Bol i sunce

To u ta se sjaj i bol pretvara, isto

biva: ljubav koju jo pesnik ne ree,
jarki cvete kojim vrtovi se lee,
iz probitog nerva raste bolno i isto.
Daj mi da vidim svretak tvog leta,
mir tvoga kretanja to mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.
Gde je uteha za ono to znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga to sanja, svet bez seni!
Je li to ljubav to se iz srca tamnog
u vatru premeta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?
Branko Miljkovi