You are on page 1of 9

PRVA POMOC

SADRZAJ
Uvod
Pribor
Pregled
Ozivljavanje
Povrede
Trovanja
Ujedi
Ostalo

2
3
5
7
12
17
18
21

PRVA POMOC
Uvod
Koliko putovanje nosi u sebi cari toliko moze da bude i opasno. Pre svega sami treba da povedemo
racuna o tome sta, gde i kako radimo i tako smanjimo na minimum rizik da nam se avantura pretvori u
nocnu moru. Treba podjednako brinuti i o malim i o velikim stvarima, pocevsi od toga koliko se
oblacimo, preko izbora prijatelja, pa do mesta koje je bolje zaobici. Ipak ne mozemo na sve uticati, i
koliko god bili oprezni moze se dogoditi na nam zivot i zdravlje budu ugrozeni. U ovom poglavlju
opisane su mere prve pomoci koje treba preduzeti u takvim situacijama bilo da pomognemo sami sebi
ili drugome.
Pojam i znacaj prve pomoci
Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i zdravlje unesrecenog ili povredjenog
coveka, a primenjuje se na licu mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem
stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu medicinsku ustanovu. Svaki covek
treba da zna da je ukaze samom sebi ili svom drugu. Ona treba da bude pruzena sto pre, ne cekajuci
na dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo
takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu
da odluce sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba, a sta ne treba da
rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane, besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk
povredjenog, ne treba da bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji
pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti, uporan, snalazljiv i siguran u
svoje znanje jer samo takav moze biti efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski
opravdane mere i nedopustivo je da postupa u duhu nadlekarskih saveta, kojih se jos uvek drze neki,
uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju osnovnih znanja iz prve pomoci je za
svaku osudu i moze da se osveti kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.

PRIBOR
Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna i prirucna sredstva. Ukoliko postoji mogucnost uvek
treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike.
Medjutim, cesto se na mestu dogadjaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste prirucna sredstva i pri
tome dolazi do izrazaja znanje i sposobnost lica koje pruza prvu pomoc. U nastavku su predstavljena
standardna sredstva za pruzanje prve pomoci, a uporedo i prirucna koja se mogu koristiti u njihovu
zamenu.
Zavojni materijal
Prvi
sloj
zastite
(stavlja
se
direktno
preko
rane)
Kod zastite rane zavojnim materijalom mora se omoguciti slobodan pristup vazduha do rane i upijanje
njenih izlucevina. Delovi koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno cisti i po
mogusnosti oslobodjeni klica da bi se sprecilo svako zagadjenje (u suprotnom dolazi do gnojenja ili
druge vrste ostecenja naseg tela). U te svrhe najbolje sluzi gaza, retka tkanina savijena u vise slojeva
koja moze biti razlicite velicine. Nepravilno je upotrebljavati vatu za pokrivanje rana, jer se ista uvlaci u
ranu, lepi za njene zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje
izlucevina. Kada se ne raspolaze gazom, tada se za pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi cistog
platna, ciste maramice ili delovi cistog rublja. Ovi predmeti treba da su sveze oprani i ispeglani jer se
upotrebom visoke temperature unistavaju klice.
Drugi
sloj
zastite
(stavlja
se
preko
prvog
sloja)
Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se ucvrste uz telo zavojem ili flasterom.
Posto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom, nije potrebno da se prethodno oslobode klica, ali

svakako prethodno moraju biti cista i suva. Zavoji su trake od pamucnog prediva i mogu biti rastresitog
ili zbijenog tkanja, razne sirine i duzine, sto zavisi od mesta na kome se upotrebljavaju. U nedostatku
zavoja koriste se komadi platna iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Narocito
pogodna sredstva za previjanje razlicitih delova tela jesu marame. Najbolje su velike trougle, koje su
unapred pripremljene, ali i sve vece zenske marame, dzepne maramice, tanjih tkanina. Gaza ili druga
sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se ucvrste uz telo jos i flasterom, odnosno, dugim
lepljivim trakam koje su pripremljene za previjanje. U zamenu mogu se koristiti sve ostale lepljive trake
koje sluze bilo za izolaciju u elektrotehnici, bilo za lepljenje drugih materijala.
Gotovi
proizvodi
sa
prvim
i
drugim
slojem
zastite
Postoje proizvodi koji imaju medjusobno spojenu gazu i zavoj. Za posekotine i manje rane to su
hanzaplasti, a za ozbiljnije povrede koristi se takozvani "prvi zavoj". On se smatra najboljim sredstvom
za pruzanje prve pomoci. Sastoji se od jastucica, gaze i trake zavoja, oslobodjeni svih klica i
upakovani tako da je njihovo zagadjenje nemogucno. Na omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za
njegovu primenu. Prilikom otpaiivanja treba voditi racuna da gazu ne dodirujemo prljavim rukama kako
je ne bi zagadilli.
Poveska
za
zaustavljanje
krvarenja
Najpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Medjutim, vrlo cesto se u istu namenu koristi
unapred pripremljena platnena poveska. Kao prirucno sredstvo mogu se upotrebiti kais, kravata,
platnena traka ili slicno.
Imobilizaciona
sredstva
Standardna sredstva su Kramerova, Tomasova i Diteriksova udlaga. To su sredstva pomocu kojih se
prelomljene kosti postavljju u nepokretno stanje. Medjutim ova sredstva su glomazna i samim tim
nezahvalna za nosenje pa se najcesce zamenjuju prirucnim predmetima kao sto su: motke, grane,
siblje, mlada stabla, metalne sipke, skije, karton i slicno.

PREGLED
Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca
vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. Unesrecenima sa
sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu
modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. Dali znak je mrtvacka
ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti, a kasnije moze i da popusti. Posle smrti se
javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna, a u isto vreme se moze primetiti
i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka.
1. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila, da
osmotri teren i da proceni da li povredjenom, kao i njemu samom, preti neka neposredna opasnost.
Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede.
2. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih
poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara
mestu i uzroku nesrece.
3. ako je vise povredjenih u isto vreme, tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima
treba najpre pruziti pomoc. To su povredjeni koji ne disu, kojima je srce prestalo da radi, koji jako
krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu
i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni.
4. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. Potrebno je posmatrati
podizanje grudnog kosa, da li se sire nozdrve, da li sisti vazduh kroz usta i nos, da li povredjeni krklja
ili mu se obrazi pomicu. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze, a ta promena
najispoljenija je na ustima, usnim skoljkama, nosu i noktima. U tom slucaju treba odmah pristupiti
vestackom disanju.
5. teze se utvrdjuje rad srca, ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. Drugi, tezi, nacin je pipanje
ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce
radi. Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja, treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom
srca, odnosno kombinovanim ozivljavanjem.
6. ako povredjeni dise i radi mu srce, treba utvrditi da li je pri svesti. To se najlakse postize
postavljanjem uobicajenih pitanja. Ako na njih ne odgovara, moze se lakim stipanjem ili blagim
ubodom pokusati da se on probudi. Ukoliko ni to ne uspe, povredjeni je u besvesnom stanju, iako
moze cak i da jauce, da se grci ili krece nogama i rukama. Ako je povredjeni bez svesti treba mu
proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske.

7. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. Cesto
je potrebno zbog toga skinuti, raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. Po pravilu, odeca se skida
prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Medjutim, odecu i obucu ne treba skidati bez
potrebe posebno ako postoji jako krvarenje, vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom
zaustavljanju.
8. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova. Tako
povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim.
9. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove.
OZIVLJAVANJE
Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt, koja ako duze traje postaje prava smrt. U
najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje, a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle
toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima smrzavanja i
utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje
moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i
rada srca. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca.
Vestacko disanje
Pripremanje povredjenog za vestacko disanje
Vestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje, sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz
pluca. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna uslova. Prvi je da su gornji
disajni putevi (usta, nos, zdrelo, dusnik i krupne dusnice) prolazni, a drugi da postoji mogucnost
sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom,
narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto
dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima, tada se disajni putevi mogu osloboditi
okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti, jezik se
mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica, a glava zabaci unazad. Okretanjem povredjenog
potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog
disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti.
Metoda "usta na usta"
Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci,
najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.
1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos,
a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno
izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri.
To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno
izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve
pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca.
Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje
prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
Metoda "usta na nos"
Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca, ili su povredjena. U sustini
je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos.
1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu
ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati
podbradak, a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time
se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo
vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno
izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog
sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko
udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje
prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
Metoda "usta na usta i nos"
Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim
sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo).

Metoda pomocu ruku


Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili
udisanja bojnih otrova. Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.
1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac
klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki.
2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac
nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje
zamara). To je izdisaj.
3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a
zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno
do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od
podloge.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje
prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
Spoljasnja masaza srca
Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Cak i ako nismo
sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi.
Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane
radnje.
1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema
povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke
postavi i drugu.
2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i
popustanje grudne kosti.
Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15
do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.
Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca
Kada je spasioc sam
Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi
15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.
Kada su prisutna dva spasioca
Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i
to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh
u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam
disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.
Pomoc kod mehanickog gusenja
Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost, iskolacene oci, naporno i cujno
disanje, pomodrelost lica i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican je polozaj
ruku - unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je
u uklanjanju prepreke disanju.
Pomoc osobama u besvesnom stanju
Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva pomoc se sastoji u postavljanju
unesrecenog na bok. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju
treba izvaditi kaziprstom. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog
i gura ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje. Zabranjeno je stavljati ispruzen
prst sredinom usta, jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje.
Pomoc osobama u svesnom stanju
Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko
to ne pomogne, treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene).
Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u
plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u
besvesnom stanju, ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama.
Samopomoc
Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog kosa prislonimo uz ivicu
stola, pulta ili slicnog. Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak.
Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode disajni putevi.

POVREDE
Krvarenje
Gubitak vece kolicine krvi je uvek opasan i stetan. Iskrvareni je bled, koza i sve vidljive sluzokoze su
bez krvi. Koza je hladna i pokrivena lepljivim znojem, a povredjeni je nemoran i uplasen. Disanje je
jako ubrzano i naporno, a puls je ubrzan i jedva da se moze osetiti pod rukom. Povredjeni se zali na
zedj, umor, zujanje u usima i mrak pred ocima, opstu slabost i nemoc, zatim nastupa nesvestica, pa
smrt. Manja krvarenja iz povrsnih povreda, oguljenih mesta, malih razderina i posekotina najcesce
samo ubrzo prestaje, dok za zaustavljanje vecih krvarenja treba primeniti neku od metoda opisanih u
sledecim pasusima.
Pritisak prstima
Primenjuje se kada povredjeni naglo gubi veoma velike kolicine krvi. Pogodan je samo za kratkotrajnu
primenu, dok se ne primeni neki drugi trajniji i sigurniji nacin. Ova metoda sastoji se u tome da sam
povredjeni ili spasilac prstima jedne ili obe ruke pritisne krvni sud uz kost. To je moguce izvesti kod
krvarenja na glavi, rukama i nogama. Kada je krvarenje na glavi i vratu, treba sa cetiri prsta ruke
pritisnuti srednji deo vrata, izmedju prednje i bocne strane, dok se sakom i palcem obuhvati zadnja
strana vrata (pritiska se unazad i unutra prema kicmenom stubu i to samo sa jedne strane vrata,
nikako sa obe istovremeno). Krvarenja u predelu ramena i pazuha zaustavljaju se pritiskanjem nanize,
sa vise prstiju, sredisnjeg dela kljucne kosti. Kada je krvarenje iz gornjeg i srednjeg dela nadlaktice
treba palcevima obe ruke pritisnuti predeo pazusne jame ka ramenom zglobu, a ostalim prstima
obuhvatiti predeo ramena.Kod krvarenja iz lakta, podlaktice i sake treba palcem pritisnuti sredinu
unutrasnjeg dela nadlaktice, a ostalim prstima je obuhvatiti. Ako je krvarenje iz noge, treba palcevima
ili pesnicom pritisnuti predeo prepone.
Zavoj sa pritiskom
Sustina ovog metoda je zaustavljanje krvarenja za duze vreme, pritiskom na ranu. Primenjuje se tako
sto se rana prvo prekrije sterilnom gazom, pa se uzduzno postavi predmet koji vrsi pritisak. Potom se
povredjeni deo tela i predmet zajedno obaviju zavojem. U tu svrhu moze se upotrebiti jastuce prvog
zavoja ili nerazmotan zavoj, ali i parce drveta, savijena krpa, stiropor i drugo. Ako krvarenje ne
prestane, onda se zavoj mora jace stegnuti. Medjutim, suvisno stezanje moze biti veoma opasno. Ovaj
metod je dobar za sve delove tela, osim za vrat.
Esmarhova poveska
Primenjuje se kada je usled dejstva vise sile, doslo do potpunog razmrskavanja ili otkidanja delova
tela. Sastoji se u tome da se povredjeni ud stegne odmah iznad mesta krvarenja. U tu svrhu uzima se
traka zavoja ili platna, marama ili druga cvrsta tkanina minimalne sirine 5 cm (nikako se ne smeju
koristiti zica, tanak konopac i slicno). Postavi se oko povredjenog uda i postepeno steze uvrtanjem
pomocu drvenog ili metalnog klina, ili drugih pogodnih predmeta sve dok se krvarenje ne zaustavi.
Zatim se klin ucvrsti posebnom trakom zavoja da se ne bi odvrteo i poveska olabavila. Povredjenog
treba sto pre odvesti do lekara jer je stezanje bolno, drzanje poveske duze od pola sata moze ostetiti
tkiva, a drzanje duze od 2-3 casa dovodi do izumiranja tkiva.
Rane
Prvo treba ranu otkriti, skidanjem odece ili obuce. Odeca se svlaci najpre sa zdrave, a tek onda sa
povredjene strane. Ako je svlacenje tesko i nepogodno, treba ranu otkriti paranjem odela po savovima
ili cepanjem, odnosno secenjem. Sledeci zadatak je zastita rane od infekcije. U tom cilju rana se treba
pokriti i zastititi od spoljasnjih uticaja. Sredstva kojima se vrsi pokrivanje rana treba da budu takva da
mogu zastititi ranu, ali da dozvoljavaju da rana "dise" i da upijaju njene izlucine. To se najbolje postize
gazom (takodje se mogu upotrebiti cisto platno ili slicna tkanina). koja se ucvrscuje zavojem,
maramom, flasterima ili na drugi pogodan nacin. Preko zavoja se ponovo oblaci odeca, jer se na taj
nacin rana jos sigurnije zastiti od naknadnog ozledjivanja i eventualno od vremenskih nepogoda.
Zabranjeno je samu ranu:
1. ispirati bilo kakvim tecnostima (vodom, rakijom, mokracom, jodom, alkoholom, benzinom..).
2. pokrivati vatom jer se ona uvlaci u nju, lepi za zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan
pristup vazduha i oticanje izlucina.
3. posipati raznim praskovima (barutom, duvanom, prasinom, paucinom, struganom kozom...).
4. oblagati melemima i mastima (medom, lukom, mahovinom, raznim travama, liscem bokvice,
kupusa, antibiotickim sredstvima...).
5. cistiti od raznih stranih tela (komada stakla, drveta, sacme, metka i drugog) jer se kao posledica
moze pojaviti infekcija ili povreda zivaca, zila, krvnih sudova i drugih tkiva.
Postavljanje zavoja
Jedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene povrede nalaze da se rana
prethodno prekrije sterilnom gazom radi sprecavanja dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba tako

da se postavi da u potpunosti prekrije povredjeno mesto, da ne izaziva bolove, da ne sprecava


cirkulaciju krvi i da se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek treba da prekrije veci deo tela nego sto je
rana cime se obezbedjuje da rana bude prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju
zavoja treba voditi racuna da se njime ne povredi rana. Zbog toga se zavijanje uvek pocinje sa
nekoliko kruznih omotaja ispod ili iznad rane. Nikad se ne sme zapocinjati zavijanje preko same rane
niti zavrsavati vezivanjem zavoja iznad same rane. Pri zavijanju treba voditi racuna o pritisku na deo
tela koji se zavija. Pritisak treba da bude toliki da obezbedi stabilnost zavoja, i zaustavljanje krvarenja,
ali i da ocuva cirkulaciju krvi kroz povredjeni deo tela. Jako stegnut zavoj moze da izazove jake
bolove.
Prelomi kostiju i povrede zglobova
Ako se utvrdi da postoji prelom kostiju, iscasenje ili uganuce zgloba, treba preduzeti mere i postupke u
cilju zastite daljeg ostecenja, infekcije, krvarenja, kao i sprecavanja jakih bolova kod povredjenog.
Najbolji nacin zastite je da se povredjeni deo tela ucini nepokretnim pomocu prirucnih sredstava koja
se ucvrscuju uz njega, a zatim da se postavi u mirovanje. Prirucna sredstva mogu biti svi predmeti
pogodnog oblika i duzine, koji se pricvrscuju uz telo pomocu zavoja, traka iscepanog platna ili slicnog
(stezanje ne treba da bude suvise jako jer moze da ometa krvotok). Uglavnom se postavljaju preko
odece radi zastite od pritiska na kozu i od vremenskih nepogoda. Ako pored preloma postoji i rana,
tada se ona najpre previje zavojima, a tek onda se pristupi imobilizaciji.
Kada je u pitanju prelomljena kost, treba ucvrstiti dva susedna zgloba. To se postize ucvrscivanjem
prirucnog sredstva uz delove tela, iza susednih zglobova. Ako je povredjen zglob, tada se prirucna
sredstva ucvrste uz susedne delove tela.
Povrede toplotom
Opekotine I stepena karakterise crvenilo, bol, otok, osecaj zategnutosti koze kao i mravinjanja po
njoj. Najbolje sredstvo za njihovo ublaavanje je hladna voda, ili jo bolje - ledena voda! One ne
zahtevaju previjanje. Sa opecenih ruku treba skinuti prstenje, narukvice i rucne satove, a sa nogu
obucu jer usled oticanja mogu ugroziti krvotok.
Opekotine II stepena se odlikuju pojavom mehurica razne velicine koji su ispunjeni bistrom ili lako
zamucenom zuckastom tecnoscu. Postoje svi znaci kao i kod opekotina I stepena, s tim sto su bolovi
jaci i otok veci. Postupak prve pomoci je kao i za opekotine I stepena, ali posto postoji mogucnost
infekcije treba ih previjanjem zastititi.
Opekotine III stepena su one kod kojih je doslo do propadanja dubljih delova koze i potkoznog tkiva.
Opekotina ima izgled stavljene koze, belicaste boje i veoma je bolna. Ovakve povrede najcesce su u
pozarima, gde povredjeni gori. Prilikom pruzanja prve pomoci neophodno pre svega povredjenog
udaljiti od toplotnog izvora i ugasiti vatru na njemu. Vatra se gasi prebacivanjem cebeta, pokrivaca i
slicnih predmeta preko plamena. Samopomoc se sastoji u tome da se povredjeni valja po podlozi i na
taj nacin sam ugasi vatru. Kada se spreci dalje dejstvo toplote, pristupa se hladjenju opecenog dela
tela, najbolje hladnom vodom. Sa opecenog mesta ne smeju se skidati prilepljeni delovi odece.
Opekotinu treba previti cistim zavojem, ili u nedostatku istog ostaviti je bez pokrivaca i otvorenu.
Povredjenom treba dati da pije hladne napitke u manjim kolicinama ali cesto.
Suncanica i toplotni udar
Suncanica nastaje usled duzeg dejstva suncevih zraka na nepokrivenu glavu. Znaci su jaka
glavobolja, mucnina, povracanje, slabost, omamljenost, vrtoglavica, tesko disanje i ubrzan puls. U
tezim slucajevima bolesnik gubi svest, ima temperaturu i jako se znoji. Toplotni udar nastaje kada je
covek pretoplo obucen i izlozen fizickim naporimau uslovima povisene temperature vazduha koji je
jako zasicen vlagom i sa smanjenim sadrzajem kiseonika. U oba slucaja povredjenom treba skinuti
odecu i sto pre ga staviti u hlad da lezi sa uzdignutom glavom. Ukoliko je doslo do gubitka svesti ili
prestanka rada srca i disanja, odmah se pristupa ozivljavanju. Jedna od vaznih mera je i rashladjivanje
glave stavljanjem hladnih obloga i prskanjem, a preporucuje se i stavljanje kese sa ledom. Sve ove
radnje su potrebne, cak i ako se sprovodi ozivljavanje. Ako je povredjeni svestan, treba mu davati
hladne napitke u vecim kolicinama. Lecenje se obavlja u najblizoj bolnici do koje povredjenog
prenosimo u lezecem polozaju.
Povrede hladnocom
Pri velikoj hladnoci treba nositi to je vie tankih slojeva odece. Nita ne sme da bude tesno jer lako
dolazi do promrzlina.
Smrzotine
Jaca hladnoca moze izazvati smrzotine pojedinih delova tela, i to najcesce onih otkrivenih (usi, nos,
prsti) i udaljenijih, jer ih krv teze zagreva. Smrznuti delovi su bledi, hladni i neosetljivi. Kod jacih
smrzotina javljaju se plikovi i dolazi do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima treba tako i
postupati, tj. previti ih. Zavoji ne smeju biti suvise stegnuti, jer mogu da ometaju i onako ostecen
krvotok. Previjeni deo tela treba naknadno umotati da se zagreva. Veoma je opasno i stetno trljanje

smzotine snegom i busenje plikova. Trljanje snegom se moze koristiti samo radi zagrevanja i
sprecavanja pojave smrzotine, a nikada, kada smrzotine vec postoje.
Smrzavanje
Kada se rashladi celo telo, tada dolazi do opsteg smrzavanja. Smrznutom se drema, obuzima ga
osecaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovanosti kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve
sporije kuca i najzad stane. Postupke u ukazivanja prve pomoci treba usmeriti na sto brze zagrevanje.
U tom cilju se smrznuti mora dobro utopliti, ako ne dise izvrsiti ozivljavanje i sto pre ga preneti u toplu
prostoriju. Treba mu sto pre skinuti mokru odecu i obucu i zameniti ih suvim. Smrznuti treba da pije
tople napitke, ali ne alkoholna pica, i da pomera udove, jer se tako zagreva. Takodje treba proveriti da
li ima smrzotine koje treba previti. Transport se vrsi u lezecem polozaju do najblize bolnice.
TROVANJA
Otrovi mogu da budu u gasovitom, tecnom ili cvrstom stanju. Do trovanja dolazi kada oni dospeju u
organizam preko koze, sluzokoze i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu. Pocetak pruzanja prve
pomoci sastoji se u utvrdjuivanju vrste otrova i nacina trovanja. U tome nam moze pomoci povredjeni
ukoliko je pri svesti. U suprotnom obratiti paznju na okolinu, jer se tu cesto mogu naci tragovi otrova.
Pruzanje prve pomoci podrazumeva sprovodjenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma ili
njegovo razblazivanje, sto zavisi od nacina ulaska otrova u organizam.
Trovanje preko koze i sluzokoze
Ukoliko je otrov dospeo u oci, moze se eliminisati obilnim ispiranjem ociju cistom vodom.
Otrovi dospeli na kozu skidaju se obilnim ispiranjem vodom.
Trovanje udisanjem
Ako je otrov unet udisanjem, moze se javiti kasalj, suzenje, gusenje, kao i lokalni znaci trovanja.
Povredjenog treba sto pre izneti na svez vazduh iz zatvorenog prostora.
Medju trovanjima gasom najcesce je ono izazvano udisanjem ugljen-monoksida. On se nalazi u
gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte, cumura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora...
Trovanjem ovim gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a zatim
otrovano lice gubi svest. Koza i sluzokoza su crvene boje. Veoma brzo moze da nastupi smrt. Prva
pomoc se sastoji u izvlacenju otrovanog iz prostorije zagadjene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac
treba da vodi racuna da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata i razbiti prozor
spolja, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati udisanje vazduha u prostoriji gde je otrovani.
Zbog toga valja predhodno udahnuti svez vazduh ili prekriti usta i nos vlaznom maramicom, pa tek
onda prici otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa ozivljavanju.
Trovanje preko usta
Unosenje otrova kroz usta obicno se ispoljava mukom, gadjenjem, povracanjem, prolivom, bolovima u
stomaku i dr. Poremecaj svesti ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi
itd. Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoci, jer one mogu da
dovedu do ugusenja!
U slucaju kada je doslo do trovanja unosenjem otrovnih plodova, gljiva ili pokvarenih namirnica,
otrovanom treba davati da pije velike kolicine tecnosti kao vodu, caj, mleko i druge. Pored toga, valja
izazvati sto obilnije povracanje, kako bi se sto veca kolicina otrovnih materija izbacila iz zeluca.
Kod trovanja kiselinama i bazama povracanje se ne sme izazivati. Kod trovanja bazom se daje mleko,
belance od jajeta, zejtin, blag rastvor sircetne ili limunske kiseline. Kod trovanja kiselinama daje se
rastvor sode bikarbone u vodi ili blaga sapunica.
UJEDI
Kako
izaci
na
kraj
sa
medvedom?
Mrki medvedi su najvece zveri na naim prostorima. Oni ne moraju da predstavljaju opasnost ako
vodimo racuna. Nikada ne treba naglo beati ako iznenada naidemo na medveda. Treba polako
koracati unazad, jer ga brzi pokreti razdrauju. Medvedi imaju jako lo vid, za razliku od mirisa i sluha.
Privlaci ih miris namirnica pa hranu zato treba cuvati dobro zatvorenu i van logora.
Zatita
od
insekata
U prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor stavite tanjir sa sircetom, ili pored
kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim ili karanfilicevim uljem. Ovim uljem moete namazati i
otkrivene delove tela. Takode u prostoriji moete drati bukete lorberovih grancica, koprive ili
lavandinog cveta. Neku od ovih grancica moete staviti i u ator i tako se vrlo efikasno reiti (bez silnih
specijalnih preparata za mazanje) komaraca u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lice ili paprat, reicete
se i buva i krpelja!
Ujedi zivotinja
Ujed besne zivotinje
Treba izbegavati kontakt sa divljim zivotinjama, jer one obolele od besnila mogu biti naizgled mirne i
pokazivati pitomost, sto sigurno moze zavarati. Domace zivotinje koje pokazuju promenu uobicajenog

ponasanja treba takodje izbegavati. Kada besna zivotinja ujede coveka na mestu ugriza virus ulazi u
tkiva i putem nerava se siri ka mozgu izazivajuci teska ostecenja. Bolest pocinje strahom, nemirom,
glavoboljom da bi se kasnije javili grcevi koji su karakteristicni za ovu bolest.
Prva pomoc se sastoji u ispiranju rane sapunicom ili deterdzentom u trajanju od nekoliko minuta.
Potom se povredjeni hitno upucuje u bolnicu radi vakcinacije.
Ujed zmije
U nasoj zemlji postoje dve grupe zmija: neotrovnice i otrovnice. Prva grupa , neotrovnice, je uglavnom
bezopasna mada postoji mogucnost pojave infekcije na mestu ujeda od bakterija koje se nalaze u
ustima zmije. U drugu grupu spada sest vrsta koje zive u nasoj zemlji. Nejpoznatije su poskok (ujedno
i najotrovnija) i sarka (kao najrasprostaranjenija). Otrovne zmije se u brzini tesko razlikuju od
neotrovnih. Najznacajnije je to da im je glava siroka, a vrat iza nje dosta suzen, sto kod neotrovnih
zmija nije slucaj. Otrovnice su veoma pokretne, nisu plasljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed
je munjevit, a na mestu ujeda ostaju dve male ubodne ranice koje mogu i ne moraju krvariti. Tu se
ubrzo javlja otok i crvenilo, utrnulost, a zatim i pojava modrikastih mrlja. Zrtva oseca mucninu,
glavobolju, slabost, disanje postaje sve teze, postaje bled, gubi svest i u koliko se ne ukaze
blagovremena pomoc dolazi do smrti.
Naisla sam na dva razlicita postupka prve pomoci mada je sustina ista. Treba spreciti raznosenje
otrova po telu i u isto vreme mu omoguciti da izadje. U oba slucaja zrtva treba da miruje jer se na taj
nacin usporava krvotok pa se smanjuje brzina raznosenja otrova u telu. Odmah nakon postupka prve
pomoci, zrtvu treba preneti u lezecem polozaju do najblize medicinske ustanove.
1. Ekstremitet se podveze iznad rane i na taj nacin spreci venski krvotok koji vodi krv ka srcu. Zatim se
pristupa isisavanju rane (oko 20 minuta na sat tokom nekoliko sati). Osoba koja se upusta u ovu
radnju pre svega treba da bude sigurna da nema ranu u usnoj duplji, kao ni kvar na zubu, a onda da
pazi da ne proguta otrov.
2. Ekstremitet se umereno (umereno da bi krv mogla sa istice iz rezova na mestu ujeda) podveze
neposredno iznad rane. Na samom mestu ujeda naprave se dva unakrsna reza kroz kozu i pusti se da
iz rane istice krv a sa njim i otrov. Rezovi se prave nozem, ziletom ili nekim drugim ostrim predmetom,
cije je secivo opaljeno na plamenu ili obrisano rakijom, odnosno alkoholom.
Ujedi insekata
Ujed pcele, ose, strsljena ili komarca
Vecina insekata koji zive u nasem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio zivot
coveka. Najcesci ubodi su od pcele, ose, strsljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i
bol, a kasnije svrab. Medjutim, ako u kratkom vremenu dodje do uboda veceg broja insekata (roj)
mogu se pojaviti znaci trovanja sa ostecenjem nervnog sistema. U teskim slucajevima moze doci i do
smrti. Postoje osobe koje su alergicne na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dodje do
burne reakcije. Tada se kod njih pojavljuju crveni pecati po telu, otok, otezano disanje, otoci u predelu
lica i vrata i to sve predstavlja tesku komplikaciju koja moze dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi
odgovarajuce lekove.
Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Ujedi u predelu usta otezavaju disanje, a mogu
izazvati i ugusenje zbog pojave otoka. Prva pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto
ujeda.
Ujed skorpije
Medju zastupljenim vrstama skorpije koje zive u nasoj zemlji samo je nekolicina ciji je ubod
smrtonosan. Ujed skorpije je jako bolan, na tom mestu se prvo pojavljuje crvenilo, pa otok, a kasnije
lokalno pecenje i stezanje. U tezim slucajevima se javljaju nekontrolisani trzaji tela.
Prva pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda.
Ujed krpelja
Krpelj pada sa grana na coveka ili ivotinju i zakaci se. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najcece
Lajmske. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom
(zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledece: parcem konca zaveite cvor oko krpelja
(na vratu) i uvrcite konac postepeno steuci omcu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koi, krpelj ispada
napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Crvenilo na koi ostaje jo dan-dva i i izgubi se, a
ako se ne izgubi i crveni rub pocne da se iri obavezno potraite lekara.
OSTALO
Udar struje
Struja niskog napona nije opasna, vec samo struja jakog napona koja se upotrebljava za osvetljenje,
zagrevanje, pogon masina i aparata. Udar elektricnom strujom moze lako da izazove smrt usled
prestanka disanja i rada srca ili usled drugih teskih ostecenja ljudskog tela. Pored toga, povrede
elektricnom strujom se mogu javiti u vidu opekotina koje su najjace na mestu ulaska i izlaska struje, a
postoje i zrakaste pruge koje spajaju oba ova mesta i oznacavaju pravce prolaza struje. Elektricni udar

ponekad odbaci povredjenog te ovaj usled pada zadobija i druge povrede. Struja veoma velike jacine
prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.
Najpre treba povredjenog osloboditi veze sa porovodnicima elektricne struje, mada je to ponekad
tesko jer elektricni udar izaziva grceve misica. Povredjeni se najsigurnije odvaja od zica pomocu
drvene motke, pri cemu se ruke spasioca moraju zastititi suvim krpama ili debelim rukavicama.
Takodje treba da stoji na suvom tlu ili da stane na suvu dasku. Dodirivanje povredjenog ili zice
metalnim sipkama je opasno. Neposredno posle povrede elektricnom strujom, cesto dolazi do prividne
smrti i samo brzim merama ozivljavanja moze se povredjeni spasiti. Vestacko disanje usta na usta i
spoljasnja masaza srca moraju se odmah primeniti. Ponekad ozivljavanje uspeva i posle nekoliko
casova. Ako ozivljavanje uspe, povredjenog treba pregledati i ako ima opekotine previti ih.
Transportujemo ga uvek u lezecem polozaju, najbolje na nosilima.
Udar groma
Pre svega treba istaci da se osnovne mere zastite od udara groma sastoje u izbegavanju boravka na
otvorenom prostoru prilikom grmljavine i sklanjanju u bezbedne prostore (na primer kuce sa
gromobranima, auto i tako dalje). Za vreme grmljavine ne treba stajati ispod visokog drveca, metalnih
stubova, elektricnih vodova i tako dalje. Povrede nastale udarom groma slicne su onima koje nastaju
udarom struje pa je prva pomoc istovetna.
Utapanje
Kada vidimo da se neko davi, moramo sto pre preduzeti mere za spasavanje. Svesni davljenici obicno
dozivaju u pomoc i izvode nekoordinisane pokrete rukama i nogama radi odrzavanja glave iznad nivoa
vode. Tada je potrebno da im dobacimo predmete koji bi ih odrzali na povrsini vode. To mogu biti
pojasevi za spasavanje, lopte, baloni, daske i slicno.
Medjutim, ako davljenik nije pri svesti ili pokusaj dodavanja predmeta za spasavanje nije uspeo,
moramo uci u vodu i pristupiti spasavanju. Pre toga obavezno skinuti obucu i odecu jer se one u vodi
nakvase pa otezavaju plivanje i spasavanje. Davljeniku treba prici sa ledja posto se uplasena i
uzbudjena osoba refleksno hvata za spasioca pa se moze desiti da ovaj ne moze plivati te mogu
obojica nastradati. Posebno treba biti oprezan ako je u pitanju snazna osoba, i tada je najbolje
sacekati da se umori pa mu tek onda prici. Davljenik se izvlaci tako sto se hvata za kosu, ispod vrata ili
pazuha, a pri tom se vodi racuna da mu glava bude iznad povrsine vode.
Po izvlacenju, a ako je moguce vec u toku izvlacenja i u plicaku, zapoceti sa vestackim disanjem.
Prethodno treba izvaditi iz usta povredjenog materijal koji je u toku davljenja dospeo unutra (mulj,
pesak, trava i slicno). Nikada ne pokusavati istakanje vode iz pluca jer je to nemoguce izvesti.
Postupak ozivljavanja ponavljati sve do uspostavljanja rada srca i disanja. Potom unesrecenog
postaviti na bok i transportovati u bolnicu.