You are on page 1of 4

LINA

KARTA

Bezbednosno-obavetajne
slube Republike Srbije

Predrag Petrovi

Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007.
godine, utvreno je postojanje tri bezbednosno-obavetajne slube (dalje u tekstu: slube bezbednosti). Prva
je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja predstavlja civilnu slubu direktno podreenu Vladi, kao
i slubu koja ima status posebne republike organizacije. Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobavetajna agencija (VOA) vojne su slube, organizovane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i
podreene ministru odbrane i Vladi. Koordinacija njihovog rada i nadzor nad radom slubi ureeni su navedenim Zakonom, dok su nain njihove organizacije, zadaci i ovlaenja, kao i druga pitanja ureeni posebnim
zakonima. Do donoenja tih zakona primenjuju se odredbe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji iz
2002. godine, kao i odredbe Zakona o slubama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, donetog iste
godine, ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije
(videti lan 22 tog Zakona, koji utvruje obavezu donoenja novih zakona o slubama bezbednosti, ali ne i
rok u kome ti zakoni treba da budu doneti).

Bezbednosno-informativna agencija (BIA)


Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora
dravne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je RDB izdvojen iz
Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA.
Autonoman status koji BIA ima obezbeuje joj to da bude posebna republika organizacija koja je podreena neposredno Vladi. Na elu BIA nalazi se direktor koga postavlja i razreava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno-obavetajnu slubu, nadlenu kako za obavetajne, tako i za kontraobavetajne i
bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju policijska ovlaenja
prilikom obavljanja bezbednosnih poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praenje,
spreavanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vrenju organizovanog kriminala i krivinih dela sa elementom inostranog, unutranjeg i meunarodnog terorizma i najteih oblika krivinih dela protiv ovenosti i meunarodnog prava, kao i protiv Ustavom
utvrenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Vojnobezbednosna agencija (VBA)


Vojnobezbednosna agencija je kontraobavetajna sluba Vojske Srbije, koja je nastala
iz Kontraobavetajne slube (KOS) Vojske Jugoslavije (VJ). Reformom slubi bezbednosti izvrenom 2002. godine KOS je preimenovana u VBA i izmetena iz Uprave bezbednosti Generaltaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Tako
danas VBA predstavlja organizacijsku jedinicu i struni organ Ministarstva odbrane,
koji je nadlean za kontraobavetajnu i protivteroristiku zatitu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje, istraivanje i dokumentovanje
krivinih dela poinjenih protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv ovenosti i meunarodnog prava, kao i najteih krivinih dela sa elementima organizovanog kriminala. Tokom obavljanja tih zadataka pripadnici VBA mogu upotrebiti
oruje u nunoj odbrani i u krajnjoj nudi, kao i prilikom liavana slobode lica zateenog
u izvrenju krivinog dela, koje prua oruani otpor.

Vojnoobavetajna agencija (VOA)


Vojnoobavetajna agencija predstavlja obavetajnu slubu Vojske Srbije koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije (vojnog, vojnopolitikog, vojnoekonomskog ili
nauno-tehnolokog karaktera) o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima
i planovima ili namerama stranih drava i njihovih oruanih snaga, meunarodnih i
stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije.
Strateki pregled odbrane predvia spajanje dve vojne agencije VBA i VOA u
Line karte su kratki analitiki tekstovi iji je cilj da u esejistiko-novinarskoj formi javnosti predoe kljune podatke o akterima i institucijama sektora bezbednosti u Srbiji, kao i o tokovima njihove reforme.
Ova publikacija tampana je u okviru projekta Mapiranje i nadgledanje sektora bezbednosti u Srbiji. Miljenja autora izneta u ovoj publikaciji ne odraavaju nuno stavove donatora.

2009.

LINA
KARTA
jednu slubu meovitog tipa, u kojoj bi, dakle, bile objedinjene vojna obavetajna i vojna kontraobavetajna
funkcija. Ta ideja, meutim, nije nala svoje mesto u novom Zakonu o osnovama ureenja slubi bezbednosti
Republike Srbije, koji u lanu 4 govori o ovim vojnim slubama.

2009.

Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije ne pominje slube koje postoje pri Ministarstvu spoljnih poslova Sluba za istraivanje i dokumentaciju i Sluba bezbednosti na osnovu Zakona
o slubama bezbednosti SRJ. Takoe, one se ne pominju ni u Zakonu o spoljnim poslovima. Sledi stoga
da je njihovo dalje postojanje bez zakonskog osnova, odnosno da su one ukinute. Meutim, ostaje nejasno
zbog ega u Zakonu o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije nije izriito utvreno kada
one prestaju sa radom i propisano ta e biti sa zaposlenima, opremom, dokumentima i arhivama koje su
bile u posedu tih slubi, a to se uobiajeno ini u sluaju ukidanja dravnih institucija.

Koordinacija rada slubi


Donedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo jedinstveno telo koje bi koordiniralo i operativno usklaivalo rad slubi bezbednosti. Taj nedostatak je bitno uticao na ostvarivanje jedinstva funkcionisanja
bezbednosno-obavetajnog sistema. Usvajanjem Zakona o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike
Srbije, krajem 2007. godine, kao i formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je normativno i,
nadamo se, stvarno prevazien. Savet za nacionalnu bezbednost je zaduen da koordinira i usmerava rad
slubi bezbednosti. lanovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri odbrane, unutranjih
poslova i pravde, naelnik Generaltaba Vojske Srbije i direktori slubi bezbednosti. Sednice Saveta odravaju
se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, koji i
potpisuje zakljuke i druge akte koje Savet usvoji. Osim koordinacije i usmeravanja slubi, ovo telo nadleno je
i za njihovu kontrolu. Pored tog tela, istim Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On operativno usklauje rad slubi bezbednosti i izvrava zakljuke Saveta za nacionalnu bezbednost, a ine ga direktori slubi i
sekretar Saveta. U radu Biroa mogu uestvovati i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije
i naelnici uprava policije, Republiki javni tuilac, direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih dravnih
organa, organizacija i institucija.

Primena posebnih mera i ovlaenja


Dve slube bezbednosti BIA i VBA imaju pravo na primenu mera tajnog prikupljanja podataka, kojima se
privremeno ograniavaju pojedina ljudska prava i slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima zakonsko pravo
da naloi mere kojima se odstupa od naela nepovredivosti pisama i drugih sredstava optenja, ali mu
Pod posebnim merama i ovlaenjima najee se podrazumeje za to potrebna pismena saglasnost predsednika
vaju mere tajnog prikupljanja podataka kojima se privremeno
Vrhovnog suda Srbije ili ovlaenog sudije tog suda.
ograniavaju pojedina ljudska prava i slobode. Na primer:
Odobrene mere mogu se primenjivati najdue est
1. tajni nadzor telekomunikacionih usluga, delatnosti i prometa:
meseci, a na osnovu novog predloga direktora Agena) tajni nadzor sadraja komunikacija
cije mogu se produiti jo jedanput najdue za est
b) tajni nadzor podataka o telekomunikacionom prometu
meseci. U sluaju VBA, za tajni nadzor nad komunic) tajni nadzor lokacije korisnika
kacijama, kao i za tajni nadzor, odnosno za praenje
d) tajni nadzor meunarodnih telekomunikacionih veza
i prismotru lica uz korienje tehnikih sredstava za
2. tajni nadzor potanskih i drugih poiljaka
dokumentovanje, potrebno je imati prethodnu pisme3. tajni nadzor i tehniko snimanje unutranjosti objekata, zanu saglasnost istranog sudije nadlenog suda. Obe
tvorenih prostora i predmeta
slube imaju pravo da u svom radu koriste mere taj4. tajni pretres prebivalita osumnjienog/ih
nog prikupljanja dokumenata i prodora u grupe, kao
5. tajno praenje i motrenje osoba na otvorenom prostoru i javi da koriste tajne saradnike i lane identitete. Takonim mestima
e, ove slube imaju pravo da primenjuju posebna
6. tajno tehniko snimanje osoba na otvorenom prostoru i javovlaenja prema Zakonu o krivinom postupku. U te
nim mestima
mere spadaju nadzor i snimanje telefonskih i drugih
7. tajni otkup dokumenata i predmeta.
razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstviKada su ove mere u pitanju pravi se razlika izmeu onih koje
ma, kao i optika snimanja lica. Zakonom je propisan
predstavljaju blai oblik krenja ljudskih prava i onih koje predpostupak davanja odobrenja za primenu mera tajnog
stavljaju tei oblik njihovog krenja, te je za primenu ovih poprikupljanja podataka, te su utvrena krivina dela
slednjih najee potrebno prethodno dobiti pismenu sudsku
povodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izsaglasnost.
davanje takve naredbe Zakon ovlauje istranog su-

Bezbednosno-obavetajne slube Republike Srbije

Nejasan status dve slube pri Ministarstvu spoljnih poslova

LINA
KARTA
diju, a u naredbi se navodi obim i trajanje mere. Mere mogu trajati tri meseca uz mogunost produenja za jo
tri meseca. Ovaj Zakon, takoe, ovlauje BIA da za krivino gonjenje uinilaca krivinih dela organizovanog
kriminala moe, osim prethodno navedenih mera, koristiti jo i mere pruanja simulovanih poslovnih usluga,
sklapanja simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja odreenih lica i angaovanje prikrivenog islednika.
U ovom sluaju sud odobrava primenu reenih mera na est meseci, a one se mogu produiti najvie dva puta,
i to u trajanju po tri meseca.

2009.

Demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom slubi bezbednosti u stabilnim demokratskim porecima najee obavljaju parlament, izvrna vlast, sudski organi, saveti za nacionalnu bezbednost, revizorski uredi,
ombudsman i institucije graanskog drutva nevladine organizacije, mediji i javnost. Od svih pomenutih
institucija, parlament ima, zajedno sa svojim odborima za bezbednosna pitanja ili specijalizovanim kontrolnim
telima, centralnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom slubi bezbednosti u svim zemljama. U Srbiji je Ustavom
od 2006. godine utvreno da Narodna skuptina nadzire rad slubi bezbednosti (lan 99) i ona taj nadzor
ostvaruje neposredno i posredstvom svog Odbora za odbranu i bezbednost. Odbor se sastoji od sedamnaest
poslanika, a na njegovom elu je poslanik iz opozicione partije. Narodna skuptina usvaja zakone i strategijska
dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti) kojima se normativno ureuje i usmerava rad slubi bezbednosti, odobravaju budetska sredstva za njihov rad i raspolae drugim parlamentarnim sredstvima za vrenje
nadzora. Prema Zakonu o BIA, direktor te slube u obavezi je da dva puta godinje Skuptini, odnosno Odboru
i Vladi, podnese izvetaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji.
Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije detaljno ureuje nadzorna ovlaenja nadlenog Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skuptine. Odbor nadzire: ustavnost i zakonitost rada
slubi bezbednosti; usklaenost rada slubi bezbednosti sa Strategijom nacionalne bezbednosti, Strategijom
odbrane i bezbednosno-obavetajnom politikom Republike Srbije; potovanje politike, ideoloke i interesne
neutralnosti u radu slubi bezbednosti; zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje
podataka, kao i zakonitost troenja budetskih i drugih sredstava za rad. Uz to, Odbor razmatra i usvaja izvetaje o radu slubi bezbednosti; razmatra predloge zakona, drugih propisa i optih akata iz nadlenosti slubi
bezbednosti; razmatra predloge, peticije i predstavke graana upuene Narodnoj skuptini u vezi sa radom
slubi bezbednosti; pokree inicijative i podnosi predloge zakona iz nadlenosti slubi; utvruje injenice o
uoenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu slubi i njihovih pripadnika i o tome donosi zakljuke i
izvetava Narodnu skuptinu o svojim zakljucima i predlozima. Takoe, Odbor ima pravo da izvri neposredni nadzor nad radom slubi bezbednosti, a direktori slubi duni su da tom prilikom njegovim lanovima
omogue pristup u prostorije slube, dozvole uvid u dokumentaciju, prue podatke i informacije o radu slubi
i odgovore na njihova pitanja. Naravno, lanovima Odbora nee biti na raspolaganju podaci koji bi mogli da
ugroze operacije koje su u toku, podaci o identitetu slubenika sa prikrivenim identitetom, saradnika slubi
bezbednosti i treih lica kojima bi otkrivanje podataka moglo da kodi, podaci o metodama pribavljanja obavetajnih i bezbednosnih podataka i nainu primene posebnih postupaka i mera, podaci i informacije koje su
pribavljene razmenom sa stranim slubama i meunarodnim organizacijama, kao ni tajni podaci i informacije
drugih dravnih organa u posedu slubi.
Meutim, Odbor za odbranu i bezbednost suoava se sa dva krupna problema koji mu ograniavaju efikasnost
rada. Prvi problem odnosi se na nepostojanje jasnih kriterijuma za odreivanje nivoa tajnosti dokumenata koji
nastaju u radu slubi bezbednosti, postupak njihove klasifikacije i deklasifikacije, izdavanje sertifikata za pristup
klasifikovanim podacima, ali i na propisane kazne za odavanje tajne. S tim u vezi, lanovi Odbora ne znaju koje
informacije imaju pravo da trae i dobiju od slubi, a ovaj bi problem trebalo da bude prevazien hitnim usvajanjem Zakona o zatiti tajnosti podataka. Drugi problem sa kojim se Odbor suoava jeste njegova relativna
brojnost i iroka nadlenost. Naime, Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti, to od njegovih lanova zaheva da poseduju struna znanja o slubama bezbednosti, vojsci i policiji. Taj problem jo vie dolazi do izraaja
kada se na umu ima to da je jedan poslanik istovremeno lan vie razliitih skuptinskih odbora. Zbog ovoga
poslanici ne mogu efikasno obavljati svoj posao u odborima. Pored Odbora nadlenog za bezbednost i Odbor
za finansije, time to kontrolie zakonitost troenja budeta, nadzire i kontrolie rad slubi bezbednosti. Pored
Narodne skuptine i Saveta za nacionalnu bezbednost, znaajno mesto u kontroli slubi bezbednosti ima i Vlada. Ona postavlja direktore i druge funkcionere slubi bezbednosti i ima pravo da ih razrei dunosti onda kada
nije zadovoljna njihovim radom. Takoe, Vlada ima u odnosu na slube korpus funkcionalnih, organizacionih
i personalnih ovlaenja, koja inae karakteriu njene odnose sa organima dravne uprave, ukljuujui u to i
pravo da usklauje i usmerava njihov rad i ponitava njihove nezakonite akte. S obzirom na razliit status BIA
(koja je posebna republika organizacija) i vojnih slubi (koje su u sastavu Ministarstva odbrane), BIA se nalazi
pod neposrednom kontrolom Vlade, dok su vojne slube pod neposrednom kontrolom ministra odbrane, a potom i Vlade. U skladu s tim, ministar odbrane ima niz ovlaenja u odnosu na vojne slube bezbednosti i pred
Vladom ima odgovornost za njihov rad. Sudska kontrola se zasniva najpre na kontroli zakonitosti mera tajnog
prikupljanja podataka, odnosno ostvaruje se time to slube bezbednosti za njihovu zakonsku upotrebu moraju

Bezbednosno-obavetajne slube Republike Srbije

Demokratska kontrola i nadzor

LINA
KARTA

Izvori
Osnovni dokumenti koji reguliu rad bezbednosno-obavetajnih slubi Republike Srbije
Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/06.
Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/06.
Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 116/07.
Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Sl. glasnik RS, br. 42/02.
Zakon o slubama bezbednosti SRJ, Sl. list SRJ, br. 37/02, Sl. list SCG, br. 17/04.
Zakon o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Slubeni glasnik RS,
42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 i 61/2005.
Zakonik o krivinom postupku. Slubeni list SRJ, 70/2001 i 68/2002 i Slubeni glasnik Republike Srbije, 58/2004,
85/2005 i 115/2005.
Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine. Slubeni glasnik RS, br. 67/2003 i 135/2004.
Zakon o zatiti podataka o linosti, Sl. glasnik RS, br. 97/08.
Zakon o zatitniku graana, Sl. glasnik RS, br. 79/05 i 54/07.
Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog znaaja, Sl. glasnik RS, br. 120/04 i 54/07.
Zakon o Vojsci Srbije, Sl. glasnik RS, br. 116/07.
Zakon o odbrani, Sl. glasnik RS, br. 116/07.
Vlada Republike Srbije. Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno-informativne agencije i vrstama
edicija, Sl. glasnik RS, br.
Strategija odbrane (2004)
Bela knjiga odbrane DZ SCG (2005)

Impresum
Urednik Pojmovnika: Miroslav Hadi
Autor: Predrag Petrovi
Izdava: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd www.ccmr-bg.org
Lektura i korektura: Tatjana Hadi
Dizajn i kompjuterska priprema: Saa Janji
tampa: GORAGRAF, Beograd
Tira: 500 primeraka

CIP
,
ISBN 978-86-83543-61-8
COBISS.SR-ID 167627020

2009.

Bezbednosno-obavetajne slube Republike Srbije

dobiti pismenu sudsku saglasnost. Takoe, sudovi su nadleni da odluuju o zakonitosti konanih upravnih akata
u upravnom sporu, o eventualnoj krivinoj odgovornosti pripadnika slubi, kao i o naknadi tete koju one nanesu
graanima. Takve nadlenosti imaju okruni sudovi i Vrhovni sud Srbije.
Pored ovih organa, odreenu ulogu u nadzoru nad radom slubi bezbednosti imaju i nedavno formirane institucije Zatitnik graana (ombudsman), Poverenik za informacije od javnog znaaja i Dravna revizorska institucija. Ombudsman je nezavisni dravni organ koji predstavlja specifian vid spoljne kontrole rada uprave. Formiran je radi zatite i unapreenja sloboda i prava oveka, a deluje autoritetom svoje javne funkcije. Svako fiziko
ili pravno, domae ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili neinjenjem organa uprave povreena
prava moe da podnese pritubu Zatitniku graana. Ombudsman pokree postupak po pritubi graana ili po
sopstvenoj inicijativi. Vanost ove institucije ogleda se u tome to ona ne kontrolie samo formalno potovanje
zakona, ve i etinost, nepristrasnost i korektnost u radu, kao i potovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu
sa javnom administracijom. Poverenik za informacije od javnog znaaja treba da doprinese uklanjanju tradicionalne zatvorenosti slubi bezbednosti, kao i jaanju kapaciteta javnosti potrebnih za kontrolu njihovog rada.
Dravna revizorska institucija ima znaajnu ulogu u nadzoru i kontroli troenja budetskih sredstava svih
dravnih institucija, te e imati pravo uvida i u strukturu budeta slubi bezbednosti. Imajui u vidu to da se radi
o novoformiranim institucijama, jo uvek je rano oceniti njihov rad.
No, dosadanje iskustvo, posebno ono sa Poverenikom za informacije od javnog znaaja, ukazuje nam na to
da se pred institucije koje treba da kontroliu vlast esto postavljaju prepreke jo u fazi formiranja, poput onih
kao to su kanjenje prilikom odobravanja akta o sistematizaciji i prilikom dodele odgovarajuih prostorija
ili finansijskih sredstava za rad. Te prepreke esto postaju srazmerno vee onda kada se pokae da neka
institucija zaista deluje nezavisno od politikih struktura, kao i onda kada svoj posao radi predano. Takoe,
imajui u vidu to da su poslanici u Parlamentu izabrali lanove Dravne revizorske institucije, veliko je pitanje
koliko e oni u svom radu biti nezavisni u odnosu na politike partije. Konano, institucije civilnog drutva, a
najpre udruenja graana, istraivaki centri i mediji mogu da predstavljaju znaajan instrument nadzora nad
radom slubi bezbednosti, kao to to pokazuje praksa u mnogim razvijenim demokratskim drutvima. Osnov
njihovog interesovanja za rad institucija bezbednosti je pravo graana na sopstvenu bezbednost i uestvovanje u upravljanju javnim poslovima, a pretpostavka za vrenje te kontrole je pristup informacijama od javnog
znaaja. U Srbiji, meutim, niti postoje brojna i specijalizovana udruenja graana i istraivaki centri koji se
na struno bave pitanjima bezbednosti, niti su dravne institucije spremne da se podvrgnu kontroli javnosti i
da svoj rad uine transparentnim.