You are on page 1of 37

Na osnovu l. 41, 47. i 57. stav 1.

taka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik


RS, broj 72/09), kolski odbor Osnovne kole Stevan Sremac u Senti, na sednici odranoj 26.03.2010.godine, doneo je
STATUT
OSNOVNE KOLE STEVAN SREMAC SENTA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim statutom (u daljem tekstu: Statut) blie se ureuju organizacija, nain rada, upravljanje i rukovoenje u
Osnovnoj koli Stevan Sremac Senta (u daljem tekstu: kola), postupanje organa kole radi obezbeivanja ostvarivanja
prava uenika, zatite i bezbednosti uenika i zaposlenih i mere za spreavanje povreda zabrana utvrenih zakonom, nain
objavljivanja optih akata i obavetavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa kole i druga pitanja, u skladu sa
zakonom.
lan 2.
kola je ustanova koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja, radi ostvarivanja prava graana u toj
oblasti, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom, podzakonskim aktom, Statutom i drugim optim aktima kole.
lan 3.
kola obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u obavljanju te delatnosti imalac je prava, obaveza i
odgovornosti u skladu sa zakonom i Statutom.
kola vri javna ovlaenja i pored delatnosti obrazovanja i vaspitanja obavlja i druge delatnosti kojima se
omoguava ili unapreuje delatnost obrazovanja i vaspitanja.
Kancelarijsko poslovanje kole obavlja se shodnom primenom propisa o kancelarijskom poslovanju u organima
dravne uprave, a moe se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju kole, u skladu s tim propisima.

aktom.

lan 4.
U vrenju javnih ovlaenja kola vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skladu sa zakonom i podzakonskim

Podaci se u evidenciju, javne i druge isprave unose na srpskom jeziku, irilinim pismom, i na maarskom jeziku,
maarskim pismom.
lan 5.
U koli su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe
lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u
razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog
opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se
propisuje zabrana diskriminacije.
Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain,
iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano
pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica,
odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju.
lan 6.
U koli su zabranjeni:
1) fiziko, psihiko i socijalno nasilje;
2) zlostavljanje i zanemarivanje uenika;
3) fiziko kanjavanje i vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba uenika ili zaposlenih.
lan 7.
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog ili ponavljanog verbalnog ili
neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti
uenika ili zaposlenog.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje kole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan
razvoj uenika.
lan 8.
Pod fizikim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatraju se:
1

1) fiziko kanjavanje uenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba;


2) svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja uenika ili zaposlenog;
3) nasilno ponaanje zaposlenog prema uenicima ili drugim zaposlenim licima, kao i uenika prema drugim
uenicima ili zaposlenim licima.
Pod psihikim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog
ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva uenika ili zaposlenog.
Pod socijalnim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatra se iskljuivanje uenika iz grupe vrnjaka i razliitih
oblika socijalnih aktivnosti kole.
lan 9.
U koli je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja u smislu odredaba Statuta, od strane uenika, njegovog
roditelja, odnosno staratelja ili odraslog lica, nad nastavnikom, strunim saradnikom i drugim zaposlenim licima.
lan 10.
Prema uenicima koji ine povrede obaveza uenika mogu se primenjivati samo one mere koje su utvrene zakonom
ili optim aktom kole.
lan 11.
U koli nije dozvoljeno stranako organizovanje i delovanje, niti korienje kolskih prostorija u takve svrhe.
II. STATUSNE ODREDBE
1. Naziv, sedite i pravni status
lan 12.
Naziv kole je Osnovna kola Stevan Sremac - Stevan Sremac ltalnos Iskola.
Naziv kole ispisuje se na srpskom jeziku irilikim pismom i na maarskom jeziku maarskim pismom, i postavlja
se na objektima kole, u skladu s odlukom direktora kole (u daljem tekstu: direktor).
Skraeni naziv kole je O Stevan Sremac Senta - Stevan Sremac I Zenta .
Sedite kole je u Senti, ulica Topartska broj 20.
kola je osnovana pod nazivom 25. Maj, Senta, spajanjem na osnovu odluka Osnovne kole Stevan Sremac broj
238 od 23.06.1975.godine, Osnovne kole Doa er broj 171/1 od 24.06.1975.godine, Osnovne kole Spomen-kola
broj 349 od 21.06.1975.godine, Osnovne kole Turzo Lajo broj 195 od 25.06.1975.godine, Osnovne kole okonai
Mihalj broj 156 od 24.06.1975.godine, Osnovne kole Temerkenj Itvan broj 232/1 od 20.06.1975.godine i Muzike kole
Stevan Mokranjac broj 137/75 od 24.06.1975.godine, i upisana u sudski registar kod Trgovinskog suda u Subotici,
reenjem broj Fi. 860/75 od 24.11.1975.godine, registracioni uloak broj 355 (nakon ispravke nov broj je 5-61).
lan 13.
U cilju to potpunijeg ostvarivanja prava i obaveza, kao i ciljeva i zadataka kole, i obezbeivanju nesmetanog
obavljanja procesa rada, kola svoju registrovanu delatnost obavlja u radnim jedinicama.
kola se sastoji od sledeih radnih jedinica:
- radna jedinica UPRAVNI CENTAR Senta - IGAZGATSGI KZPONT Zenta, u Senti, ul. Topartska br. 20.
- radna jedinica 11. NOVEMBAR Senta - NOVEMBER 11. munkaegysg Zenta, u Senti, ul. Maksima Gorkog br. 1.
- radna jedinica SPOMEN KOLA Senta - EMLKISKOLA munkaegysg Zenta, u Senti, ul. Arpadova br. 83.
- radna jedinica TURZO LAJO Senta - THURZ LAJOS munkaegysg Zenta, u Senti, ul. eljeznika br. 44.
- radna jedinica OKONAI VITEZ MIHALJ Gornji Breg - CSOKONAI VITZ MIHLY munkaegysg Felshegy, u
Gornjem Bregu, ul. Velikog sokaka. br. 37/a.
- radna jedinica TEMERKENJ ITVAN Tornjo - TMRKNY ISTVN munkaegysg Tornyos, u Tornjou, ul.
Radnoti Mikloa br. 12.
U sastavu radne jedinice TEMERKENJ ITVAN u Tornjou, nalaze se izdvojena odeljenja, i to u:
1. Keviu, ul. Kout Lajoa br. 6.
2. Bogarau, ul. M. Tita br. 25.
lan 14.
kola ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koji proistiu iz Ustava Republike Srbije,
zakona i Statuta.
lan 15.
kola moe da vri statusne promene, o emu odluku donosi kolski odbor, uz saglasnost osnivaa.
lan 16.
Odluku o promeni naziva i/ili sedita kole donosi kolski odbor uz saglasnost nadlenog organa APV.
lan 17.
2

kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva i/ili sedita u toku nastavne godine.
2. Zastupanje i predstavljanje
lan 18.

kolu predstavlja i zastupa direktor.


U sluaju odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga, na osnovu pismenog ovlaenja
direktora, pomonik direktora ili drugi nastavnik ili struni saradnik kole.
Ovlaenje se moe odnositi na sve poslove iz nadlenosti direktora ili na pojedine poslove iz njegove nadlenosti.
U sluaju da direktor nije u mogunosti za davanje ovlaenja iz stava 1. ovog lana ili propusti da to uini,
ovlaenje daje kolski odbor.
Direktor moe da opunomoi sekretara kole (u daljem tekstu: sekretar) ili drugo struno lice van kole da zastupa
kolu u odreenim pravnim poslovima.
3. Peat i tambilj
lan 19.
kola ima veliki i est malih peata, i tambilj.
lan 20.
Veliki peat kole je okruglog oblika, prenika 50 milimetra, sa tekstom ispisanim u koncentrinim krugovima oko
grba Republike Srbije, koji se nalazi u sredini peata, na srpskom jeziku irilikim pismom i na maarskom jeziku
maarskim pismom.
U spoljnom krugu velikog peata ispisuje se naziv Republike Srbije.
U prvom sledeem krugu ispod naziva Republike Srbije ispisuje se naziv Autonomne Pokrajine Vojvodine.
U sledeem unutranjem krugu ispisuju se naziv i sedite kole: Osnovna kola Stevan Sremac Senta.
Velikim peatom overavaju se javne isprave koje kola izdaje i drugi akti u vrenju javnih ovlaenja kole.
lan 21.
Mali peati kole su okruglog oblika, prenika 28 milimetara. Sadrina malog peata je ista i ispisana je na isti nain
kao i sadrina velikog peata, ali bez grba Republike Srbije.
Mali peati se koriste u pravnom prometu, za finansijsko-administrativno poslovanje i za overavanje potvrda,
uverenja, zdravstvenih knjiica i drugih akata koje kola izdaje uenicima, zaposlenima u koli (u daljem tekstu: zaposleni) i
treim licima.
Mali peati su numerisani tako to se u sredini malog peata nalazi odgovarajui rimski broj.
Mali peat sa rimskim brojem I nalazi i koristi se u RJ Upravni centar u Senti.
Mali peat sa rimskim brojem II nalazi i koristi se u RJ 11. Novembar u Senti.
Mali peat sa rimskim brojem III nalazi i koristi se u RJ Spomen kola u Senti.
Mali peat sa rimskim brojem IV nalazi i koristi se u RJ Turzo Lajo u Senti.
Mali peat sa rimskim brojem V nalazi i koristi se u RJ okonai V. Mihalj u Gornjem Bregu.
Mali peat sa rimskim brojem VI nalazi i koristi se u RJ Temerkenj Itvan u Tornjou.
lan 22.
tambilj kole slui za evidentiranje poslatih, primljenih i drugih akata.
tambilj kole je pravougaonog oblika, veliine 60h30 milimetara, sa vodoravno ispisanim istovetnim tekstom kao
na velikom i malom peatu, s dodatkom prostora za upisivanje delovodnog broja i datuma.
lan 23.
Za uvanje, izdavanje i upotrebu peata i tambilja odgovorno je lice odreeno odlukom direktora.
Na rukovanje peatom, izdavanje i uvanje peata shodno se primenjuju odredbe Zakona o peatu dravnih i drugih
organa i propisi o radu organa dravne uprave, a ta materija moe se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju
kole, u skladu s navedenim zakonom i drugim propisima.

III. DELATNOST KOLE


lan 24.
kola obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem kolskog programa.
Pored ostvarivanja kolskog programa, kola ostvaruje i sledee programe:
individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju,
individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome
se izvodi nastava,
kolski program za muziko obrazovanje,
kolski program za obrazovanje odraslih i
druge programe, u skladu sa posebnim zakonom
osnovna kola moe da ostvaruje i predkolski program
3

ustanova moe da ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada,
poveanja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.
1) Osnovno obrazovanje opteg tipa - 80101
2) Osnovno specijalno obrazovanje - 80102 (obrazovanje i vaspitanje dece ometenih u razvoju u specijalnim
odeljenjima, korektivni rad sa uenicima koji imaju potekoe u uenju (disleksija, disgrafija, diskalkulija)
3) Osnovno obrazovanje posebnog tipa - 80103
(ova delatnost obuhvata: obrazovanje po posebnom programu za razvijanje odreenih sklonosti (muzika, balet i
dr.))
4) Predkolsko obrazovanje - 80104
(ova delatnost obuhvata: predkolsko obrazovanje)
5) Obrazovanje odraslih i ostalo obrazovanje na drugom mestu nespomenuto - 80420
(ova delatnost obuhvata: obrazovanje odraslih, odnosno obrazovanje stanovnitva van sistema redovnog kolskog
i univerzitetskog obrazovanja u dnevnim ili veernjim razredima u kolama ili u posebnim ustanovama za odrasle,
sve vrste obuke koja se izvodi putem radio-televizijske mree ili dopisnim putem, obrazovanje koje nije
definisano prema stepenima obrazovanja),
lan 25.
Obrazovno vaspitni rad obavlja se na srpskom jeziku i na maarskom jeziku.

lan 26.
kola moe da obavlja i proirenu delatnost, na osnovu odluke kolskog odbora donete uz saglasnost nadlenog
organa APV.
kola e proirenu delatnost obavljati u skladu s bliim uslovima za obavljanje proirene delatnosti ustanove koje
propisuje ministar prosvete.
lan 27.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje u koli se ostvaruje kroz:
1) razrednu, razredno-predmetnu i predmetnu nastavu, zavisno od uzrasta uenika i od ciklusa obrazovanja;
2) produeni boravak;
3) dopunsku i dodatnu nastavu;
4) izbornu i fakultativnu nastavu;
5) vannastavne aktivnosti;
6) slobodne aktivnosti;
7) nastavu u prirodi, izlete i ekskurzije;
8) kulturnu i javnu delatnost i druge drutvene aktivnosti.

uenika.

lan 28.
U koli moe da se osnuje uenika zadruga, sa ciljem razvijanja vannastavnih aktivnosti i drutveno-korisnog rada

kola moe da prua usluge i da prodaje proizvode koji su nastali kao rezultat rada uenika u uenikoj zadruzi, a
moe i da prodaje tue proizvode, udbenike, kolski pribor i opremu.
lan 29.
Sredstva steena radom uenike zadruge vode se na izdvojenom raunu i koriste se za proirenje materijalne osnove
uenike zadruge, ekskurzije uenika, nagrade lanovima zadruge i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli.
lan 30.
Sva pitanja u vezi sa uenikom zadrugom ureuju se zadrunim pravilima, u skladu sa Zakonom o zadrugama.
IV. SREDSTVA KOLE
lan 31.
Zemljite, zgrade i druga sredstva koja su steena, odnosno koja stekne kola, u javnoj su svojini i koriste se za
obavljanje njene delatnosti.
lan 32.
Sredstva za rad kole obezbeuju se iz budeta Republike, iz budeta Autonomne pokrajine Vojvodine i iz budeta
optine Senta, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
lan 33.
kola moe da ostvari i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, kolarine, ugovora i drugih poslova, u
skladu sa zakonom.
4

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korienje sredstava iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa propisima kojima
se ureuje budetski sistem.
lan 34.
Radi ostvarivanja vieg kvaliteta obrazovanja, kola moe da stie sredstva:
1) ueem roditelja uenika;
2) ueem optine Senta;
3) ueem sponzora ili donatora;
4) od proirene delatnosti.
Sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost kole, kao i za ishranu i pomo uenicima.
lan 35.
kola je u raspolaganju sredstvima koja koristi ograniena posebnim zakonskim odredbama.
V. ORGANI KOLE
lan 36.
kola ima organe upravljanja i rukovoenja, strune i savetodavne organe, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja, osnivakim aktom i Statutom.

kolski odbor je organ upravljanja u koli.

1. kolski odbor
lan 37.

1) Sastav i izbor kolskog odbora


lan 38.
kolski odbor ima devet lanova, ukljuujui u taj broj i predsednika.
lanove kolskog odbora imenuje i razreava Skuptina optine Senta, a predsednika biraju lanovi veinom glasova
od ukupnog broja lanova kolskog odbora.
kolski odbor ine po tri predstavnika zaposlenih u koli, roditelja uenika i optine Senta.
lanove kolskog odbora iz reda zaposlenih predlae nastavniko vee, a iz reda roditelja savet roditelja, tajnim
izjanjavanjem.
Za lana kolskog odbora iz reda zaposlenih moe biti predloen i zaposleni koji nije lan nastavnikog vea.
Za lana kolskog odbora iz reda roditelja moe biti predloen i roditelj uenika kole koji nije lan saveta roditelja.
O predlogu ovlaenog predlagaa odluuje Skuptina optine Senta.
Postupak za imenovanje lanova kolskog odbora pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno
imenovanim lanovima kolskog odbora.
Mandat kolskog odbora traje etiri godine.
lan 39.
Za lana kolskog odbora ne moe da bude predloeno ni imenovano lice:
1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u
trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica,
zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo
iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju;
2) za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje;
3) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata;
4) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;
5) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;
6) koje je izabrano za direktora druge ustanove;
7) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom.
lan 40.
Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
ili predloi kandidata suprotno njegovim odredbama, Skuptina optine Senta odreuje rok za usklaivanje s tim zakonom.
Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja, Skuptina optine Senta imenovae lanove kolskog odbora bez predloga ovlaenog predlagaa.
2) Prestanak dunosti kolskog odbora
lan 41.
kolskom odboru prestaje dunost istekom mandata.
5

Skuptina optine Senta razreie pre isteka mandata pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili ceo kolski
odbor, na lini zahtev lana ili ako:
1) kolski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta duan da donosi;
2) lan kolskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad kolskog odbora;
3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana kolskog odbora zbog prestanka osnova po kojem je
imenovan u kolski odbor;
5) nastupi uslov iz lana 54. stav 10. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja.
Izborni period novoimenovanog pojedinog lana kolskog odbora traje do isteka mandata kolskog odbora.
lan 42.
Kada nadleni organ APV utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja kolskog odbora,
Skuptina optine Senta duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalae mera,
otkloni utvrene nepravilnosti.
Ako Skuptina optine Senta ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razreenju kolskog
odbora i ne usaglasi ga sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u roku iz prethodnog stava ovog lana,
nadleni organ APV razreava postojei i imenuje privremeni kolski odbor.
lan 43.
Nadleni organ APV imenovae privremeni kolski odbor ako Skuptina optine Senta ne imenuje nove lanove
kolskog odbora do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima kolskog odbora.
Mandat privremenog kolskog odbora traje do imenovanja novog kolskog odbora.
3) Nadlenost, rad i odgovornost kolskog odbora
lan 44.

kolski odbor:
1) donosi statut, pravila ponaanja u koli, poslovnik o svom radu i druge opte akte i daje saglasnost na akt o
organizaciji i sistematizaciji poslova;
2) donosi program obrazovanja i vaspitanja, razvojni plan kole i godinji plan rada kole i usvaja izvetaje o
njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;
3) odluuje o statusnoj promeni i o promeni naziva i sedita kole;
4) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i
preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
5) uestvuje u samovrednovanju kvalitetu rada kole;
6) usvaja izvetaj o samovrednovanju kvaliteta rada kole;
7) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;
8) donosi finansijski plan kole;
9) odluuje o davanju na korienje, odnosno u zakup, kolskog prostora;
10) odluuje o proirenoj delatnosti kole;
11) donosi odluke po predlozima saveta roditelja, daje odgovore na pitanja i izjanjava se o stavovima koje mu
upuuje taj organ;
12) usvaja izvetaj o poslovanju kole i godinji obraun;
13) usvaja izvetaje o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
14) usvaja izvetaje o radu direktora i izvetaje o radu kole;
15) raspisuje konkurs za izbor direktora i bira predsednika i lanove komisije za izbor direktora, kao i njihove
zamenike;
16) donosi odluku o izboru direktora;
17) zakljuuje s direktorom ugovor o radu i anekse tog ugovora;
18) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora;
19) odluuje o prestanku dunosti direktora;
20) odluuje po albi, odnosno prigovoru na odluku direktora;
21) postavlja vrioca dunosti direktora;
22) daje ovlaenje radi zamenjivanja odsutnog ili spreenog direktora;
23) u zakonom utvrenim sluajevima udaljava zaposlenog sa rada ukoliko to propusti da uini direktor;
24) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju;
25) daje miljenje za izbor nastavnika i strunih saradnika;
26) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.
lan 45.
kolski odbor donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 46.
Sednicama kolskog odbora imaju pravo da prisustvuju i da uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog
parlamenta i predstavnik sindikata u koli, bez prava odluivanja.
lan 47.
kolski odbor donosi poslovnik o svom radu, kojim se blie ureuju njegov rad i odluivanje.
lan 48.
Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti kolski odbor odgovara Skuptini optine Senta i osnivau kole.
2. Savet roditelja
lan 49.
U svakoj radnoj jedinici kole bira se poseban Savet roditelja.
Savet roditelja ini po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja te radne jedinice.
lanovi saveta roditelja biraju se na poetku svake kolske godine, na prvom roditeljskom sastanku, najkasnije do
15. septembra.
Izbor se vri javnim glasanjem, na osnovu predloga koji moe da podnese svaki roditelj uenika odreenog
odeljenja.
lan 50.
Savet roditelja:
1) predlae predstavnike roditelja uenika u kolski odbor i druge organe kole;
2) predlae svog predstavnika u struni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove kole;
3) predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada;
4) uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udbenika;
5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada, izvetaje o njihovom
ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;
6) razmatra namenu korienja sredstava od donacija i od proirene delatnosti kole;
7) predlae kolskom odboru namenu korienja sredstava prikupljenih od roditelja;
8) razmatra i prati uslove za rad kole, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu uenika;
9) uestvuje u postupku propisivanja mera, naina i postupka zatite i bezbednosti uenika za vreme boravka u koli
i svih aktivnosti koje organizuje kola;
10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izvetaj o
njihovom ostvarivanju;
11) upuuje svoje predloge, pitanja i stavove direktoru, kolskom odboru i strunim organima kole;
12) donosi poslovnik o svom radu
13) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.
lan 51.
Organi kole obavezni su da se izjasne o predlozima, pitanjima ili stavovima saveta roditelja i da o tome u
pismenom obliku obaveste savet roditelja.
O aktima iz stava 1. ovog lana organi kole obavezni su da se izjasne to je mogue pre, a u svakom sluaju u roku
koji po prirodi stvari proizlazi iz tih akata.
lan 52.
Rad i odluivanje Saveta roditelja ureuju se poslovnikom.
3. Direktor
1) Uslovi za izbor direktora
lan 53.
Uslovi za izbor direktora kole jesu sledei:
1) posedovanje odgovarajueg visokog obrazovanja (lan 8. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja), i dozvole za rad za nastavnika, pedagoga ili psihologa, i to za rad u koli one vrste i podruja rada kojoj pripada
kola;
2) ispunjenost uslova za prijem u radni odnos u ustanovi za obrazovanje i vaspitanje (lan 120. Zakona o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja);
3) najmanje pet godina rada u ustanovi za obrazovanje i vaspitanje, na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon
steenog odgovarajueg obrazovanja.
Ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat s odgovarajuim visokim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za direktora kole moe biti izabrano i lice koje poseduje:

1) odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (visoko
obrazovanje na studijama prvog stepena, studijama u trajanju od tri godine ili vie obrazovanje), za nastavnika one vrste
kole kojoj pripada kola;
2) dozvolu za rad;
3) najmanje deset godina rada u ustanovi za obrazovanje i vaspitanje, na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon
steenog odgovarajueg obrazovanja
Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajue obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 3. Zakona o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja, ravnopravni su.
Direktoru kole prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz lana 8. stav 2. i
lana 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev kolskog odbora.
lan 54.
Blie uslove za izbor direktora, program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita,
nain i postupak polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva prosvete, odnosno nadlenog organa APV pred
kojom se polae ispit za direktora, sadrinu i izgled obrasca licence za direktora, sadraj i nain voenja registra izdatih
licenci za direktora, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i
sticanjem licence za direktora, propisuje ministar prosvete.
lan 55.
Direktor kole, izabran do dana stupanja na snagu vaeeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
odnosno pre 11. septembra 2009. godine, duan je da u roku od dve godine od dana donoenja podzakonskog akta iz
prethodnog lana poloi ispit za direktora.
Direktoru iz stava 1. ovog lana prestaje dunost ako ne poloi ispit u roku iz stava 1. ovog lana.
lan 56.
Direktor izabran posle stupanja na snagu vaeeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji nema
poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost.
Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje dunost
direktora.
Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili privredni
prestup u vrenju dunosti.
2) Mandat direktora
lan 57.
Direktor kole bira se na period od etiri godine.
Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost.
Direktoru kole miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.
3) Postupak za izbor direktora
lan 58.
Direktora bira kolski odbor na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju nastavnikog vea i Nacionalnog saveta
maarske nacionalne manjine.
Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.
Konkurs se objavljuje u dnevnom ili nedeljnom listu ili u slubenom glasilu, koji su dostupni itaocima najmanje na
teritoriji centralne Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine.
Pripremne radnje u postupku izbora direktora obavlja komisija za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija).
lan 59.
Predsednika i lanove Komisije, kao i njihove zamenike, bira kolski odbor.
Komisiju ine sekretar i dva nastavnika ili struna saradnika.
Zamenici predsednika i lanova Komisije biraju se iz redova nastavnika i strunih saradnika.
Zamenik predsednika i zamenici lanova Komisije uestvuju u radu Komisije u sluaju spreenosti predsednika,
odnosno lanova.
Komisija radi u punom sastavu.
Na pitanja u vezi sa radom Komisije koja nisu ureena Statutom shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu
kolskog odbora.
lan 60.
Komisija:
1) sastavlja tekst konkursa za izbor direktora i priprema ga za objavljivanje;
2) utvruje blagovremenost i potpunost prijava na konkurs;
3) odvaja neblagovremene i/ili nepotpune prijave;
8

4) utvruje koji uesnici konkursa ispunjavaju uslove za izbor;


5) sastavlja informaciju o uesnicima konkursa i dostavlja je direktoru i predsedniku kolskog odbora;
6) predsedniku kolskog odbora dostavlja miljenje nastavnikog vea.
lan 61.
Konkurs za izbor direktora sadri informaciju:
1) o nazivu i adresi kole;
2) o nainu podnoenja prijava na konkurs;
3) o uslovima za izbor;
4) o dokazima za ispunjenost uslova za izbor koje treba podneti;
5) o roku za podnoenje prijave na konkurs;
6) o roku u kojem e odluka o izboru biti doneta;
7) o licu kod kojeg uesnik konkursa moe dobiti dodatne informacije o konkursu;
8) o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave nee biti uzete u razmatranje.
Rok za podnoenje prijave na konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.
lan 62.
Uz prijavu na konkurs uesnik treba da podnese:
1) dokaz o dravljanstvu Republike Srbije (uverenje o dravljanstvu);
2) overen prepis ili overenu fotokopiju diplome o steenom obrazovanju;
3) overen prepis ili overenu fotokopiju uverenja o poloenom strunom ispitu, odnosno ispitu za licencu;
4) potvrdu o radnom iskustvu u oblasti obrazovanja i vaspitanja (overenu fotokopiju radne knjiice);
5) radnu biografiju;
6) okvirni plan rada za vreme mandata;
7) dokaze o posedovanju organizacionih sposobnosti (fakultativno).
lan 63.
Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata koli pre isteka roka utvrenog u
konkursu ili je pre isteka tog roka predata poti u obliku preporuene poiljke.
Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad kola ne radi, rok istie
istekom prvog narednog radnog dana.
lan 64.
Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadri radnu biografiju i sve dokaze o ispunjenosti uslova za izbor ije se
prilaganje zahteva konkursom.
Dokaz o posedovanju psihike, fizike i zdravstvene sposobnosti kandidat je duan da dostavi pre zakljuenja
ugovora o radu.
Dokaz o neosuivanosti i dokaz o nepostojanju diskriminatornog ponaanja na strani kandidata za direktora pribavlja
kola, pre donoenja odluke o izboru.
lan 65.
Komisija poinje razmatranje konkursnog materijala po isteku 3 dana od dana isteka roka za prijem prijava na
konkurs.
Komisija je obavezna da u roku od 3 dana od dana poetka rada pripremi informacije o uesnicima konkursa i da ih
bez odlaganja dostavi direktoru.
lan 66.
Po prijemu akta Komisije, direktor je obavezan da bez odlaganja zakae sednicu nastavnikog vea, koja e se
odrati u roku od 3 dana od dana kada je direktor primio akt Komisije.
lan 67.
Nastavniko vee se o kandidatima za direktora izjanjava tajnim glasanjem, u skladu s odredbama Statuta koje
ureuju nain rada i odluivanja nastavnikog vea (l. 90130.).
Miljenje se u roku od 3 dana od dana odravanja sednice na kojoj je dato dostavlja Komisiji.
lan 68.
Komisija bez odlaganja prosleuje predsedniku kolskog odbora informaciju o uesnicima konkursa i miljenje
nastavnikog vea.
lan 69.
Predsednik kolskog odbora, po prijemu informacije o uesnicima konkursa, miljenja nastavnikog vea i miljenja
Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine, radi donoenja odluke o izboru direktora, bez odlaganja zakazuje sednicu
9

kolskog odbora, koja treba da se odri u roku od 7 dana od dana kada je predsednik kolskog odbora primio gore navedenu
informaciju i miljenja.
lan 70.
Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se nadlenom organu APV na saglasnost.
Smatra se da je odluka o izboru doneta dana kada je nadlean organ APV dao saglasnost na odluku.
Odluka o izboru direktora smatra se donetom, odnosno smatra se da je na nju data saglasnost, ako nadlean organ
APV u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Ako nadlean organ APV donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora, raspisuje se
novi konkurs.
Po prijemu akta o davanju saglasnosti na odluku o izboru direktora ili po nastupanju fikcije o davanju saglasnosti,
kolski odbor bez odlaganja donosi reenje o izboru direktora i dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i
vreme stupanja na dunost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.
Reenje o izboru direktora je konano.
Uesnik konkursa koji je nezadovoljan reenjem o izboru direktora ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu.
Odmah po donoenju reenja o izboru direktora, kolski odbor s izabranim kandidatom zakljuuje ugovor o radu.
4) Nadlenost direktora
lan 71.

Direktor rukovodi radom kole.


Direktor:
1) zastupa i predstavlja kolu;
2) daje ovlaenje licu koje e ga zamenjivati u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti da obavlja dunost;
3) daje punomoje za zastupanje kole;
4) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti kole;
5) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovnovaspitnog rada;
6) stara se o ostvarivanju razvojnog plana kole;
7) odluuje o predmetima iz kojih e se organizovati predmetna nastava za uenike treeg i etvtog razreda, po
pribavljenom miljenju nastavnikog vea;
8) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korienje
tih sredstava, u skladu sa zakonom;
9) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;
10) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke prakse i
preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika i strunih saradnika;
11) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika i strunih saradnika;
12) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja i nedolinog ponaanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i uenike;
13) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih
organa;
14) stavlja primedbe na zapisnike prosvetnog inspektora;
15) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o koli u okviru jedinstvenog
informacionog sistema prosvete;
16) stara se o blagovremenom objavljivanju pravnih akata kole i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja
odnosno staratelja, strunih organa i kolskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad kole i tih organa;
17) saziva i rukovodi sednicama nastavnikog vea, bez prava odluivanja;
18) predsedava i rukovodi radom pedagokog kolegijuma;
19) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi;
20) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima uenika;
21) podnosi izvetaje o svom radu i radu kole kolskom odboru, najmanje dva puta godinje;
22) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika;
23) obrazuje komisije za polaganje ispita uenika;
24) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, uz saglasnost kolskog odbora;
25) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i obavlja druge poslove u oblasti radnih odnosa.
26) sarauje sa sindikatom u koli i stara se o ispunjavanju obaveza kole prema sindikatu u koli;
27) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i Statutom.
5) Prava, obaveze i odgovornosti direktora
lan 72.
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti kole.
Direktor za svoj rad odgovara kolskom odboru i nadlenom organu APV.
10

lan 73.
Direktor ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti po osnovu obavljanja te dunosti i prava iz radnog odnosa, na
osnovu zakona, podzakonskog akta, kolektivnog ugovora, drugog opteg akta i ugovora o radu.
O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odluuje kolski odbor.

godine.

lan 74.
kolski odbor sa direktorom izabranim u prvom izbornom periodu zakljuuje ugovor o radu na period od etiri

kolski odbor sa direktorom izabranim u drugom i svakom narednom izbornom periodu zakljuuje ugovor o radu na
neodreeno vreme.
6) Prestanak dunosti direktora
lan 75.

Dunost direktora prestaje:


1) istekom mandata,
2) na lini zahtev,
3) sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa,
4) prestankom radnog odnosa,
5) razreenjem.
Odluku o prestanku dunosti direktora donosi kolski odbor.
kolski odbor razreava direktora dunosti pre isteka mandata:
1) ako kola nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i
vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua;
2) ako kola ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu uenika;
3) ako direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana iz l.
44. do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;
4) ako u koli nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije;
5) ako se u koli vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja i posebnom zakonu;
6) ako direktor ne ispunjava uslove iz lana 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
7) ako direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih nedostataka i
nepravilnosti;
8) ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netanim obavetavanjem ili
sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad kolskog odbora i zaposlenih;
9) ako direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vri blagovremen i taan
unos i odravanje aurne baze podataka kole;
10) ako je u radni odnos primio ili angauje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i optem aktu;
11) ako se direktoru u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrene odgovornosti za
teu povredu radne obaveze propisane ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa optim propisima o radu;
12) ako je pravnosnanim aktom nadlenog organa utvreno da je kola, odnosno direktor odgovaran za prekraj iz
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivino delo u vrenju
dunosti;
13) ako je razreenje direktora naloeno merom prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga;
14) u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom.
Odluka o razreenju direktora podlee saglasnosti nadleni organ APV.
Smatra se da je odluka kolskog odbora o razreenju direktora doneta, odnosno da je nadleni organ APV dao na nju
saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.
7) Prava direktora po prestanku dunosti
lan 76.
Direktor kojem dunost prestane u toku ili istekom prvog mandata, a izabran je posle stupanja na snagu i na osnovu
novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, broj 72/09), ima pravo da se vrati na
radno mesto na kojem je radio pre izbora, to jest na radno mesto na kojem mu je mirovao radni odnos.
Pravo na vraanje na radno mesto na kojem mu je mirovao radni odnos nema direktor:
1) kojem je dunost prestala zbog prestanka radnog odnosa;
2) kojem je dunost prestala razreenjem zbog izreene mere prestanka radnog odnosa za uinjenu teu povredu
radne obaveze ili zbog sticanja uslova za otkaz ugovora o radu u skladu sa optim propisima o radu;
3) koji je razreen zbog uinjenog privrednog prestupa ili krivinog dela u vrenju dunosti.
U sluajevima od 1) 3) direktoru prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

11

lan 77.
Direktor kojem je dunost prestala zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini zahtev rasporeuje se
na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, a ako takvih poslova nema, u koli ili drugoj ustanovi za
obrazovanje i vaspitanje, to lice ostvaruje prava zaposlenog za ijim radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
lan 78.
Direktoru ustanove kojem u drugom i svakom narednom mandatu prestane dunost razreenjem, bez prestanka
radnog odnosa, a ne moe da se rasporedi, u koli ili drugoj ustanovi za obrazovanje i vaspitanje, na poslove koji odgovaraju
stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.
4. Vrilac dunosti direktora
lan 79.
Vrioca dunosti direktora postavlja kolski odbor do izbora direktora ako direktoru prestane dunost, a nije raspisan
konkurs ili kolski odbor nije doneo odluku o izboru ili je ministar prosvete doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti
na odluku kolskog odbora.
Vrioca dunosti direktora postavlja nadleni organ APV ako kolski odbor ne postavi vrioca dunosti direktora u
sluajevima iz stava 1. ovog lana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno nadleni organ APV ne da
saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za
postavljenje.
Za vrioca dunosti direktora ne moe biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost
nadlenog organa APV.
Za vrioca dunosti direktora moe da bude postavljen nastavnik, vaspita ili struni saradnik, najdue est meseci.
Vriocu dunosti direktora miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dunost.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora odnose se i na vrioca dunosti direktora.

kole.

5. Pomonik direktora
lan 80.
kola ima pomonika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvruju kriterijumi i standardi za finansiranje

Reenjem direktora na poslove pomonika direktora rasporeuje se nastavnik ili struni saradnik koji ima
profesionalni ugled i iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu, za svaku kolsku godinu.

odbora;

lan 81.
Pomonik direktora:
1) zamenjuje direktora u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti, na osnovu ovlaenja direktora ili kolskog

2) organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoki rad kole;


3) koordinira rad strunih aktiva i drugih strunih organa kole;
4) predsedava i rukovodi radom pedagokog kolegijuma, po nalogu direktora;
5) saziva i rukovodi sednicom odeljenjskog vea, u sluaju spreenosti odeljenjskog stareine, bez prava odluivanja,
po nalogu direktora;
6) obavlja poslove nastavnika, odnosno strunog saradnika, u skladu sa reenjem direktora;
7) izdaje naloge zaposlenima u koli, u skladu s opisom njihovih poslova;
8) obavlja i drguge poslove po nalogu direktora kole.
6. Sekretar
lan 82.
Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u koli obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se
utvruju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove za obrazovanje i vaspitanje.
Poslove sekretara moe da obavlja diplomirani pravnik master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko
obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine.
Sekretar iz stava 2. ovog lana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za
uvoenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru pripravniku direktor odreuje mentora sa liste sekretara
ustanova koju utvrdi kolska uprava.
Sekretar je duan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa poloi struni ispit za sekretara.
Sekretaru koji ne poloi struni ispit u roku iz stava 4. ovog lana prestaje radni odnos.
Sekretar koji ima poloen pravosudni ili struni ispit za zaposlene u organima dravne uprave ili dravni struni ispit
ne polae struni ispit za sekretara.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, za sekretara moe da bude izabrano i drugo lice, s vrstom i stepenom obrazovanja
koji su utvreni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan
kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem, najdue dve godine.
12

Nain i program uvoenja u posao, program, sadrinu, nain i rokove za polaganje strunog ispita, sastav i nain
rada komisije Ministarstva prosvete, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae struni ispit i
obrazac uverenja koji se izdaje, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa
polaganjem strunog ispita za sekretara ustanove, propisuje ministar prosvete.
7. Struni organi
lan 83.

Struni organi kole su:


1) nastavniko vee,
2) odeljenjsko vee,
3) struno vee za razrednu nastavu,
4) struno vee za oblasti predmeta,
5) struni aktiv za razvojno planiranje,
6) struni aktiv za razvoj kolskog programa,
7) struni tim za inkluzivno obrazovanje,
8) struni tim za zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
9) struni tim za upis dece u prvi razred.
lan 84.
Struni organi:
1) staraju se o osiguranju i unapreivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada kole;
2) prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
3) staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua;
4) vrednuju rezultate rada nastavnika i strunih saradnika;
5) prate i utvruju rezultate rada uenika;
6) preduzimaju mere za jedinstven i usklaen rad sa uenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja;
7) reavaju druga struna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.
lan 85.
U radu strunih organa imaju pravo da uestvuju, bez prava odluivanja:
1) pripravnik-staista,
2) lice angaivano na osnovu ugovora o izvoenju nastave (osim u radu odeljenjskog vea),
Sednicama strunih organa imaju pravo da prisustvuju i da uestvuju u diskusiji, bez prava odluivanja, i dva
predstavnika uenika, koje odredi ueniki parlamenta.
U radu nastavnikog vea, odeljenjskog vea i strunog vea za razrednu nastavu imaju pravo da uestvuju i
pedagoki asistenti, bez prava odluivanja.
Radi ostvarivanja prava iz st. 1 - 3. ovog lana, predstavnici uenikog parlamenta, pripravnici-staisti, lica
angaovana na osnovu ugovora o izvoenju nastave i pedagoki asistenti uredno se obavetavaju o sednici strunog organa.
lan 86.
Na pitanja rada i odluivanja strunih organa, koja nisu ureena posebnim odredbama Statuta, shodno se primenjuju
odredbe Statuta koje ureuju rad i odluivanje nastavnikog vea (l. 90-130.), osim odredbe o objavljivanju zapisnika.
Zapisnici strunih organa, osim nastavnikog vea, objavljuju se na oglasnoj tabli kole samo ako je re o posebno
znaajnim odlukama za rad kole, u skladu s odlukom strunog organa. Zapisnici na oglasnoj tabli kole ostaju najmanje 8
dana.
1) Nastavniko vee
lan 87.
Nastavniko vee ine nastavnici i struni saradnici.
lan 88.
Nastavniko vee, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta), obavlja posebno
sledee poslove:
1) utvruje plan rada u podnosi izvetaje o njegovom ostvarivanju;
2) stara se o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja;
3) analizuje izvravanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u koli;
4) daje miljenje o predmetnoj nastavi za uenike treeg i etvrtog razreda;
5) planira i organizuje oblike vannastavnih aktivnosti uenika;
6) predlae podelu razreda na odeljenja i broj uenika u odeljenjima;
7) obezbeuje uslove za pripremanje takmienja uenika;
8) vri nadzor nad radom drugih strunih organa;
9) razmatra izvetaje direktora, odeljenjskih stareina i strunih organa;
13

10) daje miljenja i predloge o pitanjima iz nadlenosti strunih organa;


11) donosi odluku o pohvaljivanju i nagraivanju uenika;
12) izrie uenicima vaspitno-disciplinsku meru ukor nastavnikog vea;
13) donosi odluku o premetanju uenika koji je uinio povredu zabrane u drugu kolu;
14) donosi odluku o oslobaanju uenika od fizikog vaspitanja, na osnovu predloga lekara;
15) imenuje lanove strunog aktiva za razvoj kolskog programa;
16) predlae lanove kolskog odbora iz reda zaposlenih;
17) predlae lanove strunog aktiva za razvojno planiranje iz redova nastavnika i strunih saradnika;
18) daje miljenje kolskom odboru za izbor direktora;
19) predlae korienje prava na neplaeno odsustvo, na zahtev zaposlenog iz reda nastavnog osoblja;
20) predlae kandidate za dodelu nagrade ore Natoevi.
Za svoj rad nastavniko vee odgovara direktoru.

lan 89.

Nain rada nastavnikog vea


lan 90.
Nastavniko vee radi na sednicama koje saziva direktor, ili pomonik direktora.
Sednice se odravaju u prostoriji kole koju odredi direktor.
Sednicama nastavnikog vea rukovodi direktor, bez prava odluivanja.
Pored lica koja imaju pravo da prisustvuju sednicama, sednici nastavnikog vea mogu da prisustvuju i druga lica,
po odobrenju direktora.
lan 91.
U obavljanju poslova rukovoenja sednicama nastavnikog vea direktor, ili pomonik direktora:
1) obavlja poslove pripremanja sednice;
2) saziva sednice nastavnikog vea;
3) utvruje ispunjenost uslova za odravanje sednice i otvara sednicu nastavnikog vea;
4) donosi odluku o odlaganju ili prekidu sednice;
5) predlae usvajanje dnevnog reda;
6) predlae donoenje odluka, zakljuaka, zauzimanje stavova, davanje miljenja i slino;
7) utvruje da je odluka, zakljuak i sl. doneta;
8) daje i oduzima re i stara se o nesmetanom odvijanju toka sednice;
9) preduzima mere u sluaju naruavanja reda na sednici;
10) preduzima mere za izvravanje odluka nastavnikog vea;
11) prati izvravanje odluka nastavnikog vea;
12) zakljuuje sednicu;
13) obavlja i druge poslove u vezi sa rukovoenjem sednicom.
lan 92.
Sednica nastavnikog vea moe da se odri ako je prisutno vie od polovine od ukupnog broja nastavnika i strunih
saradnika koji su u radnom odnosu u koli na neodreeno ili na odreeno vreme.
lan 93.
Sednica nastavnikog vea saziva se isticanjem obavetenja na oglasnu tablu kole, najmanje 3 dana pre dana
odravanja sednice.
Rok iz stava 1. ovog lana ne mora se potovati ako za to postoje vani razlozi, koji treba da budu navedeni u
obavetenju o sazivanju sednice.
Obavetenje o sazivanju sednice treba da sadri dan, as i mesto odravanja sednice, kao i predlog dnevnog reda.
Sednice nastavnikog vea sazivaju se po potrebi, a obavezno na kraju tromeseja, na kraju prvog i drugog
polugodita, kao i na poetku i pred kraj kolske godine.
Direktor je obavezan da zakae sednicu na zahtev najmanje treine lanova nastavnikog vea, kao i na zahtev
kolskog odbora, saveta roditelja ili uenikog parlamenta.
lan 94.
Direktor otvara sednicu poto utvrdi da je prisutno vie od polovine lanova nastavnikog vea.
lan 95.
Posle otvaranja sednice, direktor poziva lanove nastavnikog vea da predloe izmene i/ili dopune predloga
dnevnog reda i o njihovim predlozima e se posebno glasati.
Posle utvrivanja konanog predloga dnevnog reda, donosi se odluka o usvajanju dnevnog reda.
14

lan 96.
Posle usvajanja dnevnog reda, direktor otvara diskusiju po svakoj taki dnevnog reda pojedinano.
lan 97.
Pravo da uestvuju u diskusiji imaju direktor i svi lanovi nastavnikog vea, kao i pripravnici-staisti, lica
angaovana na osnovu ugovora o izvoenju nastave i predstavnici uenikog parlamenta.
Pravo da uestvuju u diskusiji, po odobrenju direktora, imaju i druga lica koja su pozvana na sednicu.
Diskutanti su obavezni da prilikom diskusija raspravljaju, po pravilu, samo o pitanjima koja su od neposrednog
znaaja za donoenje odluke po taki dnevnog reda o kojoj se raspravlja.
lan 98.
Pored pitanja u vezi s takama dnevnog reda, diskutant moe da govori i o povredi odredaba Statuta koje ureuju
nain rada i odluivanja nastavnikog vea (l. 90-130.).

obliku.

lan 99.
Diskusije treba da budu to krae i jasnije.
Diskutant ima pravo da u diskusiji izrazi svoje miljenje, stav i/ili uverenje, ali je obavezan da to uini u pristojnom

lan 100.
Nastavniko vee moe odluiti da se ogranii broj diskusija jednog diskutanta po jednoj taki dnevnog reda i/ili da
se ogranii trajanje diskusija.
lan 101.
Svaki diskutant ima pravo na repliku, ako je u neijoj diskusiji pomenut, a smatra da tvrdnje u toj diskusiji treba
ispraviti ili dopuniti.
Replika moe trajati najdue 3 minuta.
lan 102.
Direktor daje i oduzima re diskutantima, vodei rauna o redosledu prijavljivanja, a posle diskusija predlae
donoenje odluke po toj taki.
O odravanju reda na sednici stara se direktor.

lan 103.

lan 104.
Direktor e opomenuti lana nastavnikog vea ili drugog diskutanta koji i posle oduzimanja rei nastavlja da
govori, kao i lice koje se nepristojno ponaa i/ili na drugi nain ometa rad na sednici.
lan 105.
Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad na sednici, na predlog direktora ili lana nastavnikog vea
nastavniko vee e doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.
Lice na koje se odluka o udaljenju odnosi obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u
kojoj se sednica odrava.
Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu na kojoj je izreena.
lan 106.
Ako se merama iz l. 104. i 105. Statuta ne moe odrati red na sednici, direktor e doneti odluku da se sednica
prekine i utvrdie vreme njenog nastavka.
Istu odluku direktor e doneti i ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov za njeno odravanje.
lan 107.
Ako na sednicu nastavnikog vea ne doe dovoljan broj nastavnika i strunih saradnika, direktor e doneti odluku o
odlaganju sednice i istovremeno u okviru roka od 5 dana utvruje dan kada e se sednica odrati, s istim ili dopunjenim
dnevnim redom.
Istu odluku direktor e doneti i ako nije ispunjen neki drugi uslov za odravanje sednice.
Odluivanje nastavnikog vea
lan 108.
Nastavniko vee donosi dve vrste odluka:
1) odluke po takama dnevnog reda;
2) zakljuke.
15

lan 109.
Odluka po taki dnevnog reda, po mogunosti, treba da sadri:
1) jasan i potpun odgovor na pitanje koje sadri taka dnevnog reda po kojoj je doneta;
2) ime i prezime, odnosno funkciju lica odgovornog za izvrenje odluke;
3) nain izvrenja odluke;
4) rok za izvrenje odluke;
5) nain praenja izvrenja odluke.
lan 110.
Ako iz bilo kog razloga nisu ispunjene sve pretpostavke za donoenje odluke po nekoj taki dnevnog reda, direktor
e predloiti da se donoenje odluke po toj taki dnevnog reda odloi za neku od sledeih sednica.
lan 111.
Kada odluuje o proceduralnim pitanjima, a ne donosi odluku po taki dnevnog reda, nastavniko vee donosi
zakljuke.
Zakljuak ima iste sastavne delove kao i odluka po taki dnevnog reda.
lan 112.
Nastavniko vee donosi odluke veinom od ukupnog broja lanova.
Odluke se donose na predlog direktora.
lan 113.
lan nastavnikog vea moe glasati za ili protiv donoenja odluke, a moe ostati i uzdran.
Posle glasanja, direktor prebrojavanjem glasova utvruje da li je odluka doneta.
lan 114.
Odluke se, po pravilu, donose glasanjem o jednom predlogu direktora.
Ako se tokom diskusije po nekoj taki dnevnog reda uoblii vie predloga, direktor e sve predloge staviti na
glasanje, redom kojim su izloeni.
lan 115.
Odluke se, po pravilu, donose javnim glasanjem, podizanjem ruku na poziv direktora.
Odluke se donose tajnim glasanjem u sledeim sluajevima:
1) davanje miljenja o uesnicima konkursa za izbor direktora;
2) predlaganje lanova kolskog odbora iz reda zaposlenih.
lan 116.
Sednici nastavnikog vea na kojoj se predlau lanovi kolskog odbora iz reda zaposlenih imaju pravo da
prisustuvuju svi zaposleni.
Predlog lanova kolskog odbora ima pravo da podnese svaki zaposleni, a o predlozima glasaju samo lanovi
nastavnikog vea.
lan 117.
Za tajno glasanje koriste se glasaki listii koje potpisuje direktor i koji su overeni malim peatom kole.
lan 118.
Glasaki listi za davanje miljenja o kandidatu za direktora ima sledei tekst:
Nastavniko vee Osnovne kole Stevan Sremac Senta, RJ _______________________ u ___________
Broj: _______________
Datum: _____________
Mesto: _____________
Glasaki listi za davanje miljenja nastavnikog vea
o kandidatima za izbor direktora kole, po konkursu
raspisanom u _______________, od ____________. godine
Pozitivno miljenje lan nastavnikog vea daje za kandidata iji je redni broj zaokruen:
1. ____________________________,
2. ____________________________,
3. ____________________________.
Treba zaokruiti samo jedan redni broj.
16

Direktor kole
____________________
lan 119.
Kandidati se u glasaki listi upisuju onim redosledom kojim su dati u informaciji komisije za izbor direktora.
lan 120.
Glasanje sprovodi komisija koja se sastoji od predsednika i dva lana.
Predsednika i lanove komisije iz svog sastava imenuje nastavniko vee na sednici na kojoj se daje miljenje o
kandidatima za direktora.
Pravo da predloi lana komisije ima svaki lan nastavnikog vea.
Direktor, pomonik direktora, niti lice koje je kandidat za izbor direktora ne mogu biti u sastavu komisije.
Komisija pre glasanja prebrojava glasake listie i deli ih lanovima nastavnikog vea.
lanovi nastavnikog vea glasaju zaokruivanjem hemijskom olovkom rednog broja ispred imena i prezimena
kandidata za kojeg se daje pozitivno miljenje, i listie ubacuju u glasaku kutiju koja se nalazi ispred komisije.
Odmah posle glasanja, komisija javno prebrojava glasove i objavljuje rezultat glasanja.
lan 121.
Pozitivno miljenje je dato za kandidata koji je dobio veinu glasova od ukupnog broja lanova nastavnikog vea.
U sluaju da dva ili vie kandidata imaju jednak najvei broj glasova, kolskom odboru se dostavlja odluka o
davanju pozitivnog miljenja za sve te kandidate.
lan 122.
Glasaki listi za utvrivanje predloga lanova kolskog odbora iz reda zaposlenih u koli ima sledei tekst:
Nastavniko vee Osnovne kole Stevan Sremac Senta, RJ _______________________ u ___________
Broj: _______________
Datum: _____________
Mesto: _____________
Glasaki listi za utvrivanje predloga lanova
kolskog odbora iz reda zaposlenih u koli
Za lanove kolskog odbora lan nastavnikog vea predlae zaposlene iji je redni broj zaokruen:
1. _____________________________,
2. _____________________________,
3. _____________________________,
...
Treba zaokruiti samo jedan redni broj.
Direktor kole
____________________
lan 123.
Kandidati se u glasaki listi upisuju onim redosledom kojim su predlagani na sednici nastavnikog vea.
lan 124.
Na ostala pitanja postupka tajnog glasanja o predlogu za lanove kolskog odbora iz reda zaposlenih u koli shodno
se primenjuju pravila o tajnom glasanju za davanje miljenja nastavnikog vea o kandidatima za direktora kole, osim
pravila o postupanju u sluaju jednakog broja glasova dva ili vie kandidata.
lan 125.
U sluaju jednakog broja glasova koji onemoguava utvrivanje predloga, glasanje e se ponavljati sve dok na
osnovu rezultata glasanja ne bude bilo mogue utvrditi predlog lanova kolskog odbora.
lan 126.
Odluka nastavnikog vea kojom je utvren predlog lanova kolskog odbora iz reda zaposlenih u koli bez
odlaganja se dostavlja Skuptini optine Senta, radi blagovremenog imenovanja kolskog odbora.
Zapisnik
lan 127.
O toku sednice nastavnikog vea vodi se zapisnik.

17

Zapisniara odreuje direktor iz reda lanova nastavnikog vea, za svaku kolsku godinu.
Zapisnik potpisuju direktor i zapisniar, i trajno se uva u arhivi kole.
lan 128.
Prva taka dnevnog reda svake sednice nastavnikog vea je usvajanje zapisnika sa prethodne sednice.
Odluka kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice sadri i ispravke i dopune koje treba uneti u taj zapisnik.
lan 129.
Zapisnik sadri podatke o:
1) danu, asu i mestu odravanja sednice,
2) ukupnom broju lanova, broju prisutnih lanova i odsutnim lanovima,
3) dnevnom redu,
4) odlaganju ili prekidu sednice,
5) diskutantima i diskusijama (u saetom obliku),
6) izjavama koje su unete na insistiranje pojedinih diskutanata,
7) izdvojenim miljenjima lanova nastavnikog vea povodom odluka po pojedinim takama dnevnog reda;
8) donetim aktima,
9) merama koje su izreene u cilju odravanja reda na sednici i o licima kojima su izreene,
10) drugim znaajnim pitanjima u vezi sa sednicom.
lan 130.
Zapisnik objavljuje se na oglasnoj tabli kole u roku od 7 dana od dana odravanja sednice i na tom mestu ostaje
najmanje 8 dana.
2) Odeljenjsko vee
lan 131.
Odeljenjsko vee ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju.
lan 132.
Odeljenjsko vee, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta), obavlja posebno
sledee poslove:
1) utvruje plan rada i podnosi izvetaje o njegovom ostvarivanju;
2) analizuje rezultate rada nastavnika;
3) analizuje uspeh i vladanje uenika na kraju tromeseja, polugodita i na kraju kolske godine;
4) predlae raspodelu odeljenja na nastavnike;
5) utvruje raspored asova;
6) utvruje raspored pismenih zadataka;
7) usklauje rad nastavnika u odeljenju;
8) usklauje rad uenika u odeljenju;
9) na predlog predmetnog nastavnika, utvruje ocene iz nastavnih predmeta uenika od V do VIII razreda;
10) na predlog odeljenjskog stareine, utvruje ocene iz vladanja uenika;
11) donosi odluku o prevoenju u naredni razred uenika drugog i treeg razreda koji na kraju drugog polugodita
ima nedovoljne ocene, osim ako raoditelj, odnosno staratelj izriito zahteva da uenik ponavlja razred;
12) pohvaljuje uenike;
13) predlae dodeljivanje pohvale Uenik generacije i nagraivanje uenika;
14) izrie uenicima vaspitnu meru ukor odeljenjskog vea;
15) na predlog predmetnog nastavnika, bira uenike koji e uestvovati na takmienjima;
16) na predlog predmetnog nastavnika, utvruje uenike za koje treba organizovati dodatnu i dopunsku nastavu;
17) predlae nastavnikom veu plan usavravanja nastavnika, program ekskurzija, nastave u prirodi i kalendar
takmienja.
lan 133.
Sednice odeljenjskih vea saziva i njima rukovodi pomonik direktora, bez prava odluivanja.
Vanrednu sednicu saziva odeljenjski stareina, koji i rukovodi tom sednicom.
lan 134.
Za svoj rad odeljenjsko vee odgovara nastavnikom veu.
3) Struno vee za razrednu nastavu
lan 135.
Struno vee za razrednu nastavu ine svi nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu obrazovanja, ukljuujui i
nastavnike razredne nastave u produenom boravku.
18

lan 136.
Struno vee za razrednu nastavu, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta),
obavlja posebno sledee poslove:
1) utvruje plan rada i podnosi izvetaje o njegovom ostvarivanju;
2) priprema predlog direktoru za podelu predmeta na nastavnike za narednu kolsku godinu;
3) priprema osnove godinjeg plana rada;
4) utvruje raspored ostvarivanja nastavnih tema i nastavnih jedinica i vri usaglaavanje ostvarivanja nastavnih
sadraja predmeta;
5) utvruje oblike, metode i sredstva korienja odgovarajue kolske opreme i nastavnih sredstava;
6) predlae primenu novih metoda i naina izvoenja nastave;
7) prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
8) analizuje udbeniku i prirunu literaturu;
9) predlae lanove ispitnih komisija.
lan 137.
Sednice strunog vea za razrednu nastavu saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
Sednice strunog vea za razrednu nastavu mogu se sazvati i samo za pojedine generacije, odnosno samo za
odeljenje sa uenicima sa posebnim potrebama.
lan 138.
Za svoj rad struno vee za razrednu nastavu odgovara nastavnikom veu.
4) Struno vee za oblasti predmeta
lan 139.
Struno vee za oblasti predmeta ine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.
lan 140.
U koli postoje sledea struna vea za oblasti predmeta:
1) prirodne nauke, u svakoj radnoj jedinici posebno,
2) drutvene nauke, u svakoj radnoj jedinici posebno,
3) umetnosti i vetina, u svakoj radnoj jedinici posebno,
4) srski jezik i strane jezike, u svakoj radnoj jedinici posebno,
5) za pojedine predmete, po potrebi.
lan 141.
Struno vee za oblasti predmeta, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta),
obavlja posebno sledee poslove:
1) utvruje plan rada i podnosi izvetaje o njegovom ostvarivanju;
2) priprema predlog direktoru za podelu predmeta na nastavnike za narednu kolsku godinu;
3) priprema osnove godinjeg plana rada;
4) utvruje raspored ostvarivanja nastavnih tema i nastavnih jedinica i vri usaglaavanje ostvarivanja nastavnih
sadraja predmeta;
5) utvruje oblike, metode i sredstva korienja odgovarajue kolske opreme i nastavnih sredstava;
6) predlae primenu novih metoda i naina izvoenja nastave;
7) prati ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada;
8) analizuje udbeniku i prirunu literaturu;
9) predlae lanove ispitnih komisija.
lan 142.
Sednice strunog vea za oblasti predmeta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 143.
Za svoj rad struno vee za oblasti predmeta odgovara nastavnikom veu.
5) Struni aktiv za razvojno planiranje
lan 144.
Struni aktiv za razvojno planiranje ine predstavnici nastavnika i strunih saradnika, optine Senta, uenikog
parlamenta i saveta roditelja.
19

Struni aktiv za razvojno planiranje ima devet lanova, od kojih je est iz redova nastavnika i strunih saradnika, i po
jedan predstavnik optine Senta uenikog parlamenta i saveta roditelja.
Predstavnike nastavnika i strunih saradnika predlae nastavniko vee a predstavnika optine Senta predlae
Skuptina optine Senta.
Predstavnik uenikog parlamenta i predstavnik saveta roditelja predlau se iz redova lanova tog organa.
lanove strunog aktiva za razvojno planiranje imenuje kolski odbor.
lan 145.
Struni aktiv za razvojno planiranje, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta),
obavlja posebno sledee poslove:
1) donosi plan rada i podnosi izvetaje o njegovoj realizaciji;
2) izrauje predlog razvojnog plana kole;
3) izrauje projekte koji su u vezi sa razvojnim planom kole;
4) prati realizaciju razvojnog plana kole;
5) prati konkurse za pribavljanje sredstava koli i sastavlja konkursnu dokumentaciju.
lan 146.
Sednice strunog aktiva za razvojno planiranje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 147.
Za svoj rad struni aktiv za razvojno planiranje odgovara kolskom odboru i nastavnikom veu.
6) Struni aktiv za razvoj kolskog programa
lan 148.
Struni aktiv za razvoj kolskog programa ini devet predstavnika nastavnika i strunih saradnika, koje imenuje
nastavniko vee.
lan 149.
Struni aktiv za razvoj kolskog programa, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84.
Statuta), obavlja posebno sledee poslove:
1) donosi plan rada i podnosi izvetaje o njegovoj realizaciji;
2) izrauje predlog kolskog programa;
3) izrauje projekte koji su u vezi sa kolskim programom;
4) prati realizaciju kolskog programa.
lan 150.
Sednice strunog aktiva za razvoj kolskog programa saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 151.
Za svoj rad struni aktiv za razvoj kolskog programa odgovara nastavnikom veu.
7) Struni tim za inkluzivno obrazovanje
lan 152.
Struni tim za inkluzivno obrazovanje ine: odeljenjski stareina i predmetni nastavnici, struni saradnik kole,
roditelj, odnosno staratelj deteta kojem je potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, a po potrebi pedagoki
asistent i strunjak van ustanove, na predlog roditelja.
Struni tim za inkluzivno obrazovanje imenuje direktor.
lan 153.
Struni tim za inkluzivno obrazovanje, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84.
Statuta), obavlja posebno sledee poslove:
1) donosi plan rada i podnosi izvetaje o njegovoj realizaciji;
2) uestvuje u izradi programa obrazovanja i vaspitanja;
3) utvruje predlog individualnog obrazovnog plana za uenike kojima je potrebna dodatna podrka u obrazovanju i
vaspitanju;
4) izrauje projekte koji su u vezi sa programom obrazovanja i vaspitanja;
5) prati realizaciju kolskog programa i individualnog obrazovnog plana.
20

lan 154.
Sednice strunog tima za inkluzivno obrazovanje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 155.
Za svoj rad struni tim za inkluzivno obrazovanje odgovara direktoru i nastavnikom veu.
8) Struni tim za zatitu od diskriminacije, nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja
lan 156.
Struni tim za zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: struni tim za zatitu)
ine: predstavnici zaposlenih, roditelja uenika, optine Senta i strunjaci za pojedina pitanja van kole.
Struni tim za zatitu imenuje direktor.
lan 157.
Struni tim za zatitu, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta), obavlja
posebno sledee poslove:
1) donosi plan rada i podnosi izvetaje o njegovoj realizaciji;
2) uestvuje u izradi akata koji se odnose na zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u
daljem tekstu: zatita);
3) izrauje projekte koji su u vezi sa zatitom;
4) prati realizaciju odredaba Statuta i drugih optih akata ija je primena vana za zatitu;
5) sastaje se po potrebi, radi razmatranja stanja zatite u prethodnom periodu;
6) preduzima mere koje su u vezi sa zatitom, po prijavi zaposlenih u koli, uenika, roditelja uenika ili treih lica,
ili po sopstvenoj inicijativi;
7) sarauje s organima kole i drugim subjektima u koli i van kole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadlenosti.
lan 158.
Sednice strunog tima za zatitu saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim glasanjem, veinom
glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 159.
Za svoj rad struni tim za zatitu odgovara direktoru i nastavnikom veu.

deteta.

9) Struni tim za upis dece u prvi razred


lan 160.
Struni tim za za upis dece u prvi razred (u daljem tekstu: struni tim za upis) ine: psiholog, pedagog, uitelj i pedijatar
Struni tim za upis imenuje direktor.

lan 161.
Struni tim za upis, u okviru i pored poslova iz opte nadlenosti strunih organa (lan 84. Statuta), obavlja posebno
sledee poslove:
1) testira spremnost deteta za upis u prvi razred;
2) donosi odluku po zahtevu roditelja o odlaganju upisa deteta u prvi razred;
3) testira dete koje nije blagovremeno upisano u prvi razred i odluuje o upisu u odgoravajui razred;
4) testira sposobnosti uenika prvog razreda, u cilju blagovremenog otkrivanja potekoa u uenju.
lan 162.
Sednice strunog tima za upis saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim glasanjem, veinom
glasova od ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
lan 163.
Za svoj rad struni tim za upis odgovara direktoru i nastavnikom veu.
8. Pedagoki kolegijum
lan 164.
Pedagoki kolegijum ine predsednici svih strunih vea i strunih aktiva i predstavnik strunih saradnika u koli.

21

lan 165.
Pedagoki kolegijum:
1) donosi plan rada i podnosi izvetaje o njegovom ostvarivanju;
2) stara se o osiguranju i unapreivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada kole;
3) prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
4) stara se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua;
5) vrednuje rezultate rada nastavnika i strunih saradnika;
6) prati i utvruje rezultate rada uenika;
7) preduzima mere za jedinstven i usklaen rad sa uenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja;
8) reava druga struna pitanja obrazovno-vaspitnog rada;
9) razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima iz nadlenosti direktora koji se odnose na:
- planiranje i organizovanje ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti kole,
- staranje o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovnovaspitnog rada,
- staranje o ostvarivanju razvojnog plana kole,
- saradnju s organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima,
- organizovanje i vrenje pedagoko-instruktivnog uvida i praenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke
prakse i preduzimanje mera za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika i strunih saradnika;
- planiranje i praenje strunog usavravanja zaposlenih i sprovoenje postupka za sticanje zvanja nastavnika i
strunih saradnika;
10) na predlog strunog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pruanje dodatne podrke uenicima
donosi individualni obrazovni plan za uenika kojem je potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju;
11) utvruje raspored odsustvovanja sa rada nastavnika i strunih saradnika za vreme strunog usavravanja;
12) prati rad nastavnika i strunih saradnika koji su na probnom radu i daje miljenje o njihovom radu.
lan 166.
Sednice pedagokog kolegijuma saziva i njima rukovodi direktor ili pomonik direktora.
Na ostala pitanja u vezi sa radom pedagokog kolegijuma shodno se primenjuju odredbe Statuta koje ureuju nain
rada i odluivanja nastavnikog vea (l. 90-129.), osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.
Zapisnici pedagokog kolegijuma objavljuju se na oglasnoj tabli kole samo ako je re o posebno znaajnim
odlukama za rad kole, u skladu s odlukom tog organa. Zapisnici na oglasnoj tabli kole ostaju najmanje 8 dana.
lan 167.
Za svoj rad pedagoki kolegijum odgovara nastavnikom veu i direktoru.
9. Odeljenjski stareina
lan 168.
Svako odeljenje ima odeljenjskog stareinu.
U prvom obrazovnom ciklusu direktor pre poetka svake kolske godine odreuje koji e od nastavnika razredne
nastave obavljati poslove odeljenjskog stareine a koji e nastavnici razredne nastave raditi u produenom boravku, po
pribavljenom miljenju nastavnikog vea.
U drugom obrazovnom ciklusu odeljenjskog stareinu pre poetka svake kolske godine odreuje direktor iz reda
nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem e biti odeljenjski stareina, po pribavljenom miljenju nastavnikog vea.
lan 169.
Odeljenjski stareina obavlja sledee poslove:
1) izrauje godinji i meseni plan rada;
2) pronalazi najpogodnije oblike vaspitnog rada sa ciljem formiranja odeljenjskog kolektiva i unapreivanja odnosa
u njemu;
3) redovno prati pohaanje nastave, uenje i vladanje uenika iz odeljenja;
4) odobrava odsustvovanje uenicima i odluuje o opravdanosti njihovog odsustvovanja sa nastave;
5) upoznaje uenike sa odredbama optih akata kole koje se odnose na uenike i daje uenicima druge informacije
koje su u vezi s njihovim pravima, obavezama i odgovornostima;
6) stara se o zatiti prava uenika i uestvuje u postupku odluivanja o njihovim obavezama i odgovornostima;
7) ostvaruje uvid u porodine, socijalne, materijalne i druge uslove ivota uenika;
8) redovno dri roditeljske sastanke i na druge naine sarauje sa roditeljima uenika;
9) redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju;
10) pohvaljuje uenike;
11) predlae dodeljivanje pohvala i nagrada uenicima;
12) predlae odeljenjskom veu ocenu iz vladanja uenika;
13) izrie vaspitne mere opomena odeljenjskog stareine i ukor odeljenjskog stareine;
22

14) sarauje sa direktorom, pomonikom direktora i ostalim zaposlenima u koli, kao i sa subjektima van kole, radi
obavljanja svojih poslova;
15) saziva sednice odeljenjskog vea i rukovodi njegovim radom;
16) uestvuje u radu strunog tima za inkluzivno obrazovanje;
17) vodi kolsku evidenciju.
VI. UENICI
1. Prava, obaveze i odgovornosti uenika
1) Prava uenika
lan 170.
Prava uenika ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonom,
a kola, odnosno svi zaposleni u koli duni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naroito pravo na:
1) besplatno kolovanje;
2) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i vaspitanja;
3) uvaavanje linosti;
4) podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;
5) zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
6) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za njegovo kolovanje;
7) informacije o njegovim pravima i obavezama;
8) uestvovanje u radu organa kole;
9) slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta;
10) podnoenje prigovora i albe na ocenu i u postupku ostvarivanja drugih prava po osnovu obrazovanja;
11) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz
ta. 1) do 10) ovog lana nisu ostvarena;
12) ostvarivanje svih ostalih prava uenika, prava na zatitu i na pravino postupanje kole prema ueniku i kada
povredi obavezu utvrenu zakonom;
13) stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika;
14) izostajanje s nastave u opravdanim sluajevima.
lan 171.
O zahtevu roditenja da uenik izostane sa nastave do 2 nastavna dana odluuje odeljenjski stareina odmah po
postavljanju tog zahteva. Roditelj ima ovo pravo jednom tokom jedne kolske godine.
Ako je pre donoenja odluke potrebno da se provere neke injenice, odluka e se doneti to je mogue pre, ali tek
nakon provere.
Ako roditelj nije zadovoljan odlukom odeljenjskog stareine, s istim zahtevom moe se obratiti direktoru, koji o
njemu reava u istom roku kao i odeljenjski stareina i ta odluka je konana.
O zahtevu roditenja da uenik izostane sa nastave preko 2 nastavna dana odluuje direktor i ta odluka je konana.
Odeljenjska zajednica
lan 172.
Odeljenjsku zajednicu ine svi uenici istog odeljenja.
Odeljenjska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika i blagajnika (u odeljenjima prvog obrazovnog
ciklusa) ili od predsednika, sekretara i blagajnika (u odeljenjima drugog obrazovnog ciklusa).
Rukovodstvo odeljenjske zajednice bira se za svaku kolsku godinu, na prvom sastanku odeljenjske zajednice. Na
istom sastanku biraju se i zamenici lanova rukovodstva.
Izbor se vri javnim glasanjem o predlozima za lanove rukovodstva koje moe da podnese svaki uenik.
lan 173.
Predsednik odeljenjske zajednice rukovodi radom na sastanku odeljenjske zajednice.
Sekretar odeljenjske zajednice vodi zapisnik sa sastanka odeljenjske zajednice.
Blagajnik odeljenjske zajednice od lanova odeljenjske zajednice prikuplja novac, u skladu s odlukom organa kole
ili odeljenjske zajednice, kao i u skladu s odlukom ili dogovorom s odeljenjskim stareinom ili s drutim nastavnikom.
lanovima rukovodstva odeljenjske zajednice u radu pomae odeljenjski stareina.
lanovi rukovodstva odeljenjske zajednice za svoj rad su odgovorni odeljenjskoj zajednici i odeljenjskom stareini.
lan 174.
Odeljenjska zajednica ima sledee zadatke:
1) razmatranje i reavanje problema u odnosima izmeu uenika ili izmeu uenika i nastavnika;
2) razmatranje i reavanje problema u uenju i vladanju uenika;
3) navikavanje uenika na potovanje pravila bezbednog ponaanja;
4) navikavanje uenika na potovanje pravila lepog ponaanja;
23

5) stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju drugarstvo i meusobno razumevanje i
uvaavanje uenika;
6) izbor lanova uenikog parlamenta;
7) izbor rukovodstva odeljenjske zajednice.
lan 175.
Na rad odeljenjske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, primenjuju odredbe Statuta koje ureuju nain
rada i odluivanja nastavnikog vea (l. 90-129.), osim odredbe o objavljivanju zapisnika.
Ueniki parlament
lan 176.
U poslednja dva razreda kolovanja, odnosno u sedmom i osmom razredu, u koli se organizuje ueniki parlament
(u daljem tekstu: parlament).
Parlament kole moe da se udrui s uenikim parlamentima drugih kola u zajednicu uenikih parlamenata.
lan 177.
Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u koli, koje uenici biraju na
sastanku odeljenjske zajednice.
Parlament se bira na poetku svake kolske godine.
lan 178.
Parlament:
1) daje miljenja i predloge strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponaanja
u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskom programu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, ueu na sportskim i drugim
takmienjima i organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo
obrazovanje;
2) razmatra odnose i saradnju uenika i nastavnika ili strunih saradnika i atmosferu u koli;
3) obavetava uenike o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima parlamenta;
4) aktivno uestvuje u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;
5) predlae lanove strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika;
6) bira predstavnike uenika koji uestvuju u radu organa kole;
7) donosi program rada.
Program rada parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole.
lan 179.
Sednice parlamenta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg izmeu sebe, javnim glasanjem, veinom glasova od
ukupnog broja lanova, biraju lanovi tog organa, na prvoj sednici.
Na isti nain bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u sluaju spreenosti predsednika.
Pre izbora predsednika, prvu sednicu parlamenta saziva i njome rukovodi nastavnik ili struni saradnik kojeg za to
zadui direktor.
Na ostala pitanja u vezi sa radom parlamenta shodno se primenjuju odredbe Statuta koje ureuju nain rada i
odluivanja nastavnikog vea (l. 90-130.).
2) Ocenjivanje i napredovanje uenika
Ocenjivanje
lan 180.
Ocenjivanjem uenika procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja kolskog
programa, a za uenike sa smetnjama u razvoju prilagoenih standarda postignua u savladavanju individualnog obrazovnog
plana.
Uenici se ocenjuju, prelaze u sledei razred ili ponavljaju razred u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.
Ispiti uenika
lan 181.
Uenici se ocenjuju i na ispitima, u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom.
lan 182.
Popravni, razredni i drugi ispiti u koli polau se pred komisijom koju imenuje direktor (u daljem tekstu: Komisija),
na predlog strunog vea za razrednu nastavu, odnosno strunog vea za oblasti predmeta.
Komisija zajedno s predsednikom ima tri lana.
Komisija radi u punom sastavu i prisustvuje itavom toku ispita.
Komisiju za uenike u prvom obrazovnom ciklusu ine odeljenjski stareina uenika koji polae ispit (predsednik
Komisije) i dva nastavnika razredne nastave, od kojih je jedan ispitiva. Ako uenik polae ispit iz nastavnog predmeta iz
24

kojeg nastavu ne izvodi nastavnik razredne nastave, umesto jednog nastavnika razredne nastave za lana Komisije imenuje se
nastavnik koji izvodi nastavu iz tog nastavnog predmeta i tada je taj nastavnik ispitiva.
Komisiju za uenike u drugom obrazovnom ciklusu ine odeljenjski stareina uenika koji polae ispit (predsednik
Komisije) i dva nastavnika predmetne nastave, od kojih je jedan ispitiva. Najmanje dva lana Komisije moraju biti struni
za predmet iz kojeg se ispit polae.
Ukoliko u koli ne postoje dva nastavnika za isti nastavni predmet, lan Komisije moe da bude nastavnik iz druge
kole.
Ako se radi o popravnom ispitu ili o ispitu po prigovoru ili albi na ocenu, lan Komisije ne moe biti nastavnik koji
je dao osporenu ocenu, odnosno nastavnik na iji je predlog ueniku ocena zakljuena. Ako je taj nastavnik istovremeno
odeljenjski stareina uenika koji polae ispit, direktor umesto njega za predsednika Komisije imenuje drugog nastavnika
predmetne nastave.
Ako ispit polae uenik iz druge kole, umesto njegovog odeljenjskog stareine direktor za predsednika Komisije
imenuje nastavnika kole.
lan 183.
Komisija je obavezna da utvrdi ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignua za predmet iz kojeg se polae
ispit, a za uenike sa smetnjama u razvoju prilagoenih standarda postignua u savladavanju individualnog obrazovnog
plana za taj predmet.
Ocena Komisije je konana.
lan 184.
O toku i rezultatu polaganja ispita Komisija vodi zapisnik na propisanom obrascu za svakog uenika posebno.
Jedan obrazac moe se upotrebiti za polaganje ispita iz vie predmeta.
Zapisnik potpisuju svi lanovi Komisije.
lan 185.
Uenici ispite polau u rokovima utvrenim Statutom.
Ispiti u ispitnom roku odravaju se po pravilu od 1. do 15. u mesecu, a ako je to u interesu uenika i ako je mogue, i
van tog intervala, ali u mesecu po kojem je nazvan rok, u skladu s odlukom direktora.
Ispiti se mogu odravati i u dane u koje kola inae ne radi.
lan 186.
Popravni ispit uenik IV, V, VI ili VII razreda polae u avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda taj
ispit polae u junskom i/ili avgustovskom ispitnom roku.
Uenik zavrnog razreda koji nije poloio popravni ispit zavrava zapoeto obrazovanje u koli polaganjem ispita u
svojstvu vanrednog uenika, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi direktor.
Trokovi iz stava 2. ovog lana sastoje se od naknade za rad lanova Komisije i od materijalnih trokova.
lanovi Komisije imaju pravo na naknadu ne samo rada na neposrednom ispitivanju uenika, nego i za pripremanje
za ispit.
Naknada se obraunava po asu, na nain na koji se utvruje uveana plata nastavnika po osnovu prekovremenog
rada.
Odredbe ovog lana Statuta shodno se primenjuju i na polaganje ispita uenika kojima je prestala obaveza pohaanja
kole pa zavravaju osnovno obrazovanje i vaspitanje polaganjem ispita.
lan 187.
Pre polaganja popravnog ispita, za uenike koji polau popravni ispit organizuje se dopunaska nastava, koja traje
najmanje pet dana, sa po dva asa nastave u toku dana po predmetu.
Dopunska nastava organizuje se za grupu od najvie 10 uenika koji su upueni da polau popravni ispit iz istog
predmeta.
Uenik nije obavezan da pohaa dopunsku nastavu.
lan 188.
Raspored pohaanja dopunske nastave utvruje direktor. Raspored se objavljuje na oglasnoj tabli kole najkasnije 3
dana pre poetka dopunske nastave.
lan 189.
Razredni ispit uenik polae u junskom i/ili avgustovskom ispitnom roku.
lan 190.
Ispit iz stranog jezika koji uenik nije izuavao u koli polae se u junskom i/ili avgustovskom ispitnom roku.
Na molbu uenika, direktor e dozvoliti polaganje ovog ispita i van navedenih rokova.
25

Razredni ispit se organizuje i za one uenike koji su zbog bolesti bili odsutni sa najmanje 1/3 nastave i ako se
ocenjivanjem utvrdi da nisu savladali sadraje nastavnog plana i programa, za uenike od 5. do 8. razreda, koji nisu ocenjeni
iz jednog ili vie predmeta, kao i za one uenike iji roditelji nisu zadovoljni sa postignutim uspehom uenika i koji su uloili
albu na zavrnu ocenu uenika, a direktor kole ocenjuje da je zavrna ocena izvedena suprotno zakonu i pravilniku o
ocenjivanju uenika
Razredni ispit se organizuje i za odrasle. Cenu ispita odreuje kolski odbor.
lan 191.
Zavrni ispit polae uenik nakon osmog razreda.
Zavrni ispit polae se po programu koji donosi ministar prosvete.
Zavrnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti optih i posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju
i vaspitanju.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit, u skladu sa svojim motorikim i ulnim
mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta.
Nakon obavljenog zavrnog ispita ueniku se izdaje javna isprava.
Nakon obavljenog zavrnog ispita uenik stie pravo na upis u srednju kolu bez polaganja kvalifikacionog ispita,
osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti, na nain i po postupku propisanim posebnim zakonom.
lan 192.
Uenici se na propisanom obrascu prijavljuju za polaganje ispita.
lan 193.
Dan i as polaganja ispita u okviru ispitnog roka odreuje direktor, na predlog Komisije.
Dan i as polaganja ispita odreuje se tako da uenik istog dana ne polae ispit iz vie od jednog predmeta, ako je to
izvodljivo.
Ueniku se polaganje usmenog i pismenog dela ispita organizuje u dva razliita dana.
Obavetenje o danu i asu polaganja ispita istie se na oglasnu tablu kole najkasnije 3 dana pre dana odreenog za
polaganje ispita.
lan 194.
Uenik moe iz opravdanih razloga zahtevati odlaganje polaganja ispita, a moe i opravdati izostanak sa ispita ili dela
ispita i zahtevati da ispit polae naknadno.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana ispit moe da se polae najkasnije do kraja ispitnog roka.
lan 195.
Uenik koji polae ispit (u daljem tekstu: kandidat) obavezan je da na ispit doe sa akom knjiicom u kojoj je
nalepljena i overena njegova fotografija.
Pravo da prisustvuje ispitu ima roditelj, odnosno staratelj kandidata.
Pre poetka polaganja ispita, predsednik Komisije upoznaje kandidata s njegovim pravima i obavezama za vreme
polaganja.
lan 196.
Kandidat ima pravo:
1) da po izvlaenju pitanja, odnosno tema, postavlja pitanja radi tanog i potpunog razumevanja onoga to se od
njega trai;
2) da napravi koncept za davanje odgovora;
3) da odgovori na sva izvuena pitanja.
lan 197.
Kandidat ima obavezu:
1) da na vreme pristupi polaganju ispita;
2) da postupa po nalozima Komisije;
3) da za vreme ispita ne naputa prostoriju u kojoj se ispit odrava, osim po odobrenju Komisije;
4) da se za vreme ispita ne slui prepisivanjem niti drugim nedozvoljenim sredstvima.
lan 198.
Kandidat ispit polae usmeno, osim iz predmeta za koje nastavni program utvruje obavezu izrade pismenih
zadataka, u kom sluaju ispit polae prvo pismeno, pa zatim usmeno.
lan 199.
Iz predmeta za koje nastavni program utvruje obavezu izrade praktinih radova ili izvoenje nekih drugih
praktinih aktivnosti, kandidat najpre izvodi praktine aktivnosti, a zatim polae usmeni deo ispita.
26

lan 200.
Izrada pismenog zadatka traje jedan kolski as.
Izrada praktinog rada moe trajati jedan ili dva kolska asa, u zavisnosti od njegove sloenosti.
Teme pismenih zadataka, odnosno praktinih aktivnosti, utvruje ispitiva i ispisuje ih na ispitne listie, kojih treba
da bude najmanje za pet vie od broja uenika koji polau ispit iz odreenog predmeta.
Teme iz stava 3. ovog lana ispitiva utvruje tako da njima u najveoj moguoj meri budu pokriveni programski
sadraji predmeta iz kojeg se polae ispit.
lan 201.
Po izvlaenju ispitnog listia, a pre nego to pone izradu pismenog zadatka ili izvoenje praktinih aktivnosti,
kandidat moe da zameni izvueni ispitni listi, ali samo jednom u toku polaganja ovog dela ispita iz jednog predmeta.
Ocena na ovom delu ispita koji je poloen posle zamene ispitnog listia po pravilu ne moe biti vea od ocene
dovoljan (2).
lan 202.
Usmeni deo ispita traje jedan kolski as.
Kombinacije sa pet ispitnih pitanja utvruje ispitiva i ispisuje ih na ispitne listie, kojih treba da bude najmanje za
pet vie od broja uenika koji polau ispit iz odreenog predmeta.
Kombinacije iz stava 2. ovog lana ispitiva utvruje tako da njima u najveoj moguoj meri budu pokriveni
programski sadraji predmeta iz kojeg se polae ispit.
lan 203.
Po izvlaenju ispitnog listia, kandidat ima pravo da na istom listu papira saini koncept odgovora na postavljena
pitanja, koji e mu posluiti prilikom davanja odgovora.
Vreme za pravljenje koncepta moe da traje najvie 15 minuta, osim ako vie kandidata izvlai ispitne listie, u kom
sluaju kandidat moe da se za odgovaranje priprema i due od 15 minuta sve dok na njega ne doe red.
lan 204.
Pre nego to zapone odgovaranje, kandidat moe da zameni izvueni ispitni listi, ali samo jednom u toku
polaganja usmenog dela ispita iz jednog predmeta.
Ocena na usmenom delu ispita koji je poloen posle zamene ispitnog listia po pravilu ne moe biti vea od ocene
dovoljan (2).
lan 205.
Ako kandidat ima vee smetnje u govoru ili druge smetnje koje ga ometaju u davanju usmenih odgovora na
postavljena pitanja, Komisija moe da mu dozvoli da ispit u celini polae pismeno.
Komisija e nain polaganja bilo kog dela ispita prilagoditi i kandidatu koji ima smetnje koje ga ometaju da ispit
polae na jedan ili drugi nain.
lan 206.
Ocenu na delu ispita, kao i na ispitu u celini, utvruje Komisija veinom glasova, na predlog ispitivaa.
Ocena na ispitu u celini treba da se izvede uzimajui u obzir ocene dobijene na oba dela ispita.
Ocenu sa kraim obrazloenjem kandidatu saoptava predsednik Komisije.
lan 207.
Ispit je poloio kandidat koji je dobio ocenu od dovoljan (2) do odlian (5), a uenik koji je dobio ocenu
nedovoljan (1), nije poloio ispit.
Ocena nedovoljan (1) upisae se u zapisnik o polaganju ispita u sluaju da kandidat ne poseduje potrebna znanja,
odnosno vetine na zadovoljavajuem nivou.
Kandidat nije poloio ispit i ako:
1) nije pristupio polaganju ispita ili dela ispita;
2) odustane od polaganja ispita ili dela ispita posle izvlaenja ispitnih listia i napusti prostoriju u kojoj se ispit
odrava;
3) bude udaljen sa ispita ili dela ispita zbog nepotovanja obaveza u vezi sa postupkom polaganja ispita.
Kandidat prvo polae pismeni deo, a zatim usmeni deo ispita. Ocena nedovoljan (1) iz pismenog dela ispita nije
prepreka za polaganje usmenog dela ispita. Nakon usmenog dela ispita komisija ocenjuje ukupno znanje uenika.
lan 208.
Na predlog predsednika ili lana Komisije, direktor e ponititi ispit ako je tokom njegovog polaganja povreen
Statutom propisan postupak polaganja.
27

Ubrzano napredovanje uenika


lan 209.
Uenici mogu da ubrzano napreduju u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom.
Uenik koji se istie znanjem i sposobnostima moe da zavri kolu u roku kraem od osam, ali ne kraem od est
godina, pod uslovima i po postupku koje je propisao ministar prosvete.
U toku jedne kolske godine uenik moe da zavri dva razreda.
Ispite iz nastavnih predmeta narednog razreda uenik iz stava 1. ovog lana moe da polae u skladu s
odgovarajuim podzakonskim aktom.
Ispiti iz narednog razreda mogu se polagati na kraju drugog polugodita, na poetku naredne kolske godine i na
kraju prvog polugodita.
Dan i as polaganja ispita utvruje direktor.
Na sva pitanja u vezi sa ispitima uenika koji ubrzano napreduje, koja nisu ureena zakonom i posebnim odredbama
Statuta, primenjuju se pravila za polaganje ostalih ispita uenika, utvrena Statutom.
3) Obaveze uenika
lan 210.
U ostvarivanju svojih prava uenik ne sme da ugroava druge u ostvarivanju njihovih prava.
lan 211.
Uenici su obavezni da:
1) redovno pohaaju nastavu i izvravaju kolske obaveze;
2) potuju kolska pravila, odluke direktora i organa kole u prostorijama kole i kolskom dvoritu, na drugom
mestu na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, kao i na putu od kue do kole;
3) da potuju zabrane diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranakog organizovanja i delovanja;
4) rade na usvajanju znanja, vetina i vrednosnih stavova propisanih kolskim programom, prate sopstveni napredak
i izvetavaju o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;
5) u postupku ocenjivanja pokau svoje stvarno znanje bez korienja raznih oblika prepisivanja i drugih
nedozvoljenih oblika pomoi;
6) ne ometaju izvoenje nastave niti drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada i ne naputaju as niti druge oblike
obrazovno-vaspitnog rada bez prethodnog odobrenja nastavnika ili drugog lica koje izvodi odreenu aktivnost;
7) potuju linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli;
8) blagovremeno podnose dokaze o opravdanosti izostajanja iz kole;
9) uvaju imovinu kole i istou i estetski izgled kolskih prostorija;
10) staraju se o ouvanju ivotne sredine i ponaaju se u skladu sa pravilima ekoloke etike.
lan 212.
Izostajanje uenika 1 dan zbog bolesti ili povrede moe se pravdati izjavom roditelja, najvie jednom u toku jednog
polugodita.
Izostajanje uenika vie od 1 dana zbog bolesti ili povrede moe se pravdati samo lekarskim uverenjem.
O opravdanosti izostajanja uenika iz drugih razloga odluuju odeljenjski stareina (ako je uenik izostao do 2 dana)
ili direktor (ako je uenik izostao vie od 2 dana).
Uenik ili njegov roditelj, odnosno staratelj obavezan je da o razlozima izostajanja s nastave obavesti razrednog
stareinu u roku od 24 asa od poetka izostajanja, a da izostajanje opravda u roku od 3 dana prestanka razloga za
izostajanje.
Po isteku roka iz prethodnog stava ovog lana, smatrae se da je izostajanje uenika bilo neopravdano i to e se
evidentirati.
Izostanci koji su evidentirani kao neopravdani mogu se naknadno opravdati ako uenik ili njegov roditelj, odnosno
staratelj, uini verovatnim da je rok za pravdanje izostanaka proputen iz opravdanog razloga.
Odredbe ovog lana Statuta shodno se primenjuju i ako se radi o izostajanju uenika s drugih obaveznih oblika
obrazovno-vaspitnog rada, kao i ako se radi o zakanjavanju uenika na nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada.
Posledice neopravdanog zakanjavanja na as ili odlaska sa asa bez odobrenja u trajanju najmanje polovine trajanja
asa istovetne su posledicama neprisustvovanja celom asu.
lan 213.
kola je obavezna da obavetava nadleno odeljenje optinske uprave optine Senta o:
1) deci koja se nisu upisala u prvi razred;
2) uenicima koji neredovno pohaaju nastavu;
3) uenicima koji su prestali da pohaaju nastavu.
Rok za dostavljanje obavetenja je 15 dana od dana isteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog
pohaanja nastave.

28

4) Odgovornosti uenika
lan 214.
Uenik podlee disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti.
Disciplinska odgovornost uenika
lan 215.
Sa uenikom koji vri povredu pravila ponaanja ili se ne pridrava odluka direktora i drugih organa kole,
neopravdano izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava druge u ostvarivanju njihovih prava,
kola je duna da, uz uee roditelja, odnosno staratelja uenika, pojaa vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske
zajednice, strunim radom odeljenjskog stareine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarauje
sa odgovarajuim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zatite na promeni ponaanja uenika.
lan 216.
Uenik moe da odgovara samo za povredu obaveze uenika ili povredu zabrane koja je u vreme izvrenja bila
propisana zakonom, Statutom ili drugim optim aktom kole.
Za povredu obaveze ili zabrane ueniku se izrie vaspitna ili vaspitno-disciplinska mera u skladu sa zakonom,
Statutom i optim aktom o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti uenika.
Kada maloletan uenik izvri povredu obaveze ili zabrane, kola odmah obavetava roditelja, odnosno staratelja i
ukljuuje ga u odgovarajui postupak.

uenika.

lan 217.
Lake povrede obaveza uenika kola propisuje posebnim pravilnikom o disciplinskoj i materijlanog odgovornosti

lan 218.
Tee povrede obaveza uenika su:
1) unitenje, oteenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi kola ili druga
organizacija, odnosno organ;
2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga
organizacija;
3) unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog;
4) podstrekavanje, pomaganje, davanje ueniku i upotreba alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne
supstance;
5) unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja ili drugog predmeta kojim moe da ugrozi ili povredi drugo lice;
6) svesno nepridravanje pravila i mera bezbednosti uenika;
7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugroavaju prava drugih ili
u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
8) neopravdano izostajanje sa nastave najmanje 35 asova;
9) uestalo injenje lakih povreda obaveza.
Zabrane za iju povredu odgovara uenik su:
1) zabrana diskriminacije,
2) zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

lan 219.

lan 220.
Za lake povrede obaveza uenika mogu se izrei sledee vaspitne mere:
1) opomena odeljenjskog stareine,
2) ukor odeljenjskog stareine,
3) ukor odeljenjskog vea.
lan 221.
Za tee povrede obaveza uenika mogu se izrei sledee vaspitno-disciplinske mere:
1) ukor direktora,
2) ukor nastavnikog vea,
3) udaljenje iz kole uenika kojem je prestala obaveza pohaanja nastave zbog navrenih godina ivota.
lan 222.
Uenik kojem je zbog navrenih godina ivota prestala obaveza pohaanja kole, a odobreno mu je da nastavi
kolovanje, udaljava se iz kole ako je nakon sprovedenog disciplinskog postupka utvreno da je odgovoran za teu povredu
obaveza uenika.
Uenik se udaljava na osnovu reenja direktora.
29

lan 223.
Za povredu zabrane ueniku od petog do osmog razreda moe se izrei vaspitno-disciplinska mera premetaj u drugu
osnovnu kolu na osnovu odluke nastavnikog vea, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.
lan 224.
Ueniku se smanjuje ocena iz vladanja zbog izreene vaspitno-disciplinske mere, ali se ponaanje uenika prati i
ocena se popravlja kada doe do pozitivne promene u njegovom ponaanju.

zabrane.

lan 225.
Vaspitna ili vaspitno-disciplinska mera izrie se u kolskoj godini u kojoj je uinjena povreda obaveze, odnosno

lan 226.
Vaspitna ili vaspitno-disciplinska mera moe da se izrekne ueniku ako je kola prethodno preduzela neophodne
aktivnosti iz lana 210. Statuta.
Ako kola nije prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz lana 210. Statuta, preduzee ih pre izricanja mere.
Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponaanja uenika, obustavie se postupak, osim ako je
uinjenom povredom zabrane ozbiljno ugroen integritet drugog lica.
lan 227.
Za laku povredu obaveze uenika vaspitna mera se izrie bez voenja vaspitno-disciplinskog postupka.
Za tee povrede obaveze uenika i za povrede zabrane vaspitno-disciplinska mera se izrie nakon sprovedenog
disciplinskog postupka i utvrene odgovornosti.
lan 228.
Disciplinski postupak je hitan i pokree se zakljukom direktora. Zakljuak sadri podatke o ueniku, opis tee
povrede obaveze uenika ili povrede zabrane, vreme, mesto i nain izvrenja povrede i odgovarajue dokaze.
Zakljuak iz stava 1. ovog lana dostavlja se ueniku, odnosno njegovom roditelju ili staratelju, odeljenjskom
stareini, strunim saradnicima, odnosno odgovarajuem strunom timu.
Uenik mora biti sasluan. Maloletan uenik sasluava se u prisustvu roditelja.
Disciplinski postupak vodi se primenom pravila opteg upravnog postupka i okonava se reenjem.
lan 229.
Blii uslovi za izricanje vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera, blie ureenje disciplinskog postupka i nain
izvrenja mera propisuju se pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti uenika.
Materijalna odgovornost uenika
lan 230.
Uenik, roditelj odnosno njegov staratelj odgovara za materijalnu tetu koju uenik nanese koli, namerno ili iz
krajnje nepanje, u skladu sa zakonom.
Postupak sporazumnog reavanja spora koji nastane zbog materijalne tete koju koli priini uenik ureuje se
pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti uenika.
U sluaju da se sporazum ne postigne, kola pokree sudski postupak za naknadu tete.
2. Pohvaljivanje i nagraivanje uenika
lan 231.
Uenik koji se istie u uenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrauje.
lan 232.
U toku kolovanja uenik moe da dobije:
1) diplomu za izuzetan opti uspeh,
2) diplomu za izuzetan uspeh u savlaivanju nastavnog plana i programa iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta.
Ueniku se diploma iz stava 1. ovog lana dodeljuje u skladu sa aktom ministra prosvete o vrsti diploma, nainu i
uslovima za njihovo dodeljivanje.
Spisak dobitnika diploma objavljuje se na oglasnoj tabli kole i na njoj ostaje najmanje 8 dana.
lan 233.
Pohvale mogu biti usmene i pismene.
Usmenu pohvalu uenik dobija na kraju prvog i/ili treeg tromeseja za postignute rezultate u uenju i vladanju u
toku tromeseja.
Tekst pohvale odeljenjski stareina saoptava pred odeljenjem i na roditeljskom sastanku.
30

Pismenu pohvalu uenik dobija:


1) za postignut odlian opti uspeh na kraju prvog polugodita;
2) za osvojeno jedno od tri prva mesta na kolskom takmienju iz nastavnog predmeta.
Spisak pismeno pohvaljenih uenika objavljuje se na oglasnoj tabli kole i na njoj ostaje najmanje 8 dana.
Pohvalu ne moe dobiti uenik koji nema primerno vladanje.
lan 234.
Uenik moe dobiti sledee nagrade:
1) knjigu za zavren prvi razred (dobijaju svi uenici prvog razreda);
2) knjigu na kraju nastavne godine za postignut odlian opti uspeh (za uenike od II do VIII razreda;
3) knjigu za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmienju vieg ranga od kolskog takmienja iz nastavnog
predmeta.
Uenik koji osvoji jedno od tri prva mesta na takmienju vieg ranga od kolskog takmienja iz nastavnog predmeta,
pored nagraivanja knjigom moe biti nagraen i:
1) besplatnim udbenicima,
2) besplatnom ekskurzijom, letovanjem, zimovanjem i slino,
3) drugim primerenim poklonom.
Nagrada iz prethodnog stava dodeljuje se u skladu sa mogunostima kole, donatora ili sponzora, a na osnovu
odluke nastavnikog vea.
Spisak nagraenih uenika objavljuje se na oglasnoj tabli kole i na njoj ostaje najmanje 8 dana.
Nagradu ne moe dobiti uenik koji nema primerno vladanje.
lan 235.
Usmenu pohvalu ueniku dodeljuje odeljenjski stareina, po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloeni usmeni predlog
predmetnog nastavnika.
Pismenu pohvalu ueniku dodeljuje odeljenjsko vee, na obrazloeni usmeni predlog odeljenjskog stareine ili
predmetnog nastavnika.
Nagrade uenicima dodeljuje nastavniko vee, na obrazloeni pismeni predlog odeljenjskog stareine, odeljenjskog
vea ili predmetnog nastavnika.
lan 236.
U koli se na kraju svake nastavne godine dodeljuje posebna pohvala Uenik generacije.
Pohvala se dodeljuje ueniku zavrnog razreda koji se u svojoj generaciji najvie istakao u uenju i vladanju.
lan 237.
Pohvala Uenik generacije dodeljuje se ueniku dobitniku diplome Vuk Karadi s najvie bodova u odnosu na
ostale dobitnike te diplome, dodeljenih prema kriterijumima utvrenim Statutom.
lan 238.
Primerno vladanje kandidat za dodelu pohvale Uenik generacije mora imati i posle zakljuivanja ocene iz
vladanja, najmanje do donoenja odluke o dodeli te pohvale.
lan 239.
Kandidatu za uenika generacije pripadaju bodovi po osnovu uspeha na takmienjima iz nastavnih predmeta u
organizaciji Ministarstva prosvete ili priznatih od strane tog ministarstva.
1. Za uspeh na kolskom takmienju ueniku pripada:
- za osvojeno prvo mesto 3 boda;
- za osvojeno drugo mesto 2 boda;
- za osvojeno tree mesto 1 bod.
2. Za uspeh na optinskom takmienju ueniku pripada:
- za osvojeno prvo mesto 5 bodova;
- za osvojeno drugo mesto 4 boda;
- za osvojeno tree mesto 3 boda.
3. Za uspeh na okrunom takmienju ueniku pripada:
- za osvojeno prvo mesto 10 bodova;
- za osvojeno drugo mesto 8 bodova;
- za osvojeno tree mesto 6 bodova.
4. Za uspeh na republikom takmienju ueniku pripada:
- za osvojeno prvo mesto 20 bodova;
- za osvojeno drugo mesto 18 bodova;
- za osvojeno tree mesto 15 bodova.
5. Za uspeh na takmienju vieg ranga ueniku pripada:
31

- za osvojeno prvo mesto 40 bodova;


- za osvojeno drugo mesto 30 bodova;
- za osvojeno tree mesto 25 bodova.
lan 240.
Odredbe prethodnog lana shodno se primenjuju i na uenike koji su postigli uspeh na takmienjima, prvenstvima,
izlobama, smotrama i slinim manifestacijama u oblasti fizikog vaspitanja, likovne kulture, muzike kulture i tehnikog
obrazovanja.
lan 241.
U sluaju da je rezultat uenika postignut u paru ili timskim radom, odnosno ekipno, uenicima koji su uestvovali u
postizanju rezultata priznaje se isti broj bodova, koji je predvien u lanu 234. Statuta.
lan 242.
Predlog za izbor uenika generacije utvruje odeljenjski stareina uenika ili nadleno odeljenjsko vee najkasnije na
sednici na kojoj se utvruju uspeh i vladanje uenika na kraju nastavne godine.
Predlog se podnosi u pismenom obliku i treba da bude obrazloen, uz navoenje podataka o uspehu i vladanju
uenika.
lan 243.
Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice odeljenjskog vea na kojoj su utvreni uspeh i vladanje uenika
na kraju nastavne godine.
Po isticanju roka za dostavljanje inicijative direktor imenuje trolanu komisiju, u ijem sastavu su, pored njega, i dva
nastavnika (jedan iz starijih, a drugi iz mlaih razreda).
Zadatak komisije je da proveri podatke o uspehu i vladanju uenika, da na osnovu tako proverenih podataka svakom
kandidatu utvrdi bodove po osnovu uspeha na takmienjima i da na osnovu tako utvrenih bodova saini rang listu i
kandidata s najviim brojem bodova predloi nastavnikom veu za dodelu pohvale Uenik generacije.
U sluaju da najvei broj bodova imaju dva ili vie uenika, komisija e nastavnikom veu predloiti da se pohvala
Uenik generacije dodeli svim takvim uenicima.
U sastav komisije ne moe ui nastavnik koji predaje ili je predavao nekom od predloenih kandidata, niti nastavnik
kod kojeg postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost prilikom bodovanja.
lan 244.
Nastavniko vee donosi odluku o dodeli pohvale Uenik generacije, kao i o nagradi za izabranog uenika.
Nastavniko vee odluku donosi veinom glasova od ukupnog broja lanova i ta odluka je konana.
lan 245.
Uenik generacije nagrauje se knjigom.
Uenik generacije, pored nagrade u obliku knjige, moe dobiti i nagradu u obliku besplatne ekskurzije, letovanja,
zimovanja ili u obliku drugog primerenog poklona, u skladu sa mogunostima kole, donatora ili sponzora.
Odluka o dodeli pohvale Uenik generacije objavljuje se na oglasnoj tabli kole, zajedno s fotografijom uenika
generacije i podacima o njegovom ivotu i radu. Odluka ostaje na oglasnoj tabli najmanje 8 dana.
3. Ostvarivanje i zatita prava uenika
lan 246.
Uenik ima pravo na prigovor, albu i druga sredstva za zatitu svojih prava u skladu sa zakonom.
Ostvarivanje i zatita prava uenika blie se ureuju Pravilnikom o ostvarivanju i zatiti prava uenika.
lan 247.
Zaposleni u koli duan je da prijavi direktoru ili kolskom odboru svaki sluaj krenja prava uenika.
VII. POSEBNE ODREDBE O OBEZBEIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA UENIKA, ZATITI I
BEZBEDNOSTI UENIKA I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREAVANJE POVREDA ZABRANA
lan 248.
Organi kole duni su da preduzimaju mere radi:
1) obezbeivanja ostvarivanja prava uenika;
2) obezbeivanja zatite i bezbednosti uenika i zaposlenih;
3) spreavanja povreda zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranakog organizovanja i
delovanja (u daljem tekstu: povrede zabrana).
Mere iz prethodnog lana obuhvataju:

lan 249.
32

1) primenu propisa i donoenje i primenu optih akata u materiji ostvarivanja i zatite prava uenika;
2) primenu propisa i donoenje i primenu optih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zatite i bezbednosti
uenika za vreme boravka u koli i za vreme svih aktivnosti koje organizuje kola;
3) formiranje timova za sprovoenje i praenje mera iz prethodnog lana;
4) saradnju s odborom za bezbednost i zdravlje na radu;
5) saradnju sa sindikatom u koli, uenikim organizacijama i subjektima van kole;
6) postupanje u pojedinanim sluajevima krenja prava uenika, neobezbeivanja zatite i bezbednosti uenika i
zaposlenih ili povreda zabrana;
7) prikaz i analiza stanja ostvarivanja prava uenika, obezbeivanja zatite i bezbednosti uenika i zaposlenih i
spreavanja povreda zabrana, u izvetajima o radu kole i organa kole i
8) druge mere.
lan 250.
kola je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod uenika primete znaci nasilja, zlostavljanja
ili zanemarivanja.
U sluaju ispoljenog nasilja i/ili zlostavljanja u smislu odredaba Statuta, od strane uenika, njegovog roditelja,
odnosno staratelja ili odraslog lica, nad nastavnikom, strunim saradnikom i drugim zaposlenim licima, protiv roditelja,
odnosno staratelja uenika pokree se prekrajni, odnosno krivini postupak.
lan 251.
Postupanje u koli kao odgovor na nasilje i zlostavljanje sprovodi se prema Protokolu postupanja u ustanovi u
odgovoru na nasilje i zlostavljanje, koji utvruje sadraj i naine sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i
naine za procenu rizika, naine zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a donosi ga ministar prosvete.
Prepoznavanje neverbalnih oblika zlostavljanja uenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i
drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada vri se na osnovu bliih uslova koje propisuje ministar prosvete.
lan 252.
Prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u koli vri se na osnovu bliih
kriterijuma koje zajedniki propisuju ministar prosvete i ministar nadlean za poslove ljudskih prava.
VIII. OBAVETAVANJE UENIKA, RODITELJA UENIKA,
ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA
lan 253.
Uenici, roditelji uenika i zaposleni imaju pravo na blagovremeno i potpuno obavetavanje o svim pitanjima
vanim za rad kole i za ostvarivanje njihovih prava, obaveza i odgovornosti.
lan 254.
Rad organa kole je javan.
Javnosti nisu dostupni podaci ijim bi se otkrivanjem povredila obaveza uvanja tajne.
lan 255.
Radi potpunog i blagovremenog obavetavanja uenika, njihovih roditelja i zaposlenih, dnevni red za sednice
kolskog odbora, nastavnikog vea, saveta roditelja i uenikog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli kole najkasnije
3 dana pre dana odravanja sednice.
Opti akti kole, kao i drugi akti od ireg znaaja objavljuju se na oglasnoj tabli kole u roku od 3 dana od dana
njihovog donoenja, ako iz prirode odluka tih organa ne proizlazi da je to potrebno uiniti u kraem roku.
Akti iz st. 2. ovog lana treba da stoje na oglasnoj tabli kole najmanje 8 dana.
Direktor kole moe odobriti da se na oglasnoj tabli kole objave i drugi akti ili informacije.
O ostalim oblicima obavetavanja uenika, njihovih roditelja i zaposlenih odluuje direktor, u skladu sa svojom
procenom.
lan 256.
kolski odbor moe odluiti da sa pitanjima iz svoje nadlenosti upozna i iru javnost.
O potrebi da se ira javnost upozna sa pitanjima iz nadlenosti drugih organa kole odluuje direktor.
lan 257.
Opti akti organa kole objavljuju se i omoguava se njihova dostupnost u skladu s odredbama Statuta.
IX. POSLOVNA I DRUGA TAJNA
lan 258.
Poslovnu tajnu predstavljaju podaci ije bi otkrivanje neovlaenom licu moglo tetiti poslovanju kole i/ili njenim
zakonom zatienim interesima.
33

lan 259.
Organi kole, zaposleni i ostala radno angaovana lica, kao i uenici obavezni su da uvaju poslovnu tajnu.
Obaveza uvanja poslovne tajne ne prestaje prestankom lanstva u organu kole, prestankom radnog odnosa u koli
niti gubitkom svojstva uenika kole.
lan 260.
Organi kole i zaposleni obavezni su da preduzimaju mere koje proizlaze iz njihove nadlenosti, odnosno opisa
poslova, sa ciljem zatite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu.
lan 261.
Podaci koji ine poslovnu tajnu utvreni su zakonom i optim aktom kole.
To su, pre svega, podaci:
1) u vezi sa obezbeenjem kolske imovine i objekata,
2) o zaposlenima i uenicima lini podaci,
3) o platama, naknadama plata i drugim primanjima zaposlenih,
4) o ponudama za zakljuenje ugovora i o zakljuenju ugovora u poslovanju kole.
kolski odbor donosi odluku o tome koji e se podaci smatrati poslovnom tajnom, u skladu sa zakonom i optim
aktom kole.
lan 262.
Obaveze organa kole i zaposlenih u odnosu na podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ispunjavaju se i kada je
re o drugoj vrsti tajne ije je uvanje obavezno.
X. OPTI AKTI KOLE
lan 263.
Opte akte kole (u daljem tekstu: opti akti) donosi kolski odbor, osim optih akata ije je donoenje zakonom ili
Statutom stavljeno u nadlenost drugih organa.
lan 264.
Ako inicijativa za donoenje opteg akta bude prihvaena, sekretar izrauje nacrt opteg akta u roku koji mu odredi
organ nadlean za donoenje tog akta.
Nacrt i predlog razvojnog plana kole izrauje struni aktiv za razvojno planiranje, a nacrt i predlog kolskog
programa izrauje struni aktiv za razvoj kolskog programa.
Na osnovu dostavljenog nacrta, organ nadlean za donoenje opteg akta utvruje predlog tog akta i o tom predlogu
donosi odluku.
lan 265.
Utvrivanje predloga i donoenje odluke o predlogu opteg akta ije je donoenje u nadlenosti kolskog odbora
sprovodi se po postupku za donoenje odluka tog organa, utvrenom u Poslovniku o radu kolskog odbora.
Utvrivanje predloga i donoenje odluke o predlogu opteg akta ije je donoenje u nadlenosti drugog organa kole
sprovodi se po postupku utvrenom odredbama opteg akta koje ureuju donoenje odluka tog organa.
lan 266.
Postupak donoenja opteg akta primenjuje se i na donoenje izmena i/ili dopuna opteg akta.
lan 267.
Opti akti kole ne smeju biti u suprotnosti s potvrenim meunarodnim ugovorima, Ustavom, zakonom,
podzakonskim aktom, kolektivnim ugovorom niti sa Statutom.
lan 268.
Autentino tumaenje optih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tumaenje je sastavni deo opteg akta na koji
se odnosi.
lan 269.
Opti akti kole objavljuju se na oglasnoj tabli kole najkasnije 8 dana od dana donoenja.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljuje se u roku od 3 dana od dana dobijanja saglasnosti na taj
akt od strane kolskog odbora.
Opti akti na oglasnoj tabli kole ostaju najmanje 8 dana od dana objavljivanja.
lan 270.
O objavljivanju optih akata staraju se direktor i sekretar.
34

Sekretar na donetom optem aktu, pre isticanja na oglasnu tablu kole, upisuje delovodni broj i datum pod kojim je
opti akt zaveden, kao i datum isticanja na oglasnu tablu.
Po isteku roka od 8 dana, koliko najmanje opti akt treba da stoji na oglasnoj tabli, sekretar na njega upisuje datum
stupanja na snagu, potpisuje se i overava svoj potpis malim peatom kole.
lan 271.
Po jedan primerak Statuta i ostalih optih akata kole, ukljuujui i godinji plan rada, razvojni plan i kolski
program uvaju se u arhivi kole, kao i kod sekretara kole, i dostupni su uenicima, roditeljima uenika i zaposlenima za
itanje u prostorijama kole.
XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 272.
kola je obavezna da svoje opte akte donete pre stupanja na snagu Statuta usaglasi sa Statutom u roku od est
meseci od njegovog stupanja na snagu.
Do stupanja na snagu optih akata usaglaenih sa Statutom, a najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog lana,
primenjivae se opti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta, ako nisu u suprotnosti s njegovim odredbama.
lan 273.
Po isteku roka iz prethodnog lana, opti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta prestaju da vae.
lan 274.
Danom stupanja na snagu Statuta prestaje da vai Statut Osnovne kole Stevan Sremac Senta broj 35/10-2
preien tekst od 09.07.2007.godine.
lan 275.
Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli kole.
Predsednik kolskog odbora
__________________________
Viktorija Staji

Statut je zaveden pod delovodnim brojem 35/2010-1 od 26.03.2010.godine, objavljen je na oglasnoj tabli kole dana
26.03.2010.godine, a stupio je na snagu dana 03.04.2010.godine.

Sekretar kole
_____________________

35

SADRAJ
STATUTA OSNOVNE KOLE STEVAN SREMAC SENTA

strana
I. OSNOVNE ODREDBE ................................................................................................ 1
II. STATUSNE ODREDBE ............................................................................................... 2
1. Naziv, sedite i pravni status ................................................................................... 2
2. Zastupanje i predstavljanje ...................................................................................... 3
3. Peat i tambilj ........................................................................................................ 3
III. DELATNOST KOLE ................................................................................................ 4
IV. SREDSTVA KOLE ................................................................................................... 5
V. ORGANI KOLE ......................................................................................................... 5
1. kolski odbor .......................................................................................................... 5
1) Sastav i izbor kolskog odbora ........................................................................ 5
2) Prestanak dunosti kolskog odbora ................................................................ 6
3) Nadlenost, rad i odgovornost kolskog odbora .............................................. 6
2. Savet roditelja ......................................................................................................... 7
3. Direktor ................................................................................................................... 8
1) Uslovi za izbor direktora ................................................................................ 8
2) Mandat direktora ............................................................................................. 8
3) Postupak za izbor direktora ............................................................................. 9
4) Nadlenost direktora ...................................................................................... 10
5) Prava, obaveze i odgovornosti direktora ....................................................... 11
6) Prestanak dunosti direktora .......................................................................... 11
7) Prava direktora po prestanku dunosti ........................................................... 12
4. Vrilac dunosti direktora ..................................................................................... 12
5. Pomonik direktora ............................................................................................... 13
6. Sekretar ................................................................................................................. 13
7. Struni organi ........................................................................................................ 13
1) Nastavniko vee ........................................................................................... 14
Nain rada nastavnikog vea .................................................................... 15
Odluivanje nastavnikog vea .................................................................. 16
Zapisnik ...................................................................................................... 18
2) Odeljenjsko vee ........................................................................................... 19
3) Struno vee za razrednu nastavu .................................................................. 20
4) Struno vee za oblasti predmeta .................................................................. 20
5) Struni aktiv za razvojno planiranje .............................................................. 21
6) Struni aktiv za razvoj kolskog programa .................................................... 21
7) Struni tim za inkluzivno obrazovanje ........................................................... 21
8) Struni tim za zatitu od diskriminacije, nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja....................................................................... 22
9) Struni tim za upis dece u prvi razred ........................................................... 22
8. Pedagoki kolegijum ............................................................................................. 23
9. Odeljenjski stareina ............................................................................................. 23

36

VI. UENICI .................................................................................................................. 24


1. Prava, obaveze i odgovornosti uenika ................................................................. 24
1) Prava uenika ................................................................................................ 24
Odeljenjska zajednica ................................................................................. 24
Ueniki parlament ..................................................................................... 25
2) Ocenjivanje i napredovanje uenika .............................................................. 26
Ocenjivanje ................................................................................................. 26
Ispiti uenika .............................................................................................. 26
Ubrzano napredovanje uenika .................................................................. 29
3) Obaveze uenika ............................................................................................ 29
4) Odgovornosti uenika .................................................................................... 30
Disciplinska odgovornost uenika .............................................................. 30
Materijalna odgovornost uenika ............................................................... 32
2. Pohvaljivanje i nagraivanje uenika .................................................................... 32
3. Ostvarivanje i zatita prava uenika ...................................................................... 34
VII. POSEBNE ODREDBE O OBEZBEIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA
UENIKA, ZATITI I BEZBEDNOSTI UENIKA
I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREAVANJE POVREDA ZABRANA ..... .. 34
VIII. OBAVETAVANJE UENIKA, RODITELJA UENIKA,
ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA ............................................................................ 35
IX. POSLOVNA I DRUGA TAJNA .............................................................................. 35
X. OPTI AKTI KOLE ............................................................................................... 36
XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE ..................................................................... 37
SADRAJ ................................................................................................................... 38

37