You are on page 1of 69

PREDLOG

ZAKON
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI
lan 1.
U Zakonu o naunoistraivakoj delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 110/05,
50/06 ispravka i 18/10), u lanu 9. stav 3. menja se i glasi:
Strategija se donosi za period od najmanje pet godina, a najvie deset
godina, a izmene Strategije vre se po postupku predvienom za njeno donoenje.
lan 2.
lan 10. menja se i glasi:
Opti interes u naunoistraivakoj delatnosti, u smislu ovog zakona,
ostvaruje se putem programa od opteg interesa za Republiku.
Programi od opteg interesa za Republiku jesu:
1)

Program osnovnih istraivanja i osnovnih usmerenih istraivanja;

2)

Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja;

3) Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata


naunoistraivakog rada;
4) Program dugoronih istraivanja od nacionalnog i stratekog interesa za
Republiku Srbiju;
5) Program naunoistraivakog rada Srpske akademije nauka i umetnosti i
Program naunoistraivakog rada Matice srpske;
6) Program obezbeivanja i odravanja naunoistraivake opreme i
prostora za naunoistraivaki rad;
7) Program sufinansiranja izgradnje stanova za potrebe mladih istraivaa i
naunika u Republici Srbiji;
8)

Program meunarodne naune saradnje od znaaja za Republiku;

9)

Program naunoistraivakog rada centra izuzetnih vrednosti;

10) Program podsticanja


naunoistraivaki rad;

stipendiranja

mladih

nadarenih

za

11) Program usavravanja kadrova za naunoistraivaki rad;


12) Program projektnog sufinansiranja doktorskih akademskih studija;
13) Program nabavke naune i strune literature iz inostranstva i pristupa
elektronskim naunim i strunim bazama podataka;
14) Program izdavanja naunih publikacija i odravanja naunih skupova;
15) Program podsticaja aktivnosti naunih i nauno-strunih drutava, s
ciljem promocije i popularizacije nauke i tehnike i staranja o ouvanju naune i
tehnoloke batine, kao i sufinansiranja programskih aktivnosti specijalizovanih
organizacija i udruenja koja se bave dodatnim obrazovanjem i usavravanjem
talentovanih uenika i studenata za bavljenje naunoistraivakim radom;
16) programi predvieni Strategijom, kao i drugi programi predvieni ovim
zakonom.

2
Programe iz stava 2. ta. 1)-4) i 6)-16) ovog lana utvruje ministar nadlean
za naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: ministar), uz prethodno pribavljeno
miljenje Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj, a programe iz stava 2.
taka 5) ovog lana utvruje nadleni organ Srpske akademije nauka i umetnosti,
odnosno Matice srpske.
Programi iz stava 2. ovog lana, po pravilu, donose se za period od pet
godina, a Program iz take 1) realizuje se u periodu do pet godina, Program iz take
2) realizuje se u periodu do etiri godine, Program iz take 3) realizuje se u periodu
do jedne godine, a Program iz take 4) realizuje se u periodu do deset godina.
Programe iz ta. 1) i 2) utvruje ministar za svaki novi ciklus istraivanja. Ako se
programi iz ta. 1) i 2), zbog objektivnih okolnosti ne realizuju u utvrenim rokovima,
ministar moe odlukom produiti realizaciju programa najvie za jednu godinu
realizacije.
Za realizaciju programa iz stava 2. ovog lana, ta 1)-4) i ta 6)-16)
Ministarstvo raspisuje javni konkurs, a ostvarivanje i finansiranje programa poinje,
po pravilu, poetkom kalendarske godine.
lan 3.
U lanu 13. st. 1, 2, 3, 4. i 5. menjaju se i glase:
Nacionalni savet ima predsednika i trinaest lanova, iz reda akademika,
istraivaa u zvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta i
privrednika.
Predsednika i lanove Nacionalnog saveta imenuje i razreava Vlada, u
skladu sa ovim zakonom.
Vlada imenuje predsednika Nacionalnog saveta iz reda redovnih profesora
univerziteta i naunih savetnika, na predlog ministra.
U Nacionalni savet Vlada imenuje: tri lana u zvanju naunog savetnika
zaposlena u institutima, sa liste kandidata koju predlae Zajednica instituta Srbije, tri
lana u zvanju redovnog profesora zaposlena na univerzitetima, sa liste kandidata
koju predlae Konferencija univerziteta Srbije, dva lana na predlog Srpske
akademije nauka i umetnosti, jednog lana na predlog Matice srpske, jednog lana u
zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora u vojnoj naunoistraivakoj
ustanovi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na predlog Ministarstva odbrane i tri
lana iz reda istaknutih privrednika sa liste kandidata koju predlae Privredna komora
Srbije.
Liste kandidata koje predlau Zajednica instituta Srbije, Konferencija
univerziteta Srbije i Privredna komora Srbije sadre najmanje trostruko vei broj
kandidata od broja iz stava 4. ovog lana koje Vlada imenuje u Nacionalni savet.
Liste kandidata sadre: ime i prezime kandidata, nauno, odnosno nastavno zvanje,
funkciju, imejl adresu, kontakt telefon, organizaciju zaposlenja, krau naunu,
odnosno poslovnu biografiju i oblast nauke kojom se bavi.
U stavu 7. posle rei: vodi se rauna o dodaju se rei: rodnoj
ravnopravnosti i.
Stav 10. menja se i glasi:
Mandat predsednika i lanova Nacionalnog saveta traje pet godina.
Predsednik i lanovi Nacionalnog saveta mogu se imenovati najvie dva puta,
s tim to se prvi mandat rauna od imenovanja u skladu sa ovim zakonom.
Stav 11. menja se i glasi:
Vlada moe razreiti lana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, i to:

3
1)

na lini zahtev;

2) ako ne ispunjava dunosti lana Nacionalnog saveta ili neredovno dolazi


na sednice ili svojim postupcima povredi ugled te dunosti;
3) na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa, odnosno nadlenog
organa Zajednice instituta Srbije, Konferencije univerziteta Srbije, Srpske akademije
nauka i umetnosti, Matice srpske, Ministarstva odbrane, Privredne komore Srbije i
ministarstva nadlenog za poslove naunoistraivake delatnosti.
lan 4.
U lanu 14. stav 1. posle take 2) dodaju se ta. 2a, 2b i 2v koje glase:
2a) priprema i dostavlja Ministarstvu izvetaj o ostvarenim rezultatima i o
ukupnoj realizaciji Strategije;
2b) podnosi inicijativu Ministarstvu za izmenu Strategije;
2v) utvruje i predlae ministru listu kandidata za lanove matinih naunih
odbora koja sadri dvostruko vei broj lanova od onog koji e se imenovati odlukom
ministra, posle sprovedenog javnog poziva; .
Taka 5) menja se i glasi:
5) daje prethodno miljenje na akt o izboru, vrednovanju i finansiranju
Programa osnovnih istraivanja i usmerenih osnovnih istraivanja, Programa
istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja, Programa transfera znanja i tehnologija i
podsticanja primene naunoistraivakih rezultata naunoistraivakog rada i
Programa dugoronih istraivanja od nacionalnog i stratekog interesa za Republiku
Srbiju;.
lan 5.
U lanu 19. stav 2. menja se i glasi:
Zahtev za akreditaciju mogu podneti naunoistraivake organizacije, sa
svojstvom pravnog lica, i to: instituti, fakulteti, univerziteti, visokokolske ustanove za
potrebe policijskog obrazovanja, naunoistraivake organizacije iz oblasti odbrane i
Vojske Srbije i centri izuzetnih vrednosti.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
Zahtev za akreditaciju centra izuzetnih vrednosti koji je u sastavu
naunoistraivake
organizacije,
bez
svojstva
pravnog
lica,
podnosi
naunoistraivaka organizacija u ijem je sastavu centar izuzetnih vrednosti.
Za naunoistraivake organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije, koje
nemaju svojstvo pravnog lica, zahtev za akreditaciju podnosi ministarstvo nadleno
za poslove odbrane.
Dosadanji st. 3-15. postaju st. 5-17.
lan 6.
lan 24. menja se i glasi:
Matini nauni odbor ima najmanje sedam, a najvie 15 lanova, u zavisnosti
od toga za koju se naunu oblast, granu ili disciplinu obrazuje.
Predsednik, zamenik predsednika i lanovi matinog naunog odbora su
istraivai u zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora univerziteta.
Ministarstvo raspisuje javni poziv za predlaganje kandidata za lanove
matinih naunih odbora.

4
Javni poziv, pored roka za dostavljanje predloga kandidata, sadri i sledee
podatke: ime i prezime kandidata, nauno, odnosno nastavno zvanje, organizaciju
zaposlenja, imejl adresu, kontakt telefon, krau naunu biografiju i oblast nauke
kojom se kandidat za lana matinog naunog odbora bavi.
Pravo da predlau kandidate za lanove matinih naunih odbora imaju
nauna i nastavno-nauna vea naunoistraivake organizacije i istraivai u
naunom, odnosno nastavnom zvanju.
Posle sprovedenog javnog poziva, lanove matinih naunih odbora imenuje
ministar sa liste kandidata koju je utvrdio Nacionalni savet.
Prilikom imenovanja lanova matinih naunih oblasti vodi se rauna o rodnoj
ravnopravnosti i ravnomernoj zastupljenosti naunih grana i disciplina u okviru
naune oblasti, kao i o kompetentnosti istraivaa za naunu oblast, granu i
disciplinu za koju se obrazuje matini nauni odbor.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova matinih naunih
odbora traje pet godina.
Predsednika i zamenika predsednika matinog naunog odbora biraju lanovi
matinog naunog odbora, veinom glasova svih lanova matinog naunog odbora.
Ministar moe razreiti predsednika i lana matinog naunog odbora, i pre
isteka mandata iz stava 8. ovog lana, i to: na lini zahtev, ako ne dolazi redovno na
sednice ili ako prekri poslovnik o radu matinog naunog odbora.
lan 7.
U lanu 25. stav 1. taka 6) menja se i glasi:
6) predlae lana u Komisiju za utvrivanje predloga godinje liste
kategorisanih asopisa;
lan 8.
U lanu 27. taka 6) rei: iz lana 10. stav 2. ta. 1)-3) zamenjuju se reima:
iz lana 10. stav 2. ta. 1)-4).
Posle take 6) dodaju se ta. 6a) i 6b) koje glase:
6a) obrazuje Komisiju za utvrivanje predloga godinje liste kategorisanih
asopisa (u daljem tekstu: Komisija). lanove Komisije imenuje ministar tako to
svaki matini nauni odbor predlae svog predstavnika, iz reda lanova matinog
naunog odbora. Predsednika Komisije imenuje ministar iz reda lanova koje su
predloili matini nauni odbori. Prilikom imenovanja lanova Komisije vodi se rauna
o ravnomernoj zastupljenosti naunih oblasti i o rodnoj ravnopravnosti;
6b) donosi akt o utvrivanju godinje liste kategorisanih asopisa, na predlog
Komisije iz take 6a) ovog lana;.
Taka 7) menja se i glasi:
7) vodi Registar naunoistraivakih organizacija i Registar istraivaa, koji
su deo elektronske baze podataka, u skladu sa ovim zakonom.
lan 9.
U lanu 27a stav 9. brie se.
lan 10.
U lanu 27b stav 1. taka 6) brie se.

5
lan 11.
U lanu 27g posle stava 2. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
Dva lana upravnog odbora Centra iz reda zaposlenih, biraju se veinom
glasova svih zaposlenih u Centru.
Dosadanji st. 3-12 postaju st. 4-13.
lan 12.
U lanu 30. stav 1. taka 3) re: integrisani brie se.
lan 13.
U lanu 35. stav 4. menja se i glasi:
Kada je osniva instituta Republika, akt o osnivanju i ukidanju instituta
donosi Vlada. Kada je osniva instituta autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave, akt o osnivanju i ukidanju instituta donosi nadleni pokrajinski organ,
odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju
lan 14.
U lanu 46a stav 1. menja se i glasi:
Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: institut
od nacionalnog znaaja) je vrhunska naunoistraivaka ustanova od posebnog
nacionalnog znaaja za jednu ili vie srodnih naunih oblasti koja obavlja istraivanja
od prioritetnog znaaja za nauni, obrazovni, kulturni i ukupni drutveno-ekonomski
razvoj Republike Srbije.
U st. 2, 3. i 4. rei: nacionalni institut u odreenom padeu zamenjuju se
reima: institut od nacionalnog znaaja u odgovarajuem padeu.
lan 15.
lan 46b menja se i glasi:
Status instituta od nacionalnog znaaja moe stei nauni, odnosno
istraivako-razvojni institut, na nain i pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Akt o sticanju statusa instituta od nacionalnog znaaja donosi Vlada.
Institut koji je stekao status instituta od nacionalnog znaaja upisuje se u
Registar naunoistraivakih organizacija Ministarstva.
Institut koji je, u skladu sa ovim zakonom, stekao status instituta od
nacionalnog znaaja, uz naziv instituta unosi i oznaku: Institut od nacionalnog
znaaja za Republiku Srbiju.
Institut od nacionalnog znaaja ima organe u skladu sa ovim zakonom.
Institut od nacionalnog znaaja finansira se u skladu sa ovim zakonom.
lan 16.
lan 46v menja se i glasi:
Status instituta od nacionalnog znaaja moe stei nauni, odnosno
istraivako-razvojni institut, ako pored uslova iz lana 46a st. 1. i 2. ovog zakona,
ispunjava i sledee uslove:
1)

da je upisan u Registar naunoistraivakih organizacija Ministarstva;

2)

da ga je osnovala Republika i da posluje sredstvima u javnoj svojini;

6
3) da obavlja istraivanja iz naune oblasti za koju je osnovan, najmanje 20
godina pre podnoenja prijave (zahteva) za akreditaciju za sticanje statusa instituta
od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju;
4) da ima dugoroni program naunoistraivakog rada, usaglaen s
ciljevima i prioritetima koji su utvreni Strategijom;
5) da rezultatima naunoistraivakog rada doprinosi razvoju nauke,
odnosno doprinosi optem fondu znanja, kao i razvoju tehnologije;
6)

da ima uspostavljenu i razvijenu meunarodnu naunu saradnju;

7) da u duem vremenskom periodu ostvaruje meunarodno priznate


naune rezultate;
8) da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 50
istraivaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentnih za oblast nauke
ili naune discipline kojima se bavi;
9)

da ima program razvoja obrazovnog i naunoistraivakog podmlatka;

10) da ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje


programa od opteg interesa i prioritetnih programa koji su utvreni Strategijom;
11) da ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-informacioni
centar.
lan 17.
lan 46g menja se i glasi:
Institut od nacionalnog znaaja podlee postupku akreditacije (redovni i
vanredni postupak), u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za akreditaciju radi sticanja statusa instituta od nacionalnog znaaja
moe podneti nauni, odnosno istraivako-razvojni institut koji je upisan u Registar
naunoistraivakih organizacija Ministarstva.
Ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom i aktom kojim se ureuje
vrednovanje naunoistraivakog rada i postupak akreditacije utvruje Odbor za
akreditaciju naunoistraivakih organizacija i donosi odluku o akreditaciji instituta
radi sticanja statusa instituta od nacionalnog znaaja.
Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, a na predlog Ministarstva, Vlada
donosi akt o sticanju statusa instituta od nacionalnog znaaja.
Status instituta od nacionalnog znaaja, institut moe izgubiti ako prestane da
ispunjava uslove propisane ovim zakonom, odnosno ako Odbor za akreditaciju u
redovnom ili vanrednom postupku donese negativnu odluku o akreditaciji tog
instituta.
Akt o oduzimanju statusa instituta od nacionalnog znaaja donosi Vlada, na
predlog Ministarstva.
Akt Vlade o sticanju ili oduzimanju statusa instituta od nacionalnog znaaja
objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije.
lan 18.
U lanu 48. rei: nacionalni institut zamenjuju se reima: institut od
nacionalnog znaaja.
lan 19.
U lanu 53. stav 1. rei: nacionalnom institutu zamenjuju se reima:
institutu od nacionalnog znaaja.

7
Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koja glase:
Institut iji je osniva autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave,
domae i strano pravno i fiziko lice ima organe utvrene ovim zakonom.
U naunoistraivakim organizacijama iz oblasti odbrane i Vojske Srbije
organi instituta formiraju se u skladu sa Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci
Srbije.
lan 20.
U lanu 54. stav. 2. menja se i glasi:
U naunom i istraivako-razvojnom institutu veinu lanova upravnog
odbora koje odreuje Vlada, kao svoje predstavnike moraju initi istraivai u
naunim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentni za oblast nauke kojom se
institut bavi.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
U institutu od nacionalnog znaaja predsednik i lanovi upravnog odbora su
istraivai u zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora univerziteta,
kompetentni za oblast nauke ili naune discipline kojima se institut bavi.
Dosadanji st. 3-7. postaju st. 4-8.
lan 21.
U lanu 56. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa. Mandat direktora traje etiri
godine i moe se imenovati najvie dva puta, s tim to se prvi mandat rauna od
prvog imenovanja iz 2010. godine.
Za direktora naunog i istraivako-razvojnog instituta moe biti imenovano
lice u naunom ili nastavnom zvanju, a za direktora instituta od nacionalnog znaaja
moe biti imenovano lice u zvanju nauni savetnik ili redovni profesor univerziteta.
Posle stava 8. dodaju se novi st. 9. i 10. koji glase:
Upravni odbor, na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva, donosi odluku
o imenovanju direktora instituta i datumu stupanja na dunost, u roku od 15 dana od
dana prijema akta o davanju prethodne saglasnosti.
Upravni odbor je duan da raspie javni konkurs za direktora instituta,
najmanje tri meseca, pre isteka mandata direktora instituta.
Dosadanji st. 9-15. postaju st. 11-17.
Posle dosadanjeg stava 15. koji postaje stav 17. dodaje se stav 18. koji
glasi:
Upravni odbor podnosi Ministarstvu predlog za razreenje direktora sa
obrazloenjem i potrebnim dokazima i dokumentacijom koji potkrepljuju razloge za
razreenje direktora instituta i miljenjem naunog vea instituta, osim kada se
direktor razreava na lini zahtev.
lan 22.
Posle lana 56. dodaje se lan 56a koji glasi:
lan 56a
Direktor instituta koji je organizovan kao ustanova:
1)

predstavlja i zastupa institut;

8
2)

organizuje i rukovodi radom instituta;

3)

stara se o zakonitosti i odgovoran je za zakonit rad instituta;

4)

izvrava odluke upravnog odbora instituta;

5)
instituta;
6)

stara se o sprovoenju naunoistraivake delatnosti i o ukupnom radu


odgovoran je za finansijsko-materijalno poslovanje instituta;

7) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u institutu i druge


opte akte, u skladu sa zakonom i statutom instituta;
8) odluuje o pravima i obavezama zaposlenih u institutu, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje rad i ovim zakonom.
lan 23.
U lanu 57. stav 1. menja se i glasi:
Kada direktoru instituta istekne mandat od etiri godine na koji je imenovan,
a upravni odbor po raspisanom javnom konkursu nije predloio kandidata za
direktora instituta ili kada je direktor razreen dunosti pre isteka mandata ili kada
Ministarstvo odbije da da prethodnu saglasnost na odluku upravnog odbora instituta
kojom se predlae direktor instituta, upravni odbor, uz saglasnost Ministarstva,
imenuje vrioca dunosti direktora na period od est meseci i u tom roku upravni
odbor je duan da raspie javni konkurs i imenuje direktora instituta.
Stav 4. menja se i glasi:
Za vrioca dunosti direktora naunog i istraivako-razvojnog instituta moe
biti imenovano lice u naunom, odnosno nastavnom zvanju, a za vrioca dunosti
direktora instituta od nacionalnog znaaja moe biti imenovano lice u zvanju naunog
savetnika ili redovnog profesora univerziteta.
lan 24.
U lanu 58. stav 2. rei: nacionalnom institutu zamenjuju se reima:
institutu od nacionalnog znaaja.
Stav 7. brie se.
U stavu 8. koji postaje stav 7. rei: nacionalnog instituta zamenjuju se
reima: instituta od nacionalnog znaaja.
lan 25.
U lanu 59. stav 1. taka 7) menja se i glasi:
7) daje miljenje upravnom odboru o kandidatima za direktora naunog,
istraivako-razvojnog instituta i instituta od nacionalnog znaaja, kao i miljenje o
razreenju direktora navedenih instituta;.
lan 26.
U lanu 60. stav 2. brie se.
lan 27.
U lanu 62. stav 6. menja se i glasi:
Oblik i nain voenja registara iz stava 1. ovog lana, kao i postupak upisa i
brisanja iz tih registara propisuje ministar.
Posle stava 6. dodaju se novi stav 7. i stav 8. koji glase:

9
U Registru naunoistraivakih organizacija vodi se evidencija o sledeim
podacima: naziv, odnosno poslovno ime naunoistraivake organizacije, adresa
naunoistraivake organizacije, matini broj, vrsta naunoistraivake organizacije,
oblik organizovanja, odnosno pravna forma, nauna oblast kojom se
naunoistraivaka organizacija bavi, broj i datum akta o akreditaciji
naunoistraivake organizacije, datum upisa naunoistraivake organizacije u
Registar naunoistraivakih organizacija i napomene o statusnim promenama
naunoistraivake organizacije.
U Registru istraivaa vodi se evidencija o sledeim podacima: ime i prezime
istraivaa, ime jednog roditelja, pol, jedinstveni matini broj graana, broj pasoa za
strane dravljane, nauno ili nastavno zvanje, datum sticanja zvanja,
naunoistraivaka organizacija u kojoj je istraiva zaposlen i adresa prebivalita.
Dosadanji stav 7. koji postaje stav 9. menja se i glasi:
Registri iz stava 1. ovog lana deo su elektronske baze podataka koje vodi
Ministarstvo u skladu sa ovim zakonom.
lan 28.
U lanu 63. stav 2. menja se i glasi:
Baze podataka iz stava 1. ovog lana deo su elektronske baze podataka
koje vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom. Podaci iz baza javno su dostupni,
osim onih podataka o linosti koji podleu ogranienjima u skladu sa propisima
kojima se ureuje zatita podataka o linosti.
lan 29.
U lanu 66. stav 1. menja se i glasi:
Podaci iz Registra naunoistraivakih organizacija i Registra istraivaa
dostupni su javnosti, osim podataka koji su oznaeni stepenom tajnosti, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje tajnost podataka o linosti. Od podataka iz Registra
istraivaa dostupni su javnosti samo podaci o imenu i prezimenu istraivaa,
naunom, istraivakom i nastavnom zvanju, organizaciji zaposlenja, kao i rezultati
njegovog naunog i strunog rada.
lan 30.
U lanu 70. st. 1, 2. i 3. menjaju se i glase:
Zvanje istraiva-pripravnik stie kandidat koji ima zavren drugi stepen
akademskih studija koji mu omoguava upis na doktorske akademske studije, sa
prosenom ocenom najmanje (8) i ima upisane doktorske studije. Istraivapripravnik bira se na period od tri godine, bez prava na reizbor, a zvanje stie
odlukom naunog vea instituta, odnosno nastavno-naunog vea fakulteta, na
osnovu izvetaja komisije koju je to vee imenovalo.
Zvanje istraiva-saradnik moe stei kandidat koji je u statusu studenta
doktorskih akademskih studija, ima prijavljenu temu doktorske disertacije, a koji je
prethodne stepene studija zavrio sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam
(8), bavi se naunoistraivakim radom i ima bar jedan objavljen recenziran nauni
rad. Istraiva-saradnik bira se na period od etiri godine, bez prava na reizbor, a
zvanje stie odlukom naunog vea instituta ili nastavno-naunog vea fakulteta, na
osnovu izvetaja komisije koju je to vee imenovalo.
Istraiva-saradnik je u obavezi da u roku utvrenim propisima o visokom
obrazovanju zavri doktorske akademske studije i ima objavljene naune radove.
Stav 4. brie se.

10
U stavu 6. koji postaje stav 5. taka 8) posle rei: rukovoenje projektima
dodaju se rei: podprojektima ili projektnim zadacima, a rei: i uee u izvoenju
magistarskih teza ili doktorskih disertacija briu se.
U stavu 7. koji postaje stav 6. taka 8) posle rei: rukovoenje projektima,
dodaju se rei: ili podprojektima.
Dosadanji stav 8. postaje stav 7.
U stavu 9. koji postaje stav 8. rei: iz stava 8. zamenjuju se reima: iz stava
7.
lan 31.
U lanu 76. stav 1. menja se i glasi:
Izvetaj komisije sadri: ime i prezime kandidata za izbor u nauno zvanje,
podatke o sadanjem i prethodnom zaposlenju, pregled strunog i naunog rada,
ocenu naunog i strunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome
da li su ispunjeni uslovi za sticanje naunog zvanja, kao i predlog naunom veu za
odluivanje.
lan 32.
U lanu 81. stav 1. menja se i glasi:
Izvetaj komisije sadri: ime i prezime kandidata za izbor u istraivako
zvanje, podatke o sadanjem i prethodnom zaposlenju, pregled strunog i naunog
rada, ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o
tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje istraivakog zvanja, kao i predlog naunom
veu za odluivanje.
lan 33.
U lanu 86. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
Zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika stie se za period od
pet godina, bez ogranienja broja reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.
Reizbor je postupak ponovnog sticanja istog naunog zvanja za kandidate
koji nisu stekli vie nauno zvanje. Blii uslovi za reizbor, kao i postupak reizbora
ureuju se aktom o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju
naunoistraivakih rezultata istraivaa koji donosi ministar.
St. 3. i 5. briu se.
U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 3. posle rei: naunog saradnika,
zapeta se zamenjuje slovom i, a rei: istraiva-saradnik i rei: u propisanim
rokovima briu se.
Dosadanji stav 6. postaje stav 4.
lan 34.
U lanu 87. stav 1. rei: iz lana 86. st. 1-3 ovog zakona, zamenjuju se
reima pre isteka perioda na koji su birani u odreeno zvanje.
lan 35.
lan 88. menja se i glasi:
Nauno, odnosno istraivako zvanje moe se oduzeti:
1) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi
da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim
zakonom i aktom o postupku i nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju

11
naunoistraivakih rezultata istraivaa koji je bio na snazi u momentu izbora u
zvanje;
2) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u
zvanje predstavljaju plagijat ili sadre drugu vrstu etikih ogreenja (radovi su
pogreni, a nisu date naknadne ispravke i dr.).
Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija za sticanje naunih
zvanja, a postupak oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni
odbor (u daljem tekstu: nadlena tela).
Postupak oduzimanja istraivakog, odnosno naunog zvanja moe pokrenuti
nauno vee instituta, odnosno nastavno-nauno vee fakulteta, kao i lice koje ima
doktorat nauka i lice koje ima istraivako, odnosno nauno zvanje.
Postupak iz stava 3. ovog lana pokree se podnoenjem obrazloenog
zahteva Odboru za etiku u nauci, sa priloenim dokazima i dokumentacijom kojima
se potkrepljuju injenice za oduzimanje zvanja.
Ako Odbor za etiku u nauci utvrdi da postoje relevantne injenice iz stava 1.
ta 1) i 2) ovog lana za oduzimanje zvanja, donosi zakljuak o sprovoenju
postupka za oduzimanje zvanja, a obrazloeni zahtev, sa dokumentacijom, kao i
zakljuak o sprovoenju postupka za oduzimanje zvanja prosleuje Komisiji za
sticanje naunog zvanja, odnosno nadlenom matinom naunom odboru, u
zavisnosti da li je postupak pokrenut za oduzimanje naunog ili istraivakog zvanja.
Nadlena tela iz stava 2. ovog lana, duna su da u roku od 60 dana od dana
prijema Zakljuka Odbora za etiku u nauci o pokretanju postupka za oduzimanje
zvanja i obrazloenog zahteva, sa dokazima i dokumentacijom, donesu
odgovarajuu odluku. Odluka moe biti pozitivna kojom se usvaja zahtev za
oduzimanje zvanja ili negativna kojom se zahtev za oduzimanje zvanja odbija kao
neosnovan. Odluka nadlenih tela iz stava 2. ovog lana dostavlja se podnosiocu
predloga zahteva za oduzimanje zvanja i Odboru za etiku u nauci.
Odluka o oduzimanju zvanja koju donesu nadlena tela iz stava 2. ovog lana
je konana, a protiv te odluke lice kome je oduzeto zvanje moe pokrenuti upravni
spor u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Ako se donese konana odluka o oduzimanju zvanja, danom konanosti
odluke, lice kome je oduzeto zvanje brie se iz Registra istraivaa i prestaje mu
pravo na projektno finansiranje po osnovu naunoistraivakog rada, i rasporeuje
se na upranjeno radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi, u skladu sa
optim aktom instituta, a ako takvog radnog mesta nema, prestaje mu radni odnos u
institutu.
lan 36.
Posle lana 88. dodaju se naziv i l. 88a i 88b koji glase:
Odbor za etiku u nauci
lan 88a
Nacionalni savet donosi Kodeks ponaanja u naunoistraivakom radu (u
daljem tekstu: Kodeks)
Kodeks definie principe integriteta u naunoistraivakom radu u cilju
ouvanja dostojanstva profesije, razvijanja i unapreivanja moralno-etikih vrednosti,
zatite vrednosti znanja i uvaavanja i podizanja svesti o odgovornosti istraivaa u
naunoistraivakom radu.
Radi praenja i sprovoenja normi Kodeksa iz stava 1. ovog lana,
Ministarstvo obrazuje Odbor za etiku u nauci.

12
Odbor za etiku u nauci ima predsednika i 12 lanova, iz reda istraivaa u
zvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta i akademika.
lanove Odbora za etiku u nauci imenuje i razreava ministar.
U Odbor za etiku u nauci ministar imenuje: est lanova na predlog Zajednice
instituta Srbije, est lanova na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a jednog
lana predlae Srpska akademija nauka i umetnosti.
Odbor za etiku u nauci ima predsednika koga bira iz reda svojih lanova, u
skladu sa poslovnikom o svom radu.
Mandat predsednika i lanova Odbora za etiku u nauci traje etiri godine, sa
mogunou jo jednog izbora.
Predsednik i lan Odbora za etiku u nauci moe biti razreen i pre isteka
mandata, i to: na lini zahtev, na obrazloeni zahtev ovlaenog predlagaa ili
obrazloeni zahtev veine od ukupnog broja lanova Odbora za etiku u nauci.
Odbor za etiku u nauci donosi poslovnik o radu kojim se ureuje postupak i
nain odluivanja u sluaju naruavanja pravila dobre naune prakse, utvrene
Kodeksom iz stava 1. ovog lana, kao i druga pitanja od znaaja za rad Odbora za
etiku u nauci.
lanovima Odbora za etiku u nauci ne pripada naknada za rad.
lan 88b
Odbor za etiku u nauci, kad utvrdi da istraiva kri pravila i norme Kodeksa
ponaanja u naunoistraivakom radu, ovlaen je da:
1)

izrie javnu opomenu;

2) donosi zakljuak o pokretanju postupka za oduzimanje istraivakog,


odnosno naunog zvanja, po zahtevu naunog vea instituta, odnosno nastavnonaunog vea fakulteta i lica koja imaju doktorat nauka ili istraivako, odnosno
nauno zvanje;
3) predloi zabranu uea u radu tela koja su zaduena za staranje o
kvalitetu naunoistraivakog rada (Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj,
Komisija za sticanje naunih zvanja, Odbor za akreditaciju naunoistraivakih
organizacija i matini nauni odbori);
4) predloi zabranu korienja sredstava za nauku i istraivanje opredeljena
prema propisima o naunoistraivakoj delatnosti na projektima Ministarstva, za
period od pet godina.
Konanu odluku o predlozima Odbora za etiku u nauci iz stava 1. ta. 3) i 4)
ovog lana donosi Ministarstvo.
lan 37.
U lanu 91. stav 1. rei: nacionalnom institutu zamenjuju se reima:
institutu od nacionalnog znaaja.
lan 38.
U lanu 92. stav 1. rei: nacionalnom institutu zamenjuju se reima:
institutu od nacionalnog znaaja.
lan 39.
U lanu 93. stav 2. menja se i glasi:
Istraivau iz stava 1. ovog lana u zvanju naunog savetnika koji je u toku
radne karijere postigao vrhunske meunarodno priznate naune rezultate i u

13
poslednjih pet godina rangiran je u najvie kategorije istraivaa, prema kriterijumima
Ministarstva, na predlog naunog vea moe biti produen radni odnos do navrenih
67 godina ivota, uz prethodno pribavljeno miljenje nadlenog matinog naunog
odbora.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
Odluku o produenju radnog odnosa istraivaa iz stava 2. ovog lana
donosi direktor instituta, a odluku o produetku radnog odnosa istraivaa koji je na
dunosti direktora instituta donosi upravni odbor instituta, na osnovu prethodno
pribavljenog miljenja nadlenog matinog naunog odbora.
Dosadanji stav 3. postaje stav 4.
lan 40.
U lanu 98. st. 1, 3. i 5. menjaju se i glase:
Program osnovnih istraivanja i usmerenih osnovnih istraivanja, Program
istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja, Program transfera znanja i tehnologija i
podsticanja primene rezultata naunoistraivakog rada i Program dugoronih
istraivanja od nacionalnog i stratekog interesa za Republiku Srbiju finansiraju se
putem projektnog finansiranja.
Projektno finansiranje obuhvata finansiranje naunoistraivakog rada
istraivaa i finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja, s tim to od
ukupnih sredstava za realizaciju projekta najmanje 20% mora biti opredeljeno za
finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja.
Finansiranje programa iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa aktom o
njihovom izboru, vrednovanju i finansiranju koji donosi ministar, za svaki novi ciklus
istraivanja.
St. 6. i 7. briu se.
lan 41.
U lanu 102. stav 1. menja se i glasi:
Finansiranje naunoistraivakog rada centra izuzetnih vrednosti vri se u
skladu sa aktom o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje i finansiranje
centra izuzetnih vrednosti koji donosi Nacionalni savet.
lan 42.
U lanu 104. stav 1. menja se i glasi:
Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa
od opteg interesa utvrenih u lanu 2. ovog zakona konkuriu, pod jednakim
uslovima, naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar
naunoistraivakih organizacija. Istraivako-razvojni centri i inovacioni centri koji su
osnovani i obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se ureuje inovaciona
delatnost mogu konkurisati za sve programe od opteg interesa, osim za Program
dugoronih istraivanja od nacionalnog i stratekog znaaja za Republiku Srbiju. Za
realizaciju Programa osnovnih istraivanja i usmerenih osnovnih istraivanja
istraivako-razvojni centri i inovacioni centri mogu da konkuriu kao uesnici na
projektima koji imaju za ishod rezultate iz oblasti inovacione delatnosti.
U stavu 2. rei: lica koja su zavrila osnovne studije i nastavljaju
usavravanje na magistarskim, diplomskim akademskim, specijalistikim
akademskim studijama ili doktorskim studijama zamenjuju se reima: lica koja su
zavrila osnovne akademske studije i master akademske studije, kao i integrisane
studije i koja su upisala doktorske akademske studije.

14
Stav 3. menja se i glasi:
Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa
od opteg interesa utvrenih u lanu 2. taka 14) ovog zakona mogu konkurisati
naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar naunoistraivakih
organizacija, izdavake organizacije, nauna i nauno-struna drutva, u saradnji sa
naunoistraivakim organizacijama. Za program utvren u taki 15) mogu
konkurisati nauna i nauno-struna drutva koja promoviu i popularizuju nauku i
staraju se o ouvanju naune i tehnoloke batine, kao i specijalizovane organizacije
i udruenja koja se bave dodatnim obrazovanjem i usavravanjem talentovanih
uenika i studenata za bavljenje naunoistraivakim radom.
lan 43.
U lanu 107a stav 1. rei: lana 11. zamenjuju se reima: lana 30.
lan 44.
U lanu 109. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu da raspiu
konkurse i za druge programe i projekte, usaglaene sa njihovim razvojnim i
programskim dokumentima ako za realizaciju tih programa i projekata imaju
obezbeena sredstva u budetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave.
lan 45.
Instituti koji su upisani u Registar naunoistraivakih organizacija u skladu
sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 110/05,
50/06 ispravka i 18/10) usaglasie statut i druge opte akte sa ovim zakonom u
roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 46.
Vlada e doneti Strategiju naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije u
roku od devedeset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 47.
Ministar e doneti podzakonske akte propisane ovim zakonom u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Programe od opteg interesa, utvrene u lanu 2. stav 2. ta. 1)-2) ovog
zakona, ministar e utvrditi i doneti podzakonski akt o izboru, vrednovanju
naunoistraivakih rezultata i finansiranju navedenih programa u roku od 90 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar e doneti akt o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnom
iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa u roku od 60 dana od dana
stupanju na snagu ovog zakona.
lan 48.
Vlada e imenovati predsednika i lanove Nacionalnog saveta u roku od 60
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 49.
Ministar e imenovati predsednika i lanove matinih naunih odbora u roku
od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom donoenja akta iz stava 1. ovog lana, predsedniku i lanovima
matinih naunih odbora, imenovanim u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj

15
delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 110/05, 50/06 ispravka i 18/10), prestaje
mandat.
lan 50.
Postupci koji su zapoeti za sticanje naunih, odnosno istraivakih zvanja,
prema propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se
po tim propisima, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog lana, zapoeti i novi postupci za sticanje
naunih zvanja, okonae se u skladu sa ovim zakonom.
Lica koja su stekla nauna, odnosno istraivaka zvanja po Zakonu o
naunoistraivakoj delatnosti (Slubeni glasnik RS, br.110/05, 50/06 ispravka i
18/10) i Zakonu o vojnim kolama i vojnim naunoistraivakim ustanovama,
(Slubeni list SRJ, br. 80/94 i 74/99 i Slubeni list SCG, broj 44/05), zadravaju to
zvanje za period na koji su izabrana.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, istraiva-saradnik koji je to zvanje stekao
pre stupanja na snagu ovog zakona, ima pravo na jedan reizbor u trajanju od tri
godine.
lan 51.
Finansiranje projekata koji se realizuju u okviru Programa osnovnih
istraivanja, Programa istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja i Programa
sufinansiranja integralnih i interdisciplinarnih istraivanja u ciklusu istraivanja od
2011. godine nastavlja se do 30. juna 2016. godine, na nain i pod uslovima
propisanim aktom o finansiranju navedenih programa donetim pre stupanja na snagu
ovog zakona.
lan 52.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.

16

O B R A Z L O E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donoenje ovog zakona sadran je u lanu 97. stav 1. taka
12. Ustava Republike Srbije, kojim je dato ovlaenje Republici da ureuje i
obezbeuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih
podruja; organizaciju i korienje prostora, nauno-tehnoloki razvoj; taki 17. kojim
je dato ovlaenje Republici da ureuje i obezbeuje druge odnose od interesa za
Republiku, u skladu s Ustavom; u lanu 73. kojim je propisano: Nauno i umetniko
stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i
materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstie i pomae razvoj
nauke, kulture i umetnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOENjE ZAKONA
Izmene i dopune zakona kojima se ureuje naunoistraivaka delatnost
omoguie: donoenje nove Strategije naunog i tehnolokog razvoja Republike
Srbije za period od deset godina, s obzirom da je to dugoroni strateki dokument;
implementaciju stratekih nacionalnih prioriteta u domenu nauke, tehnologije i
inovacija, kroz definisanje novih istraivakih programa od opteg interesa;
raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus istraivanja i donoenje podzakonskih
akata o njihovoj realizaciji i finansiranju; usaglaavanje sa drugim sistemskim
zakonima i dr. Primena zakona omoguie i racionalizaciju mree
naunoistraivakih organizacija, bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa
drutvom kroz popularizaciju nauke, partnerstvo sa privredom kroz zajednike
projekte, partnerstvo sa meunarodnim organizacijama na realizaciji zajednikih
programa, partnerstvo sa drugim ministarstvima u realizaciji projekata od stratekog
znaaja.
Ciljevi koji se postiu donoenjem ovog zakona jesu: 1) unapreenje kvaliteta
naunoistraivakog rada; 2) primena rezultata istraivanja; 3) efikasniji i delotvorniji
rad tela, komisija i drugih organizacija u sistemu naunoistraivake delatnosti; 4)
poboljanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naunoistraivakih i razvojnih
resursa; 5) izgradnja i dalji razvoj inovativnog drutva zasnovanog na znanju.
III. OBJANjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINANIH REENjA
U lanu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti (u daljem tekstu: Predlog zakona) propisano je da se
Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije donosi za period od
najmanje pet godina, a najvie deset godina, a izmene Strategije vre se po
postupku predvienom za njeno donoenje.
Odredbama lana 2. Predloga zakona redefinisan je lan 10. Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 110/05, 50/06 ispravka i
18/10), tako to su definisani svi programi od opteg interesa za Republiku Srbiju.
Uvedeni su novi programi, kao to su: Program osnovnih istraivanja i usmerenih
osnovnih istraivanja, umesto Programa osnovnih istraivanja, Program dugoronih
istraivanja od nacionalnog i stratekog znaaja za Republiku Srbiju, neki programi

17
su preciznije definisani, a Program sufinansiranja integralnih i interdisciplinarnih
istraivanja je brisan, jer u praksi nije dao oekivane i eljene rezultate u proteklom
petogodinjem periodu realizacije. Programe od opteg interesa, osim Programa
naunoistraivakog rada Srpske akademije nauka i umetnosti i Programa
naunoistraivakog rada Matice srpske, donosi ministar nadlean za
naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: ministar), uz prethodno pribavljeno
miljenje Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj. U stavu 4. ovog lana
propisano je da se programi od opteg interesa za Republiku, po pravilu, donose za
period od pet godina. Novo reenje je da se Program osnovnih istraivanja i
usmerenih osnovnih istraivanja donosi, odnosno realizuje u periodu do pet godina,
Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja u periodu do etiri godine,
Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata
naunoistraivakog rada u periodu do jedne godine, a Program dugoronih naunih
istraivanja od nacionalnog i stratekog interesa za Republike Srbiju realizuje se u
periodu do deset godina. Ako se programi u oblasti osnovnih istraivanja i u oblasti
tehnolokog razvoja, zbog objektivnih okolnosti ne realizuju u utvrenim rokovima,
ministar moe odlukom produiti realizaciju ovih programa najvie za jednu godinu
realizacije, odredba je ovog lana.
U lanu 3. Predloga zakona ureena je materija koja se odnosi na sastav,
broj i nain izbora lanova Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj
Republike Srbije (u daljem tekstu: Nacionalni savet). Naime, Predlogom zakona
regulisano je da Nacionalni savet ima predsednika i trinaest lanova, iz reda
akademika, istraivaa u zvanju naunog savetnika i redovnog profesora
univerziteta i privrednika koje imenuje Vlada, i to: tri lana u zvanju naunog
savetnika zaposlena u institutima, sa liste kandidata koju predlae Zajednica instituta
Srbije, tri lana u zvanju redovnog profesora zaposlena na univerzitetima, sa liste
kandidata koju predlae Konferencija univerziteta Srbije, dva lana na predlog
Srpske akademije nauka i umetnosti, jednog lana na predlog Matice srpske, jednog
lana u zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora u vojnoj naunoistraivakoj
ustanovi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na predlog Ministrstva odbrane i tri
lana sa liste kandidata koju predlae Privredna komora Srbije. Novina je, u odnosu
na postojea zakonska reenja, to liste kandidata koje predlau Zajednica instituta
Srbije, Konferencija univerziteta Srbije i Privredna komora Srbije sadre najmanje
trostruko vei broj kandidata od broja koje Vlada imenuje u Nacionalni savet, ime se
omoguava Vladi da sa lista ovlaenih predlagaa ima vei broj kandidata za izbor,
odnosno imenovanje lanova Nacionalnog saveta, tako da budu zastupljene sve
naune oblasti. Oekuje se efikasniji i delotvorniji rad ovog tela. Mandat predsednika
i lanova Nacionalnog saveta ogranien je na dva izbora, s tim to se prvi mandat
rauna od imenovanja u skladu sa ovim zakonom.
Odredbama lana 4. Predloga zakona dopunjena je nadlenost Nacionalnog
saveta tako to Nacionalni savet, pored ostalog, priprema izvetaj o ostvarenim
rezultatima i o ukupnoj realizaciji Strategije, podnosi inicijativu Ministarstvu, po
potrebi, za izmene Strategije. Nacionalni savet i utvruje i predlae ministru listu
kandidata za lanove matinih naunih odbora koja sadri dvostruko vei broj
lanova od onog koji e se imenovati odlukom ministra, posle sprovedenog javnog
poziva.
U lanu 5. Predloga zakona precizirano koje naunoistraivake organizacije
mogu podneti zahtev za akreditaciju Odboru za akreditaciju naunoistraivakih
organizacija. To su naunoistraivake organizacije sa svojstvom pravnog lica:
instituti, fakulteti, univerziteti, visokokolske ustanove za potrebe policijskog
obrazovanja, naunoistraivake organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije i
centri izuzetnih vrednosti. Zahtev za akreditaciju centra izuzetnih vrednosti koji je u
sastavu naunoistraivake organizacije, bez svojstva pravnog lica, podnosi
naunoistraivaka organizacija u ijem je sastavu centar izuzetnih vrednosti. Za
naunoistraivake organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije, koje nemaju

18
svojstvo pravnog lica, zahtev za akreditaciju podnosi ministarstvo nadleno za
poslove odbrane, odredba je ovog lana.
Odredbama lana 6. Predloga zakona ureena je materija koja se odnosi na
matine naune odbore, a nova reenja u odnosu na postojea su: matini nauni
odbor ima najmanje sedam, a najvie 15 lanova; na ovaj nain smanjie se broj
lanova matinih naunih odbora (sada ih ima ukupno 249), a planira se i smanjenje
broja matinih naunih odbora, radi delotvornijeg i operativnijeg rada odbora; lanove
imenuje ministar sa liste kandidata koju je utvrdio Nacionalni savet, a koja sadri
dvostruko vei broj kandidata od onog broja koji e biti imenovan aktom ministra;
Ministarstvo raspisuje javni poziva za predlaganje kandidata za lanove matinih
naunih odbora; pravo da predlau kandidate za lanove matinih naunih odbora
imaju, pored naunih i nastavno naunih vea i pojedinci - istraivai u naunom ili
nastavnom zvanju; Prilikom imenovanja lanova matinih naunih oblasti vodi se
rauna o ravnomernoj zastupljenosti naunih grana i disciplina u okviru naune
oblasti, kao i o kompetentnosti istraivaa za naunu oblast, granu i disciplinu za koju
se obrazuje matini nauni odbor, kao i o rodnoj ravnopravnosti, to je novina u
odnosu na vaei Zakon; predsednika i zamenika predsednika matinog naunog
odbora biraju lanovi matinog naunog odbora, veinom glasova svih lanova
matinog naunog odbora; mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova
matinog naunog odbora traje pet godina.
U lanu 7. Predloga zakona dopunjena je nadlenost matinih naunih
odbora. Naime, svaki matini nauni odbor predlae jednog svog predstavnika za
lana Komisije koja predlae ministru godinju listu kategorisanih asopisa.
lanom 8. Predloga zakona propisano je da lanove Komisije za utvrivanje
predloga godinje liste kategorisanih asopisa imenuje ministar, tako to svaki
matini nauni odbor predlae svog predstavnika iz reda lanova matinog naunog
odbora, a predsednika imenuje iz reda predloenih lanova. Prilikom imenovanja
lanova Komisije vodi se rauna o ravnomernoj zastupljenosti naunih oblasti i o
rodnoj ravnopravnosti.
U lanu 9. Predloga zakona ureeno je brisanje odredbe da direktor Centra
za promociju nauke ureuje rukovanje, uvanje i evidenciju peata i tambilja Centra.
lan 10. Pedloga zakona ureuje brisanje take 6. iz stava 1. u lanu 27b
Zakona koji se odnosi na nadlenost Centra da vodi evidenciju naunih, naunostrunih drutava i drugih organizacija i udruenja koja promoviu i popularizuju
nauku.
lanom 11. Predloga zakona preciziran je nain biranja lanova upravnog
odbora Centra za promociju nauke, koji su predstavnici zaposlenih u tom centru, tako
to se predvia da se dva lana upravnog odbora Centra iz reda zaposlenih, biraju
veinom glasova svih zaposlenih u Centru.
lanom 12. Predloga zakona brie se re integrisani u lanu 30. stav 1.
taka 3. Zakona.
U lanu 13. Predloga zakona propisano je da kada je osniva instituta
Republika, akt o osnivanju i ukidanju instituta donosi Vlada, a kada je osniva
instituta autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju i
ukidanju tih instituta donosi nadleni pokrajinski organ, odnosno nadleni organ
jedinice lokalne samouprave.
Odredbama l. 14, 15, 16. i 17. Predloga zakona ureena je, na nov nain,
materija koja se odnosi na institute od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju.
Sutinska novina je to se navedenim odredbama ureuje sticanje statusa instituta
od nacionalnog znaaja za Republiku Srbije (u daljem tekstu: institut od nacionalnog
znaaja), a ne osnivanje novog instituta, kako je to propisano postojeim zakonskim
reenjima. Status instituta od nacionalnog znaaja stie se aktom Vlade, na predlog
Ministarstva, uz prethodno sproveden postupak akreditacije. Postupak akreditacije
sprovodi Odbor za akreditaciju naunoistraivakih organizacija. Zahtev za
akreditaciju radi sticanja statusa instituta od nacionalnog znaaja mogu podneti

19
nauni i istraivako-razvojni institut sa svojstvom pravnog lica i koji su upisani u
Registar naunoistraivakih organizacija koji vodi Ministarstvo. Uslovi za
akreditaciju radi sticanja statusa instituta od nacionalnog znaaja propisani su u
lanu 16. Predloga zakona. Novo reenje sadrano je u taki 8) ovog lana kojim je
propisano da institut od nacionalnog znaaja mora imati u radnom odnosu sa punim
radnim vremenom najmanje 50 istraivaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima,
umesto 100 istraivaa to je propisani uslov u vaeem Zakonu. Status instituta od
nacionalnog znaaja institut moe izgubiti ako prestane da ispunjava, Zakonom
propisane uslove, odnosno ako Odbor za akreditaciju donese negativnu odluku o
akreditaciji instituta u redovnom ili vanrednom postupku. Akt o oduzimanju statusa
instituta od nacionalnog znaaja, takoe, donosi Vlada, na predlog Ministarstva. Akt
Vlade o sticanju statusa instituta od nacionalnog znaaja i akt Vlade o oduzimanju
statusa instituta od nacionalnog znaaja objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
lan 18. Predloga zakona ureuje da se rei: nacionalni institut zamenjuju
reima: institut od nacionalnog znaaja radi usklaivanja naziva instituta.
lan 19. Predloga zakona ureeno je, izmeu ostalog, usklaivanje naziva
instituta, kao i da institut iji je osniva autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, domae i strano pravno i fiziko lice ima organe utvrene ovim
zakonom i da se u naunoistraivakim organizacijama iz oblasti odbrane i Vojske
Srbije organi instituta formiraju se u skladu sa Zakonom o odbrani i Zakonom o
Vojsci Srbije.
U lanu 20. Predloga zakona propisan je sastav upravnog odbora u
naunom, istraivako-razvojnom institutu i institutu od nacionalnog znaaja. Svi
lanovi upravnog odbora instituta od nacionalnog znaaja moraju biti u zvanju
naunog savetnika ili redovnog profesora.
Odredbama l. 21 i 22. Predloga zakona precizirane su odredbe koje se
odnose na izbor, imenovanje i razreenje direktora instituta koji su organizovani kao
ustanove (nauni, istraivako-razvojni i institut od nacionalnog znaaja). Kandidati
za direktora naunog i istraivako-razvojnog instituta moraju imati nauno zvanje, a
kandidat za direktora instituta od nacionalnog znaaja mora biti u zvanju naunog
savetnika ili redovnog profesora. Direktor se bira na osnovu javnog konkursa.
Mandat direktora traje etiri godine i moe se imenovati najvie dva puta, s tim to se
prvi mandat rauna od prvog imenovanja iz 2010. godine. Propisana je i nadlenost
direktora instituta koji su osnovani kao ustanove. Direktor: 1) predstavlja i zastupa
institut; 2) organizuje i rukovodi radom instituta; 3) stara se o zakonitosti i odgovoran
je za zakonit rad instituta; 4) izvrava odluke upravnog odbora instituta; 5) stara se o
sprovoenju naunoistraivake delatnosti i o ukupnom radu instituta; 6) odgovoran
je za finansijsko-materijalno poslovanje instituta; 7) donosi akt o organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u institutu i druga opta akta, u skladu sa zakonom i
statutom instituta; 8) odluuje o pravima i obavezama zaposlenih u institutu, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje rad i ovim zakonom.
lan 23. Predloga zakona sadri odredbe koje se odnose na imenovanje
vrioca dunosti direktora instituta. Naime, kada direktoru instituta istekne mandat od
etiri godine na koji je imenovan, a upravni odbor po raspisanom javnom konkursu
nije predloio kandidata za direktora instituta ili kada je direktor razreen dunosti pre
isteka mandata ili kada ministar odbije da da prethodnu saglasnost na odluku
upravnog odbora instituta kojom se predlae direktor instituta, upravni odbor, uz
saglasnost ministra, imenuje vrioca dunosti direktora na period od est meseci i u
tom roku upravni odbor je duan da raspie javni konkurs i imenuje direktora
instituta, odredba je ovog lana. Pored toga, u ovom lanu propisano je da za
vrioca dunosti direktora naunog i istraivakog-razvojnog instituta moe biti
imenovano lice u naunom, odnosno nastavnom zvanju, a za vrioca dunosti
direktora instituta od nacionalnog znaaja moe biti imenovano lice u zvanju naunog
savetnika ili redovnog profesora univerziteta.

20
lan 24. Predloga zakona izvreno je usaglaavanje naziva instituta.
lan 25. Predloga zakona ureeno je da nauno vee instituta daje miljenje
upravnom odboru o kandidatima za direktora naunog, istraivako-razvojnog
instituta i instituta od nacionalnog znaaja, kao i miljenje o razreenju direktora
navedenih instituta.
lan 26. Predloga zakona predvia brisanje stav 2. u lanu 60. Zakona, koji
se odnosi na mogunost osnivanja zajednikog centra izuzetnih vrednosti.
Odredbe l. 27, 28. i 29. Predloga zakona odnose se voenje registara i baza
podataka Ministarstva i definisani su podaci koji se vode u okviru Registra
naunoistraivakih organizacija i Registra istraivaa. Na taj nain, Zakonom, se
obezbeuje zatita podataka o linosti.
Odredbama lana 30. Predloga zakona definisano je zvanje istraivaapripravnika i zvanje istraivaa-saradnika, kao i nain sticanja tih zvanja.
U l. 31. i 32. Predloga zakona sadrane su odredbe kojima je ureena
materija koja se odnosi na zatitu podataka o linosti u postupku izbora u nauna,
odnosno istraivaka zvanja, tako to je propisano koje podatke sadri izvetaj
komisije za izbor u nauna zvanja i komisije za izbor u istraivaka zvanja.
lan 33. Predloga zakona ureuje da se zvanje naunog saradnika i zvanje
vieg naunog saradnika stiu na period od pet godina, bez ogranienja broja
reizbora. Prema postojeim reenjima navedeni istraivai su imali pravo na dva
reizbora u isto zvanje.
lan 34. Predloga zakona ureuje vreme u kome se pokree postupak za
sticanje vieg zvanja, odnosno reizbor.
U lanu 35. Predloga zakona precizirane su odredbe koje se odnose na
postupak oduzimanja istraivakih, odnosno naunih zvanja. Postupak oduzimanja
naunog zvanja sprovodi Komisija za sticanje naunih zvanja, a postupak
oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor. Postupak
oduzimanja zvanja moe pokrenuti nauno vee instituta, odnosno nastavno-nauno
vee fakulteta, kao i lice koje ima doktorat nauka i lice koje ima istraivako, odnosno
nauno zvanje, podnoenjem obrazloenog zahteva Odboru za etiku u nauci, sa
priloenim dokazima i dokumentacijom kojima se potkrepljuju injenice za
oduzimanje zvanja. Na osnovu Zakljuka Odbora za etiku u nauci o pokretanju
postupka za oduzimanje zvanja
i obrazloenog zahteva, sa
dokazima i
dokumentacijom, Komisija za sticanje naunih zvanja, odnosno nadleni matini
nauni odbor sprovode postupak i mogu da donesu odluku kojom se usvaja zahtev
za oduzimanje zvanja ili kojom se zahtev za oduzimanje zvanja odbija, kao
neosnovan. Ukoliko se donese konana odluka o oduzimanju zvanja, danom
konanosti iste, lice kome je oduzeto zvanje brie se iz Registra istraivaa i prestaje
mu pravo na projektno finansiranje po osnovu naunoistraivakog rada, i
rasporeuje se na upranjeno radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi,
u skladu sa optim aktom instituta, a ako takvog radnog mesta nema, prestaje mu
radni odnos u institutu.
U lanu 36. Predloga zakona se, po prvi put, ureuje materija koja se odnosi
na etiku i etiko ponaanje u naunoistraivakom radu i obrazuje se Odbor za etiku
u nauci. Nacionalni savet donosi Kodeks ponaanja u naunoistraivakom radu koji
definie principe integriteta u naunoistraivakom radu u cilju ouvanja dostojanstva
profesije, razvijanja i unapreivanja moralno-etikih vrednosti, zatite vrednosti
znanja i uvaavanja i podizanja svesti o odgovornosti istraivaa u
naunoistraivakom radu. Radi praenja i sprovoenja normi Kodeksa, Ministarstvo
obrazuje Odbor za etiku u nauci koji ima predsednika i 12 lanova, iz reda istraivaa
u zvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta i akademika. U Odbor
za etiku u nauci ministar imenuje: est lanova na predlog Zajednice instituta Srbije,
est lanova na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a jednog lana predlae
Srpska akademija nauka i umetnosti. Odbor za etiku u nauci donosi poslovnik o radu
kojim se ureuje postupak i nain odluivanja u sluaju naruavanja pravila dobre

21
naune prakse, utvrene Kodeksom ponaanja u naunoistraivakom radu, kao i
druga pitanja od znaaja za rad Odbora za etiku u nauci.
Kada Odbor za etiku u nauci utvrdi da istraiva kri pravila i norme Kodeksa
ponaanja u naunoistraivakom radu, ovlaen je da: 1) izrie javnu opomenu; 2)
donose zakljuak o pokretanju postupka za oduzimanje istraivakog, odnosno
naunog zvanja, po zahtevu naunog vea instituta, odnosno nastavno-naunog
vea fakulteta i lica koja imaju doktorat nauka ili istraivako, odnosno nauno
zvanje; 3) predloi zabranu uea u radu tela koja su zaduena za staranje o
kvalitetu naunoistraivakog rada (Komisiji za izbor u zvanja, Odboru za akreditaciju
naunoistraivakih organizacija, matinim naunim odborima i dr.); 4) predloi
zabranu korienja sredstava za nauku i istraivanje opredeljena prema propisima o
naunoistraivakoj delatnosti, na projektima Ministarstva, za period od pet godina.
Konanu odluku o predlozima Odbora za etiku u nauci iz ta. 3) i 4) donosi
Ministarstvo.
U l. 37. i 38. Predloga zakona vri se usklaivanje naziva instituta od
nacionalnog znaaja.
U lanu 39. Predloga zakona precizirane su odredbe koje se odnose na
produenje radnog odnosa istraivaa u zvanju naunog savetnika koji je zaposlen u
institut, do navrenih 67 godina ivota. Naime, istraivau u zvanju naunog
savetnika koji je u toku radne karijere postigao vrhunske meunarodno priznate
naune rezultate i u poslednjih pet godina rangiran je u najvie kategorije istraivaa,
prema kriterijumima Ministarstva, na predlog naunog vea moe biti produen radni
odnos do navrenih 67 godina ivota, uz prethodno pribavljeno miljenje nadlenog
matinog naunog odbora, odredba je ovog lana.
lanom 40. Predloga zakona kojim se menja lan 98. Zakona u stavu 1.
propisano je da se programi od opteg interesa, a koji su utvrenih u lanu 2.
Predloga zakona ta. 1)-4) finansiraju putem projektnog finansiranja. U stavu 3. istog
lana
propisano
je
da
projektno finansiranje
obuhvata
finansiranje
naunoistraivakog rada istraivaa i finansiranje direktnih materijalnih trokova
istraivanja (DMT2), s tim to od ukupnih sredstava za realizaciju projekta najmanje
20% mora biti opredeljeno za finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja
na projektu. Ovo preciziranje procenta sredstava koje mora biti opredeljeno za
finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja ne podrazumeva promenu,
odnosno poveanje budeta za nauku, ve samo preraspodelu postojeeg. Osnovni
cilj ove mere je da se obezbede sredstva za jo kvalitetniji naunoistraivaki rad to
je u skladu sa osnovnim stratekim naelom da se promovie izvrsnost u nauci.
lan 41. Predloga zakona vri se preciziranje u vezi sa finansiranjem
naunoistraivakog rada Centra izuzetnih vrednosti.
Odredbama lana 42. Predloga zakona precizirano je koji pravni subjekti i
fizika lica mogu da konkuriu za realizaciju programa od opteg interesa za
Republiku Srbiju. Zadran je model projektnog finansiranja za etiri istraivaka
programa od opteg interesa, kao i institut javnog konkursa za sprovoenje svih
programa od opteg interesa.
lanom 43. Predloga zakona izvrena je ispravka tehnike greke kod
pozivanja na odredbu zakona.
U lanu 44. Predloga zakona data je mogunost da autonomna pokrajina i
jedinica lokalne samouprave mogu da raspiu konkurse i za druge programe i
projekte, usaglaene sa njihovim razvojnim i programskim dokumentima ako za
realizaciju tih programa i projekata imaju obezbeena sredstva u budetu autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Odredbama l. 45-50. Predloga zakona ureena su pitanja pravnog reima
usaglaavanja sa odredbama Zakona, rokovi za donoenje Strategije, podzakonskih
akata, kao i rokovi za imenovanje lanova Nacionalnog saveta i matinih naunih
odbora. Vlada e doneti Strategiju naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije u
roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Programe od opteg

22
interesa, utvrene u lanu 2. stav 2. ta. 1)-2) ovog zakona, ministar e utvrditi i
doneti podzakonski akt o izboru, vrednovanju naunoistraivakih rezultata u roku od
devedeset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada e imenovati
predsednika i lanove Nacionalnog saveta u roku od 60 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona. Ministar e imenovati predsednika i lanove matinih naunih
odbora u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lanom 51. Predloga zakona propisano je da se finansiranje projekata koji se
realizuju u okviru Programa osnovnih istraivanja, Programa istraivanja u oblasti
tehnolokog razvoja i Programa sufinansiranja integralnih i interdisciplinarnih
istraivanja u ciklusu istraivanja od 2011. godine nastavlja do 30. juna 2016. godine,
na nain i pod uslovima propisanim aktom o finansiranju navedenih programa
donetim pre stupanja na snagu ovog zakona.
U periodu od 2011-2015. godina bilo je tekoa u realizaciji projekata.
Kapitalna i ostala naunoistraivaka oprema u funkciji istraivanja na odobrenim
projektima, poela se nabavljati i isporuivati sredstvima iz kredita, preko Jedinice za
upravljanje projektima (JUP), tek poetkom 2012. godine, a ne od 2011. godine kada
su otpoela istraivanja na odobrenim projektima. Sloenost procedura javnih
nabavki, a naroito meunarodnih tendera, kao i limitirano povlaenje kreditnih
sredstava usled deficita u budetu Republike Srbije i ekonomsko-finansijske krize koji
je pogodio nau zemlju uslovili su zastoj u nabavci i isporuci naunoistraivake
opreme naunoistraivakim organizacijama-realizatorima istraivanja. Zakljuno sa
2014. godinom, sredstvima kredita nabavljena je i isporuena naunoistraivaka
oprema naunoistraivakim organizacijama-realizatorima projekata u vrednosti od
27.717.562,07 evra, od 50.000.000 evra, shodno ugovoru koji su potpisali
Ministarstvo prosvete i nauke i JUP.
Na istraivaki rad u petogodinjem periodu realizacije projekata uticala su i
nedovoljna sredstva za finansiranje direktnih materijalnih trokova projekata (DMT2),
odnosno potronog materijala (hemikalije, reagensi i sl.) iji se izostanak direktno
odrazio na eksperimentalna istraivanja, posebno, kod projekata iz oblasti prirodnomatematikih i medicinskih nauka, zatim projekata u okviru Programa tehnolokog
razvoja i Programa interdisciplinarnih integralnih istraivanja. Iz kredita, preko JUP-a
realizovano je 12.638.507,05 evra, od ukupno 40.000.000 evra, shodno zakljuenom
ugovoru izmeu Ministarstva i JUP-a, a to se direktno negativno odrazilo
unapreenje kvaliteta istraivanja i postizanje nivoa u kome postignuti rezultati mogu
biti direktno primenjeni u praksi kao novi proizvodi ili nove tehnologije.
Imajui u vidu napred navedene pokazatelje moe se konstatovati da su
NIO-realizatori projekata i istraivai, u tekuem ciklusu istraivanja, u oteanim
uslovima obavljali istraivanja i delimino realizovali planirane ciljeve projekata, a koji
su utvreni zakljuenim ugovorima sa Ministarstvom. Ove konstatacije su
apostrofirane i potvrene u godinjim izvetajima o vrednovanju projekata od strane
matinih naunih odbora i Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj u
godinjim izvetajima za Vladu o stanju u nauci. Nastavak finansiranja postojeeg
ciklusa istraivanja do kraja juna 2016. godine omoguie isporuku
naunoistraivake opreme i potronog materijala i kompletiranje
planiranih
istraivanja u kojima su konani rezultati projekata novi tehnoloki procesi i proizvodi,
nove sorte i nova tehnika reenja koja mogu nai svoje mesto na tritu proizvoda i
usluga. Takoe, produenje finansiranja projekata omoguava da se odobrena
naunoistraivaka oprema isporui i stavi u funkciju, da vie od hiljadu mladih ljudi
zavri zapoete doktorske studije i stekne istraivake vetine i znanje. Sve napred
navedeno uticee na poveanje istraivakog i inovativnog kapaciteta zemlje.
lan 52. Predloga zakona sadri odredbe o stupanju na snagu zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENjE ZAKONA

23
Sredstva za sprovoenje ovog zakona obezbeuju se u budetu Republike
Srbije.
Za sprovoenje ovog zakona sredstva za 2015. godinu su obezbeena, po
programskim aktivnostima/projektima i ekonomskim klasifikacijama, iz sledeih
izvora finansiranja:
PA 0001 Podrka realizaciji opteg interesa u naunoj istraivakoj delatnosti:
424-Specijalizovane usluge :
Izvor 01- Budetska sredstva
11.494.491.000,00
dinara
Izvor 06-Donacije meunarodnih organizacija
170.025.773,18
dinara
Izvor 15-Neutroena sredstva donacija iz preth.god.
82.287.226,82
dinara
472- Naknade za socijalnu zatitu iz budeta:
- Izvor 01- Budetska sredstva
205.000.000,00
dinara
462- Dotacije meunarodnim organizacijama:
Izvor 01- Budetska sredstva
144.750.000,00
dinara
Izvor 06-Donacije meunarodnih organizacija
1.000,00
dinara
Izvor 15-Neutroena sredstva donacija iz preth.god.
1.000,00
dinara

PA 0006 Podrka radu Centra za promociju nauke:


451-Subvencije javnim nefinansijskim preduzeima i organizacijama:
Izvor 01- Budetska sredstva
90.000.000,00
dinara
PA 0007-Administracija i upravljanje:
423-Usluge po ugovoru:
Izvor 01- Budetska sredstva
28.912.000,00
dinara
PJ 7010 Podrka za uee u Programima EU
462-Dotacije meunarodnim organizacijama
Izvor 01- Budetska sredstva
1. 404.000.000,00
dinara
Izvor 06-Donacije meunarodnih organizacija
21.055.995,02
dinara
PJ 4002 Istraivanje i razvoj u javnom sektoru
424-Specijalizovane usluge
Izvor 11-Primanja od inostranih zaduivanja
2.286.078.000,00
dinara
Izvor 13-Nerasporeeni viak prihoda iz ranijih godina
1.000,00 dinara

Potrebna sredstva za 2016. i 2017. godinu (projekcija) prikazana su u


sledeoj tabeli, po programskim aktivnostima/projektima i ekonomskim

24
klasifikacijama za sprovoenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o
naunoistraivakoj delatnosti:

U dinarima
NAZIV PROGRAMA,
PROGRAMSKE AKTIVNOSTI,
PROJEKTA
P

0201

PA

0001

PA

0006

Razvoj nauke
i tehnologije
3
Podrka realizaciji
opteg interesa u
naunoj istraivakoj
delatnosti

Ek.
Kl.

Odobrena
sredstva za
2015.

Potrebna sr. za
2016.

Razlika (65)

Potrebna sr. za
2017.

Razlika (86)

12,096,556,000

12,685,446,738

588,890,738

13,381,155,155

695,708,417

424

11,746,804,000

12,315,706,738

568,902,738

12,948,849,275

633,142,537

462

144,752,000

159,000,000

14,248,000

208,500,000

49,500,000

472

205,000,000

210,740,000

5,740,000

223,805,880

13,065,880

90,000,000

90,000,000

90,000,000

90,000,000

90,000,000

90,000,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

1,425,055,995

1,562,500,000

137,444,005

1,662,500,000

100,000,000

1,425,055,995

1,562,500,000

137,444,005

1,662,500,000

100,000,000

2,286,079,000

7,800,000,000

2,286,079,000

7,800,000,000

Podrka radu Centra


za promociju nauke
451

PA

0007

Administracija i
upravljanje
423

PJ

7010

Podrka za uee u
Programima EU
462

PJ

4002

Istraivanje i razvoj
u javnom sektoru
424

5,513,921,0
00
5,513,921,0
00

7,680,000,000
7,680,000,000

V. RAZLOZI ZA DONOENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU


Razlozi za donoenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti po hitnom postupku jesu: neodlona potreba
donoenjem nove Strategije naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za
period od deset godina; istraivakih programa od opteg interesa, podzakonskih
akata o realizaciji i finansiranju tih programa; raspisivanje konkursa za novi ciklus
istraivanja u nauci i tehnolokom razvoju; imenovanje predsednika i lanova
Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj u novom petogodinjem mandatu;

120,000,000
120,000,000

25
obrazovanje i imenovanje lanova matinih naunih odbora. Donoenjem ovog
zakona po hitnom postupku obezbedie se pravne pretpostavke blagovremene
primene njegovih odredaba.

26
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI KOJE SE MENjAJU,
ODNOSNO DOPUNjUJU
lan 9.
Strategija se usaglaava sa strategijom opteg privrednog i drutvenog
razvoja Republike Srbije.
Strategijom se utvruju: stanje u oblasti naunoistraivake delatnosti; ciljevi
koji se u oblasti nauke i tehnolokog razvoja ele postii na nivou Republike Srbije (u
daljem tekstu: Republika), prioriteti i pravci naunog i tehnolokog razvoja; potreban
procenat izdvajanja za naunoistraivaku delatnost iz budeta Republike i bruto
nacionalnog dohotka privrede i iz drugih izvora; naune oblasti i ue naune
discipline koje treba posebno razvijati i materijalno podravati radi dostizanja ciljeva u
razvoju Republike; prioritetne potrebe u nauci i tehnolokom razvoju i prioriteti
ulaganja u naunoistraivake programe i projekte; materijalni i sistemski preduslovi
za realizaciju Strategije, dinamika i faze realizacije; mere za sprovoenje Strategije i
upravljanje njenom realizacijom; drugi elementi od znaaja za sprovoenje Strategije.
Strategija se donosi za period od najmanje pet godina, a izmene i dopune
Strategije vre se po postupku predvienom za njeno donoenje.
STRATEGIJA SE DONOSI ZA PERIOD OD NAJMANJE PET GODINA, A
NAJVIE DESET GODINA, A IZMENE STRATEGIJE VRE SE PO POSTUPKU
PREDVIENOM ZA NJENO DONOENJE.
Strategija se naroito ostvaruje putem programa od opteg interesa,
utvrenih ovim zakonom.
2. Programi od opteg interesa za Republiku
lan 10.
Opti interes u naunoistraivakoj delatnosti, u smislu ovog zakona,
ostvaruje se putem programa od opteg interesa za Republiku.
Programi od opteg interesa za Republiku jesu:
1) Program osnovnih istraivanja;
2) Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja;
3) Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata
naunoistraivakog rada;
4) Program naunoistraivakog rada Srpske akademije nauka i umetnosti i
Program naunoistraivakog rada Matice srpske;
5) Program naunoistraivakog rada centra izuzetnih vrednosti;
6) Program obezbeivanja i odravanja naunoistraivake opreme i prostora
za naunoistraivaki rad;
7) Program meunarodne naune saradnje od znaaja za Republiku;
8) Program razvoja informatikog drutva;
9) Program usavravanja kadrova za naunoistraivaki rad;
10) Program podsticanja i stipendiranja mladih i nadarenih za
naunoistraivaki rad;
11) Program nabavke naune i strune literature iz inostranstva i pristupa
elektronskim naunim i strunim bazama podataka;
12) Program izdavanja naunih publikacija i odravanja naunih skupova;
13) Program podsticaja aktivnosti naunih i nauno-strunih drutava,
udruenja i drugih organizacija koji su u funkciji unapreivanja naunoistraivakog
rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike i staranja o ouvanju naune i
tehnoloke batine;
13a) Program projektnog sufinansiranja doktorskih akademskih studija;

27
13b) Program sufinansiranja izgradnje stanova za potrebe mladih istraivaa i
naunika u Srbiji;
13v) Program sufinansiranja integralnih i interdisciplinarnih istraivanja;
13g) prioritetni programi utvreni Strategijom, kao i drugi programi utvreni
ovim zakonom.
14) drugi programi, u skladu sa Strategijom i ovim zakonom.
Programe iz stava 2. ta. 1) - 3) i 5) - 14) ovog lana utvruje ministar nadlean za
naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: ministar), uz prethodno pribavljeno
miljenje Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj, a programe iz stava 2.
taka 4) ovog lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno Matice
srpske.
Programe iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana ministar utvruje za svaki novi ciklus
istraivanja, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju tekueg ciklusa
istraivanja u ovim oblastima.
OPTI INTERES U NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI, U SMISLU
OVOG ZAKONA, OSTVARUJE SE PUTEM PROGRAMA OD OPTEG INTERESA
ZA REPUBLIKU.
PROGRAMI OD OPTEG INTERESA ZA REPUBLIKU JESU:
1) PROGRAM OSNOVNIH ISTRAIVANJA I OSNOVNIH USMERENIH
ISTRAIVANJA;
2) PROGRAM ISTRAIVANJA U OBLASTI TEHNOLOKOG RAZVOJA;
3) PROGRAM TRANSFERA ZNANJA I TEHNOLOGIJA I PODSTICANJA
PRIMENE REZULTATA NAUNOISTRAIVAKOG RADA;
4)
PROGRAM DUGORONIH ISTRAIVANJA OD NACIONALNOG I
STRATEKOG INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU;
5) PROGRAM NAUNOISTRAIVAKOG RADA SRPSKE AKADEMIJE
NAUKA I UMETNOSTI I PROGRAM NAUNOISTRAIVAKOG RADA MATICE
SRPSKE;
6) PROGRAM OBEZBEIVANJA I ODRAVANJA NAUNOISTRAIVAKE
OPREME I PROSTORA ZA NAUNOISTRAIVAKI RAD;
7) PROGRAM SUFINANSIRANJA IZGRADNJE STANOVA ZA POTREBE
MLADIH ISTRAIVAA I NAUNIKA U REPUBLICI SRBIJI;
8) PROGRAM MEUNARODNE NAUNE SARADNJE OD ZNAAJA ZA
REPUBLIKU;
9) PROGRAM NAUNOISTRAIVAKOG RADA CENTRA IZUZETNIH
VREDNOSTI;
10) PROGRAM PODSTICANJA I STIPENDIRANJA MLADIH I NADARENIH
ZA NAUNOISTRAIVAKI RAD;
11) PROGRAM USAVRAVANJA KADROVA ZA NAUNOISTRAIVAKI
RAD;
12)
PROGRAM PROJEKTNOG SUFINANSIRANJA DOKTORSKIH
AKADEMSKIH STUDIJA;
13) PROGRAM NABAVKE NAUNE I STRUNE LITERATURE IZ
INOSTRANSTVA I PRISTUPA ELEKTRONSKIM NAUNIM I STRUNIM BAZAMA
PODATAKA;
14) PROGRAM IZDAVANJA NAUNIH PUBLIKACIJA I ODRAVANJA
NAUNIH SKUPOVA;
15) PROGRAM PODSTICAJA AKTIVNOSTI NAUNIH I NAUNOSTRUNIH DRUTAVA, S CILJEM PROMOCIJE I POPULARIZACIJE NAUKE I
TEHNIKE I STARANJA O OUVANJU NAUNE I TEHNOLOKE BATINE, KAO I
SUFINANSIRANJA
PROGRAMSKIH
AKTIVNOSTI
SPECIJALIZOVANIH
ORGANIZACIJA I UDRUENJA KOJA SE BAVE DODATNIM OBRAZOVANJEM I
USAVRAVANJEM TALENTOVANIH UENIKA I STUDENATA ZA BAVLJENJE
NAUNOISTRAIVAKIM RADOM;

28
16) PROGRAMI PREDVIENI STRATEGIJOM, KAO I DRUGI PROGRAMI
PREDVIENI OVIM ZAKONOM.
PROGRAME IZ STAVA 2. TA. 1)-4) I 6)- 16) OVOG LANA UTVRUJE
MINISTAR NADLEAN ZA NAUNOISTRAIVAKU DELATNOST (U DALJEM
TEKSTU: MINISTAR), UZ PRETHODNO PRIBAVLJENO
MILJENJE
NACIONALNOG SAVETA ZA NAUNI I TEHNOLOKI RAZVOJ, A PROGRAME IZ
STAVA 2. TAKA 5) OVOG LANA UTVRUJE NADLENI ORGAN SRPSKE
AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI, ODNOSNO MATICE SRPSKE.
PROGRAMI IZ STAVA 2. OVOG LANA, PO PRAVILU, DONOSE SE ZA
PERIOD OD PET GODINA, A PROGRAM IZ TAKE 1) REALIZUJE SE U
PERIODU DO PET GODINA, PROGRAM IZ TAKE 2) REALIZUJE SE U PERIODU
DO ETIRI GODINE, PROGRAM IZ TAKE 3) REALIZUJE SE U PERIODU DO
JEDNE GODINE, A PROGRAM IZ TAKE 4) REALIZUJE SE U PERIODU DO
DESET GODINA. PROGRAME IZ TA. 1) I 2) UTVRUJE MINISTAR ZA SVAKI
NOVI CIKLUS ISTRAIVANJA. AKO SE PROGRAMI IZ TA. 1) I 2), ZBOG
OBJEKTIVNIH OKOLNOSTI NE REALIZUJU U UTVRENIM ROKOVIMA,
MINISTAR MOE ODLUKOM PRODUITI REALIZACIJU PROGRAMA NAJVIE ZA
JEDNU GODINU REALIZACIJE.
ZA REALIZACIJU PROGRAMA IZ STAVA 2. OVOG LANA, TA 1)-4) I
TA 6)-16) MINISTARSTVO RASPISUJE JAVNI KONKURS, A OSTVARIVANJE I
FINANSIRANJE
PROGRAMA
POINJE,
PO
PRAVILU,
POETKOM
KALENDARSKE GODINE.
Sastav Nacionalnog saveta
lan 13.
Nacionalni savet ima predsednika i 16 lanova, iz reda akademika, naunika,
profesora univerziteta i privrednika.
Predsednika i lanove Nacionalnog saveta imenuje i razreava Vlada, u
skladu sa ovim zakonom.
Vlada imenuje predsednika Nacionalnog saveta iz reda redovnih profesora
univerziteta i naunih savetnika, na predlog ministra nadlenog za
naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: ministar).
U Nacionalni savet Vlada imenuje: tri lana u zvanju naunog savetnika
zaposlena u institutima, sa liste kandidata koju predlae Zajednica instituta Srbije, tri
lana u zvanju redovnog profesora zaposlena na univerzitetima, sa liste kandidata
koju predlae Konferencija univerziteta, dva lana na predlog Srpske akademije
nauka i umetnosti, jednog lana na predlog Matice srpske, jednog lana predstavnika
dijaspore na predlog Ministarstva za dijasporu, jednog lana u zvanju naunog
savetnika ili redovnog profesora u vojnoj naunoistraivakoj ustanovi Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije na predlog Ministarstva odbrane, pet lanova iz reda
istaknutih privrednika, od kojih su tri lana sa liste kandidata koju predlae Privredna
komora Srbije, a dva lana predstavnika Saveta inostranih investitora.
Liste kandidata koje predlau Zajednica instituta Srbije, Konferencija
univerziteta i Privredna komora Srbije sadre najmanje dvostruko vei broj kandidata
od broja iz stava 4. ovog lana koje Vlada imenuje u Nacionalni savet.
NACIONALNI SAVET IMA PREDSEDNIKA I TRINAEST LANOVA, IZ
REDA AKADEMIKA, ISTRAIVAA U ZVANJU NAUNOG SAVETNIKA I
REDOVNOG PROFESORA UNIVERZITETA I PRIVREDNIKA.
PREDSEDNIKA I LANOVE NACIONALNOG SAVETA IMENUJE I
RAZREAVA VLADA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

29
VLADA IMENUJE PREDSEDNIKA NACIONALNOG SAVETA IZ REDA
REDOVNIH PROFESORA
UNIVERZITETA I NAUNIH SAVETNIKA, NA
PREDLOG MINISTRA.
U NACIONALNI SAVET VLADA IMENUJE: TRI LANA U ZVANJU
NAUNOG SAVETNIKA ZAPOSLENA U INSTITUTIMA, SA LISTE KANDIDATA
KOJU PREDLAE ZAJEDNICA INSTITUTA SRBIJE, TRI LANA U ZVANJU
REDOVNOG PROFESORA ZAPOSLENA NA UNIVERZITETIMA, SA LISTE
KANDIDATA KOJU PREDLAE KONFERENCIJA UNIVERZITETA SRBIJE, DVA
LANA NA PREDLOG SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI, JEDNOG
LANA NA PREDLOG MATICE SRPSKE, JEDNOG LANA U ZVANJU NAUNOG
SAVETNIKA ILI REDOVNOG PROFESORA U VOJNOJ NAUNOISTRAIVAKOJ
USTANOVI MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE NA PREDLOG
MINISTARSTVA ODBRANE I TRI LANA IZ REDA ISTAKNUTIH PRIVREDNIKA
SA LISTE KANDIDATA KOJU PREDLAE PRIVREDNA KOMORA SRBIJE.
LISTE KANDIDATA KOJE PREDLAU ZAJEDNICA INSTITUTA SRBIJE,
KONFERENCIJA UNIVERZITETA SRBIJE I PRIVREDNA KOMORA SRBIJE
SADRE NAJMANJE TROSTRUKO VEI BROJ KANDIDATA OD BROJA IZ
STAVA 4. OVOG LANA KOJE VLADA IMENUJE U NACIONALNI SAVET. LISTE
KANDIDATA SADRE: IME I PREZIME KANDIDATA, NAUNO, ODNOSNO
NASTAVNO ZVANJE, FUNKCIJU, IMEJL ADRESU, KONTAKT TELEFON,
ORGANIZACIJU ZAPOSLENJA, KRAU NAUNU, ODNOSNO POSLOVNU
BIOGRAFIJU I OBLAST NAUKE KOJOM SE BAVI.
Organizacije iz stava 4. ovog lana liste predloga kandidata dostavljaju
ministarstvu nadlenom za naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu:
Ministarstvo).
Prilikom imenovanja lanova Nacionalnog saveta iz reda predstavnika
organizacija koje obavljaju naunoistraivaku delatnost vodi se rauna o RODNOJ
RAVNOPRAVNOSTI I ravnomernoj zastupljenosti svih est naunih oblasti.
Naune oblasti iz stava 7. ovog lana jesu: prirodno-matematike, tehnikotehnoloke, medicinske, biotehnike, drutvene i humanistike nauke (u daljem
tekstu: naune oblasti).
Nacionalni savet ima zamenika predsednika koga bira iz reda svojih lanova,
u skladu sa Poslovnikom o radu.
Mandat lanova Nacionalnog saveta traje pet godina, uz mogunost jo
jednog izbora.
MANDAT PREDSEDNIKA I LANOVA NACIONALNOG SAVETA TRAJE
PET GODINA. PREDSEDNIK I LANOVI NACIONALNOG SAVETA MOGU SE
IMENOVATI NAJVIE DVA PUTA, S TIM TO SE PRVI MANDAT RAUNA OD
IMENOVANJA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Vlada moe razreiti lana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, i to:
1) na lini zahtev;
2) ako ne ispunjava dunosti lana Nacionalnog saveta ili svojim postupcima
povredi ugled te dunosti;
3) na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa, odnosno nadlenog organa
Zajednice instituta, Konferencije univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti,
Matice srpske, Ministarstva za dijasporu, Ministarstva odbrane i Privredne komore
Srbije.
VLADA MOE RAZREITI LANA NACIONALNOG SAVETA I PRE ISTEKA
MANDATA, I TO:
1) NA LINI ZAHTEV;
2) AKO NE ISPUNJAVA DUNOSTI LANA NACIONALNOG SAVETA ILI
NEREDOVNO DOLAZI NA SEDNICE ILI SVOJIM POSTUPCIMA POVREDI UGLED
TE DUNOSTI;
3) NA OBRAZLOEN ZAHTEV OVLAENOG PREDLAGAA, ODNOSNO
NADLENOG ORGANA ZAJEDNICE INSTITUTA SRBIJE, KONFERENCIJE

30
UNIVERZITETA SRBIJE, SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI, MATICE
SRPSKE,
MINISTARSTVA ODBRANE,
PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I
MINISTARSTVA
NADLENOG
ZA
POSLOVE
NAUNOISTRAIVAKE
DELATNOSTI.
Nadlenost Nacionalnog saveta
lan 14.
Nacionalni savet:
1) prati stanje i razvoj naunoistraivake delatnosti u Republici Srbiji;
2) daje miljenje ministru na tekst nacrta strategije naunog i tehnolokog
razvoja Republike Srbije;
2A) PRIPREMA I DOSTAVLJA MINISTARSTVU IZVETAJ O OSTVARENIM
REZULTATIMA I O UKUPNOJ REALIZACIJI STRATEGIJE;
2B) PODNOSI INICIJATIVU MINISTARSTVU ZA IZMENU STRATEGIJE;
2V) UTVRUJE I PREDLAE MINISTRU LISTU KANDIDATA ZA LANOVE
MATINIH NAUNIH ODBORA KOJA SADRI DVOSTRUKO VEI BROJ
LANOVA OD ONOG KOJI E SE IMENOVATI ODLUKOM MINISTRA, POSLE
SPROVEDENOG JAVNOG POZIVA.
3) priprema i dostavlja Vladi izvetaj o stanju u nauci, krajem marta svake
godine za proteklu godinu, sa predlozima i sugestijama za narednu godinu;
4) daje prethodno miljenje na programe od opteg interesa za Republiku
Srbiju, a koje utvruje ministar;
5) DAJE PRETHODNO MILJENJE NA AKT O IZBORU, VREDNOVANJU I
FINANSIRANJU PROGRAMA OSNOVNIH ISTRAIVANJA I USMERENIH
OSNOVNIH ISTRAIVANJA, PROGRAMA
ISTRAIVANJA U OBLASTI
TEHNOLOKOG RAZVOJA, PROGRAMA TRANSFERA ZNANJA I TEHNOLOGIJA
I
PODSTICANJA
PRIMENE
NAUNOISTRAIVAKIH
REZULTATA
NAUNOISTRAIVAKOG RADA I PROGRAMA DUGORONIH ISTRAIVANJA
OD NACIONALNOG I STRATEKOG INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU;
6) predlae ministru naune oblasti, grane i discipline za koje se osnivaju
matini nauni odbori;
7) daje prethodno miljenje na akt o postupku i nainu vrednovanja, i
kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa, koji donosi
ministar;
8) imenuje i razreava lanove Komisije za sticanje naunih zvanja;
9) donosi akt o vrednovanju naunoistraivakog rada i postupku akreditacije
instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti;
10) donosi akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje i
oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, naunoistraivaki rad i finansiranje
centra izuzetnih vrednosti;
11) donosi akt o dodeli, potvrivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih
vrednosti, na osnovu odluke Odbora za akreditaciju naunoistraivakih organizacija;
12) odluuje u drugom stepenu po albama u postupku akreditacije
naunoistraivakih organizacija;
13) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnoloku saradnju, kao i saradnju sa
odgovarajuim telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima i
organizacijama;
14) donosi poslovnik o svom radu;
15) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikom o radu.
Akti iz stava 1. ta. 9) i 10) ovog lana objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Postupak akreditacije

31
lan 19.
Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake etvrte godine
(redovni postupak), ili u kraem roku, na zahtev naunoistraivake organizacije,
osnivaa naunoistraivake organizacije ili Ministarstva (vanredni postupak), za
naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar naunoistraivakih
organizacija, kao i postupak za potvrivanje ili oduzimanje statusa centra izuzetnih
vrednosti.
Naunoistraivake organizacije koje mogu podneti zahtev za akreditaciju
jesu: instituti, fakulteti, integrisani univerziteti, centri izuzetnih vrednosti i
naunoistraivake organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije.
ZAHTEV ZA AKREDITACIJU MOGU PODNETI NAUNOISTRAIVAKE
ORGANIZACIJE, SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA, I TO: INSTITUTI, FAKULTETI,
UNIVERZITETI, VISOKOKOLSKE USTANOVE ZA POTREBE POLICIJSKOG
OBRAZOVANJA, NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE IZ OBLASTI
ODBRANE I VOJSKE SRBIJE I CENTRI IZUZETNIH VREDNOSTI.
ZAHTEV ZA AKREDITACIJU CENTRA IZUZETNIH VREDNOSTI KOJI JE U
SASTAVU NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE, BEZ SVOJSTVA PRAVNOG
LICA, PODNOSI NAUNOISTRAIVAKA ORGANIZACIJA U IJEM JE SASTAVU
CENTAR IZUZETNIH VREDNOSTI.
ZA NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE IZ OBLASTI ODBRANE I
VOJSKE SRBIJE, KOJE NEMAJU SVOJSTVO PRAVNOG LICA, ZAHTEV ZA
AKREDITACIJU PODNOSI MINISTARSTVO NADLENO ZA POSLOVE ODBRANE.
Redovni postupak pokree Ministarstvo najmanje 120 dana pre isteka roka za
koji vai akreditacija.
Kada se radi o naunoistraivakoj organizaciji koja nije upisana u Registar
naunoistraivakih organizacija, osniva podnosi zahtev za akreditaciju Odboru za
akreditaciju.
Za naunoistraivaku organizaciju koja nije upisana u Registar
naunoistraivakih organizacija, Odbor za akreditaciju ocenjuje kvalitet i rezultate
njenog naunoistraivakog rada u periodu od njenog osnivanja.
Po prijemu zahteva iz st. 1. i 4. ovog lana, Odbor za akreditaciju obavlja
proveru kvaliteta naunoistraivakog rada, u skladu sa ovim zakonom, donosi
odluku u roku od 90 dana od dana prijema zahteva i dostavlja je Ministarstvu i
osnivau.
Odbor za akreditaciju moe doneti pozitivnu ili negativnu odluku o akreditaciji
naunoistraivake organizacije.
Ako Odbor za akreditaciju ne donese odluku u roku od 90 dana, ministar ima
pravo da razrei lanove Odbora za akreditaciju i da imenuje nove lanove.
Odbor za akreditaciju duan je da u ponovljenom postupku donese odluku o
akreditaciji naunoistraivake organizacije u roku od 60 dana.
Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, naunoistraivaka organizacija
koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija stie pravo da se u
roku od 30 dana, u skladu sa ovim zakonom, upie u Registar naunoistraivakih
organizacija.
Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, registrovana naunoistraivaka
organizacija zadrava prava koja je stekla upisom u Registar naunoistraivakih
organizacija.
Osniva naunoistraivake organizacije, odnosno naunoistraivaka
organizacija, moe da podnese albu Nacionalnom savetu u roku od 30 dana od
dana prijema negativne odluke o akreditaciji.
Nacionalni savet je duan da u roku od 90 dana donese konanu odluku o
akreditaciji.
Ako je doneta konana negativna odluka o akreditaciji, naunoistraivaka
organizacija brie se iz Registra naunoistraivakih organizacija.

32
Osniva naunoistraivake organizacije, odnosno naunoistraivaka
organizacija, koja je dobila negativnu odluku o akreditaciji, ima pravo da ponovi
zahtev za akreditaciju, po isteku godine dana od dana prijema konane odluke o
akreditaciji.
Sastav matinog naunog odbora
lan 24.
Matini nauni odbor ima najmanje sedam lanova, koje imenuje ministar sa
liste kandidata.
Lista kandidata iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu javnog poziva
Ministarstva
i
predloga
naunog,
odnosno
nastavno-naunog
vea
naunoistraivakih organizacija.
lanovi matinih naunih odbora za odreenu naunu oblast, granu i
disciplinu imenuju se iz reda istaknutih istraivaa u zvanju naunog savetnika ili
redovnog profesora univerziteta.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova matinog naunog
odbora traje tri godine, uz mogunost jo jednog izbora.
Predsednika matinog naunog odbora i zamenika predsednika biraju lanovi
odbora, veinom glasova svih lanova odbora.
Ministar moe razreiti lana matinog naunog odbora, i pre isteka mandata,
i to: na lini zahtev ili ako prekri Poslovnik o radu matinog naunog odbora.
MATINI NAUNI ODBOR IMA NAJMANJE SEDAM, A NAJVIE 15
LANOVA, U ZAVISNOSTI OD TOGA ZA KOJU SE NAUNU OBLAST, GRANU ILI
DISCIPLINU OBRAZUJE.
PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I LANOVI MATINOG
NAUNOG ODBORA SU ISTRAIVAI U ZVANJU NAUNOG SAVETNIKA ILI
REDOVNOG PROFESORA UNIVERZITETA.
MINISTARSTVO RASPISUJE JAVNI POZIV ZA PREDLAGANJE
KANDIDATA ZA LANOVE MATINIH NAUNIH ODBORA.
JAVNI POZIV, PORED ROKA ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA
KANDIDATA, SADRI I SLEDEE PODATKE: IME I PREZIME KANDIDATA,
NAUNO, ODNOSNO NASTAVNO ZVANJE, ORGANIZACIJU ZAPOSLENJA,
IMEJL ADRESU, KONTAKT TELEFON, KRAU NAUNU BIOGRAFIJU I OBLAST
NAUKE KOJOM SE KANDIDAT ZA LANA MATINOG NAUNOG ODBORA
BAVI.
PRAVO DA PREDLAU KANDIDATE ZA LANOVE MATINIH NAUNIH
ODBORA
IMAJU
NAUNA
I
NASTAVNO-NAUNA
VEA
NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE I ISTRAIVAI U NAUNOM,
ODNOSNO NASTAVNOM ZVANJU.
POSLE SPROVEDENOG JAVNOG POZIVA, LANOVE MATINIH
NAUNIH ODBORA IMENUJE MINISTAR SA LISTE KANDIDATA KOJU JE
UTVRDIO NACIONALNI SAVET.
PRILIKOM IMENOVANJA LANOVA MATINIH NAUNIH OBLASTI VODI
SE
RAUNA
O
RODNOJ
RAVNOPRAVNOSTI
I
RAVNOMERNOJ
ZASTUPLJENOSTI NAUNIH GRANA I DISCIPLINA U OKVIRU NAUNE
OBLASTI, KAO I O KOMPETENTNOSTI ISTRAIVAA ZA NAUNU OBLAST,
GRANU I DISCIPLINU ZA KOJU SE OBRAZUJE MATINI NAUNI ODBOR.
MANDAT PREDSEDNIKA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA I LANOVA
MATINIH NAUNIH ODBORA TRAJE PET GODINA.
PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA MATINOG NAUNOG
ODBORA BIRAJU LANOVI MATINOG NAUNOG ODBORA, VEINOM
GLASOVA SVIH LANOVA MATINOG NAUNOG ODBORA.

33
MINISTAR MOE RAZREITI PREDSEDNIKA I LANA MATINOG
NAUNOG ODBORA, I PRE ISTEKA MANDATA IZ STAVA 8. OVOG LANA, I TO:
NA LINI ZAHTEV, AKO NE DOLAZI REDOVNO NA SEDNICE ILI AKO PREKRI
POSLOVNIK O RADU MATINOG NAUNOG ODBORA.
Nadlenost matinog naunog odbora
lan 25.
Matini nauni odbor:
1) daje miljenje Komisiji o kvalitetu naunoistraivakog rada i doprinosu
istraivaa - kandidata za izbor u nauno zvanje, u skladu sa ovim zakonom;
2) daje Ministarstvu ocenu o naunoj kompetentnosti istraivaa, odnosno
nastavnika visokokolskih ustanova za realizaciju programa i projekata utvrenih
ovim zakonom;
3) razmatra predloge projekata za realizaciju programa iz lana 10. ta. 1) - 3)
ovog zakona i predlae ministru rang listu projekata za finansiranje;
4) razmatra izvetaje o realizaciji projekata u okviru programa utvrenih u
lanu 10. ta. 1) - 3) ovog zakona;
5) daje prethodno miljenje na akt o kategorizaciji i rangiranju naunih
skupova koji donosi ministar;
6) PREDLAE LANA U KOMISIJU ZA UTVRIVANJE PREDLOGA
GODINJE LISTE KATEGORISANIH ASOPISA.
7) odluuje u drugom stepenu po prigovoru istraivaa na odluku naunog
vea instituta o izboru u zvanje istraiva-saradnik;
7a) daje prethodno miljenje ministru na akt o postupku i nainu vrednovanja,
i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa;
8) daje miljenje, priprema izvetaje i druge materijale na zahtev ministra,
Nacionalnog saveta, Odbora za akreditaciju i Komisije;
9) donosi poslovnik o svom radu;
10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o
obrazovanju.
Matini nauni odbor podnosi ministru izvetaj o svom radu najmanje jednom
godinje.
Ministarstvo
lan 27.
Ministarstvo:
1) predlae Vladi politiku u oblasti naunoistraivake delatnosti;
2) prati i podstie razvoj naunoistraivake delatnosti u Republici;
3)raspodeljuje finansijska sredstva iz budeta Republike naunoistraivakim
organizacijama za ostvarivanje programa utvrenih u lanu 10. ovog zakona i
kontrolie njihovo namensko korienje;
4) donosi podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom;
5) donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake
delatnosti od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom;
6) donosi akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa iz lana 10. stav
2. ta. 1) - 3) IZ LANA 10. STAV 2. TA. 1)-4) ovog zakona, kao i akt o
finansiranju drugih programa od opteg interesa za Republiku, za svaki program
posebno;
6A) OBRAZUJE KOMISIJU ZA UTVRIVANJE PREDLOGA GODINJE
LISTE KATEGORISANIH ASOPISA (U DALJEM TEKSTU: KOMISIJA). LANOVE
KOMISIJE IMENUJE MINISTAR TAKO TO SVAKI MATINI NAUNI ODBOR

34
PREDLAE SVOG PREDSTAVNIKA, IZ REDA LANOVA MATINOG NAUNOG
ODBORA. PREDSEDNIKA KOMISIJE IMENUJE MINISTAR IZ REDA LANOVA
KOJE SU PREDLOILI MATINI NAUNI ODBORI. PRILIKOM IMENOVANJA
LANOVA KOMISIJE VODI SE RAUNA O RAVNOMERNOJ ZASTUPLJENOSTI
NAUNIH OBLASTI I O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI;
6B) DONOSI AKT O UTVRIVANJU GODINJE LISTE KATEGORISANIH
ASOPISA, NA PREDLOG KOMISIJE IZ TAKE 6A) OVOG LANA;
7) VODI REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA I
REGISTAR ISTRAIVAA, KOJI SU DEO ELEKTRONSKE BAZE PODATAKA, U
SKLADU SA OVIM ZAKONOM;
8) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnoloku saradnju i stara se o
povezivanju i ukljuivanju naunoistraivakih organizacija u evropski i meunarodni
istraivaki prostor;
9) vri nadzor, u skladu sa zakonom;
10) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
Centar za promociju nauke
lan 27a
Osniva se Centar za promociju nauke (u daljem tekstu: Centar) radi promocije
i popularizacije nauke i tehnike, odnosno nauno-tehnolokih rezultata i dostignua u
zemlji i svetu.
Centar posluje pod nazivom: Centar za promociju nauke.
Sedite Centra je u Beogradu.
Centar ima svojstvo pravnog lica koje stie upisom u sudski registar.
Centar je samostalan u svom radu.
Centar za svoje obaveze odgovara sredstvima kojima raspolae.
Centar ima peat ija se sadrina, izgled i upotreba ureuju u skladu sa
zakonom.
tambilj Centra je pravougaonog oblika dimenzija 60x30 mm i sadri tekst:
Centar za promociju nauke, i rubrike za upis datuma prijema podneska, broja pod
kojim se podnesak zavodi i broja priloga uz podnesak. Tekst tambilja Centra
ispisuje se na srpskom jeziku irilikim pismom.
Direktor Centra ureuje rukovanje, uvanje i evidenciju peata i tambilja
Centra.
lan 27b
Centar je nadlean da:
1) priprema predlog programa promocije nauke, nauno-tehnolokih rezultata
i dostignua;
2) priprema predlog akta o finansiranju aktivnosti naunih, nauno-strunih
drutava, udruenja i drugih organizacija koji su u funkciji unapreenja
naunoistraivakog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike;
3) sarauje i materijalno podstie aktivnosti naunih, nauno-strunih
drutava, udruenja i drugih organizacija koji su u funkciji unapreenja
naunoistraivakog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike;
4) sarauje sa institutima, visokokolskim ustanovama i drugim
naunoistraivakim organizacijama i privrednim drutvima i njihovim asocijacijama
na ostvarivanju promocije i popularizacije nauke i tehnologije;
5) organizuje ili uestvuje u organizovanju skupova, savetovanja, okruglih
stolova i drugih manifestacija radi promocije nauke, nauno-tehnolokih rezultata i
dostignua;
6) vodi evidenciju naunih, nauno-strunih drutava i drugih organizacija i
udruenja koja promoviu i popularizuju nauku;

35
7) organizuje zajedniko izlaganje naunih izdanja naunoistraivakih
organizacija na Meunarodnom sajmu knjiga u Beogradu;
8) ostvaruje saradnju i prua usluge u domenu promocije i popularizacije
nauke Ministarstvu i ministarstvu nadlenom za visoko obrazovanje;
9) obavlja poslove u oblasti marketinga i druge poslove u vezi sa promocijom
nauke, nauno-tehnolokih rezultata i dostignua u zemlji i svetu;
10) izdaje broure i druge publikacije u vezi sa promocijom i popularizacijom
nauke;
11) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i statutom Centra.
Program iz take 1) ovog lana donosi Vlada, na predlog Upravnog odbora Centra.
lan 27g.
Organi Centra su: Upravni odbor i direktor.
Upravni odbor Centra ima pet lanova, od kojih predsednika i dva lana
odreuje Vlada, kao svoje predstavnike, a dva lana su iz reda zaposlenih u Centru.
DVA LANA UPRAVNOG ODBORA CENTRA IZ REDA ZAPOSLENIH,
BIRAJU SE VEINOM GLASOVA SVIH ZAPOSLENIH U CENTRU.
Vlada imenuje i razreava lanove upravnog odbora Centra, na predlog
ministra.
Mandat lanova Upravnog odbora Centra traje etiri godine, sa mogunou
jo jednog izbora.
Upravni odbor:
1) donosi statut Centra;
2) donosi akt o finansiranju aktivnosti naunih, nauno-strunih drutava,
udruenja i drugih organizacija koji su u funkciji unapreenja naunoistraivakog
rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike;
3) odluuje o poslovanju Centra;
4) usvaja godinji program rada Centra;
5) donosi finansijski plan Centra;
6) imenuje i razreava direktora;
7) odluuje o korienju sredstava, u skladu sa zakonom;
8) vri druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.
Upravni odbor donosi statut Centra, uz saglasnost Vlade.
Upravni odbor Centra donee Statut Centra u roku od devedeset dana od
dana njegovog imenovanja.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Centar;
2) rukovodi radom i poslovanjem Centra;
3) predlae akte koje donosi Upravni odbor Centra;
4) izvrava odluke Upravnog odbora Centra i preduzima mere za njihovo
sprovoenje;
5) stara se o zakonitosti rada Centra i odgovara za korienje i raspolaganje
imovinom Centra;
6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Centru;
7) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Centru;
8) vri i druge poslove utvrene zakonom i Statutom Centra.
Direktora Centra imenuje i razreava Upravni odbor Centra, uz prethodno
pribavljenu saglasnost ministra.
Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Upravni odbor
Centra.
Za direktora Centra moe biti imenovano lice koje pored optih uslova
propisanih zakonom ispunjava i sledee uslove: zavrene diplomske akademske
studije; radno iskustvo od najmanje pet godina; da ima dokazane organizacione i
upravljake sposobnosti.

36
Direktor se imenuje na etiri godine, sa mogunou jo jednog izbora.
lan 30.
Programe iz lana 10. ovog zakona mogu ostvarivati:
1) Srpska akademija nauka i umetnosti;
2) Matica srpska;
3) akreditovane naunoistraivake organizacije (instituti, fakulteti, integrisani
univerziteti i centri izuzetnih vrednosti);
4) istraivai i studenti doktorskih studija, odnosno stipendisti;
5) druge organizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Programe od opteg interesa za Republiku Srbiju mogu ostvarivati
visokokolske ustanove i naunoistraivake organizacije koje su osnovane i
obavljaju delatnost, u skladu sa propisima iz oblasti sistema odbrane i Vojske Srbije,
ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, odnosno ako su akreditovane i
upisane u Registar naunoistraivakih organizacija.
lan 35.
Osniva instituta moe biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, domae i strano pravno i fiziko lice, u skladu sa zakonom.
Kad institut osniva vie osnivaa, njihova meusobna prava, obaveze i
odgovornosti ureuju se ugovorom.
Pre donoenja akta o osnivanju, osniva usvaja elaborat o opravdanosti
osnivanja instituta, koju dostavlja Ministarstvu i Odboru za akreditaciju.
Kada je osniva instituta Republika, akt o osnivanju i ukidanju donosi Vlada.
KADA JE OSNIVA INSTITUTA REPUBLIKA, AKT O OSNIVANJU I
UKIDANJU INSTITUTA DONOSI VLADA. KADA JE OSNIVA INSTITUTA
AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, AKT O
OSNIVANjU I UKIDANjU INSTITUTA DONOSI NADLENI POKRAJINSKI ORGAN,
ODNOSNO NADLENI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.
Institute koji obavljaju naunoistraivaku delatnost za potrebe odbrane
osniva i ukida Vlada, u skladu sa uslovima utvrenim ovim zakonom.
Vlada, na osnovu sporazumnog predloga Ministarstva i ministarstva
nadlenog za odbranu, blie ureuje uslove i nain ostvarivanja aunoistraivake
delatnosti u oblasti odbrane, kao i poloaj istraivaa, u pogledu osobenosti vezanih
za ciljeve i prirodu istraivanja od znaaja za odbranu.

Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju


lan 46a.
Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu:
nacionalni institut) je vrhunska nauna ustanova od posebnog nacionalnog znaaja
za jednu ili vie srodnih naunih oblasti koja obavlja istraivanja od prioritetnog
znaaja za nauni, obrazovni, kulturni i ukupni drutveno-ekonomski razvoj
Republike Srbije.
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU (U
DALJEM TEKSTU: INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA) JE VRHUNSKA
NAUNOISTRAIVAKA USTANOVA OD POSEBNOG NACIONALNOG ZNAAJA
ZA JEDNU ILI VIE SRODNIH NAUNIH OBLASTI KOJA OBAVLJA
ISTRAIVANJA OD PRIORITETNOG ZNAAJA ZA NAUNI, OBRAZOVNI,
KULTURNI I UKUPNI DRUTVENO-EKONOMSKI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE.

37
Nacionalni institut INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA obavlja
istraivanja koja imaju za cilj: razvoj i unapreenje opteg fonda znanja, posebno, u
oblasti nauke, odnosno naunih disciplina za koje je osnovan; podizanje tehnikotehnolokog nivoa; valorizovanje rezultata istraivanja i irenje naunih saznanja;
obrazovanje i osposobljavanje kadrova za naunoistraivaki rad.
Radi ostvarivanja istraivanja iz stava 2. ovog lana, nacionalni institut
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA utvruje dugoroni program
naunoistraivakog rada, usaglaen sa ciljevima i prioritetima koji su utvreni
Strategijom.
Nacionalni institut INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA moe da
organizuje ili uestvuje u izvoenju programa doktorskih akademskih studija, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.
lan 46b.
Akt o osnivanju nacionalnog instituta donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Nacionalni institut se osniva kao ustanova u dravnoj svojini.
Aktom o osnivanju nacionalnog instituta ureuju se poslovno ime i sedite
nacionalnog instituta, delatnost, zastupanje, organi nacionalnog instituta, kao i druga
pitanja od znaaja za rad nacionalnog instituta.
Sredstva za rad nacionalnog instituta obezbeuju se u budetu Republike
Srbije, i iz drugih izvora, u skladu sa ovim zakonom.
Organi nacionalnog instituta jesu: upravni odbor i direktor.
Struni organ nacionalnog instituta jeste nauno vee.
STATUS INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA MOE STEI NAUNI,
ODNOSNO ISTRAIVAKO-RAZVOJNI INSTITUT, NA NAIN I POD USLOVIMA
PROPISANIM OVIM ZAKONOM.
AKT O STICANJU STATUSA INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA
DONOSI VLADA.
INSTITUT KOJI JE STEKAO STATUS INSTITUTA OD NACIONALNOG
ZNAAJA UPISUJE SE U REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA
MINISTARSTVA.
INSTITUT KOJI JE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, STEKAO STATUS
INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA, UZ NAZIV INSTITUTA UNOSI I
OZNAKU: INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU.
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA IMA ORGANE U SKLADU SA
OVIM ZAKONOM.
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA FINANSIRA SE U SKLADU SA
OVIM ZAKONOM.
lan 46v.
Nacionalni institut osniva se spajanjem dva ili vie srodna instituta
akreditovana i upisana u Registar naunoistraivakih organizacija koji vodi
Ministarstvo, od pojedinih organizacionih delova jednog instituta, ili od organizacionih
delova vie instituta.
Uslovi za osnivanje nacionalnog instituta jesu:
1) da ima dugoroni program naunoistraivakog rada usaglaen sa
prioritetnim istraivanjima i programima koji su utvreni Strategijom;
2) da rezultatima naunoistraivakog rada doprinosi razvoju nauke, odnosno
doprinosi optem fondu znanja, kao i razvoju tehnologije;
3) da ima uspostavljenu i razvijenu meunarodnu naunu saradnju;
4) da u duem vremenskom periodu ostvaruje meunarodno priznate naune
rezultate;

38
5) da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 100
istraivaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentnih za oblast nauke
ili naune discipline kojima se bavi;
6) da ima program razvoja obrazovnog i naunoistraivakog podmlatka;
7) da ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje
programa od opteg interesa i prioritetnih programa koji su utvreni Strategijom;
8) da ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-informacioni
centar.
STATUS INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA MOE STEI NAUNI,
ODNOSNO ISTRAIVAKO-RAZVOJNI INSTITUT, AKO PORED USLOVA IZ
LANA 46A ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, ISPUNJAVA I SLEDEE USLOVE:
1) DA JE UPISAN U REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA
MINISTARSTVA;
2) DA GA JE OSNOVALA REPUBLIKA I DA POSLUJE SREDSTVIMA U
JAVNOJ SVOJINI;
3)
DA OBAVLJA ISTRAIVANJA IZ NAUNE OBLASTI ZA KOJU JE
OSNOVAN, NAJMANJE 20 GODINA PRE PODNOENJA PRIJAVE (ZAHTEVA) ZA
AKREDITACIJU ZA STICANJE STATUSA INSTITUTA OD NACIONALNOG
ZNAAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU;
4) DA IMA DUGORONI PROGRAM NAUNOISTRAIVAKOG RADA,
USAGLAEN S CILJEVIMA I PRIORITETIMA KOJI SU UTVRENI STRATEGIJOM;
5) DA REZULTATIMA NAUNOISTRAIVAKOG RADA DOPRINOSI
RAZVOJU NAUKE, ODNOSNO DOPRINOSI OPTEM FONDU ZNANJA, KAO I
RAZVOJU TEHNOLOGIJE;
6) DA IMA USPOSTAVLJENU I RAZVIJENU MEUNARODNU NAUNU
SARADNJU;
7) DA U DUEM VREMENSKOM PERIODU OSTVARUJE MEUNARODNO
PRIZNATE NAUNE REZULTATE;
8) DA IMA U RADNOM ODNOSU SA PUNIM RADNIM VREMENOM
NAJMANJE 50 ISTRAIVAA U NAUNIM, ODNOSNO NASTAVNIM ZVANJIMA,
KOMPETENTNIH ZA OBLAST NAUKE ILI NAUNE DISCIPLINE KOJIMA SE BAVI;
9)
DA
IMA
PROGRAM
RAZVOJA
OBRAZOVNOG
I
NAUNOISTRAIVAKOG PODMLATKA;
10) DA IMA ODGOVARAJUI PROSTOR, OPREMU I DRUGA SREDSTVA
ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA OD OPTEG INTERESA I PRIORITETNIH
PROGRAMA KOJI SU UTVRENI STRATEGIJOM;
11)
DA
IMA
NAUNO-INFORMATIVNU
DOKUMENTACIJU
ILI
BIBLIOTEKO-INFORMACIONI CENTAR.
lan 46g
Nacionalni institut podlee postupku akreditacije, u skladu sa ovim zakonom.
Ako nacionalni institut ispunjava uslove propisane u lanu 46v ovog zakona, i
ako je Odbor za akreditaciju naunoistraivakih organizacija doneo pozitivnu odluku
o akreditaciji tog instituta, Vlada na predlog Ministarstva donosi akt o osnivanju
nacionalnog instituta.
Na osnovu akta iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo vri upis nacionalnog
instituta u Registar naunoistraivakih organizacija.
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA PODLEE POSTUPKU
AKREDITACIJE (REDOVNI I VANREDNI POSTUPAK), U SKLADU SA OVIM
ZAKONOM.
ZAHTEV ZA AKREDITACIJU RADI STICANJA STATUSA INSTITUTA OD
NACIONALNOG
ZNAAJA
MOE
PODNETI
NAUNI,
ODNOSNO
ISTRAIVAKO-RAZVOJNI INSTITUT KOJI JE UPISAN U REGISTAR
NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA MINISTARSTVA.

39
ISPUNJENOST USLOVA PROPISANIH OVIM ZAKONOM I AKTOM KOJIM
SE UREUJE VREDNOVANJE NAUNOISTRAIVAKOG RADA I POSTUPAK
AKREDITACIJE
UTVRUJE
ODBOR
ZA
AKREDITACIJU
NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA I DONOSI ODLUKU O AKREDITACIJI
INSTITUTA RADI STICANJA STATUSA INSTITUTA OD NACIONALNOG
ZNAAJA.
NA OSNOVU POZITIVNE ODLUKE O AKREDITACIJI, A NA PREDLOG
MINISTARSTVA, VLADA DONOSI AKT O STICANJU STATUSA INSTITUTA OD
NACIONALNOG ZNAAJA.
STATUS INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA, INSTITUT MOE
IZGUBITI AKO PRESTANE DA ISPUNJAVA USLOVE PROPISANE OVIM
ZAKONOM, ODNOSNO AKO ODBOR ZA AKREDITACIJU U REDOVNOM ILI
VANREDNOM POSTUPKU DONESE NEGATIVNU ODLUKU O AKREDITACIJI
TOG INSTITUTA.
AKT O ODUZIMANJU STATUSA INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA
DONOSI VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
AKT VLADE O STICANJU ILI ODUZIMANJU STATUSA INSTITUTA OD
NACIONALNOG ZNAAJA
OBJAVLJUJE SE U SLUBENOM GLASNIKU
REPUBLIKE SRBIJE.
Upotreba i korienje naziva institut
lan 48.
Organizacija koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija
kao naunoistraivaka organizacija, u skladu sa ovim zakonom, ne moe u svom
poslovnom imenu da sadri nazive: nauni institut, istraivako-razvojni institut,
nacionalni institut INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAAJA i centar izuzetnih
vrednosti.
lan 53.
Organi u naunom, istraivako-razvojnom i nacionalnom institutu
INSTITUTU OD NACIONALNOG ZNAAJA koji su osnovani kao ustanove jesu:
upravni odbor i direktor.
Istraivako-razvojni institut koji se osniva, odnosno organizuje u skladu sa
propisima o privrednim drutvima, ima organe u skladu sa tim propisima.
Kad je Republika vlasnik dela kapitala istraivako-razvojnog instituta, Vlada
imenuje svoje predstavnike u organe tog instituta, srazmerno udelu kapitala,
nezavisno od toga da li je institut organizovan kao ustanova ili privredno drutvo.
Struni organ instituta jeste nauno vee.
INSTITUT IJI JE OSNIVA AUTONOMNA POKRAJINA,
JEDINICA
LOKALNE SAMOUPRAVE, DOMAE I STRANO PRAVNO I FIZIKO LICE IMA
ORGANE UTVRENE OVIM ZAKONOM.
U NAUNOISTRAIVAKIM ORGANIZACIJAMA IZ OBLASTI ODBRANE I
VOJSKE SRBIJE ORGANI INSTITUTA FORMIRAJU SE U SKLADU SA ZAKONOM
O ODBRANI I ZAKONOM O VOJSCI SRBIJE.

Upravni odbor
lan 54.

40
Upravni odbor naunog, istraivako-razvojnog i nacionalnog instituta iji je
osniva Republika Srbija ima sedam lanova koje imenuje Vlada, od kojih
predsednika i tri lana odreuje Vlada, kao svoje predstavnike, a tri lana predlae
nauno vee instituta iz reda istraivaa u naunim ili nastavnim zvanjima zaposlenih
u institutu.
U naunom institutu i nacionalnom institutu veinu lanova upravnog odbora
koje odreuje Vlada moraju initi istraivai u naunim, odnosno nastavnim zvanjima,
kompetentni za oblast nauke kojom se institut bavi.
U NAUNOM I ISTRAIVAKO-RAZVOJNOM INSTITUTU VEINU
LANOVA UPRAVNOG ODBORA KOJE ODREUJE VLADA, KAO SVOJE
PREDSTAVNIKE
MORAJU INITI ISTRAIVAI U NAUNIM, ODNOSNO
NASTAVNIM ZVANJIMA, KOMPETENTNI ZA OBLAST NAUKE KOJOM SE
INSTITUT BAVI.
U INSTITUTU OD NACIONALNOG ZNAAJA PREDSEDNIK I LANOVI
UPRAVNOG ODBORA SU ISTRAIVAI U ZVANJU NAUNOG SAVETNIKA ILI
REDOVNOG PROFESORA UNIVERZITETA, KOMPETENTNI ZA OBLAST NAUKE
ILI NAUNE DISCIPLINE KOJIMA SE INSTITUT BAVI.
Upravni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.
Zamenika predsednika upravnog odbora imenuje i razreava upravni odbor iz
reda lanova koje predlae nauno vee instituta.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova upravnog odbora traje
etiri godine.
Predsednik, zamenik predsednika i lanovi upravnog odbora mogu biti
razreeni i pre isteka mandata, na lini zahtev ili na obrazloen zahtev ovlaenog
predlagaa iz stava 1. ovog lana.
Akt o razreenju predsednika i lanova upravnog odbora donosi Vlada.
Direktor
lan 56.
Direktor rukovodi institutom, u skladu sa zakonom.
Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa, na etiri godine, sa
mogunou imenovanja na jo jedan mandat.
DIREKTOR SE IMENUJE NA OSNOVU JAVNOG KONKURSA. MANDAT
DIREKTORA TRAJE ETIRI GODINE I MOE SE IMENOVATI NAJVIE DVA
PUTA, S TIM TO SE PRVI MANDAT RAUNA OD PRVOG IMENOVANJA IZ
2010. GODINE.
Za direktora naunog instituta i nacionalnog instituta moe biti imenovano lice
u naunom ili nastavnom zvanju, a za direktora istraivako-razvojnog instituta moe
biti imenovano lice iz reda istraivaa u naunom ili istraivakom zvanju, odnosno u
odgovarajuem nastavnom ili saradnikom zvanju.
ZA DIREKTORA NAUNOG I ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG INSTITUTA
MOE BITI IMENOVANO LICE U NAUNOM ILI NASTAVNOM ZVANJU, A ZA
DIREKTORA INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA MOE BITI IMENOVANO
LICE U ZVANJU NAUNI SAVETNIK ILI REDOVNI PROFESOR UNIVERZITETA.
Direktor je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom.
Direktor moe da zasnuje radni odnos u institutu na neodreeno ili odreeno
vreme.
Direktor zasniva radni odnos ugovorom o radu, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje rad.
Ako lice imenovano za direktora nije iz reda istraivaa u naunom ili
istraivakom zvanju zaposlenih u institutu, imenovano lice zasniva radni odnos u
institutu sa punim radnim vremenom, na odreeno ili neodreeno vreme, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje rad.

41
Direktora imenuje upravni odbor instituta, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministra.
UPRAVNI ODBOR, NA OSNOVU PRETHODNE SAGLASNOSTI
MINISTARSTVA, DONOSI ODLUKU O IMENOVANJU DIREKTORA INSTITUTA I
DATUMU STUPANJA NA DUNOST, U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA
AKTA O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI.
UPRAVNI ODBOR JE DUAN DA RASPIE JAVNI KONKURS ZA
DIREKTORA INSTITUTA, NAJMANJE TRI MESECA, PRE ISTEKA MANDATA
DIREKTORA INSTITUTA.
Direktora instituta u oblasti odbrane imenuje i razreava ministar nadlean za
odbranu, uz prethodno pribavljeno miljenje naunog vea instituta.
Upravni odbor raspisuje konkurs za izbor direktora i obrazuje Komisiju za
sprovoenje konkursnog postupka. Komisija se sastoji od tri lana, od kojih je jedan
lan upravnog odbora, jedan lan je iz reda zaposlenih istraivaa u institutu, a jedan
lan je diplomirani pravnik.
Na raspisani konkurs za izbor direktora mogu se prijaviti kandidati koji su
zaposleni u institutu, kao i kandidati koji nisu u radnom odnosu u institutu, u
momentu podnoenja prijave na konkurs.
Nauno vee instituta daje miljenje upravnom odboru o kandidatima koji su
se prijavili na konkurs za direktora.
Direktor ne moe biti lan upravnog odbora, ali moe prisustvovati sednicama
upravnog odbora.
Upravni odbor moe razreiti direktora pre isteka mandata: na lini zahtev,
ako nesavesno i nestruno obavlja dunost, na obrazloen zahtev ministra ili ako je
pravnosnanom odlukom osuen za krivino delo.
Upravni odbor razreava direktora uz prethodno pribavljenu saglasnost
ministra.
UPRAVNI
ODBOR
PODNOSI
MINISTARSTVU
PREDLOG
ZA
RAZREENJE DIREKTORA SA OBRAZLOENJEM I POTREBNIM DOKAZIMA I
DOKUMENTACIJOM KOJI POTKREPLJUJU RAZLOGE ZA RAZREENjE
DIREKTORA INSTITUTA I MILjENjEM NAUNOG VEA INSTITUTA, OSIM KADA
SE DIREKTOR RAZREAVA NA LINI ZAHTEV.
LAN 56A
DIREKTOR INSTITUTA KOJI JE ORGANIZOVAN KAO USTANOVA:
1) PREDSTAVLJA I ZASTUPA INSTITUT;
2) ORGANIZUJE I RUKOVODI RADOM INSTITUTA;
3) STARA SE O ZAKONITOSTI I ODGOVORAN JE ZA ZAKONIT RAD
INSTITUTA;
4) IZVRAVA ODLUKE UPRAVNOG ODBORA INSTITUTA;
5) STARA SE O SPROVOENJU NAUNOISTRAIVAKE DELATNOSTI I
O UKUPNOM RADU INSTITUTA;
6) ODGOVORAN JE ZA FINANSIJSKO-MATERIJALNO POSLOVANJE
INSTITUTA;
7) DONOSI AKT O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U
INSTITUTU I DRUGE OPTE AKTE, U SKLADU SA ZAKONOM I STATUTOM
INSTITUTA;
8) ODLUUJE O PRAVIMA I OBAVEZAMA ZAPOSLENIH U INSTITUTU, U
SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREUJE RAD I OVIM ZAKONOM.

42
Vrilac dunosti direktora
lan 57.
Kada direktoru instituta prestane mandat od etiri godine na koji je imenovan
ili kada je direktor razreen pre isteka mandata, a na javnom konkursu nije imenovan
novi direktor, upravni odbor, uz saglasnost ministra, imenuje vrioca dunosti
direktora na period od godinu dana i u tom roku upravni odbor duan je da raspie
novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.
KADA DIREKTORU INSTITUTA ISTEKNE MANDAT OD ETIRI GODINE
NA KOJI JE IMENOVAN, A UPRAVNI ODBOR PO RASPISANOM JAVNOM
KONKURSU NIJE PREDLOIO KANDIDATA ZA DIREKTORA INSTITUTA ILI KADA
JE DIREKTOR RAZREEN DUNOSTI PRE ISTEKA MANDATA ILI KADA
MINISTARSTVO ODBIJE DA DA PRETHODNU SAGLASNOST NA ODLUKU
UPRAVNOG ODBORA INSTITUTA KOJOM SE PREDLAE DIREKTOR
INSTITUTA, UPRAVNI ODBOR, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA, IMENUJE
VRIOCA DUNOSTI DIREKTORA NA PERIOD OD EST MESECI I U TOM
ROKU UPRAVNI ODBOR JE DUAN DA RASPIE JAVNI KONKURS I IMENUJE
DIREKTORA INSTITUTA.
Ako upravni odbor u roku iz stava 1. ovog lana po ponovljenom javnom
konkursu ne imenuje direktora instituta, ministar imenuje vrioca dunosti direktora
instituta na period od est meseci, a Vlada razreava postojee i imenuje nove
lanove upravnog odbora instituta.
Novoimenovani upravni odbor iz stava 2. ovog lana duan je da u roku od
est meseci raspie novi javni konkurs i imenuje direktora instituta. Ukoliko upravni
odbor ne imenuje direktora instituta, Vlada, na predlog ministra, imenuje direktora
instituta na period od etiri godine.
Za vrioca dunosti direktora instituta moe biti imenovano lice koje ima
nauno ili istraivako zvanje, odnosno odgovarajue nastavno ili saradniko zvanje.
ZA VRIOCA DUNOSTI DIREKTORA NAUNOG I ISTRAIVAKORAZVOJNOG INSTITUTA MOE BITI IMENOVANO LICE U NAUNOM,
ODNOSNO NASTAVNOM ZVANJU, A ZA VRIOCA DUNOSTI DIREKTORA
INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA MOE BITI IMENOVANO LICE U
ZVANJU NAUNOG SAVETNIKA ILI REDOVNOG PROFESORA UNIVERZITETA.
Vrilac dunosti direktora instituta je u radnom odnosu u institutu, sa punim
radnim vremenom.
2. Nauno vee instituta
lan 58.
Nauno vee jeste struni organ instituta.
Nauno vee obrazuje se u naunom, istraivako-razvojnom i nacionalnom
institutu INSTITUTU OD NACIONALNOG ZNAAJA.
Nauno vee naunog i istraivako-razvojnog instituta mora imati najmanje
sedam istraivaa u naunim ili nastavnim zvanjima koji su u radnom odnosu sa
punim radnim vremenom u institutu.
Nauno vee moe imati i vie lanova propisanih u stavu 3. ovog lana, ako
ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom vie od sedam istraivaa u
naunim ili nastavnim zvanjima.
Broj, sastav i nain izbora lanova naunog vea iz stava 3. ovog lana
ureuju se statutom instituta.
Nauno vee instituta iz stava 3. ovog lana kompetentno je za utvrivanje
predloga za sticanje naunih zvanja ako ima najmanje sedam istraivaa zaposlenih
u institutu koji su u viem ili istom naunom, odnosno nastavnom zvanju koje
kandidat stie.

43
Nauno vee nacionalnog instituta mora imati najmanje 30 istraivaa u
zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora, zaposlenih u nacionalnom institutu
kada utvruje predlog za sticanje naunih zvanja (kompetentno nauno vee).
Statutom nacionalnog instituta INSTITUTA OD NACIONALNOG ZNAAJA
ureuju se broj, sastav i nain izbora lanova naunog vea.
lan 59.
Nauno vee:
1) predlae program naunoistraivakog rada, usklaen sa Strategijom;
2) predlae naune projekte i ocenjuje rezultate ostvarenih projekata;
3) analizira i usvaja izvetaje o realizaciji projekata;
4) analizira i ocenjuje nauni rad istraivaa;
5) utvruje predlog za sticanje naunog zvanja;
6) odluuje o sticanju istraivakog zvanja;
7) daje miljenje upravnom odboru o kandidatima za direktora naunog
instituta, istraivako-razvojnog instituta i nacionalnog instituta; DAJE MILJENJE
UPRAVNOM ODBORU O KANDIDATIMA ZA DIREKTORA NAUNOG,
ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG INSTITUTA I INSTITUTA OD NACIONALNOG
ZNAAJA, KAO I MILJENJE O RAZREENJU DIREKTORA NAVEDENIH
INSTITUTA;
8) (brisana)
9) daje obrazloen predlog za imenovanje, odnosno razreenje svojih
predstavnika u upravnom odboru instituta;
10) predlae upravnom odboru nabavku naunoistraivake opreme;
11) obavlja druge poslove utvrene statutom instituta i ovim zakonom.
VII. CENTAR IZUZETNIH VREDNOSTI
lan 60.
Status centra izuzetnih vrednosti moe stei institut, odnosno visokokolska
ustanova ili njihov organizacioni deo, odnosno njihovi organizacioni delovi, ako su u
vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske i meunarodno priznate
naune i strune rezultate u odreenoj naunoj disciplini i na osnovu toga imaju
razvijenu meunarodnu naunu, tehniku i tehnoloku saradnju.
Aktom o osnivanju zajednikog centra izuzetnih vrednosti ureuju se
meusobna prava i obaveze osnivaa centra.
Ako status centra izuzetnih vrednosti stekne organizacioni deo ili
organizacioni delovi instituta, odnosno visokokolske ustanove, centar izuzetnih
vrednosti nema svojstvo pravnog lica.
lan 62.
Ministarstvo vodi evidenciju naunoistraivakih organizacija koje ispunjavaju
uslove za obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa, u skladu sa
ovim zakonom (u daljem tekstu: Registar naunoistraivakih organizacija) i
evidenciju istraivaa (u daljem tekstu: Registar istraivaa).
U Registar naunoistraivakih organizacija, u skladu sa ovim zakonom,
upisuju se akreditovani instituti, visokokolske ustanove, centri izuzetnih vrednosti,
Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti iji je ona osniva, i Matica srpska.
Upis u Registar naunoistraivakih organizacija sprovodi se na osnovu akta
o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake delatnosti koji donosi
Ministarstvo.
U Registar istraivaa upisuju se lica koja imaju prebivalite, odnosno
boravite u Republici i koja su stekla zvanja istraivaa u skladu sa ovim zakonom,

44
kao i lica koja su stekla zvanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko
obrazovanje.
Upis u Registar istraivaa sprovodi se na osnovu akta o izboru u zvanje
istraivaa u skladu sa ovim zakonom, odnosno na osnovu akta o izboru u zvanje u
skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.
Oblik, sadraj i nain voenja registara iz stava 1. ovog lana, kao i postupak
upisa i brisanja iz tih registara propisuje ministar.
OBLIK I NAIN VOENJA REGISTARA IZ STAVA 1. OVOG LANA, KAO I
POSTUPAK UPISA I BRISANJA IZ TIH REGISTARA PROPISUJE MINISTAR.
U REGISTRU NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA VODI SE
EVIDENCIJA O SLEDEIM PODACIMA: NAZIV, ODNOSNO POSLOVNO IME
NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE, ADRESA NAUNOISTRAIVAKE
ORGANIZACIJE,
MATINI
BROJ,
VRSTA
NAUNOISTRAIVAKE
ORGANIZACIJE, OBLIK ORGANIZOVANJA, ODNOSNO PRAVNA FORMA,
NAUNA OBLAST KOJOM SE NAUNOISTRAIVAKA ORGANIZACIJA BAVI,
BROJ
I
DATUM
AKTA
O
AKREDITACIJI
NAUNOISTRAIVAKE
ORGANIZACIJE, DATUM UPISA NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE U
REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA I NAPOMENE O
STATUSNIM PROMENAMA NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE.
U REGISTRU ISTRAIVAA VODI SE EVIDENCIJA O SLEDEIM
PODACIMA: IME I PREZIME ISTRAIVAA, IME JEDNOG RODITELJA, POL,
JEDINSTVENI MATINI BROJ GRAANA, BROJ PASOA ZA STRANE
DRAVLJANE, NAUNO ILI NASTAVNO ZVANJE, DATUM STICANJA ZVANJA,
NAUNOISTRAIVAKA ORGANIZACIJA U KOJOJ JE ISTRAIVA ZAPOSLEN I
ADRESA PREBIVALITA.
Registri iz stava 1. ovog lana deo su elektronske i javno dostupne baze
podataka koje vodi Ministarstvo.
REGISTRI IZ STAVA 1. OVOG LANA DEO SU ELEKTRONSKE BAZE
PODATAKA KOJE VODI MINISTARSTVO U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
lan 63.
Ministarstvo moe obrazovati baze podataka u okviru realizacije programa
utvrenih u lanu 10. ovog zakona.
Baze podataka iz stava 1. ovog lana deo su elektronske i javno dostupne
baze podataka koje vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.
BAZE PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG LANA DEO SU ELEKTRONSKE
BAZE PODATAKA KOJE VODI MINISTARSTVO, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
PODACI IZ BAZA JAVNO SU DOSTUPNI, OSIM ONIH PODATAKA O LINOSTI
KOJA PODLEU OGRANIENjIMA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE
UREUJE ZATITA PODATAKA O LINOSTI.
lan 66.
Podaci iz Registra naunoistraivakih organizacija i Registra istraivaa
dostupni su javnosti, osim podataka koji predstavljaju slubenu tajnu i linih podataka
istraivaa koji se ne odnose na njihov nauni i struni rad.
PODACI IZ REGISTRA NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA I
REGISTRA ISTRAIVAA DOSTUPNI SU JAVNOSTI, OSIM PODATAKA KOJI SU
OZNAENI STEPENOM TAJNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE
UREUJE TAJNOST PODATAKA. OD PODATAKA IZ REGISTRA ISTRAIVAA
DOSTUPNI SU JAVNOSTI SAMO PODACI O IMENU I PREZIMENU ISTRAIVAA,
NAUNOM, ISTRAIVAKOM I NASTAVNOM ZVANJU, ORGANIZACIJI
ZAPOSLENJA, KAO I REZULTATI NJEGOVOG NAUNOG I STRUNOG RADA.

45
Kod upotrebe linih podataka primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje
zatita podataka o linosti, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
lan 70.
Zvanje istraiva-pripravnik stie lice koje je upisalo diplomske akademske
studije ili specijalistike akademske studije u godini u kojoj je zavrilo osnovne
akademske studije, bavi se naunoistraivakim radom, i koje je zavrilo osnovne,
odnosno osnovne akademske studije, sa ukupnom prosenom ocenom najmanje
osam (8).
Istraiva-pripravnik je u obavezi da u roku od tri godine zavri upisane
studije iz stava 1. ovog lana.
Zvanje istraiva-saradnik moe stei lice koje je upisalo doktorske, odnosno
doktorske akademske studije, koje je prethodne nivoe studiranja zavrilo sa
ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8), bavi se naunoistraivakim
radom i ima objavljene recenzirane naune radove.
ZVANJE ISTRAIVA-PRIPRAVNIK STIE KANDIDAT KOJI IMA
ZAVREN DRUGI STEPEN AKADEMSKIH STUDIJA KOJI MU OMOGUAVA UPIS
NA DOKTORSKE AKADEMSKE STUDIJE, SA PROSENOM OCENOM
NAJMANJE (8) I IMA UPISANE DOKTORSKE STUDIJE. ISTRAIVAPRIPRAVNIK BIRA SE NA PERIOD OD TRI GODINE, BEZ PRAVA NA REIZBOR, A
ZVANJE STIE ODLUKOM NAUNOG VEA INSTITUTA, ODNOSNO
NASTAVNO-NAUNOG VEA FAKULTETA, NA OSNOVU IZVETAJA KOMISIJE
KOJU JE TO VEE IMENOVALO.
ZVANJE ISTRAIVA-SARADNIK MOE STEI KANDIDAT KOJI JE U
STATUSU
STUDENTA
DOKTORSKIH
AKADEMSKIH
STUDIJA,
IMA
PRIJAVLJENU TEMU DOKTORSKE DISERTACIJE, A KOJI JE PRETHODNE
STEPENE STUDIJA ZAVRIO SA UKUPNOM PROSENOM OCENOM
NAJMANJE OSAM (8), BAVI SE NAUNOISTRAIVAKIM RADOM I IMA BAR
JEDAN OBJAVLJEN RECENZIRAN NAUNI RAD. ISTRAIVA-SARADNIK BIRA
SE NA PERIOD OD ETIRI GODINE, BEZ PRAVA NA REIZBOR, A ZVANJE
STIE ODLUKOM NAUNOG VEA INSTITUTA ILI NASTAVNO-NAUNOG VEA
FAKULTETA, NA OSNOVU IZVETAJA KOMISIJE KOJU JE TO VEE
IMENOVALO.
ISTRAIVA-SARADNIK JE U OBAVEZI DA U ROKU UTVRENIM
PROPISIMA O VISOKOM OBRAZOVANJU ZAVRI DOKTORSKE AKADEMSKE
STUDIJE I IMA OBJAVLJENE NAUNE RADOVE.
Istraiva-saradnik je u obavezi da u roku od est godina zavri doktorske
akademske studije i objavljuje naune radove.
Zvanje nauni saradnik moe stei istraiva koji ima akademski, odnosno
nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naune radove i druge
naunoistraivake rezultate u sledeim kategorijama: 1) monografije; 2) poglavlja u
knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova; 3) naune lanke u
asopisima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 4) tehnika reenja; 5)
patente; 6) naune radove saoptene na naunim skupovima, objavljene u celini ili
izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske
odrednice, i koji ukupnim naunim radom pokazuje da je osposobljen za samostalan
naunoistraivaki rad.
Zvanje vii nauni saradnik moe stei istraiva koji ima akademski,
odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naune radove i
druge naunoistraivake rezultate u sledeim kategorijama: 1) monografije
meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno
lanke u tematskim zbornicima radova meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga;
3) naune lanke u asopisima vodeeg meunarodnog i vodeeg nacionalnog
ranga; 4) tehnika reenja; 5) patente; 6) naune radove saoptene na naunim

46
skupovima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili
izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografske
odrednice, i koji kvalitetom naunoistraivakog rada doprinosi razvoju odgovarajue
naune oblasti; 8) da ima citiranost, meunarodnu saradnju, rukovoenje projektima,
PODPROJEKTIMA ILI PROJEKTNIM ZADACIMA. i uee u izvoenju magistarskih
teza ili doktorskih disertacija.
Zvanje naunog savetnika moe stei istraiva koji ima akademski, odnosno
nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naune radove i druge
naunoistraivake rezultate u sledeim kategorijama: 1) monografije meunarodnog
i vodeeg meunarodnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno lanke u
tematskim zbornicima radova meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 3)
naune lanke u asopisima meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 4)
tehnika reenja; 5) patente; 6) naune radove saoptene na naunim skupovima
meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili izvodima; 7)
naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografske odrednice, i koji
je kvalitetom naunoistraivakog rada ostvario znaajan uticaj na razvoj
odgovarajue naune oblasti; 8) da ima citiranost, meunarodnu saradnju,
rukovoenje projektima ILI PODPROJEKTIMA i uee u izvoenju magistarskih
teza ili doktorskih disertacija.
Izbor u nauna i istraivaka zvanja, kao i reizbor u zvanje vri se u skladu sa
ovim zakonom i aktom o postupku, nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju
naunoistraivakih rezultata koji donosi ministar, uz prethodno miljenje
Nacionalnog saveta.
Aktom iz stava 8. 7. ovog lana za svaku naunu oblast detaljno se utvruju
vrsta, minimum, kvantitativno izraenih rezultata i kriterijumi za ocenu kvaliteta
naunoistraivakog rada, koji su potrebni za sticanje zvanja, odnosno reizbor u
zvanje.
lan 76.
Izvetaj komisije sadri: biografske podatke, pregled strunog i naunog rada,
ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome
da li su ispunjeni uslovi za sticanje naunog zvanja, kao i predlog naunom veu za
odluivanje.
IZVETAJ KOMISIJE SADRI: IME I PREZIME KANDIDATA ZA IZBOR U
NAUNO ZVANJE, PODATKE O SADANJEM I PRETHODNOM ZAPOSLENJU,
PREGLED STRUNOG I NAUNOG RADA, OCENU NAUNOG I STRUNOG
RADA KANDIDATA ZA PRETHODNI IZBORNI PERIOD, OCENU O TOME DA LI
SU ISPUNJENI USLOVI ZA STICANJE NAUNOG ZVANJA, KAO I PREDLOG
NAUNOM VEU ZA ODLUIVANJE.
Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom
naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog
vea.
lan 81.
Izvetaj komisije sadri: biografske podatke, pregled strunog i naunog rada,
ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome
da li su ispunjeni uslovi za sticanje zvanja, kao i predlog odluke naunom veu za
odluivanje.
IZVETAJ KOMISIJE SADRI: IME I PREZIME KANDIDATA ZA IZBOR U
ISTRAIVAKO ZVANJE, PODATKE O SADANJEM I PRETHODNOM
ZAPOSLENJU, PREGLED STRUNOG I NAUNOG RADA, OCENU STRUNOG I
NAUNOG RADA KANDIDATA ZA PRETHODNI IZBORNI PERIOD, OCENU O
TOME DA LI SU ISPUNJENI USLOVI ZA STICANJE ISTRAIVAKOG ZVANJA,
KAO I PREDLOG NAUNOM VEU ZA ODLUIVANJE.

47
Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom
naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog
vea.
Trajanje zvanja i postupak reizbora
lan 86.
Zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika stie se za period od
pet godina, sa mogunou dva reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.
Reizbor je postupak ponovnog sticanja istog naunog zvanja za kandidate
koji u zakonskom roku nisu stekli vie nauno zvanje. Posle izvrenog reizbora,
naredno zvanje stie se u roku od godinu dana od dana reizbora ili se sprovodi
postupak za ponovni reizbor u narednom roku od jo dve godine, posle kojeg
prestaje pravo na reizbor.
ZVANJE NAUNOG SARADNIKA I VIEG NAUNOG SARADNIKA STIE
SE ZA PERIOD OD PET GODINA, BEZ OGRANIENJA BROJA REIZBORA, A
ZVANJE NAUNOG SAVETNIKA JE TRAJNO.
REIZBOR JE POSTUPAK PONOVNOG STICANJA ISTOG NAUNOG
ZVANJA ZA KANDIDATE KOJI NISU STEKLI VIE NAUNO ZVANJE. BLII
USLOVI ZA REIZBOR, KAO I POSTUPAK REIZBORA UREUJU SE AKTOM O
POSTUPKU I NAINU VREDNOVANJA, I KVANTITATIVNOM ISKAZIVANJU
NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA ISTRAIVAA KOJI DONOSI MINISTAR.
Zvanje istraiva-saradnik stie se za period od tri godine, sa mogunou
jo jednog reizbora.
Zvanje istraiva-pripravnik stie se za period od tri godine, bez prava
reizbora.
Ako istraiva u zvanju naunog saradnika I vieg naunog saradnika i
istraiva-saradnik
ne bude reizabran u odgovarajue zvanje, u propisanim
rokovima, rasporeuje se na upranjeno radno mesto koje odgovara njegovoj
strunoj spremi, u skladu sa optim aktom instituta, a ako takvog radnog mesta
nema, istraivau prestaje radni odnos u institutu.
Steena nauna, odnosno istraivaka zvanja prestaju da vae izborom u
vie zvanje ili oduzimanjem zvanja.
lan 87.
Istraiva sa naunim, odnosno istraivakim zvanjem, ili naunoistraivaka
organizacija u kojoj je istraiva zaposlen, pokreu postupak za sticanje vieg
zvanja, odnosno reizbora, est meseci pre isteka roka iz lana 86. st. 1- 3. ovog
zakona PRE ISTEKA PERIODA NA KOJI SU BIRANI U ODREENO ZVANJE.
Postupak za sticanje vieg zvanja moe se pokrenuti i ranije, na obrazloen
zahtev naunoistraivake organizacije ili istraivaa.
lan 88.
Nauno, odnosno istraivako zvanje moe se oduzeti:
1) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da
u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim zakonom;
2) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje
predstavljaju plagijat.
Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija, a postupak
oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor.
Postupak oduzimanja zvanja moe pokrenuti zainteresovano pravno ili fiziko
lice.
NAUNO, ODNOSNO ISTRAIVAKO ZVANJE MOE SE ODUZETI:

48
1) AKO SE SAZNAJU NOVE INJENICE, ODNOSNO POJAVE DOKAZI IZ
KOJIH PROIZLAZI DA U TRENUTKU IZBORA U ZVANJE KANDIDAT NIJE
ISPUNJAVAO USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM I AKTOM O POSTUPKU I
NAINU
VREDNOVANJA,
I
KVANTITATIVNOM
ISKAZIVANJU
NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA ISTRAIVAA KOJI JE BIO NA SNAZI U
MOMENTU IZBORA U ZVANJE;
2) AKO SE UTVRDI DA NAUNI RADOVI NA OSNOVU KOJIH JE
KANDIDAT IZABRAN U ZVANJE PREDSTAVLJAJU PLAGIJAT ILI SADRE
DRUGU VRSTU ETIKIH OGREENJA (RADOVI SU POGRENI, A NISU DATE
NAKNADNE ISPRAVKE I DR.).
POSTUPAK ODUZIMANJA NAUNOG ZVANJA SPROVODI KOMISIJA ZA
STICANJE NAUNIH ZVANJA, A POSTUPAK ODUZIMANJA ISTRAIVAKOG
ZVANJA SPROVODI NADLENI MATINI NAUNI ODBOR (U DALJEM TEKSTU:
NADLENA TELA).
POSTUPAK ODUZIMANJA ISTRAIVAKOG, ODNOSNO NAUNOG
ZVANJA MOE POKRENUTI NAUNO VEE INSTITUTA, ODNOSNO
NASTAVNO-NAUNO VEE FAKULTETA, KAO I LICE KOJE IMA DOKTORAT
NAUKA I LICE KOJE IMA ISTRAIVAKO, ODNOSNO NAUNO ZVANJE.
POSTUPAK IZ STAVA 3. OVOG LANA POKREE SE PODNOENJEM
OBRAZLOENOG ZAHTEVA ODBORU ZA ETIKU U NAUCI, SA PRILOENIM
DOKAZIMA I DOKUMENTACIJOM KOJIMA SE POTKREPLJUJU INJENICE ZA
ODUZIMANJE ZVANJA.
AKO ODBOR ZA ETIKU U NAUCI UTVRDI DA POSTOJE RELEVANTNE
INJENICE IZ STAVA 1. TA 1) I 2) OVOG LANA ZA ODUZIMANJE ZVANJA,
DONOSI ZAKLJUAK O SPROVOENJU POSTUPKA ZA ODUZIMANJE ZVANJA,
A OBRAZLOENI ZAHTEV, SA DOKUMENTACIJOM, KAO I ZAKLJUAK O
SPROVOENJU POSTUPKA ZA ODUZIMANJE ZVANJA PROSLEUJE KOMISIJI
ZA STICANJE NAUNOG ZVANJA, ODNOSNO NADLENOM MATINOM
NAUNOM ODBORU, U ZAVISNOSTI DA LI JE POSTUPAK POKRENUT ZA
ODUZIMANJE NAUNOG ILI ISTRAIVAKOG ZVANJA.
NADLENA TELA IZ STAVA 2. OVOG LANA, DUNA SU DA U ROKU OD
60 DANA OD DANA PRIJEMA ZAKLJUKA ODBORA ZA ETIKU U NAUCI O
POKRETANJU POSTUPKA ZA ODUZIMANJE ZVANJA
I OBRAZLOENOG
ZAHTEVA, SA DOKAZIMA I DOKUMENTACIJOM, DONESU ODGOVARAJUU
ODLUKU. ODLUKA MOE BITI POZITIVNA KOJOM SE USVAJA ZAHTEV ZA
ODUZIMANJE ZVANJA ILI NEGATIVNA KOJOM SE ZAHTEV ZA ODUZIMANJE
ZVANJA ODBIJA KAO NEOSNOVAN. ODLUKA NADLENIH TELA IZ STAVA
2.OVOG LANA DOSTAVLJA SE PODNOSIOCU PREDLOGA ZAHTEVA ZA
ODUZIMANJE ZVANJA I ODBORU ZA ETIKU U NAUCI.
ODLUKA O ODUZIMANJU ZVANJA KOJU DONESU NADLENA TELA IZ
STAVA 2. OVOG LANA JE KONANA, A PROTIV TE ODLUKE LICE KOME JE
ODUZETO ZVANJE MOE POKRENUTI UPRAVNI SPOR U ROKU OD 15 DANA
OD DANA PRIJEMA ODLUKE.
AKO SE DONESE KONANA ODLUKA O ODUZIMANJU ZVANJA, DANOM
KONANOSTI ODLUKE, LICE KOME JE ODUZETO ZVANJE BRIE SE IZ
REGISTRA ISTRAIVAA I PRESTAJE MU PRAVO NA PROJEKTNO
FINANSIRANJE
PO
OSNOVU
NAUNOISTRAIVAKOG
RADA,
I
RASPOREUJE SE NA UPRANJENO RADNO MESTO KOJE ODGOVARA
NJEGOVOJ STRUNOJ SPREMI, U SKLADU SA OPTIM AKTOM INSTITUTA, A
AKO TAKVOG RADNOG MESTA NEMA, PRESTAJE MU RADNI ODNOS U
INSTITUTU.

ODBOR ZA ETIKU U NAUCI

49
LAN 88A
NACIONALNI
SAVET
DONOSI
KODEKS
PONAANJA
U
NAUNOISTRAIVAKOM RADU (U DALJEM TEKSTU: KODEKS)
KODEKS
DEFINIE
PRINCIPE
INTEGRITETA
U
NAUNOISTRAIVAKOM RADU U CILJU OUVANJA DOSTOJANSTVA
PROFESIJE, RAZVIJANJA I UNAPREIVANJA MORALNO-ETIKIH VREDNOSTI,
ZATITE VREDNOSTI ZNANJA I UVAAVANJA I PODIZANJA SVESTI O
ODGOVORNOSTI ISTRAIVAA U NAUNOISTRAIVAKOM RADU.
RADI PRAENJA I SPROVOENJA NORMI KODEKSA IZ STAVA 1. OVOG
LANA, MINISTARSTVO OBRAZUJE ODBOR ZA ETIKU U NAUCI.
ODBOR ZA ETIKU U NAUCI IMA PREDSEDNIKA I 12 LANOVA, IZ REDA
ISTRAIVAA U ZVANJU NAUNOG SAVETNIKA I REDOVNOG PROFESORA
UNIVERZITETA I AKADEMIKA.
LANOVE ODBORA ZA ETIKU U NAUCI IMENUJE I RAZREAVA
MINISTAR.
U ODBOR ZA ETIKU U NAUCI MINISTAR IMENUJE: EST LANOVA NA
PREDLOG ZAJEDNICE INSTITUTA SRBIJE, EST LANOVA NA PREDLOG
KONFERENCIJE UNIVERZITETA SRBIJE, A JEDNOG LANA PREDLAE
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI.
ODBOR ZA ETIKU U NAUCI IMA PREDSEDNIKA KOGA BIRA IZ REDA
SVOJIH LANOVA, U SKLADU SA POSLOVNIKOM O SVOM RADU.
MANDAT PREDSEDNIKA I LANOVA ODBORA ZA ETIKU U NAUCI
TRAJE ETIRI GODINE, SA MOGUNOU JO JEDNOG IZBORA.
PREDSEDNIK I LAN ODBORA ZA ETIKU U NAUCI MOE BITI
RAZREEN I PRE ISTEKA MANDATA, I TO: NA LINI ZAHTEV, NA
OBRAZLOENI ZAHTEV OVLAENOG PREDLAGAA
ILI OBRAZLOENI
ZAHTEV VEINE OD UKUPNOG BROJA LANOVA ODBORA ZA ETIKU U
NAUCI.
ODBOR ZA ETIKU U NAUCI DONOSI POSLOVNIK O RADU KOJIM SE
UREUJE POSTUPAK I NAIN ODLUIVANJA U SLUAJU NARUAVANJA
PRAVILA DOBRE NAUNE PRAKSE, UTVRENE KODEKSOM IZ STAVA 1.
OVOG LANA, KAO I DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA RAD ODBORA ZA
ETIKU U NAUCI.
LANOVIMA ODBORA ZA ETIKU U NAUCI NE PRIPADA NAKNADA ZA
RAD.
LAN 88B
ODBOR ZA ETIKU U NAUCI, KAD UTVRDI DA ISTRAIVA KRI PRAVILA
I NORME KODEKSA PONAANJA U NAUNOISTRAIVAKOM RADU,
OVLAEN JE DA:
1) IZRIE JAVNU OPOMENU;
2) DONOSI ZAKLJUAK O POKRETANJU POSTUPKA ZA ODUZIMANJE
ISTRAIVAKOG, ODNOSNO NAUNOG ZVANJA, PO ZAHTEVU NAUNOG
VEA INSTITUTA, ODNOSNO NASTAVNO-NAUNOG VEA FAKULTETA I LICA
KOJA IMAJU DOKTORAT NAUKA ILI ISTRAIVAKO, ODNOSNO NAUNO
ZVANJE;
3) PREDLOI ZABRANU UEA U RADU TELA KOJA SU ZADUENA
ZA STARANJE O KVALITETU NAUNOISTRAIVAKOG RADA (NACIONALNI
SAVET ZA NAUNI I TEHNOLOKI RAZVOJ, KOMISIJA ZA STICANJE NAUNIH
ZVANJA, ODBOR ZA AKREDITACIJU NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA I
MATINI NAUNI ODBORI);
4) PREDLOI ZABRANU KORIENJA SREDSTAVA ZA NAUKU I
ISTRAIVANJE
OPREDELJENA
PREMA
PROPISIMA
O

50
NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI NA PROJEKTIMA MINISTARSTVA, ZA
PERIOD OD PET GODINA.
KONANU ODLUKU O PREDLOZIMA ODBORA ZA ETIKU U NAUCI IZ
TA. 3) I 4) OVOG LANA DONOSI MINISTARSTVO.
Zaposleni u institutu i centru izuzetnih vrednosti
lan 91.
Zaposleni u naunom, istraivako-razvojnom i nacionalnom institutu
INSTITUTU OD NACIONALNOG ZNAAJA i centru izuzetnih vrednosti sa svojstvom
pravnog lica (u daljem tekstu: centar izuzetnih vrednosti), u smislu ovog zakona,
jesu: istraivai i pomono osoblje.
Pomono osoblje instituta i centra izuzetnih vrednosti ine lica koja obavljaju
strune, administrativne i tehnike poslove.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u institutu i centru
izuzetnih vrednosti primenjuje se zakon kojim se ureuje rad, ako ovim zakonom nije
drukije ureeno.
Zasnivanje radnog odnosa
lan 92.
Istraivai i pomono osoblje zasnivaju radni odnos u naunom institutu,
istraivako-razvojnom
institutu,
nacionalnom
institutu
INSTITUTU
OD
NACIONALNOG ZNAAJA (u daljem tekstu: institut) i centru izuzetnih vrednosti, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje rad.
Istraivai u naunim, nastavnim i istraivakim zvanjima mogu da zasnuju
radni odnos u institutu na neodreeno ili odreeno vreme, sa punim radnim
vremenom.
Istraivai u naunim, istraivakim i strunim zvanjima rasporeuju se na
odgovarajua nauna, istraivaka i struna radna mesta.
Nauna radna mesta u institutu i centru izuzetnih vrednosti jesu: nauni
saradnik, vii nauni saradnik i nauni savetnik, a istraivaka radna mesta su:
istraiva-pripravnik i istraiva-saradnik.
Struna radna mesta u institutu i centru izuzetnih vrednosti jesu: struni
saradnik, vii struni saradnik i struni savetnik.
Sa istraivaima u naunim, odnosno u istraivakim zvanjima, izabranim na
radna mesta iz stava 3. ovog lana, zakljuuje se ugovor o radu, s obavezom
sprovoenja ponovnog izbora (reizbora) ili unapreenja u vie zvanje, u rokovima za
koje se odgovarajue nauno, odnosno istraivako zvanje stie, osim za zvanje
naunog savetnika.
Unutranja organizacija, vrsta i broj radnih mesta na kojima se rasporeuju
zaposleni u institutu i centru izuzetnih vrednosti, kao i nain i postupak zasnivanja
radnog odnosa, ureuju se optim aktom instituta, odnosno optim aktom centra
izuzetnih vrednosti.
Prestanak radnog odnosa istraivaa
lan 93.
Istraivau u institutu i u centru izuzetnih vrednosti, radni odnos prestaje po
sili zakona kada navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja.
Istraivau iz stava 1. ovog lana u zvanju naunog savetnika, odnosno
redovnog profesora koji je u toku radne karijere postigao vrhunske meunarodno
priznate naune rezultate u oblasti za koju je izabran, na predlog naunog vea
moe biti produen radni odnos do navrenih 67 godina ivota, pod uslovima i na

51
nain propisan statutom instituta, odnosno odgovarajuim aktom centra izuzetnih
vrednosti.
ISTRAIVAU IZ STAVA 1. OVOG LANA U ZVANJU NAUNOG
SAVETNIKA KOJI JE U TOKU RADNE KARIJERE POSTIGAO VRHUNSKE
MEUNARODNO PRIZNATE NAUNE REZULTATE I U POSLEDNJIH PET
GODINA RANGIRAN JE U NAJVIE KATEGORIJE ISTRAIVAA, PREMA
KRITERIJUMIMA MINISTARSTVA, NA PREDLOG NAUNOG VEA MOE BITI
PRODUEN RADNI ODNOS DO NAVRENIH 67 GODINA IVOTA, UZ
PRETHODNO PRIBAVLJENO MILJENJE NADLENOG MATINOG NAUNOG
ODBORA.
ODLUKU O PRODUENJU RADNOG ODNOSA ISTRAIVAA IZ STAVA 2.
OVOG LANA DONOSI DIREKTOR INSTITUTA, A ODLUKU O PRODUETKU
RADNOG ODNOSA ISTRAIVAA KOJI JE NA DUNOSTI DIREKTORA
INSTITUTA DONOSI UPRAVNI ODBOR INSTITUTA, NA OSNOVU PRETHODNO
PRIBAVLJENOG MILJENJA NADLENOG MATINOG NAUNOG ODBORA.
Istraiva u naunom, odnosno nastavnom zvanju kome je prestao radni
odnos zbog odlaska u penziju zadrava zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja.
Projektno finansiranje
lan 98.
Program osnovnih istraivanja, Program istraivanja u oblasti tehnolokog
razvoja i Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata
naunoistraivakog rada finansiraju se putem projektnog finansiranja.
PROGRAM OSNOVNIH ISTRAIVANJA I USMERENIH OSNOVNIH
ISTRAIVANJA, PROGRAM ISTRAIVANJA U OBLASTI TEHNOLOKOG
RAZVOJA, PROGRAM TRANSFERA ZNANJA I TEHNOLOGIJA I PODSTICANJA
PRIMENE REZULTATA NAUNOISTRAIVAKOG RADA I PROGRAM
DUGORONIH ISTRAIVANJA OD NACIONALNOG I STRATEKOG INTERESA
ZA REPUBLIKU SRBIJU FINANSIRAJU SE PUTEM PROJEKTNOG
FINANSIRANJA.
Projektno finansiranje je finansiranje izvrilaca istraivanja i primenjuje se za
sve vrste istraivanja.
Projektno finansiranje obuhvata finansiranje naunoistraivakog rada
istraivaa i finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja.
PROJEKTNO
FINANSIRANjE
OBUHVATA
FINANSIRANjE
NAUNOISTRAIVAKOG RADA ISTRAIVAA I FINANSIRANjE DIREKTNIH
MATERIJALNIH TROKOVA ISTRAIVANjA, S TIM TO OD UKUPNIH
SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROJEKTA NAJMANjE 20% MORA BITI
OPREDELjENO ZA FINANSIRANjE DIREKTNIH MATERIJALNIH TROKOVA
ISTRAIVANjA.
Radi realizacije istraivakih i razvojnih projekata, iz budeta Republike daju
se nepovratna sredstva naunoistraivakim organizacijama, osim ako posebnim
ugovorom, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze izvrilaca projekata i
Ministarstva, nije drukije odreeno.
Finansiranje programa iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa aktom iz
lana 14. stav 1. taka 5) ovog zakona.
FINANSIRANJE PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG LANA VRI SE U
SKLADU SA AKTOM O NJIHOVOM IZBORU, VREDNOVANJU I FINANSIRANJU
KOJI DONOSI MINISTAR, ZA SVAKI NOVI CIKLUS ISTRAIVANJA.
Za svaki novi ciklus istraivanja u oblasti osnovnih nauka i u tehnolokom
razvoju Ministarstvo raspisuje konkurs, u roku od est meseci pre isteka roka za
realizaciju tekueg ciklusa istraivanja u ovim oblastima.

52
Realizacija i finansiranje programa iz stava 1. ovog lana poinje, po pravilu,
poetkom kalendarske godine.
Finansiranje centara izuzetnih vrednosti
lan 102.
Finansiranje naunoistraivakog rada centara izuzetnih vrednosti vri se u
skladu sa aktom iz lana 6. stav 1. taka 9) ovog zakona.
FINANSIRANJE NAUNOISTRAIVAKOG RADA CENTRA IZUZETNIH
VREDNOSTI VRI SE U SKLADU SA AKTOM O KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA
DODELJIVANJE, POTVRIVANJE
I FINANSIRANJE CENTRA IZUZETNIH
VREDNOSTI KOJI DONOSI NACIONALNI SAVET.
Centar izuzetnih vrednosti realizuje projekte u okviru programa utvrenog u
lanu 10. taka 5) ovog zakona, u skladu sa ugovorom koji zakljui sa Ministarstvom.
Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobna prava i obaveze
izmeu Ministarstva i centra izuzetnih vrednosti, odnosno njegovog osnivaa.
Postupak, uslovi i nain realizacije programa
od opteg interesa za Republiku
lan 104.
Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa
od opteg interesa utvrenih u lanu 10. ovog zakona, konkuriu, pod jednakim
uslovima, naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar
naunoistraivakih organizacija, i istraivako-razvojni centri i inovacioni centri koji
su upisani u Registar inovacione delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
inovaciona delatnost.
ZA FINANSIJSKA SREDSTVA IZ BUDETA REPUBLIKE NAMENJENA
REALIZACIJI PROGRAMA OD OPTEG INTERESA UTVRENIH U LANU 2.
OVOG
ZAKONA
KONKURIU,
POD
JEDNAKIM
USLOVIMA,
NAUNOISTRAIVAKE ORGANIZACIJE KOJE SU UPISANE U REGISTAR
NAUNOISTRAIVAKIH ORGANIZACIJA. ISTRAIVAKO-RAZVOJNI CENTRI I
INOVACIONI CENTRI KOJI SU OSNOVANI I OBAVLJAJU DELATNOST U SKLADU
SA ZAKONOM KOJIM SE UREUJE INOVACIONA DELATNOST
MOGU
KONKURISATI ZA SVE PROGRAME OD OPTEG INTERESA, OSIM ZA
PROGRAM DUGORONIH ISTRAIVANJA OD NACIONALNOG I STRATEKOG
ZNAAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU. ZA REALIZACIJU PROGRAMA OSNOVNIH
ISTRAIVANJA I USMERENIH OSNOVNIH ISTRAIVANJA ISTRAIVAKORAZVOJNI CENTRI I INOVACIONI CENTRI MOGU DA KONKURIU KAO
UESNICI NA PROJEKTIMA KOJI IMAJU ZA ISHOD REZULTATE IZ OBLASTI
INOVACIONE DELATNOSTI.
Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa
od opteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 10) ovog zakona mogu konkurisati lica
koja su zavrila osnovne studije i nastavljaju usavravanje na magistarskim,
diplomskim akademskim, specijalistikim akademskim studijama ili doktorskim
studijama LICA KOJA SU ZAVRILA OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE I MASTER
AKADEMSKE STUDIJE, KAO I INTEGRISANE STUDIJE I KOJA SU UPISALA
DOKTORSKE AKADEMSKE STUDIJE, kao i uenici zavrnih razreda srednje kole
koji su osvojili jedno od prva tri mesta na meunarodnim olimpijadama znanja.
Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa
od opteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 12) ovog zakona mogu konkurisati
izdavake organizacije u saradnji sa naunoistraivakim organizacijama koje su
upisane u Registar naunoistraivakih organizacija i nauno-struna drutva, a za

53
program utvren u taki 13) mogu konkurisati nauna, nauno-struna drutva,
organizacije u oblasti javnog informisanja, kao i druge organizacije i udruenja koja
promoviu i popularizuju nauku, a to se definie navedenim programom.
ZA FINANSIJSKA SREDSTVA IZ BUDETA REPUBLIKE NAMENJENA
REALIZACIJI PROGRAMA OD OPTEG INTERESA UTVRENIH U LANU 2.
TAKA 14) OVOG ZAKONA MOGU KONKURISATI NAUNOISTRAIVAKE
ORGANIZACIJE KOJE SU UPISANE U REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH
ORGANIZACIJA, IZDAVAKE ORGANIZACIJE, NAUNA I NAUNO-STRUNA
DRUTVA, U SARADNJI SA NAUNOISTRAIVAKIM ORGANIZACIJAMA. ZA
PROGRAM UTVREN U TAKI 15) MOGU KONKURISATI NAUNA I NAUNOSTRUNA DRUTVA KOJA PROMOVIU I POPULARIZUJU NAUKU I STARAJU
SE O OUVANJU NAUNE I TEHNOLOKE BATINE, KAO I SPECIJALIZOVANE
ORGANIZACIJE I UDRUENJA KOJA SE BAVE DODATNIM OBRAZOVANJEM I
USAVRAVANJEM TALENTOVANIH UENIKA I STUDENATA ZA BAVLJENJE
NAUNOISTRAIVAKIM RADOM.
Svojinska prava na rezultatima istraivanja
lan 107a.
Rezultati istraivanja koji su nastali iz programa i projekata koji su finansirani
sredstvima iz budeta Republike Srbije, pripadaju realizatoru istraivanja, odnosno
organizaciji iz lana 11. LANA 30. ovog zakona (u daljem tekstu: realizator
istraivanja).
Rezultati istraivanja iz stava 1. ovog lana obuhvataju sva materijalna i
nematerijalna dobra koja su proistekla iz programa i projekata koji su finansirani
sredstvima iz budeta Republike Srbije.
Sufinansiranje programa i projekata od regionalnog znaaja za razvoj
naunoistraivake delatnosti
lan 109.
Sredstvima iz budeta Republike mogu se sufinansirati programi i projekti od
regionalnog znaaja za razvoj naunoistraivake delatnosti, i to:
1) projekti izgradnje naunoistraivake infrastrukture;
2) istraivako-razvojni projekti regionalnog znaaja (projekti vezani za
meuregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zatitom eko-sistema i inovacioni projekti
koje realizuju mala i srednja preduzea);
3) programi razvoja naunoistraivakih kadrova.
Programe i projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvu predlae nadleni
organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i obezbeuje
sredstva za njihovo finansiranje.
Programi i projekti od regionalnog znaaja za razvoj naunoistraivake
delatnosti mogu se sufinansirati iz budeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva u
skladu sa raspoloivim sredstvima, na osnovu posebne odluke ministra.
Meusobna prava i obaveze izmeu realizatora programa i projekata iz stava
1. ovog lana, nadlenog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave i Ministarstva ureuju se ugovorom.
AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOGU
DA RASPIU KONKURSE I ZA DRUGE PROGRAME I PROJEKTE, USAGLAENE
SA NjIHOVIM RAZVOJNIM I PROGRAMSKIM DOKUMENTIMA AKO ZA
REALIZACIJU TIH PROGRAMA I PROJEKATA IMAJU OBEZBEENA
SOPSTVENA SREDSTVA U BUDETU AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO
JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

54

SAMOSTALNI LANOVI
NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI
LAN 45.
INSTITUTI KOJI SU UPISANI U REGISTAR NAUNOISTRAIVAKIH
ORGANIZACIJA U SKLADU SA ZAKONOM O NAUNOISTRAIVAKOJ
DELATNOSTI (SLUBENI GLASNIK RS, BR. 110/05, 50/06 ISPRAVKA I 18/10)
USAGLASIE STATUT I DRUGE OPTE AKTE SA OVIM ZAKONOM U ROKU OD
GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
LAN 46.
VLADA E DONETI STRATEGIJU NAUNOG I TEHNOLOKOG RAZVOJA
REPUBLIKE SRBIJE U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU
OVOG ZAKONA.
LAN 47.
MINISTAR E DONETI PODZAKONSKE AKTE PROPISANE OVIM
ZAKONOM U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG
ZAKONA.
PROGRAME OD OPTEG INTERESA, UTVRENE U LANU 2. STAV 2.
TA. 1)-2) OVOG ZAKONA, MINISTAR E UTVRDITI I DONETI PODZAKONSKI
AKT O IZBORU, VREDNOVANJU NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA I
FINANSIRANJU NAVEDENIH PROGRAMA U ROKU OD 90 DANA OD DANA
STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
MINISTAR E DONETI AKT O POSTUPKU I NAINU VREDNOVANJA, I
KVANTITATIVNOM
ISKAZIVANJU
NAUNOISTRAIVAKIH
REZULTATA
ISTRAIVAA U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJU NA SNAGU OVOG
ZAKONA.
LAN 48.
VLADA E IMENOVATI PREDSEDNIKA I LANOVE NACIONALNOG
SAVETA U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG
ZAKONA.
LAN 49.
MINISTAR E IMENOVATI PREDSEDNIKA I LANOVE MATINIH
NAUNIH ODBORA U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU
OVOG ZAKONA.
DANOM DONOENJA AKTA IZ STAVA 1. OVOG LANA, PREDSEDNIKU I
LANOVIMA MATINIH NAUNIH ODBORA, IMENOVANIM U SKLADU SA
ZAKONOM O NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI (SLUBENI GLASNIK
RS, BR. 110/05, 50/06-ISPRAVKA I 18/10), PRESTAJE MANDAT.
LAN 50.
POSTUPCI KOJI SU ZAPOETI ZA STICANJE NAUNIH, ODNOSNO
ISTRAIVAKIH ZVANJA, PREMA PROPISIMA KOJI SU VAILI DO DANA

55
STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, OKONAE SE PO TIM PROPISIMA, U
ROKU OD EST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
POSLE TOG ROKA, ZAPOETI I NOVI POSTUPCI ZA STICANJE
NAUNIH ZVANJA, OKONAE SE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
LICA KOJA SU STEKLA NAUNA, ODNOSNO ISTRAIVAKA ZVANJA PO
ZAKONU O NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI (SLUBENI GLASNIK RS,
BR.110/05, 50/06 ISPRAVKA I 18/10) I ZAKONU O VOJNIM KOLAMA I VOJNIM
NAUNOISTRAIVAKIM USTANOVAMA, (SLUBENI LIST SRJ, BR. 80/94 I
74/99 I SLUBENI LIST SCG, BROJ 44/05), ZADRAVAJU TO ZVANJE ZA
PERIOD NA KOJI SU IZABRANA.
IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG LANA, ISTRAIVA-SARADNIK KOJI JE
TO ZVANJE STEKAO PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, IMA PRAVO
NA JEDAN REIZBOR U TRAJANJU OD TRI GODINE.
LAN 51.
FINANSIRANjE PROJEKATA KOJI SE REALIZUJU U OKVIRU PROGRAMA
OSNOVNIH
ISTRAIVANjA,
PROGRAMA
ISTRAIVANjA
U
OBLASTI
TEHNOLOKOG RAZVOJA I PROGRAMA SUFINANSIRANjA INTEGRALNIH I
INTERDISCIPLINARNIH ISTRAIVANjA U CIKLUSU ISTRAIVANjA OD 2011.
GODINE NASTAVLjA SE DO 30. JUNA 2016. GODINE, NA NAIN I POD
USLOVIMA PROPISANIM AKTOM O FINANSIRANjU NAVEDENIH PROGRAMA
DONETIM PRE STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
LAN 52.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA
OBJAVLJIVANJA U SLUBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE.

OD

DANA

56
ANALIZA EFEKATA PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI
1. PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REI
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona) ureuje materiju koja, u sutinskom i
konceptualnom smislu, ne odstupa od vaeeg Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti (Slubeni glasnik RS. br. 110/05 i 50/06-ispravka). Ipak, posle
viegodinje primene Zakona o naunoistraivakoj delatnosti, uoeni su neki
problemi koji su se pojavili u praksi, posebno u pogledu nepreciznosti pojedinih
zakonskih reenja. Ti problemi odnosili su se na: period donoenja Strategije
naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije; rad i funkcionisanje tela i komisija
za obezbeivanje kvaliteta naunoistraivakog rada (sastav, nadlenost i
imenovanje lanova Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj, sastav i
imenovanje lanova matinih naunih odbora); osnivanje novih instituta od
nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju; izbor i imenovanje direktora i v.d. direktora
instituta i lanova upravnih odbora instituta; sticanje zvanja istraiva-pripravnik i
istraiva-saradnik, reizbor u nauna zvanja, kao i postupak oduzimanja naunih i
istraivakih zvanja. Ovim Nacrtom zakona se ti problemi reavaju tako to se na
precizniji i potpuniju nain ureuju navedena pitanja. Pored toga, javila se i potreba
da se uvedu i neki novi pravni instituti, radi reavanja pojave plagijata i drugih
negativnih pojava u naunoistraivakom radu, pa se Nacrtom zakona, prvi put,
ureuje materija koja se odnosi na kodeks ponaanja u naunoistraivakom radu i
obrazuje Odbor za etiku u nauci i propisuju mere preventivnog i odvraajueg
karaktera, ali i sankcije.
Identifikacija i opis problema
Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije
Prema vaeem Zakonu, Strategija se donosi (doneta) je za period od 2010. do
2015. godine. Strategijom su, pored ostalog, utvreni strateki prioriteti i ciljevi u
naunoistraivakoj delatnosti. Strategija se operacionalizuje putem istraivakih
programa utvrenih u lanu 10. ta. 1)-4) Zakona koji su doneti na period od etiri
godine i ostalih programa od opteg interesa utvrenih u navedenom lanu.
injenica da je Strategija doneta za period od pet godina, a istraivaki programi
kojima se realizuju strateki prioriteti i ciljevi na etiri godine, dovela je do problema u
praksi, odnosno do tkz. praznog hoda u istraivanjima Nastala situacija
prevaziena je tako to je produena realizacija istraivanja za jo jednu godinu, kao
i zbog razloga to se kasnilo u isporuci naunoistraivake opreme i potronog
materijala, neophodnih za istraivanja. Predloenim zakonskim reenjima propisuje
se donoenje Strategija na period od najmanje pet, a najvie 10 godina.
Paralelno sa izradom Nacrta zakona, u toku je i izrada Strategije naunog i
tehnolokog razvoja Republike Srbije za period od 10 godina (trenutno je u formi
Nacrta-radna verzija). Prema tom nacrtu, planira se realizacija Strategije u dve faze,
a kontrolna taka preispitivanja usledie posle prve faze njene realizacije. Prema
definiciji, Strategija je dugoroni razvojni dokument u nauci i tehnolokom razvoju,
koja pored ostalih strukturnih elemenata, sadranih u lanu 9. vaeeg Zakona,
sadri i prioritete i ciljeve u nauci i tehnolokom razvoju. Definisanje dugoronih
istraivanja od nacionalnog i stratekog interesa za Republiku Srbiju utvrdie se u
javnoj konsultaciji (javnoj raspravi) sa nadlenim ministarstvima, relevantnim
organima, institucijama i telima u Srbiji, shodno lanu 8. stav 2. vaeeg Zakona.
Strategija e se oslanjati na pravce i prioritete koji su utvreni u vaeim sektorskim

57
(granskim) strategijama (horizontalna harmonizacija), u nedostatku krovne strategije
privrednog i opteg drutvenog razvoja Republike Srbije (vertikalna harmonizacija).
Dakle, na bazi napred navedene procedure, Strategijom e se definisati dugoroni
prioriteti od nacionalnog i stratekog interesa u Srbiji, a zatim, po usvajanju
Strategije, Ministarstvo e doneti i Program dugoronih istraivanja od nacionalnog i
stratekog interesa za Republiku Srbiju. Inae, operacionalizacija Strategije vri se
putem programa od opteg interesa za Republike, utvrenih u lanu 2. Nacrta
zakona. to se tie efekata istraivakih programa od opteg interesa, treba istai da
u ovom trenutku nije mogue te efekte sagledati. Potreban je odreeni protok
vremena, najee se uzima, kao kontrolna taka, druga godina istraivanja. Nauna
istraivanja su najsloeniji vid ljudskog delanja. Ponekad daju rezultate na kratak rok,
a neka istraivanja su dugogodinja, sa esto neizvesnim i nepredvidivim ishodima.
Svetska praksa pokazuje da ogroman broj istraivaa i brojni istraivaki timovi
godinama i decenijama rade na nekom problemu od interesa za oveanstvo i
ljudsku zajednicu (npr. klimatske promene, leenje kancera), sa neogranienim
sredstvima za tu namenu, ali naalost, jo uvek bez krajnjeg rezultata. To ne znai
da u budunosti do eljenog rezultata nee doi, da se nekom istraivakom timu ili
nauniku nee posreiti u istraivakom poduhvatu pronalaenja leka i metoda u
leenju ove teke bolesti. Istraivanja u fundamentalnim naukama daju svoj doprinos
optem fondu znanja i u obrazovanju, a istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja
valorizuju se na tritu. Kvantifikaciju efekata nije mogue dati iz prostog razloga to
se istraivanja ne mogu unapred utvrditi kao solventna, niti se istraivanja mogu
obezbediti instrumentima, kao to su bankarske garancije, biznis planovi i sl.
Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj
Prema vaeem Zakonu, Nacionalni savet ima predsednika i 16 lanova, iz reda
akademika, naunika, profesora univerziteta i privrednika. Predsednika i lanove
Nacionalnog saveta imenuje i razreava Vlada. Vlada imenuje predsednika
Nacionalnog saveta iz reda redovnih profesora univerziteta i naunih savetnika, na
predlog ministra nadlenog za naunoistraivaku delatnost U Nacionalni savet
Vlada imenuje: tri lana u zvanju naunog savetnika zaposlena u institutima, sa liste
kandidata koju predlae Zajednica instituta Srbije, tri lana u zvanju redovnog
profesora zaposlena na univerzitetima, sa liste kandidata koju predlae Konferencija
univerziteta, dva lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, jednog lana
na predlog Matice srpske, jednog lana
predstavnika dijaspore na predlog
Ministarstva za dijasporu, jednog lana u zvanju naunog savetnika ili redovnog
profesora u vojnoj naunoistraivakoj ustanovi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
na predlog Ministarstva odbrane, pet lanova iz reda istaknutih privrednika, od kojih
su tri lana sa liste kandidata koju predlae Privredna komora Srbije, a dva lana
predstavnika Saveta inostranih investitora. Liste kandidata koje predlau Zajednica
instituta Srbije, Konferencija univerziteta i Privredna komora Srbije sadre najmanje
dvostruko vei broj kandidata od broja iz stava 4. ovog lana koje Vlada imenuje u
Nacionalni savet. U petogodinjem mandatu Nacionalnog saveta uoeni su odreeni
problemi. Od ukupno 17 lanova, teko je bilo obezbediti kvorum za rad. Svi
imenovani lanovi nisu bili podjednako zainteresovani za rad i konkretna zaduenja
po odreenim pitanjima. lan Nacionalnog saveta - predstavnik dijaspore ivi i radi u
Nemakoj i objektivno nije mogao da dolazi na sednice. Predstavnici Saveta stranih
investitora esto su se menjali, usled promena koje su nastajale u telima tog Saveta,
a jedan od dva predstavnika bio je strani dravljanin, to je oteavalo praenje i
uee u radu Nacionalnog saveta. Ovlaeni predlagai (KONUS, Zajednica
instituta Srbije i Privredna komora) na svojim listama predloili su nekoliko lanova iz
iste naune discipline, tako da je Vlada imala sueni krug kandidata da imenuje
lanove Nacionalnog saveta, tako da budu pokrivene sve naune oblasti, to je
kriterijum iz lana 13. stav 7. Zakona ( u sadanjem sastavu Nacionalnog saveta su
tri fiziara, tri matematiara, iz tehniko-tehnolokih nauka samo jedan lan, dok iz

58
oblasti biotehnikih nauka Nacionalni savet nema lana, zato to ovlaeni
predlagai nisu predloili kandidate na svojim dvostrukim listama kandidata)
Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju
Vaeim Zakonom propisano je osnivanje novog instituta od nacionalnog znaaja za
Republiku Srbiju od postojeih naunih i istraivako-razvojnih instituta koji su
akreditovani i upisani u Registar naunoistraivakih organizacija. Naime, u lanu
46v stav 1. Predloga zakona propisano je: Nacionalni institut osniva se spajanjem
dva ili vie srodna instituta akreditovana i upisana u Registar naunoistraivakih
organizacija koji vodi Ministarstvo, od pojedinih organizacionih delova jednog
instituta, ili od organizacionih delova vie instituta.. Radi se, zapravo, o statusnoj
promeni spajanja postojeih srodnih instituta u jedan nacionalni institut, a akt o
osnivanju tog instituta donosi Vlada, na predlog Ministarstva, pod uslovom da su
ispunjeni svi uslovi propisani zakonom. Meutim, u praksi nije dolo do osnivanja ni
jednog instituta od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju, zbog toga to bi se na
taj nain ukinuli postojei instituti sa dugogodinjom tradicijom i prepoznatljivou u
odreenoj naunoj oblasti, statusne promene oko spajanja pojedinih delova vie
instituta, takoe, nisu bile prihvatljive i izvodljive, a i sama procedura osnivanja novih
instituta je komplikovanja i dugotrajna. Odredbe vaeeg Zakona koje su se odnosile
na osnivanje instituta od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju su jedine odredbe
Zakona o naunoistraivakoj delatnosti koje nisu nale svoju primenu u praksi, a
samim tim, i efekat tih odredbi je negativan.
Matini nauni odbori
Odredbama vaeeg Zakona o naunoistraivakoj delatnosti propisano je da
matini nauni odbor ima najmanje sedam lanova, dok maksimalni broj lanova nije
propisan. Pojedini nauni odbori su imali i preko 20 lanova, dok drugi znatno manji
broj. Tako je obrazovano ukupno 23 matina odbora sa 249 lanova. S druge strane,
vaeim odredbama Zakona propisano je da samo nauna i nastavno-nauna vea
mogu, po javnom pozivu Ministarstva, da predlau lanove za matine naune
odbore. Meutim, i pored velikog broja lanova, u pojedinim matinim odborima nisu
bili zastupljeni predstavnici svih naunih grana i disciplina, jer nauna, odnosno
nastavno nauna vea nisu predloila kandidate iz svih naunih oblasti, grana i
disciplina, pa je bio suen krug kandidata za imenovanje. Ovi problemi su uoeni
tokom petogodinjeg perioda, pa se izmenama i dopunama Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti predlau reenja koja e otkloniti navedene probleme.
Imenovanje direktora i v.d. direktora instituta
Vaeim Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti nisu u dovoljnoj meri precizirane
odredbe Zakona koje se odnose na izbor i imenovanje direktora i v,d, direktora
instituta. Zakonom nije bila propisana ni nadlenost direktora instituta koji je
organizovan kao ustanova. Izostale su i preciznije odredbe kada se imenuje vrilac
dunosti direktora instituta. Sve napred navedeno stvaralo je odreene probleme u
praksi, a to se negativno odrazilo prilikom izbora i imenovanja direktora ili v.d.
direktora u pojedinim institutima.
2. CILjEVI KOJI SE DONOENjEM ZAKONA POSTIU
Ciljevi koji se postiu donoenjem ovog zakona jesu: 1) unapreenje kvaliteta
naunoistraivakog rada; 2) primena rezultata istraivanja; 3) efikasniji i delotvorniji
rad tela, komisija i drugih organizacija u sistemu naunoistraivake delatnosti; 4)
poboljanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naunoistraivakih i razvojnih
resursa; 5) izgradnja i dalji razvoj inovativnog drutva zasnovanog na znanju.

59
3. DRUGE MOGUNOSTI ZA REAVANjE PROBLEMA
Drugih mogunosti za reavanje problema nije bilo. Zakonom o izmenama i
dopunama Zakona o naunoistraivakoj delatnosti, kao sistemskog zakona u ovoj
oblasti jedino je mogue reavati probleme koji su se javili u praksi, tokom primene
pojedinih odredbi vaaeg Zakona.
4. ZATO JE DONOENjE ZAKONA NAJBOLjE REENjE
S obzirom da je osnovni Zakon o naunoistraivakoj delatnosti usvojen i stupio na
snagu 2005. godine, a izmene i dopune Zakona usvojene su 2010. godine, i da su se
u primeni pojedinih odredbi tog zakona javljali odreeni probleni, u smislu da su neka
reenja morala biti preciznije ili na nov nain ureena, a to je identifikovano i
konstatovano u tali 1. Problemi koje zakon treba da rei to se i pristupilo izradi
Nacrta zakona izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj delatnosti.
Donoenje navedenog zakona je najbolje i jedino mogue reenje, imajui u vidu da
se podzakonskim aktima i drugim propisima to ne moe uiniti.
5. NA KOGA E I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REENjA U ZAKONU
Predloena zakonsa reenja uticae na:
Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj
Novim odredbama Nacrta zakona predlae se smanjenje lanova Nacionalnog
saveta sa 17, na 14 lanova. Oekuje se da e sa ovim brojem lanova, Nacionalni
savet biti operativniji i lake tvoriti kvorum. Dalje, Nacrtom zakona uvode se liste sa
trostrukim brojem lanova od onog broja koji se imenuje, to e omoguiti Vladi da
od ireg kruga kandidata izabere i imenuje najbolje kandidate za lanove
Nacionalnog saveta, vodei rauna o ravnomernoj zastupljenosti svih est naunih
oblasti i o rodnoj ravnopravnosti. Kriterijumi za izbor su: kandidati su mogu biti:
akademici, nauni savetnici i redovni profesori univerziteta i istaknuti privrednici;
moraju biti ravnomerno zastupljeno svih 6 naunih oblasti, a uvedena je i rodna
ravnopravnost. Ovlaenje je Vlade, shodno Zakonu, da imenuje lanove
Nacionalnog saveta vodei rauna o navedenim kriterijumima, ali i o tome da lanovi
Nacionalnog saveta budu istaknuti i priznati naunici i privrednici. Potencijalne
negativne posledice ne mogu nastati, jer e Vlada, kao izvrna grana vlasti,
pridravajui se zakonskih kriterijuma, imenovati najbolje lanove u Nacionalni savet,
kao svoje savetodavno telo. Nadlenost Nacionalnog saveta je proirena Nacrtom
zakona i to smatramo pozitivnim, loginim i opravdanim, s obzirom da je Nacionalni
savet najvie nauno i struno telo u Republici Srbiji. Kao savetodavno telo Vlade,
Nacionalni savet, shodno lanu 14. vaeeg Zakona, svake godine podnosi Vladi
Izvetaj o stanju u nauci krajem marta svake godine za prethodnu godinu, sa
predlozima i sugestijama za narednu godinu i ima kredibilnost u kreiranju javne
politike u nauci i tehnolokom razvoju. Pored toga, u javnoj raspravi veina uesnika
je, upravo, predlagala proirenje nadlenosti Nacionalnog saveta, a to je Nacrtom
zakona i prihvaeno.
Matine naune odbore
Odredbama lana 6. Nacrta zakona ureena je na nov nain materija koja se odnosi
na matine naune odbore, a nova reenja u odnosu na postojea su: matini nauni
odbor ima najmanje sedam, a najvie 15 lanova; na ovaj nain smanjie se broj
lanova matinih naunih odbora (sada ih ima ukupno 249). lanove imenuje
ministar sa liste kandidata koju je utvrdio Nacionalni savet, a koja sadri dvostruko
vei broj kandidata od onog broja koji e biti imenovan aktom ministra; Ministarstvo
raspisuje javni poziva za predlaganje kandidata za lanove matinih naunih odbora;

60
pravo da predlau kandidate za lanove matinih naunih odbora imaju, pored
naunih i nastavno naunih vea i pojedinci - istraivai u naunom ili nastavnom
zvanju; Prilikom imenovanja lanova matinih naunih oblasti vodi se rauna o
ravnomernoj zastupljenosti naunih grana i disciplina u okviru naune oblasti, kao i o
kompetentnosti istraivaa za naunu oblast, granu i disciplinu za koju se obrazuje
matini nauni odbor, kao i o rodnoj ravnopravnosti, to je novina u odnosu na vaei
Zakon; predsednika i zamenika predsednika matinog naunog odbora biraju lanovi
matinog naunog odbora, veinom glasova svih lanova matinog naunog odbora;
mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova matinog naunog odbora
traje pet godina. Mandat lanova matinih naunih odbora propisan je na pet godina,
imajui u vidu kontinuitet u buduim istraivanjima na projektima
u okviru
istraivakih programa utvrenih u lanu 2. ta. 1)-4) Nacrta zakona. Propisivanjem
mogunosti da, pored naunih i nastavno-naunog vea, i istraivai mogu da
predlau kandidate za lanove matinih naunih odbora (to je novina), kao i
injenicu da je propisan maksimalan broj lanova matinih naunih odbora, pozitivno
e uticati racionalizaciju, odnosno smanjenje broja matinih naunih odbora i njihovih
lanova, izbor najboljih kandidata za lanove matinih naunih odbora i efikasniji i
delotvorniji ovih tela. Planira se i smanjenje broja matinih naunih odbora, radi
delotvornijeg i operativnijeg rada.. U lanu 7. Nacrta zakona dopunjena je nadlenost
matinih naunih odbora. Naime, svaki matini nauni odbor predlae jednog svog
predstavnika za lana Komisije koja predlae ministru godinju listu kategorisanih
asopisa. Ministar imenuje predsednika Komisije iz reda delegiranih lanova, od
strane matinih naunih odbora. Prilikom imenovanja lanova Komisije vodi se
rauna o ravnomernoj zastupljenosti naunih oblasti i o rodnoj ravnopravnosti.
Oekuju se pozitivni efekti ovakvog naina obrazovanja Komisije, jer e Komisija,
sastavljena od predstavnika svih matinih naunih odbora, na bazi ujednaenosti
kriterijuma isprofilisati jedinstvenu godinju listu kategorisanih naunih asopisa za
sve oblasti nauka. Prema vaeem Zakonu, svaki matini nauni odbor je imao svoju
listu naunih asopisa, koju je formirao shodno interesima oblasti nauke za koju je
osnovan, a s druge strane asopisi sa pojedinih, parcijalnih lista nisu ni zadovoljavali
sve potrebne kriterijume.
Institut od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju
Nacrtom zakona ureena je, na nov nain, materija koja se odnosi na institute od
nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju. Sutinska novina je to se navedenim
odredbama ureuje sticanje statusa instituta od nacionalnog znaaja za Republiku
Srbije (u daljem tekstu: institut od nacionalnog znaaja), a ne osnivanje novog
instituta, kako je to propisano postojeim zakonskim reenjima. Status instituta od
nacionalnog znaaja stie se aktom Vlade, na predlog Ministarstva, uz prethodno
sproveden postupak akreditacije. Postupak akreditacije sprovodi Odbor za
akreditaciju naunoistraivakih organizacija. Zahtev za akreditaciju radi sticanja
statusa instituta od nacionalnog znaaja mogu podneti nauni i istraivako-razvojni
institut sa svojstvom pravnog lica i koji su upisani u Registar naunoistraivakih
organizacija koji vodi Ministarstvo. Uslovi za akreditaciju radi sticanja statusa instituta
od nacionalnog znaaja propisani su u lanu 16. Nacrta zakona. Novino reenje
sadrano je u taki 8) ovog lana kojim je propisano da institut od nacionalnog
znaaja mora imati u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 50
istraivaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima, umesto 100 istraivaa to je
bio propisan uslov vaeeg Zakona. Status instituta od nacionalnog znaaja institut
moe izgubiti ako prestane da ispunjava, Zakonom propisane uslove, odnosno ako
Odbor za akreditaciju donese negativnu odluku o akreditaciji instituta u redovnom ili
vanrednom postupku. Akt o oduzimanju statusa instituta od nacionalnog znaaja,
takoe, donosi Vlada, na predlog Ministarstva. Akt Vlade o sticanju statusa instituta
od nacionalnog znaaja i akt Vlade o oduzimanju statusa instituta od nacionalnog
znaaja objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ovakvim ureivanjem

61
sticanja statusa instituta od nacionalnog znaaja moe se oekivati bolja primena i
pozitivan efekat, jer e se na mnogo jednostavniji nain realizovati procedura sticanja
statusa instituta od nacionalnog znaaja za Republiku Srbiju. Procena je da e,
nakon stupanja na snagu Zakona, oko desetak postojeih instituta pokrenuti
proceduru za sticanje tog statusa.

Imenovanje direktora i v.d direktora institutainstituta iji je osniva


Republika
Odredbama l. 19, 20. i 21. Nacrta zakona precizirane su odredbe koje se odnose na
izbor, imenovanje i razreenje direktora i v.d. direktora instituta koji su organizovani
kao ustanove (nauni, istraivako-razvojni i institut od nacionalnog znaaja),
ovlaenja direktora, odnosno v.d. direktora. Mandat direktora traje etiri godine i
moe se imenovati najvie dva puta, s tim to se prvi mandat rauna od prvog
imenovanja iz 2010. godine. Propisana je, prvi put, i nadlenost direktora instituta
koji su osnovani kao ustanove u lanu 21. Nacrta zakona. Direktor: 1) predstavlja i
zastupa institut; 2) organizuje i rukovodi radom instituta; 3) stara se o zakonitosti i
odgovoran je za zakonit rad instituta; 4) izvrava odluke upravnog odbora instituta; 5)
stara se o sprovoenju naunoistraivake delatnosti i ukupni rad instituta; 6)
odgovoran je za finansijsko-materijalno poslovanje instituta; 7) donosi akt o
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u institutu i druga opta akta, u skladu sa
zakonom i statutom instituta; 8) odluuje o pravima i obavezama zaposlenih u
institutu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad i ovim zakonom. Na ovaj nain
ini se razgranienje nadlenosti izmeu upravnog odbora i direktora instituta', a to
je u praksi, ponekad, dovodilo do problema i sukoba nadlenosti. Kada nije imenovan
direktor instituta, vrilac dunosti obavlja poslove direktora instituta za period na koji
je imenovan.
lan 22. sadri odredbe koje se odnose na imenovanje vrioca dunosti
direktora instituta. Naime, kada direktoru instituta prestane mandat od etiri godine
na koji je imenovan, a upravni odbor po raspisanom javnom konkursu nije predloio
kandidata za direktora instituta ili kada je direktor razreen dunosti pre isteka
mandata ili kada ministar aktom odbije da da prethodnu saglasnost na odluku
upravnog odbora instituta kojom se predlae direktor instituta, upravni odbor, uz
saglasnost ministra, imenuje vrioca dunosti direktora na period od est meseci i u
tom roku upravni odbor je duan da raspie javni konkurs i imenuje direktora
instituta, odredba je ovog lana. Propisani su i kriterijumi u pogledu izbora direktora,
odnosno koje uslove treba da ispunjava lice za direktora i v.d. instituta. Kandidati za
direktora naunog i istraivako-razvojnog instituta moraju imati nauno zvanje, a
kandidat za direktora instituta od nacionalnog znaaja mora biti u zvanju naunog
savetnika ili redovnog profesora univerziteta. Direktor se bira na osnovu javnog
konkursa. Za vrioca dunosti direktora naunog i istraivakog-razvojnog instituta
moe biti imenovano lice u naunom, odnosno nastavnom zvanju, a za vrioca
dunosti direktora instituta od nacionalnog znaaja moe biti imenovano lice u zvanju
naunog savetnika ili redovnog profesora univerziteta. Sve napred navedene
odredbe pozitivno e se odraziti u postupku izbora i imenovanja lanova upravnog
odbora i direktora instituta iji je osniva Republika. Nacrtom zakona nisu propisane
odredbe koje se na sukob interesa u sluaju izbora direktora i v.d. direktora instituta.
Obraiva Nacrta zakona smatra da e se u konkretnom sluaju primenjivati zakon
kojima se ureuje materija koja se odnosi na sukob interesa i da to nee stvoriti
brojne negativne posledice.

istraivae, u pogledu sticanja istraivakih zvanja, reizbora u nauna


zvanja i kriterijuma za oduzimanje naunih i istraivakih zvanja
Odredma Nacrta zakona se preciziraju reenja u vezi sa kriterijumima za sticanje
zvanja istraiva-pripravnik i istraiva-saradnik i vri usaglaavanje za
zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje., Pored toga, u l. 31. i 32. sadrane

62
su odredbe kojima je ureena materija koja se odnosi na zatitu podataka o linosti
(u ovom sluaj - istraivaa) u postupku izbora u nauna, odnosno istraivaka
zvanja, tako to je propisano koje podatke sadri izvetaj komisije za izbor u nauna
zvanja i komisije za izbor u istraivaka zvanja. to se tie reizbora u nauna
zvanja, lanom 33 propisano je da da se zvanje naunog saradnika i vieg naunog
saradnika stie na period od pet godina, bez ogranienja broja reizbora, a to je
novina u odnosu na postojea reenja kada je reizbor bio ogranien na dva puta.
Oekuje se pozitivan efekat ovakvog zakonskog reenja, jer svi istraivai, shodno
svojim istraivakim kapacitetima i naunim rezultatima, nisu u obavezi po da
napreduju u vie zvanje, ve mogu biti reizabrani u isto zvanjnje, pod uslovima da
ispunjavaju uslove za to zvanje.
U lanu 35. precizirane su odredbe koje se odnose na postupak oduzimanja
istraivakih, odnosno naunih zvanja. Postupak oduzimanja naunog zvanja
sprovodi Komisija za sticanje naunih zvanja, a postupak oduzimanja istraivakog
zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor. Postupak oduzimanja zvanja moe
pokrenuti nauno vee instituta, odnosno nastavno-nauno vee fakulteta, kao i lice
koje ima doktorat nauka i lice koje ima istraivako, odnosno nauno zvanje,
podnoenjem obrazloenog zahteva Odboru za etiku u nauci, sa priloenim
dokazima i dokumentacijom kojima se potkrepljuju injenice za oduzimanje zvanja.
Na osnovu Zakljuka Odbora za etiku u nauci o pokretanju postupka za oduzimanje
zvanja i obrazloenog zahteva, sa dokazima i dokumentacijom, Komisija za sticanje
naunih zvanja, odnosno nadleni matini nauni odbor sprovode postupak i mogu
da donesu odluku kojom se usvaja zahtev za oduzimanje zvanja ili kojom se zahtev
za oduzimanje zvanja odbija, kao neosnovan. Ukoliko se donese konana odluka o
oduzimanju zvanja, danom konanosti iste, lice kome je oduzeto zvanje brie se iz
Registra istraivaa i prestaje mu pravo na projektno finansiranje po osnovu
naunoistraivakog rada, i rasporeuje se na upranjeno radno mesto koje
odgovara njegovoj strunoj spremi, u skladu sa optim aktom instituta, a ako takvog
radnog mesta nema, prestaje mu radni odnos u institutu.
Nacrtom zakona se, prvi put, u lanu 36. ureuje materija koja se odnosi na
etiku i etiko ponaanje u naunoistraivakom radu i obrazuje Odbor za etiku u
nauci. Nacionalni savet donosi Kodeks ponaanja u naunoistraivakom radu koji
definie principe integriteta u naunoistraivakom radu u cilju ouvanja dostojanstva
profesije, razvijanja i unapreivanja moralno-etikih vrednosti, zatite vrednosti
znanja i uvaavanja i podizanja svesti o odgovornosti istraivaa u
naunoistraivakom radu. Kodeks ponaanja donosi Nacionalni savet, po uzorima
koji ve postoje u naunoj praksi, a radi praenja i sprovoenja normi ponaanja u
naunoistraivakom radu. Ministarstvo obrazuje Odbor za etiku u nauci koji ima
predsednika i 12 lanova, iz reda istraivaa u zvanju naunog savetnika i redovnog
profesora univerziteta i akademika. U Odbor za nauni integritet ministar imenuje:
est lanova na predlog Zajednice instituta Srbije, est lanova na predlog
Konferencije univerziteta Srbije, a jednog lana predlae Srpska akademija nauka i
umetnosti. Odbor za etiku u nauci donosi poslovnik o radu kojim se ureuje postupak
i nain odluivanja u sluaju naruavanja pravila dobre naune prakse, utvrene
Kodeksom ponaanja u naunoistraivakom radu, kao i druga pitanja od znaaja za
etiko ponaanje istraivaa u naunoistraivakom radu.
Kada Odbor za etiku u nauci utvrdi da lice-istraiva kri pravila i norme
Kodeksa ponaanja u naunoistraivakom radu, ovlaen je da: 1) izrie javnu
opomenu; 2) donose zakljuak o pokretanju postupka za oduzimanje istraivakog,
odnosno naunog zvanja, po zahtevu naunog vea instituta, odnosno nastavnonaunog vea fakulteta i lica koja imaju doktorat nauka ili istraivako, odnosno
nauno zvanje; 3) predloi zabranu uea u radu tela koja su zaduena za
staranje o kvalitetu naunoistraivakog rada (Komisiji za izbor u zvanja, Odboru za
akreditaciju naunoistraivakih organizacija, matinim naunim odborima i
Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj); 4) predloi zabranu korienja

63
sredstava za nauku i istraivanje opredeljena prema propisima o naunoistraivakoj
delatnosti, na projektima Ministarstva, za period od pet godina. Konanu odluku o
predlozima Odbora za etiku u nauci iz ta. 3) i 4) donosi Ministarstvo. Obrazovanje
Odbor za etiku u nauci i mere za koje je ovlaen da donosi, svakako, e pozitivno i
preventivno
delovati na veu odgovornost i ponaanje istraivaa u svom
naunoistraivakom opusu, kod pisanja i objavljivanja naunih radova, izrade
doktorskih disertacija, pisanja referata kod izbora u nauna i istraivaka zvanja i sl.
Institute
Izmene i dopune Zakona o naunoistraivakoj delatnosti nee negativno uticati na
finansijsku stabilnost instituta. Nacrtom zakona zadrava se postojei model
projktnog finansiranja u realizaciji programa od opteg interesa utvrenih u lanu 2.
Ta 1)-4) Nacrta zakona. Ostaje i dalje na snazi i institut javni konkurs
(transparentnost), pa svi instituti koji su akreditovani i upisani u Registar
naunoistraivakih organizacija, pod jednakim uslovima, mogu da konkuriu za
projekte u okviru navedenih programa, po unapred utvrenim kriterijumima. Ti
kriterijumi bie propisani aktom o izboru, vrednovanju i finansiranju 4 navedena
istraivaka programa od opteg interesa, kao i aktom o postupku i nacinu
vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa
koje e Ministarstvo doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona. U
istom roku Vlada e usvojiti Strategiju naunog i tehnolokog razvoja Republike
Srbije. Na osvovu Strategije Ministarstvo e utvrditi i istraivake programe od opteg
interesa .Ovim programima definisae se, pored ostalog, prioriteti i ciljevi istraivanja
u nauci (osnovna istraivanja) i tehnolokom razzvoju (primenjena i razvojma
istraivanja, transfer znanja i tehnologija). Dakle, za naredni ciklus istraivanja koji e
otpoeti u januaru 2016. godine, sva pravila bie unapred poznata i dostupna za sve
institute. Za sprovoenje zakona u 2015. godini nisu potrebna dodatna sredstva, jer
su sredstva obezbeena, poprogramskim aktivnostima (projektima i ekonomskim
klasifikacijama, po izvorima finansiranja. Projektovana sredstva za 2016. i 2017.
godinu usklaena su sa Predlogom prioritetnih oblasti finansiranja za period 20162018. godina, a u saradnji sa Ministarstvom finansija. Uveana sredstva u 2616. i
2017. godini (TABELA iz Obrazloenja Nacrta zakona), svakako, e se pozitivno
odraziti na rad instituta.
Potrebna sredstva za 2016. i 2017. godinu (projekcija) prikazana su u sledeoj tabeli,
po programskim aktivnostima/projektima i ekonomskim klasifikacijama za
sprovoenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o naunoistraivakoj
delatnosti:
U dinarima
NAZIV PROGRAMA,
PROGRAMSKE AKTIVNOSTI,
PROJEKTA
P

0201

PA

0001

PA

0006

Razvoj nauke
i tehnologije
3
Podrka realizaciji
opteg interesa u
naunoj istraivakoj
delatnosti

Podrka radu Centra


za promociju nauke

Ek.
Kl.

Odobrena
sredstva za
2015.

Potrebna sr. za
2016.

Razlika (6-5)

Potrebna sr. za
2017.

Razlika (8-6)

12,096,556,000

12,685,446,738

588,890,738

13,381,155,155

695,708,417

424

11,746,804,000

12,315,706,738

568,902,738

12,948,849,275

633,142,537

462

144,752,000

159,000,000

14,248,000

208,500,000

49,500,000

472

205,000,000

210,740,000

5,740,000

223,805,880

13,065,880

90,000,000

90,000,000

90,000,000

64

451
PA

0007

Administracija i
upravljanje

7010

Podrka za uee u
Programima EU

423
PJ

462

PJ

4002

Istraivanje i razvoj
u javnom sektoru
424

90,000,000

90,000,000

90,000,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

28,912,000

1,425,055,995

1,562,500,000

137,444,005

1,662,500,000

100,000,000

1,425,055,995

1,562,500,000

137,444,005

1,662,500,000

100,000,000

2,286,079,000

7,800,000,000

5,513,921,000

7,680,000,000

-120,000,000

2,286,079,000

7,800,000,000

5,513,921,000

7,680,000,000

-120,000,000

6. KAKVE TROKOVE E PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAANIMA


I PRIVREDI (NAROITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEIMA)
Trokovi primene predloenog Nacrta zakona nee stvoriti trokove graanima i
privredi, malim i srednjim preduzeima, a to se moe zakljuiti iz predloenih
zakonskih reenja kojima se ni na direktan niti indirektan nain ne propisuju
navedeni trokovi.

7. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE TALVE DA OPRAVDAVAJU TROKOVE


KOJE E ON STVORITI
Pozitivni efekti donoenja Nacrta zakona su takvi da opravdavaju trokove koji se
opredeljuju u budetu Republike Srbije, jer e nova zakonska reenja omoguiti
podizanje nivoa kvaliteta naunoistraivakiog rada, delotvorniji, efikasniji i
operativniji rad tela i komisija u sistemu naunoistraivake delatnosti,
8. DA LI ZAKON PODRAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA
NA TRITU I TRINA KONKURENCIJA
Nacrt zakona ne podrava stvaranje novih privrednih subjekata na tritu i trinu
konkurenciju, ve regulie status postojeih subjekata.
9. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILUKU DA SE
IZJASNE O ZAKONU
Sve zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne o Nacrtu zakona, u skladu
sa Poslovnikom Vlade.
Odbor za javne slube Vlade Republike Srbije, na osnovu lana 41. stav 3.
Poslovnika Vlade (Slubeni glasnik RS, br 61/06-preieni tekst, 69/08, 88/09,
33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), na sednici odranoj 6. maja 2015. godine
doneo je Zakljuak 05 Broj: 0115000/2015, kojim se utvruje sprovoenje javne
rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti i utvrdio Program javne rasprave, a na predlog Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja.

65
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti sainila je Radna grupa obrazovana Reenjem ministra prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja, Broj: 119-01-20/2015-17 od 12. 01. 2015. godine u koju su
imenovani predstavnici instituta i fakulteta, predsednik Nacionalnog saveta za nauni
i tehnoloki razvoj i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja.
Javna rasprava sprovedena je u periodu od 11. do 31. maja 2015. godine.
Tekst Nacrta zakona bio je objavljen na internet stranici Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja i na portalu e-uprave, a zainteresovani su mogli svoje
primedbe, predloge i sugestije da dostavljaju Ministarstvu, na e-mail adresu:
javna.rasprava@mpn.gov.rs, sa naznakom Nacrt zakona o izmenama i dopunama
Zakona o naunoistraivakoj delatnosti, ili u pisanoj formi putem pote, na adresu
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, Beograd, Nemanjina 22-26.
Tokom javne rasprave odrane su tribine u sledeim gradovima:
1. NI, Univerzitet u Niu - 12. maj 2015. godine
2. KRAGUJEVAC, Univerzitet u Kragujevcu 14. maj 2015. godine
3. BEOGRAD, Univerzitet u Beogradu 19. maj 2015. godine
4. NOVI SAD, Univerzitet u Novom Sadu 21. maj 2015. godine
5. BEOGRAD, Srpska akademija nauka i umetnosti 25. maj 2015. godine
Uesnici javne rasprave
U javnoj raspravi uestvovali su: instituti, univerziteti i fakulteti, Srpska
akademiji nauka i umetnosti i druge zainteresovane organizacije i institucije, kao i
istraivai.
Na e-mail adresu javna.rasprava@mpn.gov.rs i adresu Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, putem pote, primedbe, predloge i sugestije
na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj delatnosti
dostavili su uesnici u javnoj raspravi, i to: instituti, univerziteti i fakulteti, Srpska
akademija nauka i umetnosti, Zajednica instituta Srbije, Ministarstvo odbrane, Sluba
Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Akademija
inenjerskih nauka Srbije, Kriminalistiko-policijska akademija, instituti SANU, Centar
za promociju nauke, matini nauni odbori Ministarstva, nauna vea instituta i
pojedinci-istraivai. Na odranim tribinama u Niu, Kragujevcu, Novom Sadu i
Beogradu, uesnici javne rasprave su usmeno izlagali svoje predloge i sugestije na
Nacrt navedenog zakona, a to je zapisano u izvetajima sa ovih tribina.
Analiza rezultata javne rasprave
1. Primedbe i sugestije naelnog karaktera
Analizirajui dostavljene primedbe, predloge i sugestije uesnika javne
rasprave na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti, kao i usmena izlaganja na odranim tribinama, moe
se konstatovati sledee:
- u naelu, podran je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti, kao zakon ijim se odredbama poboljavaju ili
preciziraju postojea reenja i uvode nova zakonska reenja;
- propisivanje pravila etikog ponaanja u nauci, odnosno naunoistraivakom
radu, donoenje Kodeksa i obrazovanje odgovarajueg Odbora, najpozitivnije je
ocenjeno od svih uesnika u javnoj raspravi;
- uesnici u javnoj raspravi apelovali su i na podizanje kvaliteta naunoistraivakog
rada, kroz definisanje preciznih kriterijuma u podzakonskim aktima, ali i kroz rad tela i
komisija, obrazovanih za obezbeivanje kvaliteta naunoistraivakog rada;
- veina uesnika u javnoj raspravi zaloila se za vei uticaj i proirenje nadlenosti
Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj u oblasti naunoistraivake
delatnosti, posebno, u kreiranju naune politike i imenovanju lanova tela, odbora i
komisija;
- primedba nekih uesnika odnosila se da u Nacrtu zakona ima previe
administriranja od strane ministra i Ministarstva, posebno, kod imenovanja tela,

66
odbora i komisija i da ta ovlaenja treba preneti na Nacionalni savet za nauni i
tehnoloki razvoj;
- prilikom imenovanja lanova tela i komisija, veina uesnika zalagala se i za
potovanje principa rodne ravnopravnosti;
- pored projektnog finansiranja potrebno je propisati i institucionalno finansiranje
instituta, sugestija je pojedinih uesnika u javnoj raspravi.
2. Konkretne primedbe, predlozi i sugestije:
Konkretni predlozi i sugestije odnose se na pojedine lanove Nacrta zakona,
od kojih izdvajamo:
- da se Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja realizuje u periodu do
etiri godine;
- kod predlaganja kandidata za lanove Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki
razvoj, zadrati postojee reenje dvostruko vei broj kandidata koji predlau
KONUS, Zajednica instituta Srbije i Privredna komora Srbije; da Srpska akademija
nauka i umetnosti predlae dva svoja predstavnika u Nacionalni savet; da Akademija
inenjerskih nauka ima svog lana u Nacionalnom savetu za nauni i tehnoloki
razvoj;
- da lanove matinih naunih odbora imenuje Nacionalni savet, ili da Nacionalni
savet utvruje listu kandidata za lanove matinih naunih odbora, a ministar donosi
akt o imenovanju; da predsednika i zamenika predsednika matinog naunog odbora
biraju lanovi matinog naunog odbora, veinom glasova svih lanova matinog
naunog odbora;
- da matini nauni odbori uestvuju u donoenju akta o kategorizaciji i rangiranju
naunih asopisa, odnosno u utvrivanju predloga godinje liste kategorisanih
asopisa;
- precizirati nain izbora i sastav Komisije za utvrivanje predloga akta o
kategorizaciji i rangiranju naunih asopisa;
- da institut od nacionalnog znaaja treba da ima manje od 100 istraivaa u
naunim, odnosno nastavnim zvanjima u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom;
- precizirati, odnosno definisati zvanje istraiva-pripravnik i zvanje istraivasaradnik; omoguiti istraivau-saradniku pravo na jedan reizbor ili da se bira na 4
godine;
- naziv Odbora za nauni integritet promeniti u Odbor za etiku u nauci; da
predsednika Odbora za etiku u nauci biraju lanovi Odbora, iz reda svojih lanova;
- da za finansijska sredstava iz budeta Republike Srbije mogu da konkuriu
istraivako-razvojni centri i inovacioni centri, osnovani pri fakultetima, za sve
programe od opteg interesa, utvrenih u lanu 2. Nacrta zakona.
Razmatranje i prihvatanje konkretnih predloga i sugestija
Ministarstvo i Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama
Zakona o naunoistraivakoj delatnosti razmotrili su i analizirali sve dostavljene
primedbe, predloge i sugestije uesnika u javnoj raspravi.
Radna grupa na sednici odranoj 15. juna 2015. godine prihvatila je veinu
konstruktivnih predloga i sugestija uesnika u javnoj raspravi kojima se unapreuju ili
preciziraju predloena zakonska reenja i ugradila u tekst Nacrta zakona (Program
istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja realizuje se u periodu do etiri godine;
SANU predlae dva lana u Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj; proirena
je nadlenost Nacionalnog saveta; matini nauni odbori predlau po jednog svog
lana u Komisiju za utvrivanje predloga godinje liste kategorisanih asopisa;
prilikom imenovanja lanova tela, odbora i komisija, pored ravnomerne zastupljenosti
svih naunih oblasti, prihvaena je i sugestija da se vodi rauna i o rodnoj
ravnopravnosti; prihvaena je i sugestija Ministarstva odbrane u vezi sa
podnoenjem zahteva za akreditaciju naunoistraivakih organizacija u oblasti

67
odbrane i Vojske Srbije; Institut od nacionalnog znaaja moe biti osnovan od strane
Republike ili autonomne pokrajine; umesto 100 istraivaa, institut od nacionalnog
znaaja treba da ima najmanje 50 istraivaa u radnom odnosu: precizirane su
odredbe koje se odnose na sticanje zvanja istraiva-pripravnik i istraivasaradnik; istraiva-saradnik se bira na period od etiri godine, a ako je zvanje
stekao pre stupanja na snagu ovog zakona, istraiva-saradnik ima pravo na reizbor
od tri godine; promenjen je naziv Odbora za nauni integritet u Odbor za etiku u
nauci; prihvaene su sve primedbe i sugestije Poverenika za informacije od javnog
znaaja i zatitu podataka o linosti, a koje su se odnosile na l. 13, 24. 27a, 27b,
66, 76 i 81 vaeeg zakona o naunoistraivakoj delatnosti. Nisu mogle biti
prihvaene primedbe i predlozi koji su se odnosili na materiju kaja se ne moe
regulisati izmenama i dopunama postojeeg Zakona, jer su se odnosile na radikalnije
zahvate i reformu naunoistraivake delatnosti, a to je predmet ureivanja novog
Zakona o naunoistraivakoj delatnosti. S obzirom da Ministarstvo planira da u
narednom periodu pristupi izradi i donoenju novog Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti, to e imati u vidu i uzeti u razmatranje sve konstruktivne predloge i
sugestije sa javne rasprave, a koje se odnose na novi koncept i radikalnu reformu
Nacionalnog naunoistraivakog sistema.
10. KOJE E MERE TOKOM PRIMENE BITI PREDUZETE DA BI SE OSTVARILO
ONO TO SE ZAKONOM NAMERAVA
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja raspolae odgovarajuim
strunim i naunim kapacitetima za sprovoenje predloenih zakonskih reenja. Kao
to je ranije navedeno u tekstu Analiza efekata- paralelno sa izradom Nacrta zakona,
sinhrono se pripremaju Strategija za nauni i tehnoloki razvoj Republike Srbije,
podzakonski akti za sprovoenje zakonskih reenja, a blagovremeno bie preduzete
sve potrebne aktivnosti u vezi sa imenovanjem tela i komisija za obezbeivanje
kvaliteta naunoistraivakog rada, kao i obrazovanje Odbora za etiku u nauci.
to se tie regulatornih mera za sprovoenje zakonskih reenja, donee se sledei
izvrni propisi:
Izvrni propisi za ije je donoenje nadlena Vlada
1. Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije
ROK: u roku od 90 dana od dana na stupanju na snagu Zakona
2. Akt o imenovanju lanova Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj
ROK: u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona
Izvrni propisi ije je donoenje u nadlenosti Ministarstva
1. Ministar e doneti podzakonske akte propisane Nacrtom zakona
ROK: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona
2. Programi od opteg interesa utvreni u lanu 2. stav. 2. ta. 1)-2)
ROK: u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
3. Akt o izboru, vrednovanju naunoistraivakih rezultata i finansiranju
istraivakih programa od opteg interesa
ROK: u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona
4. Akt o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju
naunoistraivakih rezultata istraivaa
ROK: u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
5. Akt o imenovanju lanova matinih naunih odbora
ROK: u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona

68
IZJAVA
O USKLAENOSTI ZAKONA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ dravne uprave, odnosno drugi ovlaeni predlaga propisa:
PREDLAGA: VLADA
OBRAIVA: MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOKOG
RAZVOJA
2. Naziv propisa:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naunoistraivakoj
delatnosti
3. Usklaenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i
Republike Srbije sa druge strane (Slubeni glasnik RS, broj 83/08) (u daljem
tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i
trgovinskim pitanjima izmeu Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike
Srbije, sa druge strane (Slubeni glasnik RS, broj 83/08) (u daljem tekstu:
Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu
sadrinu propisa: Sporazum, Naslov VIII Politike saradnje, lan 112. Saradnja u
oblasti istraivanja i tehnolokog razvoja
b) Prelazni rok za usklaivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i
Prelaznog sporazuma: Opti rok utvren lanom 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma
i Prelaznog sporazuma: Potpuno
g) Razlozi za delimino ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje
proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku
uniju: Ovaj propis nije predvien Nacionalnim programom za usvajanje pravnih
tekovina Evropske unije.
4. Usklaenost propisa sa propisima Evropske unije
a) odredbe primarnih izvora prava EU i usklaenost sa njima: Ugovor o
funkcionisanju EU, Naslov XIX Istraivanje i tehnoloki razvoj i svemir, lan 181.
Nacrt potpuno usklaen sa navedenom odredbom.
b) odredbe sekundarnih izvora prava EU:
Ne postoje sekundarni izvori prava EU sa kojima je potrebno uskladiti nacrt.
v) ostali izvori prava EU:
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanjuu okviru Naslova VIII- Politike saradnje; lan
112. Saradnja u oblasti istraivanja i tehnolokog razvoja;
Nacrt potpuno usklaen sa navedenom odredbom SSP-a.
g) Razlozi za deliminu usklaenost, odnosno neusklaenost: d) Rok u kojem je predvieno postizanje potpune usklaenosti propisa sa
propisima Evropske unije: -

69
5. Ukoliko ne postoje odgovarajui propisi Evropske unije sa kojima je
potrebno obezbediti usklaenost treba konstatovati tu injenicu.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki slubeni jezik EU?
Nacrt zakona je preveden na engleski jezik.
8. Uee konsultanata u izradi propisa i njihovo miljenje o usklaenosti:
Ne.