Transakciona analiza

Sunday, 10 August 2008

Transakciona analiza (Transactional analysis), ili TA, sadri elemente psihoanalitikog,
humanistikog i kognitivnog pristupa. Razvio ju Erik Bern (Erick Berne) u kasnim pedesetim
godinama. Za razliku od psihoanalize transakciona analiza prebacuje teite sa unutarpsihikih
procesa na meuljudske odnose. TA je istovremeno teorija linosti i psihoterapeutski metod,
usmeren ka linom razvoju i promeni. Cilj transakcione analize nije samo da razume ve i da izlei.
TA se koristi u terapiji pojedinaca, parova, porodica i grupa. Upotrebljiva je u obrazovanju,
savetovanju i konsultacijama, kao i u treningu menadmenta i komunikacije.
Po transakcionoj analizi, pojedinci u ranom detinjstvu biraju svoju ivotnu priu (skript, scenario)
koja odgovara na osnovna pitanja kao to su Kakva sam ja linost, Kako da izaem na kraj sa
ivotom, ta je vano. Te prie se osoba zatim dri tokom itavog ivota, bez obzira na posledice,
kako bi dokazala da je u pravu, ak i po cenu bola, prinude, samoporaavajuih postupaka i drugih
smetnji. Skript je na ivotni plan ali i obrazac kojim poimamo svet oko nas.
Redefiniemo (iskrivljujemo) stvarnost kako bi je prilagodili naem vienju. Takoe pribegavamo
umanjivanju, proglaavamo neto nevanijim i bezvrednijim nego to jeste, kako bismo prikrili da
svet protivrei naem skriptu.
Po transakcionoj analizi u oveku postoje tri ego stanja Roditelj (Parent), Odrastao (Adult) i Dete
(Child).
Roditelj je ego stanje u kome linost postupa, osea i misli podsvesno oponaajui svoje roditelje
(ili roditeljske figure). Recimo, vie na nekog kad je osujeena ili pogoena jer su tako radili njeni
roditelji.
Odrastao je ego stanje u kome ljudi postupaju, oseaju i misle u skladu sa onim to se zbiva ovde i
sada, koristei sve svoje mogunosti kao odraslo ljudsko bie, sa iskustvom koje ga vodi. Tada
postupamo prema objektivnoj proceni stvarnosti. To je idealno ego stanje. Nalaenje i razvoj
Odraslog je cilj TA.
Dete je stanje u kome osoba postupa, osea i misli kao to je to inila u detinjstvu. Na primer, kada
na poslu loe ocene njen rad, moe da reaguje gledajui u pod, oseajui stid ili bes, kao to je
radila kao dete kada bi je odrasli grdili.
Stanja Roditelja, Odraslog i Deteta se razlikuju od stvarnih roditelja, odraslih i dece. To su uloge
koje se u datom kontekstu preuzimaju. Tako na poslu ef moe da preuzme ulogu Roditelja i izgrdi
zaposlenog kao da je ovaj Dete.
U okviru svakog ego stanja postoje podele. Roditeljske figure mogu da budu negujue (daju
doputenja i pruaju sigurnost) ili kritiarske. Dete moe biti prirodno (slobodno) ili prilagoeno.
Ne postoje univerzalni obrasci ego stanja. Svako stanje se drugaije ispoljava kod svake linosti,
ve prema iskustvima iz detinjstva, mentalitetu, intelektu i porodinom zaleu.
Transakcije i strokovi su vani pojmovi transakcione analize.
Transakcije su tok komunikacije. Obavljaju se istovremeno na izriitom i psiholokom nivou.

Uzmimo kao primer sladak, brian glas sa sarkastinom namerom. Da bi se razumela komunikacija
potrebno je tumaenje i verbalnog i neverbalnog sadraja.
Strokovi su priznanje, panja ili reakcije koje jedna linost prua drugoj. Strokovi mogu biti
pozitivni (tople malje) ili negativni (hladne bodlje). Ljudi ude za strokovima i u nedostatku
pozitivnih trae makar negativne.
Linosti vre i trpe pritisak da komuniciraju kroz odreeno ego stanje.
Transakcije mogu biti reciprone ili komplementarne, unakrsne, dvostruke ili prikrivene.
Reciprone transakcije su one u kojima se svaka osoba obraa ego stanju u kome se druga osoba
nalazi.
Greke u komunikaciji esto posledica unakrsnih transakcija kada se ljudi obraaju druaijem ego
stanju od od onoga u kome se ona drugi zaista nalazi. Recimo, pitate nekog, kao Odrasli Odraslog
je li ispunio neku obavezu a on vam odgovara kao Dete koje se buni protiv nametljivosti Roditelja.
Dvostruke transakcije su one kod kojih se izriita komunikacija odvija paralelno sa prikrivenom
psiholokom transakcijom. Tu govor tela odaje pravo znaenje. Na primer, neko reima odraslog
kae Hajde da se bacimo na taj posao, a istovremeno namigne kao Dete koje poziva na
zabuavanje. Drugi, takoe reima odraslog, odgovara Naravno, uzvraajui kao Dete migom na
mig.
Transakciona analiza otkriva 12 osnovnih naloga (zabrana) koje, pod pritiskom porodice, ljudi
ugrauju u svoje skripte:
- Ne budi (nemoj da postoji),
- Nemoj biti ono to jesi,
- Nemoj biti dete,
- Nemoj da odraste,
- Ne ini to nikad u svom ivotu,
- Ne ini nita,
- Ne budi vaan,
- Ne pripadaj,
- Nemoj biti blizak,
- Ne budi dobro (nemoj biti zdrav),
- Ne misli,
- Ne oseaj.
Sa druge strane, detetu se govori ta mora da ini. Postoje nesuglasice ima li pet ili est ovakvih
nareenja:
- Dopadni mi se (dopadni se ljudima),
- Budi savren,
- Budi jak,
- Trudi se,
- uri,
- Pazi je diskutabilno.
Stvarajui svoj skript dete esto pokuava da pomou naloga zaobie zabrane. Da onglira.
Zakljuuje, na primer: U redu je da ivim (zaobilazi zabranu - nemoj da postoji), ako se jako

trudim.
Postoje i dozvole, koje su najvanije za razvoj linosti:
1. Dozvola na postojanje.
2. Dozvola da se na originalan, sebi svojstven nain iskuse senzacije, misli i oseanja, bez obzira
na to to drugi ljudi smatrali da osoba treba da misli ili osea.
3. Dozvola da se bude bude svoga pola i godita, sa potencijalima za rast i razvoj.
4. Dozvola da se bude emocionalno blizak sa drugim ljudima.
5. Dozvola da se bude svestan svoje bazine ivotne pozicije.
6. Dozvola da se promeni ivotna pozicija.
7. Dozvola da se bude uspean u seksu i u poslu, odnosno da se sopstvena seksualnost i seksualnost
drugih vrednuje.
8. Dozvola da se ivot smatra smislenim i vrednim ivljenja.
Skirptovi mogu da pripadaju Traginoj, Herojskoj ili Banalnoj (Ne-Pobednik) varijanti, u
zavisnosti od njihovih pravila.
TA razlikuje est naina za struktuiranje vremena pomou davanja i primanja strokova:
- povlaenje,
- ritual,
- dokolica (razonoda),
- posao,
- igre,
- intimnost (prisnost)
Poreano je po snazi strokova, prinost i igre daju najjae strokove.
Povlaenje - nema razmene strokova.
Rituali su uzajamne, stereotipne serije transakcija. Sadre serije strokova koji se razmenjjuu
izmeu dve strane. Ljudi mogu da upranjavaju dnevni ritual od dva stroka tako da, kada se prvi
put susretnu, pozdrave jedni druge sa Zdravo. Drugi mogu upranjavaju imaju ritual od etiri
stroka kao:
A: Zdravo!
B: Zdravo! Kako si?
A: Ide. Kako si ti?
B: Lepo. Vidimo se.
Razonoda je serija uzajamnih, polu-ritualnih transakcija. Razonode nemaju skriveni cilj i obino se

odvijaju izmeu ljudi na istoj talasnoj duini. Uglavom su povrne i bezazlene. Raznode su vrsta
avrljanja.
Aktivnosti podrazumevaju da ljudi rade zajedno na zajednikmom cilju. To moe biti posao, sport
ili neto slino. Nasuprost razonodama, ovde postoji cilj koji vodi interakcije. Strokovi se
razmenjuju u okviru saradnje i nisu lini ve se odnose na aktivnost.
Igra su serije uzajamnih transakcija sa prikvirenim ciljem, koje teku ka predvidivom ishodu.
Prisnost je nain struktuiranja vremena koja dozvoljava razmenu najsnanijih strokorva bez igranja
Igara. Inimnost se razlikuje od igara jer ovde nema skrivenog cilja, i razlikuje se od aktivnosti jer
nema drugog procesa koji definie kontekst saradnje. Strokovi su lini, odnose se na drugu linost i
esto bezuslovni.
Igre su veoma vaan pojam za transakcionu analizu. Igre obino igraju Roditelj, Odrasli i Dete ego
stanja, i imaju esto ustaljen broj igraa, uloga pojedinca moe da se menja i ljudi mogu da igraju
vie igara.
Bern je identifikova tuce igara, sa primedbom da, nezavisno od toga kada, gde ili zato ih neko
igra, svaka igra tei veoma slinoj sturkturi. Postoje uloge, pravila i ciljevi igre.
Svaka igra donosi dobit (nadoknadu) onima koji je igraju, kao to su pokuaj da se izazove
simpatija, zadovoljstvo, postigne osveta ili ostvari neka druga emocija koja obino pojaava ivotni
skript. Liiti igrae oekivane dobti je nain da se igra prekine.
Vaan aspekt igre je broj igraa. Igre mogu biti dvostruke (igraju ih dva igraa), trostruke (igraju ih
tri igraa) ili mnogostruke. Pro razmatranju igara su korisne i varijable:
Fleksibilnost: Sposobnost igraa da menjaju etone igre (alatke kojima igraju). U fleksibilnoj igri
igrai mogu da prelaze sa rei na novac, delove tela.
Upornost: Upornost kojom se ljudi dre svojih igara i otpor da ih prekinu.
Intenzitet: Lake igre se igraju relaksirano. vrste igre se igraju napeto i agresivno.
Po stepenu prihvaltjivosti i mogue tete, igre su klasifikovane kao:
Igre prvog stepena su drutveno prihvatljive u igraevom drutvenom krugu.
Igre drugog stepena su igre koje bi igrai voleli da sakriju, iako ne prouzrokuju nepovratnu tetu.
Igre treeg stepena su igre koje mogu da nanesu teku tetu jednoj ili vie strana koje su u nju ule.
Igre se takoe prouavanje po:
- Cilju,
- Ulogama,
- Drutvenim i psiholokimn paradigmama,
- Dinamici,
- Prednostima za igrae (Dobici).

U transakcionim igrama ljudi ne postupaju uvek racionalni a njihovi motivi su esto prikriveni.
U svojoj knjizi Koju igru igra Bern opisuje sledee igre:
- Zato ne ti (YDYB: Why Don`t You, Yes But),
- Da nije zbog tebe (IFWY: If It Weren`t For You),
- Zato se to uvek meni dogaa? WAHM: Why does this Always Happen to Me?,
- Pogledaj ta si me naterao da uradim (SWYMD: See What You Made Me Do),
- Ti si me uvalio u ovo UGMIT: You Got Me Into This):
- Vidi koliko se trudim (LHIT: Look How Hard I`ve Tried),
- Samo pokuavam da ti pomognem (ITHY: I`m Only Trying to Help You),
- Borite se ti i on (LYAHF: Let`s You and Him Fight),
- Doao si mi na zicer. ubre (NIGYYSOB: Now I`ve got you, you son of a bitch),
- Silovanje, ena bezrazlono vie ili preti da e vikati silovanje (RAPO: A woman falsely cries
rape or threatens to),
Bern je tvrdio da se igre ne igraju logiki, Roditelj stanje jedne linosti moe da igra sa Dete
stanjem druge, pre nego Odrasli sa Odraslim.
Svaka igra podrazumeva uloge Progonitelja, rtve i Spasioca. Igrai mogu da menjaju ove uloge.
rtva moe da postane Progonitelj i stavlja prethodnog Prognitelja u ulogu rtve ili Spasilac
iznenada postaje Progonitelj (recimo, prebacivanje: Nikada ne ceni moju pomo).
Reket je strategija koja linosti omoguava da dozvoljenim oseanjima prikriju oseanja koja zaista
imaju ali koja smatraju nedozvoljenim. Reket je set ponaanja i izabranih strategija nauenih i
praktikovanih u detinjstvu koja pomau da se doive oseanja iz skripta. Ovo se dogaa uprkos
vlastitih povrnih negodovanja i oseanja povreenosti, izvan svesti i tako to se vidi kao krivica
nekog drugog.
Ko je, recimo, izabrao ivotni skript ljudi e te uvek izneveriti, taj e se potruditi da doivi
izneveravanje, uprkos tome to navodno negoduje protiv njega.
Reketi i igre su sredstva koje linost koristi da stvori okolnosti u kojima moe slobodno da oseti
skrivena oseanja, povinujui se skritptu iz detinjstva i ojaavajui ga. Ta sredstva su nadomestak
za ivotnija i punija oseanja odraslog i za odogovor koji bi vie odgovarao ovde-i-sada situaciji.
Filozofija transakcione analize podrazumeva da su ljudi OK, da svaka linost ima vrednost, znaaj,
jednako pravo na uvaavanje. Svako (sa malo izuzetaka) ima pun kapacitet odraslog da misli. Ljudi
odluju o svojoj ivotnoj prii i sudbini, i to je odluka koja moe da bude promenjena.
Sloboda od neprilagoenosti utisnute u skript iz detinjstva je potrebna da bi se ovek oslobodio od
neodgovarajueg, neautentinog postupanja i premetenih emocija, svega onoga to nije asna i

potena reakcija na sada-i-ovde ivot.

Ciljevi promene pod TA su autonomija (sloboda od skripta iz detinjstva), spontanost, prisnost,
reavanje problema kao suprotnost izbegavanju ili pasivnosti, izleenje kao ideal a ne tek
napredovanje uenjem novih izbora.
Korisni linkovi:
http://en.wikipedia.org/wiki/Transactional_analysis
http://www.tacentar.net