ren

zapadne medicine jer i mi znamo da bubrezi kontroliu


nivo telesnih tenosti i da je mozak organ koji sadri najvei
procenat vode. Lekari kineske tradicionalne medicine znaju
da su sve misli vibracije i da ako se rezonanca bilo koje vrste
stresa, bilo da je u pitanju posao koji ne volite ili nerazreeni
emotivni problemi, zadri u telu vie od dve godine, ona
se uvek odraava na komponentu vode kao dehidratacija.
To znai da ako u vaem ivotu postoji neto to vas ini
nesrenim due od dve godine, to e, ako za to vreme ne
razreite taj problem, umanjiti vau sposobnost da budete u
saglasju sa univerzumom.

Eksperimenti sa vodom doktora Masarua Emota


Poslednjih godina vreni su neki zaista zapanjujui
eksperimenti koji su jasno pokazali da voda ima sposobnost
da uva poruke u sebi. Moda su najupeatljiviji oni koje je
izveo dr Masaru Emoto. Ovaj japanski naunik je eleo da
pronae jednostavan nain za ispitivanje istoe i energetske
vitalnosti vode. Ve je odavno poznato da neke prirodne vode
imaju lekovita svojstva, ali nauka nikada nije bila u stanju da to
potvrdi. Dr Emoto je posmatrao fotografije snenih pahuljica
i zapitao se da li bi voda mogla da se zamrzne tako da se vidi
njena kristalna struktura. Posle mnogo meseci rada usavrio
je proces kojim je uspevao da zamrzne destilovanu vodu u
formi kristala, a onda je nainio fotografije te zamrznute vode
na kojima se ukazala sva lepota tih kristalnih struktura.
Potom ga je interesovalo da li e se priroda vode menjati
ako se ona podvrgne razliitim vibracijama. Da bi ovo
proverio, uzeo je dve staklene boce destilovane vode istog
porekla i podvrgao ih dejstvu razliitih poruka. Na jednom
paretu papira je napisao re ljubav, a na drugom mrnja

elijsko buenje

i prilepio ih je na boce tako da slova budu okrenuta ka


unutra. Ostavio ih je tako tokom noi, a onda ujutru zamrzao
i fotografisao. Voda iz boce na kojoj je pisalo ljubav stvorila
je kristale izvanredne lepote, dok je ona na kojoj je bila re
mrnja stvorila izobliene kristale nepravilne strukture.
Tako je dr Emoto utvrdio da voda ima sposobnost da prima
vibracije i izveo je, nakon toga, na stotine eksperimenata
u kojima je destilovanu vodu izlagao uticaju razliitih rei,
muzike i drugih vibracionih podraaja. Svaki put bi ustanovio
da one vibracije koje su prijatne i pozitivne stvaraju prekrasne
kristale, a one koje su neprijatne i negativne proizvode
izobliene kristale.
Poto je dokazao svoju teoriju da na vodu deluju razliite
vibracije, dr Emoto se upitao da li i na vodenu komponentu
u hrani moe da se utie na isti nain. Izabrao je jednostavnu
hranu koja u sebi sadri visok nivo tenosti integralni
pirina kratkog zrna i eksperimentisao s njim jer je odnos
izmeu vrste materije i vode u njemu isti kao i njihov odnos
u ljudskom telu, a to je 30 : 70. Po kineskoj tradicionalnoj
medicini, integralni pirina kratkog zrna poznat je kao hrana
za debelo crevo, a ono je organ koji prenosi poruku da li je
dolo do dehidratacije ili ne. Dr Emoto je skuvao pirina i
podelio ga u tri grupe. Prvu koliinu je stavio u jednu teglu
i ostavio je po strani da bi ona sluila kao kontrolni uzorak.
Drugu koliinu je stavio u drugu teglu i odailjao je ka
njoj negativne misli kad god je mogao. Treu je negovao s
ljubavlju i slao joj je izuzetno pozitivne misli. Ovo je radio
svakodnevno, narednih deset dana. Kada je po isteku tog
vremena pogledao pirina u teglama, doao je do zanimljivog
zakljuka. Pirina iz kontrolne tegle je fermentisao onoliko
koliko je bilo za oekivati i bio je u stanju u kojem ne biste
poeleli da ga jedete. Pirina koji je bio izloen dejstvu
negativnih misli je bio potpuno suv, taman, stvrdnut i nije

35

36 Barbara Ren

mogao da se jede. Onaj koji je negovao s ljubavlju jeste


fermentisao, ali je i dalje bio dovoljno ukusan da bi mogao
da se jede. Iz ovoga se jasno vidi kako je voda sadrana u
pirinu dobijala informacije i vibracije iz njih i kako ih je
pamtila i iz ovoga proizilazi da na nae zdravlje ne utie samo
ono to jedemo, ve i naa oseanja i misli koje imamo dok
pripremamo i jedemo hranu.

Hidrirano telo i etiri elektrolita


Da bismo bolje sagledali kako nae telo funkcionie kada
ima dovoljno tenosti, najbolje je da osmotrimo kretanje
i ponaanje etiri glavna elektrolita u njemu, natrijuma,
kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Ovi elektroliti praktino
elektriu nae telo tako to elektriu vodu u njemu i u
zavisnosti od naboja koji nose mogu da privlae vodu u telo i
da je usmeravaju unutar njega. Kad neka osoba ima dovoljnu
koliinu tenosti u sebi to znai da moe savreno da prenosi
poruke unutar tela.
Natrijum i kalcijum su veiti partneri i njihovo prirodno
mesto je van elije, u onome to nazivamo vanelijska tenost.
Ipak, tokom dana, kad je Sunce dominantno i ima vei uticaj
od Meseca, kad smo mi aktivni i kad je svetlo, znatne koliine
natrijuma i kalcijuma prolaze kroz elijske membrane i ulaze
u elije. Kada ue u eliju, natrijum e potisnuti i zameniti
kalijum, a kalcijum e na isti nain zameniti magnezijum.
U toku noi ceo ovaj proces se odvija obrnutim putem.
Mesec ima jak uticaj na natrijum, to se najbolje ogleda u
mehanizmu plima i oseka, i zato nou, kada nae aktivnosti
zamiru, kad je Mesec dominantan i kad je mrak, natrijum i
kalcijum se povlae kroz elijske membrane u meuelijski
prostor, a istovremeno se u njih vraaju magnezijum i kalijum.

Kad se taj proces zavri znai da je dolo do savrene razmene


elektrolita u telu. Nagomilavanje natrijuma i kalcijuma u eliji
je jedan od razloga zato se oseamo umorno. Da bismo se
vratili u ravnoteu, potrebno je da legnemo da se odmorimo
i spavamo. Ovo je neophodno i zbog toga to se za to vreme
deavaju i mnogi drugi procesi koji nas vraaju u ravnoteu.
Kada osoba ima dovoljnu koliinu tenosti u organizmu,
onda ovaj proces obezbeuje i idealan polaritet zato to, dok
se vri to izbacivanje da bi se telo vratilo u normalu, dolazi do
toga da dva jona kalijuma izbacuju tri natrijuma, to znai da
se vie pozitivnog naelektrisanja izbacuje nego to ulazi. To
se dogaa da bi se odralo pravilno naelektrisanje unutar i
izvan elije jer ako imate samo dva pozitivna jona koja ulaze
dok tri izlaze, unutranja strana elijske membrane bie
negativnija, dok e meuelijski prostor biti vie pozitivno
naelektrisan. Onda e negativno naelektrisane estice da
se okupe u grupe oko elijske membrane i da oforme ono
to se naziva elektronski oblaci. Ovi oblaci elektrona primaju
fotone; oni, zapravo, zadravaju svetlost. A kada se to
dogodi, onda imamo makrokosmos, univerzalnu mudrost,
koja se zadrava ispred svake od milijardi elija u naem telu.
Zatim se putem vode poruke iz makrokosmosa prenose kroz
elijske membrane do elija u mikrokosmos.
Dakle, kada su nae elijske membrane pravilno naelektri
sane i polarizovane, mi moemo da pristupamo univerzalnoj
mudrosti, ivimo punim ivotom i razvijamo svoje sposobnosti
do krajnjih granica. Potencijal elijske membrane je neraskidivo
isprepletan sa ivotnim potencijalom.
Mi ivimo u univerzumu koji se stalno menja i da bismo mo
gli da pleemo s njim u taktu moramo svakodnevno da imamo
potpuni transfer univerzalne mudrosti. Taj potpuni transfer
je mogu samo kod onih osoba koje imaju dovoljno tenosti
u organizmu i pravilan napon. Za ovo je potrebno da krajem

38 Barbara Ren

svake noi sav natrijum i kalcijum napuste elije i vrate se na


svoje pravo mesto izvan elija. Dakle, taj ritam dan/no je prvi
od ritmova univerzuma u kojem moramo da pleemo ako
elimo da se kreemo u skladu sa svim onim to je oko nas.

Upozorenje da nastupa dehidratacija


Hajde da sada pogledamo ta se dogaa na elijskom nivou
u telu koje nema dovoljno tenosti u sebi. Ve smo rekli da
nae telo nikada ne radi protiv nas. Ono uvek, bez ikakve
sumnje, radi najbolje to moe u nau korist. Kada dehid
riramo, ono e da nas zatiti. Ali, ako ne obratimo panju na
dehidrataciju, mi postajemo zarobljeni u tom trenutku vre
mena. To je jedan od odbrambenih mehanizama tela. Tako
se stvara situacija u kojoj imamo tendenciju da ivimo u
prolosti, a ne u sadanjosti.
Kako, dakle, telo reaguje kada po prvi put uoi manjak
tenosti? Ono odmah stupa u stanje poveane budnosti
koje mi zovemo upozorenje na dehidrataciju. Telo preko jetre
poveava proizvodnju holesterola koji se prenosi elijama
koje nemaju dovoljno tenosti.
Membrana elije sastoji se od tri sloja. Dva sloja su na
spoljanjim ivicama i oni su polarizovani i odravaju napon
o kojem smo upravo govorili, a u sredini se nalazi trei sloj
sastavljen od lipida (masti) i on nema nikakvo naelektri
sanje. Kada nae telo proizvede dodatni holesterol, ono ga
smeta unutar elijske membrane da bi spreilo dalji gubitak
tenosti. To smanjuje propustljivost elijske membrane, a to
dalje utie na sposobnost kanala unutar elijske membrane
da se otvaraju i zatvaraju. Ova smanjena provodljivost reme
ti normalan protok etiri elektrolita u eliju i iz nje.

elijsko buenje

Ovakva intervencija tela moe da ima znaajan uticaj na


nae zdravlje, ali to je njegova normalna reakcija na nastalu
situaciju. Nae telo to ini da bi nas zatitilo i spreilo da
doe do vee tete. Naime, funkcija holesterola je da sauva
tenost unutar elija da ne bismo umrli od dehidratacije.
Tokom dana, Sunce je dovoljno mono da obezbedi
ulazak natrijuma i kalcijuma u elije i da izbaci kalijum i
magnezijum. Uticaj Meseca na nas je, meutim, slabiji. Zato
dolazi do situacije da tokom noi snaga Meseca nije dovoljna
da izvue natrijum i kalcijum preko troslojne membrane
koja je obavijena holesterolom. Ono to smo, takoe, otkrili,
pogotovu u ishrani kakva je uobiajena na Zapadu, to je da
je ona jako siromana magnezijumom, a on je neophodan
zato to pomae svom partneru kalijumu da se tokom noi
vrati u eliju.

39

40 Barbara Ren

Prikaz ciklusa dan/no (u telu koje je hidrirano)


Normalna zdrava elija kretanje elektrolita DANJU
Uticaj Sunca

propustljiva lipidna
elijska membrana
elijsko jedro
natrijum

magnezijum

kalcijum

kalijum

lipidi

vanelijske tenosti
elijske tenosti
Prirodno mesto za Na i Ca je izvan elije. Prirodno mesto za Mg i K je unutar elije. Tokom dana, pod uticajem
Sunca, u eliju ulaze Na i Ca, zajedno sa lipidima (koji uvek idu zajedno sa njima). Oni zamenjuju svoje suprotnosti: Na zamenjuje K, Ca zamenjuje Mg. Lipidna elijska membrana je propustljiva zahvaljujui adekvatnom
unosu EFA putem ishrane.

Normalna zdrava elija kretanje elektrolita NOU

Uticaj Meseca

propustljiva lipidna
elijska membrana
elijsko jedro
natrijum
magnezijum
kalcijum
kalijum
lipidi

vanelijske tenosti
elijske tenosti

Tokom noi pod uticajem Meseca iz elija izlazi Na (zajedno sa Ca i lipidima koji uvek idu zajedno sa njima).
Istovremeno se Mg i K vraaju u eliju. Lipidna elijska membrana je propustljiva zahvaljujui adekvatnom
unosu EFA putem ishrane.

elijsko buenje

Prikaz ciklusa dan/no (u telu koje je dehidrirano)


Dehidrirana elija kretanje elektrolita DANJU
lipidna elijska
membrana obloena
holesterolom
elijsko jedro

Uticaj Sunca

natrijum
magnezijum
kalcijum
kalijum
lipidi

vanelijske tenosti
elijske tenosti
Ovde je elijska membrana mnogo manje propustljiva nego to bi trebalo da bude i zato stvara otpor pri
kretanju elektrolita. Meutim, tokom dana je energija Sunca veoma snana i Na, Ca i lipidi uspevaju da prodru
kroz holesterolom obloenu elijsku membranu i da zamene Mg i K.

Dehidrirana elija kretanje elektrolita NOU

Uticaj Meseca

Preostali Na, Ca i lipidi u eliji utiu na


temperaturu, pH i iskoriavanje svetlosti

lipidna elijska
membrana obloena
holesterolom
elijsko jedro
natrijum

magnezijum
kalcijum
kalijum
lipidi

vanelijske tenosti
elijske tenosti
Ovde je elijska membrana mnogo manje propustljiva nego to bi trebalo, tako da stvara otpor u kretanju
elektrolita. Poto je uticaj Meseca mnogo slabiji od uticaja Sunca, tokom noi se razmena elektrolita obavlja
oteano. Sem toga, ishrana na Zapadu sadri mnogo Na i Ca, a malo Mg i K i zbog toga ne postoji dovoljan
nivo Mg i K koji je potreban da bi Na i Ca bili potisnuti iz elije. Zbog toga u eliji dolazi do zadravanja izvesne
koliine Na, K i lipida.

41

42 Barbara Ren

Zbog toga dolazimo u situaciju da danju imamo utiskivanje


natrijuma u elije, ali, nou, elija ne uspeva da ga istisne van.
Tako nezavreno kretanje znai da u elijama imamo mnogo
vie natrijuma, koji je pozitivno naelektrisan, nego to bi treba
lo. Kao posledica toga, stanje unutar elija poinje da se menja.
Najpre se menja naelektrisanje unutar elije. To znai da se
nai stresovi manifestuju unutar elije i istovremeno smanjuju
potencijal elijske membrane i time mi gubimo mogunost
da stvaramo elektronske oblake. Tako istovremeno gubimo i
mogunost da primamo poruke koje nam stiu putem svet
losti iz univerzuma. Ne primamo ono to je s pravom nae i ne
odgovaramo onako kako bismo normalno inili. Prestajemo
da pravilno pleemo u ritmu razmene dan/no. Nismo vie
usklaeni. To dovodi do nedostatka spokoja i oseaja nela
godnosti, a to je, ujedno, i prva manifestacija procesa razbole
vanja.
Ovakvu situaciju esto sreem kod osoba koje pate od
sindroma hroninog umora. Kada ih pitam kako se oseaju
posle spavanja, esto dobijam odgovor da im je tada
obino gore nego to je bilo pre odlaska u krevet. Pozitivno
naelektrisanje nakupljeno u elijama mora da se rasturi tokom
noi, da se izbaci iz elija da bi osoba izgubila simptome
nelagodnosti. Reenje se nalazi u tome da se toj osobi po
mogne da se ponovo hidrira. Uzimanje nekog leka ili nekog
drugog lekovitog sredstva moe samo da izazove jo vei stres u
telu jer je to jo jedna poruka koju ono treba da deifruje. A
ako uzmete neki homeopatski lek, on moe da ostvari svoj
potencijal samo u zavisnosti od stepena vae hidratacije.
Kad naelektrisanje unutar elije nije dobro, to znai da nije
dobar ni nivo pH vrednosti. Ako on nije dobar na elijskom
nivou, onda nee biti dobar ni u celom telu. Setite se naeg
poreenja tela sa epruvetom. Rekli smo da su hidratacija,
pH vrednost, temperatura i sposobnost da se primi i iskoristi

elijsko buenje

svetlost veoma vani faktori. Kada pogledamo osobu kod


koje se ukljuio alarm za dehidrataciju, vidimo da se kod nje
promenio nivo hidratacije, da se promenila pH vrednost, da se
promenila sposobnost primanja i iskoriavanja svetlosti zato
to su nastupile smetnje u formiranju elektronskih oblaka,
a zbog svega toga elija e poeti da menja temperaturu i
postae hladnija. to je dehidratacija izraenija, to e osoba
biti hladnija.
Kad nastupe ovakve okolnosti, jedna od prvih stvari koja
pada u oi jeste da takva osoba gubi sposobnost da proiz
vede jasne simptome bolesti. Osobe koje pate od sindroma
hroninog umora nemaju vie sposobnost da razviju lepu
ivopisnu prehladu pri kojoj telesna temperatura raste, ili sli
ku gripa kada telo ima dovoljno energije da se zagreje. Dakle,
kod prisustva uzbune zbog dehidratacije zapaamo optu stag
naciju i sve bolesti koje su vezane za stagniranje. Ako je, recimo,
limfa stagnantna, tada se javljaju stalne upale uva kod dece.
Nizak nivo energije predstavlja jasan pokazatelj stagnacije.
Ako stagnacija postane izuzetno jaka moe da se dramatino
odrazi na funkcionisanje mozga. Na primer, osoba koja ima
izoidne epizode je, zapravo, u stanju ekstremne dehidrataci
je. Hiperaktivnost, bipolarni poremeaj i neobino ponaanje
ukazuju na stanje u kojem se osoba sve vie i vie udaljava
od univerzuma. Osoba koja nam izgleda kao da vodi na neki
nain poremeen i bizaran ivot, kao to je, recimo, neko ko je
teko mentalno bolestan, u stvari je osoba koja je iskljuena
od spoljanjih uticaja i ije se celo bie povuklo unutar sebe.
Takve osobe su se zatvorile u sebe, u neki alternativni oseaj
realnosti koji nije ni na koji nain povezan sa univerzalnom
mudrou. One razmiljaju i ponaaju se nemajui odnos sa
onim to se u realnosti deava izvan njih i ne mogu ni na koji
nain da se ukljue u svoje drutveno okruenje.
to je vei stepen dehidratacije, to je dublja i ozbiljnija

43

44 Barbara Ren

bolest. Moemo da vidimo da bolesti kao to je rak pruaju


sliku veoma dehidrirane osobe, a samim tim i zastraene.
Kada je osoba dehidrirana u velikoj meri, njeno telo odailje
snanu poruku straha.
Ono na ta nailazimo kod takozvanih neizleivih bolesti
je ona situacija poznata kao kvaka 22: strah i stres vode sve
dublje u dehidrataciju, a ona dovodi do sve veeg stresa i
straha. Tada nema nikakve svrhe raspravljati zato se ta
osoba razbolela ili tvrditi da ona mora, s obzirom da je
toliko bolesna, da uzima ogromne koliine lekova ili drugih
lekovitih sredstava. Ono to najpre mora da se uradi, jeste
da se telo uveri da e biti dobro tako to emo da iskljuimo
alarm za dehidrataciju. Moramo da uspostavimo redovno
ienje tela u ritmu dan/no, umesto da uvodimo gomile
novih tretmana jer, ako to uradimo, telo e time samo dobiti
jo novih poruka, koje e izazvati jo vei stres, koji e ga
naterati da proizvede jo vie holesterola, koji e izazvati
dalje smanjivanje elijske razmene.
Moda bi trebalo da razmislimo o mogunosti da mi
stvaramo degenerativne bolesti tako to telu aljemo sve
vie poruka u trenucima kad ono vie nita ne uje. Ne
moete osobu da dovedete do isceljenja tako to ete da je
bombardujete spoljanjim porukama u vidu lekova i drugih
lekovitih sredstava, bilo konvencionalnih, bilo alternativnih.
U sluaju ozbiljnih bolesti kao to je na primer rak, imate
situaciju u kojoj osoba vie nije ni u kakvoj vezi sa svojom
unutranjom mudrou. Time se, ujedno, i moe objasniti
zato toliko esto te osobe prihvataju prilino uasavajue
metode leenja.
Kada je alarm za dehidrataciju ukljuen, on utie i na
energiju. U svojoj knjizi Nizak nivo eera u krvi, Martin L. Bad
opisuje hipoglikemiju kao nemogunost da se u krvi zadre
potrebni nivoi kalcijuma. Moemo da vidimo da onda kada je

elijsko buenje

kalcijum zarobljen zajedno sa natrijumom unutar elije nije


mogue odravati stabilan nivo eera u krvi, a to odmah
smanjuje nivo energije u telu. Isto tako, sve to izaziva
dehidrataciju izazvae pad energetskog potencijala, a to e
imati veliki uticaj na sve delove tela i moe da dovede do
itavog obilja problema kao to su zakreenje limfnih puteva,
visok krvni pritisak, umor i slabljenje imunog sistema.
Ukratko govorei, ako u telu nalazimo prisustvo bilo koje
bolesti, to znai da postoji dehidratacija. To je zbog toga
to, ukoliko ne doe do razmene unutar elije, osoba biva
postepeno sve vie i vie zatrovana. Sve bolesti, bilo da je
re o zadravanju tenosti, glavobolji, opstipaciji ili izuzetno
tekim bolestima, vraaju nas na na prvi princip: osoba je,
nesumnjivo, dehidrirala.

ta nas dovodi u stanje dehidriranosti?


Koje nas stvari u ivotu i iz naeg okruenja dovode u stanje
dehidriranosti? Ve smo spomenuli da nas sve to nas
dovodi do stresa ili nas plai vodi u dehidrataciju. To moe
da bude neka emotivna veza, posao ili situacija u naem
domu. Moe da bude i put do posla, mesta na koja esto
odlazimo i jo mnoge druge stvari. Naravno, to mogu da
budu i neke stvari iz prolosti: neraieni emotivni odnosi
koji ostaju u telu i vibriraju u pozadini nae svesti i svojim
vibracijama privlae sline vibracije iz makrokosmosa. Zbog
toga nam se ini da neki ljudi stalno privlae u svoj ivot iste
destruktivne situacije. Meutim, kada otvorimo elije da
prime univerzalnu mudrost, moemo najpre da prizovemo,
a onda pustimo da odu te stare vibracije koje nemaju vie
znaaja za na ivot i da tako otklonimo blokade iz prolosti
koje nas spreavaju da krenemo dalje.

45

46 Barbara Ren

Slino stresu kojeg izazivaju nerazreeni emotivni problemi,


tako na nas deluju i razliite vrste stresa koje potiu iz naeg
okruenja. Najgori od njih su elektromagnetne interference
iz predmeta kao to su mobilni i beini telefoni. Veoma je
nezdravo iveti u blizini antena za mobilnu telefoniju. One
nas neprekidno bombarduju nevidljivim energijama i imaju
ogroman uticaj na ono to se odigrava unutar i oko naih
elijskih membrana. Ovakve vrste energija mogu direktno
da utiu na naelektrisanje naih elijskih membrana. inei
to one deluju i na nau svest o tome ko smo, a, ne zaboravite,
najvei stres izaziva injenica da ne znamo ko smo i nemo
gunost da to pokaemo. Mobilni i beini telefoni, komp
juteri, elektrina ebad i ostali elektrini ureaji (pogotovu
ako se nalaze u naoj spavaoj sobi) stvaraju elektromagnetna
polja koja mogu da budu tetna za nas.
Danas mnogi ljudi esto putuju avionom to dovodi do
dodatnog izlaganja tela elektromagnetnom stresu. Zamislite
samo sve ono sedenje u aerodromskoj ekaonici, sa svim onim
sredstvima za komunikaciju koja se koriste na aerodromima.
Tu, bukvalno, sve vrvi od elektromagnetnih interferenci.
Kada ispitujemo uzroke stresa kod neke osobe, moramo
posebno da se osvrnemo na njen stil ivota, ali treba da
obratimo panju i na lekove koje koristi ili droge koje uzima
i na nain ishrane. Trebalo bi da ponekad malo razmislimo o
razlici izmeu na brzinu spremljenog hamburgera i pomfrita,
s jedne strane, i svee skuvane domae supe, s druge.
I sami moete da vidite kako unoenje putem ishrane
veih koliina natrijuma i nedovoljno kalijuma moe da bude
veoma stresno za organizam. Trebalo bi da obezbedimo
unos veih koliina kalijuma kroz ishranu ako elimo da
dostignemo i odravamo svoj puni potencijal, kako na
elijskom nivou, tako i kao ljudsko bie. U ishrani kakva je
uobiajena na Zapadu preovlauju natrijum i kalcijum.

elijsko buenje

Onda moemo da se osvrnemo na to kako treba da leimo


bolesti. ini se da veina ljudi koji se razbolevaju u dananje
vreme eli da negira svoje simptome, a to je predstavlja proces
potiskivanja koji je veoma tetan.
Takoe, moemo da razmotrimo pitanje vakcinisanja.
Vakcine koje ovek jednom primi ostaju u telu kao vibracije
bolesti koje mogu u nekom kasnijem trenutku ivota da ga
napadnu. Zar ne mislite da te vibracije koje nosite u sebi mogu
da privuku sline vibracije? Kao to smo ve napomenuli,
deca danas pre nego to navre dve godine ivota prime 32
vakcine, odnosno 32 vibracione poruke bolesti.
Lako je videti kako dananje drutvo koje je u potpunosti i
neprestano rukovoeno strahom, postaje sve vie zatvoreno
i odseeno od univerzalne mudrosti. A ako mi ivimo u telu
koje se na slian nain uauruje u sebe, zamislite samo koliko
nam se suava vidokrug i kako postaje lako kontrolisati nas.
Na rad predstavljen u ovoj knjizi ima za cilj da pre svega iskljui
alarm za dehidrataciju, zato to znamo da, ako elije ostanu obavi
jene holesterolom, on nee dozvoliti ponovno uspostavljanje op
timalnog kretanja natrijuma i kalcijuma s jedne strane, i kalijuma i
magnezijuma s druge strane, u okviru ciklusa dan/no.

Kako da iskljuino sistem alarma za dehidrataciju


Prilino je dugotrajan proces biohemijski iskljuiti sistem za
uzbunu koji se oglaava zbog nedostatka tenosti u orga
nizmu. Moramo da izmenimo elijsku strukturu membrane
da bismo mogli da ponovo u potpunosti hidriramo telo i
iskoristimo svetlost, a za to je potrebno vreme. Ranije sam
spomenula da je debelo crevo onaj organ koji registruje da
li je telo hidrirano ili ne. Upravo u njemu moemo mehaniki
da iskljuimo alarm za dehidrataciju.

47

48 Barbara Ren

Ve je od pre poznato da nije mogue da patite od aler


gija ako vae telo ne proizvodi histamine. elije koje proiz
vode histamine zovu se mast-elije i veina njih se nalazi ba
u debelom crevu. Ali, mast-elije u vaem debelom crevu
ne mogu da proizvode histamin ako niste dehidrirali. Zato
emo sada da usmerimo nau panju na reim ishrane i nain
ivota i na to kako se oni odraavaju na debelo crevo.
Razmislite malo o svom nainu ivota. Koliko esto koris
tite mobilni telefon? Koliko esto je on ukljuen? Da li u kui
imate staromodni telefon ili onaj noviji, beini? Moda je
za vas zdravije da se vratite starom telefonu s kablom. Ko
liko esto koristite kompjuter? Imate li televizor u spavaoj
sobi? Iskljuujete li elektrine aparate kada ih ne koristite ili
su stalno na stendbaj reimu? Imate li elektrino ebe? Ko
ristite li mikrotalasnu penicu? Da li svakodnevno putujete
metroom ili trolejbusom na posao? Razmislite kako sve ove
stvari utiu na vae naelektrisanje.
Vano je da pobrojimo sve stresne oblasti jer, ako ne
iskljuimo alarm za dehidrataciju u telu, onda nemamo
prirodan nain da mu pomognemo da postigne ispravnu
elijsku razmenu. Sve drugo bi bilo delanje protiv tela i samo
bi izazvalo dodatni stres.
Da li pomaete svom telu da ostane u ravnotei tako to
pokuavate da ivite u skladu sa prirodnim ritmom svog
okruenja? Na severnoj hemisferi dnevna svetlost traje krae,
a noi su due, naroito tokom zime. Ovo nije sluajna greka
prirode. Ljudima je zimi metabolizam mnogo aktivniji zato
to mora da odrava telesnu temperaturu na odreenom ni
vou i zato su potrebne due noi da bi elije imale vie vre
mena da se proiste i vrate u ravnoteu. Ako etrnaest sati
vlada mrak, bilo bi idealno da se isto toliko odmaramo zato
to je toliko vremena potrebno da se razmena dan/no u pot
punosti obavi. Leti, kada ima vie svetla, nije nam potrebno

elijsko buenje

toliko vremena za taj proces. Dakle, ako ste u mogunosti da


sami odreujete svoj ivotni ritam da bi bio u veem skladu
sa koliinom svetlosti u sredini u kojoj ivite, svakako vam
preporuujem da to inite.
Poto smo se, ukratko, osvrnuli na nain ivota, pogledaj
mo sada kako reim ishrane moe da pomogne da se iskljui
alarm za dehidrataciju koja se registruje u naem debelom
crevu. Ishrana bi trebalo da bude bogata vodom i da delu
je umirujue na debelo crevo. Jednostavan obrok pomae
da se odagna stres i omoguava telu da obezbedi dodatnu
energiju, a time i dodatnu mogunost da se isceli. Jednosta
van, prirodan nain ishrane sadri jednostavne poruke koje
mogu da brzo vrate telo u stanje ravnotee.
Trebalo bi da konzumiramo hranu koja e da nam
pomogne da odrimo ravnoteu pH vrednosti i koja nee
da poremeti koliinu eera u krvi. Na primer, ako koristimo
itarice, trebalo bi da izaberemo one koje ne dovode do
poveanja proizvodnje insulina.
Takoe, sa naom prirodom nije u skladu da jedemo
nakon to padne mrak, zato to je to vreme koje je odreeno
za odmor i podmlaivanje. Na varenje hrane se nekoliko
sati posle jela troe ogromne koliine energije, tako da
konzumiranje hrane poto je pao mrak dovodi do pojaanog
stresa u organizmu. Mnogi ljudi u zimskom periodu ne
stiu kui s posla po danu pa, onda, reenje treba traiti u
pripremanju laganijih obroka. Mogue je i izabrati samo
jednu vrstu hrane za obrok, recimo, integralni pirina ili supu
napravljenu od samo jedne ili dve vrste povra, da ne bismo
izlagali organizam dodatnom stresu u zimskom periodu koji
je ve, sam po sebi, naporan za nae telo. Leti moemo da se
ponaamo mnogo slobodnije i da imamo bogatiju trpezu.
Kada uspemo da kod nekog pacijenta mehaniki isklju
imo alarm za dehidrataciju, time mu, zapravo, pomaemo

49

50 Barbara Ren

da doe u blii kontakt sa samim sobom. Kad potpomaete


proces hidratacije, vi time pomaete centralnom nervnom
sistemu i tada mozak i um postaju bistriji. Tada ste spremni
da nastavite s promenama u biohemiji. U tu svrhu koristimo
nain ishrane i tehnike kojima se postepeno menjaju uslovi u
epruveti tako da ienje na elijskom nivou postaje savreno.
Tehnike predstavljaju moj omiljeni aspekt elijskog buenja.
One su jednostavne, a, ipak, predstavljaju mono orue koje
moe da vrati energiju u one delove tela koji su bili bez nje.
To stvara poveano kretanje i hidrataciju, koja potpomae
centralni nervni sistem. Tako tehnike postaju, u stvari, veliki
pokretai promene svesti.
Da bi se poveala propustljivost elijskih membrana,
potrebno je da postepeno poboljavamo sposobnost tela
da iskoriava ulja, zato to lipidna elijska membrana da bi
pravilno funkcionisala trai osnovne masne kiseline. U jed
nom od narednih poglavlja bie objanjeno kako se ovo radi.
***
Dakle, da rezimiramo: u vodenoj komponenti naeg tela
sadrana je poruka ko smo, zapravo, mi, ali i nae naelektri
sanje, a polaritet koji to naelektrisanje stvara je, u osnovi,
nain na koji mi pokazujemo ko smo. Kada radimo na tome
da promenimo polaritet, ne bi trebalo da se iznenadimo ako
otkrijemo da smo time prizvali i jedan potpuno nov nain
ivota. Time mi stvaramo novu realnost. Kada je naelektri
sanje elijske membrane ispravno, tako da je pozitivno sa
spoljanje, a negativno sa unutranje strane membrane,
onda moemo da privlaimo elektrone koji zatim privlae
fotone u kojima je sadrana univerzalna mudrost. Radei

elijsko buenje

na elijskom buenju, mi pomaemo ljudima da se otvore


i proire svoj potencijal da bi ponovo stekli sposobnost da
stvore svoju realnost i da proire svoje bie.
Svi mi posedujemo udesna tela koja uvek tee tome da
pronau ravnoteu i harmoniju. Ako odvojimo samo malo
vremena i posvetimo se sebi, otkriemo neverovatni potencijal
koji postoji unutar naeg vozila. A kada ovek jednom stekne
mogunost da odrava elektronske oblake oko svojih elijskih
membrana, on se povezuje sa svim informacijama koje su mu
potrebne da bi dospeo u stanje zdravlja i vitalnosti.
Ako su u telu prisutni potrebni fotoni (svetlost) i kiseonik,
onda moe da doe do transmutacije elektrolita, natrijuma
u kalijum, na primer. Poznato je da u elijskim memb
ranama nema dovoljno kanala da bi se tokom dvadeset
etvoroasovnog ciklusa omoguila fizika razmena svih
elektrolita i zato se procesom transmutacije reava problem
onoga to preostane.

51

Poglavlje III

SVETLOST NIT
KOJA NAS POVEZUJE
Sve to ujemo, vidimo i doivljavamo u naem univerzumu
je povezano, a svetlost je nit koja sve to povezuje. U ovom
poglavlju u vam objasniti kako nae telo koristi svetlost za
komunikaciju i kako uz pomo nje mi sakupljamo informacije
od svakoga koga sretnemo. Neki ljudi imaju poseban dar
zahvaljujui kojem mogu da osete druge ljude samim
boravkom u njihovoj blizini. Tu sposobnost mi nazivamo
empatija. Ali, zapravo je za svaku osobu teko da prikrije ko
je ona zaista.
Poto se sada bavimo temom svetlosti, govoriu i o dve
osnovne masne kiseline. One su dobile svoje ime zato to
telo ne moe samo da ih proizvede, ve moraju da se unesu
ishranom. Dve masne kiseline koje su neophodne svakom
od nas zovu se omega 3 i omega 6. Ove dve supstance imaju
neverovatan potencijal za rad sa svetlou.

elijsko buenje

Razmimoilaenje izmeu istonjake i


zapadne medicine
U dananjem svetu je dolo do razmimoilaenja izmeu
istonjake i zapadne medicine i njihovih metoda leenja,
iako postoje brojne povezanosti. Na Istoku je, primera radi,
najnormalnije govoriti o akrama. akre su svetlosni i ener
getski centri tela i svaka akra se predstavlja drugom bojom.
Ono to je manje poznato je da se iza svake akre nalazi jedna
od endokrinih lezda. U ovome se vidi jedna od povezanosti
koje postoje izmeu zapadne i istonjake medicine.
U cilju sticanja i ouvanja zdravlja moramo da shvatimo ta
je sve potrebno da bismo obezbedili pravilan rad endokrinih
lezda. One imaju znaajnu ulogu u korienju svetlosti zato
to su povezane i sa procesom ulaska svetla i sa njegovim
izlaenjem iz naeg tela. Malo je poznata injenica da nae
telo ne samo da upija svetlost ve i da je odailje. Savremena
nauka je dokazala da svaka elija naeg tela moe da stvara
svetlost. Eksperimenti su pokazali da kada se u telu sudare
pozitivno i negativno naelektrisani slobodni radikali, dolazi
do toliko jake reakcije da se stvaraju fotoni svetlosti.
Svetlost koja stie iz makrokosmosa ulazi u nae telo
kroz akre i danas se veruje da ona putuje kroz celo nae
telo po akupunkturnim meridijanima. Na Istoku se smatra
da akupunkturni meridijani prenose i (energiju) kroz nae
telo. Svaki akupunkturni meridijan je povezan sa odreenim
organima i sa odreenim emocijama. Du svakog meridi
jana postoje akupunkturne take koje su povezane kako sa
spoljanjim univerzumom, tako i sa naim unutranjim. Svet
lost koja dolazi iz spoljne sredine ulazi u nae telo i kree se
du meridijana.
U poslednje vreme esto se govori i o naem svetlosnom
telu. Svetlosno telo postoji unutar fizikog tela. Sve ovo

53

54 Barbara Ren

predstavlja delie informacija potekle iz drevnog znanja koje


se, vremenom, zagubilo tako da su oni izgubili svoju pove
zanost.
U prethodnom poglavlju smo govorili o dehidriranim
elijama. Objasnili smo kako telo menja strukturu elijske
membrane kada se ukljui alarm za dehidrataciju ime se
protok svetlosti u eliju i izvan nje sve vie remeti.
Aboridini smatraju da naa tela komuniciraju pomou
svetlosti, a da elije meusobno komuniciraju pomou boja.
Svetlost sadri sve boje spektra, poevi od ljubiaste, pa do
crvene. Zamislimo ceo spektar svetla kako ulazi u eliju koja
pravilno funkcionie. Svetlost ulazi i izlazi iz nje i kree se
ka drugoj eliji, zatim ka treoj i tako dalje. Meutim, ako je
elija dehidrirana, onda e svetlost koja ulazi da se prelomi
i samo e deo punog spektra da se pojavi na drugoj strani
elije. On e, dakle, nositi razliitu poruku od one koja je ula
u prvu eliju i tako e se nepotpuna informacija prenositi u
sve ostale elije. Kada nastupi dehidratacija i oglasi se alarm,
on utie na prodiranje svetlosti i osnovnih hranljivih materija
koje prolaze kroz elijske membrane, a time i na kvalitet
informacije koju primamo.
Naa dunost je da telu obezbedimo najbolje
mogue uslove za iskoriavanje svega to ulazi u elije.
Opteprihvaeno miljenje je da je najtee iskoristiti ulje.
esto kod mene dolaze pacijenti koji savreno dobro shvataju
veliki znaaj koji ulje ima za nae zdravlje, ali dobijaju irok
spektar neuobiajenih simptoma kada pokuaju da ga
uzimaju. Kada se to dogodi, moramo da ispitamo kakvo
je stanje unutar njihove epruvete. Najpre proveravamo
nivo hidratacije organizma i, ako je potrebno, iskljuujemo
alarm za dehidrataciju. Takoe proveravamo kakav je dotok
svetlosti i kako se ona iskoriava, kakav je pH i kakva je
telesna temperatura. Ako je pH poremeen, uz odreene

elijsko buenje

tehnike prepisujemo i poseban nain ishrane koji e da


dovede do poveanja alkalnosti. Poto znamo da endokrini
sistem koristi svetlost, proveravamo i koliko je taj sistem
oteen. Jedna od endokrinih lezda, tiroida, ima vanu ulogu u
kontroli telesne temperature. Znamo da je, ako osoba ima
niu temperaturu od normalne, najverovatnije da tiroida ne
funkcionie ispravno. Promene u telesnoj temperaturi utiu
na endokrini sistem, koji, sa svoje strane, utie na korienje
ulja, a samim tim i svetlosti, kao i na nau sposobnost da
stvaramo svetlost. Moramo stalno da imamo na umu da je
makrokosmos predstavljen u svetlosti koju dobijamo od
spolja i da je jako vano da obezbedimo da u nae elije ue
maksimalno mogua koliina makrokosmosa, a onda, samim
tim, da ona ue i u na mikrokosmos, da bismo mogli da se,
to je bolje mogue, uskladimo sa svojim okruenjem.

elijski napon i elektronski oblaci


Sada emo malo detaljnije da se pozabavimo samom elijom.
Ona mora da ima sasvim odreeno naelektrisanje. Ovo je zbog
toga to kada unesemo osnovne masne kiseline u svoje telo,
a to su omega 3 i omega 6, one imaju sposobnost da stvaraju
obilje elektronskih oblaka, a elektroni imaju sposobnost da pri
hvataju fotone koji nose poruke iz univerzuma.
Kada su uslovi u epruveti povoljni, osnovne masne kiseline
se lako razlau i metaboliu i stvaraju elektronske oblake. Ovi
oblaci se sastoje od negativno naelektrisanih subatomskih
estica. Naelektrisanje na spoljanjoj strani elijske membrane
mora na kraju dvadesetetvoroasovnog ciklusa da postane
veoma pozitivno da bi ona mogla da privue sebi te estice.
Elektronski oblaci moraju da se zadre oko elijskih membra
na jer, ako otplove, onda nee izvriti uticaj koji treba da izvre

55

56 Barbara Ren

i poruke koje su stigle pomou fotona nee ui u elije.


Dakle, da bismo ostali u vezi sa svojom unutranjom
mudrou, moramo da poradimo na tome da zadovoljimo
neophodne zahteve unutar elije. Nukleus mora da ima
snano pozitivno naelektrisanje, unutranja strana elijske
membrane mora da bude jako negativno naelektrisana, a
spoljanja strana membrane mora da bude jakog pozitivnog
naelektrisanja. Sve to omoguava negativno naelektrisanim
elektronima da se okupljaju i zadre oko spoljanjeg dela
elijske membrane. Zbog toga je potencijal elijske mem
brane toliko vaan. Takoe, izmeu napona koji vlada unutar
i izvan elije mora da postoji znatna razlika.
Ukupno naelektrisanje elije varira u zavisnosti od doba
dana u toku dvadesetetvoroasovnog ciklusa, kao i od
zdravstvenog stanja osobe. Kad je osoba zdrava neophodan
je kompletan dvadesetetvoroasovni ciklus da bi se povratilo
ispravno elijsko naelektrisanje. I Zemlja svakodnevno menja
svoje naelektrisanje tokom ciklusa od dvadeset etiri asa.
to se tie stvaranja elektronskih oblaka, naunici su otkrili
da to je neka osoba ili ivotinja vie evoluirala tim ima vie
elektronskih oblaka nagomilanih ispred elijskih membrana
i moe ne samo da lake prikuplja informacije koje stiu
iz univerzuma, ve i da tanije emituje to ko je ona zaista.
Jednostavnije reeno, to je vei elektronski oblak, tim vie
svetlosti osoba unosi u sebe i isijava iz sebe.
Zanimljivo je da samo kitovi, delfini i ljudi imaju sposob
nost da stvaraju lance koji sadre 28 ugljenikovih atoma, dok
sve ostale ivotinje stvaraju lance od 26 ugljenikovih atoma.
to su dui ti lanci, tim je vea sposobnost da se prihvati
svetlost, pa se, samim tim, poveava nivo potencijalnog
prosvetljenja.

elijsko buenje

Omega 3 i Omega 6
matina omega 3

3 dvostruke
ugljenikove veze
(npr. laneno ulje)

matina omega 6

2 dvostruke ugljenikove
veze

razlae se na

5 dvostrukih ugljenikovih
veza

razlae se na

6 dvostrukih ugljenikovih
veza

razlae se na

4 dvostruke ugljenikove
veze

3 dvostruke ugljenikove
veze

razlae se na
3 dvostruke ugljenikove
veze

Mozgu je potreban maksimalan broj ugljenikovih


veza da bi to bolje iskoristio svetlost:

6 dvostrukih ugljenikovih veza


4 dvostruk ugljenikov vez

Samo su omega 3 i omega 6 osnovne masne kiseline koje


su potrebne ljudima. Neki smatraju da je i omega 9 osnovna
masna kiselina, ali nae telo moe da je proizvede iz omega 3
masne kiseline i zato ona nije osnovna. Dakle, ta je to to
je toliko znaajno u vezi te dve osnovne masne kiseline,
naroito ako se posmatra u vezi sa svetlou i endokrinim
sistemom?
Omega 3 i omega 6 su neophodne da bi se proizvele
supstance poznate kao prostaglandini, koje pomau rad
endokrinog sistema. Da bi nae telo bilo sposobno da
proizvede sve prostaglandine koji su mu potrebni, mora da
ima omega 3, omega 6 masne kiseline, magnezijum, cink, i
vitamine B3, B6, C i E. Ove supstance moraju da budu stalno
prisutne u organizmu da bi se proizveli prostaglandini i da
bi uz njihovu pomo endokrini sistem funkcionisao najbolje
to moe.
A gde je tu veza sa svetlou? Pogledajmo najpre omega 3.
Ulje omega 3, kao to je, na primer, laneno ulje, ima tri dvostruke
ugljenikove veze. Nae telo razlae ga na ekosapentenoinu

57

58 Barbara Ren

kiselinu (EPA) koja ima pet dvostrukih ugljenikovih veza.


EPA se dalje razlae na dekosaheksenoinu kiselinu (DHA)
koja ima est dvostrukih ugljenikovih veza. to se ulje vie
razlae, tim ima vie dvostrukih ugljenikovih veza. Omega 6
ima samo dve dvostruke ugljenikove veze. Kada se razloi na
GLA (gamalinoleinska kiselina), ima tri dvostruke ugljenikove
veze. Ova se dalje razlae na arahidonsku kiselinu koja ima
etiri dvostruke ugljenikove veze. Dakle, kad se razloi omega
3, dobijemo DHA koji ima est dvostrukih ugljenikovih veza, a
kad se razloi omega 6, na kraju dobijemo samo etiri.
Mozak ima ogromnu potrebu za DHA i arahidonskom
kiselinom, a obe imaju najvee potencijale da primaju svet
lost. Najvii aspekt svakog od nas, mozak, ima daleko najveu
mogunost da privue svetlost u odnosu na ostale organe u
telu. DHA i arahidonska kiselina postoje i u ostalim delovima
tela, ali je njihova najvea koncentracija u mozgu. Meutim,
ako se telo ne nalazi u najboljem stanju, onda ono nee moi
da razgradi osnovne masne kiseline.

Potrebe za raznovrsnim uljima u skladu sa


geografskim poloajem na planeti
Ako obratimo panju na to koja su ulja dostupna u razliitim
regionima sveta primetiemo da je priroda, zaista, nevero
vatna. Pogledajmo najhladniju i najmraniju oblast na svetu,
Arktik, i Eskime koji tamo ive. Kakvu vrstu ulja koriste ti
ljudi? Oni konzumiraju riblja ulja koja su veoma bogata sa
EPA i DHA. Ova ulja imaju najvei broj dvostrukih ugljenikovih
veza i samim tim najveu mogunost da prime svetlost, to je i
potrebno kad se ivi u tako mranim klimatskim uslovima.

elijsko buenje

Ako krenemo malo dalje ka jugu, otkrivamo da se tu


koristi laneno ulje, koje je, zapravo, omega 3. Kanada je dobar
primer za ovo i tamo se gaje velike koliine lana. Zanimljivo
je da ako posadite lan na nekom drugom mestu gde je
toplije i ima vie suneve svetlosti, kao, recimo, u Brazilu, on
e rasti veoma brzo, ali, u sebi uopte nee sadrati omega 3.
U svakom okruenju priroda proizvodi hranu koja je najbolje
mogue izbalansirana ba za to podruje.
Ako nastavimo dalje kreui se ka jugu i toplijim i
sunanijim krajevima, videemo da se tu pojavljuje omega 6
ulje. Njega ima u konoplji, suncokretu i bundevi i to u veim
koliinama nego omega 3 ulja.
Jo junije, u oblasti Mediterana, recimo, jo je toplije
i sunanije. Ovde se koristi omega 9. Omega 9 je mononezasiena masna kiselina, a to znai da ima samo jednu
dvostruku ugljenikovu vezu. Ljudi koji ive u toj oblasti imaju
toliko svetlosti da im je potrebna samo jedna dvostruka
ugljenikova veza u ulju.
Ako nastavimo jo dalje na jug sve do ekvatora, doi emo
do oblasti koja je jako izloena sunevim zracima i videti da su
ulja koja se tu koriste zasiena. Zasiena ulja uopte nemaju
dvostruke ugljenikove veze i veoma su stabilna na toploti.
Takoe su vana za elijske membrane zato to zasiena ulja
bolje stvaraju strukturu nego nezasiena.
Leila sam mnoge ljude koji su bolovali od multiple
skleroze. Dok su iveli u Engleskoj, relativno hladnoj i
mranoj zemlji bez dovoljno suneve svetlosti, imali su
potrebu za lanenim uljem. Ako bi kojim sluajem otili da
ive u Indiji, posle nekog vremena otkrivali su da im to ulje
nije vie potrebno jer su se preselili u topliji i sunaniji kraj
Zemljine kugle. Istu situaciju sreem i kod osoba koje pate
od sindroma hroninog umora, i esto imaju problema da
iskoriste svetlost. Sve u njihovim telima tee usporenijim

59

60 Barbara Ren

ritmom i tela su im prepuna otrova. Kada ponu da ive


u toplijim krajevima u kojima ima vie suneve svetlosti
njihovo stanje se popravlja i telu se vraa sposobnost da
prihvata svetlost i komunicira s univerzumom.
Ova zapaanja koja se tiu planete i svetlosti, temperature
i ulja mogli bismo da prenesemo na telo, na nau epruvetu.
Ukoliko je epruveta relativno hladna i tamna trebalo bi da
koristite ulja koja su prilagoena hladnijoj i mranijoj klimi.
U mnotvu knjiga na tritu koje se tiu ishrane, moete
da pronaete obilje informacija o tome koja je optimalna
razmera omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svakodnevnoj
ishrani. Opte prihvaeno miljenje je da je u dnevnom unosu
potrebno vie omega 6 nego omega 3 masnih kiselina, ali, da
li je to istinito i ako jeste, u kom odnosu? Ono to moemo
odmah da primetimo jeste da razliiti strunjaci govore
o razliitim odnosima. Kada se malo udubimo u njihove
radove, vidimo da je preporueni odnos u velikoj zavisnosti
od toga u kom delu sveta su oni vrili eksperimente. Na
primer, ako su vrili ispitivanja u hladnijoj i mranijoj regiji,
njihov zakljuak je bio da je oveku potrebna vea koliina
omega 3 nego omega 6 masnih kiselina. I sama sam primetila
da su, kad radim sa nekim ko ivi u kotskoj, pogotovu ako
je u pitanju zimski period, potrebe za omega 3 mnogo vee
nego to bi bile da se to leenje obavlja sredinom leta.
Takoe je zanimljivo zapaanje da je, kad se krave hrane
visokokvalitetnom zelenom travom, odnos izmeu omega 3
i omega 6 1 : 1. Ako se hrane itaricama, taj odnos se menja
u 1 : 20 u korist omega 6 masnih kiselina. Ono to je kljuno
jeste da vi treba da svoje vozilo podesite prema uslovima
koji vladaju u sredini u kojoj ivite.

elijsko buenje

Dr Johana Budvig i svetlost


Dr Johana Budvig je bila jedan od najistaknutijih istraivaa koji
su se bavili time kako nae telo prikuplja i koristi svetlost i
jedna od prvih koja je razumela koliko je svetlost vana u
leenju veoma tekih bolesti, kao to je rak, na primer, koje
se danas sve ee javljaju. Ona je otkrila koliko su znaajne
osnovne masne kiseline za prihvatanje znanja i informacija i
kako se njihovom pravilnom upotrebom moe u potpunosti
razviti na potencijal kao ljudskih bia. Takoe je otkrila da
amino-kiseline koje su pune sumpora moraju da se uzima
ju istovremeno sa osnovnim masnim kiselinama da bi ulja
mogla da se u potpunosti iskoriste. To nije toliko neobino
ako se zna da se u prirodi ova ulja uvek pojavljuju zajedno
sa proteinima, bilo da se radi o biljkama ili ivotinjama. Ona
je shvatila da mi moramo da budemo u stanju da apsorbu
jemo ova ulja, pokrenemo ih kroz limfni sistem i dovedemo
do elijskih membrana.
Dr Budvig bi na samom poetku leenja svojim pacijen
tima savetovala da urade ienje organizma lanenim uljem.
Ubrizgavala bi im 500 mililitara lanenog ulja temperature
tela u analnu upljinu i traila od njih da ga zadre u sebi
sat vremena. Tvrdila je da e se u toku tih sat vremena u nji
hovom telu razviti vea aktivnost elektrona i fotona nego
ikada ranije, a ta aktivnost bi trebalo da im omogui pristup
univerzalnoj mudrosti i osposobi ih da pronau odgovore i
razree svoje probleme.
Ulja su vana za proces hidratacije tela, a ona je vana za
zaustavljanje straha. Rad dr Johane Budvig na leenju raka je
posebno zanimljiv zato to je ona zastupala ideju da ovek,
da bi ozdravio, mora da otvori svoju unutranju antenu za
prijem punog spektra svetlosti. Pri tome nije mislila samo na
spektar bele svetlost, ve i na ultravioletne i kosmike zrake.

61

62 Barbara Ren

Tvrdila je da svi ti zraci sadre vitalne informacije koje fiziko


telo mora da primi i zadri u elektronskim oblacima da bi
elije mogle da ih iskoriste. Ve smo nauili da ako je telo de
hidrirano i zgreno to nije mogue zato to se naelektrisanje
oko elijskih membrana menja i ne stvaraju se elektronski
oblaci. Takoe znamo da, ako nam je telo napeto i zgreno,
to znai da tada, najverovatnije, oseamo strah.
Podsetiu vas da smo na poetku govorili o fotonskom po
jasu i o tome da danas do nas dopire najvea koliina fotona
u poslednjih 11.000 godina. To znai da nam je dostupnija
vea koliina mudrosti, ali mi njoj moemo da pristupimo
samo ako smo pravilno pripremili svoju epruvetu. Poveanje
svetlosti, smanjeno namagnetisanje Zemlje i njeno bre pul
siranje daju nam ogromnu mogunost da poveamo svoj
potencijal na linom i globalnom planu. Poeli smo da ulazi
mo u fotonski pojas jo 1987. godine. U decembru 2012. go
dine biemo potpuno uronjeni u njega i kod svakog od nas
bi trebalo da se obavi ova nova tranzicija.
Svetlost nam ne dolazi samo iz univerzuma, ve je stvara
ju i slobodni radikali kada se sudare velikom brzinom. Ova
interno proizvedena svetlost naziva se biofoton. Naa DNK
personalizuje svetlost koja stie iz univerzuma. Ona sadri
otisak onoga to smo mi i kada sve funkcionie kako treba
i kada smo u stanju da emitujemo biofotone, onda smo u
stanju da u potpunosti manifestujemo ono to jesmo.
Sad nam postaje jasno da termini kao to su prosvetljenje,
svevidei i sveznajui objanjavaju nau sposobnost da
privlaimo i iskoriavamo svetlost. Svetlost je, u stvari, ta
koja sve vidi i sve zna. U okrilju svetlosti lei mogunost da
se sve sagleda povezano, a radosna povezanost oznaava
harmoniju, jedinstvo sa svime. Ovo nije nita novo, ve,
zapravo, predstavlja prastaro znanje. U drevnim egipatskim
hramovima su postojale posebne prostorije za meanje

elijsko buenje

ulja za miropomazanje i posebno projektovane odaje za


pospeivanje i podizanje individualnih vibracija. Pomazanje
uljem je, u stvari, pomazanje svetlou i hiljadama godina je
bilo povezano sa procesom leenja, a leenje se i sastoji u
podizanju vibracija i dovoenja energije tela u ravnoteu.
Kada su svetlost i kiseonik prisutni u telu u dovoljnim
koliinama, onda moe da otpone proces transmutacije.
Ovo iz korena menja nae shvatanje kako telo funkcionie.

63

Poglavlje IV

OPTI CIKLUSI PO KOJIMA PLEEMO


Svi smo mi jedinke unutar ovog ogromnog univerzuma.
Kako se, onda, uklapamo u tu iru sliku i kakav ona uticaj ima
na nae telo?
Svaka stvar u naem okruenju utie na nas zato to je
apsolutno sve u naem telu, u naem ivotu i u univerzumu
povezano. Pogledajmo, stoga, neke od prirodnih ritmova i
proverimo kako oni utiu na nas.
Poeemo od ciklusa dan/no, o kojem je bilo govora u
drugom poglavlju. Ovaj ciklus je odreen kretanjem Sunca
i Meseca i oni oboje vre veoma veliki uticaj na nas. Tokom
tog ciklusa postoje dvoasovni periodi u kojima je pojaana
aktivnost odreenih organa, a samim tim su i odreene
emocije naglaenije od drugih. To emo jasnije sagledati
kada budemo u estom poglavlju govorili o kineskoj tradi
cionalnoj medicini i njenom uenju o pet elemenata.
Takoe se zapaa izrazita promena nivoa energije u
razliitim delovima tela dok se Mesec kree kroz znake Zodi
jaka. Ove promene se deavaju na svaka dva-tri dana.
Lunarni ciklus utie na svu ivu materiju na ovoj planeti.
Ovo je dobro poznato svima onima koji se bave biodinamikim
uzgojem voa i povra i rukovode se Meseevim menama

elijsko buenje

kada planiraju saenje, orezivanje i berbu. Oni znaju da na


sve na Zemlji deluju energije koje su razliite u zavisnosti od
toga da li je Mesec u fazi rasta, kada se kree prema punom
ili u fazi opadanja, kada se kree ka mladom.
Zatim emo proveriti kako na nas deluju godinja doba.
U kineskoj tradicionalnoj medicini je vekovima poznato da
svako godinje doba vri razliit uticaj na nae telo. Svaki od
naih organa radi ciklino u okviru smene godinjih doba
i svako godinje doba ima pozitivan energetski uticaj na
odreene organe i emocije.
Prouiemo, takoe, i godinji ciklus. Odreeni datumi u
toku godine, kao to je dan naeg roenja, recimo, mogu da
budu jako dobar trenutak za promene i ponovno vraanje
ravnotee, ali postoje i drugi nodalni periodi u kojima
moemo da radimo na tome.
Zatim emo krenuti van nae planete da vidimo kako
ostale planete naeg Sunevog sistema utiu na nas.

Prilagoavanje ritmovima prirode


Da bismo ostali uravnoteeni, otvoreni i zdravi, svi mi
moramo da pleemo u skladu sa ritmovima prirode. Prirodne
energije opadaju i rastu tokom dana, meseca, godinjeg
doba i godine. Kad pleemo u skladu sa tim energijama naa
tela se svakodnevno iste i hrane. Sem toga, moemo da
iskoristimo periode poviene energije i proistimo se na jo
dubljem nivou.
Hajde da se sada podsetimo kako se zdravo i hidrirano
telo isti. Kada govorimo o detoksikaciji, onda mislimo na
onaj prvi ritam, na ciklus dan/no. Tokom dana, kada natri
jum i kalcijum ulaze u elije i potiskuju kalijum i magnezijum,
nastupa promena u elijama. Kako dan odmie elija postaje

65

66 Barbara Ren

sve vie kisela i toksina. Nagomilavanje natrijuma i kalciju


ma i smanjivanje kalijuma i magnezijuma su oni faktori koji
u nama izazivaju oseaj zamora i donose nam potrebu za
snom. Smatra se da svaki sat sna pre ponoi vredi koliko dva
sata sna posle ponoi i, gledano sa stanovita nae sposob
nosti efikasnog ienja organizma, ovo je potpuno tano.
Setite se, takoe, da ulja koja ishranom unosimo imaju
vanu ulogu u odravanju strukture elijske membrane
propustljivom, a samim tim i zdravom. Krajem dana,
kada su se toksini nagomilali unutar elija, prirodno je da
spavamo i da se proistimo. U to vreme natrijum i kalcijum
pod dejstvom Meseeve sile privlaenja izlaze iz elija, a
u nju ulaze kalijum i magnezijum. Dok natrijum i kalcijum
naputaju elije, oni odnose sa sobom sav nakupljeni otrov.
Kada napuste eliju, ovi toksini prelaze u limfni sistem i kreu
se njime dok ne stignu do krvi. Sa svakim otkucajem srca
limfa otputa po kap toksina u krv. Dakle, toksini se kreu iz
elija u limfu, a iz nje u krv. Krv krui kroz telo i odlazi u jetru
koja je na najvei filter. Jetra izdvaja toksine iz krvi, odvodi
ih u u koja tee kroz uni kanal i uliva se u unu kesu.
Odatle putuje u dvanaestopalano crevo, prolazi kroz tanko
crevo i odlazi u debelo crevo. Iz njega se, napokon, izbacuje
iz tela. Takoe, toksine delimino izbacujemo i kroz kou i
kroz plua. Svaki put kada izdahnemo, mi ne izbacujemo
samo ugljen-dioksid, ve i toksine. Ipak, put od elija do
limfe, od limfe do krvi, iz krvi u u i napolje je osnovni put
detoksikacije. Ovaj put eliminacije toksina mora da bude
potpuno prohodan da bismo sauvali zdravlje i proces mora
da se odvija svakodnevno.

elijsko buenje

koa/
plua

toksini
toksini

toksin

debelo
crevo

toksini

toksini

krv
jetra

toksi

limfni
sistem

ni

elija

toksini

koa/
plua

spoljanja
sredina

Slika primarnog puta eliminacije

Ako je tokom noi ienje obavljeno u potpunosti i ako


je sa natrijumom i kalcijumom i sav otrov napustio elije,
naelektrisanje oko elijskih membrana e postati ispravno
do zavretka sna. Kada se to desi, osoba se budi osveena,
puna energije i spremna za dan koji je oekuje. Meutim,
esto se, naalost, deava da se ovek probudi umoran ak i
ako je spavao dovoljno dugo. Do ovog dolazi zbog toga to
se elijska razmena elektrolita nije obavila u potpunosti, pa
se, shodno tome, ni osoba nije dovoljno proistila.
Svi moemo da osetimo kako nam energija opada i raste
tokom ciklusa dan/no. Ujutru se drugaije oseamo nego u
podne ili uvee. Naa tela pleu u ritmu sa tim opadanjem i
porastom prirodnih energija iz okruenja, sa posebnim na
glaskom na razliite organe tela u dvoasovnim periodima
tokom svakog dana.

67

68 Barbara Ren

Ciklus dan/no
Kod ciklusa dan/no vidimo da Mesec vri snaan uticaj na
natrijum, a to, zatim, ima suptilan uticaj na nas. Ako shva
tite Zodijak kao sredstvo za obeleavanje protoka vremena,
poloaj Meseca u Zodijaku menja se, grubo govorei, svaka
dva-tri dana. Svaki znak Zodijaka utie na razliite delove
naeg tela. Dakle, tokom lunarnog ciklusa, pored procesa
privlaenja i otputanja, dolazi i do toga da se svaka dva-tri
dana menja deo tela na kojem se u tom periodu vri najjai
uticaj i to po sledeem obrascu:
Mesec u Ovnu: od vrha glave do vrha nosa;
Mesec u Biku: vilica, vrat i grlo;
Mesec u Blizancima: ramena, ruke i ake;
Mesec u Raku: od plua ka unoj kesi;
Mesec u Lavu: srce i cirkulacija;
Mesec u Devici: organi za varenje;
Mesec u Vagi: kukovi, bubrezi i beika;
Mesec u korpiji: polni organi;
Mesec u Strelcu: butine;
Mesec Jarcu: kolena, koa i kosti;
Mesec u Vodoliji: donji deo nogu;
Mesec u Ribama: stopala.
Uticaj Meseca menja se zavisno i od njegovog ciklusa i
mena. Tokom faze rasta do punog, elije mnogo lake uvlae
u sebe materije, a za vreme opadanja do mladog lake
izbacuju materije iz sebe. To znai da se one bolje hrane
tokom perioda rasta, a bolje iste tokom faze opadanja.

elijsko buenje

U vreme punog Meseca belei se poveana koncentracija


pozitivnih jona u atmosferi koja mnogima od nas stvara
neprijatnosti. Visok nivo pozitivno naelektrisanih jona u
periodu punog Meseca je pojava poznata od davnina po
negativnim efektima koje izaziva kod nekih ljudi, pogotovu
kod onih koji pate od mentalnih bolesti i tako je u engleskom
jeziku nastala re lunatic koja znai ludak. Ovakvi ljudi
imaju veoma slab potencijal elijske membrane i zato im
je potrebno dosta truda na elijskom nivou da se prilagode
ovim promenama u naelektrisanju Meseca.
Neki ljudi smatraju da je za njih veoma dobro da poste na
dan punog Meseca i to, zaista, mnogo pomae telu zato to
ne mora da troi energiju na varenje tokom ta 24 asa. Velika
energija punog Meseca prua telu odlinu mogunost da se
proisti na dubljem nivou nego obino. Naravno, telo mora da
ima dovoljnu zalihu energije da bi iskoristilo ovu mogunost.
Ako se pravilno hranite u periodu dok Mesec raste, onda e
za vas post u toku tog jednog dana biti lak i veoma koristan.
Telo, takoe, mora da bude potpuno hidrirano da bi moglo
da se na ovaj nain proisti.
Na dan mladog Meseca ima mnogo vie negativnih jona
u atmosferi i to je za veinu nas mnogo prijatnije. Taj oseaj
unutarnje lakoe ini vreme mladog Meseca jo jednim
odlinim periodom za detoksikaciju tela i otputanje otrova,
samo, ovoga puta, to se odvija na mnogo blai nain. Neki
ljudi poste i na taj dan da bi obezbedili telu to vie energije
za ienje zato to je to period kada je na potencijal za
otputanje na svom maksimumu.

69

70 Barbara Ren

Promene pod uticajem godinjih doba


Hajde da sada razmotrimo uticaj godinjih doba na nae
telo. Po shvatanju kineske tradicionalne medicine svako
godinje doba utie na neki odreeni organ ili grupu organa,
a svaki organ je povezan sa iskazivanjem razliitih emocija.
Imamo, dakle, dvoasovne periode promene toka energije
kroz razliite organe tokom dana, pa periode od dva, tri dana
pojaanog uticaja Meseca na svaki od njih, a onda i sezonske
periode od kojih svaki traje po nekoliko nedelja. To znai da
postoji prirodni ciklus u kome se na svaki organ i emociju
koju taj organ izraava usredsreuje delovanje univerzuma
na neko odreeno vreme da bi se obezbedilo pravilno funk
cionisanje naeg tela.
Jedan od tipinih znakova da telo nije sposobno da pra
ti te sezonske promene naziva se SAD (sezonski afektivni
poremeaj ili zimska depresija). Ljudi sa ovim poremeajem
imaju fizike i psihike smetnje u periodu kada opadne nivo
svetlosti, kao to se to, recimo, deava zimi. Iz prethodnog
poglavlja ve znamo da e oni, istovremeno, imati veoma
slabu sliku osnovnih masnih kiselina u telu.
Izuzetno je vano da unosimo ispravna ulja na ispravan
nain da bismo bili u stanju da pleemo u pravom ritmu sa
sezonskim promenama, mada i pravilna celokupna ishrana
igra veliku ulogu. Rudolf tajner je rekao da ako hranimo
dete samo krompirom ono e ostati zarobljeno na tom
mentalnom nivou, a to znai da e izgubiti sposobnost
da se menja i izraava sva godinja doba unutar svog tela.
Uz to, ono nee biti sposobno da izraava sve emocije.
Nesposobnost da se izraze oseanja ima veliki uticaj na um
i ovek ostaje zarobljen unutar sebe. Viam takvu situaciju
kod mnogih odraslih osoba i dece koji pate od depresije i
mentalnih poremeaja. U njihovim glavama se neprekidno

elijsko buenje

odvija dijalog koji ne mogu da prekinu. Sreom, uz pravilnu


ishranu i pomo, telo i um uvek mogu da se izlee.
Po uenju kineske tradicionalne medicine, postoje dva
posebna dana u godini koja su jako znaajna. To su prolena
i jesenja ravnodnevica. Sama re ravnodnevica znai jednako
trajanje dana i noi i obe ravnodnevice se dogaaju kada
sunevi zraci padaju pod tano odreenim uglom na
ekvator. Ti dani su veoma specifini, energetski posmatrano,
i pokazuju smene zime i leta.
Prolena ravnodnevica obino pada oko 21. marta i tada
dan i no podjednako traju. Posle toga, polako se poveava
broj sati trajanja dana, a no se skrauje. Svakog dana do
nas stie sve vie svetlosti. To znai da se poveava foton
ska aktivnost. Kada nastupi prolena ravnodnevica, u naim
telima dolazi do iznenadne promene energije. Tokom zime
naa energija se kree tako to se penje uz zadnju stranu
tela, a sputa niz prednju, ali, kada nastupi ravnodnevica,
ovo kretanje se menja i energija se penje uz prednji deo tela,
a sputa niz zadnji, a to izaziva mnogo jai oseaj ekspanzije
nego to je to sluaj zimi.
Jesenja ravnodnevica pada oko 21. septembra i odlikuje
se, takoe, podjednakim trajanjem dana i noi, ali, posle nje
se dani skrauju, a noi postaju due. Dakle, tada dolazi do
postepenog smanjenja fotonske aktivnosti. Za vreme jesen
je ravnodnevice ponovo se menja tok energije i ona poinje
da se penje uz zadnji deo tela, a sputa niz prednji. Ovo je
prirodan proces koji prati smenu otvorenog, ekspanzivnog
perioda leta u zatvoreno, introspektivno doba zime.
U tim odreenim trenucima kada se ove promene
deavaju mi dobijamo ogroman priliv energije koji dovodi
do detoksikacije naih elija. Ovo znai da imamo dva
perioda u toku godine kada ienje naeg tela predstavlja
prirodno deavanje i zbog toga mnogi ljudi u to vreme imaju
simptome prehlade i gripa.

71

72 Barbara Ren

Na nas deluju i dugodnevica i kratkodnevica, koje, takoe,


predstavljaju period poviene energije, ali, tokom njih ne
dolazi do promene toka telesne energije i one nemaju isti
uticaj na ienje i detoksikaciju elija i tela. Letnja dugo
dnevica pada na severnoj hemisferi oko 21. juna. Tada se
Sunce nalazi direktno iznad Rakove obratnice i to je najdui
dan u godini. Zimska kratkodnevica je oko 21. decembra i
tada je Sunce pod pravim uglom iznad Jareve obratnice i
tada je no najdua.
Uticaj Sunca i Meseca na nas jo vie se poveava tokom
njihovih pomraenja i ona predstavljaju dodatne periode
poveane energije.
Univerzum je veito u pokretu i zove nas da mu se
pridruimo. Ukoliko su nae elije tako podeene da ciklus
dan/no moe u potpunosti da se odvija, svaka elija u naem
telu bie potpuno naelektrisana i spremna da plee u skladu
sa dvoasovnim, dvadesetetvoroasovnim i dvodnevnim
ciklusima, kao i sa dvadesetosmodnevnim lunarnim ciklu
som i ciklusom smene godinjih doba. Uz sve to, kada nas
tupe ravnodnevice telo e biti u stanju da iskoristi vii nivo
energije da izvede dublje i potpunije ienje na elijskom
nivou.
Ako budemo u stanju da se kreemo u skladu sa svim
ovim energijama i ritmovima, nikada neemo dospeti u fazu
stagnacije. Moi emo da oistimo i nahranimo nae telo, a
to su dve osnovne stvari koje moramo da obavimo da bismo
sauvali zdravlje.
Stagnacija predstavlja odraz bolesti. Ako elimo da
budemo zdravi ne smemo da dopustimo da doe do
stagnacije ni na jednom nivou. Kad se zaglavimo u nekom
razmiljanju ili uvrtimo sebi neku ideju u glavu, to je znak
stagnacije. Kada zatvorimo svoj um, i to je znak stagnacije.
Zatvoren um ne proputa u sebe uticaje univerzuma. Leenje

elijsko buenje

se sastoji u stvaranju slobode kretanja. Zamislite samo koliko


kretanja energije univerzuma pokuavaju da izazovu u naim
telima putem ovih prirodnih ritmova.

Posledice dehidratacije
U drugom poglavlju smo utvrdili da je dehidratacija osnovni
pokazatelj i razlog bolesti. Sad emo prouiti posledice koje
nastaju ako se na nju ne obrati panja. ta moe da se dogodi
ako se ogluimo o alarm za dehidrataciju?
Ponovo emo da uporedimo nae telo sa epruvetom.
Znamo da e uslovi unutar epruvete imati znaajan uticaj na
rezultat bilo kakvog eksperimenta koji u njoj sprovodimo.
Na primer, zamislite da ste reili da uzimate neke od vitami
na B grupe. Kako e oni da deluju na vas zavisi od uslova koji
vladaju u vaoj epruveti. Kad proveravamo te uslove prvo
pitanje koje nam se namee je da li je epruveta hidrirana.
Poznato nam je da ako nije, onda e sve biti zgreno i nita
nee moi slobodno da se kree.
Sledei uslov koji proveravamo je pH vrednost. Znamo
da kad je dehidratacija prisutna ona ima veliki uticaj na pH.
Ve smo govorili o kretanju etiri glavna minerala: natrijuma,
kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Od njihovog razmetaja
zavisi nivo pH vrednosti u epruveti. Ako se natrijum ne izlui
u potpunosti iz elije tokom noi, elija e biti kiselija i time
sklonija razbolevanju. ir ili artritis se, na primer, javljaju
samo u telu koje je previe kiselo.
Promene u nivou hidratacije i pH vrednosti uvek utiu
na telesnu temperaturu. Moje zapaanje je da su ljudi koji
imaju dugu istoriju bolesti esto veoma hladni. Ovo se
posebno primeuje kod osoba koje su dobile dijagnozu
neke ozbiljne bolesti, kao to je, recimo, AIDS, i kojima su

73

74 Barbara Ren

onda prepisane brojne vakcine. Ovakvi pacijenti esto imaju


telesnu temperaturu koja je znatno nia od normalne. U
tim okolnostima esto dolazi do velike aktivnost virusa u
elijama. Takva aktivnost nije mogua kod elija koje su
hidrirane, blago alkalne i imaju normalnu temperaturu
zato to se virusna aktivnost stvara u eliji da bi se pomogla
detoksikacija.
Ve znamo da ako hidratacija, pH vrednost i temperatura
nisu na normalnom nivou, onda ni naelektrisanje oko elijske
membrane nee biti ispravno. Takoe znamo da mora da
postoji znaajna razlika u naelektrisanju unutar i izvan elije
da bismo mogli da optimalno funkcioniemo. Jak potencijal
elijske membrane daje nam energiju i vitalnost. Kod ljudi koji
boluju od raka, na primer, primeeno je da je naelektrisanje
unutar i izvan elije veoma slino. To stvara nizak potencijal,
a to znai da je mogunost kretanja u eliju i iz elije bitno
smanjena. To, onda, dovodi do stanja stagnacije, to se
poklapa sa stanovitem kineske tradicionalne medicine
po kojem maligne bolesti predstavljaju manifestaciju
stagnantne krvi i energije.
Leila sam i pacijente koji su imali ogromnu osetljivost na
elektricitet i patili od alergija, to je, takoe, siguran znak da
se potencijal elijske membrane promenio. ak sam sretala
i pacijente koji su morali da se redovno hvataju za neki
komad metala, kao to je, recimo, radijator, da bi se uzemljili
i otpustili elektrone koji se vie nisu nalazili na svom mestu
oko elijskih membrana.
Znamo da naelektrisanje oko elijskih membrana mora
u svakom trenutku da bude ispravno da bismo mogli da
odravamo elektronske oblake oko elija tako da one mogu
da prime i zadre fotone. Varijacije u fotonskoj aktivnosti do
kojih dolazi tokom dana, zajedno sa promenom godinjih

elijsko buenje

doba, ne utiu previe na ljude koji mogu da zadre, isko


riste i proizvedu svetlost, ali, oni kod kojih je ta sposobnost
umanjena mogu da budu skloni stanjima kao to je SAD.
Jedna od sfera koje najvie bivaju pogoene poreme
ajem potencijala elijskih membrana je sposobnost zaea.
Svetlost je od ogromne vanosti za stvaranje novog ivota.
Problemi sa zaeem su sve ei u dananjem svetu,
kako kod ljudi, tako i kod ivotinja i uverena sam da je to
u neraskidivoj vezi sa naom sposobnou da zadrimo i
iskoristimo svetlost.
Do sada jo nismo pominjali kolika je vanost kiseonika
za nae telo. Svi znamo da ne bismo mogli da preivimo bez
vazduha i kiseonika u njemu, ali, malo nas zna ta se deava
kada kiseonik stigne u telo. Nauka je otkrila da su fotoni i
elektroni oko elijskih membrana ti koji privlae kiseonik i
omoguavaju elijama da diu.
Astma je, verovatno, jedno od stanja u kojem se najbolje
vidi ta se deava kad kiseonik ne moe da stigne na pra
vo mesto u telu. Poznato je da visoka kiselost tela moe da
smanji njegovu mogunost da iskoristi kiseonik ak i do
80%.
Elektroni imaju veliku sklonost prema kiseoniku i u mas
tima u naem telu koja su bogata elektronima odvija se
najvea aktivnost vezana za kiseonik. Jasno nam je, dakle,
koliko je vano da imamo ispravnu pH vrednost u naim
elijama jer tek onda elektroni, fotoni i kiseonik mogu da se
maksimalno iskoriste, a samim tim i da mi sami ostvarimo
svoj maksimalni potencijal kao ljudsko bie.

75

Poglavlje V

PRINCIPI PROCESA IZLEENJA


Veoma je vano da nauimo da saraujemo sa svojim
telom zato to ono zaista eli da radi sa nama. Da bismo bili
u stanju da radimo s njim, trebalo bi da najpre razumemo
procese kroz koje ono prolazi i da ih onda potpomognemo,
pogotovu ako je leenje u pitanju.

Heringov zakon
Konstantin Hering (18001880) bio je homeopata koji je
stvorio zakon koji se koristi u homeopatiji, ali, za sve ove
godine koliko radim sa pacijentima, jo nisam naila na
neki drugi koji bi mogao bolje, potpunije i korisnije da se
primeni u svim vrstama leenja. Ovaj zakon omoguava da
na neverovatan nain sagledamo efekte leenja i saznamo
da li se pacijent pribliava izleenju ili se udaljava od njega.
U svakom procesu leenja postoji period kada telo treba
da se oslobodi toksinosti i onda kada se to deava pacijenti

elijsko buenje

se, obino, oseaju veoma loe. U to vreme su pacijenti


posebno osetljivi i postoji mogunost da im se vrate njihovi
strahovi. esto im kroz glavu prolaze pitanja Da li ovo zaista
funkcionie? Da li mi je sada gore nego to je bilo? i slino.
Ba u tim situacijama Heringov zakon moe da bude izuzetno
koristan zato to on daje jasne indikacije da li trenutni
simptomi predstavljaju znak da se napreduje u leenju ili da
je, naprotiv, dolo do pogoravanja bolesti.
Heringov zakon glasi:
Proces izleenja tee od vrha do dna;
od unutra ka spolja; od vanijih organa
ka manje vanim; i odvija se obrnutim
redosledom od onog kako se bolest pojavila.
Ovo znai da e simptomi najpre nestati u glavi, a na
kraju u niim delovima tela; prvo u unutranjim organima, a
onda dalje, idui ka koi, respiratornim organima i debelom
crevu; u vanijim organima, pa tek onda u manje vanim;
i obrnutim redom od onog kako su se pojavljivali. Proces
istinskog isceljenja odvija se obratnim smerom u odnosu na
to kako se proces razbolevanja manifestovao.
Moete da zamislite proces obolevanja kao prolazak kroz
hodnik koji se stalno suava. Dok se kreete tim hodnikom, u
vama se toksinost sve vie akumulira. Kada zapone istinsko
isceljenje, to je nalik na vraanje istim hodnikom, samo u
obrnutom smeru i to tako da, dok se vraate, vi prolazite kroz
iste nivoe toksinosti. Sreom, putovanje ka ozdravljenju
obino traje mnogo krae nego putovanje ka bolesti. To je
zbog toga to, dok akumulirate toksine, teret koji vae telo
nosi postaje sve vei i usporava vas. Nasuprot tome, kada

77

78 Barbara Ren

se oslobaate toksinosti, postajete laki i slobodniji, a dok


se to deava, vae putovanje se odvija sve bre i sa sve vie
zamaha. Isceljenje uvek predstavlja putovanje unatrag, sve
dok ne osetite da vam je dobro. A kada se ponovo naete u
stanju da oseate da vam je dobro, onda moete da krenete
na nova putovanja i da doivite nove pustolovine koje e vas
odvesti do istinskog rasta i razvoja.
Ono to se esto deava kod pacijenata jeste da, kako im
biva bolje dok se vraaju unazad hodnikom, oni dobijaju iste
one bolesti koje su imali tokom procesa razbolevanja. Kod
njih tada zaista i postoji ona ista neravnotea i teret toksi
na koji su bili prisutni kada je proces razbolevanja otpoeo.
Zbog toga e informacije date u narednom poglavlju, a
posebno preporuene tehnike, biti od neprocenjive koristi
za ispravljanje te neravnotee i za to da se izbegne nelagod
nost na putovanju natrag ka zdravlju.
Danas ivimo u svetu u kojem se medicinska struka bavi
odsecanjem komadia nas da bi ih prouila, uvlaenjem
minijaturnih kamera svugde u telo i pregledanjem nae krvi
pod mikroskopom. Ali, to su sve samo delii prie o tome
ko smo mi zaista. Da bismo se izleili moramo da posma
tramo iru sliku; na pristup mora da bude holistiki. Doktor
Samjuel Haneman (17551843), osniva homeopatije, rekao
je da bolest neke osobe predstavlja ukupan zbir onoga to je
ta osoba donela da nam pokae i onoga to nam govori.
Ako se rukovodimo Heringovim zakonom moemo da
budemo sigurni da neemo da naruimo nijedan od zakona
prirode, a to uvek dovodi do napretka. Dakle, kada bolest
pone da se povlai od vrha, tada su obuhvaeni simptomi
koje izraavamo zamenicom ja. Pacijenti izgovaraju reenice
kao to su: Ja se ne oseam kreativnim ili Ja nisam motivi
san ili Ja sam depresivan ili Ja sam uvek umoran. Kada
koristimo linu zamenicu ja, tada izraavamo misli naeg

elijsko buenje

vieg bia, a tu e najpre doi do poboljanja kada pone


proces ozdravljenja. to se proces ozdravljivanja bude vie
odvijao, ovi simptomi e nestajati i pacijenti e poinjati da
govore: Ja imam mnogo vie nade u budunost ili Ja vidim
da je mogue da se izleim ili Ja sam bolje raspoloen.
Kad pacijenti poinju reenicu pridevom moj, oni tada
govore sa mnogo nie pozicije. Reenice kao to su: Moj
stomak je naduven ili Moje koleno boli ili Moja lea su
bolna predstavljaju znake mnogo manje ozbiljne situacije i
vie su orjentisane na telo nego na glavu. Ipak, tokom procesa
razbolevanja, simptomi koji se izraavaju pridevom moj
predstavljaju znak da vii aspekt naeg bia biva napadnut.
Ako ne reimo ove simptome, bolest e se neminovno
preseliti iz tela u glavu, iz moj u ja.
Osobe kod kojih se manifestuje artritis esto oseaju
u poetnoj fazi ukoenost na kraju nekog od prstiju. Kako
bolest napreduje, artritis moe da zae dublje u organizam
i moe da pree na zglobove, pa na ramena, pa da se pojavi
u stopalima i postepeno penje uz noge i tako sve do kukova.
Nije neuobiajeno da kasnije proces razbolevanja prodre jo
dublje u telo i da na kraju pogodi srce i um.
esta je i pojava da dete koje ima ekcem koji se lei dok ne
nestanu simptomi kasnije dobije astmu. Ovde jasno vidimo
da je bolest sa povrine prela dublje u telo, od manje vanog
organa u vaniji, od koe u plua. Bolest koja napada plua
moe biti mnogo opasnija po ivot od one koja napada kou.
Do ovakvih situacija dolazi iskljuivo onda kada je leenje
usmereno samo na suzbijanje i guenje simptoma. Naalost,
ovo je est sluaj i u zvaninoj medicinskoj praksi na Zapadu
i kod primene metoda takozvanog alternativnog leenja.
Zamislite samo do kakvih bi promena u naem drutvu dolo
kada bi deca od malena uila Heringov zakon. Za mnogu
decu danas je odlazak kod lekara ravan odlasku kod nekog

79

80 Barbara Ren

arobnjaka. Lekar povadi svoje boice sa maginim napicima


i simptomi istog trenutka nestaju. Kada se pojave novi i
ozbiljniji simptomi niko ih ne dovodi u vezu sa prethodnim.
Kada se i oni lee na isti nain, potiskivanjem, proces se
nastavlja. Ovako posmatrano, jasno je zato su hronine
bolesti sve ea pojava u dananje vreme.
Kad sam ja bila dete, maligne bolesti su predstavljale
retkost, a danas je situacija takva da je svako od nas imao
bar nekoliko prijatelja ili lanova porodice koji su umrli od
njih. Dananji pristup leenju raka je u potpunoj suprotnosti
sa Heringovim zakonom i nikada nee dovesti do potpunog
izleenja obolele osobe. Zapadna medicina koja se suvie
oslanja na farmaceutsku industriju skoro nikada nas ne
izlei u potpunosti, a gotovo nas uvek dovede u gore
stanje od onog u kom smo bili. Zdravlje je mnogo vie od
pukog odsustva simptoma, to je potpuno oslobaanje od
toksinosti, a Heringov zakon nam dobro pokazuje razliite
nivoe te toksinosti.
Kada shvatite Heringov zakon, vi onda razumete koliko
je uzaludna veina napora koji se preduzimaju u dananje
vreme na Zapadu i u drugim delovima sveta da bi se
poboljalo zdravstveno stanje ljudi. Moda se ini da je
sjajna ideja iskoreniti poliomijelitis (bolest koja napada
centralni nervni sistem i moe u kratkom roku da izazove
potpunu paralizu) u Africi putem masovne vakcinacije, ali
niko se ne bavi ispitivanjima da li je ta vakcinacija kasnije
izazvala slabljenje organizma. Svakako ostaje injenica da se
stopa smrtnosti nije smanjila u onim oblastima u kojima je
sprovedena masovna vakcinacija. Ba naprotiv, im se jedna
bolest proglasi iskorenjenom odmah se pojavljuje neka
nova, jo ozbiljnija. Pogledajmo samo kako se zastraujue
brzo proirio AIDS otkako je prvi put registrovan.

elijsko buenje

Hijerarhija organa
U naem telu postoji hijerarhija organa, po kojoj su mozak
i srce na samom vrhu. Bolest u telu napreduje sledei ovu
hijerarhiju, ali je ona istovremeno veoma korisna i za to da se
prati i shvati proces izleenja.
Na najniem mestu u hijerarhiji se nalazi koa. Ona je,
istovremeno, i na najvei organ. Vrlo je korisna ako kroz nju
moemo da izbacimo toksine i to predstavlja veliko olakanje
za prezasieno telo. Ovaj proces eliminacije moe da se odvija
putem znojenja, to se deava kad osoba ima povienu telesnu
temperaturu. Kada telo podigne temperaturu, koa postaje
osnovni put eliminacije. Ali, ako vetakim putem snizimo
temperaturu, tada bolest ulazi dublje u telo.
Sledei organ u toj hijerarhiji je debelo crevo. Nemojte da
zaboravite da je to organ koji signalizira da je u telu dolo do
dehidratacije. Bilo koji poremeaj u debelom crevu mnogo je
neprijatniji nego neki na koi.
Zatim sledi jetra. Ona predstavlja najotporniji organ u
naem telu. ovek moe da funkcionie i kad je dve treine
jetre uniteno i ona e se i tad regenerisati. Veoma je snana, a
takva i treba da bude jer ivimo u veoma zagaenoj sredini.
Ako krenemo jo dublje, stiemo do bubrega. Obratite
panju da oni uvek idu u paru. To je zbog toga to su oni mnogo
osetljiviji i podloniji oteenju nego organi koji zauzimaju
nie mesto u hijerarhiji. Oigledno je da ako potpomaete
rad jetre, vi takoe titite i bubrege i plua. Zanimljivo je da se
koa na Zapadu smatra treim bubregom, a na Istoku treim
plunim krilom.
Na samom vrhu su srce, mozak i um. Ako izgubimo bilo
koji od njih, neemo dugo iveti. Sasvim je jasno da je njima
neophodna maksimalna zatita, a nju im pruaju ostali, manje
vani organi. Zbog toga priroda apsorbuje toksine na ovakav
nain, a oslobaa ih se na suprotan.

81

82 Barbara Ren

Heringov zakon u praksi


Kako bismo mogli da primenimo Heringov zakon i hijerarhi
ju organa na sluaj deteta koje se rodilo sa sranom manom?
Da bismo shvatili zato se to desilo treba samo da primenimo
Heringov zakon na prethodne generacije tog deteta. Kad to
uradimo, jasno emo videti kako se toksinost akumulirala
i prenosila sa jedne na drugu generaciju. To je kao da se
dete rodilo na samom kraju hodnika oboljevanja izazvanog
toksinou koja se nakupila kod njegovih predaka. Zato mi
radei na elijskom buenju uvek ispitujemo predispozicije
za bolest koje su nasleene od prethodnih generacija.
Putovanje svake osobe kroz hodnik bolesti je uvek
jedinstveno, ali se Heringov zakon moe uvek primeniti.
Tipino putovanje moglo bi da zapone nekim manjim
problemom sa koom. Ako se on suzbije, uobiajen sluaj
je da se u crevima pokae neka vrsta neravnotee. To moe
da bude konstipacija ili naizmenino konstipacija i dijareja.
Na Zapadu ima mnogo ljudi koji pate od nekog poremeaja
u radu creva ili IBS (sindrom iritabilnog creva). Ako se i ovo
suzbije, poee problemi sa pluima i tako dalje.
Kada govorim o potiskivanju, ne mislim samo na to da se
u sistemu zapadne medicine svi simptomi lee medikamen
tima, ve i na sve vei broj vakcina koje se daju. Sve vakcine
su po samoj svojoj prirodi supresivne. One su, naravno, i
stvorene da tako funkcioniu.
Ono to sam otkrila je da, kada zdravo dete dobije neku
vakcinu, est je sluaj da kod njega dolazi do stvaranja
neravnotee u debelom crevu i da ono onda dobija zatvor
ili kolike. Kada dete koje ima neravnoteu u debelom crevu
dobije neku vakcinu, esto se javlja neravnotea na nivou
koe i ono dobija, recimo, ekcem. Kada dete kod kojeg postoji
neravnotea na nivou koe dobije vakcinu, esto se javljaju

elijsko buenje

problemi sa pluima. Neravnotea na nivou plua ne znai


da e dete neizbeno dobiti astmu, ve moe da se dogodi
da ono deluje manje sreno i da ima manje energije. Kod tog
deteta je dolo do opadanja energije i smanjenja ivotne
snage, a to dalje dovodi do toga da se kod njega umanjuje
mogunost da iskae svoju istinsku prirodu i ispolji sve svoje
mogunosti. Na kraju, kada se suzbije neravnotea na nivou
plua, bolest zalazi u um. esto se dogaa da, kada dete koje
ima probleme sa pluima i sa debelim crevom primi vakcinu
protiv zauki i malih i ovijih boginja, postane autistino. U
dananje vreme prava eksplozija autizma, hiperaktivnosti i
poremeaja panje kao i problema sa uenjem predstavlja
jasan pokazatelj koliko toksinosti prenosimo na svoju
decu. Ba zbog toga ja provodim barem dve godine radei
sa oba budua roditelja pre nego to preemo na reavanje
problema zaea.
Ne stvaraju samo vakcine koje se daju u dejem uzrastu
ovakve modele obolevanja. Kao to sam ve spomenula
u prvom poglavlju, u svojoj praksi sam otkrila da je 90%
sluajeva anoreksije koje sam leila nastalo u roku od est
meseci posle primanja be-se-e vakcine, koja se ranije esto
davala u vreme ulaska u pubertet. Anoreksija je bolest kod
koje je toksinost stigla do nivoa glave.
I alternativne metode leenja mogu da budu supresivne.
Ne radi se samo o tome ta koristite da biste potpomogli
proces ozdravljenja, ve i kako to koristite. ak i jednostavan
dodatak kao to je magnezijum moe da ima supresivno
dejstvo ako se pogreno koristi. Sem toga, i prakse kao to je,
recimo, psiholoko savetovanje mogu da budu supresivne
ako se fokusiraju samo na probleme iz prolosti, a ne na
traenje reenja u sadanjosti.

83

84 Barbara Ren

Kako da oistimo telo od tetnih materija


Kako da oistimo telo od nagomilanih otrova na bezbedan
nain koji nije supresivan? Ba u tom delu ono to ja nazivam
vetina elijskog buenja dolazi do svog punog izraaja.
To je nain posmatranja kako se nae elije oslobaaju
toksinosti isputanjem otrova u limfu, koja se zatim izliva u
krv, filtrira kroz jetru, prenosi u unu kesu i izbacuje napolje
i kako mi moemo da potpomognemo taj prirodni proces
leenja i ponovnog dovoenja tela u ravnoteu.
Veoma je vano da se u potpunosti oslobodimo toksinosti
na svim nivoima na naem putovanju natrag kroz hodnik
obolevanja. Ako telo ne moe da izbaci iz sebe toksine ono
mora da pronae neko mesto na kojem e da ih skladiti, a
to, naravno, ne elimo da se dogodi ako je na cilj povratak
u stanje potpunog zdravlja i ostvarenje naeg krajnjeg
potencijala.
Uzeemo sada kao primer bol u grlu i pokazati kako on
moe da bude potisnut lekovima i emu to vodi, a onda
emo videti i koliko je mogao da se bolje tretira prirodnim
putem.
Kada nekog ima upalu grla to znai da je tu dolo do
bakterijske aktivnosti sa ciljem da se rei problem toksinosti.
Kasnije emo govoriti o radu Antoana Beama koji je jasno
pokazao kako se taj proces odvija. Ukratko reeno, on je
dokazao da kada se u telu akumuliraju toksini ono samo
stvara situaciju koja treba da olaka njihovo izbacivanje. Mi to
nazivamo akutna bolest. Telo tada poinje da se zagreva i da
onda upuuje dodatnu toplotu i krv u oblast koja je toksina.
Ovaj proces zagrevanja dovodi do izbacivanja toksina, pod
uslovom da se poviena temperatura ne potiskuje lekovima,
dok se istovremeno vodi rauna da se glava rashlauje.

elijsko buenje

Meutim, kada upalu grla leimo lekovima, na primer


antibioticima, ceo ovaj proces se zaustavlja. To znai da
zgusnuta limfa koja je prisutna u grlu ne moe da se izbaci.
Uz to, antibiotici predstavljaju novi izazov sa kojim telo treba
da se suoi, a to dalje izaziva stres, za koji znamo da vodi u
dehidrataciju. Antibiotici dovode samo do jo vee stagnacije
u telu, a poto ono ne moe da je se oslobodi, bolest zalazi
jo dublje.
U istorijama bolesti, naroito u onima koje se tiu upala
grla u detinjstvu, primetila sam da se one esto vraaju, a da
se taj interval sve vie skrauje posle svake ture antibiotika.
Obino u jednom trenutku upale grla prestaju da se javljaju.
esto se to deava u periodu poetka puberteta. Meutim, to
ne znai da je bolest izleena, ve se sada samo manifestuje
na dubljem nivou i sputa se na plua i pokazuje se kao
manjak energije, nemogunost koncentracije ili gubitak cilja
u ivotu. Tada se esto tinejder proglaavaproblematinim.
Nadalje, kada taj mladi ili devojka odrastu, mogue je da
bolest zae toliko duboko da se odraava na um i manifestuje
se kao depresija. Kinezi nazivaju plua seditem depresije,
to se savreno podudara sa naim tumaenjem Heringovog
zakona. U toj fazi uobiajeno je da se prirodni ciklusi sna i
varenja naruavaju, to jo vie pogorava situaciju. Na
kraju, ako se depresija potiskuje lekovima, kod takve osobe
se razvija sindrom hroninog umora. Kod osobe koja pati
od ovog sindroma, sve u telu je stagnantno i limfa je toliko
zgusnuta od toksina da telo vie nema dovoljno energije da
proizvede povienu temperaturu i da oisti elije. Sasvim
je jasno da ovo utie na celokupnu vitalnost i potencijal te
osobe.
Meutim, ako ne doe do potiskivanja simptoma, ishod

85

86 Barbara Ren

upale grla je sasvim drugaiji. Po idealnom scenariju, im


osetite bol u grlu, vi ete se pobrinuti za to. Preispitaete
svoj nain ishrane i izbaciti iz nje sve ono to stvara sluz jer
limfa mora da se razredi i postane mnogo rea. Celokupna
ishrana mora da bude laka i sa vie tenosti. Sledei korak
je uvoenje tehnika koje potpomau proces ozdravljenja
tela. Na primer, od velike pomoi e biti vlana, hladna krpa
obmotana oko vrata zato to e ona privui dodatnu energiju
u to podruje jer e telo prirodno eleti da osui i zagreje tu
mokru hladnu krpu. A kada ta dodatna energija stigne do
grla, ona e biti iskoriena da se razrei situacija. Telo e
iskoristiti toplotu stvorenu povienom temperaturom da bi
razredilo limfu i zbog toga je svako potiskivanje poviene
temperature besmisleno. Sve to je potrebno da uinite
je da se pobrinete da glava ostane hladna da biste zatitili
mozak. Moete da podstaknete bri protok limfe i drugim
tehnikama kao to su, na primer, trljanje koe, naizmenino
tuiranje hladnom i vruom vodom, ili ak kupanje u vreloj
vodi i umotavanje hladnim pekirom (ove tehnike e biti
objanjene u narednom delu knjige). Kada se uspostavi
normalan protok limfe, ona e da raisti zastoj u grlu.
Moete ak i da poveate hidrataciju tela tako to ete uraditi
klistiranje vodom koje e dodatno pospeiti protok limfe.
Ovakav nain odnosa prema bolesti znai da se polazi
od stanovita da je upala grla jedan trenutak u vremenu u
kojem postoji toksinost i zastoj. Povratak u stanje zdravlja
zahteva raiavanje onoga to izaziva zastoj i izbacivanje
nagomilanih toksina iz tela. Poslednja stvar koja nam je
potrebna jeste da se taj proces zaustavi.
Postoji jedno opte pravilo koje se odnosi na akutne
bolesti. Ono glasi da e se akutna bolest pojaviti tri puta
u obliku krize izleenja (o tome e biti vie rei u ovom
poglavlju neto kasnije). Ako se ta bolest tri puta suzbije,

elijsko buenje

proces oboljevanja e otii dublje u telo. Zbog toga, kada


sledei put ujete da se pojavio neki novi lek ili vakcina koji
garantovano eliminiu neku odreenu bolest, obavezno
se zapitajte kuda ta bolest, zapravo, odlazi. Upitajte se da li
ona zaista nestaje i da li to dovodi do poboljanja zdravlja i
poveanja ljudskog potencijala ili predstavlja samo jo jedan
nain potiskivanja simptoma to e na kraju dovesti do jo
veeg broja ljudi koji pate od depresije.

Razlike izmeu akutnih i hroninih bolesti


Sada emo da prouimo razlike koje postoje izmeu akutnih
i hroninih bolesti jer mi se ini da u dananje vreme nije
napravljena jasna distinkcija izmeu njih.

Hronina bolest
Hronina bolest je stanje koje postoji u nekom duem
vremenskom periodu. Ona predstavlja manifestaciju hro
nino nagomilanog toksinog balasta unutar tela. Taj otpad
zauzima mesto unutar tela koje bi da je sve u redu bilo
hidrirano i u kojem bi postojao slobodan protok limfe.
Kod ljudi se obino zapaaju razliiti nivoi tog nagomilanog
balasta u razliitim delovima tela i moemo da primetimo da sve
hronine bolesti imaju svoje osobenosti. Nagomilani toksini
balasti su tamne boje, jako se sporo kreu i imaju tendenciju
da stvaraju vrlo hladnu i kiselu sredinu. Osoba koja ima veliku
koliinu ovih otrova i kod koje se manifestuje neka hronina
bolest obino ima niu telesnu temperaturu, kiseli pH i veoma
suve elije koje su tamne boje zato to im nedostaju fotoni.

87

88 Barbara Ren

Primeri hroninih bolesti su stanja kao to su astma, artritis


i razliiti sindromi kao to su sindrom hroninog umora,
multipla skleroza, Parkinsonova bolest i razliiti neuroloki
poremeaji. Nijedna od ovih bolesti ne moe da se pojavi ako
u telu ne postoji nagomilan toksini balast. Maligne bolesti,
verovatno, predstavljaju najdublji vid ovakvog stanja, ali ne
treba zaboraviti da i kod svakog ko pokazuje simptome neke
mentalne bolesti postoji podjednako duboka slika bolesti.
Kada je nivo zatrovanosti tela toliko visok, on neizbeno utie
na centralni nervni sistem, endokrini sistem i na elektrini
napon te osobe. Smanjeni elektrini napon znai da kod
svakog sa nekom hroninom boleu obavezno postoji i
smanjena energija. Ne mislim samo na nizak nivo ivotne
energije, ve i na nizak nivo energije na elijskom nivou, koji
blokira sposobnost da se sprovede promena.
Kako taj hronini otpad poinje da se nagomilava u telu?
Telo mora da je uvek u stanju da se oisti od otrova da bi moglo
da se nahrani. Mora da bude sposobno da izbaci ono to mu u
dnevnom reimu vie nije potrebno. Meutim, ako je taj proces
usporen ili blokiran i ako se energija tela sniava stvara se os
nova za stvaranje manifestacije hronine bolesti. U sutini, telo
postaje suvie hladno i dehidrirano da bi moglo da proizvede
energiju kojom e da izazove akutni napad bolesti.
Toksinost nije samo proizvod naeg svakodnevnog
ivljenja, ve moe da bude i naslednog karaktera. Kada
pogledate kakvo je bilo zdravstveno stanje roditelja i baba i
deda nekoga ko ima neku hroninu bolest, esto moete da
posmatrate kako se pred vama odvija slika nagomilavanja
toksinog balasta. Na primer, moda su deda i baba esto
patili od nazeba i gripa dok su bili mali. To su akutna stanja
koja slue da se telo oslobodi otrova. Kada su stigli do uzrasta
tinejdera moda su patili od konstipacije ili su imali neki
problem sa koom, recimo ekcem. Ove vrste simptoma su

elijsko buenje

neprijatne, ali ne umanjuju u velikoj meri potencijal osobe.


Setite se da je koa najvei organ za eliminaciju toksina
i najnii u hijerarhiji organa. Ali, ako je ekcem potisnut
leenjem nekom od alopatskih krema ili lekova, poinje da se
stvara dublja slika bolesti. Toksinost se sve vie nagomilava
u telu i onda se dalje prenosi na sledeu generaciju. Moda
ete tako otkriti da su jedan ili oba roditelja patili od vie
hroninih bolesti tokom svog detinjstva, recimo od estih
bronhitisa. Ako su leeni nekom supresivnom metodom
kao to je, recimo, davanje antibiotika, kod njih su se toksini
nagomilavali na jo dubljem nivou. Na ovom primeru vidimo
kako je bolest sa koe ili iz debelog creva sila na dublji nivo
plua.
Dete iji su roditelji pre njegovog zaea patili od neke
hronine bolesti doi e na svet sa nasleenim hroninim
toksinim balastom. Verovatno e se roditi sa astmom,
recimo, a dobro znamo da e bolest, ako se astma bude leila
supresivnim metodama kao to su lekovi i inhalacije, sa plua
prei na um. Ona moe u nekom trenutku da se manifestuje
kao depresija, problemi u ponaanju ili neka mentalna
bolest. Pomislite sada samo koliko je dete iji roditelji imaju
neku hroninu bolest osetljivo na vakcine.
Kada na ovakav nain posmatramo neku porodicu, imamo
odlian uvid u nasledne predispozicije unutar nje. Neki ljudi su
zagovornici vakcinisanja, neki su protivnici i tu, zaista, nema
srednjeg reenja. Ipak, svima nam je poznato da vakcinacija
kod neke dece ne izaziva naizgled nikakve probleme, a kod
neke druge neeljena dejstva mogu da budu uasna. Kada
pogledate predispozicije koje se prenose sa generacije na
generaciju u okviru neke porodice, moi ete da zakljuite
koja su deca najosetljivija i koja potencijalno mogu da imaju
ozbiljne posledice nakon primanja vakcina ili uzimanja
lekova. Na osnovu ovoga roditelji bi trebalo da donose svoje

89

90 Barbara Ren

odluke jer bi to predstavljalo primer odluivanja na osnovu


znanja i informisanosti, a ne straha.
Danas se gotovo sva deca raaju sa nasleenim toksinim
balastom, ali u zavisnosti od uslova rasta i nege taj balast moe
da se poveava ili smanjuje. Ovde naroito dolaze do izraaja
faktori o kojima smo govorili kada smo prouavali dehidrat
aciju, a to su ishrana i nain ivota. Osoba koja ima problema
sa neizbaenim toksinima bie na elijskom nivou zgrena jer
ne postoji toksinost bez dehidratacije, a ona uvek izaziva iz
vesno grenje na elijskom nivou. Ako se neko dete rodi sa
nasleenim toksinim balastom i ako se zatim loe hrani, ako
se lei supresivnim metodama svaki put kada telo pokua da
se oslobodi toksina i ako primi vakcine, onda e, najverovat
nije, imati ozbiljne zdravstvene probleme kada odraste.
Hronina bolest predstavlja najjae ispoljavanje
dehidratacije. Ve znamo da dehidratacija izaziva stres,
a stres onda vodi do jo vee dehidratacije. Upravo kod
hroninih bolesti moemo najbolje da vidimo na delu kvaku
22 kad se spiralno poveavaju dehidratacija i stres. Nije ni
udno to se za ove bolesti kae da su neizleive, ali je ovo
miljenje, zapravo, stvoreno zbog nepoznavanja naina na
koji telo funkcionie.
ta moemo da uradimo da bismo izazvali pozitivnu
promenu u ovakvoj situaciji? Prvo treba da shvatimo da
kad ponemo da leimo neku hroninu bolest moramo da
krenemo izuzetno paljivo u taj proces da ne bismo izazvali
dodatni stres i tako gurnuli bolest jo dublje u telo. Kod
takve osobe uvek postoji manjak raspoloive energije, a
mi znamo da moramo da oslobodimo dodatnu energiju da
bismo uspeli da otponemo proces leenja jer jedino telo
moe sebe da izlei. Sem toga, elimo i da stvorimo uslove
za slobodnije kretanje.

elijsko buenje

Prvo to moramo da uinimo to je da iskljuimo alarm


za dehidrataciju jer e to spreiti prodiranje bolesti u dublje
slojeve tela. Onda moramo da proverimo uslove koji vladaju
unutar epruvete. Ve znamo da e u njoj postojati velika
koliina neeljenih materija zbog nagomilanog toksinog
balasta i zato moramo da dovedemo u red pH vrednost. Ako
ponemo da je dovodimo u stanje ravnotee tako to emo
da u telo unosimo hranu koja je po svojoj prirodi vie alkalna,
moramo odmah da razmotrimo ta e se desiti sa kiselou
koja e se time osloboditi. Ovde ponovo na scenu stupaju
tehnike kojima se obezbeuje da putevi za eliminaciju budu
otvoreni i prohodni.
Poto smo poeli da popravljamo nivo hidratacije i pH
vrednost, treba da obratimo panju na telesnu temperaturu.
Zdravo telo ima sposobnost da se zagreje i izazove akutno
stanje bolesti da bi se oslobodilo nagomilanih toksina, ali ljudi
sa hroninom boleu vie nemaju tu sposobnost. Oigledno
reenje ovog problema je da moramo da ih zagrejemo.
Moramo paljivo da ponemo, uvodei, recimo, tuiranje
vruom i hladnom vodom, a kasnije moemo da zagrejemo
osobu do temperature od 38,9 C, pazei da glava ostane
hladna, da bismo omoguili da se limfa razredi i pokrene.
Ovo esto moe da dovede do pokretanja u organima i
oblastima u kojima je godinama vladala stagnacija. To e,
naravno, dovesti do velikog oslobaanja toksina koji moraju
da se izbace, pa ponovo moramo da se postaramo da putevi
za eliminaciju budu otvoreni i prohodni.
Takoe moramo da dovedemo u red i korienje svetlosti.
Postoje tehnike u kojima se koriste specijalna ulja da bi se to
uinilo. Kad unosimo vie svetlosti u telo, mi time unosimo vie
informacija iz makrokosmosa u elije, od kojih su neke moda
godinama bile odseene od univerzalne mudrosti. elija raka

91

92 Barbara Ren

je, na primer, potpuno odseene od univerzalne mudrosti jer


u njoj nema ni elektronske ni fotonske aktivnosti.
Kada nau epruvetu na ovakav nain dovodimo u red,
dolazi do neprekidnog procesa eliminacije toksina i stvara
se vie prostora. Ono to sam primetila to je da, kako se
ovaj proces sve vie odvija, osoba stie do take kada je
ponovo u stanju da sama sebe zagreva. Nema nieg boljeg
nego kada osoba sa hroninom boleu stekne sposobnost
da izazove akutnu bolest. Naime, poviena temperatura
u akutnoj bolesti dovodi do sagorevanja izvesne koliine
nagomilanog toksinog balasta i tako poinju da se otvaraju
nove mogunosti.

Akutna bolest
Razmotrimo sada malo podrobnije ta je akutna bolest i
koja je njena svrha. Akutna bolest obino traje oko tri dana
i normalno je praena povienom temperaturom celog tela
ili zagrevanjem odreenih oblasti tela koje ono samo bira.
To je znak poviene energetske aktivnosti koja je fokusirana
na odreeni deo tela. Kad neto zagrevate, molekuli, pa ak
i subatomske estice unutar njega, kreu se bre, i stoga u
telu poviena temperatura ima istu svrhu i razvija se da bi se
ubrzali telesni procesi i povratila naruena ravnotea.
Akutna bolest je, zapravo, neka vrsta poklona koji osobi
omoguava da se oslobodi na svakom nivou i taj proces ne bi
trebalo ni na koji nain suzbijati. Ako ga podrimo, dolazi do
onoga to se naziva kriza ozdravljenja i posle nje e u telu
toksiki balast biti smanjen. S druge strane, ako se taj proces
suzbije, onda se stvara ono to se naziva kriza razbolevanja na
kon koje toksinost koja postoji u telu odlazi na jo dublji nivo.

elijsko buenje

Rudolf tajner je smatrao da akutne bolesti u detinjstvu


slue tome da dete sagori toksini balast koje je nasledilo
od roditelja. Kada vakciniete dete protiv ovih akutnih
bolesti vi ga liavate mogunost da se oslobodi nasleene
toksinosti i to ima ogroman uticaj na potencijal tog deteta.
Ove ivopisne epizode, bilo da se deavaju u detinjstvu,
bilo u zrelom dobu, treba samo podrati i potpomoi onim
to ja nazivam starinskim lekovima.
Akutna bolest ukljuuje veliku bakterijsku aktivnost koja
se odvija izvan elija. Ali, sada kada je zapadna medicina
putem masovne vakcinacije navodno iskorenila akutne
bolesti ono to otkrivamo je da su u mnogim hroninim
bolestima ukljueni virusi koji deluju unutar elije. U odnosu
na aktivnost bakterija izvan elije aktivnost virusa unutar
elije je mnogo opasnija i moe da ugrozi ivot.
Sa gubitkom akutnih bolesti dolo je do opadanja
ljudskog potencijala i dramatinog porasta hroninih
neizleivih bolesti. Ukoliko elimo da se vratimo na stanje
zdravlja, moramo bolest da posmatramo drugaije od
prihvaenih medicinskih modela zbog toga to ovi modeli
ne funkcioniu. Uopte nije dolo do smanjenja stope
smrtnosti kod veine oblika raka u poslednjih sto godina, a
ipak ljudi veruju u lekove, operacije i zraenje. Pacijentima
u terminalnom stanju esto se nude novi lekovi u nadi
da e im produiti ivot, ali oni zapravo samo predstavljaju
zamorie. Sve bolesti su izleive, ali se lek moe pronai
samo unutar tela. Kada drugome predamo odgovornost za
svoje izleenje, mi zalazimo jo dublje u hodnik obolevanja.
Moda je sada pravo vreme da uzmemo natrag svoju mo i
prihvatimo sopstvenu odgovornost za brigu i leenje naeg
jedinstvenog vozila.
Oni ljudi koji su vrsto ubeeni da je akutna bolest loa

93

94 Barbara Ren

zatei e jednom sebe kako ive sa hroninom boleu. Oni


koji se usude da razmiljaju na drugaiji nain i koji se usuuju
da sanjaju o povratku zdravlju i svom punom potencijalu
hodae smelo unatrag svojim hodnikom koji e se sve vie
iriti i odvesti ih do sree, zdravlja i slobode.

Poglavlje VI

TRAJNE SMERNICE
Lekari kineske tradicionalne medicine mogu pomou mirisa
pacijenta da otkriju bolest dve godine pre nego to se ona
ispolji u telu. Mogu da kau koji su unutranji organi najvie
izloeni stresu posmatrajui jedva primetne nijanse boje
koe oko oiju i ivica usana. Zaista, od dobro uvebanog oka
nita ne moe da se sakrije jer nae telo veoma jasno poka
zuje svaki poremeaj ravnotee.
U kineskoj tradicionalnoj medicini postoji uenje koje se
naziva Uenje o pet elemenata. Smatram da ono na izuzetan
nain izraava sveukupnu povezanosti o kojoj stalno govo
rim. U ovom uenju se sve uklapa zato to ono ukljuuje u
sebe potpunu svesnost o neprestanoj ekspanziji univerzu
ma. Naime, po shvatanju kineske tradicionalne medicine,
sve akupunkturne take ne samo da su povezane sa naim
telom ve su povezane i sa univerzumom. Po ovom uenju,
univerzum se odraava u naem fizikom telu, a ovakav stav
nam daje jau svest o sveoptoj meusobnoj povezanosti.
Akupunkturni meridijani su, takoe, staze po kojima svetlost
putuje unutar tela, a ve smo videli koliko je svetlost vana
za nau sposobnost da pristupimo univerzalnoj mudrosti.

96 Barbara Ren

Doslednost uenja o pet elemenata


Pet elemenata koji su u osnovi uenja kineske tradicionalne
medicine su: Drvo, Vatra, Zemlja, Metal i Voda. Svaki od ovih
elemenata ima mnoge odgovarajue i meusobno pove
zane aspekte, od kojih emo mi razmotriti samo neke. Svaki
element odgovara odreenom periodu u godini, odreenim
organima i emocijama, ukusima, mirisima, zvucima i irokom
spektru drugih aspekata.
Ovih pet elemenata mogu da nam pomognu da se
poveemo na dubljem nivou i da razumemo neke na prvi
pogled nepovezane dogaaje i oseanja. Stoga, sada emo
razmotriti svaki od ovih elemenata da bismo videli kakvu
vrstu meusobne povezanosti on pokazuje.
Drvo
Element Drvo odgovara periodu prolea i zelenoj boji.
Oseanje koje odgovara ovom elementu je bes i postoje or
gani u kojima se on zadrava. Naime, sve to je povezano sa
elementom Drvo nalazi se u jetri i unoj kesi. Glavna ulo
ga jetre u telu je da bude planer i stoga, ako se neto ne
odvija po planu, recimo, ako postoji elja da se zatrudni koja
se ne ostvaruje, tada moramo da obratimo panju na jetru.
Jetra je planer svih funkcija u telu, a una kesa je ona koja je
donosilac odluka.
Element Drvo u nama moe da se uporedi sa stablom.
Moramo da imamo dovoljno fleksibilnosti da se ne slomimo
kada vetar promene zaduva, ali i dovoljno vrstu strukturu
da nas on ne bi oduvao i zato je naa sposobnost adaptacije
usko povezana sa ovim elementom. Ako neka osoba ima
problem sa strukturom i sa fleksibilnou, kao to je to,
recimo, u sluaju artritisa, to se smatra poremeajem u

elijsko buenje

elementu Drvo. Takoe se veoma esto deava da osoba koja


ima problem sa neravnoteom u elementu Drvo najvie voli
zelenu boju. Svaki od pet elemenata ima i svoj odgovarajui
telesni otvor i ulni organ i u sluaju elementa Drvo to su oi.
U etvrtom poglavlju sam ve spomenula da svaki organ
ima period od dva sata u toku dana kada energija unutar
njega dostie maksimum. Vreme une kese je od 23 asa
do 1 as posle ponoi. Vreme jetre se nadovezuje na vreme
une kese i traje od 1 as posle ponoi do 3 asa ujutru.
U dananje vreme se esto deava da ljudi imaju probleme
sa unom kesom nakon to uvee pojedu mastan obrok.
Dogaa se da legnu da spavaju i onda se probude pre ponoi
zato to ponu da oseaju bol u unoj kesi. Taj bol se esto
protegne i na vreme jetre, pa nemaju mira sve do 3 asa
ujutru. Takoe je uobiajeno da neko, kada treba da donese
neku vanu odluku, ne moe da zaspi sve do 1 as posle
ponoi jer je svako donoenje odluka povezano sa unom
kesom. Kada susretnem nekoga kome je odstranjena una
kesa, uvek se zainteresujem i pitam ga kakva je sad njegova
sposobnost donoenja odluka. Ali, sreom, i u sluaju da
neko ostane bez une kese, ona ipak nastavlja da postoji
na energetskom nivou i meridijani i dalje funkcioniu kako
treba, tako da je izleenje jo uvek mogue.
Svi ovi razliiti faktori znae da, ako neka osoba ima
problem sa oima, sa strukturom tela, sa jetrom i/ili unom
kesom, ako se redovno budi izmeu 23 asa i 3 asa ujutru,
ako je sklona besu ili teko podnosi prolee, verovatno ima
poremeaj ravnotee u elementu Drvo.
I kada postoji ova neravnotea, kao i neravnotee u ostalim
elementima, pomou elijskog buenja je mogue izvriti
korekciju manifestacije procesa razbolevanja, a strunjak za
akupunkturu treba da se pobrine za vraanje odgovarajueg
elementa u ravnoteu.

97

98 Barbara Ren

Vatra
Drvo je ono ime se hrani vatra i stoga je sledei element
u Uenju o pet elementa element Vatra. Vreme elementa
Vatre je rano leto, kad se poveava snaga Sunca. Oseanje
elementa Vatre je radost ili odsustvo radosti, to znai da
emo nekoga ko je preterano radostan ili previe tuan
posmatrati sa stanovitva postojanja neravnotee u ovom
elementu. Boje koje su povezane sa ovim elementom su
crvena i siva, koja predstavlja boju koja ne sadri crvenu.
ulni organ vatre je jezik.
Dva organa i dva meridijana su povezani sa elementom
Vatre i to su srce i tanko crevo i meridijan perikardijuma i
meridijan trostrukog grejaa. Srce je vrhovni upravnik, a
tanko crevo veliki separator koji razdvaja istog od neistog
na svim nivoima bia.
Za Vatru se vezuju dva vremenska perioda u toku dana.
Vreme najvie energije za srce je izmeu 11 i 13 asova. Potom
sledi tanko crevo od 13 do 15 asova. Vreme za meridijan
perikardijuma je od 19 do 21, a za meridijan trostrukog
grejaa od 21 do 23 asa.
Za ljude koji ele da izlaze svake noi umesto da slede
prirodni ritam dana i noi i spavaju smatra se da imaju
neravnoteu elementa Vatre u meridijanu trostrukog grejaa.
Po kineskoj tradicionalnoj medicini, trostruki greja odrava
ravnoteu telesne temperature u celom telu. Ako stavite ruku
najpre na donji deo torza (ispod pupka), a zatim je pomerite
na srednji deo (izmeu pupka i grudne kosti) i potom na
gornji deo (iznad grudne kosti), trebalo bi da temperatura
svugde bude ista. Kod osobe kod koje postoji neravnotea u
trostrukom grejau esto se moe osetiti primetna razlika u
nivou temperature u ova tri dela.

elijsko buenje

Zemlja
Kada vatra gori ona stvara pepeo koji postaje zemlja, tako
da je sledei element u ovom ciklusu element Zemlja. Ovom
elementu odgovara period kasnog leta kada svo voe zri. Boja
je uta, a oseanje je simpatija ili empatija. Telesni otvor su usta.
Ovaj element sadri jo jedan vaan aspekat, a to je majinska
energija. Ovo se odnosi kako na nau povezanost sa Majkom
Zemljom, tako i na povezanost sa naom majkom. Takoe se
odnosi i na nau sposobnost da se ponaamo majinski, bez
obzira na to da li smo mukog ili enskog pola, i podrazumeva
nau sposobnost da se brinemo o sebi i drugima.
Organi elementa Zemlje su stomak i slezina.
Vreme stomaka je od 7 do 9 asova ujutru, a prati ga
vreme slezine od 9 do11 asova.
Na Istoku je uobiajeno da doruak bude najobilniji i
najjai obrok u toku dana jer je tada energija stomaka na
svom maksimumu. Uzimanje obilnog obroka uvee ili tokom
noi predstavlja stres za stomak jer on tada nije u stanju
maksimalne vitalnosti. Ako stomak ne moe da svari obilje
hrane, ona e se zadrati u njemu to moe da izazove prob
leme kao to su goruica i vraanje kiseline.
Metal
Zemlja je izvor minerala i ruda, pa je sledei element Metal,
ije je godinje doba jesen. Njegova boja je belo, a oseanje
je tuga. Ova tuga nije povezana samo sa onim to je bilo, ve
i sa onim to je moglo da bude. Organi elementa Metala su
debelo crevo, koa, plua i um, a u okviru ovog elementa je
energija tenje za perfekcijom. Dalje je povezan sa energijom
oinstva, koja obuhvata va stav prema duhovnosti (nebeski
otac) i stav prema vaem ocu. Takoe je povezana sa vaom
sposobnou da se ponaate oinski, bez obzira da li ste
enskog ili mukog pola.

99

100 Barbara Ren

Koa i um stalno rade i nemaju neko odreeno vreme


kada im je energija na maksimumu, ali je najbolje vreme za
plua od 3 do 5 sati ujutru. Najbolje vreme za debelo crevo
je od 5 do 7 ujutru. To znai da je, ako se neka osoba esto
budi u 3 sata ujutru i ne moe ponovo da zaspi sve do 5,
to onda povezano sa energijom plua. Telesni otvor i ulni
organ elementa Metala je nos.
Voda
U drevnoj Kini ogledala su se pravila od metala i, ako bi
ostala napolju preko noi, na njihovoj povrini bi se zadrala
jutarnja rosa, tako da je poslednji, peti element u ovom
ciklusu element Vode. Vreme ovog elementa je zima, a boje
su plava i crna. Oseanje sa kojim je povezan je strah, a
organi su bubrezi i mokrana beika. Telesni otvori su analni
otvor i uretra, a ulni organ su ui. Vreme kada je energija
beike maksimalna je od 15 do 17 asova, a optimalno vreme
bubrega je od 17 do 19 asova.
Drvo zavisi od vode jer mu ona daje mogunost da raste
i tako vidimo da element Vode raa element Drvo i tako se
ciklus pet elemenata i ciklus godinjih doba koji su opisani u
Uenju o pet elemenata kompletiraju.
Postoji jo mnogo raznih veza koje se tiu pet elemenata,
kao to su, recimo, razliito zvuanje glasa, razliite vrste
snova i razliite sklonosti kada je u pitanju hrana.

elijsko buenje

Jedan primer kako pet elemenata mogu da se


nau u stanju neravnotee
Prikazau vam jedan hipotetiki sluaj da biste lake uoili
delovanje pet elemenata.
Zamislite da se beba enskog pola rodila pomoi carskog
reza. Jetra njene majke sigurno je planirala da poroaj bude
normalan, a odluka kad bi trebalo da poroaj zapone bila
je preputena njenoj unoj kesi. Ali, carskim rezom je ovaj
prirodni poredak poremeen i to je moglo da dovede do
toga da se devojica rodi sa neravnoteom u elementu Drvo
(element jetre i une kese) koji se sa majke preneo na nju.
Ako se ta beba, kao to je to danas uobiajena praksa,
vakcinie, primie, dakle, 32 razliite vakcine u prve
dve godine ivota. Podvrgavanje tek zapoetog ivota
rezonancama 32 razliite bolesti neminovno e dovesti do
stvaranja stresa u organizmu, i, kao to smo ve videli, stres
e voditi u dehidrataciju, tako da e element Vode tada
dospeti u stanje neravnotee.
Pretpostavimo dalje da ta devojica poraste i krene
u kolu. Lako je mogue da e tamo doivljavati neke
stresne situacije. To e dovesti do daljeg poveanja stresa i
dehidratacije, ali e izazvati i nedostatak radosti zbog ega
se tada u igru ukljuuje element Vatre.
Verovatno e u ranoj mladosti dehidratacija dovesti do
nepravilnog funkcionisanja debelog creva i konstipacija
e postati redovan pratilac u ivotu ove mlade ene. Ovo
uvodi u igru element Metal. Zamislite sada da joj umre otac.
Element Metal nije samo povezan sa debelim crevom, ve i
sa tugom i energijom oinstva. Tugovanje zbog gubitka oca
poveae neravnoteu elementa Metala.
Kad naa zamiljena osoba stigne u tridesete godine,
moe da se dogodi da dobije napad kolitisa u jesen. Ako ste

101

102 Barbara Ren

razumeli kako funkcionie teorija pet elemenata, onda ovo


za vas nije nikakvo iznenaenje jer Metal je povezan i sa
debelim crevom i sa jeseni. Kad uzimam istoriju bolesti, esto
nailazim kod problema sa debelim crevom da se prvi napad
dogodio neposredno posle jesenje ravnodnevice. U ovom
izmiljenom sluaju, bolest se dalje potiskuje lekovima, zbog
ega se ona uvlai dublje u element Metal, to se u eninim
etrdesetim godinama odraava na funkcionisanje plua i ona
dobija bronhitis. On se takoe lei lekovima i potiskuje jo dublje
u organizam, tako da su sada elementi Metala i Vode u jo veoj
neravnotei.
Kad ova ena stigne do menopauze, koja je period ogromne
transformacije, stres koji izazivaju simptomi menopauze dovee
do jo vee dehidratacije i doi e do poveanja krvnog pritiska,
a on je u neposrednoj vezi sa bubrezima i elementom Vode. Ako
se pone sa primenom lekova, to e voditi u dalju dehidrataciju.
Sledei simptom koji se pojavljuje je bol u stomaku posle
kasne veere. Lekar dijagnostikuje kamenje u unoj kesi. Tako
se ponovo pojavljuje element Drvo.
Kako se kreemo prema ezdesetim godinama ove zamiljene
ene, vidimo da se pojavljuje artritis, sa ukoenou i bolovima.
To je kombinacija Drvo i Vode koji pokazuju jo veu neravnoteu.
Kad ova ena zae u svoje kasne ezdesete, nivo dehidratacije
i neravnotee u organizmu bie toliko veliki da njeno telo vie
nee moi da se bori i odbrani najvitalnije organe i ona e dobiti
infarkt. Ponovo se pojavljuje element Vatre.
Ako bismo detaljnije pogledali kakav je bio njen izbor hrane
u razliitim periodima ivota, najverovatnije bi se pokazala
neravnotea elementa koja je bila prisutna u svakom od tih
perioda. Kada kasnije budemo prouili stvarne istorije bolesti
(Dodatak I), moi emo bolje da razumemo kako pomou uenja
o pet elemenata moemo da posmatramo na dubljem nivou
kako se odvijao proces oboljevanja neke osobe.

elijsko buenje

Uvaavanje naslednih predispozicija


U praksi se veoma esto sreem sa odreenim obrascem
neravnotee u elementu Metala i taj obrazac sam nazvala
tuberkulozna mrlja. Tokom svog dugogodinjeg bavljenja
leenjem i poduavanjem otkrila sam da postoji veliki jaz
izmeu onoga to pie u knjigama i onoga na ta nailazim
u praksi. Na primer, mnogi autori tvrde da omega 3 masne
kiseline imaju izvanredna lekovita dejstva kod mnogih bolesti,
kao to su recimo, dijabetes tipa II i bipolarni poremeaj, ali ja
sam u klinikoj praksi sretala mnoge ljude koji su ih uzimali i
nije dolo do pozitivnog pomaka. Shvatila sam da je to zbog
uslova koji vladaju u njihovoj epruveti i tada je ceo sistem
poeo da mi se otkriva. Kada se odreene stvari ponavljaju iz
generacije u generaciju u okviru neije porodice, uslovi koji
vladaju u epruveti te osobe vie nisu povoljni i ona vie ne
moe da uspeno iskoristi ulja kao to je omega 3. Slaem
se sa miljenjem da omega 3 ima mogunost da promeni
neiji ivot nabolje, ali do toga dolazi iskljuivo onda kada
su uslovi koji vladaju u telu takvi da ono moe da je iskoristi.
ta je zapravo tuberkulozna mrlja? To je energetski
obrazac koji se prenosi iz generacije u generaciju. Ako je,
recimo, ishrana neke grupe ljudi nedovoljna i siromana,
to e se odraziti na njihovo zdravlje i ono e postati loe i
doi e do promena u njihovim organizmima. Kad ti ljudi
dobiju potomke, te promene e se preneti na njih putem tog
energetskog obrasca. Ako se u ni toj generaciji ti nedostaci ne
dovedu u red, obrazac e se prenositi dalje du porodinog
stabla. Ovim moe da se objasni ono to susreem u svojoj
praksi, a to je da toliko veliki broj ljudi pokazuje toliko
duboku sliku oboljevanja. Ova slika se manifestuje kao naa
predispozicija ka bolestima i, iako je danas ivotni vek sve dui,
postoji veliki broj hroninih bolesti, kao to su, recimo, sindrom

103

104 Barbara Ren

hroninog umora, autizam, multipla skleroza i nebrojene


stomane bolesti koje ljudima izazivaju velike patnje.
Ako pogledamo, recimo, zapadnu obalu Irske u vreme
gladi koja je tamo vladala zbog nestaice krompira, mnogi
ljudi su tada oboleli od tuberkuloze. Danas je u tom kraju
prisutna jedna od najviih stopa obolevanja od celijakije,
a to, ako se ne lei pravilno, moe da odvede dalje sve do
izofrenije. Meutim, shvatila sam da kod nekoga ko je roen
zdrav izofrenija ne moe da se manifestuje tokom samo te
jedne generacije. Da bi se izofrenija manifestovala mora
da postoji obrazac koji se preneo iz prethodnih generacija,
a deo tog obrasca esto predstavlja postojanje zaraenosti
tuberkulozom u nekoj od prethodnih generacija.
Kakva se zapravo neravnotea stvara od tuberkuloze?
Tuberkuloza predstavlja manifestaciju nesposobnosti tela da
zadrava kalcijum na pravom mestu unutar sebe. U drugom
poglavlju smo videli koliko je kalcijum vaan u ciklusu dan/
no i da, ukoliko se tokom noi ne sprovede kompletno
ienje organizma, natrijum i kalcijum ostaju unutar elija,
a trebalo bi da budu izvan njih. Za takve situacije kaemo
da su natrijum i kalcijum na pogrenom mestu. To pogreno
mesto kalcijuma je rezultat dehidratacije organizma, ali je
takoe povezano sa neravnoteom nivoa eera u krvi zato
to onog trenutka kad se kalcijum nae na pogrenom mestu
nivoi energije poinju da opadaju. To pogreno smetanje
kalcijuma moe da se pogorava iz generacije u generaciju i
tako ono to je u jednoj generaciji poelo kao nesposobnost
ienja elija dovodi do jo vee neravnotee u sledeim. Iz
generacije u generaciju javljaju se promene u hidrataciji, pH
vrednosti, telesnoj temperaturi i sposobnosti da se iskoristi
svetlost, kao i sve vea nesposobnost da se kalcijum zadrava
na ispravnom mestu unutar tela.

elijsko buenje

Kada prouavam istoriju bolesti nekog pacijenta, prvo


traim da li ima tragova tuberkulozne mrlje. Otkrila sam
da u veini tekih sluajeva kao to su sindrom hroninog
umora, neplodnost, Kronova bolest i izofrenija, postoji
slika tuberkuloze, nemogunost da se kalcijum zadrava na
pravom mestu unutar tela tokom generacija. I zaista, veina
pacijenata je znala za podatak da je neki od njihovih predaka
bolovao od tuberkuloze.
Otkrila sam da narodi iz odreenih delova sveta imaju veu
predispoziciju ka postojanju tuberkulozne mrlje, naroito
oni keltskog i jevrejskog porekla. Ipak, svaki narod koji je,
svojevoljno ili silom, menjao mesto boravita i otiao tamo
gde vie nisu mogli da odravaju ravnoteu osnovnih masnih
kiselina moe biti podloan ovoj mrlji. Sa ovim se naroito
susreem kod ljudi iz gradova kao to su Glazgov i Liverpul
u Velikoj Britaniji iji su preci nekada iveli na obalama Irske
i u ijoj je ishrani prevladavala riba. Kad su se ti ljudi preselili
dublje u kopno i prestali da redovno jedu preteno ribu kod
njih se pojavio manjak osnovnih masnih kiselina.
Kad je tuberkulozna mrlja prisutna kao neiji energetski
obrazac, onda se neki procesi unutar tela, kao to je, na
primer, ispravno iskoriavanje ulja, remete. Ono to sam
takoe otkrila u svojoj klinikoj praksi je da to je jaa
tuberkulozna mrlja u okviru neke porodice tim vie promena
se pojavljuje u strukturi vilice. Gornja i donja vilica bi trebalo
da se tokom perioda gestacije prilino rano razviju tako da
se spajaju i formiraju normalan zagriaj i prostor izmeu
zuba, ali, kad je tuberkulozna mrlja prisutna, vilice se kasnije
spajaju to dovodi do postojanja stegnutosti i nedovoljnog
razmaka izmeu zuba. U najteim sluajevima ovo dovodi
do formiranja raspuklog nepca i zeje usne.
Uz promene koje se deavaju u vilici mogu se videti i
promene u obliku potiljanog dela glave i ovo je esta pojava

105

106 Barbara Ren

kod ljudi koji pate od sindroma hroninog umora. Visok


svod gornjeg nepca i nepravilan zagriaj na zadnjim zubima
kod beba esto ima za posledicu tekoe kod odbijanja od
dojenja jer dolazi do poremeaja refleksa gutanja.
Dr Veston Prajs je izvodio neke izvrsne eksperimente
poetkom dvadesetog veka. On je prouavao domoroce irom
sveta i pokuavao da utvrdi kako prelazak na ishranu bogatu
rafinisanim eerom, belim branom i drugom preraenom
hranom utie na njihovo zdravlje. Ljudi koje je on prouavao
redovno su se hranili mesom ili ribom. Kada se jedu namir
nice ivotinjskog porekla, ivotinja je ve razloila osnovne
masne kiseline omegu 3 i omegu 6 na DHA i arahidonsku
kiselinu i zbog toga kod ljudi ija je ishrana zasnovana na
tim proizvodima ne postoji potreba da se razvija sposobnost
razlaganja omega 3 i omega 6 masnih kiselina.
Kad bi dr Prajsa pozvali da lei nekoga na samrti, on bi
mu kanuo rastopljeni puter i ulje bakalara u usta i pacijent
bi se oporavio. Puter je morao da bude napravljen od
kravljeg mleka izmuzenog u prolee ili leto jer je u tom
periodu krava jela sveu i sonu travu koja je bogata omega
6 masnim kiselinama i u svom organizmu je razloila na
arahidonsku kiselinu. Ono to je dr Prajs zapravo radio je to
da je pacijentima davao razloene omega 3 masne kiseline
putem ulja bakalara i razloene omega 6 kiseline iz putera.
Videli smo u treem poglavlju kako nae telo razlae omega
3 i omega 6 masne kiseline umetanjem dodatnih dvostrukih
ugljenikovih veza, a to radi uz pomo enzima koji se zove
Delta 6 desaturaza, ili skraeno D6D. Ovaj enzim mora da
bude prisutan u telu da bismo mogli da razloimo omega 3
i omega 6.
Dr Prajs je zapravo otkrio da kada ljudi koji se preteno
hrane namirnicama ivotinjskog porekla preu na
zapadnjaki nain ishrane u kojem prevladavaju preraeni

elijsko buenje

proizvodi i ulja, kod njih dolazi do zdravstvenih problema, a


njihovi potomci se raaju sa poremeajima u vilici. Izgleda
da su njihova tela bila toliko naviknuta na uzimanje omega 3
i omega 6 u razloenoj formi iz namirnica ivotinjskog pore
kla, da nisu proizvodili D6D. Zbog toga kad su prestali da se
hrane na dotadanji nain nisu vie imali dovoljno esenci
jalnih masnih kiselina, iako su putem hrane unosili dovoljne
koliine omega 3 i omega 6.
U svojoj praksi otkrila sam da telo da bi moglo da proizvodi
D6D mora da ima ispravne vrednosti hidratacije, pH i tempera
ture, kao i dobro snabdevanje magnezijumom, cinkom, omega
3 i omega 6 i vitaminima B3, B6, C i E. To su isti oni sastojci koji su
neophodni za proizvodnju prostaglandina, kao to smo videli
u treem poglavlju. Zakljuak je da svako od nas mora da ima
odgovarajue uslove u svom organizmu i pravilnu ishranu da
bismo bili sposobni da iskoristimo ulja na pravi nain.
Ako se vratimo na one ljude koji su iveli na zapadnoj
obali Irske, oni su redovno jeli ribu i puter, pa su stoga imali
obilne zalihe osnovnih masnih kiselina u njihovoj razloenoj
formi. Za vreme perioda gladi verovatni nisu imali D6D u
telu, a zbog osiromaene ishrane nisu mogli ni da ga stvore,
pa nije ni udo da je njihovo zdravlje poelo da poputa.
Takoe nas ne iznenauje da su naredne generacije roene
sa nesposobnou da iskoriavaju ulja. Celijakija, koja se
odlikuje nepodnoenjem glutena, uvek moe da se prati
unazad do prvobitne nesposobnosti da se efikasno razlau
ulja. tavie, ako se ovaj problem ne rei, najee ide dalje
i dolazi do izofrenije. Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi
kada znamo koliko su razloene omega 3 i omega 6 vane za
mozak i centralni nervni sistem. Zato i vidimo da kod nekih
ljudi uzimanje omega 3 dovodi do dramatinih poboljanja
zdravstvenog stanja dok kod drugih nema nikakvog efekta.

107

108 Barbara Ren

Depresija i sposobnost iskoriavanja ulja


Po kineskoj tradicionalnoj medicini mentalne bolesti su
povezane sa elementom Metalom, a i tuberkulozna mrlja
je u bliskoj vezi sa tim elementom. Metal rukovodi koom,
debelim crevom, pluima i umom. Plua se smatraju
seditem depresije. Ve znamo da je depresija povezana sa
naom sposobnou da koristimo svetlost. Ako neka osoba
nije u stanju da proizvodi D6D nee biti u stanju da razloi
ulja, a ako ne moe da razloi ulja, onda nee biti u stanju da
oformi elektronske oblake oko elijskih membrana. Isto tako,
ako osoba ne moe da zadri kalcijum na ispravnom mestu,
nee biti u stanju da odrava odgovarajue naelektrisanje
oko elijskih membrana. Podseam vas da spoljni deo elijske
membrane mora da ima veoma jako pozitivno naelektrisanje
da bi uspeo da privue negativno naelektrisane elektrone i
da bi prihvatio fotone. Sada shvatate koliko je vano da se
kod ljudi obolelih od depresije raisti ta staza, naroito ako
uzmete u obzir da je ona moda postala neprohodna ve
nekoliko generacija unazad.
Nema nikakve svrhe predlagati ljudima obolelim od
depresije da uzimaju ulja ako ne mogu da ih metaboliu na
pravi nain. Isto vai za ljude koji pate od SAD (sezonskog
afektivnog poremeaja) jer ti ljudi ne samo da bi trebalo da
budu u stanju da bolje iskoriavaju svetlost, ve i da budu u
stanju da zadre tu svetlost oko svake elije.
Ako sada razmotrimo pitanje uma obrativi panju na
ovakvo shvatanje svetlosti i ulja, onda moemo da vidimo da
veliki broj mentalnih poremeaja kod ljudi u savremenom
drutvu ima korene ba u toj nemogunosti da skladite i
koriste svetlost. To se ne odnosi samo na mentalne bolesti,
ve i na sve vrste zavisnosti i na sve obrasce destruktivnog
razmiljanja. Podsetite se da su mozgu potrebne 4 dvostruke

elijsko buenje

ugljenikove veze iz arahidonske kiseline i 6 dvostrukih uglje


nikovih veza iz DHA da bi normalno funkcionisao.
Ono to sam takoe otkrila, jeste da osoba koja ne moe
da iskoriste ulja ne moe da iskoriste ni cink. Kod zavisnih i
opsesivnih linosti uvek u telu postoji neravnotea u odnosu
bakra i cinka i to u korist bakra. Ali, ponavljam, nemogue
je ponovo uspostaviti ravnoteu ovih elemenata ako se
prvo ne rei problem iskoriavanja ulja, a to znai da najpre
moramo da se pobrinemo da ta osoba bude sposobna da
proizvodi D6D u svom telu.
Arahidonsku kiselinu ne koristi samo mozak, ve je ona
osnovni sastojak jedne od glavnih grupa prostaglandina,
poznate kao prostaglandini I. Jedna od najznaajnijih funkcija
ovih hormona tkiva je da odravaju kalcijum na pravom mestu
unutar tela, tako da jasno vidimo koliko je sve meusobno
povezano sa naom sposobnou da iskoriavamo ulja na
pravi nain. Ako kalcijum nije na pravom mestu, eer u krvi
nee biti stabilan i stoga kod takvih osoba nee biti dovoljno
energije za izleenje.
Ako se osvrnemo na naine leenja tuberkuloze u prolosti,
otkriemo da je najbolji metod bio odlazak na neko mesto
visoko u planini na kojem postoji izobilje sveeg vazduha i
svetlosti.

Paster i Beam
Veliki broj dananjih hroninih bolesti je povezano sa ovim
tuberkuloznim aspektom zato to u sluaju da ne moemo
da razloimo na ispravan nain ulja to dalje ima uticaj na na
centralni nervni sistem, endokrini sistem i sve elije u naem telu.
Sada ve i sami moete da ponete da uviate da je
osnovna ideja savremene medicine da dobijamo bolesti

109

110 Barbara Ren

zbog bakterija i virusa u samoj svojoj osnovi pogrena.


Ideja da smo prijemivi za napade mikroba potie od Luja
Pastera. On je tvrdio da bolest izaziva neto to se nalazi
izvan ljudskog tela i to ga napada. Ti napadai su nazvani
bakterije, a iz te teorije se javila zamisao da je pobiti bakterije
sve to je potrebno da bi se izleila bolest. Kada je Fleming
otkrio penicilin, slavljen je jer se mislilo da to predstavlja
kraj svih bolesti i od tada se proizvodi sve vie i vie novih
antibiotika da bi se pobili napadai. Meutim, problem je u
tome to antibiotici ne samo da nisu doveli do iskorenjivanja
bolesti, ve su stvorili nove i sloenije bolesti. Aktivnost
bakterija se odvija izvan elija i, kao to smo ve videli,
predstavlja jedan od naina da se telo oslobodi toksina. Ako
se taj proces zaustavi, bolest mora da zae dublje i zbog toga
danas vidimo toliko poveanje virusne aktivnosti koja se
odvija unutar elija.
Zato se dogaa da se u autobusu prepunom ljudi koji
su izloeni velikom broju raznih bakterija u vazduhu i na
seditima tek kod nekolicine (a moda ni toliko) razvije in
fekcija? Jedini logian zakljuak je da je ono to se odvija u
telu svakog pojedinca ono to odreuje da li e se bolest
pojaviti ili nee. To je shvatio jedan ovek, Antoan Beam,
istovremeno kada je Paster izloio svoju teoriju. Beam je
pokuao da podeli svoja saznanja sa svetom ali, naalost,
Pasterove ideje (kojih se on odrekao na samrti) ve su bile
nairoko prihvaene.
alosno je to se zapadna medicina i dalje vrsto dri
uverenja da bolest izaziva neka spoljanja invazija, iako pos
toji toliko mnogo hroninih bolesti koje ne mogu da se pove
u ni sa kakvom aktivnou mikroba. Veliko je ak pitanje i da
li je sindrom poznat kao AIDS izazvan spoljanjom invazijom,
pogotovu ako pomislite na to da virus HIV nije zapravo nikada
izolovan. Dr Daglas Luis sa Pasterovog instituta u Sijetlu radio

elijsko buenje

je sa velikim brojem pacijenata obolelih od AIDS-a i otkrio da


AIDS moe da se manifestuje samo kod osobe koja ima niu
telesnu temperaturu od normalne. Ponovo se uveravamo da
su zaista uslovi koji vladaju unutar epruvete ti koje moramo
da razmatramo. U svom radu sam otkrila da e kod svakog
ko uzima antibiotike doi do pada telesne temperature kao
sporednog efekta. Vaan sastavni deo metode leenja AIDS-a
dr Luisa bio je to to je dva puta nedeljno zagrevao svoje
pacijente da bi izazvao stvaranje poviene temperature tela.
Opteprihvaena teorija je da virus izaziva AIDS. ak i da
je to tano, moramo da se zapitamo da li je ta osoba negde
pokupila virus ili je on ve bio prisutan u eliji i aktivirao se
pod odreenim uslovima ili je zapravo stvoren samim uslo
vima koji vladaju unutar elije. Pasterova teorija nam ne daje
odgovore na ova pitanja i moda bi nam paljivije razmat
ranje Beamovog rada pruilo jasniji uvid.
Beam je tvrdio da se sve manifestacije bolesti ispoljavaju
zbog onoga to je prisutno u nekoj osobi, a ne zbog neega
to je izvan nje. Ova tvrdnja ima mnogo smisla ak i kada
se primeni na na pojednostavljeni primer autobusa punog
ljudi koji su izloeni navodno infektivnim patogenima. Ako
je neka osoba iz tog autobusa razvila infekciju, potrebno je
da se zapitamo ta je toj osobi nedostajalo to je dovelo do
toga da podlegne infekciji?
Beam je otkrio da u telu postoje mikroorganizmi koje
je nazvao mikrozimi koji se menjaju u zavisnosti od sredine
u kojoj se nalaze. Uslovi koji vladaju u telu odreuju njihov
oblik i svrhu njihove aktivnosti. Jednostavno reeno, kada je
sredini izvan elije potrebno ienje, dolazi do bakterijske
aktivnosti. Kada se ovaj prirodni proces zaustavi alopatskim
leenjem kao to je uzimanje antibiotika, toksinost zalazi
dublje u eliju. Tada se da bi se oistila sredina unutar same
elije javlja aktivnost virusa u njoj. Virusna aktivnost se deava

111

112 Barbara Ren

sa ciljem da se izazove promena. Nju stvara sama elija da


bi dolo do detoksikacije. Ipak, do ove situacije dolazi samo
onda kada je toksini balast unutar tela toliko veliki da ne
moe da doe do bakterijske aktivnosti.
Jedna od najuzbudljivijih stvari u mom radu je otkrivanje
povezanosti. Mnogi ljudi ne bi nikada povezali probleme
debelog creva sa mentalnim bolestima, ali kada razumete
kako funkcionie Teorija pet elemenata i kada je poveete
sa shvatanjem rada Antoana Beama i Konstantina Heringa,
veza postaje oigledna i izuzetno znaajna. A kada ste u
stanju da nekom pacijentu doarate jasnu sliku kako se
njegova bolest pojavila i razvijala, onda on moe odmah da
sagleda put koji vodi natrag ka ozdravljenju.
Kroz razumevanje meusobne povezanosti svega to
postoji u naem neverovatnom univerzumu, moemo da se
ponovo poveemo sa svojom unutranjom mudrou. Kada
radimo zajedno sa prirodom ona nas vodi pravo na put na
kojem se oseamo i jesmo bolje. To znai jesti i iveti to je vie
mogue u skladu sa prirodom i plesati u skladu sa ritmovima
univerzuma. Kada to postignemo, onda postajemo istinski
kreatori svoje sopstvene realnosti uz duboku unutarnju
spoznaju toga ko smo i zato smo ovde.
U sledeem delu knjige videete kako moete da na
blag nain primenite ove informacije na sebe i ukljuite se
spokojno u prirodnu igru ivota.

DRUGI DEO

KAKO MOEMO DA
POMOGNEMO SEBI DA PLEEMO
U RITMU S PRIRODOM

POGLAVLJE VII

OSNAITE SEBE KORISTEI


SVOJU PRIU
U univerzumu je sve povezano. Nita se ne deava izolovano
i nita se ne deava sluajno. Kada jednom shvatite kako vae
telo radi i kako odgovara na prirodne ritmove univerzuma,
iznenadiete se uvidevi njegov neverovatni integritet.
Simptomi za vas vie nee predstavljati tek puke izolovane
incidente ili nasumine sabotae tela, ve e postati znaci
sveopteg obrasca, a taj obrazac je, zapravo, proces koji se
odvija i koji je, po svojoj prirodi, reverzibilan. Svi mi smo
jedinstvene i predivne osobe i svako od nas ima svoju priu.
Dve osobe kod kojih je bolest isto imenovana imale su
potpuno razliite puteve kojima su do nje dole.
Za veinu lekara uzimanje sluaja predstavlja sredstvo
za razumevanje pacijentove prie, ali, ako ta osoba sama ne
razume svoju priu, onda nee biti u stanju da pronae put
do istinskog zdravlja. Ipak, ako se istorija bolesti pravilno
uzme i ako se na nju primene principi o kojima smo govorili
u prvom poglavlju, onda e mnoge povezanosti poeti da se
ukazuju i da zauzimaju svoje mesto. Kako se taj proces bude
dalje odvijao i sama osoba e poeti da sagledava kako se

elijsko buenje

njeno trenutno zdravstveno stanje uklapa u iru sliku.


Kada shvatite svoju priu onda bolest prestaje da bude
misterija i samim tim nestaje strah od moguih problema u
vezi sa zdravljem u budunosti. Kada shvatite da vam je vae
telo prijatelj i da vas ono vodi kroz vaa oseanja, imaete
sve to vam je potrebno da doete do savrenog zdravlja.
Zapamtite da telo nikada ne radi protiv vas i da uvek ini ono
to je u datom trenutku najbolje.
Proces ozdravljenja je proces stvaranja slobode i kretanja.
Jedino to zaustavlja kretanje je strah i, samim tim, sve ono
to nas oslobaa od straha doprinosi ozdravljenju. Sve ono
zbog ega se dobro oseate oslobaa vas od straha, a ono to
ini da se loe oseate poveava va strah. Stoga, ako verujete
svojim oseanjima i radite samo one stvari koje ine da se do
bro oseate onda ete se lakoom kretati stazom natrag do
zdravlja i oseaja sveopte povezanosti. Jedino vi moete da
izleite sebe zato to jedino vi znate ko ste zaista.
Kada krenete u otkrivanje svoje prie, dobro mesto za
poetak je ono na kojem se trenutno nalazite, pa emo zato
poeti uzimanje vaeg sluaja pitanjima koja se odnose na
sadanji trenutak. Krenuemo od vrha na dole i pogledati
kako se pojedini delovi tela oseaju. Onda emo hronoloki
pogledati va ivot od roenja do danas. Zatim emo
napraviti dublju analizu tako to emo prouiti zdravlje vaih
roditelja i njihovih roditelja, kao i ostalih bliskih roaka i, na
kraju emo ispitati va nain ishrane. Na ovaj nain ete se
povezati sa brojnim informacijama od kojih ste moda neke i
znali, pa zaboravili. Kada sami budete uzeli svoju kompletnu
istoriju bolesti, onda emo primeniti nae principe i poeete
da uklapate svoju sopstvenu priu u iru sliku.
Za ovu vebu e vam biti potrebni olovka, nekoliko listova pa
pira i jedan sat vremena tokom koga vas niko i nita nee uzne
miravati. Neki ljudi ak iskljue i telefon tokom ovog vremena.
Hajde onda da otkrijemo vau priu.

115

116 Barbara Ren

Va sluaj
ta se u vaoj prii vidi sada?
Zapiite sve aspekte svog ivota koji vas trenutno mue. To
mogu da budu problemi sa zdravljem ili neke oblasti iz vaeg
ivota koje vas ine nesrenim ili zbog kojih oseate da ste u
bezizlaznoj situaciji.
Zapiite kakav biste voleli da vam bude ivot. Kako biste
voleli da se oseate? Kakav posao biste eleli da radite?
Kakvu vrstu odnosa biste voleli da imate? Ako elimo da
budemo sreni, zdravi i slobodni moramo da se usudimo da
matamo, a onda da krenemo ka ostvarenju tog sna. Sutina
elijskog buenja je u povezivanju sa onim delom vas koji
zna kako da ostvarite ivot kakav elite.

Putovanje kroz telo od vrha do dole


Vie ja

Koliki su nivoi vae motivisanosti i kreativnosti?
Ovo ne mora da znai da ste neka vrsta umetnika ili da
se bavite nekom drugom kreativnom delatnou, ve je u
vezi sa vaom sposobnou da mislite kreativno i da budete
motivisani. Kada je angaovano vie ja, naa kreativnost
pronalazi reenja za sve nae probleme i motivisani smo i
reeni da ostvarimo svoje snove. Ova dva kljuna aspekta
su esto prva koja se smanjuju kada ovek prelazi iz stanja
zdravlja u bolest.
Mentalni/emotivni nivo

Da li imate neki mentalni ili emocionalni problem?
Pravi smisao ovog pitanja je, zapravo, da li ste preteno

elijsko buenje

radosni ili tuni. Da li esto oseate strah, zabrinutost ili


uznemirenost? Da li ikada oseate ljutnju, krivcu i da ste pod
stresom? Koliko lako prelazite iz stanja kada se oseate loe
u ono kada se oseate dobro? Da li vam predstavlja problem
da zaboravite na prolost?
Nivo energije

Koliki vam je nivo energije?
Moete da procenite svoj nivo energije uporeujui ga
sa energijom drugih ljudi ili uporeujui ga sa onim kako
ste se vi sami oseali u prolosti. Zabeleite svaku promenu
nivoa energije koju zapaate tokom dana. Da li vam energija
opada u neko odreeno doba? Da li vam nivo energije opada
ili raste u zavisnosti od godinjeg doba?
Koncentracija i pamenje

Da li imate dobru koncentraciju?

Kakve su vam dugotrajna i kratkotrajna memorija?
Ova pitanja se odnose na va mozak i centralni nervni
sistem i pokazuju koliko svetlosti zadravate.
Spavanje

Da li vas spavanje okrepljuje?

Da li imate potekoa da zaspite?

Da li postoji neki obrazac u tome kako se budite i

kako zaspite?

Da li se budite u neko odreeno vreme tokom noi?

Koliko esto se budite da biste otili u toalet?

Da li spavate nemirno?

117

118 Barbara Ren


Da li Mesec (pogotovu pun Mesec) utie na to kako
spavate?
Kosa i koa glave

Da li vam je kosa suva ili masna?

Da li su vam vlasi krte i da li vam kosa opada?

Da li je dolo do nekih promena na vaoj kosi, recimo,

u teksturi?

Da li vam se koa glave peruta ili vas svrbi?
Koa i nokti

Da li vam je koa suva ili masna?

Da li imate neki osip ili bubuljice?

Da li vas koa svrbi?

Da li vam je koa jako osetljiva?

Da li su vam nokti meki, suvi ili se listaju?

Da li vam nokti brzo rastu?

Da li vam se nokti lako lome?
Glavobolje
Ako imate glavobolje:

Koliko esto?

Kada se najee javljaju (na primer: kad etate, dok ra
dite na raunaru)?

U kom delu glave oseate bol?

Da li je bol praen muninom ili povraanjem (pogo
tovu ako imate migrenu)?

Da li primeujete neke druge simptome (da nemate
potrebu za mokrenjem pre migreninog napada, na
primer)?

elijsko buenje

Sinusi

Da li imate neki problem sa sinusima, moda u zavis
nosti od godinjeg doba (polenska groznica, na primer)?

Da li vam se sadraj iz nosa sliva u grlo zbog problema
sa sinusima?

Da li imate oseaj pritiska u sinusima?

Da li vam je nos zapuen i da li to utie na ui ili izaziva
glavobolje?

Da li hrete?
Oi

Da li imate neki problem sa vidom?

Da li patite od neke one infekcija?
Ui, nos i grlo
Da li imate neki problem sa infekcijama uha, bilo unutra, bilo

spolja?

Da li patite od tinitusa (zujanja u uima)?

Da li neto utie na kvalitet vaeg sluha?

Da li vam se u uima stvara prekomerna koliina

voska?

Da li imate ikakve nazalne probleme zbog postojanja
fizikih blokada (polipa ili deformacija)?

Da li ste esto prehlaeni i da li esto imate sekret u
nosu?

Da li esto patite od infekcija grla i ako je tako, ta na njih
utie (na primer: moda vas grlo boli svake tri nedelje
ili onda kada ste posebno umorni ili iscrpljeni)?

Da li vam otiu lezde kad vam se grlo upali?

119

120 Barbara Ren

Usta i zubi

Da li patite od neke infekcije u ustima (na primer, afti ili
herpesa)?

Da li imate gingivitis ili neki problem sa desnima?

Da li su vam zubi u vilici previe zbijeni?

Da li imate veoma visoko gornje nepce ili problem sa
zagriajem?

Da li imate plombe? Ako imate, da li imate neku metalnu
smesu u ustima (na primer: zlatnu ili amalgamsku
plombu)?

Da li nosite zubnu protezu?

Da li imate punjenja u zubnim kanalima?
Plua

Da li dobijate infekcije plua?

Da li imate neki problem sa disanjem?

Da li diete plitko ili duboko?

Da li imate problema sa disanjem dok vebate?

Da li redovno proizvodite mukus u bronhijama?
Varenje, stomak i gornji deo stomaka

Da li vam se deava da vam se stomak uznemiri i da li
imate periode munine i/ili povraanja?

Da li podrigujete ili imate vraanje kiseline? Ako imate,
ta na njih utie?

Da li vam je varenje sporo ili brzo?

Da li se nadimate (naroito posle jela ili na kraju
dana)?

elijsko buenje

Pranjenje creva

Koliko esto vrite veliku nudu?

Da li posle toga oseate da ste sve izbacili?

Da li oseate neki bol prilikom pranjenja?

Da li ima sluzi ili krvi u stolici? Ako ima: koje boje?

Kakvog vam je oblika stolica? Da li pluta ili tone? Da li
je tena ili vrsta?

Da li imate prolive ili zatvor?
Mokrenje

Koliko esto mokrite (i danju, i nou)?

Da li oseate neku neprijatnost ili da se mokraa
zadrava?

Da li oseate da je mokraa kisela ili da pee?

Imate li cistitis ili nefritis?

Patite li od inkontinencije (nemogunost da se mokraa
zadri)?

Kakve je boje i mirisa vaa mokraa?

Da li ima sluzi ili krvi u mokrai?
Menstruacija

Da li su vam menstruacije redovne i koliko vam traje
ciklus?

Da li su vam menstruacije obilne, bolne i sa
ugrucima?

Koliko dana vam traje menstruacija?

Patite li od PMS-a? Ako patite, koji su pratei simptomi
(na primer: bolovi, nadutost ili depresija) i koliko traju?

121

122 Barbara Ren

Bolovi (u miiima i zglobovima)



Opiite detaljno sve bolove koje oseate.

Gde se javljaju?

Od kada traju?

ta ih pojaava, a ta smanjuje?

Da li je bol stalan ili sa prekidima?

Da li imate otoke?

Da li vas bolovi ometaju u vaim aktivnostima?

Hronoloki pregled vaeg ivota


Osvrt na roenje

Koliko je godina imala vaa majka kad vas je rodila?

Koje ste dete po redu i kolika je razlika izmeu vas i
brae i sestara?

Da li je vaa majka imala neki pobaaj ili prekid
trudnoe, pogotovu pre vaeg zaea?

Da li je vaa majka imala ikakvih problema da zane?

Kakvo je bilo zdravlje vae majke tokom trudnoe?

Kakav je bio poroaj? Da li je bio prirodnim putem ili
carskim rezom ili uz pomo forcepsa?

Da li je trudnoa dovedena do kraja? Ako nije, i ako
ste roeni pre vremena, da li ste neko vreme proveli u
inkubatoru?

Koliko ste bili teki na roenju?

Da li ste sisali ili su vas hranili vetakim putem?

Ako ste hranjeni vetakim putem, da li ste imali nekih
komplikacija zbog alergija?

elijsko buenje

Prve dve godine ivota



Da li ste primili neku vakcinu u tom periodu?

Kakvo vam je bilo zdravlje u tom periodu? Da li je
bilo nekih problema sa napredovanjem, sa ishranom,
koom ili uhom, grlom i nosem?

Da li ste dobro spavali?

Da li ste imali neku hirurku intervenciju?

Kako ste se hranili tokom prve dve godine ivota?

Da li ste imali nekih razvojnih problema u tom periodu
(recimo, da ste kasno prohodali, progovorili, nauili se
na nou ili da se igrate)?

Da li ste imali neki problem sa izbijanjem zuba i
prekidanjem sa sisanjem?

Da li ste doiveli neki nesreni sluaj?
Detinjstvo od tree godine do tinejderskog uzrasta

Da li ste u tom periodu primili neku vakcinu?

Koje ste bolesti preleali (na primer: male boginje,
ovje boginje, zauke)?

Kakvo je bilo vae opte zdravstveno stanje (na primer:
koa, creva, apetit)?

Da li ste dobro spavali?

Da li ste imali neku operaciju?

Kakva vam je bila ishrana?

Da li ste imali neki problem sa uenjem ili
ponaanjem (na primer: disleksiju, poremeaj
ponaanja ili nesposobnost da sedite mirno, sluate ili
da se skoncentriete)?

Da li ste bili slepi za boje?

Da li ste imali neko ponaanje slino autistinom?

Da li ste doiveli neki nesreni sluaj?

123

124 Barbara Ren

Tinejderski uzrast

Da li ste u tom periodu primili neku vakcinu (pogotovu
be-se-e vakcinu)?

Kada ste uli u pubertet (navedite ako ste u tom peri
odu primili be-se-e vakcinu)?

Da li ste bolovali od neke bolesti i kako ste se leili (na
primer: mononukleoza, akne, astma)?

Da li ste imali neku hirurku intervenciju?

Da li ste imali neki poremeaj u ishrani?

Da li ste imali neki problem u ponaanju ili uenju
(depresivno ponaanje, recimo, naroito pred ispitne
rokove)?

Da li ste stekli neku zavisnost (na primer: preterivanje u
puenju, piu, hrani ili uzimanje droge)?

Da li ste imali nekih odreenih problema u vezi sa
pubertetom (primera radi, ako ste mukog pola: testise
koji se nisu spustili; ako ste enskog pola: izostanak
menstruacije)?

Ako ste enskog pola: da li ste koristili neki vid kontra
cepcije?

Da li je bilo nekih problema sa spavanjem ili sa normal
nim funkcionisanjem uopteno gledano?

Kakva vam je bila ishrana?

Da li ste doiveli neki nesreni sluaj?
Decenija po decenija do sadanjeg vremena

Da li ste primili neku vakcinu (na primer prilikom puto
vanja u inostranstvo ili zbog posla)?

Da li ste patili od neke bolesti? Ako jeste, kako ste leeni
i kakav je bio ishod?

Da li ste imali neku hirurku intervenciju?

elijsko buenje


Ako ste enskog pola: da li ste koristili neki vid
kontracepcije?

Da li ste stekli neku zavisnost i da li je bilo nekih
mentalnih ili emocionalnih problema?

Da li ste doiveli neki stresa?

Ako ste enskog pola: da li ste bili trudni? Ako jeste,
kako je bilo?

Ako ste enskog pola: da li ste imali neki prekid
trudnoe ili pobaaj?

Da li ste doiveli neki nesreni sluaj?

Kakva vam je bila ishrana?

Porodini obrasci
Zdravlje vaih roditelja

Gde su roeni vai roditelji?

Od kojih su bolesti bolovali? Kako su se leili?

Ako su vam roditelji preminuli: ta je bio uzrok smrti i
koliko su imali godina?
Zapiite sve drugo to bi moglo da bude vano za vau priu.

Zdravlje vaih deda i baba

Gde su roeni vai dede i babe sa oeve i majine
strane?

Od kojih su bolesti bolovali? Kako su se leili?

Ako su vam dede i babe preminuli: ta je bio uzrok
smrti i koliko su godina imali?
Zapiite sve drugo to bi moglo da bude vano za vau priu.

125

126 Barbara Ren

Vaa deca

Zapiite svaku bolest ili informaciju koja bi mogla da
bude vana.
Ostali bliski roaci

Gde su roeni?

Od kojih su bolesti bolovali? Kako su se leili?

Ako su preminuli: ta je bio uzrok smrti i koliko su
godina imali?
Ishrana

Kakva je vaa svakodnevna ishrana (hrana i pie)?

Koliko alkohola, aja i kafe popijete dnevno?

Da li puite? Ako je odgovor potvrdan: koliko cigareta
dnevno?

Da li uzimate neku drogu, neke dodatke ishrani i
vitaminske preparate ili neki lek?
Zapiite i sve ostale informacije koje smatrate bitnim.

Kako da tumaite svoj sluaj


Da bismo se oseali dobro i snano, moramo da budemo
potpuno povezani sa svim energijama koje postoje u
univerzumu. Ako ivimo u svetu u kojem je sve odvojeno
i izolovano, onda e nam biti veoma teko da pronaemo

elijsko buenje

reenja za svoje probleme. Pomislite na nekoga ko, recimo,


ima upalu grla svaka tri meseca. Ako on to odvoji od svega
ostalog to se odvija oko njegovog ukupnog zdravstvenog
stanja, bie mu veoma teko da shvati zato se to dogaa i da
bude u stanju da uradi neto povodom toga. Sve se uklapa u
neki obrazac i nita se ne deava izolovano, iako se i preesto
simptomi posmatraju bez ikakvog povezivanja sa onim to
se dogaalo u prolosti. Kada ne razmiljate o tome kako i
zato se neki simptom pojavio, i ako ga ne povezujete sa svim
ostalim stvarima koje se odvijaju u vaem ivotu, prolost e
se ponavljati, a sa svakim ponavljanjem bolest e prodirati
dublje u telo. Pokuavati samo eliminisati simptome znai
udaljavati se jo vie od onoga to zaista jesmo.
Zapamtite da telo nikada ne radi protiv nas, ve da ima
savren integritet i uvek radi ono to je u datom trenutku
najbolje i uvek pokuava da se vrati u stanje ravnotee. Sva
prilagoavanja koja ono preduzima imaju za cilj da nas odre
u ivotu, ak i onda kada ih mi doivljavamo kao pogoranja.
Kada razumemo kako i zato se nae telo neemu prilagodilo,
onda moemo da uvedemo neku promenu u svoj nain
ivota, s ciljem da to prilagoavanje vie ne bude potrebno.
A kada telo vie ne bude imalo potrebu da se neemu
prilagoava, recimo, dehidrataciji, ono e da iskljui alarm
za dehidrataciju i svaka elija e zablistati novim sjajem
Sastavni deo povezivanja sa sopstvenom priom je da
se vi lino osnaite i ponete da se manje plaite. Svakom
od nas je potrebno da se izdigne iznad situacije u kojoj se
naao tako da moe da sagleda najbri i najlaki put ka novoj
i boljoj situaciji, ali su nam potrebni i snaga i motivisanost da
bismo prigrlili taj novi put kojim idemo.
Jedina stvar koja nas spreava da neto uinimo
(ukljuujui i to da ponemo da se oseamo bolje) jeste

127

128 Barbara Ren

strah. Kada poveemo sve razliite elemente iz nae prie,


kada ponemo da shvatamo sva razna kako i zato, onda e
strah automatski da se smanji. Kada su ljudi jako bolesni,
skloni su tome da budu zarobljeni unutar aure straha i
veoma im je teko da pronau odgovor koji im je potreban
da bi se izvukli iz situacije u kojoj su se nali. Sve to mogu da
vide je niz negativnih deavanja. Meutim, ako dogaaje iz
nae prolosti pogledamo pokuavajui da otkrijemo pove
zanosti i sa eljom da ih shvatimo, tada pria poinje da se
menja.
Nain na koji pronalazimo povezanosti je taj da primenju
jemo na nau priu sve one principe o kojima je bilo govora
u prvom delu knjige i oseamo koji od njih odjekuje u skladu
sa onim to trenutno vidimo. Svaki put kada otkrijemo neku
novu povezanost, poinjemo da dolazimo do dubljeg nivoa
razumevanja i strah se smanjuje. To dovodi do pokretanja na
svim nivoima.
Nita se nikada ne dogaa sluajno. esto ujemo da se
neko iznenada razboleo. To, jednostavno, nije mogue. Kao
to sam ve spomenula, lekari koji se bave kineskom tradi
cionalnom medicinom znaju da bolest moe da se registruje
na energetskom nivou dve godine pre nego to se zaista
manifestuje. to se osoba vie blii spoljanjem ispoljavanju
bolesti, njeno telo odailje sve vei broj signala kao to su
promene raspoloenja i oseanja, promene u mirisu tela i
boji glasa, i svaki od tih signala ima svoje znaenje i vanost.
Sve to se dogaa je deo povezane prie i kad postavimo
prava pitanja, poinjemo da shvatamo nau jedinstvenu
ulogu u toj prii i da sagledavamo sutinu. A kada je na kraju
sagledamo u potpunosti, trebalo bi da doe do znaajne
promene u nivou energije tela i ono e onda da odgovori
na tu promenu. Podii e se vibracija, a sa njom e stii nove
mogunosti za promenu.

elijsko buenje

Tumaenje
Vie ja

Mentalni/
emocionalni nivo

Nivo
energije
Koncentracija i
pamenje

Spavanje
Kosa i koa
glave, koa
i nokti
Glavobolje

Sinusi

Koliko smo povezani sa naim punim potenci


jalom?
Depresija je esto povezana sa dehidratacijom
mozga i sa nesposobnou skladitenja svetlosti
u elektronskim oblacima. Razliiti emocionalni
problemi povezani su sa odgovarajuim organi
ma u skladu sa uenjem o pet elemenata, bes sa
jetrom, recimo, tuga sa pluima (pogledati uenje
o pet elemenata).
Daje nam jasnu sliku o stabilnosti nivoa eera
u krvi. Opadanje energije u nekom odreenom
vremenskom periodu ukazuje na odreeni organ
(pogledati trenutke najvee aktivnosti organa u
uenju o pet elemenata).
Povezani su sa centralnim nervnim sistemom koji
ima veliku potrebu za stabilnim eerom u krvi i
dvostrukim vezama ugljenika iz osnovnih masnih
kiselina da bi iskoristio svetlost.
Pogledajte emu buenja u neko odreeno
vreme ili probleme u neko odreeno vreme u vezi
sa odreenim organima (npr. ako se uvek budite
izmeu 3 i 5 sati znai da su plua u pitanju).
Kosa je snaan pokazatelj funkcije bubrega i nivoa
hidratacije, kao i funkcionisanja tiroidne lezde.
Mesto na kojem se javljaju ukazuje na neki od aku
punkturnih meridijana koji je povezan sa nekim
odreenim organom (npr. uglovi oiju, blie nosu
su meridijan beike). Vreme kada se javlja glavobo
lja moe da bude u vezi sa vremenom pojedinog
organa i pokazuje koji je organ ugroen.
Sinusi su spoljanji deo plua zajedno sa nosem
i pokazuju da je zapravo tu problem. Sinusi su
esto povezani sa depresijom, a plua su sedite
depresije.

129

130 Barbara Ren

Oi

Ui

Nos
Grlo

Usta i zubi
Plua

Oi su telesni otvor koji odgovara jetri i simp


tomi u vezi sa oima mogu da ukazuju na
problem sa jetrom. Takoe esto pokazuju
da se kod te osobe telesne tenosti nalaze
na pogrenim mestima, npr. suve oi znae
da na nekom drugom mestu postoji viak
tenosti.
Problemi sa uima se esto javljaju kod dece.
Takoe mogu da budu spoljanji signal da je
potrebno posvetiti vie panje hidrataciji i
bubrezima.
Nos je spoljanji signal koji alju plua, a sem
toga ukazuje na zgusnutu limfu kad postoji
problem sa preteranim koliinama mukusa.
Grlo veoma brzo pokazuje svaki problem
sa hidratacijom, pogotovu kod mladih ljudi.
Smanjena hidratacija dovodi do stagnacije
limfe i limfno tkivo krajnika i limfni vorovi
veoma brzo na to reaguju. Grlo moe da
bude prilino dobar pokazatelj zdravstvenog
stanja.
Svaki zub je povezan sa odreenim meridi
janom tako da odraava stanje organa kroz
koji on prolazi.
Plua su povezana sa unosom i-ja i poznata
su kao sedite depresije. Takoe, nivo disanja
je ukljuen u kontrolu pH vrednosti tela.

Varenje,
stomak
i gornji
stomani
organi

Ukazuju na vezu sa hranjenjem, brigom


o sebi i drugima i majkom, kao i Majkom
zemljom (kao to je navedeno u Uenju o pet
elemenata).

Debelo
crevo

Debelo crevo je bitan pokazatelj nivoa


hidratacije tela i u tesnoj vezi sa tim koliko
dobro mogu da funkcioniu koa, plua i
um.

elijsko buenje

Mokrenje

Menstruacija

Bolovi u
miiima
i zglobovima

Promene u pH vrednosti tela se odraavaju


na mokrenje, a isto tako i nivo hidratacije
tela. Element Vode i nivoi straha su povezani,
pa su samim tim povezani i sa centralnim
nervnim sistemom.
Menstruacije su u vezi sa funkcionisanjem
jetre jer planer tela odreuje koliko e biti
uredne. Ako je jetra preoptereena to takoe
utie na menstruaciju i moe da dovede do
veoma obilnih krvarenja ili da izazove stva
ranje fibroma (esto se nazivaju sekundarne
jetre).
Problem moe da se povee sa meridijanom
koji je u to ukljuen i samim tim sa organom
koji je ugroen. Bolovi nalik artritinim su
uvek povezani sa elementima Drvo i Voda,
dakle sa jetrom i bubrezima.

Kad posmatramo kako se razliiti principi primenjuju na


na sluaj, moramo da ih primenimo hronolokim redom da
bismo shvatili kako se naa pria odvijala. Zato emo sada da
pogledamo svaki princip ponaosob da bismo videli kako se
uklapa u nau priu.

1. Alarm za dehidrataciju
Prvi princip koji razmatramo je princip postojanja alarma da
je dolo do dehidratacije. Kada telo dehidrira ono poinje da
stvara promene na elijama kao mehanizam odbrane. Dakle,
ta je ono to emo, verovatno, da primetimo u naoj prii, a
to ukazuju na postojanje dehidratacije?

131

132 Barbara Ren

Prva stvar koja se deava kada doe do dehidratacije je


da dolazi do prekidanja veze sa naim viim ja. To moe da
se ispolji kao gubitak ivotnog pravca, kao nemogunost da
se pobegne od ponavljanja stresnih situacija ili kao gubitak
kreativnosti i motivacije. Za neke ljude to moe da znai da
oni imaju dovoljno energije da odu na posao u toku dana, ali
da su posle toliko umorni i bez motivacije da kupuju neto
od brze hrane i provode zavaljeni u fotelji pred televizorom
ostatak veeri. Kada se ovakve stvari deavaju, to uvek znai
da je dolo do dehidratacije, a to onda znai da je dolo do
neke vrste prekida veze sa naim viim ja, a samim tim i sa
naim punim potencijalom.

2. Ritmovi prirode
Drugi princip sagledava nau povezanost sa prirodnim rit
movima univerzuma. Nae telo ulae veliki napor da u pot
punosti iskoristi visok nivo energije u toku prolene i jesenje
ravnodnevice kao sredstvo za oslobaanje od nakupljenih
toksina. Nije retkost da se kod nekoga kod koga se proces
detoksikacije ne odvija kako treba u vreme ravnodnevice
javi akutno stanje bolesti. Manji simptomi su se kod njega,
najverovatnije, pojavljivali u toku prethodnih meseci, pa ak
i godina, ali kada nastupi ravnodnevica, moe da doe do
znatnog pogoranja zdravstvenog stanja.
Iako ravnodnevice predstavljaju periode mogueg
ozdravljenja ukoliko telo uspe da izbaci nagomilane toksine,
moe da se dogodi i da ono, ako je preoptereeno, ne bude
u stanju da preokrene priu u pozitivnom smeru. To moe
da se pokae kao nemogunost tela da potpuno rei prob
lem akutne bolesti koja se tada pojavila, tako da simptomi
mogu da se protegnu i na period od nekoliko nedelja, pa ak
i meseci posle ravnodnevice.

elijsko buenje

Moemo, takoe, da proverimo uticaj punog i mladog


Meseca i kako to utie, kada je re o enama, na njihov meseni
ciklus. Kada u potpunosti shvatimo da svi mi pleemo u rit
mu energije Meseca osetiemo veliko olakanje i ohrabrenje.
Recimo, kada ste svesni da vreme punog Meseca predstavlja
izazov za sve nas i, stoga, ako se u tom periodu ne oseate
kao da ste sasvim svoji, nema potrebe da se brinete zbog
toga jer ete se, im taj period proe, ponovo oseati dobro.
Mnogo je lake izdrati neku situaciju koja predstavlja izazov
ako znamo da e se uskoro zavriti.
Kad nauimo da prepoznajemo kako pleemo u ritmu sa
energijama Meseca, onda precizno moemo da predvidimo
te periode i prilagodimo nau energiju i nain ivota tako da
doekamo izazov potpuno spremni, a ne da doivljavamo
stres zbog toga. Ne zaboravite, takoe, da Mesec na svaka
dva dana pojaano utie na razliite delove tela.
Doiveete oseaj istinskog otkrovenja kada ponete
da uviate sve nae povezanosti sa ritmovima prirode i
uvideete koliko toga prisutnog u vaoj prii je usko pove
zano sa tim ritmovima.

3. Pet elemenata
Uenje o pet elemenata predstavlja odlian nain za pos
matranje te sveopte povezanosti. Godinja doba, organi
i oseanja su meusobno isprepletani i stoga moemo da
zaponemo da povezujemo prirodne ritmove sa tim kako se
trenutno oseamo i kako funkcioniemo.
Jesenja ravnodnevica pada u vreme elementa Meta
la, koji je povezan sa koom, debelim crevom, pluima i
umom. U praksi mi se esto deava da pacijenti sa tekim
poremeajima u radu debelog creva dolaze kod mene nepo
sredno posle jesenje ravnodnevice. Obino im se razbukti

133

134 Barbara Ren

Kronova bolest, kolitis ili se javi sindrom iritabilnog creva. Pre


toga obino imaju neki manji simptom kao to je povremena
opstipacija, meutim za odreivanje koja je bolest u pitanju
najznaajnije je to to dolaze ba posle jesenje ravnodnevice.
U koje doba godine se najbolje oseate, a koje je ono koje
vam donosi najvee tegobe? Odreivanje ovih perioda rei
e vam koji su vam organi snani i zdravi, a koji su najslabiji,
kao i neto o vaim oseanjima i zato se oseate tako kako
se oseate. Uenje o pet elemenata je gotovo bez ikakvih
ogranienja u pogledu povezanosti koje moete da otkri
jete.

4. Heringov zakon
Poznavanje i primena Heringovog zakona je odlian nain
da otkrijete da li je bolest potisnuta ili ste se je oslobodili.
Seate se da Heringov zakon govori da bolest naputa telo
od vrha na dole, od unutra ka spolja, od vanijih organa
ka manje vanim i u obrnutom smeru od onoga kako se
manifestovala. Ako neka osoba boluje od astme i odjednom
oseti manjak energije i depresiju, znaete da je bolest otila
na dublji nivo i da je leenje sasvim sigurno bilo supresivno.
U protivnom, ako bi se kod te osobe pojavio svrab na koi
koji bi spontano nestao, znali biste da izleenje ide u pravom
smeru zato to je koa na mnogo niem mestu u hijerarhiji
organa od plua.
Moete da primenite Heringov zakon na sve simptome
bolesti i da jasno vidite u kom pravcu se ona kree, da li ka
izleenju ili ka jo teem obliku.

elijsko buenje

5. Akutne i hronine bolesti


Veoma je vano da u okviru svoje prie obratite posebnu
panju i na akutne bolesti kako i na hronine. Svako se raa
sa odreenom koliinom toksinog balasta koji se na nas
prenosi sa roditelja. Tokom detinjstva i tinejderskog doba
akutne bolesti se javljaju sa ciljem da se telo oslobodi od
tih toksina. To se esto deava u periodima ravnodnevica.
Ako se pravilno lei, akutna bolest moe da predstavlja
klju za oslobaanje skrivenih potencijala, ali, ukoliko se
samo potisne, onda e doi do daljeg smanjivanja vaeg
potencijala.
Kod zaista tekih pria, kao to je, recimo, sindrom
hroninog umora, esto se u istoriji pacijentove bolesti
mogu videti periodi kad su akutne bolesti bile ba uestale
zato to je telo u tim prilikama pokuavalo da se oslobodi
nagomilanih toksina. Zatim, kako je telo postajalo sve umor
nije i nesposobnije da prikupi energiju potrebnu za izbijanje
akutne bolesti, one su prestale da se pojavljuju. Potom se
neko vreme inilo da se zdravlje te osobe poboljalo i da
su kaljanje, prehlade i gripovi postali samo daleko seanje.
Meutim, to zapravo znai da se hronini toksini balast jo
vie poveao i da je bolest prodrla dublje u telo.

6. Telesna temperatura
to su ljudi vie zatrovani to je njihova telesna temperatura
nia. Na isti nain deluje i uzimanje antibiotika, pa i ono
dovodi do sniavanja temperature. Nia telesna temperatura
znai da je energija neophodna da se telesna temperatura
podigne na nivo ivopisne groznice preveliki zahtev za
telo i takva osoba postaje sve manje sposobna da ispolji
akutno stanje bolesti. Kod veoma tekih pria, kao to su

135

136 Barbara Ren

sindrom hroninog umora i AIDS, uvek postoji nia telesna


temperatura od normalne. Nije retkost ni da se posle
primanja velikog broja vakcina snizi telesna temperatura.
Sreom, imamo tehnike koje mogu da izazovu porast telesne
temperature i ponovo stvore toplotu koja onda moe da
dovede do sagorevanja i izbacivanja toksina.

7. Nivo pH vrednosti u telu


Obino je lako primetiti promenu nivoa pH vrednosti. Ta
promena se ispoljava u vidu razliitih bolova, pogotovu
glavobolje, i to su znaci da je pH vrednost u krvi poremeena.
esto je tome uzrok uzimanje nedovoljnih koliina hrane koja
ima alkalna svojstva ili nedostatak alkalnih (relaksirajuih)
aktivnosti, ali, moe da bude i rezultat naih kiselih misli.
Sve nae misli i emocije imaju veoma veliki uticaj na pH vred
nost naeg tela. to smo vie pod stresom, biemo sve vie
dehidrirani i stoga sve kiseliji.

8. eer u krvi
Nivo eera u krvi je neraskidivo povezan sa nivoom energije
u telu, pa je svako opadanje energije znak da je nivo eera
nestabilan. Setite se da nizak nivo eera u krvi moe da se
okarakterie kao nesposobnost da se odri ispravan nivo
kalcijuma u krvi, a to je opet u vezi sa naom razmenom dan/
no. Kada doe do dehidratacije, na elijskim membranama
se stvara sloj holesterola koji spreava potpuni izlazak
natrijuma i kalcijuma iz elija tokom noi. Takva situacija
ne samo da utie na nivo kalcijuma u krvi ve utie i na sve
ostale faktore u naoj epruveti.
Sniena telesna temperature, promenjena pH vrednost,

elijsko buenje

nesposobnost da se ispolji akutna bolest i stres izazvan


nainom ivota i loom ishranom veoma nepovoljno utiu
na nivo eera u krvi. Situacije u kojima se ljudi prejedaju,
ili im tokom dana dolazi do izrazitog pada energije koji je
praen neutaivim oseajem gladi predstavljaju znake da je
dolo do velikog poremeaja nivoa eera u krvi.

9. Tuberkulozna mrlja
Tuberkulozna mrlja se sree kod ljudi koji su roeni sa jakom
predispozicijom nasleenom od predaka. U takvoj situaciji
odreene faze metabolizma kao to je prerada osnovnih
masnih kiselina su poremeene, a to je povezano sa
nemogunou da se kalcijum zadri na ispravnom mestu,
to nas vraa nazad na nivo eera u krvi. Ovo se jasno
zapaa u sluaju osobe kod koje je neki od predaka (ili vie
njih) bolovao od tuberkuloze koja nije bila pravilno leena i
koja je zbog toga roena sa nasleenom nemogunou da
odrava ispravan nivo kalcijuma unutar tela.

10. Paster/Beam
Bie zanimljivo da pogledate vau istoriju bolesti sa stano
vita Pastera i sa stanovita Beama. Po Pasterovom miljenju,
do razbolevanja dolazi nakon nekog napada iz spoljanje
sredine i napadai moraju da budu ili suzbijeni ili uniteni.
Ovakvo gledite skida odgovornost sa pojedinca i prebacuje
je na institucije kao to su medicinska i farmaceutska
industrija. Ono od nas stvara rtve bolesti, a pritom ne nudi
nikakvu mogunosti za potpuno isceljenje. Nasuprot tome,
Beam je smatrao da su ono od ega smo stvoreni i nae
sopstveno bie ono to odluuje o naem zdravlju. Kada

137

138 Barbara Ren

posmatrate svoju istoriju bolesti, moete i sami da vidite


kako se korienjem alopatskih lekova vae zdravstveno
stanje postepeno sve vie pogoravalo.

11. Svetlost i endokrini sistem


Naa sposobnost da zadravamo i stvaramo svetlost jasno se
ogleda u funkcionisanju naeg endokrinog sistema. Zamor
nabubrenih lezdi, PMS, problemi sa nivoom eera u krvi,
slabost imunog sistema i smanjena aktivnost tiroide pred
stavljaju znake da je sposobnost da se zadrava svetlost bit
no umanjena.
Setite se Heringovog zakona koji nam kae da e se
neravnotee u endokrinom sistemu pojavljivati odozdo ka
gore, poevi od nadbubrenih lezda. Kada kod nekoga
doe do stvaranja neravnotee u endokrinom sistemu na
nivou hipofize, velika je verovatnoa da se ta osoba osea
odseenom od onoga to zaista jeste i ona nee znati kako
da pronae put do ozdravljenja. Meutim, kada ta osoba
pone da povezuje sve injenice moe se videti kako bukval
no poinje da blista od sree zato to se staza koja vodi ka
ozdravljenju ukazala pred njom.

12. Ne oseam se dobro jo od...


Ako se ne oseate dobro poevi od nekog odreenog
trenutka, to esto predstavlja pokazatelj neke od tranzicija
koja nije do kraja obavljena i to je izuzetno znaajno. Ako
ste, recimo, imali upalu grla koju ste uporno potiskivali
antibioticima i posle toga nikada niste ponovo osetili da ste
dobro, to je znak da nije dolo do oslobaanja od toksinosti
u grlu i u limfnom sistemu. Do ovog oslobaanja e morati
da doe u nekom trenutku tokom procesa izleenja.

elijsko buenje

13. Najvanije tranzicije


Postoji nekoliko glavnih tranzicija koje se odigravaju tokom
naeg ivota i, ako tokom nekog od tih perioda doe do neke
veoma stresne situacije, to moe da dovede do znaajnih
posledica koje mogu da traju godinama.
Prvu tranziciju predstavlja samo zaee i tada se oploena
jajna elija upuuje ka svom pravom mestu u materici. Da bi
se to desilo neophodno je da elektrini napon unutar i oko
materice bude ispravan. Vanmaterina trudnoa kod koje se
oploena jajna elija razvija van materice rezultat je neis
pravnog naelektrisanja u materici.
Sledea tranzicija je roenje. Beba koja krene sa nogama
napred predstavlja blai pokazatelj da napon koji vlada u
materici nije ispravan.
Postoje tri glavne tranzicije koje bi trebalo da se odigra
ju u prve dve godine ivota. Dok se beba nalazi u materici
i dok se u njoj razvija, kod nje dominira natrijum u odnosu
na kalijum. To stanje se zadrava prvih est meseci posle
roenja, ali posle tog perioda za zdravlje deteta je neophod
no da se pone sa unoenjem kalijuma i stoga je uobiajeno
da posle estog meseca majka poinje da uvodi u ishranu
bebe povre, pa samim tim i kalijum. Neophodno je da u
trenutku kada dete napuni dve godine ivota nivo kalijuma
nadmai nivo natrijuma, a kod enske dece da bude i neto
vii nego kod muke. Meutim, u dananje vreme kod sve
veeg broja dece ne dolazi do ove tranzicije zato to je nivo
natrijuma u dananjoj ishrani veoma visok.
Druga tranzicija je povezana sa potrebama za osnovnim
masnim kiselinama kod deteta u razvoju. Kada se beba rodi,
njeno tanko crevo je porozno. Kada smo govorili o uenju o
pet elemenata, videli smo da se tanko crevo smatra velikim
separatorom zato to ono razdvaja isto od neistog.

139

140 Barbara Ren

Kada dete napuni dve godine, trebalo bi da njegovo tanko


crevo prestane da bude porozno, ali sposobnost deteta da
ovo uini u potpunosti zavisi od osnovnih masnih kiselina
koje je dobilo od majke, kako u materici, tako i dojenjem.
Ako kod majke postoji manjak osnovnih masnih kiselina,
tanko crevo njenog deteta moe da ostane porozno i pos
le navrene druge godine ivota. Psorijaza i sindrom pro
pustljivog creva predstavljaju pokazatelje poroznog tankog
creva.
Trea tranzicija se odnosi na nivoe bakra i cinka kod bebe.
Na kraju trudnoe, dolazi do znatnog poveanja nivoa bakra
da bi se olakale poroajne kontrakcije. Kada bakar postane
dominantan, opada nivo cinka i nizak nivo cinka se prenosi sa
majke na bebu. Nizak nivo cinka moe da izazove niz zdravst
venih problema i veoma je vano da se taj nivo povea posle
roenja. Na sreu, priroda je obezbedila odlian nain da se
ta neravnotea ispravi. Posteljica je veoma bogata cinkom
i kada je majka pojede, cink se preko kolostruma (prvog
mleka) prenosi na bebu i ispravlja neravnoteu. Meutim,
ljudi su jedini sisari na planeti koji nemaju obiaj da pojedu
posteljicu posle poroaja i rezultat toga je da ova znaajna
tranzicija biva poremeena. Nivo bakra ostaje visok, a on je
povezan sa stvaranjem zavisnikog odnosa. Kod bebe postoji
visok nivo bakra dok je u materici zato to ona u potpunosti
zavisi od majke, ali kada dete napuni dve godine trebalo bi
da je nivo cinka porastao da bi ono moglo da pone da stie
samostalnost.
Pubertet je jo jedna tranzicija koja je veoma zahtevna za
telo. Proizvodnja polnih hormona koja je karakteristina za
taj period zahteva velike koliine cinka od tela. Ali, ako je nivo
cinka u telu nizak, bakar je dominantan i to se manifestuje
kao zavisniki odnos i zavisniko ponaanje tokom puberteta.
I kontraceptivne pilule poveavaju nivo bakra i to moe da
dovede do poveanja zavisnosti ako se daju ubrzo nakon

elijsko buenje

puberteta da bi se olakali problemi sa menstruacijom.


Kod ena su trudnoa, raanje i menopauza veoma
znaajne tranzicije i svaka od njih bi trebalo da se briljivo
usmerava.
Poslednja tranzicija kroz koju svi prolazimo je smrt.
Pomisao na nju kod mnogih ljudi izaziva strah, ali kada je
ovek zdrav i povezan sa svim oko sebe, smrt predstavlja
samo jo jedne vratnice kroz koje treba proi sa radou.

141

POGLAVLJE VII

TRI ETAPE LEENJA


Leenje u tri etape predstavlja model rada sa onim ljudima
koji ele da izbegnu svaki dodatni stres. Osoba koja se osea
veoma loe esto ima mnotvo razliitih simptoma. Neki od
terapeuta koji se bave alternativnom medicinom pokuavaju
da tretiraju te simptome gomilama dodataka ishrani, leko
vitim biljem i drugim pomonim sredstvima. Meutim,
takav pristup samo dovodi do jo veeg stresa i prestaje da
se razlikuje od alopatskog leenja. Nije vano ta koristimo
za leenje, ve kako to koristimo.
Tri etape leenja imaju za cilj da povrate integritet osobe
na obrnut nain od onoga kako ga je izgubila. To je proces
paljivog i blagog otvaranja energetskih puteva unutar tela
tako da osoba moe da se povee sa svojom unutranjom
mudrou. Na taj nain se ona osnauje i moe da pone da
oslukuje kako se osea, a ovo je izuzetno vano zato to se
svi odgovori koji su nam potrebni nalaze unutar nas samih.
Svi vi znate kako da se izleite. Ako mislite da ne znate, do
toga je dolo iskljuivo zato to je poruka koju dobijate
zamagljena zbog prevelike toksinost. Dozvolite telu da se
oslobodi svega onoga to mu vie nije potrebno i proces
ozdravljenja e otpoeti.

elijsko buenje

I sami vidite da ovo predstavlja potpuno suprotan pristup


od onog koji su usvojili lekari zvanine medicine i mnogi is
celitelji koji se bave razliitim metodama alternativne medi
cine, koji lee simptome i prepisuju lekove na alopatski nain.
Ako kod mene doe neko ko ima parazite, neu mu prepisati
sredstvo za njihovo ubijanje. I paraziti su deo ovog nevero
vatnog univerzuma i imaju isto toliko prava da ive kao i
sva druga bia. Zar njihovo ubijanje nije protivno zakonima
prirode? Tri etape leenja su tako osmiljene da izmene us
love koji vladaju unutar epruvete i stvore nove uslove koji
vie nee odgovarati parazitima. Onda e oni da napuste
telo takvog domaina i ponu da trae neki bolji dom za
sebe. Ovakvo postupanje predstavlja saradnja sa prirodom
umesto toga da se pokuava da se nadmae njeni savreni
modeli i ritmovi. Moramo da upamtimo da je obaveza sva
kog od nas da povrati stanje ravnotee i harmonije unutar
svog tela, a ne da krivi spoljanje faktore ili patogene klice za
probleme koje ima.
Unutar ove tri etape utkana je namera da se osoba otvori
svim prirodnim ritmovima. Nae telo je podeeno da odgov
ara na te prirodne ritmove da bi bilo u harmoniji sa ivotom.
Nae elije pleu sa Suncem i Mesecom i prolaze kroz
dvadesetetvoroasovne cikluse metabolisanja i ienja,
nai organi pleu u saglasju sa danom koji se odvija i razliite
energije i svetlost protiu kroz svakog od nas, opadaju i rastu
tokom razliitih godinjih doba. Odreeni datumi u godini,
kao to su ravnodnevice, obezbeuju nam dodatne koliine
energije da oistimo telo, ali mi moramo da budemo u stanju
da iskoristimo te prilike.
Kada ovako paljivo otvorimo osobu i podsetimo je ko je
ona zapravo, poinjemo da opaamo kako se njen potencijal
neverovatno poveava. Tamo gde je nekada bila data dijag
noza neke neizleive bolesti, sada postoji vizija puta natrag

143

144 Barbara Ren

prema zdravlju. Tamo gde je nekada ivot bio dosadan i neis


punjen, javlja se ogromna strast za otkrivanjem kako divan
i zanimljiv on moe da bude. Najuzbudljivije putovanje na
koje ete ikada krenuti je ono na kojem ete otkriti ko ste vi
zapravo i koliko neverovatnih stvari moete da postignete.
Ako elimo da se oslobodimo toksina moramo najpre da
blago potpomognemo putevima za eliminaciju koji pos
toje unutar tela. U narednom poglavlju e biti govora o
nekim jednostavnim, ali neverovatno efikasnim tehnikama
koje moete da upotrebite da bi ste olakali taj proces. Ako
elimo da izleenje bude proces sve veeg otvaranja bez
stresa, veoma je vano da uskladimo procese pokretanja i
izvlaenja toksina unutar tela tako da brzina oslobaanja tok
sina iz elija odgovara brzini njihove eliminacije iz tela. Ono
to nikako ne elimo da se dogodi je to da izvuemo toksine
iz jednog mesta u telu i onda ih gurnemo u neki drugi deo.
Time se moda na prvi pogled oslobaamo nekih simptoma,
ali, zapravo, stvaramo neku novu bolest. Svako od nas mora
da bude oprezan i svestan ta znai ovakvo pokretanje.
Istinsko isceljenje zahteva od nas da otvorimo blokirane
puteve unutar tela obrnutim redosledom od onog kojim su
se zatvarali. Poeemo time to emo mehanikim putem
da iskljuimo alarm za dehidrataciju da bismo otvorili elije,
a zatim emo da se pobrinemo za centralni nervni sistem u
kojem se sakuplja sav strah i da dovedemo endokrini sistem
u stanje ravnotee. Onda emo da obratimo panju na
ravnoteu etiri elektrolita i njihov odnos prema sveukup
nom naelektrisanju. Kad je to naelektrisanje ispravno onda
je i nivo hidratacije ispravan. Kad je nivo hidratacije onakav
kakav treba da bude onda moemo da u potpunosti koris
timo svetlost i da budemo u tesnoj vezi sa svim prirodnim
ritmovima.

elijsko buenje

Prva etapa
Uzimanje sluaja
Prva etapa je uzimanje sluaja. Osoba koja se lei je u
sopstvenom svetu i pria svoju priu hronolokim redom. Ja
hvatam beleke o tome kako su prve epizode bolesti leene
u prolosti i, takoe, pratim zdravstveno stanje predaka bar
do nivoa deda i baba. Postavljam pitanja o nainu ishrane,
nainu ivota, lekovima i dodacima ishrani koje osoba
trenutno uzima, kao i o svim ostalim aspektima koji su vani
za njen sluaj.
Posle toga sledi najvaniji aspekt prve etape leenja, a
to je interpretacija dobijenih podataka. Pomaui osobi da
shvati kako se kod nje proces razbolevanja manifestovao
dajem joj mogunost da se pokrene. Kada se sluaj pravilno
rastumai, onda osoba iznenada sagledava povezanost
svih svojih simptoma. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa
redukcionistikim pristupom koji posmatra svaki simptom
odvojeno. Moj pristup prua ljudima moan uvid u
neverovatan integritet njihovih tela i dovodi gotovo istog
trenutka do smanjenja straha koji oseaju. im strah pone
da se smanjuje, automatski se popravlja stanje hidratacije
tela, a to se dogaa pre nego to osobi dam bilo kakav savet
u pogledu toga ta bi trebalo da jede i pije ili koje dodatke
ishrani bi mogla da koristi.
Istog trenutka kada se strah smanji poinje da raste lina
snaga te osobe, a to povlai za sobom i promenu energije.
Ova promena energije je jako vana zato to omoguava
osobi da odmah posle zavrene konsultacije oseti olakanje,
vedrinu i entuzijazam u vezi sa svojim putovanjem natrag ka

145

146 Barbara Ren

zdravlju. Svrha interpretacije sluaja je da osnai osobu i da


na energetskom nivou iskljui alarm za dehidrataciju.
Dakle, u prvoj etapi poinjemo da menjamo uslove koji
vladaju unutar epruvete, uz potpunu svesnost koje su pre
dispozicije sa kojima je osoba roena, a koje smo saznali
uzimajui njen sluaj. Zavisno od toga o kojim se pre
dispozicijama radi, postaje nam jasno koliko je podrke
potrebno da pruimo toj osobi u njenom procesu promene
i samoosnaenja.
Hrana i napici
Sledee na ta obraamo panju su hrana i napici zato to
njima moemo da mehanikim putem iskljuimo alarm za
dehidrataciju. Potrebno je izvesno vreme da bi se iz osnova
promenila biohemija tela i to je zadatak druge i tree etape
leenja. Meutim, uz pravilu ishranu i unos odgovarajuih
napitaka, kao i pomou tehnika koje primenjujemo moemo
da dovedemo do promene toga kako se neka osoba osea.
Svaka namirnica sadri u sebi odgovarajuu vibraciju i
shodno tome, svaka predstavlja razliit vibracioni izazov za
nae telo. Ova vibracija moe da se promeni u zavisnosti od
toga kako je ta namirnica uzgajana, ponjevena ili obrana i
pripremljena za jelo. Oigledno je da postoji velika razlika u
kvalitetu pileeg mesa ako se poredi ivina koja je uzgajana
prirodno pomou organski proizvedene hrane sa onom koja
je hranjena vetaki i uzgajana na velikoj farmi, a isto vai za
sve namirnice. To to proizvoai doteruju svoja ulja, meso
i povre tako da deluju primamljivo u velikim supermarketi
ma, ne znai da su te namirnice dobre za ishranu. Kada se
namirnicama doda veliki broj hemikalija kao to su pesticidi,
fungicidi i konzervansi, time im se dodaje mnotvo neprirod

elijsko buenje

nih vibracija, a sve vibracije koje se u telo unesu ishranom


ono mora da rastumai.
Isto tako, tenost je neophodna da bi se telo stalno rehid
riralo, ali to moraju da budu odgovarajui napici zato to telo
ne hidriraju sve vrste napitaka koje uzimamo. Svi napici koji
sadre kofein, ukljuujui i crni aj i kafu, isto kao i alkoholna
pia, gazirana pia i ona koja sadre boje i aspartam (vetaki
zaslaiva) imaju diuretiko dejstvo i samim tim samo
poveavaju nivo dehidratacije. Zato je potrebno da se oni
postepeno eliminiu iz upotrebe i zamene obinom vodom.
Kada se ova promena u potpunosti izvri, preporuujem da
se dnevno unosi izmeu dva i dva i po litra vode tempera
ture tela, ali nikada vie od litra u roku od sat vremena.
eer dovodi do gubitka magnezijuma i takoe smanjuje
nivo hidratacije, pa je potrebno i njega eliminisati iz ishrane.
Sledee na ta obraam panju su ugljeni hidrati, naroito
itarice. Kod itarica postoji hijerarhija u pogledu svarljivosti,
to znai da su neke bolje svarljive od drugih. Najtee se vari
penica, zatim slede ra, ovas, pa jeam. Ove etiri itarice
koje sadre gluten stvaraju kiselinu i mogu predstavljati veliki
izazov za sve one kod kojih ve postoji poveana kiselost
i dehidratacija. Na najnioj lestvici ove skale su integralni
pirina kratkog zrna i proso i obe se smatraju itaricama
koje ne sadre gluten. U zavisnosti od sluaja, moda e biti
potrebno da se iz ishrane eliminie penica, ili sve itarice
koje sadre gluten, ili ak, u poetku, i sve itarice. Po kineskoj
tradicionalnoj medicini, integralni pirina kratkog zrna je
hrana za debelo crevo i on zaista i predstavlja idealnu hranu
koja pomae da se telu povrati potreban nivo hidratacije,
naravno pod uslovom da osoba moe da ga vari.
Na samom poetku svog rada sa ljudima veoma esto mi
se deavalo da je bilo potrebno da im kaem da iz ishrane

147

148 Barbara Ren

eliminiu penicu. Kasnije je sve ee postajalo neophodno


da se eliminiu sve itarice koje sadre gluten, a danas se
sve ee susreem sa pojavom da mnogi ljudi u poetku
ne mogu da podnesu nijednu vrstu itarica. U takvim
sluajevima, kinoa koja je zapravo vie semenka nego itarica
predstavlja izuzetno korisnu zamenu.
Sledee vrste namirnica koje razmatram su povre i sokovi.
Povre bi trebalo da ini bar 50% svakog od naa dva obroka
u toku dana, a najbolje je jesti sezonsko povre, odnosno
ono kojeg ima u odreeno doba godine. Ovo znai ne samo
obraati panju na to koje povre raste u to odreeno doba
godine ve i odluiti da li bi trebalo da se preteno koristi
kuvano ili sirovo. Ako kod nekoga postoji poremeaj nivoa
eera u krvi, esto je neophodno da jede preteno lisnato
povre, a ne korenasto koje sadri vie eera, sve dok se
nivo eera u krvi ne stabilizuje.
Sokovi mogu da budu veoma korisni zato to pomau
proces ienja organizma, ali potrebno je biti oprezan kod
upotrebe vonih sokova jer oni mogu da izazovu prejako
ienje, a i da sadre previe eera, to moe da stvara
probleme.
I voe je najbolje jesti sezonski. To znai da u umerenom
klimatskom pojasu svee voe treba jesti tokom leta, a zimi
koristiti suvo voe.
Sledee na ta obraam panju su proteini. Proteini mogu
da izazivaju kiselost, ali su dobri za stabilizaciju nivoa eera
u krvi i zbog toga ih esto treba uzimati u okviru obroka,
pogotovu ako je nivo eera u krvi nestabilan. Kada govo
rimo o mesu, sve vrste crvenog mesa stvaraju kiselost i zato
je potrebno da se izbegavaju i da se koriste bela mesa, kao
to je, recimo, pilee. Riba i jaja predstavljaju odlian izvor
proteina ivotinjskog porekla, a to se tie proteina biljnog
porekla, dobar izvor predstavljaju mahunarke, kotunjavi

elijsko buenje

plodovi, semenke i pelinji polen. Kada jedete meso ili ribu,


moete da izbalansirate njihovo svojstvo da stvaraju kise
linu tako to ete uz njih jesti dosta zelenog lisnatog povra
jer ono ima alkalna svojstva. Jaja mogu da prave probleme
ako ih koriste ljudi oboleli od astme, ali za veinu ostalih ona
predstavljaju izvrstan izvor proteina i mogu da se jedu i sva
kodnevno.
Neki ljudi imaju problema sa varenjem mahunarki, ali
e uveliko smanjiti te probleme ako mahunarke ostave
potopljene u vodi tokom noi ili ak ako ih ostave da ponu da
klijaju. Kotunjavi plodovi, semenke i mahunarke su, zapravo,
povre u fazi mirovanja i zato je najbolje da se uvek natope
pre upotrebe jer ih to ini svarljivijim. Natopljeni kotunjavi
plodovi i semenke su izvrsni kada se od njih napravi mleko
ili maslac. Semenke koje su tek poele da klijaju mogu da
se koriste kao izvor proteina, ali, kada se klica u potpunosti
formira, onda one od proteina postaju povre. Takoe, uvek
je potrebno imati na umu da mahunarke da bi se smatrale
potpunim proteinima moraju da se kombinuju sa nekom
vrstom itarica ili sa semenkama susama. Potpuni protein
je onaj kod kojeg je pun spektar amino-kiselina prisutan
istovremeno u stomaku.
Sledea kategorija namirnica su mleni proizvodi. Veina
mlenih proizvoda na Zapadu prolazi kroz proces pasteri
zacije, a mnogi i proces homogenizacije. Oba ova procesa
menjaju prirodni proizvod tako da on gubi svoja prirodna
svojstva i hranljivu vrednost. Pored toga, posle druge go
dine ivota mi gubimo one enzime koji su potrebni da bi se
razloilo i iskoristilo mleko, to je i normalno jer je to obino
vreme kada se prekida sa sisanjem.
Bakterije koje su prisutne u jogurtu delimino ga svaruju
i zato on predstavlja mnogo manji izazov za na organizam.

149

150 Barbara Ren

Ako se spravlja od nekog mleka koje se manje podvrgava


procesu prerade, kao to je to sluaj sa kozjim mlekom, onda
je jo bolji za korienje.
Sirevi mogu da predstavljaju veliki izazov za na orga
nizam zato to su gotovi svi pasterizovani i dodaje im se so
da bi se stvrdnuli. Svako ko je dehidrirao ima velike prob
leme kada jede hranu bogatu natrijumom.
Uopteno gledano, mleni proizvodi sa izuzetkom jogurta,
putera i gia predstavljaju suvie veliki izazov za telo i za varenje
i najbolje bi bilo da se zamene mlekom koje se dobija iz
semenki i kotunjavih plodova. Osim toga, mleni proizvodi
imaju tendenciju da remete ravnoteu elektrolita (natrijuma,
kalcijuma, magnezijuma i kalijuma) i da stvaraju mukus, to
znai da imaju tendenciju da dovode do zgunjavanja limfe
i samim tim remete njen slobodan protok.
Od svih osnovnih grupa namirnica verovatno su najmanje
istraene i shvaene masti i ulja, naroito kada se radi o njihovoj
upotrebi prilikom kuvanja. Nasuprot opteprihvaenom
uverenju, smatram da ne bi trebalo da u kuvanju koristimo
mononezasiene i polinezasiene masnoe kao to je, na
primer, maslinovo ulje i biljna ulja zato to kod njih dolazi do
ozbiljnih oteenja kada se izlau visokim temperaturama.
Za nae zdravlje je od izuzetne vanosti da ne jedemo tako
oteene masti, kao i transmasti i hidrogenizovane masti
zato to one dovode do velikog smanjenja poroznosti
elijskih membrana. Ako se to dogodi onda se prekidaju svi
prirodni ritmovi i pravilan rad naeg telesnog tkiva. Hladno
ceeno deviansko maslinovo ulje i ostala hladno ceena
biljna ulja mogu da se dodaju tek poto se zavri proces
kuvanja. Najbezbednije za upotrebu prilikom kuvanja hrane
su zasiene masti zato to su hemijski veoma stabilne ak i
kada se izlau visokim temperaturama. Stoga, za kuvanje je
najbolje koristiti puter, gi i kokosovo ulje.

elijsko buenje

Primeri naina ishrane u prvoj etapi


Svaka osoba je jedinstvena i zbog toga se saveti u vezi
ishrane razlikuju od osobe do osobe, ali postoje neka
opta uputstva koja moemo da primenimo kod leenja
razliitih nivoa toksinosti i bolesti. Kad osmiljavamo nain
ishrane moramo da vodimo rauna da je potrebno da se
upotrebljavaju namirnice koje e prouzrokovati najmanje
tekoa telu, a to znai da treba da koristimo hranu u njenom
prirodnom stanju i da izbegavamo sve vrste vetakih aditiva,
boja i konzervansa. Ako se budemo pridravali ovog saveta,
moemo da budemo sigurni da e nae telo prepoznati
hranu koja je uneta u njega i biti u stanju da je preradi uz
najmanji mogui napor i tako e stvoriti dodatnu energiju
koju zatim moe da usmeri na izleenje. eer, aspartam i
ostali vetaki zaslaivai moraju takoe da se izbegavaju,
kao i kuhinjska so.
U preporukama za ishranu koje slede obratiemo panju
na svaku od kategorija namirnica o kojima je prethodno bilo
govora.
U svim preporukama koje slede najpre mora da se povede
rauna o napicima, a to znai da moramo da izbegavamo
pia koja sadre kofein i da ih zamenimo biljnim (ne vonim)
ajevima ili kafom od itarica, kao i da izbegavamo alkoholna
i slatka gazirana pia i da svakodnevno unosimo u organizam
izmeu dva i dva i po litra obine vode temperature tela.

151

152 Barbara Ren

Smernice za ishranu za odravanje zdravlja

Svee povre

Voe
Proteini (vegetari
janci i vegani
e morati da
zamene proteine
ivotinjskog pore
kla onima biljnog
porekla)
Masti

Ugljeni hidrati

itarice

U toku dana pojedite dva obroka koja se sastoje


od po 50% sveeg povra. Neko povre mora da
se kuva, ali neko moe da se jede sirovo (to za
visi od sezone). Popijte svakog dana etvrt litra
svee ceenog soka od povra i to najkasnije 20
minuta posle pripreme.
Pojedite svakog dana po 2 komada voa. Moete
da jedete voe po svom izboru, ali se trudite da
bude sezonsko.
Jedite belo meso (dva puta nedeljno), ribu (dva
puta nedeljno, jednom neka bude masna riba),
crveno meso (jednom nedeljno), jaja (tri puta
nedeljno), a dva dana u nedelji izbegavajte sve
proteine ivotinjskog porekla (koristite proteine
biljnog porekla, recimo, mahunarke).
Za kuvanje koristite gi, puter i ulje od kokosa.
Sva ostala ulja treba da se dodaju tek posle ku
vanja. Izbegavajte hidrogenizovana ulja i trans
masne kiseline. Idealna za preliv su maslinovo
ulje, ulje od oraha, ulje od bundevinih semenki
i arganovo ulje.
Krompir bi trebalo jesti samo jednom nedeljno
(pripada porodici belladonna). Sladak krompir,
manioka, kinoa, kukuruz i heljda su dobri izvori
ugljenih hidrata.
Trebalo bi koristiti nerafinisane itarice.
Pokuajte da zamenite penicu kad god moete
drugim itaricama i jedite, recimo, raani hleb
umesto onog od peninog brana. Integralni
pirina kratkog zrna je idealan za ouvanje
zdravlja.

elijsko buenje

Smernice za ishranu koja e poveati alkalnost organizma


Svee povre

Voe

Proteini (vegeta
rijanci i vegani
e morati da
zamene proteine
ivotinjskog pore
kla onima biljnog
porekla)
Mleni proizvodi
(ako niste alergini
na njih)

Masti

Ugljeni hidrati
itarice

U toku dana pojedite dva obroka koja sadre


po 70% sveeg povra. Neko povre treba da
se skuva, a neko treba da se jede sirovo (to za
visi od sezone). Popijte svakog dana etvrt litre
svee ceenog soka od povra i to najkasnije
20 minuta posle pripreme.
Pojedite svakog dana po 2 komada voa.
Moete jesti voe po svom izboru, ali se trudite
da bude sezonsko. Ne jedite citrusno voe.
Jedite ribu (tri puta nedeljno, a od toga jednom
masnu ribu), ostala etiri dana izbegavajte sve
proteine ivotinjskog porekla i koristite one
biljnog porekla, recimo mahunarke.
Pokuajte da ih jedete to je manje mogue i
uvek se trudite da koristite nehomogenizo
vane i organske proizvode. Jogurt od kozjeg
mleka je prihvatljiv za upotrebu.
Za kuvanje koristite gi, puter i ulje od kokosa.
Sva ostala ulja treba da se dodaju tek posle ku
vanja. Izbegavajte hidrogenizovana ulja i trans
masne kiseline. Idealna za preliv su maslinovo
ulje, ulje od oraha, ulje od bundevinih semenki
i arganovo ulje.
Koristite slatki krompir i kinou.
Jedite integralni pirina kratkog zrna (dva puta
dnevno).

153

154 Barbara Ren

Smernice za ishranu za stabilizaciju nivoa eera u krvi


Svee povre

Voe
Proteini (vegetarijanci i veg
ani e morati da zamene
proteine ivotinjskog pore
kla onima biljnog porekla)
Mleni proizvodi (ako niste
alergini na njih)

Masti

Ugljeni hidrati
itarice

U toku dana pojedite dva obroka koja


sadre po 50% sveeg povra. Neko
povre treba da se skuva, a neko treba
da se jede sirovo (to zavisi od sezone).
Izbegavajte da jedete previe korenas
tog povra jer ono sadri eer. Popijte
svakog dana etvrt litra svee ceenog
soka od povra najkasnije 20 minuta
posle pripreme. Izbegavajte korienje
korenastog povra jer sadri eer.
Izbegavajte ga u potpunosti.
Jedite proteine ivotinjskog porekla za
doruak, a moete i u drugom obroku
tokom dana. Koristite proteine biljnog
porekla za trei obrok. Pokuajte da je
dete sat vremena pre odlaska na spa
vanje.
Pokuajte da ih jedete to je manje
mogue i uvek se trudite da izaberete
nehomogenizovane i organske proiz
vode. Jogurt od kozjeg mleka je prih
vatljiv za upotrebu.
Za kuvanje koristite gi, puter i ulje
od kokosa. Sva ostala ulja treba da se
dodaju tek posle kuvanja. Izbegava
jte hidrogenizovana ulja i transmasne
kiseline. Idealna za preliv su maslinovo
ulje, ulje od oraha, ulje od bundevinih
semenki, i arganovo ulje.
Koristite kinou.
Koristite integralni pirina kratkog
zrna.

elijsko buenje

Smernice za ishranu bez glutena


Svee povre

Voe
Proteini (vegetarijan
ci i vegani e morati
da zamene proteine
ivotinjskog porekla
onima biljnog pore
kla)
Mleni proizvodi (ako
niste alergini na
njih)

Masti

Ugljeni hidrati
itarice

U toku dana pojedite dva obroka koja sadre


po 50% sveeg povra. Neko povre treba da
se skuva, a neko treba da se jede sirovo (to
zavisi od sezone). Popijte svakog dana etvrt
litra svee ceenog soka od povra i to na
jkasnije 20 minuta posle pripreme.
Pojedite svakog dana po 2 komada voa.
Moete jesti voe po svom izboru, ali se tru
dite da bude sezonsko.
Jedite belo meso (dva puta nedeljno), ribu
(dva puta nedeljno, a jednom neka bude
masna riba), crveno meso (jednom nedeljno),
jaja (tri puta nedeljno), a dva dana u nedelji
izbegavajte sve proteine ivotinjskog pore
kla (koristite proteine biljnog porekla, recimo
mahunarke).
Pokuajte da ih jedete to je manje moete i
uvek se trudite da izaberete nehomogenizo
vane i organske proizvode. Jogurt od kozjeg
mleka je prihvatljiv za upotrebu.
Za kuvanje koristite gi, puter i ulje od koko
sa. Sva ostala ulja treba da se dodaju tek
posle kuvanja. Izbegavajte hidrogenizovana
ulja i transmasne kiseline. Idealna za pre
liv su maslinovo ulje, ulje od oraha, ulje od
bundevinih semenki, i arganovo ulje.
Krompir treba jesti samo jednom nedeljno
(zato to pripada porodici belladonna). Do
bri izvori ugljenih hidrata su: sladak krompir,
manioka, kinoa, kukuruz i heljda.
Trebalo bi da koristite samo integralni pirina
kratkog zrna i proso.

155

156 Barbara Ren

Smernice za ishranu kojom se prekida


zavisnost od hrane
Svee povre

Voe
Proteini
(vegetari
janci i vegani
e morati
da zamene
proteine
ivotinjskog
porekla on
ima biljnog
porekla)
Mleni
proizvodi
(ako niste
alergini na
njih)

Jedite tri obroka dnevno koja se sastoje od po 60%


sveeg povra. Neko povre treba da se skuva, a
neko moe da se koristi sirovo (zavisno od sezone).
Izbegavajte da jedete previe korenastog povra
jer ono sadri eer. Popijte svakog dana etvrt litra
svee ceenog soka od povra najkasnije 20 minuta
posle pripreme.
Izbegavajte ga u potpunosti.
Koristite proteine ivotinjskog porekla u dva obroka
dnevno, a za trei obrok uzmite neki biljnog porekla
(recimo, tofu). U poetku e moda sva tri dnevna
obroka morati da se sastoje od proteina ivotinjskog
porekla da bi se stabilizovao nivo eera u krvi.

Pokuajte da ih jedete to je manje mogue i uvek se


trudite da koristite nehomogenizovane i organske
proizvode. Jogurt od kozjeg mleka je prihvatljiv za
upotrebu.

Masti

Za kuvanje koristite gi, puter i ulje od kokosa. Sva


ostala ulja treba da se dodaju tek posle kuvanja.
Izbegavajte hidrogenizovana ulja i transmasne
kiseline. Idealna za preliv su maslinovo ulje, ulje od
oraha, ulje od bundevinih semenki i arganovo ulje.

Ugljeni

Izbegavajte sve ugljene hidrate mada bi kinoa mogla


da bude prihvatljiva.

hidrati
itarice

Izbegavajte sve vrste itarica.

elijsko buenje

Kombinovanje razliitih vrsta namirnica


Kombinovanje razliitih vrsta namirnica je veoma efikasan
nain da se smanji pritisak na oslabljeni sistem organa
za varenje. Ono je pogotovu korisno u sluajevima kada
se javlja nadimanje ili u borbi protiv kiselosti organizma.
Kombinovanje namirnica zasniva se na injenici da proteini
i ugljeni hidrati imaju razliite pH zahteve unutar stomaka.
Kada razdvojimo ove dve grupe namirnica, telo dobija
manje pomeanih poruka sa kojima mora da se izbori i tako
se pritisak koji trpi na sistem za varenje smanjuje.
Osnovna pravila za kombinovanje namirnica glase:
Nikada ne kombinujte u istom obroku proteine
ivotinjskog porekla sa ugljenim hidratima.
Povre moe da se unosi ili sa proteinima ivotinjskog
porekla ili sa ugljenim hidratima.
Voe (osim banana i slatkih kruaka) moe da se
uzima uz proteine ivotinjskog porekla.
Banane i slatke kruke mogu da se kombinuju sa
ugljenim hidratima.
Jogurt moe da se unosi ili sa proteinima ivotinjskog
porekla ili sa ugljenim hidratima.
Pirina i mahunarke (proteini biljnog porekla) mogu
da se kombinuju.
Tipian obrok u kome su namirnice pravilno kombino
vane izgleda ovako:
Doruak: Ugljeni hidrati (na primer tost) i banana
Ruak: Proteini ivotinjskog porekla (na primer riba) i
povre i voe (osim banana i slatkih kruaka).
Veera: Ugljeni hidrati (na primer pirina) i povre.

157

158 Barbara Ren

Ostala korisna uputstva


Ako elite da poveate nivo energije za izleenje, onda je
veoma korisno da uzimate obroke koji se sastoje od samo
jedne vrste namirnica. Obrok od jedne vrste namirnica sadri,
kao to samo ime kae, samo jedan sastojak tako da stomak
mora da uloi minimum napora da bi ga svario. Supa od
samo jedne vrste povra ili inija integralnog pirina kratkog
zrna predstavljaju odline primere takvog obroka. Uzimanje
ovakvog obroka za veeru izuzetno je korisno za sve one koji
imaju probleme sa varenjem tokom noi.
U prvoj etapi leenja primenjuju se i tehnike koje su veoma
mono orue za sve one koji ele da pomognu svom telu u
procesu izleenja. Ove tehnike e biti detaljno objanjene u
narednom poglavlju.
Dakle, da ponovimo: u prvoj etapi leenja najpre shvatamo
svoju priu, a onda eliminiemo stres i iskljuujemo alarm za
dehidrataciju.

Druga etapa
U drugoj etapi leenja obraamo panju na centralni nervni
sistem i na endokrini sistem i traimo naine da ih podrimo.
Ono to, zapravo, radimo tokom ove etape leenja je to da
poinjemo da menjamo biohemiju naeg tela.
Smirivanje debelog creva
Najvanije to moramo da uradimo je da debelom crevu
prenesemo poruku da je hidrirano i u tom cilju poinjemo sa
upotrebom aja od semenki lana.
Da biste spremili aj od semenki lana stavite dve supene

elijsko buenje

kaike semenki u posudu i dodajte litar obine vode. Zatim


vodu zagrejte do kljuanja, iskljuite poret, poklopite
posudu i ostavite je da stoji van vatre dvanaest sati ili tokom
noi. Posle toga stavite tako dobijenu gustu tenost da
lagano kljua sat vremena, a zatim je procedite i pripremite
aj tako to ete pomeati jedan deo guste tenosti sa vrelom
vodom. Ovaj aj predstavlja idealno sredstvo da se debelom
crevu uputi poruka da je hidrirano.
Pripremljeni aj moete da pijete tokom dana, a ostatak
guste tenosti stavite u friider i koristite ga za pripremu aja
naredna dva dana.
Ako ste se odluili za ishranu siromanu itaricama veoma je
korisno da aj od semenki lana popijete pola sata pre obroka jer
ete tako najbolje poslati poruku debelom crevu. Ovo je izuzet
no korisno i u sluaju ishrane protiv prekomernog unoenja
hrane i kod ishrane za stabilizaciju nivoa eera u krvi.
Osnovne masne kiseline
Poto smo razuverili debelo crevo da je dehidriralo, moemo
da se pozabavimo osnovnim masnim kiselinama. Riblja ulja
sa visokim nivoima EPA I DHA mogu u poetku da budu
veoma korisna jer je zaista mnogo ljudi izgubilo sposobnost
da razloi ulje. Setite se da su riblja ulja zapravo razloene
omega 3 masne kiseline.
im se stanje osobe koja se lei popravi moemo da
preemo na laneno ulje, koje je preteno matina (nerazloena)
omega 3 masna kiselina. U lanenom ulju odnos omega 3 prema
omega 6 je 4 : 1, a neki ljudi koriste ulje od konoplje kao glavni
izvor osnovnih masnih kiselina zato to je kod njega odnos
omega 3 prema omega 6 1 : 3. Za nas je mnogo korisnije da
unosimo vie omega 3 masnih kiselina nego omega 6.

159

160 Barbara Ren

Sva ulja koja sadre osnovne masne kiseline moraju da se


uzimaju sa nekim oblikom proteina zato to su naem telu da
bi moglo da iskoristi ova ulja na pravi nain neophodne veze
sumpora koje se nalaze u amino-kiselinama proteina. Polen
i napitak Liquid aminos sadre ove veze sumpora koje su nam
potrebne. Ako u ishrani moete da koristite jogurt onda je odlian
nain da uzimate ulje tako to ete ga pomeati sa jogurtom
i dodati malo lecitina i polena. Ulja se mogu konzumirati i sa
jelima koja sadre neki oblik proteina ivotinjskog porekla. Uz
ulja i proteine uzima se lecitin u granulama. Lecitin je emulgator,
to znai da pomae proces meanja ulja sa vodom unutar tela.
Bogat je fosfolipidima i sadri znaajne koliine omega 6 masnih
kiselina (25%).
Nekim ljudima smeta uzimanje ulja i lecitina i deava se da osete
muninu i pad energije. U sluaju da se ovo desi postoje zamene
koje su takoe efikasne, ali nije mogue u okviru ove knjige dati
detaljnija uputstva o njima jer je svaka osoba jedinstvena i zato
tretman mora da bude prilagoen svakoj pojedinano.
Endokrini sistem
Posle esencijalnih masnih kiselina obraamo panju na endokrini
sistem. Telo mora da bude sposobno da proizvede 30 razliitih
prostaglandina (hormona tkiva), a da bi to postiglo potrebna
mu je odgovarajua koliina omega 3 (naroito EPA), omega
6, magnezijum, cink, i vitamini B3, B6, C i E. Tek u ovoj fazi, kada
se nivo hidratacije poveao do nivoa kada osoba vie ne osea
strah, eventualno predlaem upotrebu nekog dodatka ishrani.
Uvek insistiram na upotrebi visokokvalitetnih multivitanimskih
preparata sa dodatkom minerala. Ponekad je korisno proveriti
rad tiroide i nadbubrenih lezdi i pomoi im odgovarajuim
suplementima ili lekovitim biljkama, ali i to mora da se radi
zavisno od svakog sluaja ponaosob.

elijsko buenje

Trea etapa
Elektroliti i minerali u tragovima
Posle svega uraenog ponovo posmatramo etiri elektrolita:
natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum.
Najvanije je proveriti magnezijum jer njega nema u
dovoljnim koliinama u veini zemljita, pa samim tim
i biljaka, ak i onih koje se uzgajaju organski, i najee je
potrebno da ga uzimamo kao dodatak ishrani. to se tie
razliitih dodataka magnezijuma, primetila sam da onaj u
obliku citrata ima najbolji efekat, verovatno zato to samo
telo proizvodi dosta citrata i ne smeta mu ako se jo malo
doda. Ja koristim izmeu 100 i 400 mg magnezijuma. Inae,
magnezijumu je neophodan vitamin B6 da bi delovao, ali
smo se pitanjem vitamina pozabavili u drugoj etapi leenja
kada je naa panja bila usmerena na endokrini sistem. Treba
naglasiti da bi sve dodatke ishrani trebalo uzimati est dana,
a onda telu dati jedan dan da se odmori od njih..
Nivo kalijuma retko predstavlja problem, ali samo pod
uslovom da je ishrana bogata povrem.
Krajnje je neobino da je telu potrebno dodavati kalcijum
zato to je on obilato zastupljen u svakodnevnoj ishrani.
Ono sa im se izuzetno esto susreem je da tamo gde se
na prvi pogled ini da postoji nedostatak kalcijuma, on se,
zapravo, samo nalazi na pogrenom mestu i sam se vraa na
svoje ispravno mesto im telo ponovo postane hidrirano i
kada mu se obezbede dovoljne koliine magnezijuma.
Slino kalijumu, i natrijuma ima u dovoljnim koliinama
u povru.
Na samom kraju tree etape leenja treba obratiti panju i
na minerale koji se u organizmu nalaze u tragovima.

161

162 Barbara Ren

Proces koji se odvija u tri etape omoguava da se leenje


odvija lagano i neprekidno. U toku tog procesa polako
poveavamo hidrataciju i postepeno menjamo pH vrednost,
telesnu temperaturu i iskoriavanje svetlosti i ono to ot
krivamo je da razni paraziti i prekomerne koliine kandide
naputaju telo onda kada se uslovi u epruveti na ovaj nain
promene.
Najvaniji delovi ovog procesa su prva etapa i prvi deo
druge etape, kada reavamo pitanja unosa tenosti, naina
ishrane i korienja ulja zato to, im se povea nivo hidrata
cije i osoba postane sposobnija da zadri svetlost oko elijskih
membrana, ona postaje povezanija sa svojom unutranjom
mudrou. Kroz ovo ponovno povezivanje, ona poinje
da privlai reenja koja su joj potrebna da bi u potpunosti
sprovela proces izleenja.
Podseam vas da telo nikada ne radi protiv nas i da je
strah jedino to nas spreava da radimo ono to oseamo da
elimo da radimo. Kada smo u potpunosti hidrirani svi stra
hovi nestaju, a sloboda prestaje da bude samo mogunost i
postaje izvesnost. Sloboda nije samo oslobaanje od bolesti,
ve sloboda da se sanja i da se onda ti snovi ispune.

POGLAVLJE IX

AROLIJA TEHNIKA
U ovom poglavlju elim da vas upoznam sa nizom jednos
tavnih, ali veoma delotvornih tehnika. One za mene pred
stavljaju najvaniji deo prakse i ja sam tokom godina rada
otkrila da su neverovatno efikasne.
Ako traimo od tela da postane zdravo, to od njega zahteva
znatne koliine energije koja je potrebna za pokretanje
neophodnog procesa ienja, vraanja u ravnoteu i
potpunog proiavanja. Normalno je da samo telo stvara
tu energiju, ali, ako je neko bolestan ili previe umoran,
njegova sposobnost da obezbedi tu dodatnu energiju je
esto umanjena. U takvim sluajevima su se ove tehnike
pokazale izvanredno efikasnim.
Tehnikama obino elimo da izazovemo pokretanje u
oblastima u kojima je dolo do zastoja ili da zagrejemo delove
koji su hladniji, ili, jednostavno, samo elimo da unesemo
vie energije u neke delove tela u kojima je ona veoma
niska. Paljivim odabirom i holistikim pristupom moemo
da koristimo tehnike da bismo njima obezbedili neophodnu
energiju za zapoinjanje procesa pokretanja nakupljenih
toksina. Ono to je moda jo vanije jeste da ove tehnike
mogu da se koriste da bi se osiguralo da e se jednom zapoet
proces pokretanja nakupljenih toksina nastaviti u kontinuitetu
i da se nee prekidati sve dok se oni ne izbace iz tela.

164 Barbara Ren

Tehnike se meusobno umnogome razlikuju zato to je


svaka usmerena na neki odreeni deo tela ili ima za cilj da
podri neki odreeni proces. Ipak, sve one imaju isti kraj
nji cilj: da pomognu telu da uspostavi ravnoteu na onim
mestima na kojima je ona naruena. One nam omoguavaju
da pristupimo bilo kom delu tela da je to potrebno i da mu
pruimo pomo.
Kod primene tehnika je veoma vano da dobro shvatimo
ta je ono to traimo od svog tela. Najlake je u naletu
entuzijazma uvesti brojne promene bez razmiljanja o
posledicama koje one mogu da imaju na telo. Kada telo nije
zdravo, ono ne funkcionie na svom optimalnom nivou i zbog
toga svi njegovi sistemi rade sa umanjenim kapacitetima.
Nije mudro pokrenuti ogromne koliine nagomilanih toksina
ili neki dugogodinji zastoj u telu i oekivati da se oslabljeni i
narueni sistemi sami izbore sa tolikim poslom. Ako elite da
povratite zdravlje, od vas se zahteva strpljenje. Kad menjate
nain ishrane i ivota, morate da se trudite da pri tom doe do
oslobaanja koliine toksina sa kojom telo moe da se izbori.
Takoe je vano da obezbedite da ti toksini prou kroz sve
nivoe detoksikacije tela i da se na kraju izbace napolje. Sve
ovo moe da se uini uz pomo ovde datih tehnika. A kada
jednom uspete da iz tela izbacite izvesnu koliinu toksina i
kada se ono bude nalazilo u neto boljem stanju nego to
je bilo, onda moete da ponovo procenite situaciju i da
eventualno uvedete neki dalji tretman i kontrolisanu dodatnu
eliminaciju toksina. Ba u ovom stadijumu oslukivanje tela
postaje izuzetno vano zato to ono mora da se postepeno
vraa u ravnoteu, a ne da se preoptereti naglo pokrenutim
nakupljenim toksinima.
Ako ste ovo u potpunosti razumeli, hajde da sada ponovo
razmotrimo proces detoksikacije i naine na koje moemo
da ga podrimo.

elijsko buenje

Kako se telo oslobaa od toksina?


Telo ima utvreni proces detoksikacije i sve faze tog procesa
moraju dobro da funkcioniu da bi se zdravlje najpre povra
tilo, a zatim odravalo.
Setite se da se toksini u zdravom telu automatski eliminiu
na sledei nain:
1. Toksini se iz elija izbacuju u limfni sistem (neki toksini naputaju limfu i izbacuju se iz tela preko koe i
plua).
2. Limfa sa toksinima ulazi u krv (neki toksini naputaju
krv i izbacuju se iz tela preko koe i plua).
3. Krv ulazi u jetru koja je preiava.
4. Jetra izluuje u sa toksinima u debelo crevo.
5. Toksini se preko debelog creva izbacuju napolje.
ta se deava ako se detoksikacija ne obavi kako treba?
U telu u kojem detoksikacija nije pravilno obavljena toksini
mogu da se zaglave u bilo kojoj od navedenih faza. Tako,
recimo, toksini koji su izbaeni iz elija mogu da zastanu u
limfi. Ako se ovi toksini budu zadrali u limfi tokom nekog
dueg vremenskog perioda, telo e poeti da pokazuje
znake bolesti kao to su uveane limfne lezde ili bol u
grlu. Ovi simptomi se pojavljuju onda kada telo pokuava
da pokrene zgusnutu limfu. Ono, ak, moe da izazove
i povienu temperaturu da bi je razredilo i pokrenulo. U
ovom sluaju, moete da pomognete limfnom sistemu tako
to ete primeniti neku od tehnika. Ukoliko budete uspeli
da pokrenete taj zastoj u limfi, onda e telo moi da zavri
proces detoksikacije i izbacie toksine napolje.

165

166 Barbara Ren

Uzmimo drugi primer: kada je jetra preoptereena toksi


nima, oni e se zadravati u krvi, a ako je debelo crevo lenjo,
ceo sistem detoksikacije e se zaustaviti. Da bi jetra uspela da
bez problema izbaci toksine u u i u debelo crevo, neophod
no je da se ono stalno prazni. Mislim da i sami uviate koliko
je za nae zdravlje vano da ovaj primarni put eliminacije
toksina bude uvek otvoren i da nesmetano funkcionie. Ali,
ako se to ne deava, u ovom poglavlju e biti navedene neke
od tehnika kojima taj problem moe da se rei.
U realnosti, u naem prvom primeru ne bi bilo mogue
da stagnacija bude prisutna samo u limfnom sistemu. Da bi
opisani simptomi mogli da se manifestuju, morao bi da se
pojavi isti toliki zastoj i unutar jetre i u krvi.
Zbog svoje znaajne uloge glavnog unutranjeg organa
za eliminaciju, jetra je prvo mesto na kojem se zapaa zastoj
i preoptereenje kada telo pokuava da se izlei i povrati
ravnoteu. Kada u njoj doe do problema sa preiavanjem
krvi, onda nivo toksinosti u krvi poinje da raste. Ako se
ova situacija ne rei, krvotok e poeti da se bori da prihvati
i da proisti limfu. Ona e postati gua jer e i njen nivo
toksinosti poeti da raste. Ako se ni tada nita ne preduzme,
elije e poeti da imaju problem sa izbacivanjem toksina
u limfu i to e dovesti do preoptereenosti i zastoja na
elijskom nivou.
Na osnovu mog iskustva, bez obzira na to u kojoj fazi
eliminacije da je dolo do zastoja, uvek je jetra ta kojoj je
prvoj potrebna pomo. Kad se jetri pomogne razliitim
tehnikama, poboljava se njena efikasnost u procesu
detoksikacije. A kada se rad jetre normalizuje, onda moete
da se vratite na prvobitno mesto zastoja i da primenite
odgovarajue tehnike koje e da izazovu kretanje na tom
mestu. Tada e jetri ponovo biti potrebna pomo da bi se
izborila sa dodatnim toksinima koji su pokrenuti.

elijsko buenje

Pravu vetinu korienja tehnika predstavlja odravanje


ravnomerne brzine eliminacije u svim sistemima u kojima se
ona odvija, poevi od elija, pa sve do izbacivanja toksina
napolje iz tela. Ukoliko se u ovome uspe, proces detoksikacije
i proces izleenja odvijae se bez problema i postepeno sve
bolje, a sem toga, na ovaj nain e se obezbediti da nijedan
deo tela ne ostane bez podrke. Ipak, ovaj proces zahteva od
vas da preuzmete potpunu odgovornost za sebe i za to kako
se oseate. Lino smatram da istinska svrha tehnika i jeste da
osposobe osobu da prihvati potpunu odgovornost za sopst
veno leenje i da joj obezbede orue kojim e povratiti svoje
zdravlje. Stoga, pogledajmo sada koje su to tehnike.

Trljanje koe etkom


Koa je na najvei organ za eliminaciju toksina i zbog
toga je izuzetno vaan organ na koji se deluje kad god
potpomaemo prirodni proces ozdravljenja. Cilj trljanja koe
etkom je da se ukloni prvi spoljanji sloj koe, perut, u kojem
se sakuplja izvesna koliina kiselosti i toksina. Uklanjanjem
tog sloja dobija se nova povrina kroz koju toksini mogu da
se izbacuju. Takoe, trljanje koe etkom pomae pokretanje
limfe u limfnom sistemu i tako spreava njeno zgunjavanje
i stvaranje zastoja. Naime, kada telo obavlja proces ienja,
esto dolazi do zgunjavanja limfe zato to, kad doe do
poveanog oslobaanja toksina, limfni sistem mora da radi
pojaano da bi ih sproveo u krv, a on to ini bez pomoi ikakve
pumpe (nasuprot krvotoku kojeg pokree pumpa srce).
Svakodnevno trljanje koe etkom je od velike koristi jer
pomae da se toksini i mukus pokrenu i izbace u spoljanju
sredinu. Zadravanje toksina i mukusa unutar limfnog
sistema moe lako da dovede do stvaranja zastoja i neop
hodno je omoguiti im da se slobodno kreu.

167

168 Barbara Ren

Ako patite od konstipacije, najbolje je da ne praktikujete


trljanje koe etkom zato to e ono da stvori jo vie ma
terijala koji e morati da se izbaci putem debelog creva. U
tom sluaju je potrebno da prvo pomognete debelom crevu
nekim drugim tehnikama.
Za ovu tehniku vam je potrebna umereno otra etka.
Idealna je ona koja se koristi za pranje lea jer omoguava
da bez tekoa doprete do svih delova tela. U mnogim pro
davnicama zdrave hrane ili putem Interneta mogu da se na
bave etke koje su posebno namenjene za ovu svrhu. Ovu
etku treba koristiti iskljuivo za trljanje koe i ne bi je treba
lo kvasiti da ne bi izgubila svoju efikasnost.
Trljanje koe etkom uvek se radi na suvoj koi da bi se sloj
peruti lake odstranio. Najbolje je da to radite ujutru ili uvee.
Pokreti prilikom trljanja moraju uvek da budu u smeru ka srcu
zato to tu limfa ulazi u krvotok. Nemojte da trljate na mes
tima na kojima su varikozne vene, bolni osipi i otvorene rane.
Uputstvo:
1. Ponite trljanje blagim, ali otrim pokretima od vrha
desnog stopala i idite nagore du cele desne noge
(spreda i pozadi). Pokreti etkom treba da se osete, ali
ne i da budu bolni.
2. Preite na levo stopalo i trljajte kou na isti nain du
cele leve noge.
3. Trljajte najpre prednji, a onda zadnji deo torza, odozdo
nagore, prema srcu.
4. Trljajte desnu ruku od ake, pa du ruke i sve do ramena.
5. Trljajte levu ruku od ake, pa du ruke i sve do ramena.
6. Trljajte kou od vrata nadole prema srcu, najpre sa zadnje,
pa onda sa prednje strane. Nemojte da trljate lice i glavu.

elijsko buenje

Trljanje koe etkom moe da ima efekat slian vebanju.


Moe da uini da se oseate osveeno i ilo zbog kretanja
koje izaziva unutar tela. Moe da odagna onaj oseaj umora
koji neki ljudi imaju ujutru ili posle povratka s posla uvee.
Ono pogotovu pomae kod sindroma hroninog umora kod
kojeg se osoba ujutru budi oseajui se umornijom nego
to je bila pre spavanja, to je izazvano zastojem do kojeg je
dolo tokom noi. Ljudi koji boluju od sindroma hroninog
umora obino se oseaju previe loe da bi mogli da rade
vebe i za njih je trljanje koe etkom najbolje reenje za
pokretanje toksina.

Naizmenino tuiranje hladnom i toplom vodom


Ova tehnika pomae da se ubrza kretanje krvi, a to podstie
i kretanje u limfnom sistemu. Limfa krui kroz telo u nepo
srednoj blizini krvotoka i sve ono to ubrzava cirkulaciju
pomae i ubrzavanju kretanja limfe.
Naizmenino tuiranje hladnom i toplom vodom pojaava
efekte trljanja koe etkom i najbolje bi bilo da najpre istrljate
kou etkom, a da se onda tuirate naizmenino toplom i
hladnom vodom.
Kad se telo izloi toploti (recimo, vruoj vodi), krv u veli
kim koliinama pojuri ka povrini (koi). Na taj nain se telo
oslobaa poviene temperature zato to mora da se pobrine
da se u vitalnim organima odri ravnomerna temperatura.
Kada krv krene ka povrini, limfa ide za njom.
Kada se telo izloi hladnoi (recimo, hladnoj vodi), krv se
u veoj meri kree ka unutranjosti jer se time obezbeuje
da vitalni organi zadre potrebnu toplotu i da temperatura
ostane uravnoteena sve vreme. Kao i u prethodnom sluaju,
kada krv krene ka unutranjim organima, limfa je sledi.

169

170 Barbara Ren

Ovo znai da jednostavnim zagrevanjem i hlaenjem tela


moemo da poveamo kretanje unutar krvotoka, a samim
tim i unutar limfnog sistema.
Naizmenino tuiranje toplom i hladnom vodom moe
da se obavlja u bilo koje doba dana, ali najkorisnije je to initi
odmah ujutru (posle trljanja koe etkom). Ovom tehnikom
moete da pomognete telu da pokrene svaki zastoj do kojeg
je moglo da doe tokom noi. Trljanje koe etkom zapoinje
proces pokretanja limfe, a naizmenino tuiranje toplom i
hladnom vodom posle toga poveava taj efekat i obezbeuje
dodatnu energiju za ubrzavanje kretanja toksina.
Upozorenje: Veoma je vano da zapamtite da ovu teh
niku nikada ne primenjujete tako da ona izazove stres ili ok
u telu. Neki ljudi ne mogu da podnesu velike temperaturne
razlike, pogotovu trudnice i osobe koje pate od nekog sranog
oboljenja ili imaju povieni krvni pritisak. Podesite tempera
turu vode na nivo koji vama odgovara, a onda polako, vre
menom, poveavajte razlike u temperaturi.
Uputstvo:
1. Najpre se normalno istuirajte toplom vodom.
2. Pustite neto hladniju ili sasvim hladnu vodu (u zavis
nosti od vaeg nivoa tolerancije) i ostanite pod tuem
dok ne osetite da vam se telo rashladilo ili dok vam ne
postane hladno.
3. Ponovo pustite toplu ili vruu vodu (u zavisnosti od
vaeg nivoa tolerancije) i ostanite pod tuem dok ne
osetite da vam se telo ponovo zagrejalo.
4. Ponovite ovaj proces dva puta (dakle, ukupno tri puta)
i obavezno zavrite tuiranje manje ili vie hladnom
vodom.

elijsko buenje

Naizmenino tuiranje toplom i hladnom vodom ima


efekat slian trljanju koe etkom, ali je on jo intenzivniji.
Posle ovakvog tuiranja osetiete da ste se osveili i da ste
potpuno budni, kao da ste upravo pokrenuli celo telo na
akciju. Ova tehnika je izuzetno korisna kod upale grla i kod
uveanih limfnih lezdi na vratu. Naime, ako se takva situ
acija ne bi potpomogla, normalna reakcija tela bi bila da iza
zove povienu temperaturu da bi se zagrejalo i time dovelo
do razreivanja limfe i njenog pokretanja.
Kod osoba koje imaju nizak nivo energije, naizmenino
tuiranje toplom i hladnim vodom je od izuzetnog znaaja
zato to se ovom tehnikom poveava nivo energije koja je
potrebna telu da bi poelo da otklanja zastoj.

Kupanje u toploj i hladnoj vodi


Ova tehnika je intenzivnija varijanta naizmeninog tuiranja
toplom i hladnom vodom i zato moe da dovede do jo veih
promena, pogotovu kod nekoga kod koga je zastoj u kre
tanju limfe izraeniji. Kada se telo zagreje toliko da podigne
svoju telesnu temperaturu, deava se sledee:
Poinje da se topi sloj holesterola oko elija koji
spreava eliminaciju toksina iz elija u situaciji kada je
alarm za dehidrataciju ukljuen. Kad se taj sloj otopi,
toksini mogu da se izbace iz elija i da uu u limfni
sistem i onda da se izbace iz tela.
Zagreva se limfni sistem i limfa postaje rea i tenija.
Ovim se pomae limfnom sistemu da se lake izbori sa
poveanim obimom posla do kojeg dolazi kada elije
izbace toksine i omoguava mu se da ih gura dalje kroz
sistem za detoksikaciju sve dok ih ne izbaci napolje.

171

172 Barbara Ren

Zagrevanje dovodi do kretanja krvi ka povrini tela, a to,


kao i prethodna tehnika, poboljava dalje kretanje kroz
limfni sistem i time se pomae procesu eliminacije.
Otvaraju se pore na koi to jo vie pomae eliminaciji
toksina preko koe.
Kada se telo hladi, deava se sledee:
Telo poinje da u dubljim slojevima proizvodi toplotu
da bi se zagrejalo i izborilo sa hladnoom. Ovo kretanje
toplote iz unutranjosti ka spolja izaziva poveani nivo
energije koji je potreban za eliminaciju toksina.
S obzirom da ova tehnika ima veoma snano dejstvo i
izaziva velike promene, neophodno je da se primenjuje jako
paljivo i pravovremeno. Ona predstavlja izvrstan nain da
se pobolja eliminisanje toksina, ali moramo da vodimo
rauna da ne preopteretimo sistem i tako izazovemo nove
probleme. Ovu tehniku ne treba primenjivati ukoliko ve nismo
postigli znatne promene u otvaranju puteva za eliminaciju.
Najvea je dobit od ove tehnike u sluaju kada su elije
toliko preoptereene holesterolom da su gotovo izgubile
sposobnost da u potpunosti izbace toksine u limfni
sistem. Takoe je veoma korisna u sluaju kada je telesna
temperatura jako sniena zbog visokog nivoa toksinosti
i dehidratacije i kada telo pokazuje znake neke virusne
infekcije. Mogu da je koriste i osobe koje ne pokazuju neke
znaajne simptome, ali ele da pomognu svom telu da se
oslobodi toksina. To je idealan nain da se elije oiste i da
se pomogne telu da doe u stanje da moe da se oisti od
toksina bez velikog napora.
Ovu tehniku je najbolje koristiti uvee pred spavanje tako
da telo moe da se tokom noi pobrine za pokrenute toksine.

elijsko buenje

Idealna je za osobe ije je telo izgubilo sposobnost da samo


izazove povienu temperaturu.
Upozorenje: Nemojte da koristite ovu tehniku ako postoji
rizik od krvarenja, ako imate povieni krvni pritisak i tokom
trudnoe. Takoe, izbegavajte da je upranjavate neposredno
posle jela jer moe da doe do pojave oseaja munine.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
kada
toplomer
mali pekir
boca s vruom vodom
(da biste pomogli telu da se na kraju zagreje)
neko ko e da nadgleda proces i pomogne vam ako
je potrebno
Uputstvo:
1. Lezite u kadu napunjenu vodom normalne temperature.
2. Stavite mokar rashlaen pekir na glavu da biste spreili
da se ona previe zagreje.
3. Ponite da postepeno dodajete vrelu vodu u kadu da
biste podigli telesnu temperaturu. Nastavite tako sve
dok ne stignete do temperature od 38,9 C ili dok voda
ne postane toliko vrela da vie ne moete da izdrite.
Upozorenje: Ne podiite temperaturu iznad 38,9 C ako
niste u medicinskoj ustanovi pod nadzorom strunjaka.
Sve vreme obavezno merite temperaturu tela toplome
rom (drite ga u ustima) i rashlaujte glavu.
4. Kada osetite da ste proveli dovoljno vremena u vruoj
vodi (a to se razlikuje od osobe do osobe), ili ako ste
uspeli da 20 minuta odravate telesnu temperaturu
na nivou od 38,9 C, ponite polako da dodajete

173

174 Barbara Ren

hladnu vodu u kadu. To e postepeno da vam snizi


temperaturu.
5. Sniavajte nivo temperature vode u kadi dok ne postane
hladna, ali podnoljiva, i ostanite da leite u njoj dok
ne osetite da vam je hladno.
6. Kada osetite da vam je hladno, izaite iz kade. Moete
da se osuite tako to ete trljati telo rukama da biste
ubrzali cirkulaciju ili upotrebite pekir za brisanje.
Posle toga, poite u krevet u koji ste stavili bocu vrele
vode. Vae telo e, im legnete, poeti da stvara toplotu
da bi povratilo normalnu temperaturu. I dalje pratite
kolika vam je temperatura pomou toplomera da
biste proverili da li raste postepeno. Ako je potrebno,
navucite arape i stavite kapu.
Kupanje u hladnoj i toploj vodi moe da izazove razliite
efekte. Neki se posle toga oseaju vrlo oputeno i umorno, a
neki postaju ili i spremni za akciju. Ponekad moe da se javi
privremeni oseaj munine (zbog pranjenja une kese) ili
vrtoglavica (zbog pada krvnog pritiska).
Daglas Luis je izveo jedan od najzanimljivijih eksperime
nata sa ovom tehnikom. Kao to smo ve ranije spomenuli,
on je otkrio da HIV virus moe da opstane samo kod osoba
ija je telesna temperatura nia od normalne. Razmiljajui
o tome ta bi se desilo kada bi se telo zagrejalo toliko da se
vetakim putem izazove poviena temperatura, doao je
do zakljuka da bi tada nastupile promene koje ne bi odgo
varale virusu. Primenivi ovu tehniku, otkrio je da simptomi
zaista poinju da se postepeno povlae.

elijsko buenje

Vrela kupka i umotavanje hladnim aravom


Ova tehnika je gotovo ista kao prethodna, samo posle
leanja u vreloj vodi ne treba leati u hladnoj, ve se umotati
rashlaenim vlanim aravom. Ovo deluje na isti nain kao i
leanje u hladnoj vodi, ali ima i nekih prednosti:
Poboljava kretanje toplote iz dubljih delova tela. To se
deava zato to telo sada ne treba samo da vrati sopst
venu temperaturu na normalu, ve i da se pomui da
osui i zagreje hladan arav da bi uspelo da odri nor
malnu temperaturu.
Pokree latentnu toplotu u duem vremenskom peri
odu zbog due izloenosti hladnoi i vlazi. To dovodi
do pokretanje toksina u dubljim delovima tela.
Upozorenje: Kao i kod prethodno navedenih tehnika,
nemojte da koristite ovu tehniku ako postoji rizik od krvarenja,
ako imate povieni krvni pritisak i u toku trudnoe. Takoe
je izbegavajte neposredno posle jela jer moe da doe do
pojave oseaja munine.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
kada
toplomer
mali pekir
platneni arav (polovine veliine normalnog
arava ili normalan arav presavijen na pola)
plastini prekriva da biste zatitili krevet
boca sa vruom vodom (da pomognete procesu zagrevanja tela na kraju)

175

176 Barbara Ren

neko ko e da nadgleda proces i pomogne vam ako


je potrebno
Uputstvo:
1. Postavite plastini prekriva na krevet da ga ne biste
pokvasili.
2. Pripremite arav tako to ete ga potopiti u hladnu
vodu, procediti ga, staviti u zamrziva i ostaviti u njemu
dok leite u vruoj vodi.
3. Lezite u kadu napunjenu vodom normalne temperature.
4. Stavite hladan vlaan pekir na glavu da se ne bi
previe zagrejala.
5. Dodajte postepeno vrelu vodu da biste izazvali podi
zanje telesne temperature. Nastavite tako dok ne
stignete do temperature od 38,9 C ili dok ne osetite da
vie ne moete da izdrite. Upozorenje: Ne podiite temperaturu iznad 38,9 C ako niste u medicinskoj ustanovi
pod nadzorom strunjaka. Sve vreme obavezno merite
temperaturu tela toplomerom (drite ga u ustima) i
rashlaujte glavu hladnim pekirom.
6. Kada osetite da ste dovoljno boravili u vreloj vodi, a to je
razliito za svaku osobu, ili ako ste uspeli da odravate
20 minuta svoju temperaturu na 38,9 C, izaite iz kade.
7. Umotajte se u hladan arav. Idealno bi bilo da ga
obavijete oko sebe od vrata do stopala, ali je udobnije
da se obmotate od pazuha do butina. Lezite u krevet
u koji ste stavili bocu sa vruom vodom. Kada legnete,
vae telo e poeti da mobilie latentnu toplotu s ciljem
da se vrati na normalnu temperaturu. Proveravajte
temperaturu pomou toplomera da biste videli da li
se postepeno poveava. Ako je potrebno, moete da
navuete arape i stavite kapu.

elijsko buenje

Ova tehnika ima isti efekat kao i napad groznice u punom


jeku. Pokree toksine iz bolnih oblasti pod upalom ka povrini
koe putem limfnog sistema bez ugroavanja ostalih vitalnih
organa i moe da bude korisna kada neko osea titanje
slepog creva ili kod priraslica. Zanimljivo je napomenuti
da arav kojim ste se obmotali moe na kraju tretmana da
promeni boju zbog toksina koji se izbacuju preko koe.

Sedea kupka
Ova tehnika je veoma slina naizmeninom tuiranju toplom
i hladnom vodom, ali omoguava daleko preciznije usmera
vanje delovanja na oblast karlice. Kao i prethodne tehnike, i
ona se koristi da bi se povealo kretanje u krvotoku, a samim
tim i u limfnom sistemu.
Sedenje u kadi ubrzava kretanje i poveava energiju u
genitalnim organima, beici i crevima. Sem toga, miii se
prilikom zagrevanja oputaju, a prilikom hlaenja steu, to
poboljava tonus miia u tim oblastima. Sedee kupke su
izuzetno delotvorne ako elimo da stimuliemo kretanje
unutar karlinih organa, a pogotovu su korisne kod slabosti
miia nekog organa, na primer beike.
Upozorenje: Nemojte da koristite ovu tehniku ako postoji
rizik od krvarenja i tokom trudnoe.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
kada
kadica (kao ona za kupanje beba)
Napomena: ako nemate kadu, moete da koristite dve kadice.

177

178 Barbara Ren

Uputstvo:
1. Napunite kadu vruom vodom do visine od otprilike
12,5 centimetara.
2. Napunite kadicu hladnom vodom do otprilike istog
nivoa.
3. Sedite nekoliko minuta u vruoj vodi sa savijenim
kolenima i neprestano polivajte vodom donji deo tela.
4. Promenite kadu i sedite u hladnoj vodi sa savijenim
kolenima i neprestano polivajte vodom donji deo tela.
5. Ponovite ovaj proces tri-etiri puta, ali zavrite sa hlad
nom vodom.
6. Obriite se pekirom ili trljajui se rukama ako elite da
jo vie podstaknete kretanje u tom delu.
Kod primene ove tehnike esto se deava da je javi potre
ba za malom ili velikom nudom zbog poveanog kretanja u
tom delu tela.
Ova tehnika je veoma korisna kod organa koji su skloni
prolapsu zato to naizmenino menjanje tople i hladne
vode dovodi do stezanja i oputanja miia, a to predstavlja
odlinu vebu za njih. Njom se postie vei tonus miia i oni,
onda, lake mogu da dre organe na njihovom mestu. Takoe
pomae kod stvrdnjavanja prostate jer naizmenina upotreba
tople i hladne vode podstie kretanje krvi i limfe i pomae da
se otkloni zastoj koji je doprineo stvaranju problema.

Kupka sa Epsomovim solima


(prim. prev. Epsomove soli: magnezijum-sulfat. Kod nas
se prodaje pod imenom gorka so)
Ova tehnika je usmerena na kou kao put za eliminaciju
toksina. Koa je najvei organ za njihovu eliminaciju i zato

elijsko buenje

je ovaj put izuzetno znaajan, pogotovu ako ostali organi


za eliminaciju ne funkcioniu najbolje. Epsomove soli, koje
su po svom sastavu magnezijum-sulfat, imaju osobinu da
privlae toksine i kiseline (pogotovu mokranu kiselinu). Kao
rezultat kupanja u jakom rastvoru Epsomovih soli dolazi do
pojaanog izvlaenja toksina iz tela i njihovog izbacivanja.
Zanimljivo je napomenuti da se Epsomove soli koriste
u sluaju kada je potrebno dovesti ir do sazrevanja, to
jasno pokazuje njihovu sposobnost da privlae toksine.
Vrua voda dovodi do zagrevanja tela, a to podstie elijske
membrane da se otvore i izbace toksine. Takoe razreuje
limfu i omoguava limfnom sistemu da se izbori sa dodatnim
poslom i podstie krv da struji ka povrini koe. Kad se
Epsomove soli kombinuju sa vruom vodom, mogu da
dovedu do velikog pokretanja unutar tela i da time pomognu
eliminaciji toksina.
Epsomove soli su veoma korisne i zbog toga to su po
svom sastavu sulfati. Naime, mi moramo da pretvorimo sum
por koji smo hranom uneli u telo u sulfat. Kod nekih bolesti,
pogotovu kod autizma, ne dolazi do ove konverzije.
Magnezijum u formi sulfata ima umirujui efekat i zbog
toga dodavanje Epsomovih soli vodi za kupanje ima izuzetno
smirujue dejstvo na telo i psihu. To je od velike pomoi kod
dece i mladih ljudi koji pate od autizma ili nekog poremeaja
ponaanja.
Ova tehnika je blagotvorna za sve one koji se podvrgavaju
procesu detoksikacije ili imaju problem sa svakodnevnim
procesom eliminacije toksina. Pogotovu je korisna kod
smirivanja bolnih miia i zglobova i moe da se primenjuje
posle nekog veeg napora ili kod nekog stanja kao to je
artritis.
Upozorenje: Kao i prethodno navedene tehnike, ovu tehniku ne bi trebalo koristiti ako postoji rizik od krvarenja, ako

179

180 Barbara Ren

imate povieni krvni pritisak i u toku trudnoe i za vreme menstruacije.


Kupanje u rastvoru Epsomovih soli jednom nedeljno
tokom tri nedelje u mesecu predstavlja odlian nain da
obezbedimo nesmetano kretanje i eliminisanje toksina u
tmurnijim periodima, kao to je zima, recimo, kada smo i
inae vie skloni stagnaciji.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
kada
1 kg Epsomovih soli
Uputstvo:
1. Sipajte 1 kg Epsomovih soli u praznu kadu.
2. Pustite vodu i meajte soli da bi se to bolje rastvorile.
Voda bi trebalo da bude u rasponu od tople do vrele,
to zavisi od toga koliko intenzivnu reakciju elite da
izazovete. Ako je voda vrela, obavezno stavite na glavu
hladan mokar pekir.
3. Provedite 20 minuta u vodi ili manje, zavisno od vaeg
nivoa tolerancije. Nemojte da koristite sapun niti da
dodajete neke druge supstance u vodu jer one mogu da
umanje dejstvo Epsomovih soli.
4. Kada vie ne budete mogli da izdrite ili po isteku 20
minuta, moete da uradite jednu od sledeih stvari:
da dodate hladnu vodu u kadu da biste snizili tempera
turu vode i podstakli telo da proizvede toplotu.
da se istuirate hladnom vodom da biste podstakli telo
da proizvede toplotu.
da se brzo obriete i legnete u krevet da biste nastavili
da se preznojavate i tako podstakli limfu da se pokrene
i izbaci toksine kroz kou.

elijsko buenje

Posebno upozorenje: ako koristite kupku sa Epsomovim


solima za dete, temperatura vode bi trebalo da bude topla, ali
ne i vrela i posle kupanja bi dete trebalo da obriete pekirom
na uobiajen nain. Ovo je izvrsna tehnika koju moete da
primenjujete pre odlaska deteta na spavanje.
Posle kupke sa Epsomovim solima mogue je da osetite
blagu slabost i umor i bie vam potrebno da se odmorite.
Posle dobro prospavane noi, kad telo u potpunosti obavi
proces eliminacije toksina, ljudi se najee oseaju veoma
ilo i osveeno.

Kupke za stopala i umotavanje


Kupke za stopala izazivaju blai efekat nego tehnike u kojima
se celo telo potapa u kadu, ali imaju mogunost da posebno
usmere delovanje na glavnu povrinu za eliminaciju, a to su
tabani. Ovaj blai efekat moe da bude veoma koristan za
osobe koje moraju da zaponu proces detoksikacije neto
sporijim tempom. Moda je i za vas bolje da otponete pro
ces pokretanja i eliminacije toksina tako to ete najpre da
primenite razliite vrste kupki za stopala, a onda da ponete
sa kupkama za celo telo koje izazivaju mnogo snanije
promene u organizmu. Kupke za stopala su korisne i za one
koji nemaju kadu ili ne mogu da je koriste. Mogue ih je lako
izvesti dok sedite udobno na stolici.

Kupka za stopala sa slaicom


Kao i kupke za telo, i ova kupka ima za cilj da izazove podizanje
temperature tela koja onda dovodi do razreivanja limfe,
pojaava njeno kretanje i tera telo da pone da se znoji i izbacuje

181

182 Barbara Ren

toksine kroz kou. Idealna je ako elite da lagano zaponete


proces pokretanja nagomilanih toksina. Poto su efekti blai i
promene sporije, ovo predstavlja laki nain da se toksini izbace
iz tela i da se pri tom izbegne svaki mogui stres. Ova tehnika je
idealna kada se izvodi pred odlazak na spavanje.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
kadica za stopala ili veliki lavor
slaica u prahu
ebe
Uputstvo:
1. Sipajte ravnu kaiicu slaice u prahu u kadicu.
2. Dodajte vruu vodu temperature koja vam prija.
3. Stavite noge u kadicu da biste izazvali podizanje tele
sne temperature i zapoeli proces detoksikacije.
4. Ako moete, obmotajte celo telo ebetom, ak i glavu
jer e to pomoi da izazovete povienu temperaturu
potrebnu za ienje.
5. Ostanite tako 1520 minuta ili krae ako osetite da vam
vie ne prija.
6. Kada zavrite s kupkom, obriite stopala i idite pravo u
krevet da biste omoguili nastavak procesa eliminacije
toksina.

Kupka za stopala sa Epsomovim solima


Ova tehnika je blaa verzija kupke sa Epsomovim solima. I
ona pomae izbacivanju toksina preko koe i deluje veoma
umirujue. Kao i kupku za stopala sa slaicom u prahu, ide
alno je uraditi je pred spavanje.

elijsko buenje

Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:


kadica za stopala ili veliki lavor
Epsomove soli
ebe
Uputstvo:
1. Sipajte etiri kaike Epsomovih soli u kadicu.
2. Dodajte vruu vodu temperature koja vam prija.
3. Stavite noge u kadicu da biste izazvali podizanje tele
sne temperature i zapoeli proces detoksikacije.
4. Ako moete, obmotajte celo telo ebetom, ak i glavu
jer e to pomoi da izazovete povienu temperaturu
potrebnu za ienje.
5. Ostanite tako 1520 minuta ili krae ako osetite da vam
vie ne prija.
6. Kada zavrite s kupkom, obriite stopala i idite pravo u
krevet da biste omoguili nastavak procesa eliminacije
toksina.

Navlaenje hladnih mokrih arapa na stopala


Ova tehnika privlai krv u stopala jer telo eli da ih zagreje
i povrati svoju normalnu temperaturu. Kao rezultat toga, u
ostalim delovima tela (pogotovu glavi) dolazi do sniavanja
temperature.
Ova tehnika je veoma korisna, pogotovu u dva sluaja.
Prvo, izuzetno pomae kod stanja groznice kada elite da
snizite temperaturu glave. Drugo, odlina je ako patite od
preterane umne aktivnosti pred spavanje. Mnogi ljudi pate
od toga, a pogotovu oni koji su svakodnevno izloeni nekom
stresu. Ovom tehnikom se izaziva povlaenje izvesne koliine
krvi iz glave i omoguava se umu da se opusti i osobi da
utone u zdrav san.

183

184 Barbara Ren

Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:


par pamunih arapa
par vunenih arapa
Uputstvo:
1. Potopite pamune arape u hladnu vodu i iscedite ih da
budu vlane.
2. Stavite ih u zamrziva na 10 do 15 minuta.
3. Izvadite ih iz zamrzivaa i navucite.
4. Navucite tople vunene arape preko njih.
5. Poite u krevet na spavanje.

Obloga od ricinusovog ulja


Ricinusovo ulje je od davnina poznato po svojim lekovitim
moima. Poznato je i pod imenom Hristov dlan (Palma Christi),
a najvie ga je koristio Edgar Kejsi u svom radu s pacijentima.
Teko je u potpunosti objasniti zato ricinusovo ulje ima
toliku lekovitu mo, ali postoje dobro dokumentovani doka
zi o tome. Poznato je da ono emituje belu svetlost, nalik onoj
dnevnoj, koja sadri sve talasne duine vidljivog spektra
podjednakog intenziteta. Ova bela svetlost prodire u elije
i daje im energiju koja izaziva pojaano kretanje to dovodi
do smanjenja nivoa stagnacije. Sem toga, poznato je da nae
elije stvaraju unutar DNK sopstvenu svetlost koja je merljiva
i naziva se biofoton. Moja je pretpostavka da obloga od rici
nusovog ulja potpomae stvaranje ove elijske svetlosti koju
telo onda koristi kao energiju potrebnu za proces izleenja.
Obloga od ricinusovog ulja je najbolja tehnika za dovoenje
energije u odreeni deo tela u kojem je potrebno pokrenuti
zastoj i toliko je efikasna da pomae u svim situacijama.
Upozorenje: Kao i prethodno navedene tehnike, ovu
tehniku ne bi trebalo koristiti ako postoji rizik od krvarenja,

elijsko buenje

ako imate povieni krvni pritisak i tokom trudnoe i za vreme


menstruacije.
Prilikom upotrebe obloga od ricinusovog ulja postoji
jedno pravilo koje uvek vai: ma gde da se nalazi oblast koja
stvara problem, obavezno je da se obloga najpre stavi na
jetru. Na taj nain se obezbeuje da glavni put eliminacije
toksina bude otvoren i da jetra bude spremna da primi
dodatne toksine koji se pokreu iz onog dela tela u kojem
je problem. Dakle, tek kada se to obavi, moete da stavite
oblogu na onaj deo tela u kojem elite da pokrenete zastoj.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
komad tkanine od nebeljenog eljanog pamuka ili
vune dimenzija 67x30 centimetara.
boica ricinusovog ulja (organskog)
rolna prijanjajue folije ili neki slian materijal
boca sa vruom vodom
Uputstvo:
1. Presavijte komad tkanine na polovinu ili trostruko.
2. Stavite je na neku ravnu povrinu koja moe da se
pere.
3. Sipajte ricinusovo ulje po celoj povrini tkanine, ali ne
u koliini da ulje pone da kaplje sa nje.
4. Stavite tkaninu preko jetre.
5. Obmotajte preko toga prijanjajuu foliju.
6. Obucite neku staru odeu za sluaj da ulje ipak procuri.
7. Lezite i stavite preko obloge bocu sa vruom vodom i os
tanite tako da leite oko sat vremena. (Ako pokuavate
da pokrenete neki vei zastoj, moda e biti potrebno i
vie vremena.)

185

186 Barbara Ren

8. Poto ste stavili oblogu na jetru, moete da ponovite


ceo postupak i stavite oblogu na oblast koja vam
izaziva nelagodnost.
Ovo je veoma snana tehnika koja uvek izaziva pokretanje u telu.
Upozorenje: Ovu tehniku je potrebno s oprezom prime
njivati kod osoba koje imaju povieni krvni pritisak. Ako niste
sigurni kako ete je podneti, najpre drite oblogu samo
10 minuta da biste proverili kako se oseate. Takoe, zbog
kretanja koje ova tehnika izaziva, bilo bi korisno da posle nje
primenite neku drugu (klistiranje, recimo) da biste obezbedili
da se kretanje toksina kroz telo nastavi i da se oni izbace
napolje.
Po zavretku ovog tretmana, a esto i tokom njega,
osetiete duboku relaksaciju i kako se bolovi ili grevi koje
ste imali smanjuju i smiruju.
Koliko esto ete da primenjujete ovu tehniku zavisi od
situacije, ali vam preporuujem da i kod najteih sluajeva to
ne inite vie od pet dana u nedelji.
Jetra, debelo crevo, plua (stavlja se i spreda i pozadi) i
genitalni organi su delovi tela koji izuzetno dobro reaguju
na ovu tehniku, ali i na svim drugim mestima na kojima pos
toji neko zapaljenje ili zastoj u eliminaciji toksina doi e do
pozitivnih efekata. Sem toga, i endokrini sistem e, zbog
svoje povezanosti sa svetlou, dobro da reaguje na oblo
gu od ricinusovog ulja, tako da ete stavljanjem obloge na
titnu lezdu, na primer, postii veoma dobar rezultat.
Kada se ova obloga stavlja posle nekog hirurkog zahvata,
mogue je spreiti stvaranje otvrdlina na oiljku i priraslica i
to bi trebalo uiniti to pre nakon izvrene operacije. Ona,
takoe, pomae da se oslobodite neugodnosti koje izazivaju
stari oiljci.

elijsko buenje

U sluaju bronhitisa, obloga od ricinusovog ulja stavlje


na na plua stimulie pokretanje limfe i dovodi do drenae
zaepljenog plunog tkiva. Ali, ponavljam jo jednom, sve
ovo moe da se radi tek poto se obloga prvo stavi na jetru.

Klistiranje
Klistiranje je drevna tehnika u svetu isceljivanja i veoma
mono orue koje izaziva brze promene i u telu i u umu. De
belo crevo predstavlja dobar put za unoenje terapeutskih
supstanci u telo jer postoji direktna veza izmeu njega i jetre.
Kad god neka supstanca, ukljuujui sve ono to pojedemo i
popijemo, ue u telo, ono mora, pre nego to je iskoristi, da
je prepozna kao prijatelja kako je imuni sistem ne bi napao.
To prepoznavanje obavlja jetra i to pre supstanca stigne do
nje, tim pre e se ono odigrati i telo e moi da je iskoristi. U
naem telu postoji jedna velika vena koja se naziva portna
vena i ona povezuje debelo crevo i jetru. Veliki deo apsorp
cije hranljivih materija iz hrane odvija se u tankom i debelom
crevu. Portna vena prenosi te hranljive sastojke do jetre, tako
da e sve to unesemo klistiranjem u debelo crevo biti na
slian nain apsorbovano i preneto pomou portne vene u
jetru i zbog toga klistiranje predstavlja veoma moan i brz
nain da se promeni biohemija tela. Specifini efekti razliitih
vrsta klistiranja zavise od toga koja su terapeutska svojstva
supstanci koje se za njih koriste.
Debelo crevo ima jo jednu vanu funkciju, a to je da se
otpadne materije preko njega izbacuju iz tela. One se kreu
kroz debelo crevo pomou niza krunih i spiralnih miinih
kontrakcija. Vlakna su neophodna u naoj ishrani da bi miii
koji okruuju zid debelog creva imali s im da rade. Ishrana u
kojoj preovlauju rafinisane, preterano obraene namirnice

187

188 Barbara Ren

koje sadre jako malo vlakana moe da izazove slabljenje


ovih miinih kontrakcija. To onda dovodi do toga da hra
na ne prolazi efikasno kroz sistem i zbog toga moe da se
zaglavi u nekom od malih depova koji postoje u debelom
crevu i da se zalepi za njegov zid. Tada ovako zaglavljene
materije poinju da fermentiu i u debelom crevu se stvara
velika koliina toksina. Onda telo apsorbuje te toksine i alje
ih u jetru koja mora da pokua da ih uskladiti negde u telu.
Ovaj proces se naziva autointoksikacija i znai da telo truje
samo sebe toksinima zato to put za njihovu eliminaciju nije
otvoren i prohodan. Prvi znak da je dolo do ovog problema
je pojava konstipacije. Takoe, u debelom crevu dolazi do
dehidratacije i kod svakoga kod koga postoji visok stepen
dehidratacije mogu da se jave problemi sa konstipacijom i
apsorpcijom toksina.
Redovno svakodnevno pranjenje creva je pokazatelj
dobrog zdravlja i klistiranje moe da doprinese tome da se
lenjo debelo crevo oisti i telo hidrira dok se procesi ienja
i ozdravljenja odvijaju. Kad god doe do velikog priliva
toksina u krv ili u limfu, klistiranje predstavlja najefikasniji
nain da se oni izbace napolje. Ipak, kada se povrati zdravlje
i ponovo uspostavi ravnotea, klistiranje bi trebalo koristiti
samo kao deo programa za odravanje zdravlja, moda
jednom nedeljno ili jednom meseno.
Mnogi ljudi imaju otpor prema ovoj metodi, ali ona moe
da na neverovatno snaan nain ubrza proces izleenja i da
dovede do poboljanja kako na fizikom tako i na mental
nom planu.
Upozorenje: Klistiranje ne bi trebalo da primenjuju osobe
koje imaju problem sa nekim od karlinih organa koji je sklon
prolapsu i one koje imaju hemoroide.

elijsko buenje

Kako uraditi klistiranje?


Da biste primeni ovu tehniku, potrebno vam je sledee:
pribor za klistiranje sa kesom ili posudom koja se prazni
pod uticajem sile tee
posuda od jednog litra
tenost koja e se koristiti za klistiranje (ova tenost
varira u zavisnosti od vrste klistiranja, to ete videti u
daljem tekstu)
jastuk
neto ime ete zatititi pod od tenosti (pekir ili
plastina folija)
lubrikant (ricinusovo ulje je veoma dobro)
kuka na koju ete da okaite kesu
sat da biste merili vreme
Uputstvo:
1. Pripremite tenost za klistiranje (kao to je opisano u
odreenom tipu klistiranja).
2. Okaite kesu na kuku tako da njeno dno bude oko metar
iznad vas dok leite.
3. Proverite da li je ventil zatvoren i sipajte tenost za
klistiranje u kesu.
4. Izbacite vazduh iz creva tako to ete da dopustite da
mala koliina tenosti iscuri.
5. Namaite analnu oblast lubrikantom.
6. Stavite prostirku na pod i lezite na lea sa savijenim
kolenima, ili ako tako vie volite, lezite na desni bok.
Moete da stavite jastuk pod glavu.
7. Stavite brizgaljku u anus. (Neki pribori za klistiranje
imaju dve brizgaljke razliite veliine. Upotrebite onu
manju jer vea slui za vaginalno ispiranje.)
8. Otvorite ventil i pustite da tenost polako ue u rektalnu
upljinu. Masirajte abdomen dok tenost ulazi.

189

190 Barbara Ren

9. Kad sva tenost ue, zatvorite ventil i izvadite brizgaljku


iz anusa.
10. Zadrite u sebi tenost neko odreeno vreme (kako je
navedeno u odreenoj vrsti klistiranja). Ako osetite bilo
kakvu nelagodnost, kao to je, na primer, bol od gaso
va, masirajte abdomen dok ne proe.
11. Kada zavrite s procedurom, poite do toaleta da biste
izbacili tenost za klistiranje iz sebe.
Napomene:
Pre nego to primenite bilo koju drugu vrstu klistiranja,
moete da uradite klistiranje vodom da biste oistili
creva i pripremili ih.
Ako imate problem da zadrite tenost u sebi, pokuajte
ili da smanjite koliinu tenosti ili da skratite vreme
njenog zadravanja.
Klistiranje je lake izvesti ako leite u kadi s toplom
vodom jer onda stomani miii mogu lake da se
opuste.
Nije preporuljivo da radite klistiranje ako ste gladni.
Nije preporuljivo da radite klistiranja sa nekom
supstancom koja stimulie (na primer kafom) pred
odlazak na spavanje.
Klistiranje vodom
Ako nikada ranije niste probali da uradite klistiranje, onda je
klistiranje vodom prava preporuka za poetak. Na ovaj nain
se unosi oko litar vode u debelo crevo to izaziva niz pozi
tivnih efekata. Voda izaziva kretanje unutar creva i podstie
izbacivanje stolice, a, sem toga, stimulie refleksne take u
debelom crevu. Ove take povezuju debelo crevo sa svim
ostalim delovima tela i njihovim stimulisanjem pokree se

elijsko buenje

zastoj koji je nastao u oblasti koja je povezana sa odreenom


takom. Osim toga, kretanjem u debelom crevu stimulie se
pokretanje i otputanje mukusa u limfnom sistemu. Pored sve
ga toga, izvesna koliina vode koja se unese u debelo crevo
apsorbuje se i potpomae proces sveukupne hidratacije tela.
Klistiranje vodom primenjuje se kad god debelo crevo
daje znake konstipacije ili kad limfni sistem pokazuje znake
stagnacije, na primer u sluaju prehlade ili gripa. Takoe je
korisno kada je potrebna pomo da se odri kretanje toksina
tokom programa ienja tela ili ako elite da brzo popravite
nivo hidratacije tela, na primer posle nekog dugotrajnog
putovanja avionom.
Ljudi se esto oseaju ilo i osveeno posle zavretka
procesa klistiranja vodom. Ipak, ponekad moe da se desi da
osetite nesvesticu i tada je potrebno da legnete i odmorite
se. Deava se i to da se ispostavi da je telo toliko dehidriralo
da debelo crevo zadri svu unetu vodu i da ne doe ni do
kakvog izbacivanja.
Uputstvo:
1. Pripremite litar filtrirane vode temperature tela. (Voda
mora da bude temperature tela jer, ako bi bila toplija,
to bi samo dovelo do smirivanja debelog creva, a ako
bi bila hladnija, stimulisala bi ga.)
2. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
3. Zadrite vodu u sebi 1015 minuta.
Trostruko klistiranje vodom
Efekat klistiranja se bitno poveava ako se primene tri
klistiranja vodom za redom. Ova tehnika je idealna na
poetku prehlade ili gripa, kada vas boli grlo ili kada su vam

191

192 Barbara Ren

sinusi zapueni, kao i u svim prilikama kada je dolo do


nekog zastoja u limfnom sistemu. Ova dodatna stimulacija
esto dovodi do toga da telo ne mora da razvije povienu
temperaturu da bi razredilo zgusnutu limfu.
esto se deava da se po zavretku ove tehnike oseti iscr
pljenost i umor i zbog toga je dobro uraditi ovakvo klistiranje
na kraju dana i posle otii na spavanje.
Ako patite od zapuenih sinusa poetkom zime, bilo bi
dobro da uradite trostruko klistiranje vodom tri puta u roku
od 36 sati. Time ete, najverovatnije, uspeti da reite taj prob
lem koji bi, inae, potrajao sve do prolea.
Uputstvo:
1. Pripremite litar filtrirane vode temperature tela.
2. Sledite uputstva 29 iz dela Kako da uradite klistiranje.
3. Kada sva voda ue, izmasirajte debelo crevo i onda
izbacite vodu iz sebe.
4. Ponovite ovaj postupak jo dva puta (dakle, ukupno tri
puta).
5. Pri poslednjem klistiranju, moete da zadrite vodu u
sebi 1015 minuta ako to elite.
Klistiranje vodom sa dodatkom aloje
Kod ove tehnike, voda deluje na nain koji je opisan u tehnici
klistiranja vodom, a aloja vera vlai i smiruje sluzokou
debelog creva i ima antiinflamatorno dejstvo. Ovo je ini
izuzetno korisnom za primenu kod svih stanja upale u
digestivnom traktu.
Najee se deava da se po zavretku ove tehnike ljudi
osete smireno i osveeno, a moe da ima i veoma pozitivan
efekat na kou jer je omekava.

elijsko buenje

Uputstvo:
1. Pripremite litar filtrirane vode temperature tela.
2. Dodajte izmeu jedne i deset kaika soka aloje vere,
zavisno od intenziteta koji elite da postignete.
3. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
4. Zadrite tenost u sebi 15 minuta i pri tome masirajte
debelo crevo.
Klistiranje vodom sa dodatkom kafe
Ova vrsta klistiranja je najmonije sredstvo za detoksikaciju
jetre. Deluje na jedinstven nain i neverovatno je
korisno kada zaponete s procesom ienja organizma.
Farmakoloki aktivni sastojci kafe apsorbuju se preko
hemoroidne vene u debelom crevu i odlaze kroz portnu
venu direktno u jetru. Kada kafa stigne do jetre, izaziva
kontrakcije i dolazi do izbacivanja ui kroz uobiajeni put
uni kanal, u dvanaestopalano crevo, a zatim kroz ostale
delove digestivnog trakta napolje. Ove kontrakcije izazivaju
proiavanje jetre i dovode je u mnogo bolje stanje od
onog u kojem je bila tako da ona moe da nastavi sa svojom
ulogom glavnog organa u procesu detoksikacije.
Zahvaljujui tome to klistiranje vodom sa dodatkom kafe
poveava sposobnost jetre da izvri detoksikaciju, smanjuje
se rizik od nagomilavanja toksina to bi dovelo do autoin
toksikacije. Ovo klistiranje treba primenjivati i kod akutnih
problema sa jetrom kao to je, recimo, migrena, da bi se jetra
rasteretila.
Po zavretku ove tehnike ljudi se obino oseaju znatno
drugaije, i fiziki i mentalno. esto imaju oseaj da im se
razbistrilo u glavi i da su se bolovi koje su oseali smanjili.
Takoe oseaju da su manje zatrovani, pa jasnije sagledavaju

193

194 Barbara Ren

stvari i jasnije razmiljaju, odnosno, uopteno reeno, u


boljem su mentalnom stanju nego to su bili pre klistiranja.
Ako su pre klistiranja oseali muninu, ona nestaje.
Ova tehnika moe da bude veoma korisna ako ste,
na primer, vee pre toga stavljali oblogu od ricinusovog
ulja i elite da budete sigurni da e se proces izbacivanja
pokrenutih toksina nastaviti. Koristi se ve nekoliko decenija
na Institutu Gerson kao jedna od terapija u leenju raka zato
to pomae telu da se oslobodi toksina koji se oslobaaju
prilikom razbijanja tumora.
Upozorenje: Morate da budete izuzetno oprezni kod
primene ove tehnike jer je ona jedna od onih kod kojih se najlake
napravi greka. Naime, klistiranje vodom sa dodatkom kafe
dovodi do izvesnog gubitka elektrolita (kalcijuma, magnezi
juma, natrijuma i kalijuma), a to, u nekim sluajevima, moe
da izazove stres. Ako se pretera sa njegovom upotrebom ili
ako se koristi u pogrenim situacijama, moe da izazove stres
bubrega i nadbubrenih lezdi zato to ima jako diuretiko
dejstvo. Zbog svega toga, preporuujem da se koristi samo
u okviru programa koji nadgleda struno osoblje.
Uputstvo:
1. Stavite punu supenu kaiku krupno mlevene organ
ski gajene kafe u erpu koja nije od aluminijuma. Ova
koliina moe da se smanji ako elite da efekat bude
blai.
2. Sipajte 250 ml filtrirane vode i pustite da prokljua.
3. Iskljuite poret i ostavite da lagano vri 15 minuta.
Nemojte da poklapate erpu.
4. Procedite tenost u posudu od jednog litra.

elijsko buenje

5. Dopunite posudu do eljene koliine (0,51 l) dodajui


filtriranu vodu. Temperatura tenosti za klistiranje
mora da bude temperature tela.
6. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
7. Zadrite tenost u sebi 1015 minuta.
Klistiranje vodom sa dodatkom holin-bitartrata
Nije sasvim jasno kako holin-bitartrat (vitamin B) deluje kada
se koristi kao sredstvo za klistiranje, ali u praksi se stie uti
sak da on poveava efikasnost jetre. Ova tehnika je korisna
u svim sluajevima kada se osea munina. Takoe moe
da se koristi kao zamena za klistiranje vodom sa dodatkom
kafe onda kada nije mogue primeniti tu tehniku, na primer,
kod osoba koje su jako dehidrirale, pa bi gubitak elektrolita
moga da izazove dodatne probleme. Holin-bitartrat deluje
blae na bubrege i nadbubrene lezde od kafe, pa se koristi
kad je tim oblastima neophodna pomo.
Po zavretku ove tehnike ljudi se oseaju veoma osveeno
i proieno. Veoma je korisna i u sluajevima nefritisa jer
uspeno otklanja muninu, a ne dovodi do stresa u bubrezima
i nadbubrenim lezdama.
Uputstvo:
1. Rastvorite od polovine kaiice do dve pune kaiice
holin-bitartrata u vodi pripremljenoj za klistiranje.
Koliina zavisi od gustine rastvora koji vam je
potreban.
2. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
3. Zadrite tenost u sebi 1520 minuta.

195

196 Barbara Ren

Klistiranje vodom sa dodatkom kamilice


aj od kamilice je blagi sedativ i kad se doda vodi za klisti
ranje apsorbuje se putem hemoroidne vene, kao i kafa. On
prolazi kroz portnu venu do jetre i deluje umirujue na nju,
kao i na ostatak tela, dakle, sasvim suprotno od kafe. Koristi
se da bi se dovelo do smirivanja jetre, tela i uma.
Posle korienja ove tehnike, ljudi najee oseaju
smirenje, pogotovu u digestivnom traktu. Veoma je korisno
primeniti je uvee pred spavanje jer doprinosi boljem snu.
Uputstvo:
1. Stavite punu kafenu kaiicu cvetova organski gajene
kamilice u olju za aj i prelijte je kipuom vodom.
2. Ostavite tako 2030 minuta.
3. Procedite u posudu od jednog litra.
4. Dodajte 0,51 l filtrirane vode temperature tela.
5. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
6. Zadrite tenost u sebi 1530 minuta.
Klistiranje vodom sa dodatkom magnezijuma
Magnezijum oputa miie i ima smirujui efekat na celo telo
i um. Klistiranje vodom sa dodatkom magnezijuma veoma je
dobro za sva stanja u kojima je dolo do nekog gra miia,
kada iznenada osetite bol u leima, recimo, ili u poetnom
stadijumu napada migrene, ako su vam prvi simptomi koje
oseate napetost u vratnim i ramenim miiima ili da bi se
smirili grevi na poetku menstrualnog krvarenja. Takoe je
korisno posle nekog veeg fizikog napora kada oseate bol
u miiima.
Po zavretku ove tehnike ljudi esto oseaju da im se celo telo
smiruje. Takoe, esto se deava da svi bolovi ili grevi uminu.

elijsko buenje

Uputstvo:
1. Rastvorite 13 kapsule magnezijuma u formi citrata
u olji kipue ili vrue vode. Svaka kapsula bi trebalo
da sadri 100 mg magnezijuma. Dobro promeajte.
Kapsule ne mogu da se potpuno rastvore i ostae ostaci
praha na povrini vode.
2. Sipajte rastvor magnezijuma u posudu od jednog litra i
dodajte 0,5 l do 1 l filtrirane vode. Proverite da li je
dobijena tenost temperature tela.
3. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
4. Zadrite tenost u sebi 1530 minuta.
Klistiranje vodom sa dodatkom aja od semenki lana
Ovo je neverovatno umirujua tehnika i vrlo je korisna kod
svih vrsta upale creva kao to su kolitis ili Kronova bolest.
Takoe pomae da se sprovede proces hidratizacije debelog
creva i u sluaju kada je potrebno da se osoba oslobodi
straha i napetosti, kao i da se stabilizuje nivo eera u krvi.
Da bi se napravio aj od semenki lana, treba da:
1. Stavite dve supene kaike semenki lana u veu
posudu koja nije od aluminijuma.
2. Dodajte litar vode i pustite da prokljua.
3. im provri, sklonite sa poreta i poklopite.
4. Ostavite tu meavinu da stoji 12 sati ili preko noi.
5. Vratite posudu na poret i pustite da lagano vri bez
poklopca sat vremena.
6. Odmah procedite aj i bacite semenke.
7. Kad se ta dobijena gusta tenost ohladi, stavite je u
friider ako ne nameravate da je odmah upotrebite.

197

198 Barbara Ren

Uputstvo:
1. Pomeajte aj od semenki lana sa toplom vodom i
dovedite dobijenu meavinu do temperature tela i do
gustine koja moe lako da proe kroz crevo aparata za
klistiranje.
2. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite klistiranje.
3. Zadrite tenost u sebi 1520 minuta.
Klistiranje lanenim uljem
Unoenjem lanenog ulja u telo se unosi velika koliina fotona i
izaziva intenzivna aktivnost elektrona i zbog toga ova tehnika
moe da bude veoma korisna na poetku procesa izleenja.
Dr Johana Budvig je uvek zapoinjala leenje primenjujui
ovu tehniku. Moe da se koristi u onim sluajevima kad ljudi
nisu u stanju da uzimaju ulje oralnim putem jer imaju neki
problem sa varenjem ili onda kad nisu u stanju da prerade
ulje u organizmu, kao to je, recimo sluaj sa osobama koje
pate od sindroma hroninog umora. Takoe je jako korisna
u vreme pojaane energetske aktivnosti, na primer tokom
ravnodnevica, zato to jo vie pojaava njihove efekte.
Po zavretku ove tehnike ljudi esto imaju oseaj
neopisivog mira i sveopte povezanosti. Veoma je mona
i primenjuje se povremeno, na primer jednom meseno ili
jednom godinje.
Uputstvo:
1. Zagrejte boicu (od 250 do 500 ml) ulja od organski
gajenog lana do temperature tela, tako to ete da je
stavite u posudu s vruom vodom.
2. Sledite uputstva 211 iz dela Kako da uradite
klistiranje.

elijsko buenje

3. Zadrite tenost u sebi sat vremena.


4. Uradite klistiranje vodom odmah posle ovog klistiranja
da biste isprali creva.
5. Po zavretku celog procesa pustite rastvor sapunice
kroz pribor za klistiranje da biste i njega oprali od os
tataka ulja.
Implant sa lanenim uljem (mini-klistiranje)
Stavljanje implanta sa lanenim uljem ima slino dejstvo kao
prethodna tehnika, ali se ono protee na dui vremenski
period. Kao i klistiranje lanenim uljem i ova tehnika moe
da bude korisna osobama koje ne mogu da uzimaju ulja
oralnim putem zato to imaju neki problem sa digestivnim
traktom ili onima koji ne mogu da razloe ulja u organizmu
ili u periodima poveane energetske aktivnosti, kao to su,
recimo, ravnodnevice.
Posle primene ove tehnike i dobro prospavane noi, ljudi
se oseaju veoma smireno jer ona dovodi do oputanja
itavog nervnog sistema.
Da biste primenili ovu tehniku potrebno vam je:
pipeta za implant
1560 ml lanenog ulja
Uputstvo:
1. Zagrejte potrebnu koliinu ulja do temperature tela
tako to ete da stavite boicu s uljem u posudu sa
vruom vodom.
2. Kad je ulje dovoljno zagrejano, uvucite ga u pipetu.
3. Namaite analnu oblast lubrikantom.

199

200 Barbara Ren

4. Stavite vrh pipete u anus i stisnite gumeni deo da biste


uneli ulje u rektalni predeo. Steite gumeni deo pipete
sve dok ne unesete sve ulje unutra.
5. Bilo bi idealno da ulje zadrite u sebi tokom noi.
Klizmatik
Klizmatik je osmislio jedan od prvih vedskih naturopata, Bir
ger Ledin, i od tada se ve sedamdeset godina koristi kako
za kunu upotrebu tako i u bolnicama irom vedske. Ovaj
sistem se veoma lako koristi. Prilagoen je obliku WC olje i
cela tehnika se izvodi dok sedite na njoj. Ona ne dovodi do
slabljenja prirodnog nagona za vrenje nude i, s obzirom da
klizmatik ubrizgava vodu samo koristei njen prirodni pad,
mnogo je blaa nego kolonik, o kome e kasnije biti rei.
Klizmatikom se blago ubrizgava voda u debelo crevo i
omoguava da ona ostane u njemu sve dok se ne javi jaka
potreba za pranjenjem creva. Kad se debelo crevo isprazni,
ponovo se puni vodom i ponovo prazni. Ovaj proces se
ponavlja nekoliko puta. Klizmatik je tako dizajniran da
omoguava da brizgaljka kojom se u debelo crevo unosi
ista voda ostane u anusu dok se debelo crevo prazni, a
jednosmernim ventilom je osigurano da se ista voda ne
pomea sa izmetom.
Stalno kruenje vode u i izvan debelog creva pokree
mukus i izmet. Meutim, osnovna svrha ove tehnike je da se
stimuliu sve refleksne take u debelom crevu. Ta stimulacija
je nalik unutranjoj masai i moe da dovede do pokretanja
nakupljenih toksina u svim delovima tela.
Ova tehnika moe da bude veoma korisna u sluajevima
stalne konstipacije jer pomae da se oisti debelo crevo i da
se povea tonus miia. Korisna je i u procesu ienja tela

elijsko buenje

zato to pomae da se izazove pokretanje toksina u dubljim


slojevima tkiva kada je dolo do zastoja u limfnom sistemu, kao
to se, na primer, deava kod prehlade, gripa ili bola u grlu.
Po zavretku ove tehnike mogue je da osetite blagu
vrtoglavicu i u tom sluaju vam preporuujem da legnete da
se odmorite.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je:
klizmatik
58 litara filtrirane vode
Uputstvo:
1. Namestite klizmatik sledei uputstva proizvoaa.
2. Napunite rezervoar sa 58 litara vode temperature
tela.
3. Namaite analni predeo lubrikantom.
4. Sedite i stavite brizgaljku u anus.
5. Otvorite ventil i pustite vodu.
6. Dok voda ulazi, stegnite analni sfinkter da biste
omoguili da voda ispuni debelo crevo.
7. Kad osetite da vie ne moete da izdrite pritisak u
debelom crevu, opustite analni sfinkter i izbacite
sadraj iz creva.
8. Ponavljajte ovaj proces sve dok se ne isprazni rezer
voar s vodom.
I u klizmatik moete da dodate neku od supstanci koje su
preporuene da se koriste za klistiranje (osim ulja) ime ete
da poboljate terapeutske efekte.

201

202 Barbara Ren

Kolonik
Kolonikom se ubacuje 15 litara vode u debelo crevo. Dizaj
niran je tako da se istovremeno ista voda ubacuje unutra, a
neista sa izmetom izbacuje napolje. Voda se puta da ispuni
celo debelo crevo tako to se zatvori odvodno crevo aparata,
a kada voda stigne do ileocelijanog zaliska na samom kraju
debelog creva, ono izaziva energian pokret kojim potiskuje
sav sadraj i izmet kroz odvodno crevo.
Osoba lei na levom boku dok se uliva prvih pet litara
vode, tako da se ienje uglavnom obavlja u silaznom delu
debelog creva. Druga i trea koliina vode se ubacuju dok
osoba lei na leima sa savijenim kolenima, tako da voda
dolazi do kraja creva. Ovaj poloaj omoguava i da se abdo
men masira to obezbeuje bolje ienje creva.
Stalno kruenje vode u i izvan debelog creva dovodi do
odstranjivanja mukusa i izmeta. Kao i kod klizmatika i ovde je
glavni cilj da se stimuliu sve refleksne take unutar debelog
creva da bi se pokrenuli nakupljeni toksini u svim delovima
tela. Ova tehnika moe da bude veoma korisna ako patite
od konstipacija jer e oistiti debelo crevo i poveati tonus
miia. Moe da se koristi kao pomono sredstvo u programu
ienja celog tela jer pomae otputanje toksina u dubljim
slojevima tkiva, u situacijama kada postoji zastoj u limfnom
sistemu, kao i pre i posle posta. Neki ljudi koriste ovu tehniku
u vreme prolene ravnodnevice da bi obezbedili telu da u
potpunosti iskoristi prednosti prolenog ienja organizma.
Po zavretku ove tehnike neke osobe mogu da osete
umor i blagu vrtoglavicu, a neki mogu da oseaju i narednih
nekoliki dana da su dosta zatrovani.
Ovu tehniku ne moete da primenjujete sami, ve samo
u specijalizovanim ustanovama koje poseduju neophodnu
opremu i struno osoblje.

elijsko buenje

Urinoterapija
Tokom svojih putovanja po svetu razgovarala sam sa mnogim
ljudima i shvatila da se u svim kulturama praktikovala i
praktikuje urinoterapija. Korienje urina u terapeutske svrhe
staro je hiljadama godina i postoji mnotvo njegovih razliitih
primena, poev od ienja rana i opekotina, pa do menjanja
naelektrisanja oko elijskih membrana. Urin se koristi i za
spoljanju i za unutranju upotrebu, a spoljanja upotreba je
ona koju posebno koristim u svojoj praksi.
Urin je, zapravo, viak tenosti iz limfnog sistema i
potpuno je sterilan, sem u sluaju postojanja neke urinarne
ili bubrene infekcije. Korienje urina kao terapeutskog
sredstva naziva se izopatija, to znai isto leiti istim, za razliku
od homeopatije, to znai slino leiti slinim. Va urin sadri
informaciju ko ste vi zapravo, a sem toga, i mnotvo vitamina
i minerala. Veoma je koristan za izvlaenje nagomilanih
toksina i ienje organizma.
Za spoljanju upotrebu je potrebno da uhvatite prvi ju
tarnji urin. Jedan stari Indijac koji se bavio urinoterapijom
imao je obiaj da kae: Odbacite glavu i rep zmije, to znai
da treba uzeti samo srednji mlaz. Sipajte urin u staklenu bocu
i omoguite mu da ima kontakt sa vazduhom tako to ete
blago zatvoriti bocu epom od platna ili vune. Nemojte da je
stavljate u friider, ali je uvajte na hladnom i tamnom mestu
najmanje tri dana. Posle toga, urin je spreman za spoljanju up
otrebu jer je dolo do hemijske promene i poto je bio izloen
dejstvu vazduha postao je vie alkalan, to mu omoguava da
izvlai upale iz tela. Do toga dolazi tako to urin pomae da
se natrijum izvlai iz elija i otputa kroz kou. Trljanje koe
urinom predstavlja najbri nain da se promeni naelektrisanje
oko elijskih membrana, a time i ukupno naelektrisanje tela.
Za spoljanju upotrebu se koristi urin star od tri do deset dana
jer tada ima svojstva da isti i da lei upale.

203

204 Barbara Ren

Trljanje koe celog tela urinom


Uputstvo:
1. Zagrejte bocu sa urinom koji je star izmeu 3 i 10 dana
tako to ete staviti bocu u sud sa vruom vodom, a
onda sipajte tako zagrejan urin u posudu. (Za ovu svrhu
je bilo uobiajeno da se koristi posuda od bakra.)
2. Sedite u kadu i sipajte neto urina na dlanove i ponite
da trljate njima lice i vrat i radite to sve dok se ne osue
(sve dok koa lica i vrata ne upije urin i ne osui se).
3. Posle toga, utrljajte urin na oba stopala, odozdo i odoz
go, i to radite sve dok koa sve ne upije i ne osui se.
4. Nastavite da utrljavate po celom telu i uvek trljajte
dok se koa potpuno ne osui. Neki delovi tela bre
upijaju urin, a to pogotovu vai za one delove u kojima
se toksini bre eliminiu, ali vi moete nasumino da
utrljavate.
5. Kada zavrite sa utrljavanjem po svim delovima tela
(spreda i pozadi), ponovo trljajte kou lica i vrata sve
dok se ne osui.
6. Istuirajte se ili okupajte i operite prirodnim sapunom.
Jasno je da ovaj proces mora da traje izvesno vreme,
a idealno je da traje oko sat vremena. Meutim, ak i ako
nemate dovoljno vremena, pokuajte da istrljate lice, vrat,
tabane i dlanove jer su to glavni delovi koe preko kojih se
vri izbacivanje toksina.
Najbolje bi bilo da kao deo svog redovnog programa
odravanja zdravlja najpre istrljate kou etkom, zatim da
dvadesetak minuta utrljavate urin i da zavrite ceo tretman
naizmeninim tuiranjem toplom i hladnom vodom. To bi
bio izvrstan poetak dana, pogotovu ako vas oekuje mnogo
obaveza.

elijsko buenje

Nanoenje urina na kou moe da se radi jednom nedeljno


ili svakodnevno, zavisno od intenziteta pokretanja toksina
koji elite da postignete. Najveu korist od ove tehnike imaju
osobe koje ne mogu da izbace toksine pomou klistiranja.
Obloga od urina
Stavljanje obloge od urina moe da ima izuzetno dejstvo na
telo, a pogotovu na bubrege. Poznavala sam ljude koji su pa
tili od nefritisa i koji su stavljanjem obloge od urina koju bi
drali samo sat vremena uspevali da znaajno smanje svoje
simptome. U ovakvim sluajevima, ako nemate spremljen
stari urin, pomoi e vam i stavljanje obloge od sveeg urina.
Ve smo govorili o uenju o pet elemenata i videli da
su po njemu bubrezi sedite straha. Dakle, stavljanje ove
obloge na bubrege moe mnogo da pomogne onima koji
su u stanju poviene uznemirenosti ili straha. Primetila
sam da je ova tehnika izvanredno korisna kod ulcerativnog
kolitisa jer u glasu osobe koja pati od njega moe da se oseti
koliko je uplaena i uznemirena. U takvim sluajevima, moja
preporuka je da se svako vee stavlja obloga od urina na
bubrege i da se dri bar sat vremena. Ovo bi trebalo da se
radi sve dok strah i uznemirenost ne prou.
Da biste primenili ovu tehniku, potrebno vam je:
mali komad tkanine od eljanog pamuka veliine
salvete
boca sa vaim urinom starim od 3 do10 dana
rolna prijanjajue folije ili nekog slinog materijala

205

206 Barbara Ren

Uputstvo:
1. Zagrejte bocu sa urinom tako to ete da je stavite u po
sudu sa vruom vodom.
2. Sipajte urin na tkaninu tako da bude dobro
nakvaena.
3. Iscedite viak urina i namestite tkaninu na predeo bu
brega (srednji i donji deo lea).
4. Privrstite oblogu prijanjajuom folijom da se ne bi
pomerala i da ne kaplje.
5. Lezite i ostanite tako sat vremena.
6. Skinite oblogu i okupajte se.
Upozorenje: Nema potrebe da dodatno zagrevate deo tela
na koji stavljate oblogu (recimo bocom sa vruom vodom).
Obloge od urina moete da primenjujete u razliitim
situacijama i da ih stavljate na sve delove tela. Uvek e izazvati
izvrsne efekte. Recimo, veoma su korisne za ene kojima su
odstranjeni limfni vorovi ispod pazuha zato to pomau
da se otvore putevi za eliminaciju toksina, pa samim tim i
da se otklone tegobe koje stvara zastoj limfe u tom delu. I
titna lezda izuzetno dobro reaguje na ove obloge. Za one
koji imaju problem sa smanjenom aktivnou titne lezde,
dobro je da trljaju celo telo urinom i da stavljaju oblogu
na titnu lezdu. Na osnovu mog iskustva, najefikasnija
je kombinacija obloge od ricinusovog ulja koja se dri 30
minuta, a nakon toga se stavlja obloga od urina u istom
trajanju. Stavljanje ove dve vrste obloga na titnu lezdu
obezbeuje veliku koliinu energije za ozdravljenje na tom
mestu. I plua, pogotovu ako su puna mukusa, jako dobro
reaguju na ovu vrstu obloga, kao i svaka druga oblast u kojoj
postoji otok ili upala.
Svei urin moe da se koristi bilo gde na telu. Moe da se
koristi kao kupka za stopala jer potpomae proces izbacivanja

elijsko buenje

toksina preko tabana. Takoe je koristan za leenje mnogih


tegoba sa uima. Ako dete pati od bolova u uhu, pokuajte
da mu nakapate nekoliko kapi njegovog ili majinog sveeg
urina u uvo. Koristan je i za oi. Pokuajte da umijete ujutro
ili uvee oi njim ili da stavite po nekoliko kapi u svako
oko. Ovo je jedan od najboljih i najbrih naina da se izlei
konjunktivitis. Ako se stavi u nos, urin pomae sinusima da se
oiste. Ako svei urin utrljate u kosu i ostavite da deluje pola
sata, videete koliko e vam kosa omekati. Istovremeno
e doi do poboljanja kvaliteta kose i koe glave. Sasvim
sigurno vam je poznato da se jedan od glavnih sastojaka
urina urea koristi u mnogim kozmetikim preparatima
za negu kose i koe. Ova urea potie iz urina ivotinja. Zar ne
mislite da je bolje da za te potrebe koristite sopstveni? esto
se deava da, kad neko pone da primenjuje utrljavanje urina
u kou, svi primete kako zdravo i lepo izgleda.
Unutranja upotreba urina
Ispijanje sopstvenog urina ima izvrsno dejstvo na telo i um i
ova praksa postoji ve hiljadama godina. ak je i danas mno
go prisutnija nego to se veruje. Ponavljam da treba koristiti
prvi jutarnji urin i to srednji mlaz.
Ako elite da polako ponete sa ovom tehnikom,
preporuujem vam da najpre pokuate da ujutru ispirate
usta sveim urinom jer to predstavlja jedan od najefikasnijih
naina za leenje gingivitisa i desni koje krvare. Posle toga
moete da preete na grgljanje.
to se tie ispijanja urina, preporuujem vam da najpre
ponete da uzimate po nekoliko gutljaja sveeg urina uze
tog kasno popodne jer je onda blai nego ujutru. Naravno,
opet treba uzeti srednji mlaz. Kasnije moete da ponete da
polako poveavate unos urina, a kada se potpuno naviknete,
preite na ispijanje prvog jutarnjeg urina.

207

208 Barbara Ren

Kada pijete sopstveni urin, morate da obratite posebnu


panju na ono to ja nazivamprocesima guranja i izvlaenja.
Ako pijete urin koji je vaa vibracija, on e pokrenuti proces
detoksikacije pri kojem e vae telo da izbacuje supstance
koje ne sadre vau vibraciju. Ako zaponete ovo unutranje
ienje, veoma je vano da radite i spoljanje nanoenje
urina tako da on moe da izbaci toksine iz tela preko koe. Na
to sam mislila kad sam rekla da moraju da se usklade procesi
guranja i izvlaenja. To je i razlog zato je tehnika korienja
urina jedna od najsnanijih i najboljih. Sem toga, uvek je na
dohvat ruke i potpuno besplatna.
Upozorenje: Korienje urina za unutranju upotrebu ne
preporuuje se osobama koje jedu mnogo mesa ili redovno
uzimaju neki lek.
***
Sve prethodno navedene tehnike mogu da budu veoma
mone i da pomognu procesu izleenja ako se koriste pra
vovremeno, ali moraju da se primenjuju paljivo. Potrebno
je da se rukovodite onim to oseate i da koristite samo one
tehnike za koje oseate da su dobre za vas i da vam prijaju.
Ne bi trebalo da ih primenjujete nasumino, nadajui se da
ete tako izazvati neku promenu. Vano je da ih primenju
jete s jasnom sveu na koji deo tela elite da delujete i s
kojim ciljem.
Sve tehnike imaju, zapravo, isti cilj, a to je da vam pomog
nu da se na dubljem nivou poveete sa samim sobom. Kada
svom telu budete ponudili orue kojim ete mu pomoi u
procesu ienja i izleenja, ono e vas nagraditi tako to
ete se na dubljem nivou povezati sa samim sobom. Dok bu
dete primenjivali ove tehnike, vaa intuicija e ojaati tako
da ete moi da osetite kad je pravo vreme da ih koristite,

elijsko buenje

kao i koju od njih treba da izaberete i intuitivno ete znati


koju tehniku koliko dugo i koliko intenzivno treba da pri
menite u nekom odreenom trenutku. One mogu da vam
donesu veliko olakanje od dodatnog pritiska koji telo trpi
kad zapone proces izleenja i mogu mnogo da doprinesu
promeni stanja vae svesti.

209

210 Barbara Ren

POGLAVLJE X

ZAVRNA RAZMILJANJA
Mi ivimo u neverovatnom univerzumu sainjenom
od energije koja vibrira i koji se stalno menja i iri. Nita u
njemu nije stalno sem promene same. Sve u univerzumu
to pokua da se odupre promeni stvorie stres i nesklad.
Isto ovo vai i za ljude. Poznato je da je, ako postoji stres i
napetost izmeu dvoje ljudi, velika verovatnoa da e se iz
toga izroditi sukob i nezdrav odnos. Ako takav odnos postoji
izmeu nas i energija univerzuma, neminovno e doi do
unutranjih sukoba i naruavanja ravnotee.
Mi smo stvoreni da zauzimamo vodee mesto u realnosti,
da sanjamo uvek nove i predivne snove i da u sebi pronala
zimo snagu da te snove ostvarujemo. Nae misli i snovi su
vibracije koje neprestano odailjemo u univerzum i one su
ili u saglasju sa energijama koje se razvijaju u njemu ili su
u neskladu sa njima. Budui da je univerzum neprestano u
stanju ekspanzije, svaka naa misao i svaki na san koji je eks
panzivan bie u harmoniji sa svim u celoj kreaciji. Ali, s druge
strane, svaka naa misao koja je sputana bie van saglasja i
izazvae nesklad i stres. Jednostavno reeno, ako elite da
budete sreni, zdravi i slobodni, sve to treba da uinite je da
mislite i sanjate samo o onome to vas ini srenim.

elijsko buenje

Naa oseanja su jezik koji koristimo kada se obraamo


univerzumu i on nam uvek odgovara, reflektujui i vraajui
nam ono to smo mu poslali. Ako su nam misli uglavnom
negativne i ispunjene strahovima, ono to e nam univer
zum odraziti i odslikati u realnosti bie stres i strah. Ako su
nam misli uglavnom pozitivne i ispunjene sreom, u naoj
realnosti e vladati mir, radost i lepota. Ono to doivljavate
u svetu uvek predstavlja odraz onoga kako se oseate. Dakle,
ako u vama postoji disharmonija, bilo da je re o nezado
voljstvu ivotom uopteno gledano ili nekoj smrtonosnoj
bolesti, vaa oseanja e vam biti vodi na putu povratka u
ravnoteu. Ako budete neprestano teili mislima, oseanjima
i iskustvima koji ine da se oseate sve bolje i bolje, otkriete
kvalitet ivota o kakvom niste mogli ni da sanjate.
Klju za sve to je u doslednosti. Postoji mnogo stvari
u ivotu koje nam pruaju iluziju da nam ine dobro, kao
to su, na primer, pare okolade koje pojedemo ili neka
droga koju uzmemo, ali ako zaista elite da se oseate bolje,
morate da pogledate duboko u sebe. Ako uspete da shvatite
da su vas toksini koji su se vremenom nataloili u vaem telu
odvojili od onoga to zapravo jeste, onda ete shvatiti gde se
nalaze uzroci disharmonije i bolesnog stanja u kojem ste. I ne
samo to. Informacije koje sam sa vama podelila u ovoj knjizi
omoguavaju vam da uinite sve to vam je potrebno da
biste se na najlaki mogui nain oslobodili toksina i ponovo
otkrili koliko ste zapravo neverovatno bie.
Ljudsko telo nikada ne prestaje da me oduevljava svojim
udesnim integritetom i dizajnom. To nae vozilo je savreno
osposobljeno da nas odvede u arobnu pustolovinu promene
i ekspanzije u ovoj fizikoj realnosti. Stvoreno je da se samo
popravlja i da, pod uslovom da su okolnosti onakve kakve
treba da budu, uvek bude u stanju da se vrati na mesto na
kojem vladaju ravnotea i harmonija.

211

212 Barbara Ren

Na tom telu postoje mnogobrojni prozori kroz koje onaj


koji ume da gleda moe da vidi njegove najskrivenije me
hanizme. esto se za oi kae da su prozori due, ali su
one i prozori kroz koje strunjak za iridologiju moe da vidi
kako svaki deo tela funkcionie. Lekar tradicionalne kineske
medicine moe da vidi kroz neke druge prozore kao to su
puls, jezik i lice, da li u nekom delu tela postoji prekid u toku
energije. Svi ti ljudi irom sveta koji se bave nekom od vrsti
tradicionalne medicine dobro znaju za ove prozore, kao to
za njih, zapravo, zna i svaki obian ovek na ovoj planeti, ak i
onda kada toga nije svestan. Ako se udruite sa svojim telom
i ako ponete da sa njim saraujete, umesto da radite protiv
njega, biete nagraeni pristupom tim prozorima. Vae telo
eli da vam pokae kako da ga vratite u stanje ravnotee i
harmonije, a vaa intuicija i oseanja su klju za to. Ne mora
te da budete strunjak bilo za zvaninu, bilo za neku od vrsta
tradicionalne medicine da biste postigli celovitost. Sve to je
potrebno jeste da postanete strunjak za samog sebe.
Mi smo bia koja vibriraju i kojima je potrebno da vibrira
ju u harmoniji sa univerzumom ako elimo da ostvarimo svoj
puni potencijal. Dolo je vreme da shvatimo ta to zaista
znai biti u saglasju da bismo mogli da pulsiramo zajedno,
umesto to ivimo u svetu koji smo sami stvorili, a u kojem
je sve u suprotnosti. Promene koje se odigravaju u ovom tre
nutku stvaraju mogunost da taj potencijal postane stvar
nost. Zemljin puls se ubrzava. umanova rezonanca je sada
visoka u poreenju sa onim kolika je bila u prolosti. Brzina
vibriranja fotona se stalno sve vie poveava, tako da je sada
kada su nam oi otvorene mnogo lake sagledati istinu.
Izazov koji se nalazi pred nama je da uskladimo svoj mikro
kosmos sa makrokosmosom. Zbog toga je neophodno da
podignemo nivo svoje vibracije, svoju svest, i da dozvolimo
svetlosti univerzuma da osvetli lepotu onoga to mi zaista

elijsko buenje

jesmo. Moramo da prestanemo da se opiremo i da se pre


pustimo buenju naih elija. To je naa sudbina. Promene
su tu i mi moramo da se sa njima suoimo, svialo nam se
to ili ne. Moramo da shvatimo da imamo snage da izvedemo
tu ogromnu promenu koja je za dobrobit svih. Nema vie
vremena za dokono sedenje. Svi moramo da preuzmemo
odgovornost i da odluimo kakav svet elimo. Da li elite da
nastavite da ivite u ovakvom svetu u kakvom ste do sada
iveli ili elite da ivite u divnom svetu u kojem vladaju mir,
harmonija i srea? Da li elite da dozvolite da strah i zbunje
nost budu oseanja koja u vama preovlauju ili biste radije
da ivite u svetu u kojem su ljubav, saoseanje i razumevanje
stvarnost?
Svako od nas negde duboko u sebi zna da smo roeni
da budemo sreni, ali, srea se moe dostii samo ako
pleemo u harmoniji sa svim stvorenim. Neverovatno
ubrzavanje vibracija u naem univerzumu deava se da bi
nam pomoglo, a ne da bi predstavljalo nekakvu pretnju
po nas. Do problema dolazi samo onda kada odbijamo da
prihvatimo svoju sudbinu, a to je da ostvarimo u punoj meri
svoj istinski potencijal.
Mir je oseanje ravnotee i harmonije koje nas proima
samo kada svi zajedno vibriramo. Svi znamo koliko je udesno
oseati mir i ljubav; to je stanje harmonije vibracija, to je tre
nutak kada su one u potpunom saglasju. To je energija koja
se stvara izmeu majke i bebe u trenutku njenog roenja.
Majka s ljubavlju pogleda u bie koje je stvorila i vidi odraz
iste ljubavi koja joj se uzvraa. Jedno od najuzbudljivijih
iskustava koje moemo da doivimo je to da posmatramo
raanje novog ivota jer nas to podsea na udo i lepotu
onoga to mi zaista jesmo. Svi smo se mi rodili da bismo bili
svesni stvaraoci sopstvene realnosti ispunjene smehom,
alom, radou i lepotom. Mi smo bia koja se neprestano

213

214 Barbara Ren

razvijaju i mi smo ko-kreatori univerzuma koji se neprestano


razvija. Ono kako se oseate je jednostavan, ali moan vodi
koji vam pokazuje ta je to to prizivate u svoju realnost.
Kada vibriramo u harmoniji sa univerzumom, oseamo se
celovito i to nam omoguava ekspanziju. Kada se kreemo
nasuprot energijama univerzuma, ivot nam postaje teak i
naporan. Dolo je vreme da prekinemo da se opiremo i tru
dimo se da ostvarimo sreu i da se umesto toga prepustimo
i jednostavno uplovimo u nju.
Svi problemi u svetu nastali su iz nae odvojenosti jednih
od drugih. Svako od nas ivi u toliko razliitoj realnosti da je
postalo gotovo nemogue komunicirati sa onima izvan nae
vibracije. Do svih konflikata u svetu dolazi zbog nae nespo
sobnosti da komuniciramo jedni sa drugima. Poev od naih
prekidanja odnosa sa drugim ljudima, pa do ratova, sve
rasprave su se rodile zbog nedostatka povezanosti i sklada
izmeu ljudi.
To se odraava na nas i tada smo u disharmoniju i pokazu
jemo znake oboljevanja. Kada neki deo tela ne funkcionie
kako bi trebalo, to znai da taj deo nije u saglasju sa ostat
kom tela. Ako, recimo, postoji neravnotea u pluima, to
znai da se naa sposobnost da se nosimo sa tugom i da je
izraavamo, kao i tenja za istotom nee glatko odvijati.
Moramo da pronaemo nain da ovaj deo tela dovedemo u
rezonancu sa ostatkom tela.
Ne moemo da podignemo nivo nae svesti ako pos
toji problem izmeu bilo kog dela naeg bia ili izmeu
nas i prostora vremena koje zauzimamo. Kada telo ne
funkcionie onako kako bi trebalo, onda mu je potrebno da
ga s ljubavlju i panjom negujemo dok se ne vrati u harmon
iju. Ako elimo da ivimo u ljubavi i miru jedni s drugima, ako
elimo da vodimo ivot koji ima smisla i koji je uzbudljiv, ako
elimo da ostvarimo svoj ogromni potencijal kao ko-kreatori

elijsko buenje

sopstvene realnosti, svi mi moramo da nauimo kako da se


vratimo u saglasje sa zakonima univerzuma.
Kad se naem u nekoj situaciji u kojoj ne mogu odmah da
naem reenje, esto mi se desi da sve okrenem naglavake
i tako dobijam novu perspektivu u sagledavanju stvari koja
me odvede do reenja. Kad god se tako ponaamo, mi zaista
i ponemo da stvari sagledavamo na drugaiji nain. Mnogi
ljudi, recimo, veruju da materija utie na svest, ali pomislite
samo na trenutak na mogunost da je svest zapravo ta koja
stvara materiju. Ako iz takve perspektive posmatramo svet,
poinjemo da shvatamo na koji nain mi sami stvaramo svo
ju realnost i postaje nam jasno koliki uticaj svako od nas ima
na sopstveni ivot.
Dopada mi se da stvari posmatram iz drugaijeg ugla jer
mi to daje mogunost da razmiljam na nov i sveobuhvatan
nain. Jedna od takvih zamisli je da Sunce ne proizvodi top
lotu i svetlost, ve da je njegova funkcija da odraava svest
koja isijava sa Zemlje. Ovakva perspektiva nam pomae da
podrimo injenicu da smo mi istovremeno i stvaraoci i
uesnici u neverovatnoj prii koja se odvija. Razmislite samo
kakav bi ovaj svet bio kada bismo okrenuli naopake sopstve
nu perspektivu. ta bi se dogodilo kada bismo umesto da se
borimo protiv virusa i bakterija sklopili partnerstvo sa njima?
ta ako ih vie ne bismo posmatrali kao neprijatelje, ve kao
saveznike naeg tela koji treba da nam pomognu u naem
venom traganju za ravnoteom, harmonijom i saglasjem?
Do kakvih sve promena u shvatanju bolesti bi to dovelo?
Svi mi ivimo u svom ljudskom telu, ali je sada moda vreme
da sagledamo na poloaj u kontekstu ire slike i univerzuma
kao celine. Postoje mnogi kursevi koje moete da pohaate
i mnoge knjige koje moete da proitate, a odnose se na
fiziki svet, kao to su knjige o ishrani, zemljoradnji, gajenju
stoke i slino. Postoji i mnotvo knjiga koje se bave duhovnim

215

216 Barbara Ren

razvojem. Ono to je moda najzanimljivije je injenica da mi


ivimo izmeu tih dveju energija, fizike i duhovne. Mi smo
sama sutina procesa koji se naziva ivot. Onog trenutka
kada toga postanemo svesni, moi emo da sagledamo stvari
mnogo jasnije i da prihvatimo odgovornost za sopstveni
ivot. O tom aspektu line odgovornosti bilo je, zapravo, rei
u ovoj knjizi. Naa jedina odgovornost, a istovremeno i naa
duhovna odgovornost jeste da pripremimo svoje vozilo da
moe da komunicira sa energijama univerzuma i da ih onda
isijava, Moramo da shvatimo kako da radimo i sa zemaljskim
i sa nebeskim energijama i kako da ih udruimo na mestu na
kojem se susreu, a to je nae telo.
Vie energije, one nebeske, i one prizemnije, zemaljske,
spajaju se u hrani koju jedemo. Veina ljudi u dananje vreme
je na to zaboravila. Ono to jedemo proizvodi se na veoma
udaljenim mestima u odnosu na ono na kojem ivimo, a sve
se ee deava da je proizvodnja toliko automatizovana
da namirnice jedva i da dou u dodir sa ljudima. Nai preci
su shvatali od kolike je vanosti uspostaviti blisku vezu sa
zemljom i biljkama koje se na njoj gaje. Kada bismo povratili
to znanje, na odnos prema onome to jedemo bio bi sasvim
drugaiji. Kad vi posadite svojom rukom seme, vaa DNK,
pa samim tim i vaa vibracija zadrava se na tom semenu.
Dok gajite tu biljku, vaa vibracija je u stalnoj interakciji sa
vibracijom biljke i sa zemljom na kojoj ona raste. Kada je
uberete i pojedete, ona postaje va jedinstveni lek koji sadri
u sebi nebeske vibracije, vibracije Zemlje i vae vibracije.
Kada vae telo treba da svari ovako dobijenu hranu, onda ne
dolazi ni do kakvog otpora, ni do kakvog stresa.
Priroda tei tome da sve dovede u harmoniju i ravnoteu.
Ona e uvek na svakom mestu obezbediti sve biljke koje
su potrebne za ishranu i za leenje ljudi koji ive u toj
oblasti. Njihova prehrambena i isceliteljska mo bie jo

elijsko buenje

mnogostruko uveane ako ti ljudi sami obrauju svoju


zemlju. Na to je mislio Rudolf tajner kad je rekao da, ako
hoemo da izleimo sebe, moramo najpre da izleimo
Zemlju. Odatle potie naa potreba da sami uestvujemo u
svim procesima koji su povezani sa onim ime se hranimo.
Kada uspostavite vezu sa nebom i sa planetom Zemljom,
kada potujete tlo na kojem ivite i kada pleete u ritmu
sa energijama univerzuma, tada uspostavljate duboku
povezanost sa onim to zapravo jeste i tada se u vama razvija
znanje o tome da se reenje za svaki problem nalazi u vama
samima.
Rudolf tajner je ispriao jednu divnu priu koja sve ovo
pokazuje. Odnosi se na jednog oveka iz Austrije koji je sam
proizvodio hranu za svoje potrebe, oslanjajui se na principe
biodinamikog uzgoja. Biodinamiki pristup poljoprivredi
zasnovan je na shvatanju da se mi nalazimo izmeu neba
i Zemlje. Biljke se sade, gaje i beru u skladu sa Mesecom i
ostalim energijama univerzuma. Ovaj ovek nije posedovao
nikakvo formalno medicinsko znanje, niti je bio obuen u
korienju lekovitog bilja. Ipak, kada je jednog dana osetio
bol u stomaku, intuitivno je znao koju biljku od onih koje je
sam uzgojio treba da pojede da bi ozdravio. Bila je to jedna
vrsta belog kupusa. Osetio je duboko u sebi da taj kupus
sadri vibraciju koja e mu pomoi da rei svoj problem sa
stomakom. Poto ga je on zasadio, u njemu je bila sadrana
njegova vibracija. Kada je pojeo kupus, vibracija kupusa koja
se nala u njegovom telu uspela je da pokrene zastoj i vrati
njegovo telo u harmoniju. Nekima ovo moe da zazvui kao
arolija, ali to je neto to svi mi imamo u sebi. Kada sami
odgajamo hranu koja je u rezonanci sa nama, ne postoji
nikakav otpor dok je jedemo.
elijsko buenje predstavlja udesno putovanje uno
enja svetlosti u nae telo. Kada svojim elijama dajemo

217

218 Barbara Ren

odgovarajui hranu, mi budimo svoj potencijal da se


poveemo sa univerzalnom mudrou. I mada se kod sva
kog od nas pria razvija na drugaiji nain, put nas sve vodi
do mesta istog blaenstva. To je primanje i prenoenje
mudrosti od jednog bia drugom na isti nain na koji svet
lost putuje od elije do elije.
Otkrili ste novi nain posmatranja svog neverovatnog
tela i kako ono funkcionie. Sasluali ste svoju priu i uspeli
da je protumaite. Razumeli ste kako da sebe ponovo vratite
u stanje harmonije. Znate kako da se poveete i kako da
probudite svoje elije i imate svo orue koje vam je za to
potrebno. Pa, kuda sada elite da poete?

DODATAK I

SAETI PRIKAZI TRI SLUAJA


Kad primenimo principe elijskog buenja na neki
sluaj, odmah nam pada u oi kako povezanost simptoma
poinje da se polako otkriva u prii te osobe. Poinjemo da
uoavamo kako su se nivoi dehidratacije i stresa polako irili
sve dublje. Takoe vidimo kako se telo mnogo puta trudilo
da povrati ravnoteu. Primeujemo kako Heringov zakon
deluje u praksi i kako je telo plesalo u skladu sa prirodnim
ritmovima. Dok se taj proces razvija, poinjemo da postajemo
svesni neverovatnog integriteta tela i da shvatamo kako nas
priroda snabdeva svim energijama koje su nam potrebne za
izleenje. Da bih vam jasnije pokazala kako delovi prie mogu
da se poveu u praksi predstaviu vam tri razliita sluaja i
dati njihovo tumaenje. Oni prikazuju tri razliita naina na
koji tuberkulozna mrlja moe da se odrazi na zdravstveno
stanje neke osobe. Ovo nisu kompletni prikazi sluajeva, ve
samo najupeatljiviji dogaaji iz ivota svake od osoba koji
su imali najveeg znaaja za razvoj njene bolesti.

Sluaj I
Karlini poroaj.
Dete nije dojeno.
Primilo je sve vakcine.
Patilo od unih infekcija koje su leene antibioticima.
Be-se-e vakcinu primilo na poetku puberteta.
Bolovalo od mononukleoze.
Posle bolesti stalni bolovi u zglobovima i artritis.
Problemi sa spavanjem kasno leganje i kasno ustajanje.
Simptomi hroninog umora.
Tumaenje
Kad dete tokom poroaja nije okrenuto na uobiajen nain,
to znai da je naelektrisanje u majinoj materici nepravilno
i da je dolo do toga da se posteljica nalazila na pogrenom
mestu. Poto smo upoznati sa principima razmene koja se
odvija u toku ciklusa dan/no, znamo da do promene u
naelektrisanju moe da doe samo ako je kod majke dolo
do dehidratacije. Kad postoji dehidratacija, elije se tite
tako to stvaraju sloj holesterola oko svojih membrana da
bi spreile dalje gubljenje tenosti. Ovaj sloj holesterola
ometa razmenu elektrolita unutar elije. Dolazi do situacije
u kojoj se nakupljaju pogreni elektroliti u eliji i razmena
dan/no se ne odigrava u potpunosti. Kod trudnice koja
ima simptome dehidratacije ova promena u naelektrisanju
dovodi do promene u polaritetu materice. Kad je polaritet
materice ispravan posteljica se kai za vrh materice tako da
pupana vrpca visi i omoguava detetu koje se razvija da se
slobodno kree u materici. Kad polaritet nije dovoljno jak,
posteljica se kai za boni zid materice i zbog toga dolazi do

elijsko buenje

nepravilnog poloaja deteta pri poroaju. U najekstremnijim


sluajevima, posteljica moe da se nalazi preko poroajnog
kanala ili ak i izvan materice, u Falopijevoj tubi, to dovodi
do vanmaterine trudnoe. Sem toga, kada kod majke pos
toji dehidratacija, jedan deo dehidratacije prenee se i na
dete.
Ako majka iz nekog razloga nije u stanju da doji dete, doi
e do situacije u kojoj odnos cinka i bakra nee biti u ravnotei.
To moe da izazove problem stvaranja zavisnosti kod deteta.
Sem toga, dojenje pomae bebi da se razvije crevna flora,
to se ne dogaa kad se od roenja unosi neki strani proiz
vod kao to je, recimo, vetako mleko za odojad.
Vakcinacije dovode do vibracionog stresa kod bebe, to za
posledicu ima dalje poveanje dehidratacije. Kad se to desi,
esto je mogue videti u kompletnoj istoriji bolesti da postoji
neravnotea u pet elemenata. Ta neravnotea je pogotovu
prisutna kod elementa Metala. Takve bebe pokazuje prve
simptome konstipacije, probleme s koom, kao to su ekcem
ili ak i promene u ponaanju (ne spavaju dovoljno ili imaju
manjak energije). Ozbiljnost ovih simptoma (zavisno od
toga da li se manifestuju na koi, debelom crevu, pluima
ili umu) jasan je pokazatelj nivoa dehidratacije. Kako se
dehidratacija poveava, jasno se zapaa sve vie akutnih
bolesti zato to telo pokuava da se oslobodi toksinosti
koja se nagomilala kao posledica toga to se razmena dan/
no ne odvija u potpunosti. U sluaju o kojem je re, ovaj
disbalans se manifestovao kao upale uha. Po uenju o pet
elemenata, postoji povezanost izmeu uiju i bubrega
kojima vlada element Voda, tako da zapaamo porast nivoa
dehidratacije. Upotreba antibiotika ne samo da dovodi do
potiskivanja simptoma i gura bolest dublje u telo, ve utie i
na sniavanje temperature tela. Dakle, vidimo kako se uslovi
unutar epruvete sve vie pogoravaju.

221

222 Barbara Ren

S ulaskom deteta u pubertet, njegovo telo se ve uveliko


bori da odri ravnoteu. Kada na samom poetku puberteta
primi be-se-e vakcinu, koja je, zapravo, vakcina protiv tu
berkuloze, ta vakcina samo jo vie pogorava sliku bolesti.
Ako osoba ve nosi tuberkuloznu mrlju kao predispoziciju,
vakcina moe da izazove da se ta predispozicija iz prolosti
(nasleena od predaka) aktivira u sadanjosti. Veoma esto
se deava da se ona manifestuje kao mononukleoza, ba kao
to se desilo u primeru koji analiziramo. Mononukleoza se
razvija samo kod onih osoba koje se bore da se oslobode
toksina. Ono to je, takoe, zajedniko tim ljudima jeste da
se posle preleane mononukleoze nikada vie ne oseaju
sasvim dobro. To je znak da su limfni sistem i jetra postali
preoptereeni toksinima, a to se uvek direktno odraava na
nivo energije te osobe. Ove simptome uvek prate simptomi
artritisa i bolovi, kao i promena vrednosti pH u krvi u kojoj
sve vie raste kiselost.
Posle ovoga dolazi i do poremeaja viih nivoa, to
se ogleda u poremeaju sna. (Ne mogu da spavam
predstavlja znak veeg poremeaja od Bole me zglobovi.)
Njen unutranji sat je poremeen i vie ne plee u skladu sa
smenom dana i noi, tako da odlazi kasno na spavanje i budi
se kasno ujutru. To je jasan znak dubljeg poremeaja ciklusa
dan/no, a samim tim i veeg nivoa dehidratacije. U toj fazi
ova osoba je izgubila sposobnost da izazove akutnu bolest
kojom bi mogla da izbaci toksine i nije ni udo to ima sve
simptome hroninog umora.

elijsko buenje

Sluaj II
Vrlo velika teina na roenju.
Dojenje u trajanju od tri meseca.
Primljene sve uobiajene vakcine.
Upala uva koja je leena antibioticima.
Menstruacije u poetku veoma neredovne.
Godinu dana po dobijanju prve menstruacije primljena
be-se-e vakcina.
est meseci po dobijanju vakcine poremeaji u ishrani.
U dvadesetim godinama, policistini jajnici.
Tumaenje
U ovom sluaju imamo bebu koja je na roenju imala preveliku
teinu. To ukazuje na predispozicije prema dijabetesu, koji je
istovremeno i ekstremno visok nivo eera u krv i poremeaj
u endokrinom sistemu. Neravnotea u nivou eera u krvi
povezana je sa nesposobnou tela da zadrava kalcijum na
pravom mestu, to je dalje povezano sa dehidratacijom, tako
da je vrlo verovatno da je ova osoba roena sa nasleenim
visokim nivoom dehidratacije koji joj je prenet od predaka.
Ova nasleena dehidratacija kod nje e izazvati predispoziciju
prema nestabilnom nivou eera u krvi, a samim tim i ka
razvoju dijabetesa u kasnijem ivotnom dobu. Ipak, da bi
se dijabetes realno manifestovao, potrebno je da se stvore
dublji nivoi dehidratacije. Podsetimo se Heringovog zakona
po kome se bolest razvija od dna ka vrhu. U naem sluaju
moemo da vidimo da je neravnotea u endokrinom
sistemu stigla do reproduktivnih organa i da se jo nije
popela na nivo pankreasa. Podseam vas da je neravnotea
u endokrinom sistemu povezana sa nedostatkom ravnotee
osnovnih masnih kiselina, pa je veoma verovatno da je ova

223

224 Barbara Ren

osoba roena sa nasleenim nedostatkom ili disbalansom


ovih vitalnih hranljivih materija. Dojena je prva tri meseca,
ali, podseam vas da je kvalitet majinog mleka u direktnoj
srazmeri sa kvalitetom njene ishrane u tom periodu. Zatim
vidimo da je uobiajeni program vakcinacije doveo do
velikog stresa u telu i zbog toga je dolo do dubljeg nivoa
dehidratacije. To znai da je osoba postala suvlja i jo vie
udaljena od svih prirodnih ritmova po kojima uravnoteeno
telo plee. Upala uva je predstavljala jo jedan pokuaj tela
da se izbori sa nakupljenim toksinima, ali poto je leena
supresivnom metodom, odnosno antibioticima, to se nije
zavrilo izbacivanjem toksina.
Kad je ta osoba ula u pubertet, menstruacije su bile veoma
neredovne, jasno pokazujui koliko je ta osoba udaljena od
ritma Meseca. Na osnovu uenja o pet elemenata, jasno
nam je da su se posledice odrazile na jetru i unu kesu zato
to su oni odgovorni za planiranje svih akcija u telu, a mi
vidimo da nisu funkcionisali kako treba (menstruacija su bile
neredovne). Moemo dalje da pretpostavimo da je postojao
i nedostatak osnovnih hranljivih sastojaka koji reguliu rad
endokrinog sistema, hidrataciju i pH vrednost u krvi.
U ovoj fazi, neredovne menstruacije su znak da neto
nije u redu, ali simptomi jo nisu postali ozbiljni. Situacija se
naglo menja posle primanja be-se-e vakcine. Vidimo da je
dolo do pogoranja koje se manifestovalo kao poremeaj
u ishrani. Ve smo primetili da se i pre dobijanja vakcine
ova osoba borila da ouva zdravlje. Stres koji je vakcina
izazvala gurnuo ju je do take u kojoj je dolo do stvaranja
poremeaja u ishrani. Oni su se ispoljavali kao preterano
uzimanje hrane koja sadri visoke nivoe rafinisanih ugljenih
hidrata (pogotovu brana i eera), soli i denaturisanih
masti. Dolazilo je do dramatinih padova nivoa eera u krvi
i neizdrivih napada udnje za hranom zato to se njena

elijsko buenje

nasleena predispozicija ka neravnotei eera u krvi sve


vie ispoljavala.
Na kraju, u dvadesetim godinama ivota, postavljena joj
je dijagnoza policistinih jajnika. Da je i ovo dalje potiskiva
no, gotovo je izvesno da bi kasnije u ivotu obolela od di
jabetesa.
Sreom, kada se ova osoba ponovo povezala sa onim
to zaista jeste, shvatila je kako da se vrati putem natrag ka
zdravlju i poela je da pie drugaiju ivotnu priu o zdravlju
koje se neprestano popravlja.

Sluaj III
Normalan poroaj.
Tokom poroaja majka je primila sintometrin (lek koji
se daje u treoj fazi poroaja da bi se ubrzalo izbaci
vanje posteljice, to esto dovodi do razvoja utice kod
bebe).
Beba dojena u kratkom vremenskom periodu.
Primljene sve vakcine.
Infekcije grla leene antibioticima.
Primanje be-se-e vakcine poklapa se sa periodom
ulaska u pubertet.
Kao tinejder patila od sindroma iritabilnog creva.
Tri puta je leena antibioticima zbog tekog sluaja akni.
Svaki put je primala oksitetraciklin po est meseci.
Veliki nedostatak energije na kraju puberteta.
Veliki problemi sa prekomernom teinom.

225

226 Barbara Ren

Tumaenje
U ovom sluaju znamo da je poroaj bio normalan, ali da
je dat lek sintometrin zbog breg izbacivanja posteljice. Ovaj
lek se daje dok je beba jo uvek povezana pupanom vrpcom
sa majkom. On naruava prirodan plan majinog poroaja i
zbog toga utie na jetru (planera u organizmu) i majke i dete
ta. Kod bebe se to esto manifestuje izbijanjem utice, to je
znak poremeaja u radu jetre i siguran znak stresa i dehidrata
cije. Posle toga je beba jedno kratko vreme dojena, a kasnije
se prelo na vetako mleko koje je neprirodan proizvod i u
toliko ranom uzrastu dovodi do daljeg stresa. Primljene vak
cine su jo vie poveale stres, pa stoga nije iznenaujue
to su poele da se javljaju infekcije grla koje su predstavljale
pokuaje tela da se oslobodi toksina. Kada se te infekcije lee
antibioticima dolazi do daljeg porasta stresa u organizmu,
do dalje dehidratacije i do sniavanja prirodnih potencijala
te osobe. Upale grla pokazuju da postoji stagnacija limfe u
telu i da ono pokuava da je se oslobodi izbijanjem akutnih
bolesti. Kada se akutne bolesti suzbijaju, stres, dehidratacija
i toksini zalaze u dublje nivoe tela.
Onda stiemo do puberteta za koji znamo da sam po
sebi predstavlja vreme velikih izazova. Dete prima be-see vakcinu, a ona ima veliki uticaj na telo koje je ve pod
velikim stresom i vidimo da se javljaju problemi sa koom
i sa debelom crevom. Po uenju o pet elemenata, ova dva
organa su pod uticajem elementa Metala i uvek su prisutni
u slici tuberkuloze. Sindrom iritabilnog creva pokazuje da
debelo crevo nije u stanju da se prazni na normalan nain
zbog hronine dehidratacije. Onda telo, zbog svog savrenog
integriteta, pokuava da toksine izbaci kroz kou (akne).
Akne se suzbijaju dugotrajnom upotrebom antibiotika, a da

elijsko buenje

niko ne primeuje postojanje povezanosti izmeu debelog


creva, koe, jetre i limfnog sistema kod te osobe. Dugotrajna
upotreba antibiotika izaziva veliki poremeaj u crevima zato
to oni remete crevnu floru, pa samim tim i procese varenja
i apsorbcije hranljivih materija. Kada je ta osoba stigla do
kraja puberteta, ve je patila od manjka hranljivih materija i
imala je toliko neuravnoteen sistem za varenje da je dolo
do smanjenja nivoa energija i problema sa teinom.
esto se deava da u situacijama kao to je ova niko ne
povezuje sve ove aspekte i sluaj se ne tumai na ispravan
nain, to dovodi do nemogunosti da se pronae reenje.
Ipak, nikada ne prestaje da me zadivljuje koliko brzo ljudi
mogu da preokrenu svoju priu i da ponu da se isceljuju
im shvate kako i zato su doli u stanje disharmonije i poeli
da pokazuju simptome oboljevanja.

227

228 Barbara Ren

DODATAK II

JOD
Istorijski posmatrano, ljudi su nekada preteno iveli na obala
ma mora i reka, a tek mnogo kasnije su poeli da ive dublje
u unutranjosti kopna i potrebno je da sada razmotrimo do
kakvih posledica po nau ishranu je to dovelo. Oigledno je
da danas u naoj ishrani sve manje koristimo ribu, morske
plodove, kao i sve ostalo to je zastupljeno u priobalju. Ljudi
koji ive blizu mora, a pogotovu oni na ostrvima, svakoga
dana unose velike koliine joda putem ishrane. Primetno je
da veinu njih odlikuje izuzetno dobro zdravstveno stanje i
da meu njima postoji niska stopa obolelih od karcinoma,
sranih bolesti i mnogih drugih poremeaja koji se javljaju
kod ljudi koji ivi dublje na kopnu. U poslednje vreme su
uraena mnoga istraivanja i merenja koja su pokazala da
je neophodno da svakodnevno unosimo najmanje 12,5 mg
joda, bilo ishranom, bilo putem razliitih dodataka ishrani.
Lekari su nekada u bolnicama davali pacijentima kojima je
to bilo potrebno doze od 37,5 mg joda dnevno, a u nekim
tekim sluajevima i mnogo vee.
Jod je dugo vremena povezivan samo sa funkcionisanjem
titne lezde, ali zapravo je potreban svakoj eliji naeg tela.
Nivoi joda su prirodno vii u nekim delovima tela, kao to su
to titna lezda, jajnici i prostata. Jod je, takoe, od sutinske

elijsko buenje

vanosti za razvoj mozga i njegovo pravilno funkcionisanje.


Drugi vaan aspekt pitanja unoenja joda u dananje
vreme je injenica da smo dozvolili da nam se u ishrani nau
mnoge supstance koje nas spreavaju da ga u potpunosti
apsorbujemo, kao to su fluor, hlor, brom, azot i njihova
razliita jedinjenja. Ako se u vodu za pie ili pastu za zube
dodaje fluor, onda receptori za jod, pogotovu oni koji se
nalaze u titnoj lezdi, privlae fluor umesto joda. Slino se
deava i sa drugim supstancama zato to sve one potiskuju
jod i zauzimaju njegovo mesto u elijama. A sve ove supstance
se, na ovaj ili onaj nain, dodaju hrani koju svakodnevno
uzimamo da bi joj se, navodno, poboljao kvalitet ili da bi
bila bezbednija za korienje.
Istovremeno ivimo u okruenju u kojem postoje visoki
nivoi prikrivene radijacije, danas vei nego ikada zbog
masovne upotrebe mobilnih i beinih telefona. Oni izazivaju
ogromne elektromagnetne interference, koje remete
naelektrisanje oko elijskih membrana i imaju izuzetno
negativne efekte na na endokrini sistem. Jod predstavlja
prirodni antidot za radijaciju, ali zbog smanjenog unoenja
joda i zbog velikog unoenja supstanci koje ga potiskuju
(fluor, hlor i slino), naa otpornost na mnoge sporedne
negativne efekte ovih energija koje smo sami stvorili je
izuzetno smanjena.
Jod je, takoe, od ogromnog znaaja za jajnike zato to
kontrolie prekomernu koliinu sintetikih estrogena koji su
se takoe uvukli u nau ishranu. Oni su prisutni u hrani koju
svakodnevno konzumiramo jer se nalaze u plastinim ma
terijalima koji se upotrebljavaju za pakovanje i skladitenje
hrane. Ove supstance se uvlae u hranu koju jedemo i imiti
raju nae prirodne estrogene to dovodi do velike hormon
ske neravnotee sa kojom ne moemo da se izborimo bez
dovoljne koliine joda.

229

230 Barbara Ren

Tokom proteklih stotinak godina mnogi uveni lekari


postali su svesni ove opasnosti i objavili su rezultate svojih
istraivanja. Sada u spomenuti samo dr Maksa Gersona i dr
Derija zato to su obojica koristili jod kao sastavni deo svojih
terapija malignih oboljenja. U poslednje vreme pojavila su se
jo dva znaajna imena, a to su dr Ejbraham i dr Braunstin.
ivimo u vremenu stalnog ubrzavanja Zemljine vibracije
i, kao to sam ve objasnila, mi moramo da uskladimo svoju
vibraciju sa onima koje nam dolaze iz makrokosmosa. Ve je
dugo poznato da je brzina naeg metabolizma neraskidivo
povezana sa radom titne lezde. U dananje vreme, kod
sve veeg broja ljudi javljaju se simptomi smanjenog funkci
onisanja titne lezde. Jasan pokazatelj ovoga je i sniena
prosena temperatura tela, kao i ogroman broj ljudi koji
uzima sintetike hormone titne lezde. Istraivanja gore
pomenutih lekara nedvosmisleno pokazuju da je nedostatak
joda glavni uzrok za nastanak ovih problema.
Farmaceutska industrija se ve godinama zalae za
smanjivanje visine neophodnih dnevnih koliina kod svih
preparata joda, tako da je sada gornja propisana granica
dnevno potrebnog joda 0,5 mg. To iznosi 96% manje od
minimalnog dnevnog unosa koji je po ovim lekarima
neophodan, a oni su postigli velike uspehe korienjem
joda u leenju irokog spektra zdravstvenih problema. Ako
se preporuke farmaceutske industrije ozakone, uopte
ne sumnjam da e se poveati broj ljudi sa smanjenom
aktivnou titne lezde, kancerima izazvanih problemima
sa estrogenom i mnogi drugi zdravstveni problemi za koje je
dokazano da su povezani sa nedostatkom joda u organizmu.
Naravno, ovo je sa finansijske take gledano veoma povoljno
za farmaceutsku industriju koja proizvodi sintetike hormone
titne lezde, lekove za sniavanje nivoa estrogena i lekove

elijsko buenje

za hemoterapiju, a svi oni imaju sporedne efekte koji su


veoma zabrinjavajui.
Smatram da je jod od izuzetno velikog znaaja za zdravlje
ljudi, a pogotovu za normalno funkcionisanje mozga.
Za mene smanjivanje propisanih dnevnih koliina joda
predstavlja pokuaj spreavanja da ostvarimo svoj puni
potencijal, kao i naina da se odri nepromenjeno stanje u
medicinskoj profesiji baziranoj na upotrebi farmaceutskih
proizvoda. Svaki put kada naiem na neki tekst u kojem
se govori o vanosti joda za nae zdravlje, naiem i na vest
o tome koliko je ova prirodna supstanca opasna. Nisam
pristalica nikakve teorija zavere, ali mi je oigledno da nam se
plasiraju kontradiktorne i zbunjujue informacije, pa moram
da se upitam zato je to tako. Ponovo naglaavam da se jedini
odgovor nalazi u preuzimanju sopstvene odgovornosti za
otkrivanje prave istine.
Preporuene dnevne koliine joda kao dodatka bile su po
miljenju lekara prethodnih generacija od 12,5 37,5 mg u formi lugol rastvora. Otkrili smo da to predstavlja idealnu koliinu
za dobrobit celog organizma, a zakljuak je zasnovan na rezultatima dobijenim korienjem novog testa optereenja.
dr Gaj Ejbraham

231

232 Barbara Ren

RENIK MANJE POZNATIH REI


Akutna bolest: Kratkotrajna bolest koja zahteva mnogo energije.
Biohemijski proces: Hemijski i fiziko-hemijski proces koji se
odvija unutar ivog organizma.
Biofoton: Foton koji se stvara u telu prilikom sudara dva slobodna
radikala.
elijska membrana: Spoljna granica elije koja ima glavnu ulogu
u funkcionisanju elije. Sastavljena je od lipida i proteina.
Hronina bolest: Duboka stagnantna bolest koju je tee pokre
nuti ka izleenju nego akutnu.
Elektroliti: Makro minerali natrijum, kalijum, kalcijum i mag
nezijum.
Elektron: Negativno naelektrisana subatomska estica, primarni
nosilac naelektrisanja.
Enzimi: Proteini koje proizvodi ivi organizam, a koji se ponaaju
kao katalizatori biohemijskih reakcija.
Ravnodnevica: Periodi u toku godine kad dan i no traju podjed
nako dugo. Sunce je pod pravim uglom u odnosu na ekvator.
Obino pada oko 21. marta i 21. septembra.
Jon: Atom ili molekul sa pozitivnim ili negativnim naelektrisanjem.
Makrokosmos: iri plan, univerzum, kosmos.
Metabolizam: Hemijski proces koji se deava unutar ivog orga
nizma s ciljem da se odri ivot.
Mikrob: Mikroorganizam, pogotovu bakterija.
Mikrokosmos: Saetak u minijaturi. Mali prikaz vee slike (makro
kosmosa)
Mikroorganizam: Veoma mali oblik ivota.
Mikrozimi: ivi organizmi koji se nalaze u zdravim elijama i koji
pod odreenim uslovima mogu da evoluiraju u bakterije da
bi izazvali promenu. Ponovo se vraaju u svoj prvobitni oblik
kada se uspostavi ravnotea. Uvek postoje i prisutni su u svim
ivotnim formama (od biljaka do ljudi). Beam je smatrao da
oni predstavljaju sastavni deo svakog oblika ivota.
Nodal: Nulto naelektrisanje, struje ili napona.
pH: Mera kiselosti ili alkalnosti.

elijsko buenje

Foton: estica koja predstavlja kvant svetlosti.


Polaritet: Suprotnost dvaju svojstava ili sila koje stoje u
meusobnom odnosu.
Prostaglandini: grupa supstanci koje imaju razliita dejstva nalik
onima hormona, a sarauju s endokrinim lezdama.
Supresivno leenje: leenje kojim se spreava izbijanje neke
manifestacije bolesti koja bi, da nije potisnuta, dovela do
poboljanja opteg zdravstvenog stanja i dobrobiti.

KORIENI IZVORI
Poglavlje I
Edward Bach, Heal Thyself, C. W. Daniel, 1996
Gregg Braden, The Divine Matrix, Hay House, 2006
Dr Henry Lindlahr, The Philosophy of Natural Therapeutics, Lindlahr Pub
lishing Co., 1936; reissued Vermilion, 2005
Poglavlje II
Olof Alexandersson, Living Water: Viktor Schauberger and the Secrets of
Natural Energy, Turnstone Press, 1982
Dr F. Batmanghelidj, Your Body's Many Cries for Water, Global Health Solu
tions, 1994
Herb Boynton, Mark F. McCarthy and Richard D. Moore, The Salt Solution,
Avery Publishing Group Inc., 2001
Martin L. Budd, Low Blood Sugar, Thorsons, 1981
Masaru Emoto, The Hidden Messages in Water, Beyond Words Publishing,
2004
Sebastian Kneipp, My Water Cure, 1891; reissued Standard Publications,
Inc., 2007
Bruce Lipton, The Biology of Belief, Hay House, 2008
Yogi Ramacharaka, The Hindu Yogi Practical Water Cure, Yogi Publication
Society, 1937; reissued 2007
DVD: The College of Natural Nutrition, Human Potential, 2007

233

234 Barbara Ren

Poglavlje III
Marco Bischof, Biophotonen: Das Licht in unseren Zellen (Biophotons: The
Light in our Cells, as yet untranslated into English), Zweitausendeins,
1996
Johanna Budwig, Flax Oil as a True Aid Against Arthritis, Heart Infarction,
Cancer and Other Diseases, Apple Publishing Co. Ltd, 1994
Mary Enig, Know Your Fats, Bethesda Press, 2000
Mae-Wan Ho, The Rainbow and the Worm, World Scientific Publishing Co.
Ltd, 1993
Annie Padden Jubb and David Jubb, Secrets of an Alkaline Body, North
Atlantic Books, 2004
Bruce Lipton, The Biology of Belief, Hay House, 2008
Jeremy Narby, The Cosmic Serpent, Victor Gollancz, 1998
James L. Oschman, Energy Medicine, Churchill Livingstone, 2000
Roger Taylor,Free Radicals and the Wholeness of the Organism, Nexus,
vol. 13, no. 3,April-May 2006
DVD: The College of Natural Nutrition, Light and Energy Centres and The
Endocrine System: Utilisation of Oil and Light, 2007
Videti: Fritz-Albert Popp, International Institute of Biophysics, Station
Hombroich, Kapellener Strasse, D-41472 Neuss, Germany; www.life
scientists.de.
Poglavlje IV
Harriet Beinfield, Between Heaven and Earth, Ballantine Books, Inc., 1992
Dianne M. Connelly, Traditional Acupuncture, The Centre for Traditional
Acupuncture, 1975
Russell Foster and Leon Kreitzman, Rhythms of Life, Profile Books, 2005
Annie Padden Jubb and David Jubb, Secrets of an Alkaline Body, NorthAt
lantic Books, 2004
Johanna Paunegger and Thomas Poppe, Moontime, C. W. Daniel Co. Ltd.,
1995
DVD: The College of Natural Nutrition, Working with Natural Rhythms:
The Five Element Theory, 2007

elijsko buenje

Poglavlje V
Herman Aihara, Acid and Alkaline, George Ohsawa Macrobiotic Founda
tion, 1980
Robin Bottomley, You Don't Have to Feel Unwell, Newleaf, 2000
Max Gerson, A Cancer Therapy, The Gerson Institute, 1958
Dr Henry Lindlahr, The Philosophy of Natural Therapeutics, Lindlahr Pub
lishing Co., 1936; reissued Vermilion, 2005
DVD: The College of Natural Nutrition, Hering's Law of Cure: Acute and
Chronic Disease, 2007
Poglavlje VI
Nancy Appleton, The Curse of Louis Pasteur, Choice, 1999
Harriet Beinfield, Between Heaven and Earth, Ballantine Books, Inc.,
1992
Robin Bottomley, You Don't Have to Feel Unwell, Newleaf, 2000
Dianne M. Connelly, Traditional Acupuncture, The Centre for Traditional
Acupuncture, 1975
Christine Maggiore, What If Everything You Thought You Knew About AIDS
Was Wrong?, Bridge of Love, 1996
Weston Price, Nutrition and Physical Degeneration, P. B. Hoeber, 1939; reis
sued Price Pottenger Nutrition, 2008
Janine Roberts, Fear of the Invisible, Impact Investigative Media
Productions, 2008
DVD: The College of Natural Nutrition, Working with Natural Rhythms:
The Five Element Theory, 2007
The College of Natural Nutrition, The Tubercular Taint: Bacterial and Viral
Activity (Pasteur vs Bchamp), 2007

235

236 Barbara Ren

Poglavlje VII
Etapa I:
Dr F. Batmanghelidj, Your Body's Many Cries for Water, Global Health Solu
tions, 1994
James Braley and Ron Hoggan, Dangerous Grains: Why Gluten Cereal
Grains May Be Hazardous to your Health, Avery Health Guides, 2003
Sally Fallon and Mary Enig, Nourishing Traditions: The Cookbook that
Challenges Politically Correct Nutrition and the Diet Dictocrats, New
Trends Publishing, Inc., 1999
Max Gerson, A Cancer Therapy, The Gerson Institute, 1958
Elaine Gottschall, Breaking the Vicious Cycle: Intestinal Health through Diet,
Kirkton Press Ltd, 1994
Doris Grant and Jean Joice, Food Combining for Health, Thorsons, 1984
Luke Jackson, A User Guide to the GFICF Diet for Autism, Asperger Syndrome
and ADHD, Jessica Kingsley Publishers, 2001
Etapa II
Dr Johanna Budwig, Flax Oil as a True Aid Against Arthritis, Heart Infarction, Cancer and Other Diseases, Apple Publishing Co. Ltd, 1994
Mary Enig, Know Your Fats, Bethesda Press, 2000
Valerie Gennari Cooksley, Seaweed, Steward, Tabori and Chang, Inc., 2007
Patrick Holford and Dr James Braly, The H Factor, Piatkus Books, 2003
Frank Orthoefer, Lecithin and Health, Vital Health Publishing, 2004
Etapa III
Herb Boynton, Mark F. McCarthy and Richard D. Moore, The Salt Solution,
Avery Publishing Group Inc., 2001
David Brownstein, MD, Iodine: Why You Need It, Alternative Medical Press,
2008
Carolyn Dean, The Miracle of Magnesium, Random House, Inc., 2003
Carl Pfeiffer, Zinc and Other Micronutrients, Keats Publishing, Inc., 1978
DVD: The College of Natural Nutrition, The Three Stages of Treatment, 2007

elijsko buenje

Poglavlje VIII
DVD: The College of Natural Nutrition, How to Take a Case History, 2007
Poglavlje IX
J. W. Armstong, The Water of Life: A Treatise on Urine Therapy, True Health
Publishing Company, 1951; reissued Vermilion, 2005
Martha M. Christy, Your Own Perfect Medicine, Future Med, 1994
Max Gerson, A Cancer Therapy, The Gerson Institute, 1958
William A. McGarey, The Oil That Heals, ARE Press, 1994 ; Edgar Cayce and
the Palma Christi, ARE Press, 1967; reissued 1992
M. T. Morter, Correlative Urinalysis: The Body Knows Best, Best Research,
1988
Coen Van Der Kroon, The Golden Fountain: The Complete Guide to Urine
Therapy, Gateway Books, 1995
DVD:The College of Natural Nutrition, Natural Nutrition Techniques,
2007
Dodatak II
David Brownstein, MD, Iodine: Why You Need It, Alternative Medical Press,
2008
David M. Derry, MD, PhD, Breast Cancer and Iodine, Trafford Publishing,
2001
Max Gerson, A Cancer Therapy, The Gerson Institute, 1958

237

238 Barbara Ren

O autorki
Barbara Ren poslednjih 27 godina dri predavanja i obuava
ljude, pokazujui im kako da pristupe svom leenju pomou
promene ishrane i korienjem razliitih tehnika. Bavi se
ve 35 godina praktinim radom i uvek je verovala da je
osposobljavanje ljudi da se povee sa svojom unutranjom
mudrou i da naue da pleu u saglasju sa univerzalnim
zakonima i prirodnim ritmovima jedini pravi put povratka
celovitosti i srei za svakog od nas.
Koled prirodne ishrane koji je osnovala i jedinstveni pristup
koji neguje uvek su joj obezbeivali istaknuto mesto meu
onima koji se bave iscelivanjem ljudskog tela i njegovim
osposobljavanjem da se uskladi sa ritmovima prirode i da
pozitivno odgovori na sve promene koje se upravo deavaju
svuda oko nas.
Sve ostale informacije o autorki i njenom radu mogu se
nai na Internet adresi www.natnut.co.uk.

240

dr DEJVID HAMILTON KAKO UMOM IZLEITI TELO


Iznosei rezultate najnovijih naunih istraivanja koji nedvo
smisleno pokazuju da postoji snana veza izmeu uma i tela i
da sve nae misli utiu na nae zdravlje i na ono to se deava u
naem telu, dr Dejvid Hamilton opisuje mo pozitivnog miljenja
i tehnike vizualizacije kojima moemo da pomognemo sebi i u
potpunosti ili donekle se izleimo od niza bolesti.
U poslednjih dvadesetak godina sve vei broj naunika,
istraivaa i lekara dolazi do zakljuka da mi sami imamo mnogo
veu ulogu u procesu isceljenja nego to se to nekada smatralo.
Ogroman broj potpunih izleenja i poboljanja zdravstvenog
stanja izazvan placebo efektom, koji je ranije zbunjivao lekare,
sada je postao lako objanjiv. Naime, nae misli ne samo da utiu
na mozak, podstiui ga da stvara odreene hemikalije koje imaju
uticaj na brojna deavanja u telu ve, to je jo vanije i manje
poznato, utiu i na matine elije ija je osnovna karakteristika
da mogu po potrebi da se pretvaraju u sve vrste elija. Ako
vizualizujemo isceljivanje nekog odreenog dela tela, to e uticati
na to da se matine elije pretvore u one elije koje su potrebne
za izleenje tog dela.
U drugom delu knjige, autor nam predstavlja veliki broj sluajeva
ljudi koji su upotrebom tehnike vizualizacije i promenom naina
razmiljanja uspeli da sebi u velikoj meri pomognu i u sluajevima
najteih bolesti.
Meutim, najvaniji i najvredniji deo knjige je, svakako, pos
lednji u kojem je dat veliki broj vizualizacija za niz bolesti, kao i
revolucionarna tehnika leenja kvantnim poljem dr Hamiltona.

241

PEGI MEKOL NE PUTAJ SVOJU KOST


Ne putaj svoju kost je naelo koje bi trebalo da prihvatimo ako
elimo da postignemo uspeh i steknemo unutranju snagu koja
e nas voditi kroz ivot. U ovoj zabavnoj knjizi, autorka na duhovit
nain povlai paralelu izmeu naeg ponaanja i ponaanja pasa
da bi nas poduila nekim od najvanijih ivotnih lekcija.
Pegi Mekol je meunarodno priznati strunjak na podruju li
nog razvoja koja je pomogla milionima ljudi da unesu pozitivne
promene u svoj ivot. Ona ve dvadeset i pet godina prua inspi
raciju pojedincima, strunjacima, profesionalnim sportistima i or
ganizacijama i pomae im da ostvare svoj maksimum.

dr KRISTIJANA NORTROP UIVAJTE, TO SU VAE


NAJBOLJE GODINE
Dr Kristijana Nortrop, specijalista ginekologije i akuerstva i
strunjak za ensko zdravlje, autorka je nekoliko bestselera meu
kojima se posebno istie ensko telo, enska mudrost koji je hilj
adama ena irom sveta pomogao da sagledaju sebe u novom
svetlu.
Knjigom Uivajte, to su vae najbolje godine ona alje enama
poruku nade da menopauza ne predstavlja kraj njihovog ivota,
ve moe da bude neto potpuno suprotno: period novog
roenja zahvaljujui kojem ivot, zapravo, ponovo poinje na nov,
uzbudljiviji i lepi nain. Uz mnotvo strunih objanjenja kako
funkcionie ensko telo i ta se zaista deava u perimenopauzi i
menopauzi, dr Nortrop iznosi ubedljive dokaze koji govore da to
mogu da budu najbolje godine vaeg ivota, pod uslovom da to
shvatite i prihvatite, a onda odluite da ih takvim uinite.

242

GREG BREJDEN BOANSKA MATRICA


Postoji jedno mesto u kojem sve stvari poinju, mesto iste en
ergije. U tom inkubatoru stvarnosti sve je mogue. Poznato je pod
razliitim nazivima, od kojih se najvie upotrebljavaju matrica,
polje, i polje nulte take.
Kada je 1944. godine Maks Plank, otac kvantne teorije, okirao
svet izjavivi da postoji mrea energije koja povezuje sve u uni
verzumu i da ta matrica sadri sve, niko nije verovao da e za to
ikada biti pronaeni nepobitni dokazi. Meutim, najnoviji nauni
eksperimenti pokazuju upravo to da je Plankova boanska ma
trica realnost. Ona predstavlja skladite za sve postojee, most
izmeu nae imaginacije i realnosti i ogledalo u kojem se reflek
tuju sve nae misli i uverenja. Mi samo moramo da shvatimo kako
ona funkcionie i da joj se obratimo jezikom koji razume, a onda
sve postaje mogue poevi od isceljenja naeg tela i od najtee
bolesti, pa do stvaranja mira u svetu.
dr MAJKL NJUTN PUTOVANJE DUA
Ova neverovatna knjiga, koja se danas smatra nezaobilaznim
delom u podruju kojem se bavi, bila je prva u kojoj je u pot
punosti istraena misterija ivota posle smrti ili, kako to autor
naziva, onoga to predstavlja ivot izmeu ivota na Zemlji.
U Putovanju dua su predstavljeni iskazi dvadeset devetoro
ljudi, dati u stanju duboke hipnoze u koje ih je svojom revolucio
narnom regresivnom tehnikom uveo dr Majkl Njutn. Tim svojim
jedinstvenim pristupom, kojem je kasnije obuio na stotine hip
noterapeuta, uspeo je da odvede svoje pacijente u stanje nads
vesti u kojem su oni bili u stanju da dopru do svojih skrivenih,
blokiranih seanja na ivot due posle smrti fizikog tela. U tom
stanju duboke hipnoze opisali su do najsitnijih pojedinosti ta
se deava sa duom posle smrti, kuda ona odlazi i kako izgleda
duhovni svet u kojem obitava do trenutka ponovne inkarnacije
na Zemlji.

Naslov originala:
Cellular Awakening by Barbara Wren
Izdavai:
ZRAK, Beograd
ZAPIS, Zemun
Za izdavae:
Milica Simi
orije oki
Prevod:
Marica Koji
Dizajn korica i tehnika priprema:
Marija Berbelja
tampa:
Grafoplast plus, Uice
Plasman i distribucija:
orije oki
tel: 063 275 420
Tira: 1000