You are on page 1of 39

Kralj Ibi ili Poljaci

Drama u pet inova

Alfred Jarry
1896.

Sadraj
Prolog

Lica

Prvi in
Scena I .
Scena II .
Scena III .
Scena IV
Scena V .
Scena VI
Scena VII

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

6
6
7
7
8
9
9
9

Drugi in
Scena I .
Scena II .
Scena III .
Scena IV
Scena V .
Scena VI
Scena VII

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

11
11
11
12
12
13
13
14

Trei in
Scena I .
Scena II .
Scena III .
Scena IV
Scena V .
Scena VI
Scena VII
Scena VIII

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

15
15
15
17
17
18
18
19
20

etvrti in
Scena I .
Scena II .
Scena III .
Scena IV
Scena V .
Scena VI
Scena VII

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

22
22
22
23
24
25
26
27

Peti in
Scena I . . . . . . . . . . . . . .
Scena II . . . . . . . . . . . . . .
Scena III . . . . . . . . . . . . . .
Scena IV . . . . . . . . . . . . .
Re Alfreda arija . . . . . . . .
Drugo predstavljanje Kralja Ibija
O autoru . . . . . . . . . . . . .
Bibliografija . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

28
28
30
31
31
33
35
37
38

Prolog
KRALJ IBI
Drama u pet inova, u prozi, vraena u integralni oblik, u kojem je izvedena u marionetskoj
predstavi Teatra fizinansija1 1888. i u Pozoritu dela (Thtre de luvre), 10. decembra 1896,
uz muziku Kloda Terasa (Claude Terrasse)
Ova knjiga je posveena Marselu vobu (Marcel Schwob)
I zatrese tada ia Ibi kruku svoju, zbog ega ga Englezi ekspirom2 prozvae, i od tog imena
mnoge lepe tragedije dobie, svojeruno napisane.
dition du Mercure de France, XV, rue de lchaud-Saint Germain, M DCCC XCVI

ari nameno pie phynance, umesto finance, po analogiji sa physique (fizika). Videti dalje u tekstu, Drugo predstavljanje Kralja Ibija. (Sve napomene: AG)
2
Adonc le Pre Ubu hoscha la poire, dont fut depuis nomm par les Anglois Shakespeare ari se poigrava sa ekspirovim prezimenom: hocher la poire se na englekom kae to shake the pear (tresti kruku), to odgovara Shake(s)+ pear(e).
Naravno, neki galantniji italac bi to moda proitao kao Shake + spear(e), vitlati (tresti) kopljem. Kruka je i Ibijeva
trbuina, njegov zatitni znak. Od ekspira je pozjamljen i motiv zaverenikog para, naroito u prvoj sceni, u kojoj majka
Ibi nagovara oca Ibija da ubije kralja Poljske (u Macbethu, in I, scena VII).

Lica
Otac Ibi, Majka Ibi, Kapetan Bordir, kralj Venceslav, kraljica Rozamunda, Boleslav, Ladislav, Bugrelav, general Lai, Stanislav Leinski, Jan Sobjeski, Nikola Renski, Car Aleksej,
iron, Pil, Kotis, zaverenici i vojnici, narod, Mihajlo Fjodorovi, plemii, sudije, savetnici,
finansijeri, finansi, seljaci, cela ruska armija, cela poljska armija, garda Majke Ibi, jedan
kapetan, medved, Finansijski konj, giljotina, posada, komandant

Prvi in
Scena I
Otac Ibi, Majka Ibi
OTAC IBI: Gomnarija.
MAJKA IBI: Lepo, bogami, ika-Ibi, dobra ste mi vi bitanga.
OTAC IBI: Uh, to li te ne zadavim, majko Ibi.
MAJKA IBI: Ne mene, tata-Ibi, nekog drugog bi valjalo ubiti.
OTAC IBI: E svee mi za duu, ne razumem.
MAJKA IBI: Kako, oe Ibi, i ti si mi zadovoljan svojom sudbinom?
OTAC IBI: Da mu sunace jarko, gospoo, dabogme da sam zadovoljan. A kako i ne bih bio: dragonski kapetan, ovek od poverenja kralja Venceslava, sa ordenom poljskog Crvenog orla na prsima
i bivi kralj Aragonije. ta bi htela vie?
MAJKA IBI: Kako? Bio si kralj Aragonije, a sad ti je dosta da vodi na paradu pedesetak vojniina
naoruanih secikupusima, a mogao bi da na tu svoju upu natakari posle aragonske sad i poljsku
krunu.
OTAC IBI: Vala, majko Ibi, ba nita od tog tvog ne razumem.
MAJKA IBI: Uh, nije da si glup
OTAC IBI: Ma, sunaca mi jarkog, kralj Venceslav je jo iv i zdrav, a ak i da umre, zar nema celu
vojsku deurlije
MAJKA IBI: A ko bi ti smetao da pokolje celu familiju i sedne na njihovo mesto?
OTAC IBI: Ehej, majko Ibi, vi mene vreate! A moe da vam se desi da vas na raanj nataknem!
MAJKA IBI: E, nesretnie moj, ako mene na raanj natakne, ko e gae da ti krpi?
OTAC IBI: Jes, istina je. Pa ta? Kao da mi guzica nije kao u drugih ljudi?
MAJKA IBI: Da sam na tvom mestu, ja bih gledala da tu guzicu na neki presto posadim. Mogao
bi beskonano da uvea svoje imanje, da jede digernjae do mile volje i u koijama da se vozi
ulicama.
OTAC IBI: Da sam kralj, dao bih da mi naprave veliki eir, kao onaj to sam ga imao u Aragoniji,
pa mi ga one mangupine panjolske bez zazora ukradoe.
MAJKA IBI: Mogao bi da nabavi i kiobran, i kabanicu koja bi ti do peta dosezala.
OTAC IBI: Uh, uh, padam u iskuenje. Bokca mu bojeg, bojeg mu bokca, ako li mi samo padne
aka negde u umi, loe e se provesti!
MAJKA IBI: Eto, tata-Ibi, sad si pravi ovek.
OTAC IBI: A ne! Zar ja, dragonski kapetan, da smrsim konce kralju Poljske? Radije u smrt!
MAJKA IBI (za sebe): Uh, bestraga mu glava! (Glasno.) Znai, da ostane siromah kao crkveni mi,
oe Ibi?
OTAC IBI: Ma vie volim, slavu mu veselu, da budem mravi poteni crkveni mi, nego bogat kao
ugojeni lopov-maor.
MAJKA IBI: A eir? A kiobran? A kabanica?
OTAC IBI: Pa ta s tim, majko Ibi? (Odlazi zalupivi vratima.)
6

MAJKA IBI (sama): Pih, gomnar, teko je bilo slomiti ga, ali ipak, paavra jedna, mislim da sam ga
pokolebala. Zahvaljujui bogu i mojoj mudroj glavi, moda u za osam dana biti kraljica Poljske

Scena II
Scena predstavlja sobu u kui oca Ibija, gde je postavljena raskona trpeza.
Otac Ibi, Majka Ibi
MAJKA IBI: Nai su gosti mnogo zadocnili.
OTAC IBI: Jest, svee mi za duu. Crkavam od gladi. Majko Ibi, mnogo si runa danas. To si se za
goste spremila?
MAJKA IBI (slee ramenima): Gomnaru.
OTAC IBI (zgrabi peeno pile): E, ba sam ogladneo. Zagriu ovu ptiicu. Nije loa.
MAJKA IBI: ta to radi, nesrenie? A ta e gosti da jedu?
OTAC IBI: Bie i za njih. Nita vie neu da diram. Majko Ibi, de, pogledaj kroz prozor idu li nam
gosti.
MAJKA IBI (ide): Nikog ne vidim. (Za to vreme otac Ibi ukrade pare teletine.)
MAJKA IBI: A, evo kapetana Bordira i njegovih drugara, dolaze. ta to jede, oe Ibi?
OTAC IBI: Nita, parence teletine.
MAJKA IBI: Teletinu, teletinu, teletinu! Pojeo je teletinu, u pomo!
OTAC IBI: Sunca mi jarkog, iskopau ti oi. (Otvaraju se vrata.)

Scena III
Otac Ibi, Majka Ibi, kapetan Bordir i njegove pristalice
MAJKA IBI: Dobar dan, gospodo, ekamo vas nestrpljivo. Sedite.
KAPETAN BORDIR: Dobar dan, gospoo. Ali gde je otac Ibi?
OTAC IBI: Evo me, evo me! Do vraga, svee mi, makar sam prilino krupan.
KAPETAN BORDIR: Dobar dan, oe Ibi. Sedite, ljudi. (Svi sedaju.)
OTAC IBI: Uf, zamalo da propadnem kroz stolicu.
KAPETAN BORDIR: E, pa, mama-Ibi, ta ste nam lepo spremili danas?
MAJKA IBI: Evo jelovnika.
OTAC IBI: E, to bih i ja da znam.
MAJKA IBI: Poljska orba, pacovska rebra, teletina, piletina, kuea pateta, uree trtice, ruska
torta
OTAC IBI: A sad dosta, rekao bih. Ima li jo?
MAJKA IBI (nastavlja): Sladoled, salata, voe, kolai, kaa, praziluk, govnjivi karfiol.
OTAC IBI: ta misli, da sam ja persijski car, pa toliko troi?
MAJKA IBI: Ne sluajte ga, malo je blesav.
OTAC IBI: Ma, naotriu ja zube o vae listove.
MAJKA IBI: Bolje jedi, tata-Ibi, evo poljske orbe.
OTAC IBI: Uh, ala je ovo grozno.
KAPETAN BORDIR: Zaista nije najbolje.
MAJKA IBI: Nekrsti jedni, ta biste hteli?
7

OTAC IBI (Udari se po elu.): Oh, setio sam se. Sad u da se vratim. (Izlazi.)
MAJKA IBI: Gospodo, sad emo probati teletinu.
KAPETAN BORDIR: Odlina je, dosta mi je.
MAJKA IBI: A sad na trticu.
KAPETAN BORDIR: Izvrsno, izvrsno! ivela mama Ibi.
KAPETAN BORDIR: ivela mama Ibi-i-i-i-!
OTAC IBI (ulazi): A sad ete svi da viknete iveo ia Ibi. (Dri nepojmljivo ogavnu metlu u ruci i
baca je na gozbu.)
MAJKA IBI: Bednie, ta uini?
OTAC IBI: De, probajte! (Neki od njih probaju i padaju otrovani.)
OTAC IBI: Mama-Ibi, daj pacovske kotlete da posluim.
MAJKA IBI: Evo ih.
OTAC IBI: Napolje, svi napolje! Kapetane Bordire, treba da razgovaramo.
OSTALI: Nismo veerali.
OTAC IBI: Kako niste! Napolje svi! Ostanite, Bordire. (Niko se ne mie.)
OTAC IBI: Jo niste otili? Sree mi, pobiu vas pacovskim rebarcima. (Poinje da ih baca.)
SVI: Jao! Uh! U pomo! Branite se! Kuku, mrtav sam!
OTAC IBI: Gomnari, gomnari i gomnari! Napolje! Sad u da vam pokaem!
SVI: Spasavaj se ko moe! Oe Ibi, gade jedan! Izdajice! Bednie! Mangupe!
OTAC IBI: Odoe. Da odahnem. Ali slabo sam veerao (Izlaze sa majkom Ibi.)

Scena IV
Otac Ibi, Majka Ibi, kapetan Bordir
OTAC IBI: Pa, kapetane, jeste li dobro veerali?
KAPETAN BORDIR: Vrlo dobro, izuzev onih govana, gospodine.
OTAC IBI: Eh, ni ona nisu bila loa.
MAJKA IBI: Razni su ukusi.
OTAC IBI: Kapetane Bordire, reio sam da vas imenujem knezom Litvanije.
KAPETAN BORDIR: Kako to, mislio sam da ste poslednji bednik, oe Ibi?
OTAC IBI: Za koji dan, ako se slaete, vladau Poljskom.
KAPETAN BORDIR: Ubiete Venceslava.
OTAC IBI: Eh, nije glup, mangupina, pogodio je.
KAPETAN BORDIR: Ako treba ubiti Venceslava, va sam ovek. Ja sam mu smrtni neprijatelj i
odgovaram za svoje ljude.
OTAC IBI (Baca se na njega da bi ga poljubio.): O, o, ba vas volim, Bordire.
KAPETAN BORDIR: Uh, al smrdite, tata-Ibi. Zar se ba nikad ne perete?
OTAC IBI: Retko.
MAJKA IBI: Nikad.
OTAC IBI: Kad te nagazim!
MAJKA IBI: Debela paavro.
OTAC IBI: Idite, Bordire, s vama sam svrio. Ali sunaca mi jarkog, tako mi majke Ibi, kunem se da
u vas nainiti knezom Litvanije.
MAJKA IBI: Ali
OTAC IBI: uti, milo dete (Izlaze.)
8

Scena V
Otac Ibi, Majka Ibi, glasnik
OTAC IBI: Gospodine, ta sad hoete? Gubite se, zamarate me.
GLASNIK: Gospodine, poziva vas kralj. (Izlazi.)
OTAC IBI: Uh, pobogu, do vraga, sunca mi, otkrili su me, skinue mi glavu, vaj, vaj, meni.
MAJKA IBI: Kakav mekuac, a vreme prolazi.
OTAC IBI: A-ha, setio sam se: rei u da je to maslo majke Ibi i Bordira.
MAJKA IBI: Ti si stoka debela ako to uradi.
OTAC IBI: E, evo me idem. (Izlazi.)
MAJKA IBI: Oh, oe Ibi, dau ti krvavice.
OTAC IBI (u kulisama): Bestraga ti glava, ti si krvavica, krvave ti ruke do lakata.

Scena VI
Kraljev dvor
Kralj Venceslav, okruen oficirima, Bordir, kraljevi sinovi: Boleslav, Ladislav, Bugrelav, zatim
Ibi

OTAC IBI (ulazi): Oh, nisam ja, bogami, to su majka Ibi i Bordir.
KRALJ: ta je, oe Ibi?
KAPETAN BORDIR: Prepio je.
KRALJ: Kao i ja od jutros.
OTAC IBI: Jeste, napio sam se, pio sam mnogo francuskog vina.
KRALJ: Hou, oe Ibi, da te nagradim za mnogobrojne zasluge u vojsci kao konjikog kapetana i
imenujem te danas grofom od Sandomira.
OTAC IBI: O, gospodine Venceslave, ne znam kako da vam zahvalim.
KRALJ: Ne zahvaljuj mi, oe Ibi, i budi sutra ujutro na velikoj paradi.
OTAC IBI: Biu, ali primite, preklinjem vas, ovu perecu. (Prua kralju perecu.)
KRALJ: ta e meni pereca? Dau je Bugrelavu.
MLADI BUGRELAV: Al je glup ovaj otac Ibi.
OTAC IBI: A, sad se gubim. (Padne okreui se.) Uh, jao, upomo! Sveca mi, izioe mi creva i polomih iju!
KRALJ (podie ga) Oe Ibi, jeste li se povredili?
OTAC IBI: I te kako, sigurno u sad da crknem. ta e biti s majkom Ibi?
KRALJ: Mi emo se pobrinuti za njeno izdravanje.
OTAC IBI: Ba imate dobrote napretek. (Izlazi.) Al ipak e da ti ode glava, kralju Venceslave!

Scena VII
Ibijeva kua
iron, Pil, Kotis, Otac Ibi, Majka Ibi, zaverenici i vojnici, kapetan Bordir

OTAC IBI: E, pa, prijatelji moji, krajnje je vreme da utvrdimo plan zavere. Da, nek svaki kae svoje
miljenje. Ja u prvi da iznesem ta ja mislim, to jest ako dozvoljavate?
KAPETAN BORDIR: Govorite, oe Ibi.
OTAC IBI: Eto, prijatelji, ja mislim da mi prosto otrujemo kralja, da mu natrpamo arsenika u jelo.
A kad ga pojede, pae mrtav i ja u onda da postanem kralj.
SVI: Fuj, leinar.
OTAC IBI: E, a ta? Ne dopada vam se? Onda neka Bordir kae svoje.
KAPETAN BORDIR: Ja mislim da ga odalamimo maem i raspolutimo od glave do pasa.
SVI: E, ovo je hrabro i plemenito.
OTAC IBI: Jes, a ako stane da se rita nogama? Sad sam se prisetio da za paradu nosi gvozdene izme,
kad bi te njime udario, nije da te ne bi zabolelo. Da znam da e tako, otrao bih sve da vas prijavim,
pa da se izvuem iz ovog sosa. A moda bi mi onda i koju paricu dao.
MAJKA IBI: Uh, izdajice, kukavice, gade, bedni jadu.
SVI: Ua, za oca Ibija!
OTAC IBI: Ehe, gospodo, pazite ta radite ako imate nameru da mi uete u dep. Najzad, pristajem
da se izloim opasnosti zbog vas. Znai, Bordire, ti uzima na sebe da raspori kralja.
KAPETAN BORDIR: Zar ne bi bilo bolje da se svi bacimo na njega sa hukom i drekom? Tako bismo
moda povukli i vojsku za sobom.
OTAC IBI: E, pa lepo, ja u gledati da ga nagazim, on e da se buni, a ja u onda njemu: Gomnaru!
I na taj znak vi ete da se bacite svi na njega.
MAJKA IBI: Da, a im on bude mrtav uzee mu skiptar i krunu.
KAPETAN BORDIR: A ja u sa svojim ljudima da gonim kraljevsku porodicu.
OTAC IBI: Da. Skreem ti panju na mladog Bugrelava. (Izlaze.)
OTAC IBI (Tri za njima.): Gospodo, zaboravili smo neophodni in, treba da se zakunemo da emo
se hrabro boriti!
KAPETAN BORDIR: A kako emo kad nemamo popa!
OTAC IBI: Majka Ibi e izigravati popa.
KAPETAN BORDIR: Pa dobro, neka bude.
OTAC IBI: Dakle, zaklinjete se da ete valjano ubiti kralja?
SVI: Kunemo se, iveo otac Ibi!

10

Drugi in
Scena I
Kraljev dvor
Venceslav, kraljica Rozamunda, Boleslav, Ladislav, Bugrelav

KRALJ: Gospodine Bugrelave, bili ste jutros vrlo neutivi prema gospodinu Ibiju, vitezu moga reda
i grofu od Sandomira. Zato vam zabranjujem da prisustvujete paradi.
ROZAMUNDA: Ali, Venceslave, cela e vam porodica biti potrebna ako doe do toga da se branite.
KRALJ: Gospoo, kraljevska se ne porie, i ne zamarajte me svojim glupostima.
MLADI BUGRELAV: Pokoravam se, gospodine oe.
KRALJICA: Ali, sire, zar i dalje ostajete pri tome da idete na paradu?
KRALJ: A to ne bih, gospoo?
KRALJICA: Opet vam kaem da sam ga videla u snu kako vas udara buzdovanom i baca vas u Vislu
i da mu orao, kao to je onaj na poljskom grbu, stavlja krunu na glavu.
KRALJ: Ma kome to?
KRALJICA: Ocu Ibiju.
KRALJ: Kakva ludost. Gospodin od Ibija je vrlo poten plemi i pre bi dao da ga konjima na repove
rastrgnu no to bi izdao.
KRALJICA I BUGRELAV: Ah, kako greite!
KRALJ: utite, mladi leinaru. A vama, gospoo, da bih dokazao kako se malo plaim gospodina
Ibija, otii u na paradu, ovako kako me vidite, bez oruja i bez maa.
KRALJICA: O, kobne li neopreznosti, nikad vas vie iva neu videti.
KRALJ: Hajde, Ladislave, hajde, Boleslave. (Izlaze. Kraljica i Bugrelav prilaze prozoru.)

Scena II
Polje za paradu
Poljska vojska, kralj, Boleslav, Ladislav, Kralj Ibi, Kapetan Bordir i njegovi ljudi, iron, Pil,
Kotis

KRALJ: Plemeniti oe Ibi, hodite kraj mene sa svojom svitom da obiemo trupe.
OTAC IBI (svojima): Pazite sad, ej vi. (Kralju.) Idemo, gospodaru, idemo. (Ibijevi ljudi opkoljavaju
kralja.)
KRALJ: Aha, evo puka gardijske konjice iz Danciga. Ba su lepi, bogami.
OTAC IBI: Mislite? Meni se ine jadni. Pogledajte ovoga. (Vojniku.) Otkad se nisi umio, prljavi mangupe?
11

KRALJ: Ali je ovaj vojnik vrlo ist. Ma ta vam je, oe Ibi?


OTAC IBI: Evo ti, na! (Nagazi kralja.)
KRALJ: Bednie!
OTAC IBI: Gomnaru! Hej, ljudi, ovamo!
KAPETAN BORDIR: Ura, na juri! (Svi udaraju kralja, jedna kubura plane.)
KRALJ: O, u pomo! Sveta majko boja, umirem.
BOLESLAV (Ladislavu): ta je to? Da izvuemo maeve?
OTAC IBI: E, uzeh krunu! A sad na ostale.
KAPETAN BORDIR: Smrt izdajicama! (Kraljevi sinovi bee, svi ih gone.)

Scena III
Kraljica i Bugrelav

KRALJICA: Sad mi je malo lake.


BUGRELAV: Nemate nikakvog razloga za strah. (uje se uasna dreka spolja.) Ah, ta to vidim? Moju
brau gone otac Ibi i njegovi ljudi.
KRALJICA: O, gospode, o sveta bogorodice, uzmiu, uzmiu
BUGRELAV: Cela je vojska sa ocem Ibijem. Kralja vie nema. Uas. U pomo!
KRALJICA: Evo, Boleslav gine. Pogodio ga je metak.
BUGRELAV: Ej! (Ladislav se okree.) Brani se, ura, Ladislave.
KRALJICA: Opkolili su ga.
BUGRELAV: Svreno je s njim. Bordir ga je posekao nadvoje kao kobasicu.
KRALJICA: Ah, vaj, pobesnela rulja prodire u dvor, penje se stepenicama. (Dreka se pojaava.)
KRALJICA I BUGRELAV (na kolenima): Gospode, spasi nas.
BUGRELAV: Uh, kad bi mi taj otac Ibi, taj bednik, ta vucibatina, pao aka.

Scena IV
Isti, razvaljena vrata, Otac Ibi i njegovi upadaju unutra

OTAC IBI: E, Bugrelave, a ta e sad?


BUGRELAV: Boe pomozi, braniu majku od smrti. Prvi koji prie ma i korak, pae mrtav.
OTAC IBI: Uh, Bordire, strah me je. Pustite me da odem.
VOJNIK (Prilazi.): Predaj se, Bugrelave.
BUGRELAV: Evo ti, mangupe, evo ti ono to zasluuje. (Raspoluti mu glavu.)
KRALJICA: Ne daj se, Bugrelave, ne daj se.
NEKOLICINA (Prilaze.): Bugrelave, obeavamo ti ivot.
BUTRELAV: Mangupine, pijandure, plaenici, leinari. (Vitla maem i sve ih pokosi.)
OTAC IBI: Ma, doakau ja njemu ipak.
BUGRELAV: Majko, bei tajnim stepenicama.
KRALJICA: A ti, sine moj, a ti?
BUGRELAV: I ja u za tobom.
12

OTAC IBI: Gledajte da uhvatite kraljicu. Gle, pobegla je. Ma, ekaj, ti, bednie. (Prilazi Bugrelavu.)
BUGRELAV: Boe, pomozi, evo moje osvete. (Raspori mu prsluk strahovitim udarcem maa.) Majko,
evo me za tobom. (Iezava tajnim stepenitem.)

Scena V
Peina u planini
Ulazi mladi Bugrelav, a za njim Rozamunda

BUGRELAV: E, ovde smo sigurni.


KRALJICA: Da, nadam se, Bugrelave, pridri me. (Ona pada na sneg.)
BUGRELAV: O, ta ti je, majko?
KRALJICA: Mnogo mi je zlo, veruj mi, Bugrelave. Ostaje mi jo sat-dva ivota.
BUGRELAV: ta je, da nisi nazebla?
KRALJICA: Kako bih mogla da izdrim tolike nesree? Kralj ubijen, porodica razorena, a ti, predstavnik najplemenitije loze koja je ikad ma nosila, mora da bei u planinu kao vercer.
BUGRELAV: I ko me goni, gospode, ko? Jedan otac Ibi, prostaina, avanturista doao ko zna otkuda,
pokvarenjaina, sramna skitnica! Kad samo pomislim da ga je moj otac odlikovao i dao mu grofovsku
titulu, a on se, bestidnik, drznuo da koliko sutra digne ruku na njega.
KRALJICA: O, Bugrelave, kad se samo setim kako bejasmo sreni do dolaska tog oca Ibija. A sad,
avaj, sve se promenilo.
BUGRELAV: E, ta e. ekajmo, nadajmo se i ne odustajmo nikako od svojih prava.
KRALJICA: Od srca ti to elim, drago dete, ali ja neu doiveti taj sreni dan.
BUGRELAV: ta ti je? Ona bledi, pada! U pomo! Ali ja sam u pustinji. O boe, srce joj je stalo. Umrla
je. Zar je mogue? Jo jedna rtva oca Ibija. (Pokriva lice i plae.) O, boe moj! Kako je tuno biti sam
na svetu u petnaestoj godini sa uasnom osvetom pred sobom. (Pada kao plen najcrnjeg oajanja. Za
to vreme, due Venceslava, Boleslava, Ladislava, Rozamunde, ulaze u peinu u pratnji njihovih predaka
i ispunjavaju peinu. Najstariji prilazi Bugrelavu i blago ga budi.)
BUGRELAV: E, ta to vidim? Cela moja porodica, moji preci Kakvo je to udo?
SEN: Znaj, Bugrelave, da sam ja za ivota bio gospodar Matija od Kenisberga, prvi kralj i osniva
dinastije. U tvoje ruke predajem nau osvetu. (Daje mu veliki ma.) A ovaj ma nek se ne smiruje dok
ne nanese smrtni udarac uzurpatoru. (Svi nestaju i Bugrelav ostaje sam u ekstazi.)

Scena VI
Kraljevski dvor
Otac Ibi, Majka Ibi, kapetan Bordir

OTAC IBI: Ne, ja neu. Hoete do prosjakog tapa da me dovedete zbog tih izelica.
KAPETAN BORDIR: Ali, zaboga, oe Ibi, zar ne vidite da narod eka ast za srean dogaaj!
MAJKA IBI: Ako ne razdeli meso i zlato, svrgnue te za dva sata.
OTAC IBI: Meso moe, ali zlato ne dam. De, zakoljite tri rage, za te leinare je i to dobro.
MAJKA IBI: Sam si leinar. Ma ko me usrei ovakvom ivotinjom?
13

OTAC IBI: I opet vam kaem, hou da se obogatim, ne dam ni pare!


MAJKA IBI: Kad ovek dri u rukama sva blaga Poljske!
KAPETAN BORDIR: Da, znam da u kapeli ima ogromna riznica, razdeliemo je.
KRALJ IBI: Teko tebi ako samo pokua.
KAPETAN BORDIR: Ali, oe Ibi, ako ne bude delio, narod nee hteti da plaa porez.
OTAC IBI: Ma, je li to istina?
MAJKA.IBI: Jeste, jeste.
OTAC IBI: E, onda pristajem na sve. Skupite tri miliona, ispecite sto pedeset volova i ovnova, he,
bie tu i za mene zalogaj. (Izlaze.)

Scena VII
Ispred kraljevskog dvora silan narod.
Otac Ibi sa krunom, Majka Ibi, kapetan Bordir, sluge nose meso

NAROD: iveo kralj, iveo kralj, ura!


OTAC IBI (Baca zlato.) Evo vam. Nije mi ba milo da vam dajem pare, ali, znajte, majka Ibi je tako
rekla. Obeajte mi bar da ete uredno plaati porez.
NAROD: Hoemo, hoemo.
KAPETAN BORDIR: Pogledajte, majko Ibi, kako se tuku oko zlata. Prava bitka.
MAJKA IBI: Istina je, ba je strano. Fuj! Gle, jednom su raspolutili glavu.
OTAC IBI: Divan prizor! Dajte ovamo jo tri sanduka zlata.
KAPETAN BORDIR: Kako bi bilo da napravimo trku?
OTAC IBI: E, to ti je dobro! (Narodu.) Prijatelji, vidite li ovaj sanduk zlata, u njemu je tri stotine
hiljada cekina poljskog novca dobre mere. Oni koji hoe da se takmie, neka stanu tamo na kraj
dvorita. Poi ete kad mahnem maramicom i prvi e dobiti sanduk. A za one koji ne dobiju, evo
drugog sanduka, to je utena nagrada, to emo im razdeliti.
SVI: A, iveo otac Ibi! Kako je to dobar kralj! Toga nije bilo za Venceslava.
OTAC IBI (majci Ibi): Sluaj ih. (Narod se porea na kraju dvorita.)
OTAC IBI: Jedan, dva, tri, spremni?
SVI: Jesmo, jesmo.
OTAC IBI: Start! (Oni potre, gurajui se i sapliui. Vika i guva.)
KAPETAN BORDIR: Pribliavaju se, pribliavaju se!
OTAC IBI: Eh, prvi zaostaje.
MAJKA IBI: Ne, ne, izbija sad napred.
KAPETAN BORDIR: Oh, zaostaje, zaostaje, drugi stie! (Onaj koji je bio drugi stie prvi.)
SVI: iveo Mia Fjodorovi, iveo Mia Fjodorovi!
MIA FJODOROVI: Ne znam kako da zahvalim Vaem Velianstvu
OTAC IBI: Dragi prijatelju, nije to ni pomena vredno. Nosi kui sanduk, Mio, a vi ostali uzmite
svaki redom po cekin dok ih ima.
SVI: iveo Mia Fjodorovi, iveo otac Ibi!
OTAC IBI: A sad, prijatelji, hodite da veeramo. Otvaram vam danas vratnice dvorske, uinite mi
ast i sedite za moju trpezu.
NAROD: Hajdemo, hajdemo, iveo otac Ibi, najplemenitiji od svih kraljeva. (Svi ulaze u dvor. uje
se buka orgije koja se produava do sutra. Pada zavesa.)

14

Trei in
Scena I
Dvor
Otac Ibi, Majka Ibi

OTAC IBI: E, sunca mi jarkog, gde postadoh kralj ove zemlje. Ve sam pretovario stomak, a sad e
da mi donesu i veliki eir.
MAJKA IBI: A od ega je, oe Ibi? Jer, lepo jeste biti kralj, ali treba i pritedeti, iako smo vladari.
OTAC IBI: Gospoo, enko moja, eir je od ovje koe sa kopom i trakama od kuee koe.
MAJKA IBI: Ba je to lepo, ali jo je lepe biti kralj.
OTAC IBI: Jeste, ima pravo, majko Ibi.
MAJKA IBI: Dugujemo veliku zahvalnost knezu od Litvanije.
OTAC IBI: ta ree, kome?
MAJKA IBI: Pa, kapetanu Bordiru.
OTAC IBI: Molim te, majko Ibi, ne pominji mi tu izelicu. Sad, kad mi vie ne treba, moe da zapie
u odak, nee ni omirisati svoju kneevinu.
MAJKA IBI: Grei, mnogo grei, oe Ibi. Okrenue se protiv tebe.
OTAC IBI: Uh, da neu da plaem za tim jadnikom, ba me briga za njega, toliko koliko i za Bugrelava.
MAJKA IBI: A ta misli, da si svrio sa Bugrelavom?
OTAC IBI: Poreske mi sablje, jesam, dabogme. ta mi moe to valjivo derite od etrnaest godina.
MAJKA IBI: Oe Ibi, pazi ta u da ti kaem. Posluaj me, gledaj da pridobije Bugrelava svojom
dobrotom.
OTAC IBI: ta, opet da daje pare? A, to nikako, ve ste mi stuckali dvadeset dva miliona.
MAJKA IBI: Radi kako hoe, oe Ibi, ali e se opei.
OTAC IBI: Ako je do peenja, ti e biti sa mnom na istom ranju.
MAJKA IBI: Sluaj, opet ti kaem da e mladi Bugrelav pobediti, pravda je na njegovoj strani.
OTAC IBI: Uh, ubre jedno, kao da krivda nije jaka koliko i pravda? Ma, ti me vrea, majko Ibi, sad
u da ti pokaem. (Majka Ibi bei, otac Ibi je juri.)

Scena II
Velika dvorana u dvoru
Otac Ibi, Majka Ibi, oficiri i vojnici, iron, Pil, Kotis, okovani plemii, finansijeri, sudije, pisari

15

OTAC IBI: Dajte sanduk za plemie i kuku za plemie i no za plemie i knjigu za plemie, a potom
uvedite plemie. (Grubo guraju plemie.)
MAJKA IBI: Pobogu, umeri se, oe Ibi.
OTAC IBI: Imam ast da vam obznanim da u u cilju bogaenja kraljevine da poubijam sve plemie
i da im pouzimam imanja.
PLEMII: O uasa, u pomo, narode, vojsko!
OTAC IBI: Dajte prvog plemia i dajte mi kuku za plemie. Osuene na smrt u da gurnem u rupu,
pae u podrum, prvo da ih okae o kuke, ko prasie, onda u Skladite za parajlije, i tu e im prosuti
mozak. (Plemiu.) Ko si ti, izelice?
PLEMI: Grof od Vitepska.
OTAC IBI: Koliki su ti prihodi?
PLEMI: Tri miliona riksdala.
OTAC IBI: Osuen! (Dohvati ga kukom i gurne u rupu.)
MAJKA IBI: Kakva odvratna surovost!
OTAC IBI: Drugi plemiu, ko si ti? Hoe li da odgovara, izelice?
PLEMI: Veliki knez Poznanjski.
OTAC IBI: Odlino, odlino! Nita mi vie ne treba. U rupu! (Udarac.) Trei plemi, ko si ti? Uh, al
ima gadnu njuku.
PLEMI: Knez od Kurlandije, gradova Rige, Ravela i Mitaua.
OTAC IBI: Vrlo dobro, vrlo dobro! Nema nita vie?
PLEMI: Nita.
OTAC IBI: Onda u rupu. etvrti plemiu, ko si ti?
PLEMI: Princ od Podolije.
OTAC IBI: Koliki su ti prihodi?
PLEMI: Osiromaio sam.
OTAC IBI: Za tu lou vest, hajde u rupu. Peti plemiu, ko si ti?
PLEMI: Markgrof od Torna, palatin Poloka.
OTAC IBI: Nije mnogo. Nema nita drugo?
PLEMI: To mi je bilo dovoljno.
OTAC IBI: Pa dobro, bolje ita nego nita. U rupu, prijatelju. ta slini, majko Ibi?
MAJKA IBI: Suvie si surov, oe Ibi.
OTAC IBI: Eh, bogatim se. Sad u da naredim da se proita moj spisak mojih dobara. Pisaru, itaj
moj spisak mojih dobara.
PISAR: Grofovija Sandomir.
OTAC IBI: Poni s kneevinama, glupaino.
PISAR: Kneevina Podolija, Velika Kneevina Poznanjska, Vojvodina Kurlandija, Grofovija Sandomir, Grofovija Vitepsk, Palatinat Polok, Markgrofovija Torn.
OTAC IBI: I ta jo?
PISAR: To je sve.
OTAC IBI: Kako, to je sve? Pa dobro, ovamo plemie, i kako neu da prestanem da se bogatim,
pobiu sve plemie i tako e sva imanja biti bez gospodara. Hajde, bacite sve plemie u rupu. (Trpaju
plemie u rupu.) Pourite, bre, sad hou da donosim zakone!
NEKOLIKO NJIH: Ba da vidimo i to.
OTAC IBI: Prvo u da izvrim reformu pravosua, a posle emo prei na finansije.
SUDIJE: Protivimo se svakoj promeni.
OTAC IBI: Gomnarija. Prvo, sudije nee vie imati platu.
SUDIJE: A od ega emo da ivimo? Siromani smo.
16

OTAC IBI: Od kazni koje budete naplaivali i od imanja na smrt osuenih.


SUDIJE: Uas.
DRUGI SUDIJA: Sramno.
TREI SUDIJA: Skandalozno.
ETVRTI SUDIJA: Neuveno.
SVI: Odbijamo da sudimo pod tim uslovima.
OTAC IBI: Sudije u rupu! (Oni se uzalud otimaju.)
MAJKA IBI: Ma, ta to radi, oe Ibi? Ko e sat izricati pravdu?
OTAC IBI: He, pa ja! Videe kako e sve da ide kao podmazano.
MAJKA IBI: Da, blago nama.
OTAC IBI: De, de, uti, izelice. A sad emo, gospodo, da preemo na finansije.
FINANSIJERI: Nema ta da se menja.
OTAC IBI: Kako, ja hou sve da promenim. Prvo i prvo, hou za sebe da zadrim polovinu svih
poreza.
FINANSIJERI: Samo se ne ustruavajte.
OTAC IBI: Gospodo, ustanoviemo porez od deset odsto na nepokretnosti, drugi na trgovinu i industriju, trei na brak i etvrti na umiranje, svaki od po petnaest franaka.
PRVI FINANSIJER: Ali to je idiotski, oe Ibi.
DRUGI FINANSIJER: Besmisleno.
TREI FINANSIJER: Bez glave i repa.
OTAC IBI: Vi mi se rugate! Svi finansijeri u rupu. (Guraju i njih.)
MAJKA IBI: Ali, pobogu, oe Ibi, kakav si ti to kralj, poubija sav svet!
OTAC IBI: Eh, gomnari!
MAJKA IBI: Ni pravosue, ni finansije, nita ne ostade.
OTAC IBI: Ne plai se nita, ljupko moje dete, sam u ii od sela do sela da skupljam porezu.

Scena III
Seljaka kua u okolini Varave, nekoliko seljaka na okupu

PRVI SELJAK: Sluajte, znate ta je novo. Kralj je mrtav, i kneevi, a mladi Bugrelav je pobegao sa
majkom u planinu. A osim toga, otac Ibi se doepao prestola.
DRUGI SELJAK: Ja sam uo jo gore. Dolazim iz Krakova i video sam kako odnose preko tri stotine
plemia i pet stotina sudija koje su pobili. Kau da e da udvostrue poreze i da e otac Ibi doi sam
da ih kupi.
SVI: Gospode, ta e biti s nama? Otac Ibi je grozna derikoa, a kau da mu je i familija uasna.
PRVI SELJAK: Sluajte, reklo bi se da neko kuca.
GLAS (spolja): Boga vam seljakog, sunca mi moga, svetog mi Jovana, svetog mi Petra i svetog
Dimitrija, otvarajte, inae u vas poreskom sabljicom, evo, dolazim za porez. (Razvaljuju se vrata i
ulazi otac Ibi sa bandom derikoa.)

Scena IV
OTAC IBI: Ko je ovde najstariji? (Jedan seljak mu prilazi.) Kako ti je ime?
17

SELJAK: Stanislav Leinski.


OTAC IBI: Sluaj, geaino, sluaj dobro, da ti ona gospoda ne bi ui odsekla. Ma, slua li me ti?
STANISLAV: Vaa Ekselencija jo nita nije rekla.
OTAC IBI: Otupih zube govorei. ta ti misli, da sam ja doao ovde da vapijem u pustinji?
STANISLAV: Ne dao bog da pomislimo to.
OTAC IBI: Dooh, dakle, da ti kaem, da ti naredim i saoptim da ima da vadi svoje pare, inae
e biti poseen. Deder, gospodo zelenaki poreznici, dovozajte finansijsko vozilo. (Doguraju kolica.)
STANISLAV: Gospodaru, upisani smo za porez samo za sto pedeset i dva riksdala, koje smo ve
platili, bie sad est nedelja, ba o Svetom Mati.
OTAC IBI: Moe lako da bude, ali ja sam promenio vladu i objavio sam preko novina da e se plaati
svi porezi dva puta, a tri puta oni koji bi mogli naknadno da se odrede. Takvim sistemom u se brzo
obogatiti, onda mogu da pobijem sve ivo i mirno da odem.
SELJACI: Gospodaru Ibi, smilujte nam se, mi smo siromani.
OTAC IBI: Ba me briga, plaajte.
SELJACI: Ne moemo, platili smo.
OTAC IBI: Plaajte, inae ima da vas smotam uz muenje, seenje glave i vrata. Bogamu, jesam li
kralj ili nisam!
SVI: A tako li je to! Na oruje! iveo Bugrelav, po milosti bojoj kralj Poljske i Litvanije.
OTAC IBI: Napred, gospodo finansi, vrite svoju dunost! (Zametne se ljuta bitka, kua se rui, Stanislav sam bei preko polja. Ibi kupi pare.)

Scena V
Kazamat tvrave u Tornu
Okovani Bordir, Otac Ibi

OTAC IBI: Pa, graanine, evo kako stoje stvari. Hteo si da ti platim to ti dugujem, pa si se pobunio
jer ja to nisam hteo, kovao si zaveru, i sad si u orki. Finansijskog mi roga, tako ti i treba, i sve je tako
lepo izvedeno, da mora i ti to da prizna.
KAPETAN BORDIR: uvajte se, oe Ibi. Za ovih pet dana otkako ste kralj, poinili ste vie ubistava
nego to bi trebalo svecima u raju ako hoe da odu u pakao. Krv kralja i plemia vapije za osvetom, a
taj e se vapaj uti.
OTAC IBI: Gle, lepotane moj, dobar jezik ima. Ne sumnjam da bi bilo komplikacija ako bi pobegao,
ali ne verujem da su tornski kazamati pustili ijednog od potenih mladia koji su im dopali aka. I zato
vam elim laku no i spavajte mirno, mada pacovi ovde vode kolo. (On izlazi, straari zakljuavaju
sva vrata.)

Scena VI
Dvor u Moskvi
Car Aleksije i njegovi dvorani, Bordir

18


CAR ALEKSIJE: Vi ste taj beasni pustolov koji se drznuo da sauestvuje u ubistvu naeg brata
Venceslava?
BORDIR: Sire, oprostite mi, zaveo me je otac Ibi.
CAR ALEKSIJE: Oh, odvratni laljive! Dobro, a ta biste sad hteli?
BORDIR: Otac Ibi me je bacio u tamnicu pod izgovorom da kujem zaveru, uspeo sam da pobegnem i
jurio sam na konju pet dana i pet noi kroz stepu, da padnem pred vae noge i zamolim vas za milost.
CAR ALEKSIJE: A ta mi donosite kao zalogu vae vernosti?
KAPETAN BORDIR: Svoj ma pustolova i detaljan plan grada Torna.
CAR ALEKSIJE: Ma primam, ali, svetoga mi ora, spalite taj plan, ne elim da pobedim pomou
izdaje.
KAPETAN BORDIR: Jedan od Venceslavovih sinova, mladi Bugrelav, jo je u ivotu, sve u uiniti
da ga vratim na presto.
CAR ALEKSIJE: Koji si in imao u poljskoj vojsci?
KAPETAN BORDIR: Komandovao sam Petim vilnskim dragonskim pukom i gardijskom etom, u
slubi oca Ibija.
CAR ALEKSIJE: Dobro, dajem ti in potporunika u Desetom kozakom puku i teko tebi ako izda.
Ako se bude dobro borio, bie nagraen.
KAPETAN BORDIR: Hrabrosti mi ne manjka, sire.
CAR ALEKSIJE: Dobro, gubite mi se s oiju. (On izlazi.)

Scena VII
Dvorana za sednice Ibijevog Saveta
Otac Ibi, Majka Ibi, finansijski savetnici

OTAC IBI: Gospodo, otvaram sednicu i gledajte da dobro sluate i budete mirni. Prvo emo da
vidimo finansije, a potom emo da razmotrimo jedan mali sistem, koji sam ja izmislio, da se pravi lepo
vreme i otera kia.
PRVI SAVETNIK: Vrlo dobro, gospodine Ibi.
MAJKA IBI: Kakav glupak!
OTAC IBI: Gospoo gomnarko, pazite ta radite, jer neu trpeti vaa lupetanja. Rekoh vam, dakle,
gospodo, da finansije idu dosta dobro. Lep broj zelenakih pasa razmili se svakog jutra ulicama, a
poreski pokvarenjaci uda prave. Na sve strane popaljene kue i ljudi kojima puca grbaa pod naim
finansijama.
SAVETNIK: A novi porezi, gospodaru Ibi, kako idu?
MAJKA IBI: Nikako. Porez na venanje doneo je dosad samo deset para, i to je jo otac Ibi jurio
ljude svuda da ih natera da se venavaju.
OTAC IBI: Poreske mi sablje, rog ti u trbuh, gospoo poreznikovice, imam ja ui da govorim, a vi
usta da sluate. (U dvorani smeh.) To jest, nije. Zbog vas greim i zbog vas ispadam glup. (Ulazi glasnik.)
ta je sad opet, otkud ovaj? Odlazi, bitango, inae u da te smotam, otkinem glavu i polomim noge.
MAJKA IBI: Eto, ve je izleteo, ali evo pisma.
OTAC IBI: itaj ga, ili gubim glavu ili ne znam da itam. Pouri, gaduro, to mora da je od Bordira.

19

MAJKA IBI: Ba od njega. Kae da ga je car vrlo lepo primio, da e da napadne tvoju dravu da bi
vratio Bugrelava i da e tebe da ubije.
OTAC IBI: Uh, jao, strah me je! Uh, sad u da umrem, strah me je! O jadan li sam. ta e biti sa
mnom, gospode? Taj zli ovek e da me ubije. Sveti Antonije i svi sveci, uvajte me, dau vam i pare
i svee u da vam palim. Gospode, ta e sa mnom biti? (Plae i jeca.)
MAJKA IBI: Postoji samo jedno reenje, oe Ibi.
OTAC IBI: Koje, ljubavi moja?
MAJKA IBI: Rat!
SVI: Hvala bogu! To je junaki.
OTAC IBI: Jes, pa opet po meni da pljuti.
PRVI SAVETNIK: Trkom, trkom, da organizujemo vojsku.
DRUGI: I sakupimo zalihe.
TREI: I pripremimo artiljeriju i tvrave.
ETVRTI: I uzmemo novac za vojsku.
OTAC IBI: A, to, bogami, ne dam! I ubiu te, uje li. Ne dam pare. To mi se ne dopada! Pre su me
plaali da ratujem, a sad treba da ratujem za svoje roene pare. Ne, sunca mi jarkog, da se ratuje, kad
ste vi zapeli, ali bez i pare troka.
SVI: iveo rat!

Scena VIII
Logor pod Varavom
Vojnici i kopljanici

VOJNICI: ivela Poljska, iveo otac Ibi!


OTAC IBI: Ah, majko Ibi, daj mi oklop i tapi. Uskoro u biti toliko natovaren da neu moi ni da
maknem, ako nas pojure.
MAJKA IBI: Fuj, kukavice.
OTAC IBI: Uh, gomnarska sablja mi izmie, a finansijska kuka nee da stoji! Nikad neu biti gotov,
a Rusi napreduju, ubie me.
JEDAN VOJNIK: Gospodaru Ibi, une makaze ispadoe.
OTAC IBI: Mlatnuu te gomnarskom kukom i secinoem.
MAJKA IBI: Kako je lep u lemu i oklopu, reklo bi se, naoruana bundeva.
OTAC IBI: A sad u da se popnem na konja. Dajte, gospodo, finansijskog konja.
MAJKA IBI: Oe Ibi, konj nee moi da te nosi, ve pet dana nije nita jeo i samo to nije lipsao.
OTAC IBI: Ta ti valja! Plaam dvanaest para dnevno za tu ragu, a ona ne moe da me nosi. Vi me
ili zavitlavate, roga mi moga, ili me potkradate? (Majka Ibi pocrveni i obara pogled.) Onda mi dajte
drugog konja, ali peke, bogami, neu ii. (Dovode ogromnog konja.)
OTAC IBI: Sad u da ga uzjaem. Ovaj, da sednem na njega, jer mogu i da padnem. (Konj se otme.)
Ej, zaustavite mog konja, gospode, pau i ubiu se namrtvo.
MAJKA IBI: Ba je prava budala. Gle, ustao je. Ali opet je pao.
OTAC IBI: Fizike mi voruge, upola sam mrtav. Svejedno, idem u rat i pobiu sve ivo. Teko onom
ko ne bude sluao. Ima da ga smotam, iupam mu nos i zube, a i jezik.
MAJKA IBI: Mnogo sree, gospodaru Ibi.
20

OTAC IBI: Da, zaboravih da ti kaem da ti ostavljam namesnitvo. Ali poneo sam sa sobom knjigu
trokova, i teko tebi ako me bude krala! Ostavljam ti kopljanika irotena da ti pomae. Zbogom,
majko Ibi.
MAJKA IBI: Zbogom, oe Ibi. Ubij cara.
OTAC IBI: Bez greke. Tras po nosu, zube u guu i upanje jezika, ima akalicom da mu ui
(Vojska odlazi uz fanfare.)
MAJKA IBI (sama): A sad, kad je debeli pajac otiao, da svrimo posao, ubijemo Bugrelava i doemo
do blaga.

21

etvrti in
Scena I
Grobnica starih poljskih kraljeva u varavskoj katedrali

MAJKA IBI: Ma gde je to blago? Nijedna ploa ne zvoni uplje. A ba sam lepo izbrojala trinaest
ploa od groba Ladislava Velikog du zida, i nita. Mora da su me slagali. A evo ipak: ovde kamen
zvoni uplje. Samo hrabro, da iupamo plou. Dri se. Sad emo finansijskom kukom, to joj i spada
u rok slube. Evo! Evo zlata meu kostima kraljeva. Hajde sve u dak! ta se to uje? Da nema koga
ivog pod starim svodovima? Ne, nije to nita, da pourimo. Sve da uzmemo. Bolje da novac izae
na svetlost dana nego da lei u grobovima bivih kraljeva. Eh, opet se neto uje. Ovo mi mesto ovde
uliva silan strah. Ostalo zlato u uzeti drugi put, vratiu se sutra.
GLAS (iz groba Jana Sigismunda): Nikad, majko Ibi! (Majka Ibi bei, uasnuta, odnosei ukradeno
zlato, kroz tajna vrata.)

Scena II
Trg u Varavi
Bugrelav i njegove pristalice, narod i vojnici

BUGRELAV: Napred, prijatelji! iveli Venceslav i Poljska! Matori razbojnik otac Ibi je otiao, ostala
je samo ona vetica, majka Ibi, i njen kopljanik. Hoete li da sa mnom na elu vratite lozu mojih
dedova?
SVI: iveo Bugrelav!
BUGRELAV: Ukinuu sve poreze koje je zaveo odvratni otac Ibi.
SVI: Hura! Napred! Juri u palatu da pokoljemo gadove!
BUGRELAV: Evo majke Ibi, izlazi sa svojom gardom pred kapiju.
MAJKA IBI: ta elite, gospodo? A, to je Bugrelav. (Svetina baca kamenje.)
PRVI GARDIST: Svi su prozori porazbijani.
DRUGI GARDIST: Sveti ore, umlatie me.
TREI GARDIST: Do vraga, umirem.
BUGRELAV: Kamenujte ih, prijatelji!
KOPLJANIK IRON: A, tako znai! (Izvue ma i baci se u boj, napravi pokolj.)
BUGRELAV: A sad samo ti i ja! Brani se, baci pitolj! (Vuku se.)
IRON: Mrtav sam!
BUGRELAV: Pobeda, prijatelji! Drte majku Ibi! (uju se trube.)
BUGRELAV: Evo plemia, stiu. Trkom, hvatajte veticu!
SVI: Dok ne uhvatimo onog razbojnika! (Majka Ibi bei, svi je Poljaci jure. Pucaju puke, pljuti kamenje.)
22

Scena III
Poljska vojska marira kroz Ukrajinu
Otac Ibi, Pil, Kotis, Renski, general Lai, vojska, vojnici i kopljanici

OTAC IBI: Do vraga, bestraga, netraga, izginuemo, umiremo od ei i umora. Gospodaru vojnie,
ne budi vam zapoveeno, ponesite na finansijski lem, a vi, gospodaru kopljanie, uzmite gomnarske
makaze i fiziki tapi da olakate naoj osobi jerbo smo, ponavljam, mnogo umorni. (Vojnici posluaju.)
PIL: Hej, gospodaru, udo da jo nema Rusa.
OTAC IBI: Za aljenje je to nam stanje naih finansija ne dozvoljava da imamo kola po meri, jer
smo, u strahu da emo umoriti svog konja, ili sve vreme peke vukui ga za uzdu. Ali, kad se vratimo
u Poljsku, izmisliemo, zahvaljujui naem poznavanju patafizike i uz pomo naih mudrih savetnika,
kola na vetar da transportuju celu vojsku.
KOTIS: Gle, evo Nikole Renskog, juri kao bez due.
OTAC IBI: ta li mu je sad?
RENSKI: Sve je izgubljeno, gospodaru, Poljaci su se digli, iron ubijen, a majka Ibi je pobegla u
planinu.
OTAC IBI: Ptico zloslutnice! Prokleti baksuzu, buljino u dokolenicama! Gde li si iznaao te gluposti?
A ko poini sve to udo? Bugrelav, kladio bih se. Odakle dolazi?
RENSKI: Iz Varave, plemeniti gospodaru.
OTAC IBI: Gomnare moje, kad bih ti poverovao, vratio bih natrag celu vojsku. Ali, gospodine
mome, dua ti je kosa od pameti i mora da si sanjao kojeta. Idi u predstrae, mome. Rusi nisu
daleko i uskoro emo ukrstiti oruje, gomnarsko, finansijsko i fiziko.
GENERAL LAI: Oe Ibi, vidite li Ruse u ravnici?
OTAC IBI: Jes bogami, Rusi. Sad sam vien! Jo da mogu da umaknem, ali jok, na uviku smo i ima
da pljuti po nama.
VOJSKA: Rusi! Neprijatelji!
OTAC IBI: Hajde, gospodo, pripremimo se za borbu. Mi emo ostati na bregu i neemo da padnemo
u greku da sinemo dole. Ja u biti u sredi kao iva tvrava, a vi ostali ete da trkarate oko mene.
Preporuujem vam da napunite puke koliko god mogu da se napune, jer osam metaka moe da ubije
osam Rusa, a toliko u ih manje imati ja na vratu. Peadija e peke da ode u podnoje brega, da saeka
Ruse i pomalo ih poubija, a konjica e biti pozadi da uleti u guvu, artiljerija e biti oko vetrenjae, ove
ovde, da bije u gomilu. A mi, mi emo biti u vetrenjai i kroz prozor emo pucati iz naeg poreskog
pitolja. Vrata emo poduprti fizikom palicom, i teko onome ko pokua da ue.
GENERAL LAI: Vaa e nareenja, gospodaru Ibi, biti izvrena.
OTAC IBI: Dobro je, mi emo da pobedimo. Koliko je sati? (uje se ku-ku tri puta.)
GENERAL LAI: Jedanaest ujutru.
OTAC IBI: E, da se rua, jer Rusi nee napasti pre dvanaest. Recite vojnicima, gospodine generale,
da odu poradi sebe, da zadovolje svoje potrebe i da zapevaju pesmu finansa. (Lai odlazi.)
VOJNICI I KOPLJANICI: iveo kralj Ibi, na veliki Finansijer. Ting, ting, ting, ting, ting, ting, ting,
ting, ting, tating.
OTAC IBI: Divni ljudi, ba ih volim, prosto oboavam. (Rusko ule doleti i slomi krilo vetrenjae.)
Jao, strah me je, gospode, mrtav sam! Ipak, bie da nisam.
23

Scena IV
Isti, jedan kapetan, zatim ruska vojska

JEDAN KAPETAN: Gospodaru Ibi, Rusi napadaju.


OTAC IBI: Pa ta, ta ja tu mogu? Nisam ih ja doveo. Ipak, gospodo krvopije, spremimo se za bitku.
GENERAL LAI: Evo i drugog uleta!
OTAC IBI: A jok, ne ostajem ja ovde. Pljuti olovo i gvoe, moglo bi da doe do tete na dragocenoj
nam linosti. Da se sie. (Svi trei silaze. Bitka poinje, obavijaju ih oblaci dima u podnoju brega.)
JEDAN RUS (udarajui): Za boga i cara!
RENSKI: Ubi me!
OTAC IBI: Napred! ekaj dok te uhvatim, gospodine, jer si me povredio, uje li? Pijanduro, puca
orcima.
RUS: Ma ta kae! (Puca iz revolvera na njega.)
OTAC IBI: Ah! Oh! Ja sam ranjen, perforiran, sekundiran, administriran i sahranjen. Gle, ipak nisam!
A, sad e ti dobiti svoje! (Cepa ga.) Evo ti! Hoe jo?
GENERAL LAI: Napred, samo snano, forsirajte jarak, pobeda je naa.
OTAC IBI: Ma ta kae? ini mi se da na glavi imam dosad vie voruga no lavorika.
RUSKA KONJICA: Ura, mesta za cara! (Nailazi car u drutvu preruenog Bordira.)
JEDAN POLJAK: Gospode, evo cara, spasavaj se ko moe.
DRUGI: A ko ne moe? Preao je i jarak!
PRVI: Bum, bum, ona oficirina pokosi etvoricu.
BORDIR: Sad u ja vama da pokaem. Na, Jane Sobjeski, evo ti. De, de, a sad vi drugi. (Ode i napravi
pokolj meu Poljacima.)
OTAC IBI: Napred, prijatelji, hvatajte naduvenka, de, napraviemo mi pekmez od Moskovljana. Pobeda je naa, za Crvenog orla napred!
SVI: Ura, napred, sunce im jarko, drte dugajliju.
BORDIR: Svetog mi ora, padoh.
OTAC IBI (Prepoznaje ga.): A ti li si to, Bordire. Prijatelju moj, ba mi je milo, a i ovima ovde, to se
naosmo. Pei emo te na tihoj vatri. Gospodo finansi, palite vatru. Jao, uh, dr ne daj, ubie me iz
topa. I oprosti nam grehe nae
BORDIR: Ma to su orci.
OTAC IBI: Ti mi se podsmeva! Ovamo s njim! (Baca se na njega i rastrgne ga.)
GENERAL LAI: Napredujemo na svim frontovima.
OTAC IBI: Vidim, vidim, ali ja ne mogu vie, izudarali su me, hou da sednem na zemlju. Gde li mi
je boca?
GENERAL LAI: Uzmite carevu, oe Ibi!
OTAC IBI: Idem iz ovih stopa! Sabljo gomnarijo, na posao, a ni ti, finansijska kuko, ne zaostaj. Neka
se fizika palica istakne i podeli sa drvcetom slavu klanja, buenja i eksploatacije moskovskog cara!
Napred, gospodine na finansijski konju! (Jurne na cara.)
JEDAN RUSKI OFICIR: uvajte se, Velianstvo!
OTAC IBI: Dri se sad! Jao, uh, nemojte! Izvinite, gospodine, pustite me, nisam hteo! (Otac Ibi bei,
car ga goni.)
OTAC IBI: Jao, majko boja, ovaj divljak me juri kao da je pobesneo. ta li sam mu uradio? Jo jarak
da preskoim. On za mnom, a jarak preda mnom. Hrabro, da zatvorim oi.
CAR: Divno, ja sam upao u jarak!
24

POLJACI: Ura! Car je pao!


OTAC IBI: Uh, ne smem ni da se osvrnem! Unutra je i sloili su se po njemu! Hajde, Poljaci, udrite
samo, iroka su mu lea, razbojniku! Ja ne smem ni da gledam. A ipak se nae predvianje potpuno
ostvarilo, fizika palica je uda inila i sigurno bih ga namrtvo ubio da se nije neobjanjivi strah
suprotstavio naoj hrabrosti i unitio je. Ali morali smo da iznenada promenimo pravac, i svoj spas
dugujemo samo svojoj vetini konjanika i vrstini naeg finansijskog konja, ija se brzina moe meriti
samo s njegovom izdrljivou i ija hitrina doprinosi brzini, kao i dubini jarka koji se vrlo umesno
naao pod neprijateljem nas ovde prisutnog gospodara finansija. Sve to je vrlo lepo, ali niko me ne
slua! Gle, opet poinje. (Konjica juria i oslobaa cara.)
GENERAL LAI: E, ovoga puta je pravo rasulo.
OTAC IBI: Sad je prilika da se utekne. Dakle, gospodo Poljaci, napred! Ovaj, hou da kaem nazad.
JEDAN POLJAK: Spasavaj se!
OTAC IBI: Hajde, na put. Uh, kakva guva, beanje, ma, kako da se izvuemo iz ovog uda. (Guraju
ga.) Ma, sluaj ti, pazi ta radi, nemoj da ti pokaem ko je ovde Glavni poreznik! Otiao je, dobro, da
kidamo, i to brzo, dok me nije video general Lai. (On izlazi, zatim se vidi kako car i ruska vojska jure
za Poljacima.)

Scena V
Peina u Litvaniji. Pada sneg.
Otac Ibi, Pil, Kotis

OTAC IBI: Auh, da pseeg vremena, puca drvo i kamen i zlo, bogami, po nau dragocenu linost
gospodara finansija!
PIL: Eh, gospodaru Ibi, povratiste li se od straha i beanja?
OTAC IBI: Ja, nije me vie strah, ali beim i dalje.
KOTIS (za sebe): Pih, kakva svinja.
OTAC IBI: Pa, uvaeni Kotise, kako vae uho?
KOTIS: Onoliko dobro koliko to moe da bude kad mu je zlo, s obzirom na olovo koje ga vue ka
zemlji, jer nismo mogli da iupamo metak.
OTAC IBI: Ako, tako ti i treba! I ti si od onih to bi sve da sloe po drugima. Mi smo se pokazali
na najviem nivou i, ne izlaui nau dragocenu linost, posekli smo svojeruno etiri neprijatelja, ne
raunajui sve one koji su ve bili mrtvi, a mi smo ih dovrili.
KOTIS: Znate li, Pile, ta je bilo sa malim Renskim?
PIL: Pogodilo ga tane u glavu.
OTAC IBI: Kao to bulku i maslaak pokosi u cvetu mladosti nemilosrdna kosa nemilosrdnog kosaa,
koji nemilosrdno kosi njihovu milosra dostojnu glavicu, tako je i mali Renski bio bulkica, a dobro se
borio, ali to jest jest, bilo je mnogo Rusa.
PIL I KOTIS: Eh, gospodine.
ODJEK: E-eh.
PIL: ta je to? Naoruajmo se dvogledom!
OTAC IBI: A ne, dosta je bilo. ta, opet Rusi, kladim se? Dosta mi ih je. Ma, ta, prosto, ako me
dohvate, ja u njih da smotam.

25

Scena VI
Isti, ulazi jedan medved

KOTIS: Uh, gospodaru finansija.


OTAC IBI: Gle, vidite to je slatka kuca. Ba je zlatna.
PIL: uvajte se. Uh! koliki je medved, da mi je municije!
OTAC IBI: ta, medved? Uasna zver. Ej, jadan li sam, gde e da me pojede. Gospode, sauvaj me.
Evo, ide na mene. Ne, uhvati Kotisa. Uh, lake mi je. (Medved se baca na Kotisa. Pil ga napada noem.
Ibi se penje na stenu.)
KOTIS: Ne daj, Pile! U pomo, gospodaru Ibi!
OTAC IBI: Jok ja! Snalazi se, prijatelju, zasad emo oitati jedan Oena. Ako je do jedenja, da ide
po redu.
PIL: Uhvatio sam ga, drim ga.
KOTIS: Dri ga, prijatelju, poinje da me puta.
OTAC IBI: Nek je sveto ime tvoje.
KOTIS: Putaj, stoko!
PIL: Jao, ujede me! O, gospode, spasi nas, ubij me.
OTAC IBI: Nek bude volja tvoja.
KOTIS: Uspeo sam da ga ranim.
PIL: Ura, krvari! (Usred dreke kopljanika medved rie od bola, a Ibi mrmlja i dalje.)
KOTIS: Dri ga dobro, da dohvatim bombu.
OTAC IBI: Hleb na nasuni daj nam danas
PIL: Dovravaj ga, ne mogu vie.
OTAC IBI: kao to i mi opratamo dunicima svojim.
KOTIS: Gotov je. (Odjekne pucanj i medved pada mrtav.)
PIL I KOTIS: Pobedismo!
OTAC IBI: ve izbavi nas od lukavoga, amin. Ma jel sigurno mrtav? Mogu li da siem odavde?
PIL (prezrivo): Kako vam drago.
OTAC IBI (silazei): E, dakle, to to ste ivi i to jo hodate po snegu litvanskom, moete da zahvalite
velikodunoj vrlini gospodara finansija, koji se namuio, pogrbio i promukao, itajui Oena za vae
spasenje i koji je isto tako veto vitlao duhovnim maem molitve, kao to je ovde prisutni Kotis vitlao
ovozemaljskim orujem. ak je nae portvovanje bilo i vee, jer se nismo kolebali da se uspenjemo
na visoku stenu, da bi naim molitvama put do neba bio krai.
PIL: Zvekane odvratni!
OTAC IBI: E, ba je velika zver. Zahvaljujui meni dooste do veere. Ej, kolika meina, gospodo!
Grcima bi tu bilo ire nego u trojanskom konju, i malo je trebalo pa da roenim oima proverimo
njegov unutranji kapacitet.
PIL: Umreh od gladi. ta emo da jedemo?
KOTIS: Medveda!
OTAC IBI: Ej, jadni ljudi, zar ete sirovog da ga jedete? Kako ete vatru da zapalite?
PIL: Kao da nemamo puke kremenjae?
OTAC IBI: A, jeste, tano! A ini mi se da nedaleko odavde ima umarak gde e biti suvog granja.
Idi skupi ga, gospodaru Kotise. (Kotis odlazi kroz sneg.)
PIL: A sad gospodaru Ibi, isecite medveda.

26

OTAC IBI: A ne, moda nije mrtav. A ti si i tako upola pojeden i izjeden sa svih strana, to je ba za
tebe. Ja u da naloim vatru dok on donese drva. (Pil poinje da see medveda.)
OTAC IBI: Ej, pazi, mrda.
PIL: Ma, gospodaru Ibi, ve se ohladio.
OTAC IBI: teta, bolje bi bilo da moemo toplog da ga jedemo. Gospodar finansija moe da pokvari
stomak.
PIL (za sebe): E ovo je i suvie! (Glasno.) Pomozite nam malo, gospodine Ibi, ne mogu ja sve sam.
OTAC IBI: A ne, ja neu nita da radim, ja sam umoran, razume se.
KOTIS: Auh, kakav sneg, ljudi moji, reklo bi se da smo u Kastilji ili na Severnom polu. No pada. Za
sat e biti mrak. Da pourimo dok se jo vidi.
OTAC IBI: Jeste, uje li, Pile? Pouri. Pourite obojica. Nataknite ga na raanj. Ispecite ga, ja sam
gladan.
PIL: E, ovo je suvie! Ili e da radi ili nema ni zalogaja za tebe, uje li, izelice?
OTAC.IBI: Meni je svejedno, ja mogu i ivog da ga jedem, ba bih voleo onda da vas vidim. A i spava
mi se.
KOTIS: ta moemo, Pile, hajde sami da spremimo veeru. A njemu neemo dati nita ili emo mu
dati samo kosti.
PIL: Dobro. Evo, vatra se razgorela.
OTAC IBI: Ba dobro, sad je toplije, ali priviaju mi se Rusi na sve strane. Eh, kakva beanija, boe!
(Pada u san.)
KOTIS: Eh, da mi je znati da li je istina ono to je govorio Renski, da je majka Ibi svrgnuta s prestola?
Moe lako da bude.
PIL: Da dovrimo veeru.
KOTIS: Ne, treba da razgovaramo o vanijim stvarima. Mislim da bi valjalo da proverimo te vesti.
PIL: Istina je. Da li da ostavimo oca Ibija? Ili da ostanemo s njim?
KOTIS: Da pustimo mi to da prenoi, da odspavamo, pa emo sutra da vidimo ta emo.
PIL: Ne, bolje je da iskoristimo no i da odmaglimo.
KOTIS: Hajde, idemo. (Odlaze.)

Scena VII
OTAC IBI (govori u snu): Eh, gospodaru kozae, pazite, ne pucajte na ovu stranu, ima ovde ljudi. Gle,
evo Bordira, uh, al se namrgodio, reklo bi se medved. Evo i Bugrelava. Medved, medved! Gle, pao je!
Ala je teak, boe moj! Ja nita ne traim. Odlazi, Bugrelave! uje li, mangupe! Evo sad Renskog i cara!
Jao, sad e da me biju. Majko Ibi! Odakle ti to zlato? Uzela si moje zlato, bednice, kopala si po mom
grobu u varavskoj katedrali, kraj meseca. Ja sam ve odavno mrtav, Bugrelav me je ubio i sahranjen
sam u Varavi kraj Vladislava Velikog, i u Krakovu kraj Jana Sigismunda, i u Tornu u kazamatu sa
Bordirom. Evo ga opet! uje li, avole! Ne, ne uje, Spoljaci su mu odsekli ui. Seci, kolji, ubijaj, seci
ui, otimaj pare, pij do smrti, to je ivot Spoljaka, srea gospodara finansija. (Uuti i spava.)

27

Peti in
Scena I
No. Otac Ibi spava. Ulazi Majka Ibi i ne vidi ga. Mrak je.

MAJKA IBI: Najzad se evo sklonih, ovde sam sama, a nije teta, ali to sam se natrala: pronoh
itavu Poljsku za etiri dana. Sve me nesree skolie najednom. im ode ona debela budalina, odoh
u kriptu da se obogatim. A skoro odmah posle toga samo to me ne rastre onaj Bugrelav i njegove
pobesnele pristalice. Izgubih svog viteza kopljanika irona, koji je toliko bio zaljubljen u moje drai
da se topio od miline kad me vidi, a ak, rekli su mi ljudi, i kad me ne vidi, to je vrhunac nenosti.
Dao bi se prepoloviti nadvoje za mene, jadni mladi. Dokaz je to ga ljudi Bugrelava isekoe naetvoro.
Fiju, tras, tras, tras, uh! ini mi se da mrem. A ja se, dakle, dadoh u beg, a za mnom razbesnela rulja.
Napustih dvor i stignem do Visle, na svim mostovima strae, ja preplivam reku, nadajui se da u tako
otresti se svih progonilaca. Ali se skupi plemstvo sa svih strana i pojuri za mnom. Hiljadu puta samo
to nisam poginula, pritisnuta krugom ozlojeenih Poljaka. Najzad zavarah njihov bes i posle etiri
dana beanja kroz sneg, preko zemlje koja je nekada bila moja kraljevina, stigoh ovamo da se sklonim.
Nisam ni jela ni pila ova etiri dana. Bugrelav me je gonio u stopu. Mrtva sam od umora i hladnoe, ali
ba bih volela da znam ta je sa mojim debelim pajacom, hou da kaem, mojim uvaenim suprugom.
Ala sam se nakrala njegovih para. Nije da sam ga potkradala! I sam poreski konj mu je crkavao od
gladi, nije jadnik esto video zob. Ha, ha, ba je smeno. Ali, vaj, vaj, izgubila sam svoje blago. Ostalo
je u Varavi, neka ide da ga trai ko hoe.
OTAC IBI (Poinje da se budi.): Uhvatite majku Ibi, secite joj ui.
MAJKA IBI: Oh, boe, gde sam to. Gubim glavu. Oh, ne, gospode. Hvala nebu, sad nazirem gospodina
oca Ibija, spava smiren. Hajde da se pravim dobra. Pa, debeljko moj, jesi li dobro spavao?
OTAC IBI: Vrlo ravo. Ba je ovaj medved bio tvrd. Borba prodrljivih protiv tvrdokornih, ali prodrljivci pojedoe do kraja i podrae tvrdokorne, kao to ete videti kad svane, ujete li, plemeniti
vitezovi?
MAJKA IBI: ta to trabunja? Jo je blesaviji nego kad je polazio. Na koga se to dere?
OTAC IBI: Kotise, Pile, odgovarajte, balegari jedni! Gde ste? Ah, strah me je. Ma, ini mi se da je
neko govorio Ko to govori? Nije, valjda, medved? Gde li su mi ibice? A jeste, izgubio sam ih u borbi.
MAJKA IBI (za sebe): Da iskoristim situaciju i no, pa da mu se predstavim kao natprirodna vizija i
da nam onda obea oprotaj za nae lopovluke.
OTAC IBI: Ma svetog mi Ilije, neko govori, dabogda me obesili.
MAJKA IBI (promenjenim glasom): Da, gospodine Ibi, neko govori zaista, i glasnik arhanela koji
treba mrtve iz pepela i praha da podigne ne bi govorio drugaije. Sluajte ovaj strogi glas. To je glas
Arhanela Gavrila, koji samo dobru moe da vas naui.
OTAC IBI: Auh! Jeste, istina je!
MAJKA IBI: Ne prekidajte me, ili u uutati, a onda je kraj vaoj meini.
OTAC IBI: O, mene tikvana, utim, ni rei vie. Nastavite, gospoo Ukazo.
MAJKA IBI: Rekosmo, gospodine Ibi, da ste vi debeljko.
28

OTAC IBI: Jest mnogo sam debeo, to je tano.


MAJKA IBI: utite, pobogu.
OTAC IBI: E, otkud aneli psuju?
MAJKA IBI (za sebe): Uh, sree mi! (Nastavlja.) Oenjeni ste, gospodine Ibi?
OTAC IBI: Oenjen jata, najgorom gujom.
MAJKA IBI: Hoete da kaete, jednom divnom enom.
OTAC IBI: Uasnom enom, sva je u kandama, ne zna s koje strane da je uhvati.
MAJKA IBI: Treba je uhvatiti na blagost, sire Ibi, i ako joj tako priete, videete, da je ravna u
najmanju ruku Veneri iz Kapue.
OTAC IBI: Ko to, kaete, ima buve?
MAJKA IBI: Vi ne sluate, gospodine Ibi, obratite nam veu panju. (Za sebe.) Ali da pourimo, sad
e da svane. Gospodine Ibi, vaa je ena divna i ljupka, nema ni jedne mane.
OTAC IBI: Varate se, nema mane koju ona nema.
MAJKA IBI: Ta utite! Vaa ena vas ne vara.
OTAC IBI: Ba bih voleo da vidim ko bi u nju mogao da se zaljubi. To je karakondula.
MAJKA IBI: Ne pije!
OTAC IBI: Otkako sam joj uzeo kljueve od podruma, a ranije je pre sedam ujutru bila nacvrckana
i parfimisala se ljutom rakijicom. Ali otkad se parfimie, jo gore smrdi. Svejedno mi je. Ali sad sam
samo ja nacvrcan.
MAJKA IBI: Gluperdo! Vaa ena ne uzima vae zlato.
OTAC IBI: Ne, to je pravo udo.
MAJKA IBI: Nije vam utajila ni pare.
OTAC IBI: Jeste, a dokaz je na plemeniti i nesreni poreski konj, koga sam, poto ga nisu hranili
tri meseca, morao da kroz ceo rat u Ukrajini vuem za sobom za uzdu. I tako je pao na dunosti, jadna
ivotinja.
MAJKA IBI: Sve su to lai, vaa ena je primer, a vi ste pravo udovite.
OTAC IBI: Ba vam je to istina. Moja je ena jedna gadura, a vi ste budala.
MAJKA IBI: Pripazite, oe Ibi.
OTAC IBI: A, jes, zaboravio sam s kim priam. Ne, ne kaem ja to.
MAJKA IBI: Ubili ste Venceslava.
OTAC IBI: Pa za to nisam ja kriv, razume se, to je majka Ibi htela.
MAJKA IBI: Sahranili ste i Boleslava i Ladislava.
OTAC IBI: E nije nego, hteli su da raspale po meni.
MAJKA IBI: Niste odrali obeanje prema Bordiru, a posle ste ga i ubili.
OTAC IBI: Vie volim da ja vladam Litvanijom, nego da vlada on. Zasad ne vlada ni jedan ni drugi.
I eto, opet nisam kriv.
MAJKA IBI: Postoji samo jedan nain da izmolite oprotaj za svoja nedela.
OTAC IBI: Koji to? Spreman sam da postanem sveti ovek, hou da budem vladika i da mi ime pie
u kalendaru.
MAJKA IBI: Treba da oprostite majci Ibi to je utajila neto malo novca.
OTAC IBI: Pa lepo, da joj oprostim, kad mi vrati sve ostalo, kad je izmlatim i kad mi vaskrsne mog
poreskog konja.
MAJKA IBI: Polude za tim konjem. Ah, izgubljena sam, svie dan.
OTAC IBI: Ali sad sam zadovoljan to sigurno znam da me je draga supruga potkradala. Sad sam
to saznao iz sigurnog izvora. Omnis a Deo scientia, to znai Omnis sve, a Deo znanje, scientia
dolazi od boga. Eto objanjenja ovog fenomena. Ali gospoa Prikaza uti. ta da joj ponudim, da je

29

posluim. Ovo to mi napria bilo je vrlo zanimljivo. Gle, svanulo je. Ah, gospode, poreskog mi konja,
pa to je majka Ibi.
MAJKA IBI (drsko): Nije to istina, ja u vas prokleti.
OTAC IBI: Strvino!
MAJKA IBI: Kakvo bogohuljenje.
OTAC IBI: E ovo je previe, vidim dobro da si ti to, glupa zloo. A otkud ti, do avola, ovde?
MAJKA IBI: iron je poginuo, a Poljaci su me oterali.
OTAC IBI: A mene su Rusi oterali: veliki duhovi se uvek sretnu.
MAJKA IBI: Bolje reci da je jedan veliki duh sreo jednog magarca.
OTAC IBI: Ja, a sad e da sretne jednog papkara. Baca medveda na nju.
MAJKA IBI: (Pada pod teretom medveda.) O boe moj, kakav uas, umirem, guim se, on me ujeda,
guta, vari.
OTAC IBI: Ma, mrtav je, ludo. E, a moda i nije. O, gospode, ne, nije mrtav, da se bei. (Opet se penje
na stenu.) Oe na koji si na
MAJKA IBI (Oslobaa se medveda.): Gle, kud nestade?
OTAC IBI: O, gospode, evo je opet. Glupaa jedna, nikako ne moe da je se oslobodi. Ma, da li je
taj medved mrtav?
MAJKA IBI: Jeste, magarino, jeste, ve se sav ohladio. Otkud on ovde?
OTAC IBI (zbunjen): Ne znam. Ovaj, jest, znam. Hteo je da pojede Pila, Kotisa i mene, a ja ga ubih
Oenaem.
MAJKA IBI: Pil, Kotis, Oena. Ma ta je to? Poludeo je, finansija mi!
OTAC IBI: Sasvim je tako kao to kaem. Samo si ti glupaa, ulja mi mog.
MAJKA IBI: Hajde, ispriaj mi kako si ratovao, oe Ibi.
OTAC IBI: E to, bogami, neu. Dugako je. Sve to znam to je da me je uprkos mojoj neporecivoj
hrabrosti ceo svet pretukao.
MAJKA IBI: Kako, ak i Poljaci?
OTAC IBI: Vikali su: iveli Venceslav i Bugrelav. Mislio sam da e me rastrgnuti. Pobesneli psi. I
Nikolu Renskog su ubili.
MAJKA IBI: Ba me briga! Zna da je Bugrelav ubio viteza irona.
OTAC IBI: Ba me briga! Ubili su i jednog Laija.
MAJKA IBI: Ba me briga!
OTAC IBI: Ma, sluaj ti, dovlai se ovamo, strvino. Klekni pred svog gospodara. (Dohvati je i baci
na kolena.) Sad e da vidi ta je muenje.
MAJKA IBI: O, o, gospodine Ibi.
OTAC IBI: Jao, jao, jesi li zavrila? Ja sad poinjem krivljenje nosa, upanje kose, akalice u ui, vaenje pameti kroz pete, seenje zadnjice na kaieve, delimino ili potpuno vaenje kimene modine
(kad bi makar malo kime imala), ne zaboravljajui otvaranje plivajue beike i najzad glavousekovanje po svetom Jovanu, sve po svetom jevanelju Starog i Novog zaveta, sreeno, popravljeno i
dopunjeno izdanje od ovde prisutnog gospodara finansija. Odgovara li ti? (Navali na nju.)
MAJKA IBI: Milost, gospodaru Ibi! (Velika buka na ulazu u peinu.)

Scena II
Isti, Bugrelav ulee u peinu sa svojim vojnicima

30

BUGRELAV: Napred, prijatelji, ivela Poljska!


OTAC IBI: Gle, gle, ma, ekaj malo, gospodine Poljski. ekaj da zavrim sa svojom boljom polovinom.
BUGRELAV (Udara ga.): Evo ti, kukavice, izelice, neverice, izdajice!
OTAC IBI (Odgovara mu): Na tebi, poljaino, husarino, pijanino, tartarino, smrdljivino, kopilino, glupaino!
MAJKA IBI (I ona ga bije.): Na tebi! (Vojnici napadaju Ibijeve, ovi se brane kako znaju i umeju.)
OTAC IBI: Bogovi, kakvo pojaanje.
MAJKA IBI: Imamo i mi laktove, gospodo Poljaci.
OTAC IBI: Ma, sunca mi jarkog, hoe li ovom biti kraja na kraju krajeva! Jo jedan? Eh, da mi je tu
poreski konj.
BUGRELAV: Udrite po njima, udrite!
GLASOVI SPOLJA: iveo otac Ibi, na genije finansijski!
OTAC IBI: A, evo ih, ura! iveli ibijevci! Napred, dolazite, potrebni ste, gospodo finansi! (Ulaze
ibijevci i skau u guvu.)
KOTIS: Napolje, Poljaci!
PIL: Hik, evo nas opet, gospodaru finansijski. Napred, gurajte samo, do vrata. A kad izaete, vi u
trk.
OTAC IBI: Tu sam majstor. Ma kako samo biju!
BUGRELAV: Gospode, ranjen sam!
LEINSKI: Nije to nita, sire.
BUGRELAV: Ne, samo sam se oamutio.
JAN SOBJESKI: Udrite, udrite, samo udrite! Idu ka ulazu, bednici.
KOTIS: Tu smo, hajte sa ostalima, jer tamo, hou rei, ve vidim nebo.
PIL: Hrabro, gospodaru Ibi.
OTAC IBI: Uh, napunio sam gae. Napred, bokca mu, seci, deri, meri, deri, roga mi ibijevskog! Eh,
ve ih je manje.
KOTIS: Jo samo dvojica uvaju ulaz.
OTAC IBI (Udara ih medvedom i obara.): Jedan i dva, uf, evo me napolju. Da beimo, hajde, vi ostali,
ivlje, ivlje!

Scena III
Scena predstavlja provinciju Livoniju pod snegom.
Ibijevci i ostali bee.

OTAC IBI: Rekao bih da su odustali od potere za nama.


MAJKA IBI: Da, Bugrelav je otiao da se krunie.
OTAC IBI: Pih, ba mu ne zavidim na toj kruni.
MAJKA IBI: Ima pravo, oe Ibi. (Nestaju u daljini.)

Scena IV
Paluba obinog broda na Baltiku. Na palubi Ibi i njegovi.
31


KAPETAN: Divan vetar!
OTAC IBI: injenica je da jurimo upravo udesnom brzinom, verovatno sa milion vorova na sat, a
kod tih je vorova dobro to se ne dree kad ih zavee. Istina, imamo vetar u krmu.
PIL: Kakva jadna budala. (Nailazi veliki talas, laa polee i more se zapeni.)
OTAC IBI: O boe, kud emo jo da se izvrnemo, ma, on ide naopako, pae ovaj tvoj brod.
KAPETAN: Svi pod vetar, spusti veliko jedro.
OTAC IBI: Ma, nemojte, pobogu, svi na istu stranu. Ne valja to. Zamislite samo da vetar promeni
stranu, odosmo svi na dno mora i ribe e da nas pojedu.
KAPETAN: Juri prema obali, pritegni, punim jedrima.
OTAC IBI: Juri, juri, meni se uri. Ma, ujete li? Ti e biti kriv, tvrda glavo kapetanska, ako ne
stignemo. Ma, ekaj, sad u ja da komandujem. Dri krmu. Boe pomozi! Polazak, vetar u pramac,
vetar u krmu. Razapni jedra, skupljaj jedra, krma gore, krma dole, krma levo, krma desno. Vidite li
kako ide! Pramcem kroz talase i sve e biti dobro. (Svi se kikou, duva hladan vetar.)
KAPETAN: Dajte svetla, zategni sponac, pazi bono!
OTAC IBI: Ovo nije loe! ak mu je dobro. ujete li, gospodo mornari: dajte petla, spremi lonac,
neka bude sono! (Neki se krive od smeha, veliki talas se die.)
OTAC IBI: Uh, kakav potop! Posledica manevara koje smo komandovali.
MAJKA IBI i PIL: Plovidba je divna stvar. (Drugi talas zapljuskuje.)
PIL (skroz mokar): uvajte se Satane i njegovih slavina!
OTAC IBI: Deder, mome, daj neto da popijemo. (Svi posedaju i piju.)
MAJKA IBI: Kakvo e uivanje biti opet videti lepu Francusku, stare prijatelje i na dvorac Mondragon.
OTAC IBI: Skoro emo otii. Evo nas ve kod zamka Elsinor.
PIL: Ba se radujem to u opet ugledati svoju dragu paniju.
KOTIS: Da, zapanjiemo svoje zemljake priama o udesnim doivljajima.
OTAC IBI: Razume se! A ja u gledati da me imenuju za upravnika finansija u Parizu.
MAJKA IBI: Dabogme. Uh, kako se ljulja.
KOTIS: Nije to nita, obili smo rt Elsinor.
PIL: I sad ova plemenita galija see punom brzinom mrane valove Severnog mora.
OTAC IBI: Mora divljeg i negostoljubivog, koje zapljuskuje zemlju zvanu Nemija, tako nazvanu
jer je veina njenih stanovnika skoro nema.
MAJKA IBI: Eh, to ti je ovo jedan obrazovan i naitan ovek! Kau da je ta zemlja vrlo lepa.
OTAC IBI: Ah, gospodo, ma kako lepa bila, ne vredi koliko Poljska. Jer da nije Poljske, ne bi bilo ni
Poljaka!

32

Re Alfreda arija
Obraanje Alfreda arija pred prvo izvoenje Kralja Ibija, u Pozoritu dela (Thtre de
luvre), 10. decembra 1896, objavljeno u fototipskom izdanju XXI toma Stihova i proze,
sa autografom pisca (april-maj-jun 1910)

Dame i gospodo,
Bilo bi izlino pored toga to je donekle smeno da autor govori o sopstvenom delu da izaem
ovde i kaem nekoliko rei pre izvoenja Kralja Ibija, poto je nekoliko uglednih linosti ve bilo tako
ljubazno da kae neto o njemu, na emu se zahvaljujem gospodi Silvestru, Mendesu, olu, Lorenu,
Baueru i drugima, kada ne bih verovao da su oni, u najboljoj nameri, videli Ibijev trbuh ispunjen s
vie satrinih simbola nego to smo veeras u njega mogli upumpati.
Svedenborki naunik, dr Mizes,3 izvanredno je uporedio najprostija dela sa najsavrenijim i embrione s najrazvijenijim biima, zato to kod prvih izostaju sve nepravilnosti, izboine i druga svojstva,
to ih ini skoro okruglim, kao to je i telo g. Ibija jajastog oblika, dok je drugima pridodato toliko
specifinih detalja da i ona na kraju postaju okrugla, na osnovu aksioma da su najuglaanija tela ona
s najvie ispupenja. Zato u g. Ibiju moete slobodno da vidite onoliko viestrukih aluzija koliko elite
ili, opet, prostu lutku, aku karikaturu jednog profesora, koji je za autora bio olienje svega to je na
ovom svetu groteskno.
To je ona strana koju e vam danas predstaviti Pozorite dela. Nekolicini glumaca je prijalo da se
obezlie i da dve veeri za redom igraju iza maski, da bi to bolje izrazili unutranje linosti i due tih
dinovskih lutaka koje ete veeras videti. Poto je komad pripremljen na brzinu i, pre svega, uz malo
dobre volje, Ibi nije imao kad da stekne svoju pravu masku, ionako nezgodnu za noenje, dok e ostali
glumci biti samo donekle kostimirani. Da bismo se svi to vie uiveli u lutke, bila nam je veoma
vana vaarska muzika, tako da se naa orkestracija najvie oslanjala na limene duvae, gongove i
trombe marine,4 ali nismo stigli da ih sve okupimo. Ne oekujmo previe od Pozorita dela: pre svega
smo hteli da Ibija otelotvorimo pomou prilagodljivog talenta g. emjea (Gmier), a njega su nam
g. inisti (Ginisty) i ansambl koji izvodi komad Viljea DIl-Adama (Villiers de lIsle-Adam), mogli
pozjamiti samo za veeras i sutra.
Izveemo tri ina, pripremljena u celini, i jo dva, dobijena uz neka skraenja. Skraivao sam svuda
gde je to odgovaralo glumcima (ak i delove od kojih zavisi smisao komada) i zadrao neke scene koje
bih radije izbacio. Naime, iako elimo da budemo lutke, nijedan lik nismo okaili o icu, to ne bi bilo
samo apsurdno ve i vrlo komplikovano, tako da nismo znali ni kako da prikaemo masovne scene,
dok je u ginjolu dovoljno nekoliko letvica i ica da bi se pokrenula cela vojska. Morate biti spremni
da vidite neke istaknute likove, kao to su g. Ibi i Car, kako juriaju jedan na drugog na kartonskim
konjima (koje smo bojili cele prethodne noi), da bi se scena nekako ispunila akcijom. Makar e se
prva tri ina, kao i zavrne scene, izvesti u celini, onako kako su i napisani.
Uostalom, na dekor je savreno prikladan, jer kao to se neki pozorni komad moe lako smestiti
u venost, na primer, tako to e se u radnju koja se deava hiljadu i neke ubaciti pucnjava revolvera,
tako i ovde moete videti kako se vrata otvaraju ka snenim ravnicama pod plavim nebom, kamine
ukraene satovima s klatnom, koji se racepljuju i postaju vrata, palme koje se zelene u dnu bine, da bi
ih tamo pasli slonii poreani na policama.
to se tie naeg orkestra, kojeg nema, nedostajae nam samo njegovi intenzitet i ton, dok razni
klaviri iza kulisa budu izvodili Ibijeve teme.
3
4

Dr Mises, pseudonim nemakog psihologa Gustava Theodora Fechnera (18011887).


Tromba marina ili trompette marine: stari muziki instrument, slian kontrabasu.

33

to tie radnje, koja e sada poeti, ona se deava u Poljskoj, to jest, u Nigdini.
Alfred ari, 10. decembar 1896.

34

Drugo predstavljanje Kralja Ibija


Objavljeno pod naslovom Kralj Ibi, u programu koji se delio posetiocima Pozorita dela,
u izdanju revije La Critique

Posle preludijuma muzikog komada s previe limenih duvaa, koji trete kao fanfare i zato savreno odgovaraju onome to Nemci zovu vojna banda zavesa se podie i otkriva dekor koji bi
trebalo da predstavlja Nigdinu, s drveem pozadini i snegom naspram vedrog, plavog neba, dok se
radnja odvija u Poljskoj, zemlji tako legendarnoj i raspraanoj, da bi zaista mogla biti ta Nigdina ili
makar, prema izvornoj francusko-grkoj etimologiji, neko veoma udaljeno i neodreeno Negde.
Tek mnogo kasnije, poto je komad bio napisan, ispostavilo se da je u stara vremena, u zemlji iji je
prvi vladar bio seljaki kralj Pjast, iveo izvesni Rogatka ili Henrik Trbonja, koji je na prestolu smenio
nekog kralja Venceslava i njegova tri sina, od kojih su dvojica bili Boleslav i Ladislav, dok se trei nije
zvao Bugrelav; i da su Venceslava ili moda nekog drugog, zvali Pijanica. Pisanje istorijskih komada
ne smatramo asnim poslom.
Nigdina se nalazi svuda, pre svega tamo gde ve ivimo. To je razlog zato Ibi govori francuski. Ali,
njene brojne mane nisu samo francuske, to pokazuju kapetan Bordir, koji govori engleski, kraljica
Rozamunda, koja zavre na overnjanski, kao i poljski narod, okruglih lica, koji pria kroz nos i nosi
sivo. Ako se u tome mogu videti razni satirini komentari, treba imati u vidu da mesto radnje doputa
razna neodgovorna tumaenja.
Gospodin Ibi je zaista gnusan stvor i zato (u osnovi) lii na sve nas. On ubija poljskog kralja (ruenje
tiranina, to jest, ubistvo koje ljudima izgleda pravdeno, lii na izvrenje pravde), zatim, postavi kralj,
masakrira plemie, onda dravne slubenike i na kraju seljake. I tako, poto je pobio sve ivo, morao
je ubiti i nekolicinu krivih, tako da ispada moralan i normalan ovek. Na kraju, kao neki anarhista,
on sam sprovodi svoju pravdu, komada ljude jer mu se tako svia i moli ruske vojnike da ne pucaju u
njegovom pravcu, jer mu se to ne svia. On je pomalo enfant terrible, kojem se niko ne suprotstavlja
sve dok ne dira cara, koji je olienje onoga to svi potujemo. Car donosi pravdu, oduzima mu presto
koji je zloupotrebio, vraa na njega Bugrelava (da li je to zaista bilo vredno truda?) i juri kroz Poljsku
gospodina Ibija i sva tri atributa njegove moi, sadrana u jednoj rei (na osnovu snage niih poriva):
kemberog.5
Ibi esto govori o tri stvari, koje su u njegovom duhu uvek javljaju paralelno: o fizici, naime, o prirodi nasuprot umetnosti, elementarnom poimanju nasuprot prekomernoj cerebralnosti, o onome to
se, na osnovu opte saglasnosti, naziva stvarnou nasuprot halucinacijama intelekta, o Don uanu
nasuprot Platonu, ivotu nasuprot misli, skespi nasuprot veri, medicini nasuprot alhemiji, vojsci nasuprot dvoboju; zatim, paralelno, o fizinansijama,6 to znai, o poasti koja se ukazuje ugaanju samom
sebi, iskljuivo sebe radi slino proizvoaima knjievnosti, koji svoja dela smatraju univerzalnim
samo na osnovu njihove brojnosti nasuprot moi poimanja svojstvenoj inteligentnim osobama; i na
kraju, takoe paralelno, o Gomnima.
Moda gospodina Ibija ne bi ni trebalo izbacivati iz Poljske, koja je, kao to rekosmo, Nigdina, zato
to e na kraju iako se u poetku odaje izvesnoj umetnikoj lenjosti, tako to pali vatru dok eka da
5

Cornegidouille: arijev neologizam, igra rei; trbuina, kembe i rog (corne). Ovde je preuzeto reenje iz prevoda
Vlade Stojiljkovia (Ibi ponovo jae, Paideia, Beograd 1998), kemborog, izmenjeno samo u jednom slovu. U tekstu komada,
u oba prevoda (Ivanka Pavlovi, 1964; Vlada Stojiljkovi, 1998) to je samo rog, odnosno spiralna ara koja predstavlja
muziki rog ili koljku koja ukraava Ibijev trbuh. ari na nekoliko mesta koristi re rog kao Ibijevu uzreicu, u raznim
kombinacijama (finansijskog mi roga, roga mi moga, itd.).
6
Kao to je objanjeno u napomeni br. 1, ari nameno pie phynance, umesto finance, po analogiji sa physique (fizika).

35

donesu drva i komanduje posadom jedrenjaka koji plovi Baltikom ipak biti imenovan za Gospodara
finansija u Parizu.
Pokazao se prilino zainteresovanim za tu daleku Nedoiju, gde je, licem u kartonsko lice s glumcima dovoljno talentovanim da bi slobodno bili bezlini, publika sainjena od nekoliko inteligentnih
osoba pristala da na nekoliko sati izigrava Poljake.
Alfred ari, 1896.

36

O autoru
Alfred ari (Alfred Jarry, 18731907), jedan od rodonaelnika evropske avangarde. Pesnik, pisac,
ilustrator, skandal majstor i posveeni biciklista (meu njegovim brojnim biciklistikim spekulacijama
i osvrtima, nalazi se i alegorija Stradanje Hristovo kao biciklistika trka uzbrdo).
Prvu verziju Ibija, napisao je jo kao srednjokolac, 1888, sa petnaest godina, na osnovu kalambura
Poljaci (Les Polonais), koji su 1885. napisali braa Anri i arl Moran, uenici iste gimnazije (Henri i
Charles Morin; Anri je bio arijev drugar). Iz tog akog vica, na raun profesora fizike Ebera (Felix
Hbert), razvila su se tri pozorina komada o ocu Ibiju Kralj Ibi (Ubu roi, 1896), Ibi rogonja (Ubu
cocu, 1898, objavljen posthumno 1944) i Okovani Ibi (Ubu enchin, 1900) kao i Ilustrovani almanah
oca Ibija (Almanach du pre Ubu illustr, 18991901). Prvi i najpoznatiji komad, Kralj Ibi, bio je zabranjen odmah posle premijere, da bi se kasnije izvodio u pozoritu lutaka. Druga dva komada nisu bila
izvoena za arijevog ivota.
Uporedo sa ciklusom o Ibiju, objavio je niz znaajnih poetskih i proznih dela, s toliko formalnih
inovacija, lucidnosti i humora, da je time, kao i svojim neknjievnim preokupacijama uopte, ponaanjem oznaio prekretnicu u razvoju evropske avangarde. Ibi je ostao za sva vremena, ili makar
dok pohlepa i dominacija ne ieznu iz ljudskog seanja, ali to vai i za ostala njegova dela, koja, skoro bez izuzetka, ne prestaju da pronalaze nove itaoce i sledbenike. Kao najupeatljivija, izdvajaju se
moderni roman Mujaina i avanture jo jednog njegovog alter ega, dr Faustrola, osnivaa patafizike
(videti bibliografiju).
Ostao je upamen po bezbrojnim skandalima, dosetkama i urnebesnoj igri koju je napravio od skoro
svih detalja svog svakodnevnog ivota. To je bilo neto vie od obaveznog ekscentrinog dodatka,
svojstvenog evropskoj boemiji. Granica izmeu ivota i umetnosti bila je izbrisana na najdirektniji
nain, tako to je sve postalo ivot, svesna, kreativno-destruktivna avantura, to je imalo ogroman
uticaj na neke savremenike, koji e kasnije postati slavni (Apoliner, Pikaso) ili krenuti slinim stopama
(Artur Kravan) i to se kao uticaj, preko dade i nadrealizma (ukljuujui tu i pozorite Antonena Artoa),
prenelo sve do situacionista i naih dana.
Pored bicikala i, naravno, revolvera (uvek dva za pojasom, kada je trebalo izai u provod) njegove
najvee strasti bile su alkohol i apsint. U ast ovog drugog, vozio je bicikl lica ofarbanog u zeleno. Kada
se ni to nije pokazalo dovoljnim, poeo je da udie eter. Posledica je bila tuberkulozni meningitis.
Agonija je trajala vie od godinu dana; na kraju, posle nekoliko dana provedenih u komi, u jednom
trenutku, neposredno pred smrt, probudio se da bi zatraio akalicu. Kau da su mu na vreme
doneli jednu i da ga je to veoma obradovalo. Preminuo je 1. novembra 1907, u trideset etvrtoj godini.
(AG)

37

Bibliografija
Najvanija dela (pored navedenog ciklusa o Ibiju): Csar-Antechrist (1895), Gestes et opinions du docteur Faustroll, pataphysicien, roman no-scientifique (1898; 1911), Les Jours et les
nuits, roman dun dserteur (1897), LAmour en visites (1898), LAmour absolu (1899), Le Surmle, roman moderne (1902); uvres Compltes, IIII, Paris, Gallimard, coll. Bibliothque
de la Pliade, 197219871988.
Prevedena dela: Kralj Ibi ili Poljaci (Rad, Re i misao, br. 523, Beograd 2001; neprevazieni
prevod Ivanke Pavlovi, iz 1964, iz predstave Ateljea 212); Ibi ponovo jae: drame i proza
o Ibiju (svi komadi o Ibiju i Almanah ia Ibija; Paideia, Beograd 1998, preveo Vlada Stojiljkovi); Mujaina (u izvanrednom prevodu Duka Vitasa; Prosveta, Erotikon, Beograd
1982); Apsolutna ljubav (Rad, Re i misao, br. 560, Beograd 2005); Otac Ibi biciklista: biciklistiki spisi (besramna i besmislena papazjanija od odlomaka iz raznih arijevih dela;
odgovorno lice: Jovica Ain; JP Slubeni glasnik, Beograd 2009); Tri evropske drame (Oskar
Panica, Roe Vitrak i Alfred ari, sa komadom Okovani Ibi, Filip Vinji, Beograd 2010,
preveo Miroslav Karaulac).
Sekundarna literatura: Alastair Brotchie, Alfred Jarry: A Pataphysical Life (2011); Roger
Shattuck, The Banquet Years: the Arts in France, 18851918: Alfred Jarry, Henri Rousseau,
Erik Satie, Guillaume Apollinaire (1958); Jill Fell, Alfred Jarry: An Imagination in Revolt
(2005); Jill Fell, Alfred Jarry (Critical Lives, 2010); Andr Breton, Les Pas perdus, eng. The
Lost Steps (1924); Andr Breton, Anthologie de lhumour noir, eng. Anthology of Black Humor (1940; 1966).
Drutvo prijatelja Alfreda arija (La Socit des Amis dAlfred Jarry): www.alfredjarry.fr

38

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Alfred Jarry
Kralj Ibi ili Poljaci
Drama u pet inova
1896.
Alfred Jarry, Ubu Roi ou Les Polannais, dition du Mercure de France, Paris, 1896. Alfred ari, Kralj
Ibi ili Poljaci, IP Rad, edicija Re i misao, br. 523, Beograd 2001 (1964).
Prevela: Ivanka Pavlovi, 1964. Prevod Ivanke Pavlovi je posluio i za uvenu predstavu
beogradskog Ateljea 212 (ukupno 205 izvoenja, u periodu 19641978), u reiji Ljubomira Drakia i
sa Zoranom Radmiloviem u ulozi oca Ibija. Prevod prologa i arijevih predgovora: Aleksa Golijanin
(20122013), na osnovu originala i uz konsultacije s prevodom Vlade Stojiljkovia (Ibi ponovo jae,
Paideia, Beograd, 1998). anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net