You are on page 1of 111

UVOD

IZVODLJIVO JE!
Nedavno, pred predsednikom Abrahamom Linkolnom naao se njegov prijatelj
Hiram Sibli, direktor kompanije Western-Union Telegraph. Predsednik ga je
gledao dubokim pogledom iz upalih oiju: Sibli, koliko god je tvoja zamisao
divna, njeno se izvoenje ini fantastinim snom zanesenjaka. Meutim, ipak u
od Kongresa traiti odobrenje. Siblijeva je zamisao bila da podigne telegrafsku
liniju preko Velikih visoravni i Stenjaka do Pacifikog okeana. Jo davno pre nego
je znao da li e dobiti podrku Kongresa i da li e njegovi ortaci prihvatiti ovaj
projekat, on je dozvao svog glavnog inenjera, Edvarda Krajtona, koji se upravo
vratio s jednogodinjeg puta po Kaliforniji. Evo. Pogledaj ovu geografsku kartu,
rekao je Krajton. Pazi ovo! Ta linija je Oregonska staza. Mi emo poi njome.
Razgovarao sam s ranerima, vojnicima, lovcima na bufala, jahaima Poni
Ekspresa. Priao sam i s mormonima. Onde ima na hiljade neprijateljski
raspoloenih domorodaca, na milione bufala, stotinama milja prerije bez i jednog
drveta pogodnog za telegrafski stup. Posao se ini nemoguim i neostvarivim, ali
je ipak izvodljivo. Na strahovito razoaranje Siblija i Krajtona, Kongres je odobrio
svega 400000 dolara za izgradnju telegrafske linije. Ali izgradnja telegrafa koji
povezuje ameriki Istok i Zapad ipak napreduje. Danas se ta tanka ica postavlja
zapadno od Omahe, i poduhvatom rukovodi Krajton lino.
Bilo je to jednog letnjeg dana 1861. godine. Popeo sam se u potansku koiju
koja je ila na Zapad, u Omahu, drava Nebraska, a novac mi je bio pri kraju ba
kao to su bile pri kraju i moje nade. Stavio sam ponovo u dep iseak iz novina
koji mi je pruio inspiraciju u vreme kad mi je najvie bila potrebna. Sa dvadeset
pet godina, sve to sam dotad pokuao nekako me nije uspelo zainteresovati.
Dugo sam sumnjao da li u meni uopte ima ieg vrednog. Moj je otac eleo da
studiram pravo, pa sam bio na Harvardu godinu dana, i zatim ga napustio. Onda
sam pokuao medicinu, takoe godinu dana. Nije bilo dobro. Interesovala me
medicina, ali nisam bio spreman dugo sedeti u zatvorenoj prostoriji i uiti.
Meutim, te dve uzalud protraene godine otkrie mi u emu je stvar. Ambicija
mojih roditelja i rodbine da se odluim za neku profesiju, ili bar posao, uticala je
na mene da poem putem suprotnim od onog koji sam eleo. Bilo mi je potrebno
da odem iz Bostona i Nove Engleske, negde u preriju, po mogunosti na Zapad,
gde bih bio slobodan. Majka mi je iz kotske, i za mene je rekla da sam isti kao i
jedan njen brat koji je, kao pravi branin, bio zaljublen u reke, planine i borbe u
vlastitoj zemlji. Uprkos tome to sam bio krupan, snaan i spretan, po svom
miljenju nisam imao potrebne kvalifikacije za pionirski ivot na Zapadu. Ali me
Zapad ipak sve vie privlaio. U svoje su me vreme zabrinule glasine o ratu
izmeu Severa i Juga. To se kasnije pretvorilo u stvarnost. Moj je otac po roenju
bio Junjak, s naglaenom nesklonou prema Jenkijima. Smatrao sam da ne bih
bio lo vojnik, jer je u slobodnom vojnikom ivotu bilo i avanturizma i opasnosti,
to me je privlailo. Meutim, kako su u odnosu na graanski rat simpatije mojih
roditelja bile podeljene, ja sam se naao izmeu ekia i nakovnja. I tako, sve
moje nezadovoljstvo i oseaj nesree nagnae me na dug put na Zapad. Ogledah
se unaokolo, i odjednom primetih da sam prvi ! koji se penje u koiju. Zaista,

nigde u blizini nije bilo nikoga, ni samog koijaa. Ali, najzad su ipak poeli
pristizati i ostali putnici. Dola su dva vojnika, od kojih je jedan bio narednik >
obojica tvrdi, prekaljeni momci, koji su nesumnjivo tek sada dolazili sebi nakon
preteranog zagledanja ai u dno. Tu se naao i neki ovek otrog pogleda, po
kome sam zakljuio da je raner nadalje, dola je i jedna punaka ena, oevid ali
ranerova supruga. Jedan se putnik popeo kraj koijaa. ! Poslednji je putnik,
sudei po odei i rumenom licu, morao biti neki dobrostojei trgovac. Seo je
pored mene. U trenutku kad smo trebali krenuti i napustiti grad, podigao se
agor prijateljskih glasova ispraali su nas i zaeleli sretan put. Bez sumnje su
meu njima bili neki poznanici putnika u koiji, ali sam prema onom talasu
glasova to se digao zakljuio da je inae odlazak ovih kripavih kola za ljude u
gradu bio pravi dogaaj zato mi se uinilo kao da je neto od tih pozdrava, koji su
parali ui, i meni upueno. Nama sleva tekla je reka Plata. Korito reke bilo je
iroko, inila su ga dva brza mutna potoka odvojena ravnim peanim
sprudovima. Du niskih obala dizale su se topole i vrbe koje su upravo poele
listati blistavim zelenilom. S druge strane, u daljini se videla velika i iroka reka
Misuri, koja je preplavljivala obalu. Njeni snani vrtlozi okretali su otrgnuto
drvee. Njome se kretao parni brod s lopatinim kolom. Uskoro smo izgubili iz
vida i reke i grad. Vozili smo se prilino brzo preko dobro ugaene staze koja je
na izgled promicala usred mnotva staza. Bio je to zapravo irok put, od oko
stotinu jardi irine, izdublen nekoliko stopa duboko onim bezbrojem tokova koji
su ga preli. S obe strane nae dobro ugaene staze bilo je tragova tokova, i
starih i novih. Ubrzo sam zakljuio da se nalazimo na jednom ogranku
transkontinentalne staze, to jest Oregonske staze koja je godinama bila glavni
put od Independensa, u Misuriju, do Oregona. Na glavnu smo Oregonsku stazu
trebali doi kod Grend Ajlenda. Sedeo sam do otvorenog prozora kroz koji sam
gledao krivudavu reicu i ravnu sivu preriju koja se na izgled pruala u
beskonanost. S vremena, na vreme prolazili smo pored raneva i rasprene
stoke, ali smo ve bili na ivici divljine. Na reci sam video divlje patke, i plave
aplje kako stoje u pliaku, sve ee su se mogli ugledati raznovrsni zeevi i
kunii, a pokoji put i sive, vukovima nalik ivotinje bujnih repova. Gledao sam i
gledao i nije me uopte umarala siva jednolinost tog prizora. Ali, nisu mi izbegli
ni retki razgovori meu putnicima. Uskoro je gospodin koji je sedeo do mene
uinio nekoliko suzdrljivih primedbi u vezi s vremenom i ugodnom vonjom, i
konano me upitao gde to kanim poi. Idem raditi kod Western-Uniona odvratim.
Zaista! To je veoma zanimljivo. I ja ba idem pogledati kakav je to posao. Zovem
se Wiliamson. Drago mi je to sam vas upoznao, gospodine. Ja sam Vejn
Kameron. Iz Bostona sam. To sam i mislio odgovori on sa smekom. Lako je
prepoznati one iz Nove Engleske. Ja sam iz New Iorka. Kakav posao imate s
telegrafskom kompanijom? Za sada nemam nikakav, ali se nadam da u neto
nai. to se toga tie neete imati nikakvih tekoa kad se uzme u obzir rat i tako
dalje, oni u svakom sluaju teko nalaze ljude. Poeli smo razgovor Pokuao sam
biti to ugodniji. Wiliamson je rekao da je gradnja ve zapoela na pacifikoj
obali pod vodstvom inenjera Gamblea koji je trebao graditi telegrafsku liniju
prema Istoku i sresti se s ekipom Edwarda Krajtona, koja je do tog vremena
provela icu gotovo do Gotenburga. Ubrzo je Wiliamson nastavio razgovor.
Kamerone, da li vam je poznato da je Krajton putovao preko prerije i planina da
bi prouio zemlju i uslove rada? Da, itao sam o tome odgovorio sam. Drim da

je to junako delo. ak i vie od toga. Nikad nisam sreo Krajtona i drago mi je da


u ga uskoro upoznati. Po svemu to se govori on je divan ovek. Neke linije koje
je izgradio na Istoku uopte nisu bile lagan posao, ali ova ideja sa Zapadom
nadmauje sve. uo sam Hirama Siblia kako pria o Krajtonovom putovanju
preko razvoda Stenjaka do obale. To bi neko morao opisati. Preao je na konju
est ili sedam stotina milja najdivljijim krajem. Sam samcat, i nesiguran u pravac.
deo puta kroz dolinu Humboldt preao je usred zime. Otri vetrovi dizali su pesak
i alkalnu prainu, bacali sneg u oi usamljenog jahaa dok nije gotovo oslepeo. S
Krajtonovog lica se tri puta gulila koa. Kad je stigao u Karson Siti bio je vie
mrtav nego iv. Pravo udo to nije nestao. Njegova izvanredna konstitucija i
nepokolebljiva volja omoguile su mu da nastavi do kraja. esto sam se okretao
da pogledam telegrafsku icu na koju je Wiliamson ve pre privukao moju panju.
uti i oguljeni stubovi, ica koja se protezala na zapad sve je to nekako izgledalo i
previe sitno, beznaajno, krhko da bi imalo veliku vanost i znaenje jedne takve
veze izmeu Istoka i Zapada. Do zalaska sunca stigli smo do prostrane ranerske
kue gde smo prenoili. Ujutro smo ubrzo opet bili na putu za zapad Oregonskom
stazom, delom uz reku Plate. Ranevi su bili sve rei, a neko mi ree da ubrzo
neemo uopte vie naii na raneve. Kada smo se te noi zaustavili, ovaj put u
jednom zaseoku s trgovinom, krmom i nekoliko koliba, predloio sam vozau
koije da neto popije sa mnom. Ubrzo sam utvrdio da je to posve ugodan i vrlo
zanimljiv ovek. Putnik koji je sedeo zajedno s vozaem siao je na toj postaji i ja
sam pourio da dobijem njegovo mesto. Dim Houkins (tako se zvao koija)
vozio je potansku koiju deset godina, i odmah sam pomislio kakav izvor
informacija on mora biti i koliku imam sreu to u s njim provesti duge sate na
koijakom mestuu. U pono, dok sam leao budan, uo sam udne i melodiozne
krikove divljih gusaka koje su letele na sever. Idueg dana sedeo sam visoko na
vozaevom seditu. Vreme je bilo sunano. Prerija se prostirala prema zapadu,
siva i maglovita kao i preanjih dana, ali se ve gotovo neosetno pretvarala u
divljinu i pusto. Privukao sam koijaevu panju na oblake praine na horizontu i
na dugu nisku nepravilnu prugu, koja je za mene predstavljala neto novo. Pa,
mladiu odgovori on ini mi se da je tvoj vid u redu. Te tvoje otre oi, kada
naue raspoznavati to su ugledale, jednog e ti dana spasiti ivot. To je prvi
karavan koji vidi. I to prilino velik. Od sada e videti mnogo karavana, sve dok
ne proemo tvravu Kirni, a videe i da neke, ako nisu jako velike, prate vojnici.
Onaj narednik to putuje s nama rekao mi je da e izgradnju telegrafa uvati
konjica. Je li to potrebno zbog Indijanaca? Uglavnom jest odvrati voza ejeni se
opet bune, ali se oni ne mogu ni uporediti sa Sijuksima. Sree ih zapadno od
utvrde Larami i du Svit Votera i na severu prema Saut Pasu. Ti Indijanci se
sputaju s gorja Vind Rivera, napadaju kao Komani, i vraaju se u svoja brda
gde ih nikakva vojska ne moe pronai. Sva su indijanska plemena ogorena na
belce, a nije ni udo. A jednog e se dana, moda za deset ili vie godina, kada
belci ponu ubijati bufala zbog koa, svi Indijanci od Dakote do Rio Grandea
dignuti da se bore kao vragovi. Bufala su za njih ivot. Ali ja sam itao da bufala
ima na milione rekao sam. Valjda lov na bufala, zbog njihovog mesa i koe, nee
toliko smanjiti njihov broj da bi to razjarilo Indijance. Mislim da hoe otpovrne
Houkins, vrtei sedom glavom. Bufala, jeleni i sva divlja trajala bi zauvek, da je
samo Indijanci love. Belci su gotovo svi rasipni: pohlepni su i bezobzirni. Jedan
stari Indijanac, moj poznanik, rekao mi je da su belci svinje koje vole samo

zgrtati. Ali postoji neto to se zove napredak usprotivio sam se. Amerika se
treba proiriti. Carstvo se iri na Zapad. Prvo su doli misionari, pa trgovci
krznom, pa istraivai, zatim pioniri i kopai zlata... a sada imamo telegrafsku
icu. Isto tako e jednog dana kontinentom prelaziti eleznike pruge. Svakako,
sinko, ima pravo odgovori Houkins. To je sigurno kao to je sigurno da mi sad
sedimo ovde. Ali to nema veze s injenicom da je ovo bila zemlja crvenih ljudi, da
su te crvene izopaili alkoholom, da su ih opljakali, i da I e ih i dalje pljakati
dok se ne pobune i ponu se boriti protiv daleko nadmonijih belaca, da bi zatim
doekali dan kada e ono malo preivelih biti proterano u pusto Zapada. Kako
na to Bog gleda, ne znam. Ali za mene to nipoto nije lepa slika. Ovo to mi je
rekao voza potanske koije potpuno je izmenilo moju sliku o amerikom
Indijancu. Brzo smo napredovali da bi dostigli karavan. Izbrojio sam velika
prerijska kola. Bilo ih je ezdeset i tri. Vukli su ih volovi zapregnuti u jaram. Sa
svake je strane jahao konjanik. iroka prerijska kola izgledala su kao iva i
pokretana duhom koji je obuzimao pionire. Kola su liila na velike amce na
ogromnim tokovima, pokrivene irokim, smeim, debelim platnom. Tu i tamo
bilo je kola bez platnenog krova. Kretala su se Oregonskom stazom, jedan niz po
jednoj, a drugi po drugoj strani staze. Kad smo sustigli karavan, Houkins je malo
usporio hitri kas svoje zaprege, koja je ipak promicala toliko brzo da smo
prestizali prerijska kola jedna za drugim. Ogromni volovi polako su vukli,
pognutih glava pored samog vozaa na vozakim seditima obino je bila sva sila
dece i mladia, ponegde i pokoja ena. Houkins i neki od putnika u koiji veselo
su pozdravljali pionire, a ovi su odvraali elei nam sve najbolje i sretan put. U
okruglom otvoru na platnenom pokrovu uvek bi se pojavila pokoje mlade ene.
Jahai su bili snani ljudi u grubi odei pionira. Mladei sam domahivao eirom.
Dok smo se kretali pored jednih velikih prerijskih kola, primetio sam zgodnu
devojku koja je sedela pored krepkog sedog vozaa. U jednom trenutku njene su
se oi susrele s mojima osetio sam da ih neu brzo zaboraviti, niti u zaboraviti
njenu valovitu, sjajnu kosu. Mahnuo sam joj sombrerom, a ona se nasmejala i
podigla ruku u jahaoj rukavici. Zatim je iezla iz vida. Gledao sam druga kola
koja smo prestizali, ali u tom gledanju za mene vie nije bilo uitka. Ja bih voleo
da je naa potanska koija celi dan ila pored onih prerijskih kola s devojkom.
Meutim, mi smo nastavljali put. Zabolela me pomisao da bih devojku moda
zavoleo, a eto sigurno je vie neu videti. Na prednjem delu karavana jahai su
bili sve brojniji, a na samom elu bilo ih je vie od estorice s pukama na
sedlima. Preli smo elo karavana i pred nama se ponovo otvorila nepregledna
ravnica. Povremeno sam se jo uvek okretao, i najzad, kada je karavan nestao u
daljini, uzdahnuo i vie se nisam ogledavao. Devojka me zainteresovala. Dugo
nisam mogao zaboraviti blesak njenih oiju, rumenilo koje joj je oblilo obraze, sjaj
njene kestenjaste kose, i ono prijateljsko mahanje rukom.
Iduih nekoliko dana nije se dogodilo nita to bi se dalo porediti s uzbuenjem
koje je u meni izazvao susret s karavanom. Grend Ajlend, u koji smo stigli jedne
veeri u sumrak, izgledao je kao i druge postaje u Nebraski, samo to je u njemu
bilo vie zgrada, vie svetla i vie ljudi. Tu smo preli na glavnu Oregonsku stazu
koja je bila ira i prostranija. Naa sledea stanica bila je tvrava Kirni, gde su
nas napustili nai putnici u uniformama. Izgledala je kao kasarna i razoarala
me. Od Kirnia smo krenuli dalje na zapad. Jednog sam dana na putu primetio

pokretnu taku i oblaie praine, toliko daleko da nisam mogao razabrati ta bi


to moglo biti. Vozau, ta li to nailazi? upitah. Pa, ako se ne varam odgovori on
nakon to je dugo kiljio niz cestu to e biti Ded varc. Ovde negde otprilike
obino se sreemo. On je jaha Poni Ekspresa. Znatielja mi se polako
poveavala. uo sam za junake jahae Poni Ekspresa, i sada sam ugledao
jednoga od njih koji nam se brzo pribliavao. Bistri prerijski vazduhk bio je
uzrokom to su se udaljenosti inile manjima nego to su zapravo bile. Upravo
me zapanjilo kako se ta crna pokretna taka poveavala dok se konano nisu
razabrali obrisi i konja i jahaa. Konj je bio u punom kasu, vijorila mu se i griva i
rep, a jahau je arena marama leprala oko vrata. Houkins je skrenuo zapregu
udesno i jahau Ekspresa oslobodio put. Projurio je pored nas poput vetra, suvie
brzo da bih bilo ta jasno video. Mahnuo je Houkinsu rukom u rukavici i
pozdravio ga gromkim povikom. Koija je isto tako razdragano odvratio. ! i
Okrenuo sam se i pogledom pratio jahaa koji je brzao niz cestu. Njegov je konj
bio velik, vitak, snaan i brz, a bilo je neto posebno posmatrati kako se poveava
udaljenost izmeu njega i potanske koije. To je bilo prvi put to sam video brze
zapadnjake konje, a na Zapadu su konji bili i te kako vani. Ponovo sam obasuo
Houkinsa pitanjima na koja mi je on strpljivo odgovarao. Mislim da e ova
telegrafska linija, na kojoj i ti misli raditi, ubrzo znaiti kraj Poni Ekspresa.
Nekoliko odlinih ljudi ostae bez posla, ali e im ipak biti drago to taj posao
naputaju s kosom na glavi. Oni nose potu. Po unci to stoji pet dolara. Jahai
menjaju konje po prilici svakih deset milja i gone ih u punom galopu od jedne do
druge stanice. Treba im osam dana od Sent Doa, u Misuriju, do pacifike obale.
Poznajem mnoge izvrsne momke koji jau za Poni Ekspres. Ded varc je jedan
od najboljih. On je prekaljen, neustraiv jaha. Nosi dva revolvera, a kako li tek
njima barata! Voleo bih biti jaha Poni Ekspresa rekao sam apatom, za sebe.
Pa, danas je za to malo prekasno odgovori voza, koji me uo. Ali neu pogreiti
ako kaem da e jahanja i pucanja imati preko glave na tom tvom poslu kod
Western-Uniona. Houkins je bio toliko govorljiv da je zadovoljio ak i nezasitog
novajliju poput mene. Postavljao sam mu hiljadu pitanja, ali sam jedno zadrao za
kasnije kada me bolje upozna, a to je bilo kako da se drim kada jednom stignem
na granicu. Nisam jo imao dovoljno hrabrosti da ga to pitam. Sutradan smo
sustigli mali karavan koji je vukao telegrafske stubove. Bio sam uzbuen jer sam
znao da se konano pribliavamo naem cilju. Stigli smo u Gotenburg ve za
mraka. Jednako mutna, uta svetla, jednako pranjav put, jednake kolibe, atori i
poznate visoke drvene fasade zgrada to je bio grad Gotenburg. Sine, ovo je
prilino razuzdano mesto Houkins me opomenuo smeei se. Ne bih ti savetovao
da propusti ono to se ovde dogaa, ali pazi ta radi. Mislim da je logor
graditelja ovde ili u blizini. Vie je nego sigurno da e s tobom postupati kao s
novajlijom. Ali, ne ostani nikom duan. A kad ue u onaj pakao od kockarnice
Rida Pirsa, uvaj se devojaka i ne primii se kartakim stolovima. Gostionica u
kojoj su odsedali putnici izvana je izgledala neugledno, ali je iznutra bila ugodna.
Soba i krevet bili su isti, a na dobru veeru prionuo sam kao vuk. Goste su
posluivale dve devojke od kojih jedna sasvim zgodna. Imala je vragolaste oi i
neustraivo je ibala njima. Podsetila me na devojku u karavanu, koja mi se
nasmeila i mahnula. Uviao sam da u aliti sve vie to god budem dalje od nje.
Nakon veere poao sam se malo proetati ulicom i razgledati mesto. Na izlazu,
Wiliamson mi prie i srdano ree: Pa, Kamerone, stigli smo. Kraj telegrafske

ice i Krajtonov putujui logor samo su nekoliko milja odavde. Grad je pun
radnika. Potraiu Krajtona ako doe u grad, i rei u mu za tebe. Zahvalio sam
mu i izaao na daani plonik. Pokuao sam priviknuti oi na polumrak koji je
stvaralo mutno svetlo utih svetiljaka. Za ogradu ispred krme bilo je privezano
mnogo konja i nekoliko vozila, od kojih su jedna bila ranerska kola. Ugledao sam
nekoliko peaka, ali ne u tolikom broju da bi mi to objasnilo buku koja je ulicom
dopirala s glavnoga trga. Poao sam u tom pravcu i sreo arenu gomilu,
dvadesetak ili ak i vie ljudi. Bilo je tu stoara, kauboja, ali su najveim delom
bili radnici. Malo dalje naiao sam na poveu grubu daanu zgradu, koja je
upadala u oi zbog iroko otvorenih vrata iz kojih je izbijalo jako svetlo i na koja
su ljudi ulazili i izlazili. Iznad tih vrata ugledao sam obojeni, grubim slovima
ispisani natpis: Rid Pirs. Veoma uzbuen, uao sam prvi put u svom ivotu u
jednu kockarnicu na Zapadu. ta god sam oekivao, nekako je bilo drugaije od
ovoga, ali nisam bio nipoto razoaran. Lokal se sastojao od velike dvorane s tri
velike lampe koje su visile u sredini, i dugim ankom na levoj strani, uz koji su
stajala dva do tri reda ljudi koji su pili, smejali se i razgovarali. S desne strane,
nasuprot anku, nalazilo se vie stolova za kojima su sedeli i stajali kockari. uo
sam zvuk ruleta i zveket kovanog novca, ali da su igrai i razgovarali, ne bi ih se
ulo, jer ih je nadglasavao amor. U tom trenutku odjeknue zvuci muzike.
Pogledom sam preao dvoranom i ugledao nekoliko ljudi koji su stajali oko
slobodnog prostora, gde je nekoliko parova plesalo. Iz daljine su devojke
izgledale privlane, belih lica, rumenih usana i golih ruku. pored kockarskih
stolova bili su kibici i ja sam im se pridruio da malo pogledam igru. Kad me to
zamorilo, vratio sam se u drugi deo dvorane i gledao plesae. Da me jedna
devojka nije prodornim sjajnim oima odmerila od glave do pete, ne bih ni
primetio da sam upadljiv u tom drutvu. To me smelo, ali sam se setio
Houkinsova saveta i odluio da ostanem gde sam. Ne proe mnogo, i ja zaalih
radi te odluke. im je ples zavrio prie mi jedna devojka. Ne seam se da me iko
ikada na takav nain gledao. Biste li hteli plesati? smeei se upitala je devojka.
Imala je ugodan glas i nije mi izgledala kao barska plesaica. Da odgovorih
bojaljivo ali ja sam ovde stranac, upravo sam stigao i oseam... Dok sam ja tako
oklevao ona me uzme za ruku i prekine me. Svakako da ste stranac, ali to nita
ne znai. Stranci ovamo stiu svaki dan. Hajdemo plesati. Sa mnom e vam ubrzo
biti ugodnije. Upravo sam se mislio pokoriti njenom predlogu, kadli je od mene
grubo odvue visoki tamnoputi mladi, surovog izgleda i oevidno pripit. Doi,
Rubi ree on promuklo. ta ti pada na pamet da faka ovog utokljunca? Ovaj
ples obeala meni. Tek kad se poeo okretati s njom shvatio sam da se to devojci
uopte ne svia. Dobacila mi je smeak koji je bio u najmanju ruku ohrabrujui.
Nije me toliko pogodilo njegovo uplitanje, jer mi je bilo milije da ne pleem, ali
me povredila gruba aluzija da sam novajlija i pomislio sam da e najbolje biti da
strugnem iz lokala. Poao sam na vrata, ali neto u meni zaustavi me govorei:
Ne, proklet bio ako to uinim! Tako mora biti, moram to progutati hou-neu, i
na to se moram naviknuti. Jo neko vreme sam gledao. Prilo mi je nekoliko
ljudi, koji oevidno nisu bili radnici i koji su me gledali otrim pogledima, kao da
su mi kroz odeu eleli prodreti u depove. Nekoliko puta su me pozivali da se
prikljuim igri. Odbio sam. Promenio sam mesto i stao iza nekoliko kibica pored
ruleta i neko vreme nije me niko uznemiravao. Zatim sam pratio poker za drugim
stolom na kom su ispred svakog igraa stajali zlatnici i svenjevi zelenih

banknota. To je bila velika igra. Tri oveka to su sedela s dvojicom kockara u


crnim odelima, sigurno nisu bili radnici. Zatim sam obratio panju, kao i svi u
dvorani, na tunjavu na ploniku. uli su se glasni povici, kripa izama, i
revolverski hitac... a onda je nastala tiina. Igrai su nastavili s kockanjem, a
nekoliko je ljudi napustilo ank i izvirilo na vrata da pogledaju ta je izazvalo
guvu. Pridruio sam im se, ali nisam mogao otkriti nikakve znakove tunjave,
iako sam bio siguran da je do nje dolo. Bilo je nesumnjivo da su ovakve stvari za
Gotenburg normalne. Isto sam tako primetio da je normalno to veina prisutnih
nosi revolver. Upitao sam oveka pored sebe da li u gradu postoji kakav uvar
zakona, a ovaj mi se nasmeio u lice. To mi ba nije bilo ugodno. Pitao sam se da
li sam se trebao drati saveta to mi ga je dao voza Houkins to jest, da nabavim
revolver. U tom trenutku, dok sam odlazio od kockarskih stolova, prila su mi tri
oveka od kojih je jedan bio onaj grubijan koji mi je iupao devojku iz ruku.
Sredinja osoba u tom trolistu bio je omalen ovek niskog ela, izbuljenih oiju i
zlobnog pogleda. Ti ovde stranac, a? upita on. ta radi ovde? To je moja stvar
kratko sam odgovorio. Sluaj, strane, u ovom se lokalu pridolicama, a naroito
utokljuncima, ne isplati biti nepristojan. Ne nameravam biti nepristojan.
Odgovorio sam ti onim tonom kojim mi se obratio. Pa, mladiu, vidi se da Jenki
od glave do pete. Da to nismo primetili po tvom izgledu, znali bismo po tvom
govoru. Naravno da sam Jenki odgovorio sam, a krv mi je uzavrela. Kako bi bilo
da nas pozove na aicu? drsko nabaci onaj maleni. Ni govora. Ako ve zovem
na aicu, onda biram drutvo s kojim u piti. Sluaj, utokljune upade
tamnoputi razbija. Ti nas vrea. A ve prekardaio time to se vrteo oko moje
devojke. Pijan ili lud uzrujano sam odvratio. Nisam se vrteo oko tvoje devojke.
Nato me on bez rei oamari, i to gadno. Udarac me najpre zbuni. Najednom sam
se raspalio, poleteo na njega, udario ga, i on se opruio po podu. Neki kartai
primetie ta se dogaa, pogledae, pa se vratie igri, a nekoliko njih produi
gledati i ponu se smejati. Krajikom oka, dok sam gledao svog neprijatelja kako
se polako die s poda, primetih dve osobe kako ulaze i polako se kreu sa strane.
Jedan je bio suvonjavi dugajlija, a drugi malen, krivih nogu od jahanja. Izmakoe
mi iz vidokruga, ali sam osetio da ih je zainteresovao moj susret s ovim trolistom,
pa me zabrinulo to sam dopustio da mi zau iza lea. Ali, nisam se mogao
osvrnuti, jer je ovek u sredini, onaj koji mi je prvi priao, izvukao revolver i
uperio mi ga nisko u noge. utokljune, pozvae nas na pie i uz to malo
zaplesati. Gospodine, gadno se varate ako mislite da u tako neto uiniti
zagrmeo sam. Aha, uinie, uinie. Odmah da malko zaplesao, ako nee da ti
prostrelim nogu. Idi do avola! Zar ovo nije slobodna zemlja? Kakav ti ovek da
mi preti revolverom zato to neu ispasti smean! Plei, utokljune zaurlao je
s krvolonom radou njegov revolver, uperen meni u noge, prasne. Osetih da me
zrno opeklo, okrznulo me iznad zgloba. Bio sam zapanjen. U meni su se
najednom borili i bes i strah. Onaj tip je privukao panju prisutnih i bilo je jasno
da e mi opet pucati u noge. Nisam znao ta da radim. Nemam pojma kako bih
dalje reagovao u ovoj teskobnoj situaciji. Ali nisam morao donositi odluke. Spasio
me hladan glas koji je izgovorio samo jednu jedinu re, koju od uzbuenja nisam
mogao razabrati. Odmah zatim iza mene : odjekne pucanj. Uz prodoran krik onaj
razmetljivac ispusti revolver koji tropotom pade na pod, a aku trgne prema
ramenu. Video sam kako mu je krv iknula izmeu prstiju. Najednom je postao
drugi ovek, na licu mu se itao bol i velik strah. Onda primetih kako s jedne

strane prilaze one dve osobe koje sam pre primetio krajikom oka. Onaj visoki je
drao izvuen revolver koji se dimio i hodajui polako ga pomakne pokazujui u
omeru vrata. ovee, danas me ve drugi put smeta otegne on leernim i
ugodnim glasom, naglaskom koji je odavao Junjaka. Pazi se trei put! I opet je
revolverom napravio onaj lagani znak prema vratima, to se moglo shvatiti samo
na jedan nain. Tri desperadosa, ako su to zaista bili, brzo su shvatili mig. Jedan
podie revolver s poda, i sva trojica uurbano napuste krmu. Zatim tiinu naglo
prekinu glasovi i kripa ruleta. Pogledavi jo jednom napadaa, okrenuo sam se
prema svom spasitelju. Upravo je stavljao dugi revolver u futrolu, a njegove
izrazito svetle oi bile su uperene na ljude za ankom, od kojih su neki
negodovali zbog guve. Veoma sam vam zahvalan... puno ste mi pomogli iz mene
provali, dok se on okretao prema meni. Imao je mlado, jo uvek glatko lice, kom
je sunce dalo zlaanu boju. To se lice inilo gotovo devojakim, puno osobitog
arma. Prijatelj ovog Junjaka mi se obrati: Bie da vas je onaj tip pogodio ree
on. Noga vam podrhtava. Dopustite da pogledam. Klekao je na koleno i rukama
mi preao po levoj nozi. Aha, evo rupe u pantalonama... ali ne vidim krv... samo
vas je okrznuo, imali ste avolsku sreu. Mogao vam je slomiti kost. Digao se na
noge, a njegovo rumeno, ugodno lice se naceri. ini mi se da je to prvi put to ste
osetili vrue olovo? Zaista je tako odgovorio sam s velikim olakanjem. Umalo
vas je pogodio nastavi on. U ovakvom lokalu novajlija proe puno puta jo i gore.
Prijatelji, i sam znam da sam novajlija, ali zaista nisam znao kako da reagujem toj
situaciji.
Niste se ni tako loe drali prijateljski odvrati onaj mali. Sluali smo i gledali.
Onog pokvarenjaka ste i te kako dobro maznuli. avolski mi je drago to je na
moje oi dobio svoje. On smatra da je plesaica Rubi njegova svojina, iako na to
nema nikakvo pravo. Bila je ljubazna prema nama, a naroito prema Vensu.
Strane, bi li hteo neto popiti s nama? upita visoki momak. Hou... ne bi mi
kodilo da tagod popijem. Poveo nas je prema jednom kraju anka, gde su mu
ljudi urno napravili mesto. Poredali smo se uz ank, i okrenuli jedan drugome, s
aama u ruci. Zovem se Vejn Kameron. Iz Bostona sam. Doao sam raditi na
postavljanju telegrafske linije. Pa, Kamerone, nije nam trebalo rei da si Jenki
odvrati omanji uz osmeh. Ovde to nije preporuljivo. Moj prijatelj Vens o je
pravi Junjak, pobunjenik, a ja sam iz Misurija. Ali, moda emo se slagati. Umalo
da zaboravim... ja sam Dek Louden. Rukovao sam se s njima. Bilo je velike
slinosti u njihovom nainu rukovanja, ali i velike razlike u njihovom stisku.
Loudenova ruka je bila gruba i uljevita, a stisak snaan i prijateljski. oova je
ruka bila tanka i nena, gotovo kao u devojke, ali mu je stisak bio kao u elinih
kleta presvuenih barunom. Dohvatismo ae. Pretpostavljam da ste vi
kauboj? upitao sam. ?: Da, najobiniji kauboj to pucaju i jau. Hoete li popiti
neto na moj raun? upitah. Ne, hvala. Jedna aa je dovoljno odgovori o.
Hajdemo odavde. Rubi me je primetila, predoseam da e krenuti ovamo. Ako jo
jednom zaplee sa mnom, morau propisno izreetati onog tipa. Ali, do avola!
uzvikne Louden. Trebao si to uiniti sino. Zato odbija devojku zbog tog
ljubomornog smrdljivka? Ona ti se dopada, zar ne? ini mi se zamiljeno
odvrati o. Svima se dopadaju plesaice. Ali ona ima samo esnaest godina...
neiskusna je i naivna, alim je. Dek, rekao sam ti da mi se to ne svia. Neto se
krije iza tog njenog posla plesaice. Budem li se ovde jo due petljao... ti me
zna, prijatelju. Jednostavno ne mogu stajati po strani. Moda je ovo upravo

situacija u kojoj ne treba biti po strani ree Louden. Hajde, miimo se odavde.
Izali smo i zastali pod jakim svetlom na irokom tremu. Pozvao sam nove
poznanike u gostionicu da malo popriamo i popuimo. Svakako, veoma rado
odvrati o. Jo bih samo malo ostao ovde. Traim nekoga. Do avola, trai ti
onog tipa Teksaanina otkad smo otili s Rio Grandea prezrivo e Louden. Ovde
oko Severnog pola neemo nikada naii na njega. Dok smo stajali ispred
kockarnice moji prijatelji kauboj gledali su prolaznike, a ja sam iskoristio priliku
da ih tako paljivo promotrim kao jo nikoga do tada. o je bio visok i suv, ali
sam nakon paljivijeg gledanja utvrdio da je izvanredno graen, irokih ramena,
uskih bokova, jakih udova, a kada se micao miii na rukama i nogama ocrtavali
su se na njegovom odelu. Na sebi je imao veoma iznoene i na nekim mestima
pranjave, tamnoplave kaubojske pantalone. Sav je mirisao po koi, konjima i
duvanu. Na nogama je imao istroene izme s uskim vrhom i visokim petama.
Opasa za revolver bio mu je crn, s crnim koricama, iz kojih je virile crna drka
velikog revolvera. Revolver je nosio neupadljivo nisko na desnom bedru. Primetio
sam da mu je opasa za revolver nii od pojasa za pantalone. Iznad koulje nosio
je prsluk od nekakvog tankog materijala, a njegov stetson izlizanog oboda bio je
zapraen i pun rupa meutim, iroki obod nije skrivao svetlu, valovitu kosu. Iako
je bio upadljiv, njegovo me lice najvie oaralo. Gledano iz profila, bilo mu je kao
isklesano, mrko, mirno, u isti mah mladenako ali i od patnji izbrazdano borama
koje su se na glatkoj koi primeivale ak i u tami. Jo jednom sam zakljuio da
tako neobine oi nikada nisam gledao. I Louden je bio upadljiv, iako je u svakom
pogledu bio suta suprotnost svom prijatelju. Bio je nizak, krepak i snaan, ruku
prevelikih u odnosu na telo, i veoma krivih nogu od stalnog jahanja. Njegovo
runo, ak spokojno lice, bilo je grubo i puno bora. Imao je plave oi i pogled
poput oovog, samo to nije bio toliko prodoran. Gledajui ove zapadnjake, sve
vie sam dolazio do zakljuka da se moram s njima sprijateljiti. o je utao, dok
je njegov partner, koji je takoe budno gledao, dobacivao sarkastine primedbe
na raun prolaznika. Odjednom je Loudenov glas odao neto vie od sluajnog
interesa: Prijatelju, pogledaj. Vidi li onog kauboja koji se pribliava? Taj e nam
se obratiti. Boe, to jadno izgleda. Odrpan, izmoren i neobrijan, mora biti da
spava u bunju. Obratio sam panju na osobu koju je tako plastino opisao.
Neznanac je sada iao prema nama, isprva oklevajui, a zatim, kao da je shvatio
kako mu nai pogledi idu u prilog, sve sigurnije. ovek je verovatno bio naih
godina, ali nam njegovo umorno lice nije omoguavalo da to tano ocenimo. Imao
je plamene crne oi u kojima sam razabrao traak optimizma. Zaustavio se pred
nama. Veer, kauboj ree. Oprostite to vam pristupam, Ali, koliko sam video vi
ste jedini pristupani kauboj u ovom gradu. Vee odvrati Dek veoma srdano.
Zar ne da smo pristupani. o je dugo odmeravao pridolicu. Hteo bih vas pitati
elite li kupiti izvrsnog konja? Kako to da kauboj prodaje svog konja, i to
izvrsnog? kratko odvrati o. ta ti misli, ovee? hitro i otro odgovori kauboj
kao da ga je aluzija opekla: Danima sam jahao da naem posao da se prehranim,
ali, verujte mi, logora i raneva je malo, a prilino su meusobno udaljeni na ovoj
stazi. Gotovo sam crkao od gladi. Ali, to je dovoljan razlog odvrati zamiljeno o.
Tvog izvrsnog konja neemo kupiti, ali emo se pobrinuti da te nahranimo. Samo
to trai? Hvala ti, kauboju... Dobri Boe, ve toliko dugo traim bilo ta, da sam
skoro zaboravio ta zapravo traim. Dok su ova dva oveka, otprilike jednakog
rasta, gledali jedan u drugog, priao im je Louden. Kauboju, mogao naleteti na

gore od nas. Moe nam ispriati ko i ta si, a i ne mora. Kako god eli. Ovo je
moj prijatelj iz Teksasa, a ja sam njegova desna ruka. Ovaj drugi s nama je Jenki
s Istoka, ali mi drimo da nije lo ovek. Nemam nita protiv da vam ispriam ta
god hoete, ali najpre moram neto pojesti i popiti odvrati neznanac. Oh, oprosti
to tako polako shvatamo. Uzmi ove pare. Ovde u blizini je jedan lokal gde se
prilino dobro jede. Idi, najedi se. Mi emo biti ovde... ukoliko se eli vratiti.
Kauboj uze novac sa zahvalnim pogledom i bez rei pouri prema vratima
restorana. s,< Vens, to misli o tome? upita Louden. O emu uskoi njegov
prijatelj. Prokleta budalo, pa je li to ovekoljuble iz tebe isparilo? Ne, Dek,
mislim da nije, ali nekako postaje gorko. Idi do avola, laljive odvrati Louden.
Kamerone, ta ti misli o oveku koji nam se obratio? Kada me tako upitao, ja
sam izneo svoj dojam o tom oveku. Louden je odgovorio sa zadovoljnim
gunanjem. Evo, vidi, prijatelju. Na utokljunac Jenki je avolski otrouman.
Sluaj onog oveka je veoma alostan. Zar ne zakljuuje da bei pred zakonom?
To sam naslutio. Kauboj je nekoga ubio i to ne tako davno. Ali, ne bih rekao da je
pokvaren. Ni ja, prijatelju, ali zna, mi kauboj meka srca i ranije smo greili. U
svakom sluaju, riskirajmo i saekajmo ga da vidimo o emu se radi. Time je sve
bilo reeno. Kauboj su nastavili posmatrati prolaznike, a i ja sam poeo slediti
njihov primer. Bilo mi je teko razborito shvatiti nove prijatelje, vreme i mesto.
Moje intenzivno zanimanje nije bilo u skladu s mojom preanjom ravnodunou
i prosuivanjem kao da sam u sebi iznenada otkrio porive za oseaje koje nikad
pre nisam imao. Pokuao sam svrstati svaku osobu koja je nailazila i identificirati
je kao radnika, stoara, koijaa, kockara itd. Sada vie nije bilo toliko prolaznika
kao u ranu veer. Ubrzo sam na svoje veliko zadovoljstvo primetio kako nam
prilaze dva Indijanca. Bili su sasvim drugaiji od dostojanstvenih, romantinih
pojava koje sam stvorio u mati. Njihove niske i krupne prilike bile su pokrivene
ponjavama, crna kosa im je padala na ramena, a preplanula lica bila su
zanimljiva, ali ne i privlana. Prooe pored nas u mokasinama, kratkih,
zdepastih nogu to su im virile ispod ponjave. U toku pola sata za kojih smo
stajali na ulici nisam primetio ni jednu enu. Verovatno je u gradu bilo svega
nekoliko ena. Prieljkivao sam da opet vidim plesaicu Rubi, a onda sam se setio
devojke u karavanu, ije me nezaboravno lice sve vie progonilo. U tom je
trenutku onaj propali kauboj izaao iz restorana i poao ravno prema nama.
Prijatelji, drago mi je to ste me ekali. Oseam se kao preporoen. Pa, ako
ovek umire od gladi, a zatim napuni eludac, onda se mora oseati kao
preporoen. Znam kako to izgleda. Tada predloim da svi poemo u moju sobu,
gde moemo neto popiti, puiti i razgovarati. Gde ti je konj? upita o kauboja.
Zavezao sam ga izvan grada. Trave ima malo, ali za veeras e mu biti dovoljno.
Kasnije u otii tamo. Dok smo ili prepunom ulicom prema mom boravitu,
usredotoio sam panju vie na moje pratioce, nego na okolinu i ljude pored kojih
smo prolazili. Velika, na staju nalik prostorija u gostionici bila je pretrpana
ljudima, te sam proveo svoje oznanike u sobu. Bila je iroka, poluprazna, s etiri
postelje i malo nametaja, a lampa ju obasjavala nejednakim svetlom. Rekao sam
prijateljima da se raskomote, a ja sam poao potraiti jo neku lampu, pie i
duvan. Vlasnik mi je rekao da niko osim mene ne spava u toj sobi. Odgovorio sam
mu da e moji prijatelji moda ostati preko noi. Vratio sam se s onim to sam
traio i nova lampa je stvorila mnogo veseliju atmosferu. Ali, prijatelji veselo sam
rekao evo neto duvana i pia. Nadam se da se moemo upoznati. Kako to

misli? suvo upita Louden. Kad bi poznavao zapadnjake, ve bi odavno znao da


smo se upoznali. Da bih zapoeo razgovor ukratko sam im ispriao sve o sebi,
spomenuvi naposletku koliko mi je drago to sam ih upoznao, a da ne govorim o
svojoj zahvalnosti na pomoi koju su mi pruili. Pa, Vejn otegne kauboj o, i prvi
put se nasmei. Smeak ga je potpuno promenio i pokazao drugu stranu njegovog
karaktera. Uspem li samo prei preko injenice da Jenki, mislim da emo se
izvanredno slagati. Do avola, drugar, ovde jo nema rata ree Dek Louden i
moda ga nikada nee ni biti. Ah, to je sasvim sigurno. Da iz Teksasa a ne iz
Misurija, ve bi to odavno uvideo. Sluaj, o upao sam u maloj prii o sebi zabo
ravio sam rei da ni moj dom nije jedinstven po tom pitanju. Majka mi je Jenki, a
otac Junjak. Radi posla je na Severu, ali srce mu je na Jugu. Sveta Bogorodice!
uzvikne Louden. Onda, bilo kako bilo, ti upola pobunjenik. Ali, momci, sada mi
Kameron ve izgleda drugaije ree o. Sad e ti, Dek, njemu i naem novom
prijatelju rei ko smo mi i ta radimo ovde. To je lako odvrati Dek i otpuhne
pravi oblak dima. Mogu to rei kratko i jasno. Mi smo samo par propalih kauboja
s Rio Grandea. Nemamo doma ni rodbine vredne spomena, ni novca, ni devojaka,
sve to imamo nosimo sa sobom, ah, da, ne smem zaboraviti, i najbolje konje to
su ih kauboj ikada pojahali. Tamo nam je postalo vrue, a nije bilo ni posla, te
smo odluili da naemo posao negde na Severu. Puno je meseci prolo otkad smo
krenuli i ve sam zaboravio ta se sve dogodilo na putu. U Pejnhendlu smo uli
glasove o toj telegrafskoj liniji koja se podie preko prerije, i kako e to biti
avolski dobar posao, tako smo krenuli na Sever, i evo nas ovde. Prijatelju, Dek
se uvek veto izmotavao i prelazio preko nekih stvari upadne o. Trebao je rei
da smo kidnuli iz Teksasa. Zapravo, ucmekali smo nekoliko pokvarenih tipova
koji su imali mnogo neugodnih prijatelja. . . Koliko ste dugo ovde i ta
znate o tom poslu kod Western-Uniona? upitah. Ovde smo svega nekoliko dana,
ali i to je bilo dovoljno da se zakaimo s nekim lopuama zbog one devojke.
Ustanovili smo da e ovo podizanje telegrafske linije nadmaiti sve to se ikad
napravilo na Zapadu, samo ako bude izvodljivo. Video sam tog Krajtona. uo sam
ga kako govori. Drim da je vrst poput elika. Krajton je velik kao prerija i spada
u one ljude za kojima masa ide do smrti. Istog sam miljenja odgovorio sam.
Moda emo svi nai posla kod njega. To e biti lako doda Dek. Ustanovili smo
da Krajton teko dolazi do ljudi, i jo ih tee zadrava kod sebe. Sumnjam u
Vensa i sebe. Mi upravo mrzimo rad, to jest, kopanje rupa za stubove, rad na
nogama, cepanje i pilenje drva, i tome slino. Ne brini, drugar dometne Vens.
Krajton nee nikad sagraditi ovu liniju bez jahaa, lovaca i indijanskih boraca. Tu
se mi istiemo, i on e to odmah shvatiti. To je to se tie nas trojice rekao sam i
upitno pogledao etvrtog lana nae grupe. Sedeo je povueno i nije se
ukljuivao u na razgovor. U tom trenutku se digao i poao na svetlost. Pokreti su
mu bili nemirni i nervozni, a njegovo iscrpljeno lice odavalo je uzbuenje.
Zakljuio sam da bi ak dobro izgledao da nije imao bradu i da se nisu
primeivali umor i bore izazvane patnjama i tegobama. Svakoga posebno gledao
je mrkim, ispitivakim pogledom, kao da eli pokazati da moe svakome
pogledati u oi. Taj je pogled pobudio moju simpatiju prema njemu. Prijatelji
poe on muklo snano ste me se dojmili. To sam osetio im sam vas sreo. Ali ne
znam ima li smisla da vam ispriam sve o sebi... ili je bolje da jednostavno odem.
Kauboju, radi kako te volja, ili uti ree o. Ali, mislim da u svoje ime, kao i u ime
Kamerona i mog prijatelja Deka, mogu rei jedno: udrui se s nama. Pomognimo

tom divnom oveku, Krajtonu, da zavri taj avolski posao. Mnogo... mnogo ti
hvala, o odgovori kauboj oklevajui i suspreui oseaje. Video sam da mu se
lice izobliilo, a grlo steglo. Toga sam se bojao. Toliko sam jadan, da ne mogu
odoliti ljubaznim reima. Boe moj, koliko bih voleo da se udruim s vama!... Da
se samo mogu usuditi... ini mi se da sam sluti kako to mora upadne o
zvonkim glasom, a njegov mi je izgled pokazao ta znai imati takvog prijatelja.
Pogledajte naglo bukne kauboj, gotovo silovito, pa skine kaput, otkopa otrcanu i
isprljanu koulju, i skine je brzim pokretom. Videlo se da je bio divno razvijen, ali
previe mrav za svoj rast. Potom je s tugom i stidom u oima muklo nastavio:
Ovo nije tako lako uiniti. Naglo se okrenuo i pokazao nam lea. Bila su iarana
crnim i modrim brazgotinama i oiljcima, od kojih neki jo nisu bili zacelili.
Duboko sam uzdahnuo, okiran, shvatajui da je neko mladia prebio na mrtvo
ime ta sramota, i razlog koji ju je izazvao, objanjavala je mladiev izgled. Zurio
sam u one iroke brazde, gledao kako su neke natekle i vie od palca. Nismo ni
rei izustili. Mladi se okrenuo, duboko uzdahnuo i opet hitro navukao koulju.
Zaboga, ovee! uzvikne Dek, a glas mu je gotovo krkljao. Nije ni udo to
takav. A ni mi se ne moemo odupreti napasti da te upitamo odakle ti to. Kauboj,
ni veanje nije gore od ovoga bolno doda o. Pitanja su mi navirala na usta, ali
nisam mogao izustiti ni jedno. Momci, drago mi je to sam imao hrabrosti da vam
to pokaem progovori kauboj s olakanjem. I po vaim licima vidim kako ste
sigurni da nisam zasluio to batinanje, inae vam to ne bih pokazao. Tako je ree
Louden. Ali, do avola, prijatelju, ne bi nam to pokazao da nameravao utati.
Tako je prizna kauboj. Ali, isprva to nisam znao. Veliko je olakanje kad se
ispria. Koji put sam oseao da bih crkao kad to ne bih skinuo sa srca. Sad u to
uiniti. A kasnije emo videti. Mislim da bih morao otii to dalje mogu. U
svakom sluaju, bio ja u pravu ili ne, voleo bih se negde zaustaviti gde bih mogao
raditi, jesti i ponovo spavati. Pa, prema onome to nam pokazao i rekao, sve vie
elim da ostane s nama ozbiljno ree o. etiri ili pet stotina milja, to je dug put
po ovom kraju. Moda je to dovoljno daleko da ovek bude siguran odvrati
kauboj. Moda sam se pokazao kukavicom, to sam otiao tako daleko... U redu.
Sluajte. Kladim se da vi Teksaani nikad niste uli za tako neto. Zovem se
Darnel. Bio sam u Vajomingu samo nekoliko godina, na izvoru reke Svit Voter, u
zapadnom delu teritorija. To je najbolji stoarski kraj na celom Zapadu, a onaj
rudarski grad, Saut Pas, za koga ste sigurno uli, postao je u poslednje vreme
najbogatiji, najrazuzdaniji i najkrvaviji grad Zapada. O tome u vam priati
kasnije. Kraj uz reku Svit Voter su isprva naselili pioniri, koji su uoili njegove
mogunosti i tu se nastanili da ih iskoriste. Sledili su ih stoari i raneri dok to
podruje nije naseljeno u duini od stotinu milja. Teili su samo za uspehom.
Jednoga dana e to podruje biti toliko bogato stokom, koliko je sada Saut Pas
bogat zlatom. Koliko znam, od tih stoara samo je jedan bio Teksaanin. Bio je
dobar raner, ali otar s kaubojma, i ubrzo je u ratu, do kog je dolo izmeu
kauboja i stoara, izgubio ivot. Kradljivci stoke su upravo u to vreme poeli
operisati po Svit Voteru. Jednog e se dana tamo krasti naveliko, ali za sada jo
nije bilo krupnijih kraa. Svi kauboj koje sam poznavao krali su neigosanu
stoku. To je postala loa navika. Stoari su pobesneli. A mene su uhvatili na delu.
epali su me, svezali i dugo drali u zatvoru. Drali su me na hlebu i vodi.
Nisam im hteo rei ono to su hteli doznati, jer je u pitanju bila ast jedne ene.
Konano su me dva ranera, glaveine stoarskih druina u tom kraju, jedne noi

izveli u vrbik kraj reke, svezali i svukli do gola. Zapalili su veliki krst, da bi se
dobro videlo. estorica ili vie ljudi, unajmljenih da obave taj prljavi posao, nosili
su maske ni re nisu progovorili, pa ih nisam mogao prepoznati. Ali ta dva
ranera nisu skrivala lica. Rekoe mi da e me na mrtvo prebiti ako im ne odam
ono to ele saznati. Nasmejao sam im se u lice i poslao do avola. Mlatili su me
propisno. Tukli su me jedan za drugim. Prestali bi jedino kad bi im se polomili
kao palac debeli vrbovi prutovi. Nisam im priznao. Povremeno su zastajali da mi
prue priliku da govorim. Ali, samo sam izmrmljao da u ubiti ona dva stoara.
Nastavili su me ibati. Moja je krv prskala lica krvnika. Najzad im je dojadilo tui
me. Vratili su me u podrum gde su me drali zatvorenog. Nakon tri dana sam
pobegao. Ukrao sam konja i gol do pasa odjahao dolinom u Saut Pas. Tamo sam
stigao ujutro. Jahao sam kroz grad, a ljudi su zurili u mene, u moja raskrvavljena
lea. Naiao sam na dva poznanika kauboja, i oni mi posudie ovaj revolver i ovo
odelo koje nosim. Rekoe mi da se u gradu odrava sastanak stoara. Pitao sam
da li su tu i ona dva stoara, za koje sam se zakleo da u ih ubiti. Bili su tamo.
Kauboj mi rekoe gde da idem i poelee mi svaku sreu. Projahao sam gradom,
rasprio svet ispred zgrade gde se odravao sastanak, i upao u nju da se
obraunam s ona dva stoara. Nisam mnogo priao, ali ono to sam rekao bilo je
dovoljno. Ubio sam obojicu i izjahao iz grada. Otada nisam zastao. Ne bih se ni
odmarao nigde, da nije zbog konja. Zaboravio sam rei da su mi ona dvojica dali i
sedlo. Ne znam koliko je vremena prolo otkad sam napustio Saut Pas, ali vam
mogu rei da sam jeo tek povremeno... To je moja pria, prijatelji, i kunem vam
se da je istinita. Napetu tiinu prekinuo je Vens o. Predlaem da neto
popijemo. Posluali smo njegov predlog i napetost je popustila. Potom se javi
Louden: Ne bi mi kodilo ni malo sveeg vazduha. Darnele, kako bi bilo da
zajedno pogledamo tvog konja? U gradu ima konjunica taj konj zasluuje da ga
se poteno smesti i nahrani. Naravno da zasluuje odvrati Darnel. Zaboravio sam
na njega. Drago mi je to e poi sa mnom. Nato sam i ja progovorio: Tu su
etiri kreveta. Zato svi ili barem neko od vas noas ne ostane sa mnom? Svi su
spremno pristali, to mi je bilo vrlo drago. o i ja otpratismo onu dvojicu na ulicu.
Ispratili smo ih pogledom, dok se nisu izgubili iz vida, i potom se vratili u sobu.
Bio sam siguran da se tom kauboju neto strano dogodilo ree o zamiljeno.
Jo nisam na ivom oveku video onolike masnice i oiljke. Mora da je strano
trpio. I telesno i duevno. Kauboj su udni ljudi. Moda ti ne misli tako, ali znaj
da oni imaju ponos i duu. Ne ekajui na moj odgovor, on nastavi. Kad bi tog
momka nagovorili da nam se pridrui, dobro bi bilo za njega, a moda i za nas. I
odvie je bio sam. Toliko su ga osramotili da se osea kao da je celi svet protiv
njega. Tu se ne mogu snai. Naravno, ne mogu shvatiti sve to se dogaa na
Zapadu. Rekao je da su ga uhvatili na delu... to li je ono krao, kako li je rekao?
Rekao je maverik. Tako se zove neigosano tele koje slobodno luta. Ako ti
naie na takvo tele bez majke, onda ga ne krade, to nije kraa ako se pobrine
za njega. Mi kauboj na hvatanje maverika nikad ne gledamo kao na istinsku
kradu. Ali, da ga tako iibaju! Rekao je da nije hteo nekog izdati... da se radilo o
asti jedne ene. Sto ti misli o tome? ko zna? Jo nita ne mogu rei, ali mi se
sve ini da je tamo, u dolini Svit Votera, neka gadna guva, i da emo u nju
upasti. Ali, to je jo daleko. Moda uopte ne stignemo ivi do tamo. iveemo
odluno odgovorih. Imam proroanski predoseaj, ono to vi momci zovete
njuhom, da emo se izvui. Nadajmo se odgovori o. Vidim da se trudi smotati

cigaretu kako rade kauboj. Strano se mui. Dopusti da ti pokaem. Ako ita
odaje novajliju, budi siguran da je to nain na koji savija cigaretu. o me je
ozbiljno i marljivo uio umeu savijanja cigarete levom rukom. Laskalo mi je to
nisam bio nimalo nespretan. Ali sam ipak upropastio desetak cigareta dok najzad
nisam uhvatio grif. Kauboj mi je tada ljubazno rekao da sam dovoljno vet.
Postavio sam mu mnoga pitanja o gradnji telegrafske linije, i na veinu mi je znao
odgovoriti. Neto kasnije vratie se Dek Louden i Darnel. Sluaj, kolega ree
Dek ovaj kauboj iz Vajominga ima konja nita loijeg od mog, a kladim se da
moe juriti kao i tvoj Rango. Dek, jesi li poludio? Rango je najbolji konj na
granici usplahiri se o. Jeste li smestili tog konja? Smestili smo ga u talu
odgovori Darnel. Veruj mi, Vingfut je pokazao da to ceni. Vingfut? To je laskavo
ime. Pa, videemo. Aha odvrati Darnel. Neu rizikovati da Vingfut bude poraen,
a niti se elim svaati s vama, momci. Na ovo o brzo uzvrati: Znai, misli se
druiti s nama? Bio bih budala kada ne bih. Sluaj, drugar, to misli ime sam
ga pridobio? radosno upita Dek. Nemam pojma. Kladim se da neto uvelike
mazao. Rekao sam mu da ne valja to ovako stalno jae da su tebe iibali kao to
su njega, ti bi ostao tamo i poubijao svu onu bagru. Rekao sam mu da e kadtad
imati neprilika. Meutim, tu su tri prijatelja kojima se moe pridruiti. Ispriao
sam mu kako je bilo lepo videti naeg novajliju kad je mlatnuo oveka. Rekao sam
mu i to da sam avolski sposoban u okraju. I konano, rekao sam mu da najbri
revolvera i najbolji strelac Teksasa, i to svih vremena. Ama, zar je to sve? suvo
otegne o. A ja se pobojao da se previe hvalio. Nato se ak i Darnel razvedri.
Prijatelji, prelazim prema vama i kunem se svim i svaim da neete poaliti.
Riskiraemo odvrati o sa zaraznim smekom. Hajdemo na spavanje. Svi smo
umorni, a Darnel se jedva dri na nogama. Sutra moramo obaviti avolski mnogo
posla. Malo je rei palo nakon toga. Pre nego to smo ugasili obe lampe, gledao
sam kauboje kako se spremaju na spavanje. To je znailo da su skinuli samo
izme i mamuze, i to je bilo sve. Meutim, ja sam se po staroj navici svukao,
ugasio lampu i uvukao u krevet ispod pokrivaa. Ugodno sam se istegao i namah
zapazio da ona tri kauboja ve spavaju. Leali su kao klade, lagano i ujednaeno
diui. Louden je poeo hrkati. Bio sam previe uzbuen da bih mogao zaspati.
Leao sam u tami i bilo mi je ugodno i toplo ispod pokrivaa. Sluao sam nejasne
zvukove koji su dopirali spolja. Kad se sve u sobi stialo, uo sam zvuk kovanog
novca i aa, tropot kola ruleta, brujanje glasova koje je nadglasao slatki enski
smeh. To mi je skrenulo misli na drugu stranu. U mojim snovima o buduem
ivotu na Zapadu nije bilo ena, ali je bilo oito da u i na to morati misliti. Bilo je
neeg privlanog u onoj plesaici Rubi. Ne zbog toga to je bila mlada i zgodna.
Bie pre zato to je bila jadna i nesrena. Potom sam se setio one devojke iz
karavana, setio sam se njenog prodornog pogleda, valovite smee kose,
podignute ruke kojom je mahala znao sam da joj neu moi odoleti ako je ikad
sretnem. Do moje svesti jo nije prodrlo da je moj boravak na Zapadu postao
stvarnost. Naao sam se na granici, gotovo u neposrednom kontaktu s ljudima iz
divljine. Ubrzo sam morao ugledati Indijance i bufala i iskuati svoju hrabrost.
Mislio sam na ove ljude koji su mirno spavali u tami. Ja, kao ovek iz Nove
Engleske, iz dobre obitelji, reli gioznih shvatanja, bio sam upravo iznenaen
saznanjem da sam se tako brzo sprijateljio s ljudima koji ubijaju svoje blinje.
Pitao sam se da li bih ikad mogao ubiti oveka? Dogaaj u dvorani za ples
pokazao je da mi ne treba mnogo, pa da u besu to i uinim. Znai, zakljuio sam,

da e mukarci i ene koje ovde budem sretao uticati na moje ponaanje. Tim
vie e mi biti potrebniji prijatelji, jake veze, a morau osloboditi i svoj sputani
duh. Nameravao sam pridobiti ove kauboje i zadrati se uz njih. Zakleo sam se da
me nita nee iznenaditi i da u nastojati uvek biti na sve spreman. Konano su
mi se kapci zatvorili, pospanost me obuzela, a moje klonule misli utonue u san.
udan me glas grubo trgnuo iz sna. Dii se, Vejn, stari prijane, razdanilo se i
imamo mnogo posla. Bio je to Loudenov glas, koji me odmah razbudio. Uspravio
sam se i bacio pokriva. Sjajne sunane zrake dopirale su kroz prozor, a otar
svei vazduh mirisao je nekako udno i slatko, na to nisam bio navikao. o je s
izvesnim naporom navlaio izme. Do avola gunao je. Moram nabaviti neke
arape i drugi par izama. Louden je, s arapama na nogama, upravo budio
Darnela, i bio je pri tome prilino pristojan i tih. Skoio sam iz kreveta i brzo se
obukao. Dek progovori o kako smo posle toliko meseci prvi put odseli u
luksuznom hotelu, bilo bi dobro da donese malo tople vode. Moramo se obrijati.
A i naem novom prijatelju ne bi kodilo da se malo dotera. Ii emo traiti
posao. ali na uredni prijatelj Jenki izgledae daleko najbolji od sviju nas. Ja u ii
po vodu, Dek rekao sam. Pourio sam iz sobe. U kuhinji su mi dali metalnu
posudu koja je bila toliko vrua da sam je jedva mogao drati. Kad sam se vratio
u sobu, kauboj su bili na nogama i puili cigarete. Darnel je sedeo na krevetu.
Zaeleo mi je dobro jutro i upitao me da li mu mogu posuditi kakvu koulju.
Naravno, a i arape odgovorih i urno otvorim torbu da ih naem. uj, drugar, i
ja bih mogao iskoristiti jednu tvoju koulju ree Louden s veselom drskou. Pa,
izvoli, Dek. A evo par arapa i za tebe, Vens odgovorih. ao mi je to imam samo
jedan par izama. Kao to vidite, imaju vezice i niske pete, i sumnjam da biste vi,
kauboj, mogli nositi ovakve izme. Do avola, mogao bih ih nositi, ali neu
odgovori Dek. to misli da bi mi se dogodilo kad bih jahao s ovakvim
izmama? Dek, sad mi je sinulo da ne moemo otii na taj graditeljski posao
bez izama, rukavica i mnogih drugih stvari primeti o. to se ti odjednom
propametio odgovori Dek. To sam znao im smo doli ovamo. Koliko imamo
novca? Strah me je pogledati. Darnel, mislim da i ti bio bez prebijene pare kad
naiao na nas? upita Louden. Bilo bi vam odmah jasno da ste me gledali sino
kako jedem alosno odgovori Darnel.
Prijatelji, meni je ostalo neto novca progovorih. Ne mnogo, ali dovoljno da nas
izvue dok neto ne zaradimo. Vejn, ti svakako ima jednu kaubojsku osobinu
ree Louden. Kladim se u mamuze da e ubrzo stei i jo neke. Kopao sam po
kaputu, izvadio novanik, te izmeu nas etvorice podelio novac na jednake
delove. Ovaj gest je oigledno obradovao moje prijatelje. Louden je bio zbunjen,
o se kratko zahvalio, a Darnel je bio suvie uzbuen da bi ita rekao. Zatim su
se otili oprati. Za nekoliko asaka bili su glatko izbrijani, te su mnogo bolje
izgledali. Darnela gotovo nisam prepoznao. Nakon doruka smo izali. Oseao
sam se kao deak koji ezne za avanturama. Zaustavili smo vozaa nekih velikih
kola i upitali ga za put do radnog logora. Momci, ako traite posao bolje da ovde
potraite Krajtona. On je u gradu i besni kao obino. Sino je najurio jednu lou
druinu, i ako vi, mladii, zaista elite raditi, ali zaista raditi, sigurno ete dobiti
posao. Gde moemo nai gospodina Krajtona? pitao sam. Upravo sam ga video u
onoj velikoj trgovini. Poao sam u trgovinu, a moji prijatelji su me pratili i
paljivo gledali unaokolo traei gospodina Krajtona. Na dnu prostorije

razgovaralo je nekoliko ljudi. Prepoznao sam jednog od njih, bio je to gospodin


Wiliamson. Rukovao se sa mnom. Drago mi je to vas vidim, Kamerone. Traili
smo vas. ] Rekao sam gospodinu Krajtonu da mi je bilo drago to i sam s vama
doao, i evo ga ovde... Krajtone, da vas I upoznam s ovim mladiem iz Nove
Engleske, Kameronom, o kome sam vam govorio. i Okrenuo sam se i ugledao
krupnog oveka, jo mladog, lavovske glave i vatrenih oiju, potpuno razliitih od
oovih, koje su na mene ostavile dojam kao da prodiru kroz mene. Po odei
mogao je biti i rudar. Kad me je pozdravio, njegov stisak bio je vrst. Dobro jutro,
Kamerone ree. Wiliamson vas je preporuio, a sudei po onom to sam uo,
niste mogli imati bolju preporuku. Bio sam iznenaen da je, uprkos
kratkotrajnom poznanstvu, Wiliamson ve garantovao za mene. Jesu li ovi momci
s vama? nastavio je gospodin Krajton. Da, gospodine. Trae posao kao i ja. I
Uite svi on odvrati, ispria se Wiliamsonu i drugim i ljudima, i povede nas u
malu prostoriju koja je oito bila I njegov ured. Kamerone on nastavi i okrene se
meni Wiliamson kae da ste bili na putu da postanete lekar i kada ste napustili
Harvard. To je dobro. U mojoj druini nema nijednog oveka koji bi neto znao o
medicini ili hirurgiji. A trebae nam naroito hirurg. Sada da vidim momke koji
su s vama. Kauboj su, koliko poznajem Zapad. : Zovnite jednog po jednog.
Mahnuo sam ou koji je stajao kod vrata i on ue svojim polaganim zvonkim
korakom. Uvek sam ga uivao posmatrati, ali u tom trenutku, bistrog prodornog
pogleda uprtog u Krajtona, izgledao je naroito upadljiv. Predstavio sam ga.
Drago mi je da sam vas upoznao, o, i nadam se da mi moete koristiti. ime vi
moete usluiti jednog efa gradnje koji je veoma zaposlen? Nijednim od poslova
to ga obavljaju vai radnici polako odvrati o. Ali slutim da e vam na vaem
poslu jo neto trebati, u emu emo vam ja i moji prijatelji dobro doi. Da li ste
graniar? Roen sam na konju. Celi sam ivot proveo u preriji. Posao sa stokom
nema za mene tajne. Poznajem bufala. Mislim da u biti od koristi kad se vae
ljudstvo nade na nezgodnim mestima. Da li ste se borili s Indijancima? Da. Od
malih nogu. Mislim, gospodine Krajtone, da u vaoj druini koristiti kao izvia i
lovac. Trebae vam jahai koji e jahati naokolo i stalno paziti na Indijance, koji
e nalaziti vodu u pustinji, dovlaiti hranu, a naroito, kako sam ja shvatio va
posao, pronalaziti pogodna debla. Ha! Debla? Mislite na telegrafske stubove?
Pogodili ste me u icu. Uzimam vas. O nadnici emo govoriti kasnije. Zovnite
vae prijatelje. Za koji tren, zveckajui mamuzama, u sobu upadne snani maleni
Louden, krivih nogu, a sledio ga je uspravni, tamnoputi Darnel, prodornih i
vatrenih oiju. Krajton se s obojicom rukovao i kao da ih je upijao pogledom. ta
vi znate? upita on Loudena. Navikao sam jahati sa oom, i to je posao koji volim.
Spretan sam s revolverom, mada se ne mogu usporediti s mojim prijateljem
oom. Nije vam rekao da je najbri strelac u Teksasu. Za sve drugo mislim da ne
vredim ni piljiva boba. Pa odvrati Krajton smejui se uzimam vas. A sada i on se
okrene Darnelu recite mi zato ne bih izgradio telegrafsku liniju Western-Union
bez vas? Gospodine Krajtone, drim da je dovoljno ovo to u vam rei ozbiljno
odgovori Darnel. Upravo sam doao sa Zapada Oregonskom stazom. Poznajem
dolinu reke Svit Voter, kraj oko Saut Pasa, i visoke predele prema Bridgeru, kao i
svaki jaha u Vajomingu. Kao ovek koji poznaje to podruje, smatram da e
najgori posao biti izmeu Julesburga i reke Svit Voter, te zapadno od Saut Pasa.
to mislite pod najgori posao? zapita Krajton. Indijanci. To im se nee
dopadati. ooni, iji je veliki poglavica iskreni prijatelj belaca, moda e vam

ak i pomoi, ali Siouksi, ejeni i Arapahi, a moda i ostala neprijateljska


plemena, zadae vaoj druini avolske tekoe. Imate pravo stisnutih zubi
odvrati ovaj ovek, kog smo odjednom priznali za gazdu. Idite i pronaite Ben
Lilinga, mog nadzornika. Negde je u gradu, mislim da je kod kovaa. On ima
jedna prazna kola koja e vama, momci, upravo odgovarati. Ii ete s mojim
karavanom tamo gde se izvode radovi. Kamerone, u kolima imam neto
medicinske opreme. Moete to preuzeti. Oekujem vas na poslu sutra ujutro.
Nadao sam se da u noas ili sutra postaviti icu dovde, ali su nas neke stvari
zadrale. Oekujem karavan sa stubovima. Stubovi, stubovi, stubovi! Proganjaju
me i u snu. Potom je Krajton otiao. Ako su se moji prijatelji oseali poput mene,
onda smo svi bili iskreno oduevljeni, ali opet i zastraeni snagom koja me je
zaprepastila. Nakon to smo poli u potragu za Lilingom, postupno smo poeli
shvatati da nas je Krajton povoljno ocenio. Pa, imamo sreu ree o. To treba
proslaviti aicom. to kae, Vejn? Mislim da bi mi ba odgovaralo, da doem
sebi odgovorih. Otili smo u najbliu krmu, neto popili, i zatim se vratili na
ulicu da potraimo kovaa. uli smo zveket eleza i videli roj iskri, te smo ubrzo
ugledali kovaa, grdosiju opasanu konom pregaom ije je lice bilo poluskriveno
bradom. Pribliavajui se, primetio sam niskog, ilavog oveka, pepeljastosiva
lica i sede kose kako izlazi iz nekih kola. Nosio je prljavu koulju od jelenje koe s
resama du rubova, po emu se razlikovao od ostalih radnika koje smo videli. Na
glavi je naherio stari oputeni eir. Puio je lulu. Poslao nas je gospodin Krajton
da se javimo njegovom nadzorniku Lilingu najavio sam. Kada se ova prilika
obuena u jelenju kou okrenula, nije bilo sumnje da smo naili na jo jednu
znaajnu osobu. Lice mu je bilo bledo i mravo, oivljeno prodornim oima. Da
me je jo nekoliko ljudi ovako gledalo, mislim da bih se pretvorio u trun praine.
Ja sam Liling odgovori on suvim, otrim glasom, premetajui lulu iz jednog kraja
ustiju u drugi. Radi ega mi se javljate? Brzo sam poeo objanjavati. Aha, znai
o tome se radi. Pa, ini mi se da tu nema mnogo pomoi. Imao sam ve tekih
muka sa svim moguim radnicima na ovom prokletom poslu, ali jo nisam iskuao
Jenkije i kauboje. Uostalom, ne kota me nita da vas iskuam. Ali, pravo da vam
kaem, ne oboavam Jenkije, a ni kauboje ne cenim puno. Mi samo elimo da
nam barem pruite priliku da se iskaemo rekao sam brzo. o lagano i malo
drskije otegne: Sluajte, gospodine Lilingu, nije li taj oiljak iznad uha znak da
vam je neki Indijanac pokuao skinuti skalp? Stari se graniar trgne kao da ga je
neko udario. Ljutito je viknuo: U pravu ste, kauboju. Mislim da su vam oi
prilino otre. Ali, na to ciljate? Pa, prijatelju, da smo ja i moj prijatelj bili s
vama kad se to dogodilo, tog oiljka ne bi bilo. Oho! Borili ste se s Indijancima,
a? odgovori Liling i jo prodornije promeri kauboja. Vi izgleda znate o emu
govorite. Doite pogledati svoja kola. Toliko su dobra da sam ih i sam eleo. Lee
na cesti kao brod na vodi. S njima nije problem prei preko reke. Tokovi su
napravljeni od posebne hrastovine i trebali bi zauvek trajati. Rudo je od vrstog
drveta, dvostruko prikovano. Na kolima nema nijedne labave matice. Videete da
su bez greke. Platno je novo, a kladim se da crvenokoci ne mogu strelom
probiti ove daske. To su izvanredna prerijska kolica, momci. Ni prevelika, ni
preteka... Tipovi koji su bili u ovifh kolima ukrali se sve osim postelja i
pokrivaa. Moraete nabaviti potpuno novu opremu. Da li moramo vui hranu i
sami kuvati? upita o. Ne. Ne u Krajtonovom karavanu. Imamo dobrog kuvara.
Moete izabrati postelje i ispod njih smestiti svoje osobne stvari, a zatim otii u

trgovinu i nabaviti sve to vam treba, te raun dati Krajtonu. Kamerone, vidim da
ste ve uzeli olovku i papir. Zapiite: trebaju vam puke, revolverski meci, radna
oprema, odela, a ne zaboravite i debele pokrivae. Ali umalo zaboravih upitati je
li neko od vas voza? Do avola, mogao bih voditi i nekoliko zaprega, a ne samo
jednu odgovori Louden nakon to ga je o pogledao. efe, tome sam vian
progovori Darnel. Koliko sam puta prevozio teret! Nije mi vano da li upravljam
konjima ili mazgama. U redu, to mi se svia odvrati Liling. Uzmite ovaj popis i
donesite sve ovamo. Kao i vae osobne stvari, ako ih uopte imate. Uredite kola
po svom ukusu tako da vam budu udobna. Uzmite alat, zdele, vedra, runike i
sapun, mnogo zavoja, platnenih vrea za vodu, za svakoga poseban pokriva.
Mislim da bi to bilo sve, ukoliko ne elite vlastitim novcem jo togod kupiti.
Pourili smo u trgovinu da nabavimo stvari koje nam je Liling nabrojao. Moji
prijatelji su navalili da pre svega nabavim puku, revolver i opasa. Kad su me
opasali velikim opasaem s mecima, glupo sam upitao da li to moram vui na
sebi. Pa, naravno, do avola! uzvikne Louden. ta misli... da je to ukras za
ples? Jenki, trebae ti ovaj revolver! Shvata li? Nadam se da mu nee
zatrebati dok ga ne nauim da brzo potee i puca upadne o. Je li? Kladim se da
e mu trebati pre nego ga naui. Sluaj, drugar, na prijatelj Kameron nije se
rodio na konju kao ti, i nisu ga uili da bude revolvera dok je jo bio dete. Nemoj
vie praviti neslane ale na raun toga. Meci koje su kupili za mene bili su zaista
teak teret. Dok su momci otili da izaberu puke i streljivo, uz pomo prodavaa
nastavio sam prema popisu kupovati stvari za koje sam mislio da e mi trebati.
Kad smo zavrili, rekao sam momcima da u otii do gostionice spakovati svoje
stvari i prenesti ih do naih kola. Na pola puta do gostionice naiao sam na drugu
trgovinu koju ranije nisam primetio. Dok sam prolazio, iz nje izae mlada,
gologlava, vitka devojka te mi se priblii. Stao sam i pozdravio je, udei se gde
sam je video. Odmah sam uoio njenu lepotu. Kosa joj je bila kestenjasta, gotovo
crvena, oi tamnoplave, a njeno belo lice, mada neto mravo, bilo je veoma
privlano. Gospoice, ini se da me poznajete. Ja sam Rubi. Videli ste me kod
Reda Pirsa. Oh! odgovorio sam iznenaeno. Izgledate tako... tako drugaije od
jutros... i nekako mladi. Otkud znate moje ime? Znam sve o vama ree ona, a
smeak joj dade vedriji izgled. Prie i naklapanja ire se ovde brzo. Vi ste me
zanimali, a znate, kada ste udarili Handa Redforda, bilo mi je toliko drago... da
sam zaelela da vas upoznam. Znai, niste njegova devojka? upitah otro je
gledajui. Ja sam svaija devojka to se tie plesa, pia i svega ostalog u mom
poslu ree ona gorko i tuno ali mrzim neke od tih ljudi, a taj Redford je najgori.
Okrutan je i misli da sam njegova svojina. Pokvaren je gotovo koliko i ovek za
kog radim. A ko je taj? upitao sam vrlo zainteresovan. Red Pirs, onaj koji dri
krmu i kockarnicu. Koliko mogu primetiti, ne volite taj posao. Naravno da ne.
Moda ste novajlija, ali izgledate inteligentni. Uviam da nisam tako bistar kao
to sam mislio. Rubi, niste li vi vrlo mladi? esnaest mi je godina, ali se oseam
veoma starom. Koliko ste ve na tom poslu? Samo nekoliko meseci, ali mi se ini
kao da sam godinama. Imate li svoj dom? Nemam odgovori ona. Oh, to je
alosno. Zar nemate roditelje... ili roake? Imala sam, do nedavno alosno je
odvratila. Poginuli su u pokolju Skotovog karavana. Niste uli za to? ejeni su
nasnapali kod Grend Ajlenda. Ja sam bila meu malobrojnima koje su spasili
vojnici. Ne, nita nisam uo o tome. Zaista mi je ao. To je ve druga tragedija za
koju ujem, a tek sam doao ovamo!... Hajde da uemo na trenutak u trgovinu.

Vi ne govorite kao ostali ovde na Zapadu primetio sam. Ja sam iz Ajove. Tamo
smo doli iz Ilinoisa, gde sam roena i pohaala kolu. Pa upitao sam, brzo
razmiljajui kako ste uopte upali u krmu Reda Pirsa? Jednostavno sam jednog
dana ula u nju. Bila sam gladna i nisam imala gde ii. Nameravate li tamo stalno
ostati? Ne vie nego to moram. ta ste time hteli rei? Ima li Pirs neku vlast
nad vama? Tue me. Da smo sad sami u mojoj sobi, mogla bih vam pokazati
oiljke, da se uverite. Ali ne, nije mogue brzo odgovorih i stresoh se pri pomisli
na Darnelova lea. Pirs e me opet tui ako dozna da sam s vama razgovarala
ree ona ozbiljno. Ubio bi svakoga ko bi me pokuao oduzeti njemu. Jednoga je
ve ubio. Pa odgovorih ne znam dobro pucati, a jo manje ubijati, jer tome nisam
vian. Ali sreli ste moje prijatelje, Vensa oa i Loudena... Ako zaista elite otii,
sumnjam da bi Red Pirs mogao zaustaviti Vensa oa. Vens... on je zaista divan!
Trebali smo se nai sino na plesu, ali nije doao. Mislim da nije doao zbog toga
to me Pirs prekjue video da pleem s njim, i nikad dosad nije bio na nekoga
toliko ljubomoran. A ja vam mogu rei da mi je o rekao kako mu se dopadate
vie nego druge devojke. Da je Pirs pravio smetnje dok je on plesao s vama,
verovatno bi ga ubio. Videla sam oa jue predvee na ulici. Nije me hteo ni
pogledati ona uzbueno odgovori. Ako mu se dopadam, kao to vi tvrdite, zato
se ne obrauna s Pirsom? Ne znam, Rubi odgovorili. Svakako ne iz bojazni... taj
se kauboj ne boji nikoga. Uveren sam da je ve ubio neke ljude. Unato tome ja
sam mu prijatelj. Nikad nisam sreo oveka slinog njemu. Da. I meni se dopada.
Moda zato to je Junjak. Oni cene ene bez obzira kakve su. A moda to nije
samo zato to je Junjak. Moda je to zbog njega samog. U svakom sluaju...
nemojte mu rei... drag mi je. Rubi uurbano upadoh dosta o tome. urim na
posao, ali pre nego odem, molim vas, recite mi neto vie o tom Pirsu. Pokvaren
je, kao i njegovi prijatelji ona e brzo. Jedan od njih je Blek Torton, njegova desna
ruka. To je onaj koji je pucao vama unoge. Treega ne poznajem. Pirs dri krmu
i kockarnicu, ali se ve od Grend Ajlenda pomie zajedno s telegrafskom linijom.
Mislim da on i njegovi prijatelji neto smeraju. Sumnjivi su njihovi poslovi. Kako
sam ula, krenue na Zapad zajedno s izgradnjom telegrafske linije, sve do Saut
Pasa. Imaju velike planove s tim rudnikom zlata. Hvala vam, Rubi, to ste mi to
rekli odgovorih. Ako ne greim, videete nas veeras. Do tada, do vienja. Bio
sam oigledno vrlo uzbuen, te sam iao prema gostionici ne obraajui panju
na glasove i buku na ulici. Kad sam doao u sobu seo sam na postelju i stao
razmiljati. Rubi je pobudila u meni veliko saoseanje. tovie, devojka mi se
dopala, to bi sigurno zgrozilo neke moje sugraane. Kad bi samo taj hladnokrvni
Junjak otegnuta glasa mislio na Rubi vie nego to priznaje! Moda sam zato
odluio da govorim s njim im budemo nasamo. Ba sam zavravao s
pakovanjem, kad u moju sobu ue Darnel, zveckajui mamuzama, pa e: Pomislio
sam da ne bi bilo loe da se vratim i pomognem ti odneti torbe do kola. Gledajui
njegovo tamno, ravnoduno lice, sve vie sam uviao da mi je ovaj kauboj
privren. To me je dirnulo. Odvratio sam mu: Jako sam ti zahvalan, prijatelju.
Torbe su prilino teke. Jesi li sve nabavio? Da. Ve je sve u kolima. ak sam bio
s Lilingom i pogledao nae volove. Dobili smo etiri mlada vola koji mi se
dopadaju. Radio sam dosta na prevozu i poznajem volove. Kau da im na ovom
dugom i napornom putovanju nee biti premca. Ah, da, pa ti e nas voziti.
Naravno, o i Louden e jahati na konjima. To znai da u ii s tobom, zar ne?
Svakako. Bie na prednjem seditu s pukom meu kolenima, pa e se gaajui

zeeve tako izvebati da e moi ustreliti Indijance koji su paklenski jahai, a


pucaju ispod konjskih vratova. Pazi to ti kaem, brzo emo i to doiveti. Hura!
dreknuo sam popustivi ovoj neobuzdanoj pobudi. Ovaj vrisak nalik na konjsko
rzanje iznenadi nas obojicu. Pre bih se posramio ovakvog ispada, ali sada mi se to
inilo prilino prirodnim. Sluaj, jesi li lud ili potpuno aav? smejao se Darnel.
Zgrabi ovu torbu, Darnele rekoh. Pogledaj da li su momci to ostavili, i poi sa
mnom. Ja u platiti raun. Napustili smo gostionicu i Darnel me povede uliicom
do neke sporedne ulice koja se zapravo nije puno razlikovala od prerije, a odatle
smo poli ravno do kovaa. Primetio sam da su kola daleko privlanija nego kad
sam ih prvi put video, a to mi je bilo dovoljno da se uzbudim. Ovi kauboj su znali
to treba uiniti s prerijskim kolima, kako bi od njih stvorili pravi dom na
Tokovima. Unutar kola, na svakoj strani iza vozaevog sedita, postavili su
kutije koje su trebale posluiti kao ormari. Na obe strane visilo je po jedno malo
ogledalo. dve su postelje malo pomakli unazad, a ispred njih postavili kutiju za
sedenje. Na improviziranom stolu stajala je svetiljka sa senilom. Pokrivai i druge
potreptine bili su raspodeljeni na etiri postelje. Straga su smestili zdele, vedra i
druge stvari. Iz kola se silazilo pokretnim stepenicama od tri stepenice. Momci,
evo zato sam ostavio dom rekoh vrlo oduevljeno. Koja je moja postelja? Pa,
uzmi koju god hoe odgovori o. Ili moda eli da ih postavimo u krug tako da
moe spavati izmeu nas? Nita se ne brini za njega, Vens. Ve sada bi se borio
s Indijancima grune Darnel. Iskuau sreu, Vens, i pazite na savete rekoh.
Postaviu postelju na desnoj strani, tik do vozaeva sedita. Pala mi je na pamet
ideja ree Darnel. Hajde da kupimo veliko drveno vedro i neto hrane. Evo, na
ovoj strani iza postelje ima mesta za police na kojima moemo drati hranu. Sve
mi se ini da emo ee biti daleko od kuvara karavana. Ima pravo odgovori
o. Tada samo treba neto uloviti, a ja toliko udim za dobrim sonim komadom
bivoljeg mesa s hrptenjae! Dobar deo popodneva je proao. o i Louden su se
vratili u trgovinu da kupe to je potrebno. Dok smo ekali momke da se vrate,
Darnel mi je pomagao sve vie iskazujui svoje prijateljstvo. Ree mi da je
ciljanje pukom isto tako dobra veba kao i stvarno gaanje. Na primer, naniani
na obinu muhu na krovu kola Darnel me savetovao. Prati je muicom puke dok
se kree. Zatim, kad je uhvati na nian, povuci obara. Ubrzo sam uo glasnu
kripu kolskih tokova. Eto Lilinga ree Darnel. Momci, ovaj put nosim dobre
vesti pozdravi nas Liling. Sef kae da se sutra ne morate uriti. Odmarajte se i
poite sa mnom. Danas smo podigli liniju na zapad koliko god smo imali
telegrafskih stubova. A zatim smo iskopali rupe za stubove sve do grada. Prvi put
je Krajtona neto zadralo. Danas je oekivao dva karavana sa stubovima, ali nisu
jo stigli. Jedan od njih svakog trenutka treba doi s juga. On e svakako dobiti
stubove, ali ih je morao nabaviti izdaleka. Zadralo? automatski sam ponovio,
znajui da je za naeg vou odgaanje posla bilo neto neshvatljivo. Pomislio sam
ta e tek biti kad izaemo u preriju gde uopte nema stabala? To sam i upitao
Lilinga. ta e ef onda uiniti? prasne Liling. Do avola, puno toga! Budi
siguran! Nai emo mi stubove za telegraf i tamo gde ih uopte nema.
Kamerone, kako su se tvoji prijatelji snali u kolima? Doi i vidi. Liling je
pregledao kola. A gde ete staviti ormar i klavir? Toga se moramo odrei, Liling
odgovorio sam sa smekom. Ovo su najlepe ureena kola u karavanu. U tom
trenutku vratili su se o i Louden s kojekakvim omotima koje su s uzdahom
olakanja bacili straga u kola. efe progovori Darnel hoemo li na kola privezati

kakvu bavu ili barem bavicu? Za kog avola? upita nadzornik. Namerava li
je napuniti rumom? Sluaj, Lilingu, trebae nam vode odgovori Darnel. Odavde
do Svit Votera ima puno bezvodnih krajeva. Osim toga, nema ni drvea za
stubove, ni drva za vatru, niti divljai, bogzna koliko milja. uo sam to otprilike
ve oko devet miliona puta razdraeno odgovori Liling ali ipak, hvala ti na ideji.
Staviemo bavice na sva kola. Liling ispljune duvan na kamen udaljen desetak
stopa i pogodi ga, a potom uperi pogled u oa i nekoliko puta ga odmeri od glave
do pete. Znao sam da se neto sprema. o, da li u gradu naiao na kakvu
odreenu osobu? on upita. Vens je paljivo gledao Zapadnjaka, kao da je u tonu
nadzornika bilo neeg posebno znaajnog. Ne bih ba rekao, efe. Pa gde
gledao? Nisi li ti od onih Teksaana koji uvek nekoga trae? Nisam vie.
Prestao sam traiti na drugoj strani Crvene reke. To je dobro za tebe, ali moda i
za tu drugu osobu. Sad jedino mora paziti da li neko tebe trai. Jesi li ikad uo
za Do Slejda? Nisam kratko odgovori o. Nikad nisam uo to ime. Ali se meni
uinilo da kauboj iz nekog razloga lae. ko je, do avola, Do Slejd? Nekako mi i
samo ime zvui podmuklo. Pa, sudei po vaim teksakim merilima, Slejd ne
spada u revolverae, ali ubica je svakako. Ima ve dvanaestak ljudi na dui. Neki
su bili lopovi koje je trebalo poubijati, ali drugi su bili poteni ljudi. udno, Slejd
koji put izgleda kao prilino ugodan ovek. Ako nisi pronicljiv, nikad ne bi
pomislio da je ubica. Ali, ako mu neko stane na ulj, onda je veoma nezgodan.
Opominjem te, o, kao i tvog prijatelja, ne stajte Slejdu na prste ili ne razdraujte
njegovu opaku ud. Hvala na savetu, Lilingu hladno odvrati o. Pitam se samo
zato ba mene izabrao da mi to kae? Bez uvrede, o. Poznajem Zapad i mogu
prepoznati Zapadnjaka, bez obzira da li je Junjak ili nije. Sasvim normalno, o,
da ti upada u oi svakome, i to ti kae stari graniar kao to sam ja, koji zaista
poznaje granicu. Shvata li? Da, shvatam, i nisam se uvredio. Slejd je stigao
danas popodne sa esnaest kola nastavi Liling. Radi za kompaniju Overlend. To
mu je kao neki slubeni posao, ili tako neto. uo sam ga kad je rekao da se eli
umeati u posao s Western-Unionom. Znam da se eli umeati, ali ne radi posla...
Sad se moram vratiti ostalim kolima i pokazivati kovau koje jo popravke mora
obaviti. Primetio sam da su o i Louden izmenili poglede. Drugar, kako ti se ovo
svia? razdraeno upita Louden. Mislim da je Liling bio prilino poten. Jasno da
te nije hteo uvrediti, iako je njegova aluzija malo neobina. Do avola ako znam
ta Liling misli, Dek otegne o a jo manje me briga. Ali, ini mi se da je naiao
na nekoga iz Teksasa ko me poznaje. Nakon nekog vremena rekoh: Momci, kasno
je i gladan sam kao vuk. Kako bi bilo da raspakujemo ove stvari koje smo upravo
doneli, sloimo ih u kola, a onda odemo jesti? Dobra ideja sloi se Louden s
veselim smekom. Ovo me podsetilo, prijatelji... ko e, do avola, biti ef nae
druine? U pravu si, Dek, koga emo izabrati? Ne moemo svi biti efovi. Ako
je to potrebno, onda je prirodno da ti bude na voa rekao sam pokazujui na
oa. Zato, do avola, ja? usprotivi se o. Jer zaista izgleda kao voa. On misli
zbog toga to pria celo vreme dobaci Louden. Ni govora. Rei u vam ta emo
uiniti... izvlaiemo karte odgovori o, ne obazirui se na Loudenovo bockanje.
o izvadi prljavi pil karata, une i pone ih vrlo veto meati. Sednite,
drugarnjoni. Da se razumemo, ovo izvlaenje je sasvim poteno. Evo. Dobro su
izmeane. Sad, preseci kartu... U redu. Moemo izvlaiti. Ti izvlai prvu kartu,
Kamerone. Zato ja? Mene ne bi smeli ukljuiti u ovo. Ja sam utokljunac i ne
bih znao ta da radim. Aha. Pa, u svakom sluaju mora izvlaiti odvrati Vens.

Oprezno sam izvukao kartu iz sredine pila, okrenuo je i ugledao asa. To je


izazvalo vesele upadice mojih prijatelja. o je izvukao dvojku. Darnel deka, a
Louden desetku tref. Ali, sad smo to uredili ree Louden. Kamerone, ti sief
naeg kvarteta, a to je avolski dobra stvar. Ako nita drugo, bie savestan. Evo,
recimo, Darnel je suvie hirovit za efa. Na prijatelj Vens mrzi posao, a da je
ispao ef, stalno bi se izvlaio. Ja, opet, uopte ne odgovaram za efa. Znamo to
nam se sprema, pa ti moe sasvim ispravno postupiti kad uje nae savete.
Tako sam se odjednom naao u ulozi voe nae male zajednice bio sam uzbuen i
uplaen. Teko je bilo shvatiti te Zapadnjake. Shvatiti zato su bili zadovoljni sa
mnom kao efom ili voom, premailo je moje mogunosti. Kako u opravdati
poverenje koje su mi time pokazali? Da li su u meni videli neto to pre nikad
nisam otkrio u sebi? Je li to bio samo poetak onoga radi ega sam doao na
Zapad nakon toliko besplodnih i uludo utroenih godina? Da li sam moda upao
u ivot za koji sam stvoren? Dok sam nastojao razumom nadvladati emociju,
prisetih se razgovora s plesaicom Rubi. Znao sam da to moram, im bude
prilike, spomenuti ou. Ali, kada se pruila prilika i kad sam mu rekao da bih
hteo s njim razgovarati u etiri oka, on pozove momke. Vejn eli neto kazati. Pa,
ono to je za dobro svih nas, mogu svi i uti, bar to se mene tie. Tako sam se
ubrzo naao na postelji okruen trojicom kauboja. Mislim da mi je lice bilo
ozbiljno, a znao sam da mi je glas bio nesiguran kad sam poeo govoriti. Sluajte,
momci, kad sam vas ostavio i poao gradom, naiao sam na malu plesaicu Rubi.
Ispriao sam im Rubvnu ispovest i naposletku neodreeno nabacio da bi trebalo
neto uiniti za nju. Kad sam zavrio, neko vreme nisu progovorili ni rei. o se
naslonio na debelo platno, s cigaretom u ustima, a oima me probadao kao
bodeima. Lice mu je bilo mirno, te iz njegovog izgleda nisam mogao nita
zakljuiti. Darnel se udno nasmei, spusti crnokosu glavu, i uzme neto mrmljati
sam sebi o enama koje predstavljaju sve brige ovoga sveta. Dek Louden prvi
progovori. Dva dana na granici, i ve se pravi vaan. Hoe spasiti plesaicu!
Hoe se suprotstaviti jednoj bandi koja e te napuniti olovom! Do avola!
Pitam se kog li e avola tek raditi kad ne bude vie utokljunac. Dek, moda
sam nabacio neto glupo s tvoga motrita usprotivih se ah, to sam mogao
uiniti? Moj jad je bio tako oit da je uutkao Loudena. o otpuhne veliki kolut
dima, i otegne: Momci, znao sam da e ovaj izvaliti tako neto. Hajdemo togod
popiti i pojesti. Izali smo iz kola i lagano poli ulicom. Darnel i Louden su ili
neto ispred mene i oa. Njega sam uhvatio za ruku i povukao ga nazad, dok se
nismo dovoljno udaljili od one dvojice. Sluaj, Vens, nisam ti sve rekao uurbano
navalim. Nisam mogao odati Rubi pred naim prijateljima, dok ti ne sazna.
Jadno dete te voli, Vens! Po emu ti to zna? on lagano otegne mirnim glasom.
Pogodio sam po njenom prianju jo pre nego to je priznala. Rekla je da se
zaljubila u tebe, jer... pa, nije vano to je rekla. Ja joj verujem. Kolega, zna li da
su ove namigue plesaice iskvarene kao sam avo. Skromno priznajem da sam
utokljunac, Vens, ali nisam luda to se tie ljudske prirode. ivot, muka i patnja
jednake su ovde na granici kao i na Istoku. Na onoj devojci vidi se tuga. Pirs ju je
moda prisilio da bude namigua, ali za mene ona je potena. Jesi li razumeo, moj
prijatelju iz Teksasa. Ah, do avola, to i ja mislim otegne o i baci cigaretu.
Pokret mu je bio brz i estok. Celo vreme sam znao da moram pobrkati raune
Redu Pirsu. Ali, hajdemo prvo jesti.

Kakve je planove stvarao o, ako ih je uopte stvarao, da bi izvukao Rubi iz


Pirsove gostionice, nisam znao. Ali sam odluio da ona mora napustiti Pirsa.
Razdelio sam novac na nas etvoricu. Moj deo nije bio dovoljan da je potanskom
koijom poaljem na Istok, ili barem da se njime nekako izdrava dok ne nae
dom. Ovde je jedino sigurno mesto za Rubi bilo da bude s nama. Ali, otkud bi
mogla devojka putovati na Zapad u pokrivenim kolima s tri divlja kauboja i
jednim novajlijom koji su zauzeti izgradnjom telegrafske linije? Nas etvorica
poredali smo se ispred anka prljavog malog restorana. Vens je sedeo do mene.
Drugi su momci razgovarali, ali Vens uopte nije bio govorljiv otkad je mirno
izjavio da e pobrkati raune Redu Pirsu. udio sam se to me to uopte ne
uznemirava. Znao sam da Vens misli ozbiljno. U tome je oveku bilo neega to
otklanja bilo kakvu sumnju u njegove rei. Ako i nisam bio kriv za takvo Vensovo
raspoloenje prema Redu Pirsu, ja sam to svakako ubrzao. Meutim, vie nisam
mogao nazad. Nije me uznemirila pomisao da e on ubiti Pirsa, ve injenica to
to ne mogu i sam lino izvesti. Kad je Kinez ispred nas postavio veeru, razgovor
je prestao i svi su poeli pomamno jesti. Pre sam bio gladan, ali sada vie ne.
Kako o moe jesti, i to jo s oiglednim apetitom, pre krize koja se neizbeno
mora dogoditi, jednostavno nisam mogao shvatiti. Prkao sam po mojoj hrani,
pravio se da jedem, i konano sam popio pola olje kafe. Kad sam ponovo iziao
na ulicu, bio je ve mrak. Uobiajena gradska buka bila se smirila. etali smo
ulicom sve do gostionice. Momci progovori o rasporedite se i oslukujte
trenutak. Hou da vidim ta se dogaa. Rastali smo se ja sam poao prema
kaminu i okrenuo leda ugodnoj toploj vatri razmiljajui o oovu predlogu.
Pretpostavljao sam da sam nehajno stajao odmeravajui gomilu. Moj vanjski
izgled sigurno je odgovarao mojim oseajima. Malo kasnije napustim topli kamin
i sednem na dugaku klupu gde su ve bila dva oveka i razgovarala s treim to
je stajao. Pirs je otiao popodnevnom koijom za Omahu ree onaj to je stajao.
Neko vreme ga nee biti, a onaj posao sa stokom o kom smo govorili, za sada se
odlae. Barlett, nikad nisam imao poverenje u Pirsovo kupovanje stoke odvrati
jedan od mojih suseda na klupi. On to moe priutiti, jer zgre pare u svojoj
jazbini odgovori ovek koga su zvali Barlett. Ali, to misli da e uiniti s velikim
krdom stoke? Pa, moe napraviti isto to i mi elimo odgovori onaj koji je prvi
progovorio. Cene stoci rastu. Ti zna koliko malo stoke ima odavde do Ogalale, a
koliko je meni poznato uopte je nema u onoj pustinji sve do tvrave Laramie.
Radovi na telegrafu su pojaali trgovinu stokom. Shvatio sam da je Pirs zamislio
da se kree usporedno sa izgradnjom telegrafske linije i da ivi od onog to
prodaje, sve do zapadnog Vajominga. Dok god se moe kretati u malim etapama,
lako mu je goniti stoku i prodati je za velike pare tamo kod Svit Votera. To je kraj
u kom e se razviti uzgoj stoke, kaem ti uzvikne trei. Mogu zamisliti kako e
Pirs krasti stoku! Pa kradljivci stoke ionako ovih dana deluju na Zapadu i
prodaju stoku, zar ne? Priekajmo dok se Pirs vrati. Ni briga nas ko je, i ta je,
dok plaa u gotovom. Naravno sloi se prvi. U to ime neto popijmo. Najednom
sam osetio veliko olakanje. Uverio sam se da bar za sada nee biti okraja
izmeu Pirsa i oa. Idua misao razlikovala se od prve po tome to mi je bilo
krivo da se Pirs izvukao. Ali iskreno me radovalo to za vreme Pirsova izbivanja
moemo izvui Rubi s ovog mesta. Odmah sam pourio potraiti oa. Ipak sam
odluio da ga je bolje priekati. Nije bilo urbe da sazna za Pirsov odlazak. Sedeo
sam urei u vatru i s vremena na vreme ogledao se unaokolo. Jako me

zainteresovala vest da jedan veliki karavan ide Stazom na Zapad terajui sa


sobom ogromno krdo stoke. Da li se devojka koja je mahala rukom i koja se
arobno smeila moda nalazi u tom karavanu? Pitao sam se ko je ona i zato
putuje na Zapad. Da li ide u Oregon da se uda za nekog hrabrog i osamljenog
mladog pionira? Zbog nestaice telegrafskih stubova i zastoja u poslu, bilo je
sasvim sigurno da emo se zadrati u Gotenburgu ili kraj njega, a to je velikom
karavanu prualo priliku da nas sustigne. Devojka je bila u mojim mislima, iako
sam joj bio potpuni stranac, iako joj se nikad nisam pribliio. Pored svega toga,
gubio sam se u sanjarenju. Naravno, nisam se opirao uticaju zapadnjakog
naina ivota. Ali nekakav mi je glas govorio da sam ve dosad video kako se
duboki oseaji bre razvijaju nego to se mogu iskazati. Samo za ovih nekoliko
dana video sam strahovitu mrnju, a i ljubav i prijateljstvo. Dvoje od toga sam
ve iskusio. U kraju iz kog sam doao bile su potrebne godine da se razviju
oseaji koji se ovde, na surovoj granici, rasplamsavaju u tili as. Odluio sam da
uinim sve kako bih upoznao onu devojku, samo ako mi se ukae prilika. Oaran
lutanjima svog duha, nisam se obazirao na vreme. Ubrzo doe Darnel, i gledajui
me sedne pored mene. Zdravo, drugar on e veselo. Gledao sam te i ini mi se da
te vie zanima sanjarenje nad ovom vatrom, nego gledanje onoga to se dogaa
okolo. Da, malo sam sanjario odgovorili sa smekom. Ali, ipak, kladim se da imam
vie novosti za Vensa nego ti. Boe, ti se stalno neto kladi. Evo dolaze o i
Louden i verovatno nas trae. Odmah sam ih obavestio o Pirsovom odlasku. o
nije nita rekao, a njegovo lice nije odavalo nikakve promene. Meutim, Louden
nam je jasno dao do znanja da ovek, ako ve treba nekoga ubiti, obavi to to
pre. Pa, prijatelji, mislim da svakako moramo posetiti Rubi progovori Vens
ravnoduno. Napustili smo gostionicu i poli prema sjajnoj bletavoutoj svetlosti
koja je oznaavala Pirsovu kockarnicu. o je koraao napred, a Tom i Dek ili su
za njim. Pourio sam da sustignem visokog kauboja. Vens rekao sam sad bi bila
dobra prilika da izvuemo Rubi. Do avola, Vejn, to sam uvideo odmah, im si mi
rekao da je Pirs otiao frkne o. Ima li kakav plan gde ju smestiti? to emo
uiniti? upitao sam. Prvo emo je izvui iz one rupe, a kasnije emo se ve
pobrinuti za ostalo. Dri se mene i dobro otvori oi. Pirs nije tu, ali grad je pun
lopova, Pirsovih prijatelja. Svata se moe dogoditi. Uli smo u Pirsovu
kockarnicu. Tu nije bilo dima i buke kao obino, iako su agor, prepun ank i
neskladna glazba predstavljali svakidanji prizor. Toak ruleta nije se okretao, a
kockalo se za tri stola. Na kraju dvorane, gde smo se mi uputili, dva para su
plesala, a nekoliko je ljudi sedelo du zida. Dva mukarca razgovarala su s
devojkom koju nisam mogao jasno videti dok se nije pomakla. Bila je to Rubi. Ako
je prole veeri bila upadljiva, a onog popodneva kada sam je sreo zgodna, sada
mi je bila divna. Odmah nas je primetila, im smo doli do kruga za ples. Vidno se
trgne, a njene tamne oi zablistaju. inilo mi se da u njima vidim neto ega pre
nije bilo. Brzo se nasmeje i mahne nam. Vens se zaustavi korak ili dva ispred
mene. Louden mu je bio zdesna. Darnel je stajao iza mene. Na trenutak sam
neto osetio u zraku, ali nisam imao pojma ao je to. Vens, to je taj tip apne
Louden. Ne izgleda mi kao razbojnik, ali zna kako neiji izgled moe prevariti.
Svakako, to je on mirno otegne o. Upravo se udvarao Rubi. Pa, da vidim hoe li
nas Rubi upoznati... Razmaknite se malo iza mene, momci! Ovo poslednje bilo je
namenjeno Darnelu i meni, ali nisam znao ta da uinim. Ipak sam shvatio da se
tipu kog je o oznaio, i koji se nametao Rubi, verovatno zlo pie. Bio je dobro

obuen, ugodnog i blagog izgleda, a bilo mu je otprilike tridesetak godina. Imao


je glatko lice, duboko usaene oi i prilino udnu bradu. Usta su mu odavala
vrstou. Dok je Rubi s njime uurbano i nervozno razgovarala, on se okrenuo.
Gledao nas je kako polako prilazimo. Uto sam mu primetio opasa za revolver sa
sjajnim mecima. Gotovo neprimetne korice revolvera visile su mu o desnom boku.
Laganim hodom, dok smo ga mi sledili, o im prie na nekoliko koraka i stane.
Srce mi je silo u pete. Pitao sam se ta e se sada dogoditi. Oh, zar ste doli,
momci? uzviknu Rubi, poneto visokim nervoznim glasom. Dobro vee, Rubi
mirno odvrati o. Pozdravili smo je i skinuli sombrera, uljudno kao i o. Ovo...
ovo su moji prijatelji kauboj, koji rade za Western-Union ree Rubi onoj dvojici
koji su bili s njom. Da vas upoznam... Momci, ovo je gospodin Do Slejd... a ovo
gospodin Hali. Moji prijatelji, Vens o, gospodin Kameron... i... i. Zdravo, ljudi
otegne Vens sporim junjakim naglaskom. Zakoraio je malo napred, ali nije
pruio ruku. Nisam mogao videti gde Vens gleda, jer me zainteresovao izraz
Rubinog lica, kao i injenica da smo ovde oi u oi sa zloglasnim ubicom Doom
Slejdom. Usta su mi bila suva, a jezik mi se lepio za nepce. Oblio me hladan znoj.
Nije me bilo strah, ali sam bio svestan da sam se naao u situaciji koja moe
izazvati iznenadnu i surovu smrt, i unititi sve nade. Shvatio sam da uopte
nemam pojma kako da se ponaam, te sam gledao Vensa. On ih je mirno
odmeravao oekujui ta e se dalje dogoditi. Dobra vee, gospodo ljubazno
odvrati Slejd. Zamolio sam gospoicu Rubi za idui ples. Njegov ugodan smeak i
izgled dobroduna dentlmena kao da su na as olakali napetost, barem za
mene. To sam i nagaao ree o jednako ljubaznim glasom i nainom kao i Slejd.
Pa naravno, samo izvolite. Nemam nita protiv kad moja devojka plee sa
dentlmenima. Hvala na komplimentu, o odvrati Slejd s laganim smekom. Nije
se pretvarao. U tom trenutku se zaista ugodno oseao. Hajdemo, Rubi, siguran
sam da u uivati u plesu, iako ste njegova devojka. Onog trenutka kad je o
mirno izjavio da ima pravo na nju, Rubi se preobrazila u sliku divne lepote. Tada
nije nikoga videla osim Vensa. Pogled joj je bio napet, oi neprirodno sjajne i
crne na onom njenom belom licu. Nekako su se inile i tunim i zauenim. Piljila
je u Vensa sve dok je Slejd nije obujmio i poeo plesati. Videlo se da je dobar
plesa, a Rubi je bila lagana kao pero. Dok sam ih gledao kako se u plesu
udaljuju, uo sam Loudenov glas: Mome, do avola, to kae na ovo? Dek, ne
moe se uvek stvarati sud o nekim ljudima. Moda Slejd nije uopte lo. Mislim
da se nije pokazao gorim udvaraem od nas. U tom trenutku, duboki glas ree:
Hej, lepotane, ja sam Flo. Zar neete plesati sa mnom? Naglo sam se okrenuo i
ugledao devojku koja je stajala pored mene. Imala je oko dvadeset godina. Nosila
je haljinu koja je veoma isticala njeno punako telo. Bila je vrlo zgodna,
nasmejana ali ozbiljnih oiju. Hou, hvala vam, zato ne odgovorih. Bilo mi je
drago to sam umesto izama obuo cipele. Za tren oka plesao sam s devojkom iji
je posao bio da zavodi mukarce. Ne bi imalo smisla da sam je pokuao ostaviti.
Zapravo, uzvraao sam joj stisak, a moram priznati da to nije bilo zbog
zapadnjakog uticaja. Okreui se doli smo do Rubi i njenog partnera, pa sam ih
stao gledati. Slejd je koristio priliku to je god bolje mogao. Pitao sam se kako e
se Vensu dopasti da gleda Rubi tako upadljivo zagrljenu, pogotovo nakon to je
on ljubazno prihvatio Slejdovu molbu. Upravo sam se bojao pogledati kako on to
prima. Duboko u sebi oseao sam da e se neto dogoditi u ovom susretu sa
Slejdom. Jednom sam uhvatio Rubin pogled pun razumevanja, to je znailo da je

uglavnom shvatila kako se oseam. Ona se nasmei, to je za trenutak ublailo


njen muan i tuan ujte, strane, moda ste novajlija, ali ste avolski dobar
plesa bila je prva primedba moje partnerke. Hvala na komplimentu, Flo
odgovorio sam. Drago mi je kad neko ceni u meni neto severnjakog. Znate, jako
sam voleo plesati tamo na Istoku. Kako ono rekoste da se zovete? Oh, hvala, u
redu... niste mi ni rekli. Nisam vas ni pitala. Vejn Kameron. Iz Bostona sam, a
doao sam na Zapad da radim na izgradnji telegrafske linije. Mi ovde nemamo
sree da sretnemo vie ovakvih s Istoka kao to ste vi. A ta podrazumevate pod
sreom, Flo? Pa, veinu ovih s Istoka ovamo su poslali njihovi roditelji, ili neko
ko ima nekakav dobar razlog. Ako shvatate ta mislim. Na Istoku nisu bili
poeljni. Sluajte, da li moda znate gde je Pirs? Jasno, otiao je u Omahu po jo
neke devojke. Vidite, njegov se posao razvija on rauna da e mu trebati jo
devojaka kad bude sledio ljude koji grade telegraf. Zar vam se ne sviam vie
nego Rubi? Izbegao sam da joj izravno odgovorim. Zapravo... ou se dopada
Rubi. Drim da se jedno drugom sviaju. Pa, da ja vama neto kaem. Ona se
Pirsu takoe dopada, ali mu se onaj o ne svia. ula sam da tako kae. Bolje bi
bilo ou da malo pripazi na sebe. Da li se i vi morate paziti Pirsa? Da li i vas
tue kao i Rubi? upitah. Mene? avola! Da me samo pipne, napunila bih mu
glavu olovom ona besno ree. Jo smo se nekoliko puta okrenuli dvoranom, a
onda se ples zavrio i mi smo stali tano onde odakle smo krenuli. Meutim, pre
nego to smo se pridruili drugima, Flo me uhvati za dugme i pogleda me
odvanim pogledom. Ne biste li voleli kasnije doi u moju sobu? Nita naroito,
ali je topla. Hvala vam, Flo odgovorio sam to je mogue leernije imam...
imam... moram veeras svriti neki vaan posao. Posegnuo sam u dep i tutnuo
joj neto novca u ruku. . Hoete mi ovo dati, a da ne doete u moju sobu?
Zaboravite to odgovorio sam. Vejn, bio je to lep ples. Vi ste divni. Malo u
zaplesati s vaim prijateljem kaubojem, onim omanjim s hrabrim oima... i,
sluajte, ako vam treba neka pomo za Rubi, potraite me. Pridruili smo se
drugima. Napeto sam gledao oa koji je stajao ispred Rubi i Slejda. Izmenili smo
uobiajene primedbe o plesu, a devojka Flo prodorno pogleda Loudena i ree:
ujte, kauboju, izabrala bih vas za idui ples. Moete li te vae krive noge toliko
ispruiti da mi mamuze ne razderu arape? Gospoice, okreem se bre od
naeg prijatelja Junjaka ree Dek u ali. Naravno, znam da moje krive noge
nisu strano lepe, ali znam drati devojku da mi ne sklizne kroz noge. Ama, zar je
to mogue? uzvrati Flo. Morate mi naruiti pie pre nego to rizikujem da
pleem s vama, kauboju. Slejd pogleda oa uz zagonetni smeak. Vaa devojka je
divna plesaica. Hvala vam to ste mi ukazali ast. Nema na emu odgovori o.
Nisam nikad video plesaicu poput nje, a plesao sam s mnogo devojaka. Slejd se
nakloni i ode prema anku gde se pridrui zdepastom oveku koga sam
prepoznao. Bio je to Blek Torton. On baci zloban pogled u naem pravcu. Rubi,
izgledate mi umorni zabrinuto ree o. Spala sam s nogu, Vens. Pre nego to je
Pirs otiao bilo je gadno, gotovo sam svisnula. Ah, naopako. eleo sam plesati s
vama, a mislim i moj kolega Vejn, takoe. Ali, sad neemo. Odvedite me negde
gde emo biti sami. Imam vam mnogo toga rei odgovori o ogledajui se
nehajno naokolo. Pri tome njegove oi nisu nita proputale. Doite u moju sobu.
U redu, ba fino. Vejn, ti poi s nama, a ti Darnele pripazi na Deka. Gledaj da
puno ne pije, a to znai da ga mora odvui od one devojke. Rubi nas je povela
kroz dvoranu do mranog uskog stepenita. o joj je pomogao u mraku, a ja sam

tapkao za njima. Nejasna svetlost je gorela negde na gornjem odmoritu.


Primetio sam da je sprat zgrade zapravo tavan, podeljen na sobe. Rubi nas je
uvela u sobu. o je upalio lampu, i mi spazismo da je soba isto tako prazna i
neugodna kao i ostale prostorije Pirsove krme: pod od grubih dasaka, krevet s
crvenim pokrivaem, obian umivaonik i ogledalo, a u jednom uglu zavesa iza
koje Rubi verovatno vea svoju siromanu odeu. o nije gubio vreme da objasni
svrhu nae posete. Kako rekoh, upalio je lampu, uspravio se i priao devojci.
Rubi, hou da vas izvuem iz ovog lokala. Oh! uzbueno uzdahne devojka i
nemono se nasloni na njega, a njene slabe ruke zgrabie ga za kaput. Izvui?
Oh, gde i kako? Ne znam tano gde, ali u vam pokazati kako. Oh, to je divno!
Ali, kad se Pirs vrati on me se nee nikad odrei. Neka Pirs ide do avola. Biemo
na Stazi pre nego se on vrati, pa ako vas bude proganjao loe e se provesti.
Vens!... Zar ete ubiti Pirsa? ini mi se da mu je tako sueno, Rubi. ao mi je
to Pirsa sad nema. On je podmukao i pokvaren, i ima opaku bandu. Rubi, ne
brinite se za bandu nestrpljivo odvrati o. Rekao sam vam da u vas odavde
izvui, zar ne? Pa, ja vas mogu uvati. A s Pirsom i njegovom bandom moemo
se pobiti kad god hoete. Oh! Ja... ja ne znam ta da kaem ona promuklo apne.
Da li vam je Vejn ispriao to sam mu rekla? On me je alio. A moda i vi tako
mislite? Hoete li me poslati nazad na istok? Nemam ni doma, ni prijatelja, a niti
novca. Ili me elite drati svojom devojkom? Rubi, oeniu vas im naie prvi
svetenik. Ne moete... ne moete to uiniti, Vens ona pomamno uzviknu. Ne, ne
pristajem vam kao ena. iveu s vama. Uradiu sve za vas, ali se neu udati za
vas. Ne, nikako! Sluaj, devojko, moda sam krivo razumeo. Zar me ne voli?
Volim te... volim. Pa, onda je sve u redu. Zaljubio sam se u tebe im sam te prvi
put video. Rubi, voleo sam mnoge devojke, i to jo davno. Nekoliko plesaica, pa
jo vie senorita Meksikanki. ak sam jednom voleo jednu Indijanku, a imam i
loe iskustvo s kerkom jednog ranera ijeg sam prijatelja morao ubiti. Ba sam
o tome razmiljao ova dva dana, leei nou budan, i jedino znam da nikad nisam
voleo nijednu devojku kao tebe. Naravno, zlato, ne mogu drugaije nego te
oeniti. Rubin odgovor bio je neto najlepe i najdirljivije to sam ikad video u
odnosu izmeu mukarca i ene. Ona se privine uz njega i pala bi na kolena da je
on nije uhvatio. Nije mogla progovoriti. Zatim se uspravi, ruke joj se opustie, i
ona gledae u njega u udu i oboavanju koje je zbrisalo patnju s njenog lica.
Pitao sam se, ta ja znam o ljubavi i bolu? Ovo siroe iz prerije bilo je puno
uzviene lepote i strahovito me se dojmilo. Pogled njenih oiju toliko me zabolio
da sam bio Bogu zahvalan to sam upravoja bio odabran da joj pomognem.
Trenutak kasnije Rubi briznu u pla i zari lice u kaubojeva prsa. Prijatelju
progovori o moramo kidnuti odavde i odluiti se ta da uinimo. Rubi je bila
sasvim druga devojka, uplaena, mada i radosna. Nije mogla skinuti pogled s
kaubojeva lica. Rubi, ima li kakve stvari? Moda neke haljine koje eli uzeti?
do avola s tim plesakim dronjcima koje nosi! Nemam mnogo odgovori ona.
Samo nekoliko obinih haljina. Kad su me spasili od Indijanaca nisam imala nita
osim odee koja je bila na meni. Auh. Da li je zadrala? upita o. Da. Jo je
imam. A kakvu to odeu ima? Jedno plavo muko odelo, stari eir mekanog
oboda, i par izama. To sam nosila u karavanu. U redu! uzvikne kauboj. S tim te
moemo preruiti. Vidim da ti je tu torba. Odmah u nju spakuj stvari i hajdemo
odavde. Za nekoliko trenutaka ve smo silazili niz stepenice. Rubi nam je
pokazala stranja vrata koja su iz dvorane vodila iza zgrade, i mi se ubrzo

naosmo pod zvezdanim nebom, na hladnom nonom vazduhu. To je zaista bilo


jedinstveno. Ja sam nosio Rubinu torbu, a o je pomagao devojci dok smo
prolazili iza graevina u pravcu drugog dela grada. Koraao sam ispred njih. uo
sam oa kako neto guna, dok mu Rubi uzbueno odgovara, ali nisam mogao
razabrati ta su govorili. Razmiljao sam o tome ta da uinim. Bio sam siguran
da o nee napustiti svoj posao, a to nas je ometalo u nameri da povedemo Rubi
sa sobom. inilo se da je praktiki nemogue izvesti tako neto. Ta nereiva
pitanja vrtela su mi se po glavi, sve dok nismo stigli do naih kola, koja su stajala
malo podalje od kovanice. U blizini se gasila logorska vatra, ali unaokolo nije
bilo nikoga. Slaba buka iz grada dopirala mi je do uiju. Drugar, upali svetlo ree
Vens i dodaj mi onaj veliki kaput to sam ga danas kupio. Iznad kreveta je... Evo,
Rubi, uvuci se u ovo i sedi kod one vatre dok Vejn i ja ne uredimo mesto za tebe.
Mesto? ponovi Rubi. A gde je to? Bojim se spavati vani smrzla bih se. Pa, bie ti
svakako malo neobino otegne o ali se moramo snai s onim to imamo, dok
nam se ne prui neto bolje. Povede je do vatre koja je tinjala i posadi je ispred
crvene eravice. Zatim se vrati prema meni. Na svetlu zvezda stajali smo i gledali
jedan drugoga. Pogled mu je bio odvaan, smekao se, gledajui moj zbunjeni
izraz lica. Pogledao je vitku pojavu koja se nagnula nad vatrom, zatim se ponovo
okrenuo prema meni. Prijatelju Vejn, uvalio me u avolsku guvu on otegne. Pa, i
jesam, Vens. Ali, nekako mi nije ao. Uvek isti plemeniti mangup, Jenki, a?
nastavi o. Kog e avola rei Dek i Darnel? ta e rei onaj stari laf,
nadzornik Liling? A ta e Krajton uraditi? Bog zna ta, Vens. Jednostavno, na
to ti ne znam odgovoriti. Ali, ako sam ikad napravio neto ime se ponosim, onda
je to ovo to sam ti pomogao da spasi ovu devojku. Nego, ta emo mi sada
uiniti? Prijatelju, poveemo Rubi s nama odgovori o jednostavno.
Naravno, prijane, ja sam se samo alio kad sam rekao da me uvalio u guvu. Ako
me se ranije nisi snano dojmio, a to svakako postigao noas. Sad imam jednu
ideju. Sva je srea to imamo tako velika kola, pa emo sve pomaknuti unazad,
osim jedne postelje i one kutije, i prednji deo kola urediti za Rubi. Dau joj moju
postelju, a ja u spavati na podu, ovde s kraja. Tu ima nekoliko pokrivaa i
tavljenih bivoljih koa. Bie nam od koristi ovo nepromoivo platno, jer emo od
njega napraviti zavesu koju emo postaviti izmeu naeg i Rubvnog dela. Mislim
da e to ii prilino lako. Sada se bacimo na posao, a ujedno razmiljajmo i o
stvarima koje nije mogue uraditi na tako jednostavan nain. o je odmah izveo
potrebne izmene, a ja sam mu pomogao koliko sam mogao. Bio sam previe
zbunjen da bih umeo neto rei. Nisam znao koliko dugo emo skrivati Rubi. Ali,
kad je otkriju, biemo daleko od Gotenburga i Reda Pirsa. To me je radovalo. Dok
smo ureivali kola, verujem da smo se o i ja oseali poput deaka u igri. Po
zavrenom poslu pridruili smo se devojci i seli pored nje. Rubvne veoma
izraajne oi isticale su se pri crvenom odsjaju vatre. Poput mene, i ona je
gledala u hladnokrvnog kauboja, a nae je divljenje verovatno bilo podjednako.
Vens je smotao cigaretu i stavio je u usta. Pomou treske podigao je eravicu i
zapalio cigaretu. Povukao je nekoliko dimova, a onda je otpuhnuo itav oblak
dima koji je na trenutak sakrio njegovo lepo tamnoputo lice. uj, devojko on e
sve e biti u redu. Nema se ega bojati. Utuvi u glavicu ovo... ja u se brinuti za
tebe. A kladim se da e i moji prijatelji biti uz mene do kraja. Moramo te
preruiti. Ujutro obuci ono tvoje muko odelo. Upravo sam se setio neega u
emu sam bio vet kad sam bio mlai. Tada sam znao belog deaka pretvoriti u

pravog Meksikanca. Uiniu i tebe tamnijom od bilo koje Indijanke. Ove divne
uvojke ne bih meutim odsekao ni za sve Pirse i sve efove na Zapadu. Zato e
ih podignuti i sakriti ispod oboda eira. Nauiu te da govori meksikanski, koji
poznajem u tanine. Neko vreme drae se kola, izlazie samo nou. A kada
budemo nekome morali rei ko si ti, onda emo rei da si jadno meksiko siroe,
kog je napustio poslednji karavan. A? Zlato, ta misli o tome? ini mi se kao u
bajci zanosno promrmlja Rubi. Vejn, ta ti misli o tome? Ja se slaem rekao
sam, iako sam bio pomalo skeptian. Biemo izvan grada pre nego se Pirs vrati, a
moda ga vie nikad i ne vidimo... Sad u vas ostaviti nasamo. Idem potraiti
momke. Ostavio sam ono dvoje. Poao sam obiavi drvored do kog je dopirala
prerija, a svako toliko osvrtao sam se i bacao pogled na tamne prilike pored
logorske vatre. U ou je postojalo neto veliko to me teralo da razmiljam. I
razmiljajui o njemu i naim prijateljima, shvatio sam da neizbeno moram
usvojiti neke karakteristine crte ovih kauboja i da je to ono to mi treba.
Uostalom, imao sam se na koga i ugledati. Kad sam se vratio prema vatri, video
sam da se Tom Darnel vratio iz grada, dok je Rubi nestala. uo sam nekoliko
poslednjih oovih rei koje su se odnosile na devojku a zatim je upitao Darnela
ta misli o tome. ene donose brigu mukarcima, naroito nama jadnim
kaubojma zamiljeno odvrati Tom. Ne znam, ali ini mi se da se kauboj zaljubljuju
vie od drugih ljudi. Nema kauboja koji je vie od mene patio zbog ljubavi. A
ipak, i da mogu, ne bih se ni s kim menjao. Mislim da beskuniki ivot i dugi
dani i noi osame u preriji ine oveka oseajnim prema enama, i da su mu zbog
toga one potrebnije nego drugima. Vens, za mene je plemenito ovo to ini za tu
devojku. Potpuno se slaem s tobom. Ne bismo mogli postubati drugaije. Ja sam
ti nekako udan ovek, Vens, kad se radi o predoseaju. Otkad sam doao u ovaj
grad ve sam dva puta u vezi toga imao neke slutnje. I to prvi put kad sam vas
video kako stojite pred Pirsovom krmom, a drugi put ba sada. Ova stvar s Rubi
je u redu, i isplatie ti se. Posluaj ga, Vejn odvrati o aljivo, iako to nije moglo
sakriti koliko su ga se Tomove rei dojmile. On je kauboj filozof. Da li ikad uo za
tako to?... Naravno da sam ti zahvalan, Tom... Sad moemo ui u kola. Upitao
sam Toma gde je Louden. Ah, kad sam ga poslednji put pogledao pio je s onom
crnookom devojkom. Nita njemu ne fali dobacio sam. Prijatelji, nisam vam ranije
rekao, ali verujem da se Flo slae s nama. Pa, i Dek se slae s aom odgovori
o. Neemo ga ni traiti ni ekati, ali dobie svoje ako se napije. Ovaj na novi
posao ne doputa nam puno piti, a naroito ne sada kad se moramo brinuti za
Rubi. Obiao sam nekoliko puta logorsku vatru, jer nisam eleo napustiti eravicu
koja je tinjala, vetar koji je zavijao, i velike sjajne, treperave zvezde. Kad sam se
vratio kolima, sve je bilo mirno. o je leao na podu, izmeu dve postelje. Sav se
pokrio pokrivaem, osim izama koje nije ni skidao. Polagano sam seo na postelju
i te noi, kao za poetak, nisam skinuo nita osim cipela i kaputa. vazduh je bio
leden, pa mi je to posluilo kao dobar izgovor. Legao sam i pokrio se pokrivaem.
ula se potmula, neujednaena buka iz gradske ulice, a iz prerije neto nalik
lajanju besnih pasa. To je zapravo bio najotriji, najbesniji i najudniji lave ili
zavijanje koje sam u prirodi uo. Njime se jo jae isticala divljina prerije.
Odjednom sam se prisetio da je to, barem prema onome to sam itao, zavijanje
kojota, pa sam uzbuen legao sluao sam sve dok nisam zaspao. Neto me
probudilo. Mora da je bila skoro zora. Neka buka oko kola prekinula mi je san.
Uto sam osetio pritisak na stopalima, nalaktio sam se i video oa kako sedi, a

revolver mu svetluca na svetlosti zvezda. Pritiskom ake me upozorio da


mirujem. Video sam da je isto tako upozorio i Darnela. Zatim sam vani zauo
kripu koraka. Nije bila ivotinja. Bio je to ovek koji je nosio izme. Mrmljao je
sam sa sobom, polupijano. Povukavi me za rukav, o mi apne u uho: To je taj
prokleti mangup Dek. Mislim da je prilino pijan. Pokuava se uvui s prednje
strane, da nas ne bi probudio. Ali, uplaie Rubi odvratio sam apatom. Nee se
ona tako lako uplaiti. Da priekamo. Bie aljivo. Darnel se takoe podupro na
laktove, napet i spreman, ali se odmah opustio im nas je pogledao. Bez sumnje,
shvatio je situaciju kao i o. Po bledom svetlu koje je prodiralo u stranji deo kola
i jasno ocrtavalo Darnela, zakljuio sam da je ubrzo zora. Zatim sam uo kako se
Dek pokuava popeti na sedito. Bio je to za njega prilino teak podvig, a da bi
u tome uspio bez buke, ali je verovatno bio dovoljno trezan da ipak pokua. Jasno
se ulo njegovo teko disanje, a jedanput ili dvaput je i zagunao. Ubrzo se naao
na vozaevom seditu. Zbunio se ugledavi zavesu koju smo bili prostrli iza
sedita. Do sto avola, . ta je ovo? Kladim se u milion upao sam u tua kola.
Ba se tada Rubi probudi i krikne. Krik joj nije bio ni glasan ni prodoran, a niti je
iskazivao neki veliki strah, iako se uplaila. ? . Vens, Vens, probudi se viknula je.
Evo pijane protuve koja hoe u kola. Po soptanju, struganju izama i tupom
udarcu znali smo da se Louden opruio i da mu se dogodila nesrea. Svakako,
zlato, budni smo ree o. Ve smo uli tu pijanu protuvu. To je Dek. o se die i
iskoi iz kola. Doi vikne i iezne mi iz vida. uo sam kako Louden zaueno
frke. Odluio sam da i ja izaem. Stigao sam na vreme da vidim kako je o
zgrabio kauboja za ovratnik i kako ga je snano udario izmom u stranjicu na
to Dek opruzi sve etiri. Boe, jesi li to ti, kolega? Ili mi se priinja? uzviknu
Dek. Nita ti se ne priinja, samo pijan ree o. Kog avola? O emu se... opet
radi? Ako nisam pijan ili lud, u kolima jeena. Zaepi. Ne tako glasno odluno
naredi kauboj. Naravno da imamo ovde enu. To je Rubi, i ona pripada naoj
druini. Pa, do sto avola! Boe, mislio sam da mi se javljaju privienja. Oprosti,
prijatelju, kako sam, do avola mogao znati? o ga odvede iza kola zbunjen i
postien Louden je
komino izgledao. Popni se, propalico, i malo prospavaj.
Momci, samo to se nije razdanilo, ali moemo jo malo odspavati. im se
probudimo, naloiemo vatru, nabaviti hranu u trgovini, popiti kafu i neto
pojesti. Naravno, jedino ja vie nisam zaspao. udio sam se kako ovi kauboj
mogu zaspati po svojoj elji. Sivilo se gubilo, na istoku se pojavio dan, a crveno
nebo obasjalo je sunce. Zar sam ikad ranije video ovakav krasan izlazak sunca?
Izvukao sam se iz kola, navukao izme i kaput, i stao sakupljati drva da naloim
vatru. To nije bio lagan zadatak. Drva je bilo, ali ih je trebalo skupljati sa svih
strana. Navukao sam veliku gomilu, zapravo onoliko koliko sam mogao nositi.
Darnel i o su ustali i upravo se spremali da napuste kola. Rubi dozvao je kauboj
jesi li budna? Odgovor je bio potvrdan. Ostani tu dok se ne vratim nastavi o.
Idem neto nai da te preruim u Meksikanca, a doneu i hranu. Potom se o
okrene meni: Dobro jutro, drugar, vidim da si se poteno pobrinuo za drva. Kad
zapali vatru, podgrej vodu. On i Darnel odoe. Mislio sam da je bolje probuditi
Loudena i izvui ga iz kreveta pre nego to se momci vrate. Zaista sam se
zapanjio gledajui tog kauboja kako izgleda sasvim normalno, uprkos tome to je
tako malo spavao. efe, ta se to sino dogodilo? upita on. Dok je on pljuskao po
vodi i prskao naokolo i etkao raupanu kosu, ukratko sam mu ispriao sve
dogaaje. Nije vano to me je Vens udario izmom, i to tako jako on odgovori

skrueno ali ne trpim da me se naziva pijanom protuvom. Nisam takav. Sino


sam morao biti spreman zbog Pirsa i njegove bande, i ne bih bio okretan da sam
bio pijan, zar ne? Jako mi je ao, Dek progovori Rubi iz kola suzdravajui
hihot. Ispriavam se, ali to sam zaboga mogla misliti? Lupio nogama pravo u
moju postelju. Dobro, Rubi, u redu odgovori stari Dek. Samo reci koju dobru za
mene onom mom prokletom partneru. o i Darnel su se uskoro pojavili
natovareni svenjevima koje su poloili na komad platna. Dobro jutro, prijatelju
ree veselo o Loudenu. Ljudi, vi neto pojedite, dok ja uredim Rubi. Kladim se
da je niko od vas nee prepoznati. Svi smo prihvatili opkladu. Miris unke i kafe
bio je toliko privlaan da sam potpuno zaboravio mali dogaaj u kolima. Ali kad
nas je o pozvao, bio sam znatieljan. Iziao je iz kola, a Rubi ga je sledila.
Naravno, znao sam da je to Rubi, ali nije bila ni nalik devojci koju sam poznavao.
Iz kola je zapravo iziao vitki deak u iznoenim pantalonama, crnom kaputiu i
starom eiru koji je devojci skrivao kosu. Lice se jednostavno nije moglo
prepoznati. Bilo je namazano sasvim crnom bojom, tako da je cela pojava bila
slika i prilika mladia Meksikanca. Rubi je prila vatri, pored koje su na
nepromoivom platnu ve bile nanizane zdele s nekoliko ukusnih jela. Louden je
prestao sipati kafu sumnjiavo piljei u devojku-mladia. Darnel je nepomino
gledao. Prijatelji, da vas upoznam s naim momkom Meksikancem otegne o.
Zove se Pedro. Ako je neko u blizini, moete mu izdavati naloge, ali kad smo sami
ne zaboravite da razgovarate s mladom damom koja e postati gospoa o. Bilo
je nemogue razabrati devojin izraz lica, ali se na njoj mogla primetiti
stidljivost, iako je bila tako preruena. o je poslao nazad u kola i rekao da e joj
tamo doneti doruak, a mi se usrdno prihvatismo jela. Kad smo bili pri kraju s
jelom, iz grada je poelo pristizati sve vie radnika koji su se prikljuivali okolnim
kolima. Po njihovu dranju videlo se da e rad odmah poeti. Najzad se pojavi i
Liling koji nam dovikne: Dobro jutro, kauboj. Pourite s jelom, upregnite volove i
budite spremni da me pratite. ko je ef vaih kola? Pa, Liling, imamo etiri efa
odvrati o ali Kameron je onaj koji nareuje. Za nekoliko sati nali smo se istono
od Gotenburga. Terali smo naa kola koja sam nazvao improvizovanom
pokretnom kuom, a Louden im je dao nadimak sanduara. Ja sam bio na
vozaevom seditu, a Rubi je kleala i virila iza naih lea. Moram rei da ni Rubi
nije bila uzbuenija od mene. Napokon sam se naao na prvom poslu, na
izgradnji telegrafske linije koja vodi preko divljine. Ispred nas kretala su se troja
kola, u poslednjim se nalazio Liling. Sledili smo ih na veoj udaljenosti kako bi
izbegli prainu koja se dizala iza kola. Dalje od grada, du staze, bile su iskopane
rupe za telegrafske stubove, zapravo tamo gde god se Krajton zaustavio sa
svojim ljudima. ica je ve leala na zemlji, a pored svake rupe nalazio se .
izolator, malena zelena aica koja mora pridravati icu. Kad stignu ostali
potrebni stubovi, kao kakvom arolijom uzdu ovih nekoliko milja uspostavie se
veza. Primetio sam da se pribliavamo reci. Nakon to smo se uspeli uz jednu
blagu padinu, ugledali smo vodu i peane sprudove koji su se pruali u podnoju
zelenih vrba. Moj se radoznali pogled zaustavio i usredotoio na grupu kola
pokrivenih belim platnom, na volove po panjacima, na dim i prainu koji su
oznaavali logor graditelja. Sa svake strane prostirala se prerija, divna uprkos
jednolinosti golih prostora. U daljini, na horizontu, sve se stapalo u sivkastu
maglu. Na vidiku nije bilo nijednog brda. Kad smo se konano pribliili logoru, o
se nagne preko mog ramena gledajui kraj ispred sebe. Oko desetak kola primeti

kauboj. To znai da je tu samo Krajtonov karavan i njegova druina. Pogledaj


malo dalje, prema jugu dobaci Darnel videe mnotvo prerijskih kola, mnogo
volova i konja. To je veliki karavan. Naravno, sad ga vidim. To je onaj karavan
koji se tu ulogorio. Pogledao sam u pravcu koji je pokazao Darnel. Da li je
devojka o kojoj sam sanjao, devojka koju sam eleo ponovo sresti je moda s ovim
karavanom? Ali, bez sumnje to je ludost. Zanima me gde li je Slejdov karavan o
kom smo uli? dobacio sam vraajui se stvarnosti. Slejd se sa svojim kolima
nalazio u gradu. Tome, skreni prema onom lepom vrbaku. Tamo emo se
zaustaviti. Biemo malo podalje od Krajtonovog logora ali ipak ne suvie daleko.
Oh, Vens, ta u raditi dok smo ovde? apnula je Rubi uz uzdah. Da se sakrijem
ispod postelje? Nikako. Kad su ljudi u blizini, ti se krij! Nita ne brini, Pedro.
Urediemo sve kako treba. Drugar, mislim da bi se neko ipak trebao stalno
motati oko kola i praviti Pedru drutvo lukavo dobaci Louden. Naravno, Dek
odvrati o koji nije shvatio alu. Kad god moe, neko od nas neka bude u blizini.
Zaustavili smo se kod reke, kraj vrbaka, na ivici niske obale, ispod koje je preko
belog peska tekla bistra voda. o mi predloi da se javim Krajtonu i upitam ga ta
treba raditi. Rekao je da e doi po mene ako se brzo ne vratim. Bacio sam kaput
i nakon nekoliko trenutaka oklevanja odreio opasa sa revolverom i poloio ga
na zemlju. Loudenove sokolove oi to primetie, te ree: Hej, efe, nikad ne
ostavljaj oruje. Ja sam se na to samo nasmeio i otiao, mislei da je taj savet
vie Loudenova uobiajena ala negoli ta drugo. Uputio sam se prema grupi
kola, i kad sam im priao ugledao sam ljude zauzete popravkama,
podmazivanjem tokova i svakojakim drugim poslovima koje u to vreme jo nisam
poznavao. Spazio sam kola natovarena kolutima telegrafske ice, a potom
ugledah po strani veliko vozilo koje se razlikovalo od ostalih, i za koje sam, setivi
se Darnelovih rei, pogodio da moraju biti kuhinjska kola. dve vatre jo su tinjale,
a pored njih su neki mali debeljko vesela lica i pomonikCrnac prali posude. Na
zemlji su bili lonci i zdele, te vree i omoti koji su sluili za sedenje. Malo podalje,
na samoj obali reke, nalazila su se lepa i velika kola pokrivena belim platnom, a
pored njih, oko jednog stola, sedelo je nekoliko ljudi u seni visoke platnene
kupole kola. Zurio sam u taj logor celo vreme svestan komeanja, lupe ekia i
buke snanih ljudskih glasova. Oseao sam i miris dima. Onaj debeljko vesela lica
uputi me gde u nai Krajtona. Pribliio sam se jednoj grupi i u jednom oveku
prepoznao Krajtona drugi su mi, osim Lilinga, bili nepoznati. Stigavi do njih,
lagano sam se naklonio i rekao: Gospodine Krajtone, javljam se na dunost.
Upravo smo stigli, i kauboj su spremni. Dobar dan, Kamerone ljubazno odvrati
Krajton. Liling mi kae da svi jedva ekate da ponete. To je fino i drago mi je...
Sanderlend, ovo je Vejn Kameron, mladi s Istoka, sa Harvarda. Doao je na
Zapad da mi pomogne izgraditi telegrafsku liniju... Kamerone, ovo je Def
Sanderlend iz Teksasa. On ima veliki karavan koji ide za dolinu Svit Votera u
Vajomingu. Tamo mu je brat koji uzgaja stoku. Pozdravio sam pristalog oveka,
koji mi je pruio ruku i progovorio onim naglaskom na koji sam se bio privikao i
koji mi se dopao otkad sam se sprijateljio sa oom. Imao je svetlu kosu i belu put,
iako malo opaljenu od sunca, blage prodorne oi i veoma izrazito, ozbiljno lice, a
dugi, obeeni brkovi davali su mu tuan izraz. Upoznali su me s jo dva
Teksaanina, Blajemom i Stivensom, stoarima koji su zajedno sa Sanderlendom
u jednom velikom karavanu gonili stado od etiri hiljade grla u Vajoming. etvrti
u grupi bio je Liling, koji mi uobiajenim suvim glasom dobaci: Kamerone, dovuci

onu kutiju i popij neto s nama. Hvala, hou. Gospodin Krajton mi je ba priao o
onim vaim kaubojma ree Sanderlend. Bie mi naroito drago da upoznam
onoga koji je upravo doao iz Vajominga. Mislite Darnela odgovorio sam. Veoma
zanimljiv momak. Siguran sam da vam moe kazati sve to elite znati o dolini
Svit Votera. E, to je ba fino ree Teksaanin. Nedavno smo dobili neke
protuslovne informacije o kretanju Indijanaca i bufala, pa moramo doznati istinu.
Pune su ruke posla i kad se goni jedno malo krdo teksake dugoroge stoke
odavde na sever, a da ne govorimo ta znai goniti etiri hiljade grla. Tada se ni
nou ne sme spavati. Mogu zamisliti. Gospodine Sanderlende, moji e prijatelji
uskoro doi, ali ako vam se uri, otii u po njih. Hvala Kamerone, ekaemo ih.
Ugodno je ovde u hladovini. Gospodine Krajtone, mi kao da smo zapeli ovde?
ozbiljno sam upitao. Zapeli! Ama nikako! Ni govora! odvrati na voda. Jutros
mi je jedan na izvia javio da je moj brat Dejms na putu sa est kola
natovarenim telegrafskim stubovima. Svakog ga asa oekujem. Zatim ima jedan
karavan iz Omahe, natovaren zalihama. Bie nam dovoljno dok ne doemo do
tvrave Larami. Za nekoliko dana oekujem brata Dona sa svojim karavanom, sa
severa. A drugi karavani koje trae stubove sledie nas i dostii pre ili kasnije.
Uspostaviemo vezu do Gotenburga otprilike do predvee. To su upravo divne
novosti! uzviknuo sam sretno. elim izai iz ovog grada. Ve sam se jednom
potukao, i ako ne pripazim, bie jo toga. Kamerone, svugde ete se tui, a
najtea e borba biti ovde, u preriji ree Krajton sa smekom koji je umanjivao
ozbiljnost njegove tvrdnje. Ovde smo stali, ali mislim da se neemo due zadrati.
U svakom sluaju, ii emo napred s mojim ljudima i teretom moga brata, a neke
nae ljude ostaviemo da popravljaju tetu na liniji Western-Uniona, koju su
nanela krda to pripadaju ovom naem gostu s Juga. tetu! Kako se to
dogodilo? zaueno sam uzviknuo. Kamerone, neto gluplje se ne da zamisliti
ree Sanderlend veoma nemirno. Neverovatno me zaprepastilo. Ne bih se udio
oborenim stubovima da ih je stoka oborila u paninom begu, ali da ih miljama
porui samo eui se o njih! Jeste li ikad uli neto takvo? upita Krajton s
uenjem. Iz toga vidim da e sve mogue nezgode odugovlaiti i zaustavljati
gradnju moje telegrafske linije. Ali nita je nee posve zaustaviti. Bacio sam
pogled na prostor izmeu kola i ugledao snanu priliku: oa koji se pribliavao
vrstim korakom. Bez prsluka odavao je divnu pojavu izvanredno graen i lep,
zgodna, iva lica i zagasite puti. Kao uvek, nosio je revolver osetio sam da bi bilo
opasno biti mu neprijatelj. Sanderlend je bio leima okrenut kauboju nije se
pomaknuo sve dok se o nije pribliio na nekoliko koraka. Potom, okrenuvi se,
zabuljio se u njega, uzviknuo i hitro stao. o, kao i uvek oprezan, primeti taj
pokret i zaustavi se iz oiju mu se videlo da ga se ne moe iznenaditi. Susret me
malo uplai. Ali, uto Junjak progovori srdanim i poneto predubokim glasom a
da bi bio ravnoduan: Vens! Ako to nisi ti, mora da sam poludeo! Stara
mrcino! dobaci odmah o. Njegov se izraz promeni. Odjednom mu lice zasja, na
njemu se pojavi smeak koji nikad pre nisam video. Oi mu izgubie onaj
prodorni sjaj. Pukovnie, strano mi je drago da te vidim ovde, i zaista sam
iznenaen. ja, kauboju. Pitao sam se da li e mi se posreiti negde naleteti na
tebe. Naravno, nadao sam se. irok je ovaj kraj, ali mislim da je svet ipak jo
uvek malen. Uinie jo nekoliko koraka jedan prema drugom i snano stisnue
ruke. Stariji levom rukom obgrli kauboja pokazujui time koliko je ushien ovim
sluajnim susretom. Gledao sam ih kako stoje i zure jedan drugome u oi. Ovaj

prizor jo vie je poveao moje potovanje prema ou. Taj momak je zaista bio
pun iznenaenja. Kao da ga je pratilo sve to nosi uzbuenja, nove dogaaje i
pustolovine. Ali, otkuda ti ovde, stari drue? upita o. Ovde sam s karavanom i
velikim krdom dugoroge stoke. Imam dva partnera koji te sigurno poznaju, ako ti
njih ne poznaje. Tom Blaj i Dim Stivens iz Donjeg Brazosa. Idemo za Vajoming.
Vajoming napeto ponovi o. Je li i porodica s tobom? Da. Pokupili smo sve i
napustili Teksas. Naravno, bilo nam je teko, ali tamo je sada loe. Do kraja
graanskog rata Teksas e potpuno propasti. E, to ne valja! Ba mi je ao.
Moda sam trebao ostati kod kue, ali bilo mi je malo prevrue. Vens, imam
dobre vesti za tebe. Prerano si otiao. Nakon tvog odlaska doznalo se sve o
Stenliju. To to si ga ubio, umesto da bude zloin, ispade dobrodolo za
zajednicu. iveo je dvostrukim ivotom, a ti si bio meu onima malobrojnim koji
su znali da je on ef najgore lopovske bande za koju je granica ikad ula. Ostao si
potpuno ist. Bie dobrodoao u Teksasu, ali ja u te povesti sa sobom u
Vajoming. Pa, pukovnie, to su dobre vesti. Drago mi je. Kako se to dogodilo? ko
je otkrio istinu o Stenliju? Vens, to duguje vernosti tvojih prijatelja Teksaana
Sajdela i Hardinga. Nanjuili su nekako, ili su moda otkrili istinu da Stenli
zapravo nije ono to se o njemu mislilo. Nakon Stenlijeve smrti, njegova je banda
pod vodstvom Djuka Velsa nastavila divljati. Sajdel i Harding uli su u trag
njihovoj pljaki, skupili nekoliko rendera i postavili im zasedu. Okraj je bio
krvav, ali renderi su pobedili. Iako ranjeni, niko od njih nije poginuo. Obraunali
su se s bandom. Djuk Vels je jo toliko iveo da ispria sve o Stenliju. I danas,
Vense, ti si heroj na granici Rio Grandea, ako to ve i pre nisi bio. Sto mu
gromova! Stvari su se dokazale. Drago mi je. Moj prijatelj Dek bie sretan kad
to uje... Pukovnie, da li je cela tvoja porodica pola na sever? Da, kauboju. ak
je i Kejt pola. Ipak se nije udala za Berta Noulsa. Mislim da su se rastali jer je
Nouls uporno tvrdio da si pokvarenjak. Kad je istina izila na videlo, Kejt mu je
oitala svoje. Bie joj veoma drago da te vidi. Ti zna, Kejt je iva, ali mislim da je
dovoljno hrabra da prizna svoju krivicu. Ah. Pa, ne znam. I meni se svata moe
dogoditi, pukovnie. Nego, govorimo o tvom putovanju za Vajoming. U koji kraj
Vajominga ide? U dolinu Svit Votera, Vens. Da li zna neto o tom kraju? Puno
sam uo namrteno odvrati kauboj. Tamo negde je neki Dim Sanderlend, kladim
se da ti je to brat. I jest, Vens. Dvaput sam o njemu uo prole godine, ali od
njega nemam nikakvih vesti ve nekoliko meseci. On kae da je Svit Voter
najlepi kraj na Zapadu, i ako do tamo mogu doterati jedno dobro stado, za as
emo se obogatiti. Dobijam pola udela na njegovom posedu. Ako ita zna o Svit
Voteru, odmah istresi. Pukovnie, alim, ali moram ti rei da sam uo kako je
tamo pakleno. ozbiljno odvrati o. To mora da je divan kraj. Pristie mnogo
pionira. Kod gornjeg toka reke ve ima oko dvanaestak stoarskih druina, ali se
sprema gadan rat izmeu stoara i kauboja. Rat! uzvikne Sanderlend. Izmeu
stoara i kauboja! Vens, ne bih verovao u ove vesti da ne dolaze iz tvojih usta!
ovee, emu sve to? Naravno, bio sam isto toliko zainteresovan koliko i ostala
etvorica za stolom. Sanderlend i o su oigledno zaboravili na prisutne. Krajton
se jednom zakaljao i progovorio, ali se na njega niko nije obazirao pa se
povukao. Zna ree Vens tamo je pakleni posao sa stokom. Verujem da je, ali
kakav je taj posao? Pa, ta da ti kaem? Neto novo, ak i za Teksas. Vens je
oklevao da nastavi, ali ipak ree: Pukovnie, nee se valjda vratiti, a ono to sam
uo mogu biti samo naklapanja. Tamo emo biti svi zajedno. A kad izgradimo ovu

telegrafsku liniju ja u se vratiti uzgajanju stoke. Moe se dogoditi da uopte ne


doe do rata. Da govorimo o neem veselom. Naravno, Vens, u pravu si. Videu
kada tamo stignem. uj, kako bi bilo da poe sa mnom? Platiu koliko trai.
Imae pola udela u mojoj teksakoj dugorogoj stoci. etiri hiljade grla! A, zna
se, i Keje se obradovati. alim, stari drue, ne mogu ii s tobom. Zakljuio sam
posao s gospodinom Krajtonom te smo se ja i moj drug Louden udruili s
Kameronom i jednim kaubojem iz Vajominga po imenu Darnel. Od njega sam
saznao za dogaaj u dolini Svit Votera. Vens, elim razgovarati s tim mladiem.
Hoe li ga dovesti? Hou, pukovnie. Mogu ti rei da mi je veoma drago to je
Darnel s nama, jer e ti on ispriati sve potankosti o Vajomingu. o se nakloni
Krajtonu, meni i ostalima kao da se ispriava i uurbano ode du obale reke.
Sanderlende, ko je ovaj mladi kauboj o? zapita Krajton veoma zainteresovan.
Vens o? Ne bih ti ni za nedelju dana mogao ispriati sve o njemu. Pripada
jednoj staroj teksakoj porodici. Oca su mu pre mnogo godina opljakali i ubili
kradljivci stoke. Vens je bio najbolji jaha i strelac u Teksasu. Neko vreme je
pripadao teksakim renderima. Kao Bovi i Trejvis, koji su poginuli u Alamu. Tebi
izgleda mlad, ali ima preko trideset godina, a to je u Teksasu celi ljudski vek.
Radio je za mene tri godine. Ubio je mog najgoreg neprijatelja. U mom kraju
borio se sa Komanima, a njegova nam je druina svima spasila ivote. Ne znam
odakle da ponem priati o Vensu ou. Pa, zaista, o je dobitak za moj posao
uverljivo e Krajton. Malo kasnije Krajton mi predloi da odem do padine
nasuprot njegovog logora i pogledam da li se vidi karavan njegovog brata
Dejmsa. Dok sam gazio travom glavom mi se vrzmalo sve ono to sam uo.
Najvanije je bilo to to je Vens o ispao i te kako vredan moga potovanja.
Nisam mogao ni sanjati da u se sprijateljiti s takvim ovekom. oveka ne bi
zaudilo da za oa uje da je revolvera, kako se u Teksasu kae, ali ga je
Sanderlendova pohvala uinila velikim. A ja sam bio odreen da radim s njim,
borei se pored njega, i upoznam ga u svim nepredvienim dogaajima koji e
naii! A ona devojka, Kejt Sanderlend, mora da je to devojka koju sam eleo
sresti. U sebi, u dui, oseao sam da je to neizbeno. Makar je bilo i deset
devojaka u onom karavanu, ona koja mi je mahala bie devojka koja je nekad bila
zaljubljena u moga prijatelja kauboja a videlo se da Sanderlend nije imao nita
protiv te ljubavi. Ali, ta e se dogoditi kad o opet sretne tu Kejt Sanderlend?
On se zaljubio u Rubi, i ako sam uopte mogao prosuditi ljude, to je bila istinska
ljubav, pobuena devojinom lepotom, njenom osamljenou i arkom eljom da
pobegne od ivota u koji je bacila okrutna sudbina. Pitanja koja sam postavljao
motala su se u mojim skeptikim mislima, ali sam na sve dobijao negativan
odgovor. Bez obzira kakvi su bili odnosi izmeu Vensa i Kejt Sanderlend, znao
sam da on nee napustiti Rubi. U meuvremenu brzim sam koracima stigao na
padinu upravo do Sanderlendovog karavana. S vrha padine nita nije ometalo
pogled u dolinu. Ugledao sam veliku grupu prerijskih kola, postavljenih u veliki
krug, oko kog se prostirala prerija iarana volovima i konjima koji su pasli. Niz
renu dolinu, daleko iza logora, razabrao sam niz telegrafskih stubova kako stoje
vrsti i uspravni, povezani icom koja se sjajila na suncu. Dalje, videli su se ukoso
poloeni stubovi, koje je tek trebalo postaviti. Koliko su me oi sluile razabrao
sam i grupu ljudi, koji su po svoj prilici radili na popravku ice. Bacio sam pogled
na jug i s velikim uzbuenjem primetio karavan od osam kola koji je vijugao
poput ogromne zmije. Samo su jedna kola bila pokrivena platnom. Iz kola su virili

telegrafski stubovi. Pourio sam nazad u logor da Krajtonu javim ovu dobru vest.
Lice mu se razveselilo i on se radosno nasmejao. Zahvalio mi se i rekao da e
odmah zaposliti ljude na postavljanju stubova im ovi pristignu. Tada sam poao
kroz logor prema naim kolima. Naao sam Rubi i Loudena kako sede i gule
krompir za ruak. Cuj, Dek, po tebi bi se reklo da cvate, a ja sam mislio da
mrzi ovakav posao dobacih a ti, Rubi. hou rei, Pedro ne izgleda ba utuen.
Ovako sretna jo nikad nisam bila apne Rubi. i efe, gde do avola bio? zapita
Louden. Traio sam te. Video sam oa i tebe s onim ljudima, a udno mi je bilo
to se Vens vratio po Darnela i odvukao ga sa sobom, ne rekavi mi ni rei. ko je
onaj s kojim je na mangup dugonja govorio? Odavde mi se inio Teksaanin. S
nekim pukovnikom Sanderlendom, Dek. Vens ti ima dosta priati o tome. Dek
zapanjeno opsuje. Sanderlend, eh? Kae da e Vens imati puno priati, Vejn. Je
li Sanderlend rekao da li ide negde posebno, mislim, negde odavde? Dek, vesti
pukovnika Sanderlenda su dobre, koliko sam mogao zakljuiti. Misli li na onaj
sluaj u Braunvilu? Da li se dokazala istina? ozbiljno upita Dek. Naravno,
dokazalo se da je Vens dobro uinio. Uh, kakva je mrcina zar nije mogao
rtvovati nekoliko minuta i ispriati mi ta je bilo? A hiljadu milja sam s njim
projahao, umirao od gladi i ei, sav izranjen. Po Loudenovu uzbuenju videlo se
koliko ga je obradovala vest to je s njegovog prijatelja skinuta ljaga zloinca.
Dda li je Snderland poveo i porodicu. mislim ene iz porodice? upita Louden, a
njegove prodorne oi napeto su me gledale. Zato pa... mislim da jeste odgovorih,
trudei se da ostanem miran, jer mi je znaenje pitanja najednom postalo jasno.
Da li Vens to zna? On i Sanderlend su spomenuli neku devojku Kejt. Ah, to sam
znao uzvikne Dek. Taj ovek nikako da pobegne od nevolja. Mislio sam da e
borbe s Indijancima, naleti bufala, poari i oluje u preriji biti posve dovoljni. Ali,
sve su to trice i kuine prema onoj Kejt Sanderlend. A tek kad dozna za Rubi, to
e se pre ili kasnije dogoditi? Divota boja!
Dek, za manje od pola sata biemo na poslu. Hteo sam Deku postaviti bezbroj
pitanja, ali sam odluio da za sada utim. Sto! Zar da ja i Vens kopamo rupe i
pobadamo stubove? Auh! Ni u snu! Idem se radije tui s Indijancima. Dek, znam
da je kaubojma najgori posao dizati ianu ogradu, a da ne govorimo ta im znai
kopati rupe za stubove. Ali ovo je neto drugo. Kladimo se da e kopati, i da e
to kopanje jo i zavoleti. Mislim da e Liling uivati da nas goni na teak rad.
Pourimo s tim rukom, da na posao ne odemo prazna eluca. Ubio me avo ako
do veeras ne stignemo sve do Gotenburga. Nepun sat kasnije Krajton je s
nekoliko kola krenuo u grad. Naa su se kola ubrzo nala iza karavana Dejmsa
Krajtona koji se kretao pored telegrafske linije u pravcu grada. Iz poslednjih kola
su ljudi izbacivali stubove, na svaku iskopanu rupu po jedan. S Lilingom na elu,
nali smo se na napornom poslu. Radnici su, podeljeni u etiri grupe, pomno
dizali stubove i polako ih stavljali u iskopane rupe. Zatim su rupe zatrpavali
zemljom koju su potom dobro nabijali. Naa je kola vozio Darael. Rubi se nije
pojavljivala. Na kvartet bio je dopunjen jednim krupnim ovekom iz Lilingove
druine, nekim Salivenom, Ircem, koji je inae bio veseljak. Na moje iznenaenje,
o je navukao par tekih rukavica i stao nam pomagati s najveom voljom. Samo
je Louden kukao. Ali, ja sam ve uviao da je Loudenovo gunanje vie
nameteno nego stvarno. Spazio sam da je u radu marljiv koliko i mi ostali. A to
je bio teak i spor posao. Zamorio sam se brojei stub za stubom. inilo mi se da

im nema broja. Gotovo nisam verovao da ih je samo dvadeset i pet u jednoj milji.
Sunce je zapeklo i digla se velika praina. Iskuao sam snagu s kojom sam se
ponosio za vreme mojih kolskih dana. Za jedan sat odea mi se natopila znojem,
a ja sam upravo goreo i umirao od ei. Ali, eleo sam raditi mada sam se
zamorio. Bacio sam se na posao i duom i telom. Uprkos napornom radu,
popodne je brzo prolo i pre mraka postavili smo poslednji stub na samom ulazu
u grad. Tu smo se i ulogorili. Seo sam na zemlju, ukrtenih nogu, po uzoru na
moje prijatelje, i pomislio kako nikad nisam bio toliko gladan, niti mi je miris
tople hrane ikad bio ugodniji. Posluivala nas je Rubi po njenim brzim pokretima
i veselim oima videlo se koliko je sretna. Kao uvek, Vens je bio utljiv, ali
primetio sam da esto gleda devojku. Uto nam doe glasnik koji najavi da emo i
sutra logorovati na istom mestu, kako bi Sanderlendov karavan i stoka krenuo
ispred nas. Ova me vest razoarala, mada mi je dobro dola jer sam bio isceen
od umora. > Ah, do avola brundao je Louden nikako da napustimo ovaj grad bez
komplikacija. Darnel ree da e izgradnja telegrafa verovatno ii istim tempom
kojim e se kretati Sanderlendov karavan koji s onolikim kolima i silnom stokom
ne moe prevaliti proseno vie od pet do est milja dnevno. Kad je pao mrak
stao sam se etkati unaokolo ne bih li otkravio utrnule miie i to mi je donekle
uspelo. Vens i Rubi su odlutali prema reci koja se nalazila u blizini, a ja sam ostao
sam. Potraio sam leaj, i prvi put u ivotu pomislio koliko vredi krevet na kom se
odmaram. Sunce se ve visoko diglo i udarilo mi u lice kad me Darnel lagano
prodrmao i rekao da doem na doruak. Lako ti je to rei, Tome, ali kako u,
zaboga, to izvesti? odgovorio sam s uzdahom. Oprao sam se i odetao korak-dva,
te mi je odmah bilo bolje. Za vreme doruka o nas upita: Koga ste avola vi
mrcine jutros toliko zlovoljne? Sto mu gromova, prijatelju, nije mi drago da ti to
kaem skrueno e Louden. I mislim da nema naina da se ovek izvue dometne
Darnel. U redu, istresite to ree kauboj kratko. Oklevajui i zastajkujui Louden
prihvati: Ne bi li mogao Ru... ovaj, Pedra poslati da malo razgleda okolicu? Pa,
mogao bih, ali neu. Rubi je sada lan nae druine. Odvana je, i pred njom
moete rei ta god hoete. U redu. Zapravo, ima pravo. Radi se o Slejdu. Mi
smo ga tano proitali. Dobro, on je pristojan, ali on spada u one tipove koji, kad
se napiju, izazivaju svau i krvavu tuu na svakom mestu. Jue je ubio jednog
svog vozaa. Po onome to sam uo, ubio ga je ba na pravdi Boga, jednostavno
mu se tako prohtelo. Moda je taj ovek bio prljavi lopov, ali to svejedno ne
opravdava takvo ubistvo. Videli smo dosta takvih tipova. Ono to Toma i mene
najvie ljuti je to da ljudi priaju kako Slejd pravi prljave ale na raun Rubi... i,
prijatelju, nama se Junjacima takva podmukla zloba ne svia, bez obzira o
kakvoj se eni radi, a kamoli kad je re o devojci koju smo uzeli i koju voli cela
naa druina. To je sve, prijatelji... Pedro, ti zbog toga nita ne brini. Oh! Kako
se, zaboga, ne bih brinula? upita Rubi. To znai obraun, zar ne? A moda... Pa,
tako neto potvrdi Louden. Svima sam rekao da se udno oseam kad sam video
onog tipa Slejda kako se udvara Rubi upadne o, po obiaju polagano i
promiljeno. Krivo sam raunao kad sam mislio da emo pri ovoj gradnji izbei
uobiajene incidente renderskog ivota, ali vidim da to jednostavno nije
izvodljivo. Prijatelji, mislim da je razgovora dosta prihvati Louden. Imamo samo
jo jedan dan. Hajdemo im pre u grad da to raistimo. Zaboravio sam vam rei
da sam sino otiao u Pirsovu jazbinu i raspitao se za Rubi. Neko je tvrdio da je
nestala, ali Flo mi ree da je Rubi bolesna. Pri tom mi je namignula. Bistra je to

devojka i nee nas izdati. o, ako eli, ja u ostati u logoru s Rubi preko volje
ree Darnel. asti mi ne znam, drugar zamiljeno odvrati o. Mislim, bolje je da i
ti poe. Rubi neka uopte ne izlazi iz kola, a mi se neemo dugo zadrati.
Mirnoa ovih kauboja dala mi je jo jasniju sliku njihovog vatrenog i ponosnog
duha. O sukobu s desperadosom i ubicom razgovarali su posve hladnokrvno, kao
da je to nekakav sitan svagdanji dogaaj. Rubi me takoe iznenadila. I ona je
imala taj isti renderski duh. Na njoj nije bilo nekog straha kad se o oprostio s
njom i rekao joj da e se brzo vratiti. Razdvojiemo se. Dek e poi sa mnom
ree o kad smo stigli do pranjave glavne ulice Gotenburga. Neu ii po
krmama da traim Slejda, osim ako ne budem morao. Ako ga sretnem na ulici, u
redu. Ali dajem deset dolara na jedan da neu naleteti na njega. Tome, ti i Vejn
idite u krme... sve obiite... i ako naiete na Slejda recite mu da ga ovde vani
eka jedan ovek koji ga smatra prevelikom kukavicom da bi se s njim smio sresti
oi u oi. I tako se rastasmo i uosmo u gradsku ulicu sa suprotnih strana. Bio
sam suvie uzrujan da bih oseao umor, a Darnel oito nije bio raspoloen za
razgovor. Tumarali smo od gostionice do gostionice proli smo sve do potanske
stanice a da Slejdu nismo nali ni traga. Hod mi je bio tvrd i ukoen. Zatim smo
poli pranjavom ulicom i zagledali u nekoliko restorana i radnji. Konano, doli
smo do Pirsovog lokala. Kroz velika otvorena vrata razabrali smo da je dvorana
puna dima i ljudi, i buna kao uvek nou. Darnelu oi najednom blesnue. Taj
prokleti tip je ovde apnu on karta se za stolom kod ruleta. Teko bih ga
prepoznao. udno ta pie napravi od oveka. Moda ovog trenutka nije pijan, ali
je nedavno sigurno bio. Polagano smo uli. Srce mi je lupalo, a grlo mi se stezalo.
I to sam samom sebi zamerio. Zar se nikad neu moi svladati u ovakvim
situacijama? Tome, ta misli, kako bi bilo da kaem Slejdu? rekoh. Pravo reeno,
ideja ti nije najbolja. Ako je Slejd takva hulja, kao to izgleda da jest, mogao bi te
ucmekati samo zato to si mu to rekao. Glupost. Ja nisam Zapadnjak. Ja sam
novajlija sa Severa bio bi lud da mi nakodi samo zbog toga to mu prenosim
poruku. Dobro, neka tako bude, ali ja u biti pored tebe, zapravo postaviu se
izmeu tebe i Slejda. Hajde da se polako primaknemo onom stolu i toboe
pogledamo igru, a kad te gurnem ti reci Slejdu, i to glasno da te uje svaki ovek
u ovaj prokletoj krmi. Pribliili smo se kartakom stolu za kojim je sedelo
etvoro mukaraca. Slejd nam je bio nasuprot, lice je nagnuo nad karte. Izbliza
ga je bilo lako prepoznati, ali je izgledao sasvim drugaije nego to sam ga
pamtio. Kosa mu je neuredno padala na elo, a lice mu je bilo smrknuto i
neobrijano. Zastali smo iza igraa i gledali igru, a potom se Darnel primakao
Slejdu sasvim zdesna, dok sam ja ostao na svom mestu. Neto kasnije Darnel mi
dade gotovo neprimetan znak, na to ja duboko udahnem. Gospodo poeo sam
glasno oprostite to vam prekidamo igru. Na trenutak sam zastao. Sva etvorica
su odmah podigla glave i pogledala u mene, ali sam ja gledao samo Slejda. Oi su
mu bile poput tmurnih oblaka, a iz njih je izbijala pokvarena dua. ta znai ovo
tvoje upadanje? Slejd razdraeno upita. Slejd viknuh, isprsivi se napolju te eka
ovek koji tvrdi da si prevelika kukavica da izae i pogleda ga oi u oi! U
Slejdu se sve uskomea, poput lave koja se sprema provaliti iz vulkana. Na licu
mu se javi zloba, ono mu potamni od besa. Silovito udari pesnicom po stolu,
zbrie s njega karte i ipove, i odgurne stolicu. Nastade potpun tajac. Moje
glasno izgovorene rei morao je svako uti. Sipajui gnusne kletve, pretnje i
uvrede meu kojima sam jedino razabrao utokljunac i Jenki, Slejd potegne

veliki revolver. ali nije stigao da ga uperi, jer ga Darnel snano zgrabi za zglob,
digne mu ruku iznad glave i tako je zadri. to bi hteo, krvavi ubico! drekne
Darnel na njega. Da hladnokrvno ubije oveka samo zato to ti je preneo
poruku? To samo dokazuje da si kukaviko pseto. Ostala tri igraa skoie na
noge, a jedan od njih istrgne revolver Slejdu iz ruke. Ovaj ima pravo, Do zahripa
onaj to je oteo revolver. Ovako neto ne moe ovde izvoditi. Linovali bi te.
Smiri se. ta si se toliko raspalio. Ja sam ti prijatelj, Do, za tvoje dobro govorim.
Na to Darnel pusti Slejdovu ruku, i okrene se prema meni, pa me povue s mesta
gde sam stajao kao ukopan. Bio sam sav izvan sebe, besan. Samo to nisam
skoio na Slejda, oborio ga na pod i namrtvo ga istukao. Darnel me izvue iz
krme tek napolju sam opet duboko udahnuo. Bogamu, Tome zadihano sam
rekao. Onaj tip bi me ubio. Pa to nije ovek, to je krvoedna ivotinja. Drugaru,
dobro smo se izvukli! uzvikne Darnel. Vano je da mu rekao. Svako u gradu
odmah e znati da je Slejd izazvan. A ako se pojavi, gledaemo kako ga o reeta.
Jao, Tome, pogledaj! zaprepateno sam viknuo. Eno oa nasred ceste. ta radi
tamo? Pa, prema pravilima revolverakog dvoboja, on e etati gore-dole dok
Slejd ne izae. Hajde, maknimo se s ulaza. urno smo preli trotoarom pedesetak
ili neto vie koraka, pa smo se zaustavili i stali posmatrati. Svetina je kuljala iz
Pirsova lokala. Gomila se razdeli, jedan deo na jednu, a drugi na drugu stranu. Po
kretnjama ruku i uzbuenom govoru onih to su izali iz lokala, prolaznici
pogodie da se neto zbiva. o je sredinom ulice priao na pedesetak koraka od
vrata Pirsova lokala. Bilo ga je divno gledati: visok i vitak nepomino je stajao
desnim bokom okrenut prema lokalu odakle je oekivao neprijatelja. Desna mu je
ruka visila uz bok. Gledaj, eno Deka na onoj strani ulice apne mi Darnel. On e
migom upozoriti oa ako spazi Slejda na vratima. Nakon nekoliko napetih
trenutaka o produi koraati niz ulicu, ispred krme, potom se okrene i vrati.
Vozai i ostali koji nisu bili u Pirsovoj krmi, odmah shvatie ta se dogaa: oni
to su bili u blizini oa povukoe se nazad, izvan putanje zrna, a oni pored nas,
zaustavie se na trotoaru blizu zgrada. Jedan voza se prilepi za ogradu. Sve je
bilo spremno za jedan od uvenih renderskih dvoboja... na Zapadu nazvanih
dvoboj licem u lice. Prestade kripa izama, utia se buka uzbuenih glasova,
nastade muk. inilo se da tiina traje beskrajno dugo. Ali, Slejd se nije
pojavljivao. Odjednom nama sleva zaorio vrisak i odjeknuo topot kopita. Okrenuo
sam se, a Darnel uzvikne: Pogledaj, konji jure! Pomamili su se! Ugledao sam
zapregu pobesnelih konja to su jurili vukui sredinom ulice koiju velikih
tokova. Voza je bila devojka, koja je oajno vukui uzde pokuavala zaustaviti
konje. Bilo je jasno da joj je svaki pokuaj uzaludan. To se videlo i na ulici. Darnel
mi je doviknuo neka se pazim, ali je uz to skoio za mnom. Kako su se pobesneli
konji munjevito pribliavali, odjednom u vozau prepoznam devojku koja mi je na
putu mahala. Nagon me silio da neto poduzmem, a kad sam prepoznao devojku
toliko sam usplamteo da je iz mene iezao svaki oprez. Pognuo sam se, i trkom
se ustremio na konje koji su se primicali. Odmerio sam pravi trenutak i skoio na
uzdu blieg konja zgrabio sam je obema rukama, obesio se za nju i ostao visiti
svom teinom. Zaprega me vukla. Konj, iju sam uzdu drao, poklekne i zaprega
bi se zaustavila da drugi konj nije nastavio panini beg. Ipak sam usporio njihovu
brzinu. Kao tane Darnel proleti pored mene i baci se da uhvati uzdu ili ular
drugog konja. Visei svom svojom teinom on povie: Ne moemo ih zaustaviti.
Neka devojka skoi. Spustih se na noge i pojurih za kolima. Skaite! vikao sam.

Uhvatiu vas. Skaite! Ona se podie, skoi i pade mi ravno na prsa. Zgrabio sam
je i pao, ali sam ublaio njen pad. Otkotrljali smo se po praini. Pala je ravno
preko mene. S mukom sam se izvukao i pomogao joj da ustane. Okrenuo sam se i
video da ljudi tre u pomo Darnelu, te zaustavljaju zapregu negde na pola puta
niz ulicu. Onda sam se opet okrenuo devojci. Nebesa, to ste vi ona uzvikne inilo
se da uopte ne misli na to kako je upravo izbegla opasnost da slomi vrat. Jeste li
povreeni? bilo je sve to sam uspeo izmucati. Ne, zahvaljujui vama. Naravno, ja
bih vas morala pitati da li ste se vi izudarali odgovori ona gledajui me iskrenim
plavim oima. Neki drznik nabacio se kamenjem na moje konje. Rian je malo
jogunast pa se uplaio. Zadrala bih ga ali je jedna uzda pukla. To je zaista bila
devojka iz karavana. Tako smo se neko vreme gledali, a ja sam zaboravio i gde se
nalazim i ta se upravo dogodilo. Gledao sam onu sjajnu kestenjastu kosu, koja
joj je sada, uznemirena vetrom, milovala lice, tamnoplave oi koje su mi se
urezale u pamenje, ono arobno lice koje me se toliko dojmilo. Nesvesno je
brisala prainu sa bluze, ne skidajui pogled s mog lica. Bila je visoka, draesna,
divno graena. Ja sam sretnik rekoh. Vidite, nikad vas nisam zaboravio. Stalno
sam mislio na vas, gospoice. Zovem se Sanderlend, Kejt Sanderlend. U ovom
sluaju sam ja sretnica nasmeje se ona. Nisam mislio na ovu nezgodu. Spretni ste
u govoru kao da ste teksaki kauboj. Ali ja se vas seam. Vi niste kauboj niti
Zapadnjak. Ja sam novajlija sa Severa, iz Bostona. Mada sam Jenki, nadam se da
moemo postati prijatelji, gospoice Sanderlend. Ne ponaate se ba kao
novajlija odgovori ona s toplim smekom i sjajem u oima to me jo vie oarae.
Prepoznajem oveka s Istoka im ga vidim. Roena sam u Teksasu, ali sam
pohaala kolu u Filadelfiji. Zar niste vi taj mladi s Harvarda koji radi kod
Western-Uniona? Da. Ja sam Vejn Kameron. Evo, upravo dolazi moj otac. eli
vam se zahvaliti, ali to elim i ja, samo kasnije. Veeras ostajemo u hotelu, pa
emo sutra sustii karavan. Hoete li me posetiti? Da li hou? Hvala vam,
svakako hou. Zapravo, ne znam ta da kaem... ili kako... ali ovo je najlepi
susret u mom ivotu. I meni takoe ona potvrdi, pa se okrene da doeka oca koji
je silazio s trotoara. Videlo se da je Sanderlend bio svedok malopreanjeg
dogaaja jer je bio veoma uzbuen. Kejt, nisi povreena? Nita mi nije, oe,
zahvaljujui ovom mladiu. Kamerone, i ja vam se zahvaljujem, ali to nije
dovoljno. Video sam sve. ekao sam u svetini, znate, da vidim ta e se dogoditi.
To ste hladnokrvno izveli. Ona zaprega je opasna i brza. Neka i va prijatelj
Darnel doe da se i njemu zahvalim. Mogu vam rei da zasluuje vie od mene,
jer mi nikad ne bi palo na pamet da vaoj keri kaem neka skae. Ali, to je
svakako bila srea za Sanderlendove on ljubazno odgovori. Videemo se kasnije.
Ostajemo u gradu celi dan. Doi Kejt, izaimo iz ove gomile. Devojka ode s ocem,
a njen divan smeak koji je toliko obeavao ostavi me ukopanog u mestu. Je li
ovaj susret zaista ostvarenje mojih snova? Neto znaajno mi se dogodilo. Da sam
ovu devojku sluajno sreo u Bostonu, sigurno bih se njome oduevio, ali mislim
da ne bih nita poduzimao, makar se za nju i dobro zagrejao. Ali, njena
romantina pojava u karavanu, moje postubno prilagoavanje Zapadu, ponovni
susret s njom ovde, u divljem renderskom gradu, moja pomo u asu kad sam
bio najpotrebniji... sve je to bilo i previe za moj mir. Bio sam svestan da sam se
od glave do pete zaljubio u nju. Sav smeten naslonio sam se na ogradu, a misli mi
behu toliko zbrkane da sam zaboravio ta se zbiva oko mene. Najednom se setih
zato sam zapravo doao u grad. Svetina se razilazila, ila je pored trotoara dva

radnika su odvodila sada smirenu konjsku zapregu, a Darnel se trenutak kasnije


stvori kraj mene: Na kolega je uplaio stranog ubicu, i u oima svih prikazao ga
kukavnim psetom. Nita se nije dogodilo. o i Louden odoe ulicom, mislim da su
poli u na logor. Hajdemo! Tome, jesi li video kad je mlada dama skoila u moje
ruke i sruila me? upitao sam usplahireno. Zna se da sam video. Uhvatio je, iako
pao. Koliko sam mogao prosuditi prema tvom izgledu od pre nekoliko trenutaka,
mora da ti je zadala jo kojekakve glavobolje. ja bih rekao, Tome. Zove se Kejt
Sanderlend, ona je kerka onog teksakog stoara s kojim si i ti razgovarao,
Grom i pakao! Zar tako? Znai, Dim Sanderlend iz Svit Votera je njen stric, i ona
putuje s ocem da se tamo nastani. Uh, naopako! Naopako? Zato? brzo upitah.
Pa, teko mi je objasniti ta mislim. Suvie je lepa da bi se ouvala od onih
kauboja i stoara gladnih ena. Nimalo ohrabrujue, s tog stajalita uzeh
razumno i trezveno razmiljati. ta misli, da li su nas nai prijatelji videli kad
smo spaavali mladu damu? o poznaje tu devojku. Njih dvoje bili su prijatelji u
Teksasu. To je rekao njen otac, a Louden je nabacio da je o nekad bio zaljubljen
u nju. Svakako, a ko ne bi bio? Ali, po mom miljenju, sada je zaljubljen u Rubi.
Kod devojaka kao to je Rubi ima neeg to nagoni mukarce da je zatite. U
razgovoru stigosmo na kraj ulice, te sustigosmo oa i Loudena. Krenusmo svi
zajedno prerijom prema naem logoru. Na ou nisam video nikakve promene, ali
inilo se da je Loudenu laknulo. Slejda je nazivao nekakvim imenima koja su
zaista bila nepristojna. Vens rekoh vratio si onom Slejdu milo za drago. I meni se
ini on otegne ali, naravno, ne treba biti previe siguran. ta se dogodilo u
krmi? Kad si iziao lice ti je bilo belo kao krpa. Ti si to zapazio, Vens? zaueno
upitah. ta misli, da nisam? Zapazio sam svako lice na ulici. Mogu rei da nisam
nita propustio. Razgovor je prekinuo Darnel koji ukratko ispria to smo uinili.
Mene je, opet, zanimalo da li je i Vens video pobesnelu zapregu i osobu koja je
vozila. Do sto avola! bukne Louden. Pa taj Slejd spada meu najodvratnije
gadove za koje sam ikada uo. Kaem vam, momci ree Darnel da nisam zadrao
Slejda, Vejn bi ga sigurno prebio. I jo nisam video da neko tako pobesni kao ovaj
na Vejn. Stigosmo do kola, a o veselo pozove: PedroRubi, vratili smo se, ne fali
nam ni dlaka s glave. Nita se nije dogodilo, barem ne meni, ali koliko mogu
oceniti, neto se strano dogodilo naem kolegi Severnjaku. Rubi izie i sede na
kraj kola. Kad bi je ovek povrno pogledao video bi u njoj samo zgodnog
momia Meksikanca. Ali, njene oi uprte u oa, uirile se, u njima je bilo neeg
tajnovitog i napetog. Patnja je u njima ustubila mesto potpunom oboavanju koje
je pokazivalo ta za nju znai ovo iskuenje. Ispod plave bluze grudi su joj se
nadimale, a njene male, tamne ruke, tresle su se. Uspela je samo promuklo
apnuti kako joj je drago da se Vens vratio i iv i zdrav. Deki ree Vens ne bi
bilo loe da poemo do reke i da se negde tamo u vrbaku ulogorimo. To bi bilo...
fino rekao sam oklevajui. Ja bih se veeras proetao malo u grad. Za kog avola,
prokleta budalo? odmah upita o. Nastradae u tom gradu ako i dalje bude
traio guvu. Ali moram otii, Vens. Dogovorio sam se s onom devojkom. Zar nisi
video one pobesnele konje? Nisi video Toma i mene kako smo zaustavili zapregu?
Kako je devojka skoila meni u ruke i ja s njom pao na zemlju? Sve smo to i ja i
Dek videli, ali smo bili prilino daleko. Uh, prijatelju, ini mi se da te tera maler.
Gore ne moe biti, jer devojka koju si spasio je Kejt Sanderlend. Nepomino sam
zurio u prijatelja Teksaanina i pokuavao obuzdati nutarnji nemir. Gledajui ga i
sluajui njegov glas u sebi sam oseao neto grozno i kobno. Da, Vens, ta

devojka je Kejt Sanderlend. Jo nikad nisam na Loudenu video tako udan izraz.
Oh, Vens, strane se stvari dogaaju kad je ovek s tobom. Doi ovamo odsee
o i uhvati me. Doi ovamo, gde te mogu nasamo izgrditi. Odvukao me podalje,
tako da drugi nita ne uju, i okrenuo me da mu gledam ravno u lice. Vens,
potujem tvoju pamet, ali ne vidim razloga za bilo kakvu tragediju ili misteriju
zato to imam sastanak s Kejt Sanderlend, osim ako nisi i sam u nju jo
zaljubljen. to to, do avola, ima veze s onim to ti hou rei? Ako jo uvek ima
malo pameti, posluae me o e pomalo ironino. Nemoj sad opet pokazati
koliki Severnjak. Ja sam ti prijatelj. Deko, izgleda i govori kao ovek koji je
izgubio i glavu i pamet. Poznajem ja te znakove. o, pogodio me u icu. Tvoje
kaubojske oi su zaista otre. Pre nekoliko dana, kad smo putovali, sea se da
sam ti rekao kako sam video jednu devojku u prerijskim kolima? Ali, mada sam
samo bacio pogled na nju, ona me se duboko dojmila. I danas... eh, prokleta
srea, bez sumnje... nikad se jo nisam tako gadno zaljubio. Tako li je to,
prijatelju. Toga sam se bojao odvrati o ozbiljno i vrsto me uhvati za ruku.
Teko mi je ovo rei. Potujem Kejt Sanderlend, ali ti si mi prijatelj i moram ti
rei ta slutim. Kejt Sanderlend je ve godinama prva lepotica Santone, i to ve
od svoje petnaeste godine, a sad joj je dvadeset. Ona je bila najlepa devojka u
junom Teksasu, bogata i iz dobre porodici. Roena je koketa. Imala je vie
udvaraa, bolje rei jadnika, koji su bili zaljubljeni u nju preko uiju. Ja sam bio
jedan od njih. Tri godine sam radio kod njenog oca. Kejt nije kriva to je momci
vole. Ona nita ne ini. Samo se smeje i vesela je. Ima neeg snanog i ivog u
njoj. Ali, samo sam je nekoliko puta drao za ruku i jednom je poljubio, i to ti je
sve. Jednom sam je povukao sa sedla, morao sam je ili poljubiti ili umreti! Sto mu
gromova. To neu nikada zaboraviti. Ali, ona je posve aava. Vens, ne vidim
nita u tome to si rekao. nita zbog ega bih alio to sam se zaljubio u nju. Kad
kae da je koketa samo si joj napravio kompliment. Ne, drugar, stvar nije uopte
u tome uvereno odgovori Vens. Muka je u tome, to ne mogu ni zamisliti da bi se
Kejt zacopala u bilo kog mukarca. To je ono ega se ja bojim. ti se, recimo
zaljubi u nju, a ona ne uzvraa ljubav. Znam da ona, svesno ili nesvesno, upravo
na to navlai ljude. Mi Junjaci smo svi slini. Ali mi se ini da bi se ovek s
Istoka poput tebe mogao gadno zaljubiti i to bi ti upropastilo ivot. A ovaj posao
koji obavljamo ni najmanje nije za ljude slomljenog srca. Vens, ja to vrlo dobro
uviam, ali se ne slaem s tobom. Ako moje srce voli, to ne znai da e ga Kejt
Sanderlend slomiti. avola nee! Video sam mnogo dobrih mladia koji su otili
do avola samo zbog toga to su voleli Kejt Sanderlend. Stavio si me u teku
situaciju, Vens. Vidi, za nekoliko trenutaka, koliko sam govorio s njom, ostavila
je dojam da osea u dlaku isto to i ja. Zaboga, prijatelju! Mora da si poludeo. To
se kod Kejt ne moe dogoditi tako brzo. Vens, mogao bih se ne obazirati na njene
poglede i geste, mada su zaista bili zamamni. Ali me uverilo ono to je rekla. Pa,
ta ti je Kejt rekla? upita o. Ne bih eleo odati ono to mi je poverila. Zbunila
me tvoja tvrdnja, Vens. Ti devojku poznaje i lepo je od tebe to me eli
potedjeti od mogueg jada. Silno sam znatieljan da je upoznam. Ali ini mi se
da je za mene najpametnije da priekam. Ako sam se zaista tako zaljubio u Kejt
Sanderlend... u redu. Predau se tome, pa to bude da bude. Biemo zajedno na
Stazi, jer naa telegrafska linija i njihov karavan idu na Zapad i verovatno e se
drati zajedno. do avola, drue, muka mi je zbog ovoga pokajniki ree o.
Uopte nisam prorok. Kaem ti, moda nisam u pravu. U ovoj stvari samo sam

nagaao. Hajdemo do kola i spremimo se za odlazak. Drim da ti je uza svu


ljubav duh ipak jo uvek bistar. Nismo se dalje natezali. Vratili smo se odmah do
kola i poeli se pripremati za odlazak. Uoio sam da me Louden povremeno
sumnjiavo gleda. Oigledno su on i Darnel upoznali Rubi s dogaajima, jer su se
njene oi veoma neno i s puno razumevanja zaustavljale na meni. Na vreme smo
se spremili za polazak, i Louden prie vodei konje mojih prijatelja. Koliko sam
bio zbunjen videlo se i po tome to ona tri divna konja nisam gotovo ni pogledao.
Krenusmo u pravcu zapada. Trudili smo se da sledimo tragove nekih naih kola.
Volove je kao i obino terao Darnel, a Rubi je sedela pored njega na vozaevom
seditu. o i Louden su jahali ispred nas, a Darnelov je konj bio zavezan
odostraga za kola. Leao sam na postelji sav zaokupljen duevnim nemirom.
Nisam mogao potpuno shvatiti Vensa. Da li me je posavetovao kao prijatelj, ili mi
je na svoj kaubojski nain hteo dati do znanja da je jo zaljubljen u Kejt? Dodue,
nadao sam se da ovo poslednje nije istina. Kad smo proli uz dugi niz koliba i
drvenih zgrada, zamiljenim i sentimentalnim pogledom potraio sam ona velika
kola i vatrenu zapregu to strmoglavce uletee u moj ivot i ostavie me, u to
sam bio siguran, nekako drugaijim. Ubrzo smo poli irokom stazom i za kratko
vreme na horizontu su se jo videli dim i praina iz Gotenburga. Moje setne misli
o Kejt Sanderlend bile su rastrzane ostatkom zdravog razuma i onim to mi je o
rekao. Ostalo mi je dovoljno pameti da shvatim kako su sve moje emocije bile
strahovito pojaane i uveane prvim kontaktom sa Zapadom. Na dogaaje sam
reagirao izvan granica normalnoga, i tako e biti sve dok me teki udarci, nevolje
i nesree ne srue iz oblaka u realnost. Teko mi je bilo nadvladati i obuzdati
romantian oseaj to me obuzeo. Odluio sam pustiti da se dogaaji odvijaju
sami po sebi okaniu se susreta s Kejt Sanderlend. Grad je ubrzo posve iezao iz
vida. Ali, uvideo sam da uzalud pokuavam zamiljati kako uopte ne oseam
nikakvu bol. Nikad se nisam tako zaljubio u neku devojku. Ono uzbuenje koje
sam osetio kad mi se ona odluno s kola bacila u ruke i oborila me na zemlju,
esto mi se vraalo. Priseao sam se onog trenutka kad smo leali, i trenutka kad
sam joj pomogao da ustane, kako se naslonila na mene, kako me drala,
zaueno me gledala i radosno zahvaljivala. Protiv tih misli se nisam mogao
boriti. Taj trenutak, ionako nezaboravan, postao je samo bolnijim otkad je o
potkopao moje oduevljenje. Ipak, u dubini srca krio se neki nagon, neki
buntovniki duh mi je govorio da o kao odbijeni ljubavnik ne moe objektivno
prosuivati. Moda sam se ponio razborito, ali sam bio strano alostan i uveren
da na ovom dugom putu nije gotovo s romantikom. Odluio sam da pustim neka
vreme polagano izbrie moju nevolju i vrati polet za izgradnju Western-Uniona.
Kola se zaustavie, to je znailo da smo stigli do novog logorita. o i Louden
poskidae sedla sa svojih konja, a ja prioh i stadoh se diviti onim izvanrednim
pastusima. Iznenadila me ud tih ivotinja. Gledali su me inteligentnim oima kao
to samo ovek moe gledati. o je imao riana, rasnog, istokrvnog, koji nije
nimalo nalik Loudenovom pegavom kestenjastom mustangu, maloj ivotinji, ali
toliko snanoj i miiavoj da se inila krupnom. Drugar, ne diraj ga. Odmah e
gledati da te udari posavetovao me Louden. Zaboga, zar ove ivotinje nisu
pitome? upitah. Pa ja divljeg konja neu ni pokuati pojahati. Ne bih ti
preporuio da ui jahati na mom ili Dekovom konju. Ali, Tom tvrdi da je njegov
miran. Ako je Tomov konj miran, onda sam ga ja spreman pojesti ironino dobaci
Louden. Kako bilo da bilo, mora pokuati otegne o. uj, kad smo proli pored

Lilinga i njegove druine, pre nekoliko milja, rekao nam je da se vratimo i


poemo na posao. Znai, proli smo poslednji stub? upitah. Naravno odgovori o.
Tamo smo malo zapeli. Vejn, jesi li se ti uopte ogledao unaokolo? Jesam, ali nita
nisam video. Pogledaj onaj dim dole kod reke. Vidi ga? To je Sanderlendov
karavan. Tu se ulogoreo. Do njega nema vie od pet milja. Vens, to se mene tie,
pet milja ili stotinu, isto je kratko odgovorih. Tom e ostati ovde u logoru ree
Vens. Mora neto raditi oko kola, a mi emo uzeti malo hrane i otii na posao.
Odsada emo imati gadan posao, to e rei da btat brata nee prepoznati.
Gledao sam dim koji se dizao iz Sanderlendovog logora i pomiljao kako za mene
nema takvog posla koji bi mi ublaio bol i udnju to su mi preplavljivali srce. Te
veeri, dok smo sedeli kraj logorske vatre, Krajton me pozove da primim poruku
koju je oekivao s Istoka. To sam i uinio, na svoj prilino nevet, amaterski
nain. U poruci se govorilo o ici, kolcima i ljudima, ali je u njoj bilo i rei o tome
kako sinovi iste zemlje ratuju jedni protiv drugih. Kad sam se vratio, obratio sam
se kaubojma: Prijatelji rekoh razlono. Graanski rat je u punom jeku. Vode se
velike borbe i mnogo nas, Severnjaka, ubija mnogo Junjaka, i obratno. Neko je
vreme vladao muk naruen samo pucketanjem vatre i povetarcem koji je duvao
prerijom. Najzad je Darnel prekinuo tiinu: Sad bi se mi, prijatelji, morali
postaviti jedan nasuprot drugoga, s jedne i druge strane vatre, i poubijati se. To
je silna ideja dobaci Louden. Pedro, na koju e ti stranu reci, jer ja hou biti na
istoj. Rubi odgovori: Loudene, znam da za sve vas moram biti Pedro, ali sada u
biti Rubi. To jest? upita o. Stubam na ensku stranu... uopte ne elim rat. Dani
i nedelje mukotrpnog rada, od naeg prvog logora izvan Gotenburga do logora
kod Ogalale, beskonano nam se oduie. Logorovanje kod Ogalale ostalo mi je u
seanju samo zato to su Sanderlend i njegova kerka kolima proli pored nas on
je zastao i raspitivao se za mene. Spazio sam ih dok su prilazili, pa sam napustio
logor, vrst u svojoj odluci da je bar za sada izbegavam. ak i iz daljine
uznemirilo me njeno ljupko lice. Toga sam se jasno seao, a nisam se mogao
otarasiti ni iskuenja u koje sam povremeno dolazilo. Radio sam tako da iz sebe
isteram i poslednju trunku sentimentalnosti i romantike. Moda sam se na rad
bacio i suvie estoko a da bih uspeo sauvati imalo energije ili snage. Ljudi iz
Krajtonove druine iznad svega su mrzili kopanje rupa za stubove. Sa
zadovoljstvom se seam da sam ja iskopao najvie rupa du onog tegobnog,
beskonanog prostranstva. Po zavretku dnevnog posla uvek je bilo drugih
zadataka koji su se u nedogled nastavljali dok ne bih jednostavno pao s nogu od
iscrpljenosti. Da se radilo samo o rastezanju ice, kopanju rupa i postavljanju
stubova, posao ne bi bio takav bauk. Ali ovek ne moe ni pamtiti taj sijaset
bezbrojnih, sitnih poslova, koji su svi skupa sainjavali mukotrpan rad.
Telegrafska linija morala je biti postavljena gotovo ravno. Prerija se na prvi
pogled inila ravnom i bez zapreka, ali je to zapravo bila varka. Trebalo je proi
dubokim suvim jarugama, pa movarama koje su za kiovitog vremena bile
duboke, prelaziti brzace, neprekidno skupljati drva za vatru, i nalaziti telegrafske
stubove tamo gde ih nije bilo. Kao da mi sam rad nije bio dovoljan, nije mogao
proi dan a da me ne pozovu da pruim pomo nekom povreenom radniku.
Isprva sam se ponosio to je Krajton imao poverenja u mene i to je javno
pokazivao da mu je drago to s njim radim, ali su s vremenom ove medicinske
usluge postale veliki teret. Lako mi je bilo s povrinskim posekotinama,
udarcima, opekotinama i uopte sa svim manjim povredama. Ali, morao sam se

brinuti i za prelom ruku i nogu, groznicu, dizenteriju i sve ozbiljne sluajeve, to


je mom ogranienom znanju iz medicine nametalo veliku odgovornost. Dogaalo
mi se ponekad da uprkos svem umoru zbog brige ne bih mogao zaspati. Krajton
mi je uvek bio primer. Bio je neumoran, nesavladiv, pravi voa. Ako smo morali
na jedan dan prekinuti posao, traio je da se sutradan radi dvaput vie. Uza sve
to bio je veseo, ljubazan, miran, neumoran, uvek poletan voda. Pokuao sam se s
njim takmiiti, ali su me esti neuspesi obeshrabrivali. Jednog dana pri sumraku,
naao sam nekoliko minuta da sednem i da se odmorim, te bacih pogled prema
onom logoru gde sam poslednji put video Kejt Sanderlend. Iako su mi, zbog
iskuenja u kom sam se naao, nedelje bile beskrajne, svo to vreme zaista je
prolo brzo. Zurio sam u svoju otrcanu odeu, iznoene izme, grube uljeve na
dlanovima ruke su mi pocrnele od sunca, brada zarasla nisam se mogao setiti kad
sam se poslednji put potrudio da se obrijem. Oseao sam kako su mi pre nejaki
udovi smrali i ovrsnuli kao elezo, te sam se divio promenama koje rad, tegoba
i izdrljivost mogu stvoriti na oveku. Nisam nikako eleo da Zapad, sa svojom
lepotom, divljinom, nedaama, sve veom velianstvenou, i svime ta se moglo
dogoditi tokom ogromnog poduhvata, ubije u meni ono to me uinilo toliko
radosnim i sretnim da se telom i duom predam poslu. Gledajui svoje kolege na
radu stideo sam se zbog svoje povremene ravnodunosti, obeshrabrenosti i
iscrpljenosti, koji su slabili moje oduevljenje i uzajamnu privrenost iskazanu
naim prvim susretom. Uprkos mojoj apatiji, prijatelji mi postadoe sve drai.
Dok sam tako sedeo i gledao zalazak sunca, sve mi je to govorilo da zaista imam
divnu priliku da zavredim Krajtonovo poverenje i osvojim onu zapadnjaku
jednostavnost i otmenost svojih prijatelja. Ulogorili smo se na uzviici iznad reke,
otprilike na pola puta izmeu Ogalale i Julesburga. Bio je kraj avgusta. Vreme je
bilo sunano i sparno. Crvena sumaglica zasenjivala je sunce na zapadu. Mirisi
sone unke, kafe i vrueg dvopeka podsetie me na veeru. Jo nije bila gotova,
jer me nisu zvali. Bilo je lepo i ugodno posmatrati Rubi. Izgledala je kao deak i
mogla je obmanuti nepoeljnog gledaa, ali su se njena enstvenost i arm stalno
isticale. Pored oa nije mogla proi a da ne pokae koliko ga potuje. Naravno,
on je za nju predstavljao novi ivot u kom se nala. Gledajui u nju, neumitno sam
i udno zaeleo neku enu koja bi se isto tako brinula za mene. Kako me to bolno
podsetilo na Kejt Sanderlend, prestao sam o tome razmiljati. Nekoliko sam puta
primetio kako je o zastao, podigao glavu kao soko, kretnjom toliko posebnom za
njega, i gledao. Neto tamo u preriji privlailo mu je panju, a to je i Loudenu
upalo u oi. Prijatelju, koji te avo dere? upita on oa. Nita me ne dere, Dek,
samo sam strano gladan. Zato pita? Zato to sam video kako stao i gledao
preko reke kao to obiava kad oseti neto to ne valja. Ili sluti u blizini
Komane, ili neku drugu opasnost. Dek, stari drue, izgleda da ti se oprez
uspavao ovde na severu. Da pronicav kao to bio, video bi da se ovde radi o mom
njuhu. Louden, koji je kleao pored vatre, podigne poklopac da vidi da li je
dvopek ispeen, a onda se polagano uspravi. O kakvom njuhu? Do avola! ta
njui? Okreni se, pa i ti malo onjui. Louden to odmah uini. Veoma
zainteresovani Darnel podie oi, a Rubi zabrinuto stade pored oa. I ja sam se
znatieljno okrenuo prema severu i njuio hladan povetarac, ali nita nisam
osetio osim suvog, otrog mirisa prerije na koji sam bio navikao. Do avola!
uzvikne Louden. Dim! Dim, Boe. Tome, da li ga osea? Ne, ne oseam ga,
drugar, ali to ne znai nita. Moj njuh nije najbolji. Bio mi je nekad odlian, dok

me konj nije ritnuo. Dek, ponadao sam se da e mi rei kako je to dim logorske
vatre ree Vens. A ja ne bih rekao odgovori Dek kratko i odeta od logorske
vatre prema obali reke. Znatielja mi je porasla do krajnjih granica. Neto nije
bilo u redu, Ovi prerijski ljudi su osetili dim, a dim je nesumnjivo znaio
opasnost. Napeo sam sva ula. Hladni se vetar gotovo neprimetno pojaava, ali
nisam mogao namirisati ni traga dimu. Otiao sam prema obali, da se pridruim
Loudenu, a ubrzo je stigao i o. Stajali smo bez rei nekoliko trenutaka. Zatim
doe Rubi i uhvati oa pod ruku. ta je to? proaptala je uzbuenim glasom.
Nadao sam se da neu morati rei odgovori o ali me ovo za poslednjih pola sata
sve vie zaokupilo. Celo popodne nisu mi se dopadali ni izgled oblaka, ni miris
vazduhu. vazduh je bio teak, inilo se da kree prema jugu. Ali sam tek za ovih
poslednjih pola sata osetio miris dima. Taj dim nije dobar doeka Dek. Na
najgorem smo mestu otkada smo napustili Ogalalu. Nalazimo se u nekoj udolini
koja se niz reku protee oko petnaest milja, a Bog zna dokle dopire uz reku. To
ne valja! Momci, na videlo s tim. Recite mi o emu se radi? uznemireno upitah.
Poar u preriji! uzvikne o. Ako ga severnjak tera bie za nas gadno. Bojim se da
se primie ali u to u biti siguran tek za pola sata. Pojedimo neto i malo
priekajmo. Vratili smo se logorskoj vatri koju Dek potakne iblem. Ono je
predivno gorelo, a mi smo seli na platno i jeli u tiini. Poput kauboja, okretao sam
se prema severu i naprezao ula. Kojoti su poeli svoje zavijanje i urlanje. Otro
zavijanje bilo im je prodornije ali obino. Tada se, preko reke i ne tako daleko,
zaulo neto slino pseem laveu, samo snanije i divljije bio je to dugi i
alostan urlik. ta je to? upitao sam, a olja s kafom mi se zatrese u ruci. To je
vuk, moj prijatelju Severnjae. Nije jako veseo tmurno odvrati o. Zapazio sam
da je kauboj zavrio veeru bre nego obino. Uto se povetarac iznenadno
pojaao i pretvorio u hladan vetar koji je snano i silovito tukao. Jeao je kroz
vrbe, ukao po platnenom krovu kola, raspaljivao plamen, podjarivao eravicu i
izbijao iskre iz vatre. Vetar je sada dognao zametljiv, suv i otar miris gorueg
bunja. o ispije kafu, jo jednom ustane i okrene se prema severu. Deki, ne
nadajmo se nemoguem on odluno ree. Dek, ti i Tom ovo poistite, pa
dovedite konje i upregnite volove. Vejn, ti poi sa mnom. Poi emo do Krajtona.
To su prerijski poar i severnjak, a mi smo uz to upravo na pravcu kojim se
kreu!
Pourili smo u tminu, zakopavajui kapute i diui ovratnike. Severnjak je bio
hladan. Ili smo najpre stazom, a potom udarili krivudavim putem kroz travu i
ipraje dok nismo stigli do logora graditelja. Te se veeri Krajtonovo ljudstvo
povealo. Bilo je barem stotinu kola i verovatno oko tri stotine ljudi. Ljudi, koji su
bili oko logorskih vatri, oevidno nisu imali pojma da im se po svoj prilici sprema
opasnost. Krajton je bio za stolom u svojim kolima, pisao je pored jarke lampe.
Zdravo, momci. Popnite se pozdravi nas on. Kamerone, nekako mi bled, a ti o
kao da e sad potegnuti kljocu. efe, sve me strah da je ovo gore od izvlaenja
revolvera odvrati kauboj. Severnjak duva prema nama. Da, osetio sam da je
najednom hladno. Ali to nije slaba vest. efe, ali on pred sobom tera prerijski
poar. Zar!? To je neto drugo. Je li to ozbiljno, o? Ne mogu sigurno tvrditi,
gospodine Krajtone, ali i u najboljem sluaju bie prilino gadno. Ova ravnica
pored reke puna je trava i bunja to e se zapaliti. Sve e to goreti kao papir jer
vatru tera vetar. Bie gadan vatromet. To je ve neto drugo. Ne znam ta da

uinim, Liling nije tu. Nemamo vremena da idemo po Lilinga. Moramo odmah
neto poduzeti. I ja to znam, o, ali ta? Gukni! Kako bilo da bilo ja bih vam
preporuio da spakujete sve stvari, skupite sva kola i oterate ih do same reke.
Ona je ovde prilino iroka. Na severnoj strani su isueni , peani sprudovi na
kojima kola nee propasti. To sam radio jo u Teksasu, kad sam gonio stada.
Dobro je to osim vaeg malog stada goveda, nemamo neko veliko krdo sa
sobom. Nema sile koja bi stoku zadrala od bega. Volove i mazge emo zavezati
za kola, pa emo ih moda i zadrati. Sva srea za nas, gospodine, to imamo tu
reku, inae nam ne bi drugo preostalo ve da sve napustimo i spaavamo golu
kou. Zaista, to je ozbiljno, nema ale odvrati Krajton, ustade i dohvati kaput.
Imam sreu to mi se u druini nalazi prerijski ovek kao to ste vi. Moe li se
ikako utvrditi kad bi poar mogao dosei do nas? Ne jo. Ali se nebo na severu
poelo crveneti, zato predlaem da se odmah sklonimo, efe. o, situacija mi je
jasna. Vrati se do tvojih kola i spremi ih. Kamerone, ti poi sa mnom pa emo
ljudima izdati zapoved. Liling bi trebao biti ovde. o je brzim koracima poao
prema reci. Krajton je iao za mnom i navlaio kaput neko vreme smo obojica
nepomino stajali i gledali udni crveni odsjaj na severu, koji je bio dopro gotovo
do zenita. Vetar je bio jai i hladniji, i nosio je otar vonj koji mi je nosnice
zatvarao kao smolom. Nemamo vremena za gubljenje, mome ree Krajton.
Prenesi nareenje ljudima dole, a ja u se postarati za ove tu. Cuo sam kako
Krajton dovikuje naloge grupi oko prve logorske vatre. Ni oficir koji oekuje
iznenadni napad ne bi bio glasniji. Na svetlu logorske vatre, gologlav, s kosom
to mu se mrsila na vetru, s odsjajem plamena u oima, Krajton je bio slika
oveka koji trai neodlonu poslunost i potovanje. Ostavio sam ga, i trei
puteljkom snano doviknuo grupi oko druge logorske vatre: Nareenje Krajtona!
Prerijski poar! Vozai neka odmah doteraju volove i mule... neka ih upregnu u
kola... ostali neka to bre skupe sve stvari! Prolazei u trku pored ljudi sa
zadovoljstvom sam primetio da su moje otro dobaene rei izazvale eljeni efekt.
Za kratko vreme prenio sam Krajtonovu nareenje svim ljudima na ovoj strani
logora. Zatim sam usporio korak da povratim dah i poao prema naem logoritu
pored reke. Tom i Dek su uprezali volove, konji su bili odmah tu, osedlani i
zauzdani, a o je stajao na obali i zurio ispred sebe. Priao sam ou i rekao mu
da sam izvrio nareenje naeg vode, a potom ga upitao da li se situacija
pogorala. Nek me avo nosi ako znam, Vejn odgovori o. Ali, strah me je. Kad bi
u blizini bila barem kakva uzviica pojahao bih konja i otiao da proverim. Ali
nema uzviice, sve je nisko i ravno... Pogledaj, da li ti se ini da je sad svetlije
nego to je bilo? Primetno. Crvenije je i sve vie dosee u visinu. E, to ne valja.
Lice ti vidim jasnije nego maloas. Odsjaj na njemu je izrazito crven. Pogledaj
reku. Jasno razabire peane sprudove i one lokve i barutine. Obala nam je
prestrma za sputanje, moramo je malo nasuti. Donesi nekoliko lopata i reci
momcima neka dou da nam pomognu im upregnu volove. Svi se marljivo
dadosmo na posao da renu obalu pretvorimo u kosinu preko koje bi se mogla
poterati kola. Darnel je sekirom odsecao mladice i nisko granje. Nisam se hteo
okrenuti i pogledati prema severu sve dok nisam zavrio svoj deo posla. Kada
sam najzad i to uinio i bacio pogled na sever, po prvi put sam osetio strah. Nebo
je bilo udnovato crveno, a zvezde zamagljene. Vejn, doivela sam nekoliko
prerijskih poara ree Rubi koja je stajala pored mene i drala me za ruku. Ali ne
na ovakvom mestu. Ovo je gadno. . :. : Ali, Rubi, u emu je opasnost? upitah. Oni

peani sprudovi su udaljeni stotinjak stopa od ove i tri stotine stopa od one
obale. Vatra nas tamo ne moe ni dodirnuti. Oh, ne shvata! ona uzvikne. Vetar
e nositi vatru, plamen e se visoko dizati, i sukljati napred. ah, pa ta je
stotinjak stopa! Naravno, ako vetar bude snaan. Ali reci, zar nije prekrasna
slika? Pogledaj kako se crvenilo neba odraava u vodi i kako su sprudovi sasvim
crveni. Pa onaj niz vrba na onoj strani, sjaje se kao da su se ve zapalile. Pogledaj
horizont, izgleda fantastino. Vidi kako mu je divna plamena boja! Vejne, vetar
mi pali obraze. Sad me hvata strah. Pa, iako te strah, ipak ima smisla za
romantiku odgovorih. Evo dolaze momci s kolima i konjima. Moramo poi. Doi,
Rubi. Ako naletimo na lokvu ili blato, ja u te nositi. Oprezno smo izabrali put, te
smo do peanog spruda stigli bez nepogoda. Sprud je bio od dobro ugaenog
peska i ljunka, a povrine oko pola jutra. Oko njega tekla je voda. Smatrao sam
da imamo vrlo dobar poloaj, ali sam se pitao kako e biti s ostalim kolima.
Okrenuo sam se da vidim ta se dogaa s mojim prijateljima. o je jahao i vodio
za sobom jo dva konja. uo sam ga kako upuuje Darnela kuda da tera volove.
Louden je iao peke. Doavi na kraj kosine volovi utonue do kolena u pesak.
Ali to nije bila zapreka za snane ivotinje. Proli su ravno kroz duboki pesak.
Meutim, kad su teka kola naila na mekano tlo, Tokovi im utonue do glavine
i ona stadoe. Hodi, Dek, uzjai konja i izvuci ue. Moramo pomoi da se kola
izvuku iz te rupe. Sa zanimanjem sam gledao kako kauboj zavezuju ue za rudo
kola i pomau volovima da ih izvuku iz onog peska. To je zahtevalo silan napor,
ali su ipak uspeli i ubrzo su se naa kola, zalihe i ivotinje nale zajedno s nama
na sigurnom tvrdom pesku. o i Dek privezae konje za Tokove kola. o ree
da smo na ovom mestu sigurni osim ako ne bude duvao pravi ciklon. On i Dek
nisu bili toliko sigurni za ostala kola. Videli smo da u logoru graditelja jo gore
vatre i veliku vrevu oko njih, ali nijedna kola jo nisu krenula. Ako ubrzo ne pou
neki od njih mogli bi se nai u vrlo neugodnom poloaju ree o. Ovde je najbolje
mesto Dek e. Mislim da na ovom otoku jo ima mesta za dvojatroja kola. ta
kae, prijatelju? Dobro, otri preko i kai gospodinu Krajtonu neka ovamo
dotera svoja kola i nekoliko drugih. Neka svakako doteraju i jedna kola s
namirnicama. Louden hitro nestade u pravcu obale. Zatim o primeti kako emo
moda i izgoreti, ali da je upravo sada tako hladno da moramo naloiti vatru.
Meni ree da uzmem lopatu i nabacam peska oko jedinog vrbovog grma. Dok
sam bio zauzet ovim poslom, o i Tom odoe na obalu po drva za vatru. Rubi sie
sa sedita kola, gde se bila popela, i prie mi. Oito je bila osamljena, a moda i
uplaena. Njeno lepo lice, tamno od boje kojom ga je o premazao, crvenelo se
od odsjaja vatre. Svakog asa bivalo je sve sjajnije. Prerijski poar nije bio
daleko. Vejn usplahireno e Rubi. Pre mnogo i mnogo dana, na putu, videla sam
te kako naputa logor kad je ona Sanderlendova s ocem prola pored nas. Vens
je takoe video. Koji te avo naterao da to uini? Rubi, to nije ba duga pria
odgovorih. Ne ide mi u glavu da bi se bojao neke devojke ree ona kao za sebe.
Iskreno joj ispriam o mom prvom susretu s Kejt Sanderlend kako je to verovatno
bila ljubav na prvi pogled kako sam u to bio siguran onog dana kad sam je spasio
iz kola to su ih vukli preplaeni konji, i da sam zaista bio u sedmom nebu sve
dok me Vens nije vratio na zemlju onim to mi je rekao. Ali, Vejn, on je kauboj
usprotivi se Rubi. najbolji ovek na svetu, ali je kauboj. A kauboj nita ne znaju o
enama. Meni je rekao da je bio zaljubljen u Kejt i da mu je jasno da je to bilo
iskreno. Rubi, ti si zaista dobro dete kad tako govori odgovorio sam ganuto a

zna da je Vens bio lud za tom devojkom. Ti nisi ljubomorna, ali mi se ini da je
Vens bio ljubomoran na mene. Ne verujem, Vejn. ak i da je voleo Kejt vie nego
to sad voli mene, previe je plemenit za ljubomoru. Pre bi umro nego da to
pokae ozbiljno mi odvrati Rubi. Ne bi bilo loe kad bi se u karakteru tog kauboja
pronala kakva pukotina. Voleo bih znati ta bi se dogodilo da sam one noi
otiao u posetu onoj devojci. Zapravo, znatieljan sam to bih uinio ako bih je
ikad opet sreo. Verovatno e je sresti, Vejne. Onaj karavan nije daleko ispred
nas. Kauboj se vratie svaki je nosio po naramak drva, i o je ubrzo naloio vatru.
Uprkos vetrobranu, vetar je povijao plamen gotovo do vode, a iskre su samo
vrcale. Vatra nam je dobro dola. Razmiljao sam kako na onom jalovom Istoku
ljudi uopte ne znaju ta znai biti gladan, iscrpljen, promrznao, a da ne
govorimo o tome ta znai strah. Tome ree o uzmi vedro i donesi svee vode
pre nego se zamae. Vejn, ti donesi meine za vodu. Dok sam meine punio
vodom, po odblesku neba u vodi video sam da je sad ve bilo svetlo kao dan,
samo to je boja bila crvena. Drei vedro, o je ustao i stao paljivo posmatrati
sever, zatim se okrenuo tako da mu vetar duva u uho. Mnogo je svetlije ree a
meni se nos potpuno zaepio. Nita ne ujem, ali ba sada estoko duva i ako se
pojaa ova e vatra ubrzo udariti na nas. Voleo bih da Krajton i njegovi ve
jednom pou. Upamti to ti kaem, Tome! Bie svata, ako se odmah ne pokupe.
Vratismo se kolima, briljivo pokrismo vedra, a meine spremih u kola. Ve je
toliko snano duvalo da smo morali glasno govoriti da bi jedan drugoga uli. Po
lomljavi u grmlju na obali i vici vozaa shvatili smo da nam se pribliavaju jedna
kola. Stigla su na obalu, i Louden ih dovede na na otok, gde se smestie na
jednom kraju. Ponovo se zaula vika i lomljava u iblju na obali to je znailo da
se i ostala kola pribliavaju reci. Videli smo kako jedna kola izlaze iz vode pet
stotina stopa nie od nas, i kako se zaglavljuju u pesku. Na obali iznad nas kola
su jedna za drugim silazila u reku neka su bila u vodi, a neka, sretnija, smestila
su se na peanim sprudovima. Bilo je ve toliko svetlo da se videlo kao po danu,
samo to je sve izgledalo udovino i nestvarno na onom crvenom odsjaju. Jo
jedna kola dotandrkae do naeg poloaja i smestie se na gornjem delu otoka.
Ponovo sam posvetio panju prizoru na severu i sad nisam mogao s njega
otrgnuti pogled. Prizor se menjao. Nebo je imalo boju plamena. Sve vee crvenilo
znailo je da se poar, teran vetrom, pribliava. Buku vetra nadglasala je
lomljava u ikari, navala volova na obali, kripa tokova, tropot kola i uzbueni
ljudski glasovi. Sve je to pokazivalo kako se svi napreu da toliko zau u reku
koliko je potrebno da budu na sigurnom. Vetar duva oko etrdeset milja na sat
uo sam kako o vie. Nije jo strano ali za nas ipak nije dobro. Najgore je to to
jaa. Uh, to je hladno! Rubi se inila kao izgubljenom pred nesreom koja nam
je pretila. Zgrabila me za ruku i samo je zurila i neto uzvikivala. Du celog
horizonta pomeala se nona tama s grimiznom bojom neba, a tmurni oblaci
valjali su se sve vie. Ova slika zaprepastila je kauboje, jer je brzina kojom su se
oblaci kotrljali pokazivala da je snaga vetra zaista silna. Za nekoliko asaka
etvrtina crvenog neba bila je prekrivena nagomilanim, tmastim oblacima koji su
se irili, prekrasno obojeni uto, crveno i belo, i valjali se dalje sve vie, i na
njima se ivo odraavala vatra sa tla. Oekivao sam da svakog trenutka ugledam
plamen. U daljini, dole, u podnoju oblaka, svetla se pruga pojaavala. Glasan
krik Deka, koji se popeo na krov naih kola, nagovestio je neki uas koji jo
nisam mogao videti. Vidim vatru, Vens urlao je. Pravi pakao... ini mi se da smo

propali ako ne poteramo u vodu. Trista mu gromova dreknuo je o okreui


prema severu suvo, grubo lice, crveno na svetlosti vatre. Dobiemo opekotine i
imaemo gadne muke sa stokom, ali e nam ivot ovde biti na sigurnom. Tom se
preko velikih tokova uzverao na vozaevo sedito, i drei se za obru platnenog
kosog pokrivaa stao se derati kao da time eli dati oduka svojoj bojazni, ako ne
i strahu. Mislio sam da nita ne moe uplaiti te kauboje. Koa mi se jeila, a onaj
udni duevni nemir, na koji sam se ovde na granici ve bio navikao, opet me
stade razdirati. Uh! zaurlao je Louden s krova kola. Trenutak kasnije, kao kakvim
udom, ugledao sam kako du celog horizonta izbijaju i palucaju ravasti plameni
jezici. Besno, pomamno lizanje vatre odavalo je kolika je silina poara i vetra. U
jednom trenutku plameni su jezici izbijali, u drugom su ve sinuli visoko iznad
zemlje. Tog sam trenutka shvatio ta se podrazumeva kad se kae divlji poar u
preriji. Tamo se dizao strahovit plameni zid kog je silan vetar stravino divlje
gonio pred sobom. Divno je i neverovatno bilo posmatrati kako se pruge i
kolutovi dima naglo diu uvis, valjaju se i ire i pretvaraju u oblake koji stvaraju
veliku zavesu s beskrajno raznolikim bojama, zastiru nebo plamenim ogrtaem
koji se uasnom brzinom sve vie penje i juri prema nama. o nam prie i povie,
ovaj put gromkim glasom: To je prerijski poar u pravom smislu rei. Ubrzo e
doi do nas. Posluajte tu riku! Oslukivao sam jezivi, udovini zvuk koji je bivao
sve jai. Ne bih mu mogao nai slinosti ni u jednom drugom zvuku. Vatreni zid
je dosegao vrhunac. Besni jezici plamena sad nisu bili udaljeni vie od dve milje,
a pribliavali su se stranom estinom. Visina plamena bila je svukud
ravnomerna, mada su njegovi vrci lizali i skakali du celog zida. Bilo je jasno da
e od gue i vie trave i grmlja na obali reke plamen sunuti jo vie. Pod jarkim
svetlom, suprotna obala nije nam se inila nimalo daleko. Postojala je mogunost
da nas vatra dosegne, pa ak i da se prostre preko nas. U tom bi sluaju bili
osueni na smrt. ak i ako zaronimo u reku, toplota e biti ubitana. Ali, u meni
je ivela nada, ak uverenje da plamenovi nee toliko dosegnuti preko vode da bi
na poloaj postao neodriv. Oseao sam na ruci greviti stisak Rubvne male
ake. Prizor je dosegao vrhunac velianstvenosti i uasa kad je vatra zahvatila
gustu travu i bunje na obali reke. Potom je straan prasak odjeknuo du itave
obale, a ogromni kolutovi dima i iskre sunue uvis uz itanje i pucketanje koje se
pretvori u zaglunu buku kakvu nisam mogao ni sanjati. Gledao sam kako bee
ptice, pa zeevi i stotine drugih ivotinja. Meu njima je bilo kojota i antilopa, to
su na onom jezovitom svetlu kao kakvi fantomi skakali i nestajali preko obale.
Spazio sam kako antilope plivaju preko dela reke zahvaenog plamenom. Bio je
to velianstven, pakleni i uasan vatreni orkan koji nam je zastro obalu i opruio
se do polovice reke. Dim nas je prekrio, a ispod njega kuljala je eravica noena
na krilima vetra. Oko nas su padali komadi eravice veliki koliko moja aka.
Volovi su se trzali u jarmovima. Kauboj su skakali da obuzdaju uznemirene konje
pokrivene ponjavama. Zatim nas je zahvatio talas toplote. Ja sam se skamenio.
Rubi je pala na kolena ispred kola. Opaljenih i uarenih oiju jo trenutak sam
gledao taj grozan plameni prizor koji je na obali dosegao vrhunac, a zatim nestao
u pepelu i dimu. Oprljeno lice pokrio sam maramom i kleknuo, izvan sebe od
uasa, ali stalno svestan mone rike i stranog urlika vetra i vatre. Sudei po toj
stravinoj agoniji, najgori trenuci ove katastrofe inili su se beskonano dugim i
mukotrpnim. Meutim, zagluna buka je postepeno jenjavala i prelazila na drugu
obalu, te stade jaati iza nas. Silovita, buktea snaga izgubi se. Vetar je odagnao

vatru dalje od nas. Opet sam zauo viku ljudi. To su kauboj urlali. Otvorio sam
oi, skinuo maramu s lica i ponovo gledao ta se oko mene dogaa. Uasna rika
je prola. Oko nas je sve bilo sivo, u dimu i izmaglici. Jedva sam disao. Na obali
su jo gorele ogolele vrbe. Tamo-amo po tlu, plamtele su male vatre. Uz i niz reku
ljudi su se uskomeali, uli su se njihovi promukli uzvici. Kola su gorela. Ljudi su
obuzdavali prestraene volove, zapaljene predmete polivali vodom, iz kola
izbacivali ono to je gorelo, a stubove zahvaene vatrom gurali u vodu. Radei
kao pomaman, o je na mene vritao da ugasim vatru na platnenom kosom krovu
naih kola. Skoio sam, zgrabio vedro, i otrao na vodu. Uto sam ugledao
Loudena kako se trudi da zadri volove koji su se oslobodili jarma. Polij ih vodom,
mome zaurlao je. Uinio sam to to sam bre mogao. Volovi su se prestali
batrgati im sam im s lea zbrisao uarenu eravicu. Ponovo sam napunio vedro i
otrao do kola. Na krovu je bio Darnel i gazio mesta koja su gorela. Ovamo
povikao je. Baci malo ovamo! Nije vano to e i mene politi. Voda dobro doe.
Gadno me isprilo. Baci malo ovamo... i ovamo. Hajde brzo po jo jedno vedro.
Uspevi smiriti svog konja, o mi se pridrui, Louden je ostao da pazi na volove.
Svaki plamen to je goreo, bilo u naim kolima bilo kraj njih, Vens i ja smo hitro
pogasili, pa smo tek onda malo odahnuli i pogledali ta se oko nas zbiva. Nie nas
jedan voza kola je na sav glas dozivao u pomo. Otrali smo prema njemu. Daljih
nekoliko sati proli su mi kao u kakvoj mori. Od nas uzvodno, na duini od oko
dve stotine jardi, sva su kola jako stradala. Na mnogima su krovovi posve
izgoreli, i pored toga poar je jo kojeta unitio. Telegrafski stubovi su
gomilimice ostali na obali. Vatra je zahvatila i kola i stubove. Krajton je pored
goruih telegrafskih stubova besneo nastojei da se odjednom nae svugde, gde
god je trebalo gasiti vatru. Videlo se da se zbog unitenih kola uopte ne
uzbuuje, dok je s druge strane upravo likovao kad god bi se spasio kakav
dragoceni telegrafski stub. Do ponoi smo ugasili sve vatre, a kola i volove
sklonili na obalu. Naa kola ostavili smo na malom otoku, ali smo volove odagnali
i oslobodili ih tekog jarma. Rubi je ponovo potakla nau vatricu na obali otoka,
pa sam se iznenadio koliko nam ona godi uprkos toga to smo maloas preiveli
peenje na ivo. Seo sam da zagrejem ukoene ruke i jo se vie zaudio
gledajui Rubi kako mi se smeje. Ti si protuva ree ona. Odea ti je sva u
dronjcima, ruke i lice su ti crni... oh, strano izgleda. Vejn, da li mi moe
pomoi? lea su mi izgorela. Naravno da mogu, Rubi. Samo priekaj da odahnem
i operem ruke. I sigurno nisi sama, mora ih biti jo s opekotinama. Snaan je
vetar rasprio dim. eravica se crvenela jo samo naretko, tu i tamo. Nona se
tama opet spusti. Na nebu su sjale zvezde. Severnjak je jo duvao, mada ne onom
brzinom kojom je gonio vatru. Onaj minuli, strani prizor sad se uinio nonom
morom. Meutim, moje opekotine i masnice uverie me da je to bila stvarnost.
Pri svetlu logorske vatre video sam devojci lea koliko je to bilo mogue.
Zadobila je veliku opekotinu posred lea, pa sam zakljuio da e joj ostati oiljak.
Ranu sam joj namazao uljem i lekovitom masti, a zatim je previo mekanim
platnom. Rubi, ima divna lea. Bela su i glatka kao svila rekoh. Ali se bojim da
e ti ostati oiljak. Ba me briga! uzvikne Rubi. Gola lea neu vie nikad izlagati.
Gotovo je s poslom u dvorani za ples... uj, doktore Vejnu, hvala ti lepa na tvojoj
ljubaznoj usluzi, ali sauvaj me Boe da slomim nogu, pa da mi je ti nameta!
Nezahvalni avoliu! A zato, reci mi? Zato? Jer si avolski grub, eto ti zato
ona otpovrne. Moda i jesam ovaj put odgovorih skrueno ali i meni su ruke

opeene. Nespretne su mi zbog rane, uz to sam premoren kao pas pa ne mogu


biti nean. Ali, odmora nije bilo ni za koga. Gotovo su svi imali opekotine, te im je
trebalo pomoi. Proulo se da ja pruam pomo, pa su ljudi stali jedan za drugim
dolaziti da me trae. Rubi je otila spavati, ali su momci ostali budni i pomagali
mi koliko su mogli. Odravali su vatru da bih imao svetla i da se ne bi smrzli.
Krajtonova su kola oteena, i trebalo im je mnogo zakrpa od platna. On sam
zadobio je veliku opekotinu na nozi. Kako se urio da spaava dragocene
telegrafske stubove, pao je preko uarenog komada drveta i duboko sprio nogu
ispod kolena. Dok sam ga previjao, ljudi su jedan po jedan prilazili i podnosili mu
izvetaj. Kad sam zavrio s Krajtonom i spomenuo minulu opasnost, on se
nasmeje i odgovori: Moj mome, ovo je samo jedan dogaaj na izgradnji WesternUniona, i u njemu ti upravo dobro doao. Iao sam od kola do kola i pruao
pomo povreenima, a o me u stopu pratio. Tek kad je na istoku zarudela zora,
o i ja se vratismo u na logor. Mome, najpametnije je da malo odremamo, jer
e Krajton zahtevati da se prihvatimo posla im sunce izae, kao da se nije nita
dogodilo. Uprkos bolovima, shrvan strahovitim umorom odmah sam zaspao.
Probudio sam se kad je sunce ve dobro odskoilo iznad horizonta. Momci su
pripremili doruak. Muen bolovima izvukao sam se iz kola i zaprepastio
ugledavi izgorelu i pocrnelu preriju svuda naokolo. Taj je prizor odagnao svaku
sumnju da je prerijski poar bio nona mora. Ali, svejedno je naa druina
sauvala vedar duh. uj, ta u ti rei, zlato otezao je o obraajui se devojci.
Znaj da nije tako loe upoznati se s vatrom. Tamo gde e se jednog dana nai,
bie stalno tako kao to je ovde bilo sino. Misli na pakao, odvratni kauboju
otpovrne Rubi. Neka bude, ali imau drutva na pretek, i tebe i tvoje pri jatelje.
Osim Vejna, svi ete vi verovatno sedeti pored mene i gledati kako da se malo
rashladite. Uh, uh, ba Vejn odvrati o cerekajui se. Po svim znacima njemu je
pakao namenjen kao i svima nama. Ako mene pita upade Louden mi emo ovde
imati pakao, a nagrada e nam biti nebo. Pourio sam prema novom gradilitu da
pronaem Krajtona i dobijem dnevne zapovedi, ali je on bio zauzet. Po izgledu
kola i volova, zakljuio sam da e tog dana biti nemogue nastaviti izgradnju.
Liling se jo nije pojavio, pa nismo znali ta se dogodilo s njim i njegovim ljudima.
Bilo je oito da je vatra, kud god je prola unitila sve telegrafske stubove i icu.
Na povratku sam razgovarao s Herbom Lejnom. Ree mi da e po njegovom
miljenju Krajton sastaviti ekipu ljudi koju e s dobrim kolima poslati da
popravljaju liniju. Tek to sam poao da presvuem one dronjke koje sam imao na
sebi, stigne Krajtonov kurir s porukom da se odmah javim voi i ponesem svoj
lekarski pribor. Stao sam skupljati stvari. o mi dobaci: Evo, kladim se da e
previjati Lilinga i njegove ljude. Mislim da e trebati i Sanderlendovim ljudima.
Oni nemaju doktora. Ako im je karavan bio na putu onoj vatri, onda budi siguran
da su propisno udeeni. Vens, ini mi se da preteruje zamiljeno odvratih.
Naravno, ii u ako Krajton zapovedi, ali i ovde mom poslu nema kraja. Rubi
vragolasto povie za mnom: Vejne, pazi se. Izbegavaj onu plavooku devojku.
Hitro sam koraao pocrnelom prerijom do novog logora. Putem primetih koiju s
visokim Tokovima i zapregom vranaca koje sam, naravno, odmah prepoznao. o
je bio u pravu. Doao sam do Krajtonovih kola i spazio kako razgovara s
koijaem koji je sedeo na onoj koiji to sam je malo pre ugledao. Kamerone,
hitan poziv iz Sanderlendovog karavana. Neki njegovi ljudi zadobili su jake
opekotine. Naroito njegova kerka treba tvoju pomo. Idi, uini za njih sve to

moe. Ovaj kurir je na putu naiao na Lilinga i utvrdio je da on i njegova druina


u poaru nisu pretrpeli nikakvu materijalnu tetu. Potrai ga na povratku, pa me
o svemu obavesti. To sam prihvatio s nekoliko rei, popeo se u koiju i stavio
lekarski pribor ispod sedita. Istovremeno sam bio i zabrinut i neodoljivo
uzbuen. Znai, gospoica Kejt Sanderlend je povreena i mene su zvali da joj
pruim pomo, razmiljao sam. Odmah smo krenuli, a hitri vranci kao da su
gutali milje. Kao to vidite, imali smo gadnu no rekao sam koijau i time
zapoeo razgovor. Kako je proao Sanderlendov karavan? Ovo noas bilo je
najgore to smo doiveli otkad smo krenuli iz Teksasa odvrati on. Bio je to
krupan ovek, vie nalik profesionalnom vozau nego kauboju. Logor nam je bio
nekih desetak milja odavde uzvodno. Veina kola bila je smetena na tlu bez
rastinja. Strano je duvalo i vatra je divljala, ali trava i bunje nisu bili gusti,
inae se ne bismo izvukli bez rtava. Jeste li uterali kola u reku, kao mi? upitah.
Neki jesu, i oni su se dobro izvukli, samo im je platno malo nagorele Najloije su
prola ona kola koja su se zaglavila u grmlju ili zaglibila u pesku. ta je bilo sa
Sanderlendovim konjima i njegovim velikim krdom? Stoka se u panici razbeala,
a konje su morali drati. Jutros je izjahalo oko pedeset jahaa da sakupe stoku.
ini mi se da to nema nikakvog smisla. Trenutak pre nego je vatra dosegla reku,
jedan na izvia javio nam je da je nedaleko od naeg logora spazio grupu
Indijanaca. Rekao je da su to bili ejeni. Mi smo uglavnom na podruju ejena, a
ovih dana oni su neprijateljski raspoloeni prema belcima. ejeni! uzviknuh. To
je gadno! Kao da nemamo dovoljno neprilika! Da, tako je to. uo sam
Sanderlenda kad je rekao da mu je drago to se stoka razbeala, jer bi inae sva,
do poslednjeg grla. izgorela. U naem karavanu ima mnogo dobrih stoara, pa
ako se nae stado nije predaleko razbealo, oni e ga skupiti. Da li je gospoica
Sanderlend teko povreena? konano sam nabacio pitanje koje sam eleo
postaviti pre svega. Ne znam, doktore odgovori voza. Bila je u svojim kolima.
ima svoja vlastita kola, naravno, lepo ureena. Bila je u krevetu i posluivala je
njena devojka. Ali, zna se, Sanderlend me hitno poslao po vas. Smirio sam se,
zamiljen i zabrinut. Ponadao sam se da je devojka zadobila samo povrinske
opekotine. Kada smo prevalili oko pet milja od naeg logora, naili smo na
Lilingova kola i njegove ljude na poslu. Setio sam se da su oni morali raditi ispred
naeg logora: postavljali su icu i kopali rupe za stubove. Dok smo prolazili, ljudi
su nas pratili pogledom, a Liling mi je mahnuo. Ovde su tragovi pustoenja vatre
bili slabiji. Nakon nekoliko milja brze vonje ugledao sam dugi niz kola s belim
krovovima. U ravnici su pasli volovi, mada nisam mogao primetiti da im je uopte
neto ostalo za pau. Koija je skrenuo s puta i poterao uz prvi niz kola. Ubrzo
sam se naao pred gospodinom Sanderlendom i nekolicinom njegovih suradnika
koje sam jo pre upoznao. Nije bilo sumnje da sam im dobro doao. Sanderlend
se sa mnom rukovao i stao se raspitivati kako je proao Krajtonov karavan.
Potanko sam ga upoznao s naim tekoama i povredama ljudi te mu opisao tetu
koju smo pretrpeli. Rekao mi je da kod njih nije bilo ozbiljnih povreda, ali su
izgubili nekoliko kola, neto zaliha i celo krdo. A gospoica Sanderlend? upitah.
Kako je ona? Poite sa mnom do njenih kola odgovori on. Dobila je gadne
opekotine na stopalu, i to kad je vatra ve prola. Po onom mraku jurila je amotamo da pomogne ljudima, i tako joj noga zapala u neko granje koje je jo bilo
uareno. Noga joj se zaglavila, pa je izvukla tek kad su joj, na njeno
zapomaganje, pritekli u pomo. Molim vas, pobrinite se za nju, Kamerone, biu

vam veoma zahvalan. I tako me odveo do jednih kola koja, dodue, nisu bila tako
prostrana kao njegova, ali bila su lepa i bolje ureena. Odmah sam uoio da je
voza bio u pravu kada je rekao da gospoica Sanderlend ima kuu na
Tokovima. Na stranjem delu ulaz u kola bio je prekriven zavesom, a ulazilo se
po stepenicama. Na poziv gospodina Sanderlenda, pojavi se punaka Crnkinja.
Sanderlend mi dade znak da uem u kola, ponovo mi se zahvali i ode. U kolima je
bilo nekoliko odeljaka, a u srednjem, koji je bio veoma udoban, a da ne kaem i
luksuzno nameten, na krevetu je leala Kejt Sanderlend. Glava joj je poivala na
visokom jastuku. Bila je pokrivena lakim pokrivaem na ijem je kraju virilo njeno
maleno stopalo nespretno i grubo previjeno. Setio sam se njena preplanula lica
koje je sada bilo bledo, a u njenim velikim tamnoljubiastim oima itala se bol.
Na sebi je imala belu haljinu s rukavima do lakata. Predstavljala je divnu sliku.
Dobar dan, gospoice Sanderlend veselo rekoh odlaui svoj pribor na oblinji
sanduk. Nadam se da niste jako povreeni. Prilino me boli, ali znajte da nisam ja
poslala po vas. Njen glas bio je upadljivo drzak i hladan, to me prenerazilo. Va
otac, to ste svakako uli, zamolio me da vam pomognem. Ja. ja nisam pravi
doktor, ali u pokuati da vam olakam bolove. Hvala. Naravno, lepo je od vas to
ste doli. Samo sam elela da znate da nisam ja po vas poslala. Martha, razgrni
zavese da bude svetlije, i budi tu. u sluaju da te doktor treba. Meni nita ne
treba osim posude s vruom vodom. Ne gledajui devojku otvorih kovei s
priborom, te izvadih zavoje i potrebne medikamente. Primakao sam stolicu blie
krevetu, pa sam strogo slubenim tonom rekao: Sad u vam pregledati stopalo.
Malo je povukla pokriva i potpuno razotkrila desno stopalo i lepo oblikovan
lanak. Pogledao sam u nju i u njenim prekrasnim oima spazili sumnju i prezir.
Uprkos svemu, mirno sam pristubio poslu. Skinuo sam zavoj, uz njene otre
proteste, i otkrio opekotinu na tabanu. Rana nije bila teka, ali je zadavala
prilinu bol. Lejnno platno zavoja slepilo se za ranu, pa je trebalo briljivo isprati,
to jednostavno nisam mogao uiniti a da je ne povredim. Dok sam joj ispirao
ranu, ona mi zajedljivo dobaci: Jeste li na Harvardu studirali za doktora ili za
veterinara? Preao sam preko tog komentara, ali su mi panja i potrebna nenost
na trenutak popustili osim toga, ranjavim rukama bilo je teko spretno poslovati.
Nije ni udo to je uzviknula: Oh, to me boli! Grubijane! Zar ne moete bre?
Treba li vam celi dan? Gospoice Sanderlend, ve sam vam rekao da nisam pravi
lekar odgovorili to sam mogao dostojanstvenije. Radim paljivo i brzo koliko mi
je to mogue. Ne elim otegnuti posao. Vi imate draesno stopalo, i delujete
veoma zanosno u ovom vaem budoaru. ali to me ne uzbuuje, ni najmanje. Ako
me vi niste traili, budite sigurni da ni ja nisam svojevoljno doao. Moete li brzo
zavriti i izgubiti se? ona uas plane, a krv joj navre u obraze. Brzo u zavriti
ako se ne budete micali. i ne budete li pravili nepotrebne komentare na raun
mog posla. Ali vi mi zadajete bol. Znam da vas boli. Opekotina je jaka. Celih
mesec dana ne smete nositi obuu odgovorih malo preterujui. Zar ste vi bebica
koja ne moe izdrati malo boli? Gospodine Kamerone, vi ste grubi i nepristojni,
upravo kao to i izgledate i radite. ta ste oekivali, devojko? upitao sam
uzrujano. Do ponoi sam bio na nogama borei se protiv vatre, a potom sam do
jutra previjao ljudima rane. Veoma plemenito od vas, gospodine Kamerone, ali ne
vidim da mi puno pomaete ona sarkastino odvrati. Oh, umuknite rekoh
razdraeno. Sad ve verujem u neke stvari koje sam uo o vama. To je oigledno
smirilo za neko vreme. Namazao sam povreeni lanak, vrsto ga previo, potom

se okrenuo i stao spremati svoje stvari, uz ravnodunu primedbu: Gotovo. To e


vam ubrzo ublaiti bolove. Ne skidajte zavoj dan-dva osim toga, savetujem vam
da ne stajete na to stopalo. Moj otac e vam nadoknaditi utroeno vreme i trud.
Prasnuo sam u buan smeh. Vie nije bilo sumnje da je ova mlada dama ljuta na
mene. Po mom miljenju bila je strahovito nerazumna. Sva srea to je zbog
besa, koji je u meni izazvala, nisam pogledao, a to sam tako arko eleo, jer bih
se odao. Hotimice sam otezao sa spremanjem pribora. Posudu sam dodao devojci
koja je bila vani. Zato niste odrali obeanje onog dana kad smo se sreli? upita
ona izazovnim tonom. ta vi mislite zato, gospoice Sanderlend? odvratili i
pogledah je. Lice joj je bilo bledo, ali u njenim bistrim oima primetio sam
ratobornost. U meni se probudi znatielja. Moda je i ona elela da se sastane sa
mnom, isto tako kao to sam i ja to eleo. Nikad u ivotu nisam toliko eleo da se
sastanem s jednom devojkom rekoh. I, ta mislite, kako sam se ja oseala? ona
prezrivo odvrati. Ne znam kako ste se vi oseali. Samo sam zamiljao. Mislim da
je takav sastanak za vas sasvim obian dogaaj, ali meni je on znaio daleko vie.
Onog dana kad sam vas prvi put ugledao na seditu kola, veoma veoma ste mi se
dopali i vie vas nisam mogao zaboraviti. Nadao sam se i sanjao da emo se opet
sresti. I sreli smo se, na nesreu! Kada ste mi u Gotenburgu skoili u ruke s onih
kola i oborili me u prainu, spoznao sam da sam se zaljubio u vas na prvi pogled!
Da, s tim ste se odlino poigrali ona podrugljivo nastavi. Meutim, propustili ste
priliku koju sam vam pruila. A sad govorite kao pravi kauboj. Tako je. A ako sam
nauio misliti i govoriti kao kauboj, onda se time svakako ponosim. ta vam je
Vens o priao o meni? ona odjednom upita i sedne u krevetu, pri emu joj
pokriva malo spuzne a ja se jo vie zbunih. Priao mi je dosta toga odvratio
sam. To mogu zamisliti, pa se ne morate poniavati da mi to kaete. Kad biste vi
znali ta su kauboj, shvatili bi da se devojka mora zatititi. To to su kauboj
lakomisleni, i bez sumnje jo gori od toga, ne daje vam pravo da se igrate
njihovim oseajima. Vens mi je rekao da ste ih zaluivali i da ni na trenutak niste
pomiljali da im bilo ime uzvratite ljubav. To je istina, gospodine Kamerone.
Meni su se sviali svi kauboj. Ali, uvek sam se nadala da u sresti nekoga ko bi
me mogao uozbiljiti. A kad sam ga konano srela, ta se dogodilo? Ispalo je da je
on loiji od kauboja. Na to smerate, Kejt Sanderlund? upitah poto je znatielja
u meni nadvladala srdbu. Vi niste toliko inteligentni ili otroumni koliko odajete
na prvi pogled. Neka ste iz Bostona, neka imate odgoj oveka s Istoka, neka se
ponosite svojom harvardskom naobrazbom, ali po tome ste samo loiji od bilo kog
kauboja, pa ak i od oa. A smem li upitati zato? mirno rekoh dok je u meni sve
kljualo. Smete upitati, i rei u vam zato povie ona. A tada je oblije rumenilo
od vrata do ela dok su joj oi bile nalik na tvrde plave dijamante. Kad sam s
ocem dola u va logor, pitala za vas i videla da vas nema, neto sam otkrila. U
onim je kolima s vama bila i jedna devojka. Preruena u deaka! Videla sam je.
Bila je straga u kolima, nije bila sasvim obuena, pa je pourila da se sakrije kad
sam je ugledala. Ali sam je videla. To je devojka, mlada i zgodna. ivi s vama u
onim kolima. Vi je delite s vaim prijateljima kaubojma, ili je oni dele s vama.
Znai, videli ste Rubi! Ali, na to smerate rekao sam pun prezira kao i ona, samo
to je moj ton odavao istinsko iznenaenje. Da, na to smeram. Da li to poriete? n
Zato da poreknem? Rasuujete kao ena. Ali, bez obzira na to, na vama se ne
moe otkriti ni najmanje one junjake plemenitosti po kojoj ste vi Teksaani
poznati. A ja vam kaem da sam zaista sentimentalna Junjakinja i da nisam samo

jednom patila zbog te slabosti. Ali tolika budala ipak nisam. Ako vam nije
dovoljno to to sam u vaim kolima videla tu devojku-plesaicu, onda znajte da su
mom ocu u Gotenburgu rekli kako ste se upadljivo zanimali za tu Rubi, i kako ste
je upravo vi odveli iz krme. I to je istina, gospoice Sanderlend. Ja sam to uinio
i od sveg srca se time ponosim. Uz to u vam rei da je ta mala plesaica bolja i
plemenitija od vas, i daleko vrednija. Zbogom.
Gorko razoaran i besan gotovo sam iskoio iz kola i odmah se uputio do
dvoprega i koijaa koji me ekao. Gospodina Sanderlenda nije bilo u blizini.
Penjui se u koiju rekoh koijau da me odmah odveze do radnog logora. I zaas
smo bili na putu. Kakva li je samo bila ta devojka. Po mom miljenju, nije se
moglo ni pomisliti da bi njena optuba mogla biti na mestu. Ali ipak, mada besan,
setio sam se njenih tamnih, ponosnih oiju i lepote koju su intimnost trenutka i
njeno uzbuenje toliko isticali. Vonja do Krajtonovog logora, verovatno zbog
mog duevnog stanja, protekla je kao u trenu. Video sam da je Krajton ve davao
naloge za pokret, i oito da je katastrofa preanje noi bila samo jo jedna
savladana prepreka. Ugledah oa kako koraa gore-dole pored naih kola, i bio
sam siguran da me ugledao pre nego to sam ja primetio njega. Dok sam silazio s
kola on se upiljio u mene svojim prodornim pogledom i ja se osetih kao da su mi
oseaji razgolieni pod javnim svetlom. Odmah sam mu potanko ispriao ta mi
se dogodilo u Sanderlendovu logoru. Kauboj nije nita rekao, samo je gledao
preko reke, a grlo mu se grevito stezalo. Svoje uzbuenje odavao je jo jedino
elinim stiskom prstiju kojima je stezao moju ruku. Odmah smo poeli
popravljati istoni deo telegrafske linije koja je bila izgorela. Krajton nam je
kratko i urno dao nalog, prema kom smo shvatili da je nau grupu ostavio bez
nadglednika. Rekao je da to preputa nama i da ne moe odvojiti oveka za
nadzor. Naravno, zbog njegovog poverenja radili smo jo marljivije. Tri smo se
dana muili s isprepletenim icama i izgorelim stubovima, logorujui du linije
gde bi nas no zatekla. etvrtog je dana linija bila ponovo upotrebljiva, pa smo
krenuli prema zapadu, naputajui pojas to je izgoreo. Te smo veeri sustigli
Krajtona. urili smo na zapad to je bre mogue, podiui kat-kad dnevno i po
sedam milja telegrafske linije. U preriji nas susretne eta od trideset dragona, iz
Fort Laramija. Oni nas obavestie o pobuni ejena i Sijuksa u Vajomingu.
Narednik Kajni ree da je Sanderlendov karavan oko dvadeset milja ispred nas
na Stazi, i da im je uspelo skupiti samo pet stotina teksakih dugorogih goveda.
Mogao sam zamisliti kako je to bio teak udarac za pukovnika Sanderlenda, i bilo
mi ga je ao. Prionuli smo tekom poslu od jutra do mraka. Ali, posao nam nije
bio nimalo jednolian, posebno kad smo ugledali malo krdo bufala i vitke, divlje
Indijance na konjima. Obilazili su nas u irokom luku, i zastajali na visokim
grebenima da nas gledaju. Tu i tamo slali su dimne signale prenosei poruke
drugim Indijancima. Zanimalo me ta ti crvenokoci misle. Nisu izgledali ba
prijateljski raspoloeni. Tih noi kola smo postavljali u krug, palili vatre i kuvali
unutar kruga. Cele su noi strae patrolirale oko kola. Dani su prelazili u nedelje
i telegrafska se linija pribliavala granici Kolorada. Julesburg, mesto na zlu glasu,
nije vie bilo daleko. Toliko se stvari dogodilo da se vie nisam ni seao detalja.
Ali neka zbivanja su mi se ipak veoma duboko usekla u seanje. Ubio sam svog
prvog bufala, i bio sam strano ponosan na tu divnu, sjajnu i crnu kou. Jedan od
najugodnijih dogaaja na celom putu do tada za mene je bio prvi biftek odrezan s

bizonovih plea. To je bilo najslae i najfinije meso to sam ga ikad probao,


gotovo bez ukusa divljai. Prvi put sam ugledao Indijanca kako obara telegrafsku
icu i pucao na njega, namerno promaivi, da ga oteram. Znao sam da e mom
naukovanju na granici doi kraj im ubijem oveka, bilo belog ili crvenog. Jo
uvek nisam eleo postati pravi render kome nije tako teko ubiti oveka, ali je to
bilo neizbeno i ja sam se unapred pomirio s tim. Dani su postajali sve topliji,
posebno oko podneva, i neprekidni posao je ponekad bio nepodnoljiv. Ali mi smo
ili dalje. Nakon nekog vremena Krajton me zaposlio da zabijam zaotrene iljke
uokolo na telegrafske stubove, oko etiri stope od zemlje, kako bi spreili stoku
da se ee o njih i da ih rui. Darnel me pratio nosei glomaznu vreu punu
iljaka i orua, dok sam ja nosio teke puke. nigde vie nismo ili bez puaka.
Svakog smo dana primeivali Indijance. Obilazili su nas izdaleka. Obili bi nas, pa
bi se pribliili telegrafskoj liniji u naoj pozadini. Gledao sam ih poljskim
dvogledom. Bilo je oito da su icu nategnutu na stubovima smatrali neim
tajanstvenim i opasnim. Ponekad bi par Indijanaca sjahalo i selo pored
telegrafskih stubova i tamo ostajalo dugo vreme. Konano je Darnel reio ovaj
problem izjavivi da je proklet ako ne veruje da ludi crvenokoci sluaju zujanje
ica. Spomenuo sam to Krajtonu te noi i natuknuo da bi snano delovalo na
lakoverne i primitivne Indijance kad bi se telegrafska ica nekako dovela u vezu s
Velikim duhom. Kada bi se Indijanci odluili da otete liniju, to se dogaa
prilino esto, oni bi uz stubove nagomilali treske i palili ih. To je retko
priinjavalo neku tetu. Tada bi stali seckati stub tomahavcima. Dugo bi im
trebalo da svojim malim sekirama obore svee stubove. Ali bi ica pala na zemlju.
Telegrafska poruka bi, dodue, jo uvek prolazila ukoliko nisu prekidali icu. Ali,
to se dogaalo tako esto da je Krajton upao kosu. Zapovedio je da kola za
popravak, praena vojnicima, stalno rade u naoj pozadini. Ponekad bi Indijanci
iskalili svoj bes i ruilaki duh time to bi icu vezali dugim uadima i obarali je
na tlo. Liling je izjavio da te lutajue grupice love bufala i da nema prave
opasnosti dok ne naie vea grupa Indijanaca. Neki od tih lutajuih Indijanaca
bili su pravi lopovi. Nou bi se priunjali do kola i krali sve do ega bi doli,
uprkos straa. To su bili vitki, okretni crveni avoli, koji su se neujno poput
zmija uljali kroz nisko rastinje, ne pomiui ni vlat trave, ni grm. Pri kraju naeg
napredovanja prema granici Kolorada proli su pored nas dva karavana. Jedan je
bio uobiajene duine s oko ezdeset kola, a drugi trostruko dui. Gledan iz
daljine, taj je karavan izgledao poput velike zmije. Pruao je impozantnu sliku.
Znaenje svega toga bilo je veliko. Hiljade mukaraca i ena s Juga i Istoka
proeti nadom da e nai bolji ivot na Zapadu. To je bio poetak velikog Carstva
na Zapadu. Sanderlend je bio jedini nama poznati pionir koji je zamiljao ravnice
Zapada, to se polako penju do Stenjaka, kao budui stoarski kraj koji e
zaseniti sve takve krajeve to ih je on za sobom ostavio. Ali, naravno, Sanderlend
je imao brata u Vajomingu koji je tamo nekako doveo stoku i uvideo da ona
izvanredno napreduje. Kada sam priao ou i to mu rekao, on mi odvrati:
Svakako. Znao sam to celo vreme. Video sam to pre nego to sam stigao dovde, i
im sam ugledao ovu travu rekao sam da bi se njome moglo hraniti na milione
goveda. Zato ne? Bufala ima na milione, a s vremenom e goveda zauzeti
njihovo mesto. Pre nego to se Zapad naseli, doi e do estoke borbe izmeu
crvenih i belaca. To je sigurno. Pioniri, i lovci koji e doi za njima, te trgovci
koom, poubijae bufala. A ujka Sem sa svojom armijom morae se boriti protiv

Indijanaca, od Komana u mom kraju do Crnih Nogu u Montani. I rei u vam


neto, momci, neto to sam ve rekao. Ako ikada napustimo ovaj posao s
Western-Unionom, baciu se svim silama na uzgoj stoke. Jednog sparnog letnjeg
dana u sumrak graditelji telegrafa, opet zbog pomanjkanja stubova, zaustavie se
na obalama reke Saut Plate River, kod Julesburga u Koloradu. Ljudima, mazgama
i volovima bio je preko potreban odmor. Bilo je pretamno da bih mogao razabrati
kakvo je mesto taj Julesburg. Logor uz reku nije bio privlaan ak ni pod platom
noi. Jedino to sam od grada mogao videti bilo je nekoliko treperavih utih
svetala. Sedeo sam dok se logorska vatra nije pretvorila u eravicu to tinja.
Noni je vazduh bio hladan. Mada sam se bio navikao na hladnou u ovim sve
veim visinama, trebao mi je kaput i manjkala mi je vatra. Kojoti su ve dugo
zavijali posve blizu, i nikad mi nije dosadilo njihovo glasanje. Te udne, podmukle
i kradljive ivotinje nou su se pribliavale sasvim blizu logorskoj vatri.
Oslukivao sam njihovo lagano tapkanje i visoko i prodorno tektanje koje mi vie
nije bilo strano. Ali krik prerijskih vukova, to je bilo neto drugo. To je bilo divlje,
gladno jecanje, puno krvi i tragike, ali je ipak imalo poseban ritam i lepotu. Bio je
to snaan grleni urlik, duboki lave slian pseem, ija strana tuga nije
poputala ni prestajala. Kad god bih se prepustio slinim oseajima, setio bih se
Kejt Sanderlend. Sad mi se inila dalekom. Oprostio sam joj njenu nepravednu
sumnju, i seao sam se samo njene lepote, kakvu sam je poslednji put video. Tu
bih devojku mogao voleti, mislio sam, daleko vie od bilo koga na svetu. Idueg
jutra u zoru digao sam se kad me je Darnel obazrivo gurnuo izmom bio sam
odmoran i sposoban za rad, i uprkos nekoliko masnica i bolnih mesta na telu.
Duh mi je opet bio iv i nekako blii mom ranijem sretnom raspoloenju. Momci
su pripremali doruak. Rubi me pozdravi vedrim osmehom ila je od logorske
vatre do kola. Jutro je bilo hladno i vedro. Oprao sam se u reci i odmah utvrdio
zato je Darnel nazvao gorskom vodom. Odluio sam da na dolazak u Julesburg
proslavim tim to u obrijati ekinje na bradi. To mi je polo za rukom
zahvaljujui velikom strpljenju. Rubi je tu patnju nagradila jednim
komplimentom. Hej, Vejne, ovako glatkog lica kao da nisi isti ovek. Nema
sumnje da e ovako glatkog lica, preplanule i iste koe, zavoditi devojke, ako ih
ovde uopte bude. Hvala, gospoo. Primeujem da ti se maska donekle izgubila,
pa mi danas izgleda neobino ljupko. Dok smo bili za dorukom, Liling je
obilazio kola da nam da instrukcije za taj dan. Ali, momci, evo nas u Julesburgu.
Nemamo telegrafskih stubova, avolski je mnogo kola koja treba popraviti, a
Julesburg ugroavaju Indijanci. o, ti i Louden odjaite na malo izvianje, a
Kameron i Darnel neka pripaze na vaa kola. Dobro je to smo dovde stigli, a
opet i nije tako dobro. Okolica me potpuno razoarala. Potpuno bezrazlono bio
sam zamislio Julesburg kao neto velianstveno. Ali prerija je bila neugodna i
gola reka je bila mutna i blatnjava, oiviena krljavim jasikama, obala
opustoenih prolazom karavana, a sam veliki Julesburg sastojao se od pet runih
i jednolikih zgrada, ije su visoke daane fasade stremei gledale prema zapadu.
Bio sam gorko razoaran. Ali otiao sam s Tomom u grad, pogledao
improvizovanu telegrafsku stanicu, zastao kod Overlend Trejla i Poni Ekspresa,
uao u trgovinu koja unutra nije bila nita bolja nego izvana, kupio malo duvana i
neto namirnica to sam mogao pronai, i uzeo jednu kutiju slatkia za Rubi. m
Traili smo Slejda, raspitivali se o njemu i doznali da je poslom otiao stazom
Overlenda, u Denver. Odahnuli smo. Znao sam da bi se on i o dohvatili kad bi se

sastali, i nisam video nita pametnog u tome da moj prijatelj upada u neprilike. U
gradu je bila povelika gomila ljudi i vojnika, veinom iz nae karavana i logora
preko reke. Stajali su unaokolo u grupama, razgovarali i pili uz ank. Najvie se
razgovaralo o Indijancima. Iscrpivi time sve ta se u Julesburgu isplatilo videti, i
oseajui kako je za nas bolje da to manje ujemo o izgledima da budemo
skalpirani, Tom i ja vratismo se u Krajtonov logor, do kola, gde smo najpre
sveano predali Rubi kutiju ustajalih slatkia i potom skinuli kapute i posvetili se
toliko potrebnim poslovima. Radili smo do kraja dana. o i Louden vratie se oko
zalaska sunca, nakon to su preli krug od pedeset milja oko naeg logora. Prili
su nam nakon to je o porazgovarao s Krajtonom. Zapadno od Julesburga videli
su veliki broj bufala koji su ili prema severu. Nisu primetili nikakve Indijance,
to nije bila oekivana i ohrabrujua vest. Meutim, na svakom grebenu na
horizontu kauboj su ugledali indijanske dimne signale i neke su paljivije
promotrili dvogledom. o ree da je objasnio te signale Krajtonu i Lilingu, ali
nama nije nita rekao. Bio je toliko ozbiljan da me zabrinuo. Osim kada je gledao
Rubi, u njegovim je jantarnim oima bio tvrd elini odsjaj. oove su bistre i
duboke oi menjale boju. Nisam ih mogao zaboraviti nakon onog njegovog
etanja u Gotenburgu dok je ekao Slejda da mu izae na dvoboj. Momci,
zabrinut sam ree o najednom. Ovde e doi do bitke, to je sigurno kao dan.
Dvadesetak milja junije Dek i ja naili smo na duboku jarugu s vodom na dnu.
To je divno mesto za lov, puno divljai, jelena, antilopa, losova, medveda, a
primetili smo i dva velika grizlija. Dek je morao jednoga ucmekati iz puke, a
budite sigurni da smo za sobom ostavili dosta tragova. Na strmoj strani te jaruge
ima mnogo malih jela. Dok sam ja predavao izvetaj, jedan od onih voa
karavana, zove se Ril, uo je ta sam rekao. Poao je za mnom i upitao me za
taan pravac, i tada, ne pitajui Lilinga ni ikog drugog, otiao u pravcu tih jela.
Vie je nego sigurno da se taj karavan vie nikada nee vratiti. To je bilo sve.
Pokuao sam primiti te nepovoljne vesti onako kako su ih primili moji prijatelji.
Na veeri bili smo utljiviji nego obino. Sunce se na zalasku, u zlatu i purpuru,
probilo kroz oblake i tmurni pejza preplavilo predivnim bojama. Pre mraka
posetio nas je Liling i zamolio oa da ponovi izvetaj to ga je dao Krajtonu i da
eventualno doda zapaanja ili miljenja koja je ispustio pred voom. Kaubojev
vrlo opiran izvetaj jo vie je uozbiljio Lilinga. Pa, hvala, kauboju ree on. To se
slae s mojim pretpostavkama. Mislim da smo do sada imali dosta sree, a
odsada emo punom merom dobijati po glavi! To je sigurno. Mene naroito
zanima kako e na ef podneti to zadravanje u radu. o, nee biti nikakvog
zadravanja. Ti zna da se linija mora postaviti i da mora proraditi pre nego to
padne sneg. A isto tako zna da gore u Zapadnom Vajomingu prilino rano
zahlauje. Mi efu neemo rei ta mislimo. Ali, ovee, postoji neto to se zove
razum. Ako nas Krajton ne poslua da idemo polako, s linijom verovatno neemo
stii daleko. Moda bi dobar okraj s crvenima bio interesantan, promene radi.
Dobro smo naoruani i neemo rizikovati. Nema smisla da alarmiramo Krajtona.
Ali mislim da bi bilo bolje da vaa kola odvuete preko prema naima i da na
smenu straarite. Ima avolski pravo, Liling. Oprez nije nikad suvian. I sam
sam to mislio uiniti. Liling nas ostavi. Oito je bilo da se njegov poset nepovoljno
dojmio oa. Ubrzo nakon toga o nam ree da legnemo. On e preuzeti prvi
smenu strae. Zaspao sam odmah, i osim jednog razdoblja u toku noi, kada sam
leao budan i sluao samotnjako zavijanje kojota, do zore sam blaeno spavao.

Tri kauboja podelili su straarsku dunost izmeu sebe. urno sam protestvovao
kada sam video da me nisu probudili da odstraarim svoju smenu, na to je o
suvo dobacio: Mome, ti si prilino zgodan tip kada se obrije, ali sumnjam da bi
bez kose izgledao naroito lepo. Da. Mislim da sam jo novajlija odgovorih. U
redu. Straariu s jednim od vas svake noi sve dok i to ne nauim. Dobra ideja
sloi se kauboj. Veinu tog dana proveli smo popravljajui kola, a kada smo
obavili potrebne popravke, nastojali smo kola to bolje utvrditi. Na kolima smo sa
strane i straga podigli zatitnu barijeru stopu visoku za koju smo umesto drva ili
metala upotrebili komade suene koe bufala,koju je Louden nabavio u trgovini u
gradu. Koa je bila vrsta i tvrda gotovo kao elik. ovek je mogao kleati iza ove
barikade dobro zatien od metaka i siguran od strela. Neki nam rekoe da u
gradu ima mnogo Indijanaca koji mrko i neprijateljski bazaju okolo, oiju poput
sokola. Neki od njih su Juta, koje se u to vreme dralo prijateljima, a bilo je i
nekoliko Arapaha. ou se ova vest nimalo nije dopala. Rekao je da ide u grad da
ih malo pogleda. Otiao sam s njim i ustanovio da su Indijanci otili. Meutim,
idueg dana oni se vratie u jo veem broju. Nakon to smo sledeeg jutra
obavili poslove, otili smo u Julesburg i ja sam prvi put ugledao prave Indijance
izbliza. Nisam mogao primetiti razliku izmeu Juta i Arapaha. U svakom sluaju
nisu predstavljali ohrabrujui prizor. Bio je ve vru dan, kao i obino, i Indijanci
su na sebi imali veoma malo odee: jahae pantalone, kone arape i mokasine
od jelenje koe, a nosili su ponjave i oruje. Tela su im bila vitka, miiava,
tamnocrvene boje. Bilo je neeg krvolonog u njihovim licima od kojih su neka
bila smeurana poput pergamenta, a njihove crne oi bile su prkosne i sjajne.
Veina ih je nosila dugu kosu. Nijedan nije imao neki izraen ukras na glavi, ali
je nekolicina oko glave nosila vrpcu s jednim jedinim utaknutim perom. Dok smo
mi bili u gradu, zadravali su se u blizini staje u kojoj je telegrafist radio za
svojim aparatom. Bilo je oito da ih je to udno metalno kljocanje na neki nain
privlailo. Shvatili su da je to neka vrsta poruke koja dolazi ili odlazi, a u ije su
postojanje s druge strane sumnjali. Zvuk telegrafske ice ih je podjednako
zanimao. Bilo je lako primetiti da je za njih ica imala neku vezu sa ivotom. Pa,
ovako stvari stoje progovori o zamiljeno. Svi su ovi prokleti crvenokoci
neprijatelji i izdajniki raspoloeni kao bilo koji Koman ili Apa to sam ga ikad
video. Oni su samo pijuni i nita drugo. Kladio bih se da se tamo negde u preriji
nalazi velika grupa Indijanaca koja eka da izvede nekakvu prljavu podvalu.
Mislim da se naredniku Kajniu nisu svideli vie nego tebi odgovorih. Ni Lilingu
ree o. Hajde da ih naemo. Do podneva su svi Indijanci otili. U malim
grupama pojahae svoje divlje mustange i odoe u raznim pravcima. Poeli smo
se svi brinuti za karavan koji je bez ikakvih naloga otiao po stubove. Konano
pronaosmo narednika Kajnija s Lilingom i nekolicinom voa karavan. Liling
progovori o ta misli, zato su Indijanci napustili grad? Ne znam resko
odgovori Liling. Ne moemo nita drugo uiniti nego da izdrimo i da se nadamo
da nee biti tako loe kao to izgleda. Upravo sam s narednikom Kajniem
razgovarao o tome na ta se sve moramo pripremiti. Hoe li biti toliko ljubazan
da nam o tome da svoje teksako miljenje? Evo ga, ukratko, efe. Treba odvui
sva kola u grad, smestiti ih to je mogue blie kuama i oterati volove dole u
bunje du reke. Predloio bih da narednik Kajni smesti pola svojih ljudi u dve
krajnje kue, a da se ostatak rasporedi po kolima i ostalim kuama. Trebae
avolski velika gomila Indijanaca da bi nas nadvladala. Ali najloije e proi onaj

karavan koji je otiao po stubove. Koliko poznajem crvene, i neki od nas koji
obavljamo razne poslove blizu grada, morae potrati da spase svoje skalpove.
tano, kauboju sloi se Liling. Upravo sam naredniku Kajniu izloio svoju
zamisao, koja nije daleko od tvoje. Ali, o, poi s Herbom Lejnom na zadatak i
dobro otvori oi. Nemojte ii predaleko. Imaete zaprege mazgi, i budui da vas
Indijanci ne mogu iznenaditi u ravnoj preriji imaete dosta prednosti da se
vratite ako se oni pojave. Do sredine popodneva stigla su naa dvoja kola s
Herbom Lejnom na oko pet milja od grada. etiri oveka, radei na smenu,
ubrzano su kopali rupe za stubove. o je jahao na jednoj strani, a Louden na
drugoj prelazili su milju, a ponekad i dve milje ispred nas ili sa strane, budno
pazei na eventualnu pojavu Indijanaca. Popodne je bilo vrlo vrue i sparno.
Radio sam bez koulje i znoj je curio s mog suncem opaljenog tela. Olujni oblaci
visili su nisko na zapadu. Zametili smo slabe odbleske munja, ali su bili toliko
daleko da nismo uli tutanj groma. Strane oluje o kojima su nam priali polako
su nadolazile. Osim kada je vozio od jedne rupe do druge, Darnel je stajao na
vozaevu seditu i dvogledom ispitivao horizont. S obzirom na to, nijedan od nas
radnika nije gledao na preriju, ali svi smo oekivali da e se neto dogoditi pre
zalaska sunca. Zato smo svi bili spremni kad smo zauli Darnelov gromki povik.
Indijanci! Tamo, na zapadu! U kola, jer e biti trke! Naglo se trgnuvi pogledao
sam u pravcu koji je Darnel spomenuo, ali nisam nita primetio. Dok su on i Lejn
okretali zaprege mazgi u pravcu logora, mi smo pobacali orue u kola i sami u
njih uskakali, grabei puke i metke. Zaas su kola jurila prerijom voena
iskusnim vozaima. Pokazalo se da nam je i te kako koristilo to smo umesto
volova u zaprege uzeli mazge.
U svakim kolima bila su po etiri oveka: osim nas dvojice, u naim
kolima bili su Edni i
Kliff Nelson, obojica krne ljudine iz Misurija, ljudi koji su ulivali poverenje. Ni
jedna ni druga kola nisu bila pokrivena platnom i to nam je omoguavalo da
imamo nesmetan pogled u svim pravcima. Sa stranim uzbuenjem gledao sam
preriju iza nas. Ugledao sam oblaie dima, ali jo uvek nigde nisam mogao
razabrati jahae. Tome, jesi li siguran da si neto video? upitah. avolski siguran
odgovori Tom mrko, priteui uzde. Ove proklete mazge hoe da jure i moda je
to dobro. Ne gleda u pravom pravcu, Vejn. Vie na jug. Sada ih moe jasno
videti. Pogledaj! Eno Deka gde juri kao avo du korita reke. Tada ugledah oa
kako na rianu juri sivom prerijom, a iza njega, nisam mogao tano proceniti
razmak, grupu divljih jahaa. ak i na udaljenosti od nekoliko milja ulivali su
strah. Na liniji horizonta ocrtavali su se kao crne figure. Repovi i grive njihovih
konja leprali su na vetru. To je bio prizor koji je oduzimao dah. Nisam se bojao
za oa i njegovog brzog konja, ali bio sam siguran da e nas Indijanci stii. Tada
sam skrenuo pogled prema reci i uskoro ugledao Loudena kako juri prema nama.
Bio je udaljen jedva milju. Kako je tek on jahao! Pogledom sam pretraio korito
reke i preriju iza njega ne bih li primetio neprijatelja, ali nita se nije moglo
primetiti. Naas sam pogledao oa, zatim Indijance. Zaprepastio sam se
ugledavi da su promenili pravac i usmerili ravno na kola. Istog sam trenutka
ustanovio da nas brzo sustiu. I o je skrenuo prema nama. Nas trojica u drugim
kolima grevito drei puke napeto smo oekivali napad do kog je ubrzo moralo
doi. Darnel je bio izvanredan voza. Staza je bila prilino dobra i terao je mazge

galopom. ini se da je Lejn pustio mazge da slobodno jure, jer su se njegova kola
odmakla. Kada smo nailazili na neravna mesta na stazi Darnel bi zaurlao da se
drimo, ali uprkos tome bilo je teko odrati se na kolima. Ve nakon nekoliko
trenutaka trnci su mi prolazili kimom. Louden je presekao stazu i krenuo prema
ou, koji se naao izmeu Indijanaca i kola. Pogledaj! Dim! povie Edni. Poelo
je! Neki od tih prokletih imaju puke. Jo neto to moramo zahvaliti trgovcima.
Oblaii belog dima digoe se iznad grupe Indijanaca, a moje otro oko razabere
oblaie praine gde su meci udarili, daleko iza kauboja. Ako se ne polomimo,
stii emo u logor pre ove gomile Indijanaca ushieno povie Nelson. Ako
Indijanci pucaju, zato momci ne uzvrate vatru? povikah. Predaleko su odgovori
Edni. To je za oa igra. Budi siguran da e tota videti kada on pripuca. Jahai
su se pribliili kolima, ali nisam mogao tano proceniti koliko je trajala potera,
inilo se kao cela venost. Kada su kauboj bili stotinjak metara iza nas, a
Indijanci na oko etvrt milje, jahai su opet promenili pravac. Indijanci su preli
na nau desnu stranu, jaui u koloni po jedan. o i Louden su isto tako skrenuli i
sada su jahali usporedo s naim kolima. Nabrojao sam etrnaest Indijanaca. Prili
su nam tako blizu da smo im mogli razabrati boju i svaki detalj na tim divljim
jahaima i konjima. Neki su imali lukove i strele, ali veinom su bili naoruani
pukama. Neprestano su pucali. udio sam se kako su uspevali puniti puke
jaui takvim tempom. Kauboj jo uvek nisu uzvraali vatru. Tek kad su Indijanci
stali jahati paralelno s nama i poeli se pribliavati, kauboj pripucae. Udaljenost
je bila prilina i, koliko sam mogao videti, promaili su, ali njihovi su pucnji
znatno izmenili prizor. Najednom jahaa nestade s mustanga. Da nisu
crvenokoci popadali s konja? Protrljao sam oi. Tek tada sam spazio da su se
Indijanci spustili konju uz suprotan bok drei se tek jednom nogom koja se jedva
primeivala na leima mustanga. Bilo ih je gotovo nemogue pogoditi. Stali su
nas pristizati. Kauboj su jahali izmeu njih i kola: oito da su nameravali i dalje
zadrati taj poloaj. Trka tih indijanskih mustanga i kaubojskih konja pruala bi
krasan prizor da nije bilo njegovog smrtonosnog znaenja. Tada Indijanci
pripucae ispod vratova ponija i ugledah kako meci podiu prainu ispred
kauboja. Indijanci su im stigli na pukomet. Ako ne za nas, a ono je za kauboje
situacija postala veoma opasna. Darnel pusti mazge da slobodno jure i gotovo
smo sustigli kola ispred sebe. Sada smo jasno videli Julesburg i veliku grupu kola
koja su ispunjavala prostor izmeu kua. Bili smo udaljeni jedva dve milje.
Primetio sam da su se kauboj pribliili kolima kako bi smanjili opasnost da budu
pogoeni. Jo uvek nisu pucali. Indijanci su nam se toliko pribliili da sam mogao
razabrati tamne glave i ruke ispod konjskih vratova. U tom poloaju su pucali.
Njihova streljaka vetina bila je neverovatna. Bilo je upravo udo to jo nikoga
nisu pogodili. U tom su trenutku ljudi u kolima ispred nas ispalili plotun. Koliko
smo videli, bilo je uzalud. Indijanci su oito nameravali da krue oko nas, i dok su
tako jahali, kauboj su i dalje jurili izmeu njih i kola, istovremeno nam se
pribliavajui. Indijanci presekoe stazu, pa se prebacie na stranu na kojoj je
bila reka, zatim preoe opet iza nas da bi zauzeli svoj preanji poloaj s nae
desne strane, samo to su sad bili blie. Delilo nas je samo oko etiristo jarda! A
kauboj su bili na oko dvesta jarda od nas. Tada sam se sav napeo ugledavi oa
kako die puku. Iako sam bio prestraen, oduevio sam se slikom koju su pruali
on i njegov konj. Nije odmah opalio. Ali kada je okinuo, jedan se indijanski konj
srui naglavce i zbaci tamno telo koje se otkotrlja ispred njega. Tane je verovatno

prolo kroz konja i ranilo Indijanca. Zauo se gromki pucanj Loudenove puke
koji nadjaa pucnjavu indijanskih puaka, ali u tom trenutku nisam mogao
skrenuti pogled sa oa. On je ponovo i ponovo opalio. Jo jedan mustang se srui,
i nakon sledea tri pucnja jo jedan. Kada sam tada pobrojio Indijance utvrdio
sam da etvorica manjkaju i znao sam da je i Louden skinuo jednoga. Tada
Indijanci opet skrenue, da bi se povukli izvan dometa vatre kauboja, i
prestadoe pucati, iako su nastavili jahati paralelno s nama. Ali, sigurno bi nas
fino udesili da nije kauboja povie Edni. Sada emo se izvui. Hej! ta se to
dogaa u gradu? Napad Indijanaca povie Darnel. Ima ih cela gomila. Ako nas
ugledaju kako teramo u grad, onda smo zaista nastradali. Ali, pribliavajui se
primetili smo da se sreom okraj vodi uglavnom na drugoj strani grada. Kroz
prainu i dim mogao sam razabrati indijanske mustange kako jure amo-tamo, ali
nisam ugledao vojnike ni bilo koga od naih ljudi. S mazgama u divljem galopu
preli smo ostatak puta do grada pre nego to su se nai progonitelji spojili s
glavnom grupom Indijanaca i odrezali nas. Dok smo pristizali na istinu pred
gradom, o i Louden dojurie do nas. o zaurla: Bre! Ravno iza najblie kue.
vrsto smo se drali da ne ispadnemo, i neto zbog drmanja u kolima, a neto
zbog paklenog urlanja i buke oko nas, nisam uo ni video nita od borbe u gradu
dok Darnel, uz straan trzaj, ne zaustavi kola to me doslovno zbacilo na zemlju.
Jeziva buka ispuni mi ui. Bio je to pakleni hor prodornih indijanskih urlika kroz
koji su odjekivali plotuni puane vatre. Liling se pojavi u praini i dimu,
zaarenih oiju, lica crnog od baruta i s krvavom prugom na obrazu. Neka neko
ispregne mazge, a vi ostali uvajte strau on gromko povie da nadglasa buku.
Pustite mazge. Pazite na konje. Zaklonite se iza vaih kola. Dobro otvorite oi, jer
na drugoj strani je milion Indijanaca. Pourite s tim poslom, momci povie o
stojei s pukom u jednoj ruci i s uzdama konja u drugoj. Ja u potraiti Rubi.
Sedam uurbanih ljudi, i jedan potican strahom, za tren oka izvrie zadatke.
Zbog njihovih poloaja nismo za sada mogli doi do naih kola. Nas sedmorica
sakrili smo se iza dvaju drugih kola i izvirivali sa strane s napetim pukama. Do
uiju mi je dopirala isprekidana puana vatra, koji put u gromkim plotunima, a
potom u pojedinanim pucnjevima. Najveu galamu stvarali su Indijanci
sotonskim ratnim poklicima. Leima okrenutim prema poslednjoj kui, s kolima
ispred sebe, izvirivali smo traei crvenokoce na koje bi pucali. inilo se da na
toj strani nema ni jednoga. Video sam kako iz dima izbijaju svetlee pruge koje
udaraju u zemlju to su bile indijanske strele koje su se vibrirajui zabadale u tlo.
Nakon nekoliko trenutaka opet nam se pridrui o, strano zabrinuta izgleda.
Rubi nije u naim kolima ree mi promuklo, gotovo u uho. Pretpostavljam,
naravno, da je u nekoj kui. Nisam video ni jednoga vojnika, a naih ljudi je tek
nekoliko. Ali, primetio sam grupu kola kako uri prema reci, a ta kola sigurno
nisu bila ovde kada smo otili. To mi se ne dopada. Ali, prokletstvo, moramo biti
pametni, inae nam odoe skalpovi. Ovo je velika grupa Indijanaca, a besni su
kao strljenovi. ta da uinimo? povie Louden, kad su nam se on i Darnel
pridruili. Da uinimo? Evo ta: sakriemo se ovde i ucmekati svakog
crvenokoca koji se pojavi. Svojim govorom o nas je namerno uznemirio. Iako
sam bio uzbuen, ipak sam primetio da su moji drugovi mrki, hladnokrvni. Morao
sam se prisiliti da i ja budem takav. Ali u meni se vodila strana borba. Ovo je
trebao biti moj ispit, a doao je tako neoekivano da nisam imao vremena da se
pripremim. Najednom se gomila crvenokoaca uz vrisak i urlik pojavi iz dima i

praine, jurei amo-tamo, jedni s pukama na ramenu, a drugi s napetim


lukovima ili tomahavcima. Bili su to sablasni lukovi koji ni na trenutak nisu
mirovali. A uo sam kako moji prijatelji pucaju i pokuao sam naciljati u nekog
crvenokoca. Znao sam da sam ih nekoliko promaio, dok nisam konano jednoga
pogodio. Skljokao se u prainu i stao se grevito trzati, a ja ispustih nehotian
krik koji mi je odao da u mojoj prirodi postoji neto krvolono za ta nisam znao.
Zurio sam u palog Indijanca dok se nije smirio. Ja sam ga ubio! Ponestalo mi je
daha, ali nisam ustuknuo. Nisam znao ta oseam, ali idueg trenutka neto
zastrue uz Toak kola i, osetivi prodornu bol, spazih strelu iji mi se vrh zabio u
bedro. Instinktivno sam je zgrabio i iupao. Izala je lako, vrh joj je bio sav u
krvi. Pogodila me odbivi se od toka. Pod uticajem bola kao da mi se i sama
narav izmenila. Najednom sam zaeleo da se zaletim na Indijance i stanem ih
obarati kundakom. elezna ruka povue me nazad iza kola. Odsada vie nisi
novajlija, mome povie mi o u uho. Sada se bori i budi oprezan, nemoj se
izlagati. Besno urlanje, pucnjava i kovitlanje praine i dima inili su mi se
paklenim. Moda je sad bilo jo i gore nego pre, sada sam to primao drugaije.
Kleao sam, izvirivao iza kola i pucao na svakog Indijanca koga sam mogao
naciljati. Iza naih kola dopirala je stalna i ujednaena puana vatra. Indijanci
su leali svuda naokolo ispred nae barikade. U jednom trenutku preiveli
pojurie prema drugom delu grada odakle su dopirali najstraniji urlici i najvea
pucnjava i izgubie se u dimu. Buka bitke se poveavala da bi dosegla
kulminaciju i tada najednom Indijanci nestadoe. uli su se jo samo promukli
uzvici belaca i pojedinani pucnjevi njihovih puaka. ekali smo iza nae
barikade provirujui spremni na sve. Prijatelji, odbili smo ih povie o. Pucnjava
se vie ne uje, a ni strele vie ne zuje oko nas. Bogami, ipak nas ima jo neto
ivih. Neko vreme je bilo avolski vrue. Ljudi, pokupili su ranjene i uzjahali
konje zaurla Edni s drugih kola. Pogledajte! Dobro smo ih udesili. Eh, ba su
imali fini doek, ali bie udo ako i mi nemamo ranjenih, a moda ak i mrtvih.
Ranjenih! uzvikne Louden. Na ta ti lii ova strela to mi stri iz noge? A dobio
sam i tane. Moralo se od neega odbiti i tek onda me pogodilo jer ga oseam
ispod koe. Mene nije ni ogreblo odvrati o. Uto spazih kako mu puka lei na
tlu, a on puni revolvere. Bio ih je ispraznio. Pomislio sam kakav je pokolj morao
uiniti jer sam znao da bi retko kada promaio ono to je naciljao. Izali smo iz
naeg zaklona. Oprezno smo se ogledavali. Video sam kako je Edni mlatnuo po
glavi Indijanca na zemlji koji se pokuavao dignuti. Tu i tamo leali su drugi
Indijanci. S prestankom pucnjave oblaci praine i dima stadoe se razilaziti i mi
ugledasmo kue i barikade kola. Promukli glasovi ljudi postadoe glasniji i tada
se pojavie vojnici i ljudstvo iz naih radnih grupa. Svi su stezali revolvere i
traili preivele Indijance. Mi im se pridruismo i, kada se dim potpuno digao,
konano sam se oslobodio straha koji me bio spopao, straha da su Indijanci
zapalili kue ili kola. Susreli smo Lilinga. Kako ste, ljudi? ini mi se da ste ivi i
zdravi. Mislim da smo izbegli ono najgore ree o. Bilo je kratko, ali gadno celo
vreme. Crveni su najpre napali trgovinu i siguran sam da je tamo moralo biti
krvi. Liling, jesi li negde video naeg deaka Pedra? upita o. ija su bila ona
kola to su se uputila prema reci upravo kada smo mi naili? Pripadaju karavanu
koji je naiao ba pred napad. Zamolio sam ih da poredaju kola u red i da se bore
s nama i otada ih vie nisam video. Pa, oni su kidnuli prema reci. Ugledao sam ih
upravo kad smo stigli do grada. Po svim znacima okraj je bio kratak i krvav.

Liling ree da su Indijanci raunali na nadmonost i da su najpre dvatri puta


projahali oko grada, a potom napali juni kraj linije kola i kua. Poginulo je
petnaest vojnika i pet Krajtonovih ljudi, od kojih je jedan pripadao naoj ekipi.
Indijanci su, povlaei se, odvukli sve svoje ranjene i veinu mrtvih. Uto pristigne
Krajtonov glasnik molei nas da doemo do njega u stanicu Poni Ekspresa. Bilo
mu je prostreljeno rame rana je bila bolna ali ne i opasna. Pozdravi nas tmurna
lica. Momci, ao mi je to smo na ovo naleteli ree on. Kamerone, vidim da si
ranjen. Ako se moe kretati, imae pune ruke posla. Prema onom to Liling
kae, malo je ljudi koji nisu bar okrznuti. efe, to je samo ogrebotina uveravao
sam ga. im je oistim i poveem, stojim vam na raspolaganju. ekau odvrati
na voa. Ima ljudi koji su mnogo tee ranjeni od mene. Pobrini se najpre za njih.
Otrah do naih kola i pozvah Rubi, ali nije bilo odgovora. Spopao me jednak
strah koji sam osetio pre ranjavanja. Popeo sam se u kola i video da su prazna.
Ali shvatio sam da strahu u tom asu nema mesta. Namazao sam ranu
antiseptikom i vrsto je povezao, pritegao opasa, pa potraio lekarsku opremu.
Na podu kola leala je neka cedulja. Podigao sam je. Bila je naslovljena na oa.
urei prema mestu gde je on stajao s Tomom i Dekom, nisam se usudio ni
misliti da li nosim dobre ili loe vesti. Znao sam samo jedno: poruka je za Vensa i
on mora dobiti bez odlaganja. Evo rekoh ovo je za tebe. Brzo je proitao i lice mu
postade pepeljasto sivo. Evo. Vejn, proitaj je. momcima. Njegov se glas slomi, on
se okrene i ode. Polagano i tunog glasa, proitao sam: Vens, ne mogu se udati
za tebe, kao to si me zamolio. Trebala sam ti ranije rei. Ve sam udata. Zato
sam otila s karavanom. Zbogom Rubi
Vrlo verovatno jako bih patio zbog rane na bedru, i munog gaenja izazvanog
prolivanjem ljudske krvi, da nije bilo preke potrebe da se pobrinem za ranjenike.
ak su i moja velika alost zbog Rubvna odlaska i saoseanje prema ou bile
zatomljene tom brigom. Prema Lilingovu miljenju bila je to krvava bitka i malo
se Krajtonovih ljudi izvuklo bez ikakve rane. Vens o kao da je bio zaaran. Bez
sumnje je znao kako da se bori i izvue itavu glavu. Ali mu je Rubin odlazak
sigurno bio gori i tei od bilo kakve rane. Imao sam dva teka ranjenika. inilo se
nemoguim da spasim Denkinsa, jednog vozaa koji je bio prostreljen kroz
trbuh. Drugom oveku koji je imao prerezanu arteriu, uspeo sam pomoi. Te
duge noi nismo se odmarali ni minutu, ni ja niti verni Darnel, koji je iao za
mnom sa svetiljkom i pomagao mi koliko god je mogao. Situacija nije bila nita
ruiastija kada sam doznao da narednik Kajni i preostali vojnici njegove ete
oekuju povratak Indijanaca. Ali te noi nisu nas posetili. Navratio sam u daaru
gde je bio smeten telegraf da vidim je li telegrafist ranjen, i on mi saopti lou
vest koju je primio: dvadeset i pet milja od Julesburga Indijanci su napali karavan
koji je krenuo na zapad. Budui da su oni iz karavana bili upozoreni na mogui
napad, uspeli su dobiti vojniku pratnju. Meutim, znajui to, Indijanci su ih
napali s nekoliko puta brojnijim snagama. Dok su Indijanci konano odbijeni
poginulo je mnogo vojnika i pionira. Preiveli su se povukli do vojne stanice, koja
je bila samo dve milje dalje, odakle su uspostavili kontakt s Julesburgom i
vanjskim svetom. U pono su postavili icu od glavne linije do jednog stuba iji
vrh su ukraavale poderane zastave i jedna indijanska strelica, mrko i odluno
uperena prema zapadu. Tada su preiveli uz podnoje stuba zakopali papir koji
su svi potpisali i iji su sadraj, rekao je telegrafist, icom poslali u Julesburg.

Pokazao mi je tu tunu poruku koju je nakrabao: Petnaest vojnika i pet graana


palo je u ovom stranom okraju, i tu lee u blizini. Dok ovaj stub stoji, ice e
aputati tunu zadunicu nad grobovima junaka. Kada se razdanilo, pogledom
nisam mogao izbei mrtve Indijance koji su leali svuda naokolo. Goli, krvavi,
pakosno gordi i u smrti, predstavljali su uasan prizor. Ujutro je Kajni zapovedio
da se leevi odnesu u preriju i pokopaju. Ostatak toga dana obavljao sam dunost
ne stiui ni jesti, gotovo i bez pia, dok nisam bio siguran da sam za moje
pacijente uinio sve to sam mogao. Krajton se motao okolo dvogledom gledajui
horizont u nadi da e ugledati svoj karavan kako se vraa. Kad sam u sumrak
oteturao do naih kola, bio sam na rubu kraha. To nije bila iscrpljenost. Tom i
Dek skinue mi izme i stavie me u krevet, previe mi ranu koja se bila upalila,
te mi dadoe neto toplo da popijem. Za sledeih nekoliko sati dok sam buncao,
neko od njih stalno je bio uz mene. Konano sam zaspao i probudio se tek kasno
idueg jutra. Bedro mi je bilo ukoeno, bolelo me, ali sam se dobro oseao.
Uprkos protivljenju prijatelja ustao sam. Ali bio sam toliko slab da sam morao
opet sesti. Sedei na krevetu, upitah za novosti. Pa, nema ih ba avolski mnogo
progovori Louden. Miljenje je indijanskog agenta i svih u gradu da je napad
crvenih bio uperen protiv Krajtona i njegove gradnje. Telegrafska je linija
sruena istono odavde, ali to e se popraviti danas ili veeras i tada e Krajton
moi telegrafisati. Uh, jo emo doekati dan kada emo slaviti tu divotu, tu
telegrafsku liniju! Najbolja novost je povratak onog karavana koji je bio poslat
pre tri dana zamiljeno nastavi Louden. Vratili su se svi osim Bejla i dvoje kola s
trojicom-etvoricom ljudi. Bilo bi previe nadati se da e se i Bejl i njegovi ljudi
takoe pojaviti. Bilo kako bilo, Vejnvajt se vratio s etiri tovara vitkih i lepih
telegrafskih stubova: ovek bi gotovo pomislio da Krajton nema nikakve
glavobolje. Ali, zar ne bi neko trebao otii u tom pravcu potraiti Bejla? upitah.
Pa jasno odvrati kauboj. Ja, Tom i Vens upravo nameravamo osedlati konje i poi,
to jest ako ne eli da jedan od nas ostane s tobom. Uverio sam ih da se oseam
dobro. Uistinu, uprkos mojoj slabosti, muno mi je bilo i pokuati da se odmaram,
ali sam uspeo odremati par sati. Kada sam se probudio i ustao, zadovoljno sam
primetio da se oseam daleko bolje, da nemam vruicu ni bilo kakve druge
telesne ili duevne nedae. Jo jednom sam obiao svoje pacijente i ustanovio da
ipak nisam lo doktor. Svi su mi bili zahvalni, ak je i Krajton pokazivao da ceni
moj rad. Pred kraj popodneva kauboj se vratie konji su im bili pokriveni
prainom i mokri od znoja. Sjahae kod Krajtonovih kola i zadrae se tamo neko
vreme. Tom je prvi priao naim kolima. Nisam ga mogao upitati za sudbinu
Bejlovih ljudi. Pod prainom i prljavtinom na Darnelovom je licu leala senka
tuge. On skide sedlo i uzde s konja i istrlja ga, dok sam ja otiao po abar vode.
Kad sam se vratio s reke stigli su o i Louden sa svojim konjima. oove uske,
prodorne oi jo uvek su sevale od besa, ali on nije utao. Ipak, neto je u
njegovu govoru izgledalo usiljeno, neprirodno. Upita me kako se oseam, kako su
moji pacijenti, te ree: Mislim da si zasluio mamuze, mome. Pa, valjda vidi da
smo se pograbili s Indijancima, i kidnuli pred njima. Da zna neto vie o tome,
shvatio bi ta znai imati brzog konja kad je ivot u pitanju. Pronali smo Bejlova
kola potpuno izgorela, ali nali smo samo njih trojicu gole, skalpirane i
osakaene. etvrti mora da je pobegao, bar od kola, ali su ga sigurno sledili i
ubili. To nismo mogli ustanoviti. Nanjuila nas grupa Indijanaca, koja se bila
ulogorila niz reku, i pojurila na nas kao opor vukova. Priekali smo dok nisu

doli na pukomet i tada smo pripucali i strugnuli. Prilino smo zapaprili tim
crvenima. Nisu mogli pogoditi ni nas ni nae konje, te su nas konano neki od
njih pokuali zaobii i skrenuti s naeg pravca. Tada smo pojaali tempo i kidnuli
im. Sutradan ujutro izjahali smo iz grada pod Krajtonovim strogim vodstvom
etiri karavana, bez ljudi koji su poginuli i bez nekoliko pari volova. Nismo
izgubili nijednu mazgu. Karavani Dona i Dejmsa Krajtona, koji su se uputili u
raznim pravcima da donesu telegrafske stubove, ostali su iza nas te su nas
trebali sustii, a mi smo nastavili s gradnjom. Ljudi su gunali. Nekolicinu koji su
bili tee ranjeni smestili smo u najudobnija kola, a svi ostali, bez obzira da li su
bili ranjeni ili ne, nastavili su s poslom kao da se nita nije dogodilo. Do podneva
podigli smo stubove pet milja izvan Julesburga, dalje od mesta gde su nas
Indijanci iznenadili. Ja sam jo uvek zabijao iljke u telegrafske stubove. inilo mi
se da je to besmislen posao i uvek sam se oseao glupo kad bi mi se kauboj
tajanstveno smekali. Kada smo Darnel i ja stigli do kraja linije da doekamo oa
i Loudena koji su upravo pristizali, zapanjio nas je prizor koji smo ugledali.
Spazili smo vou kako na vrelom suncu, u koulji s krvavom mrljom na ramenu,
crvena lica i sav znojan, jednom rukom kopa rupu za stub. Takav je bio Krajton.
Nikada nije traio od ijednog oveka da ita uini a da i sam nije bio spreman to
uraditi. Nedostajalo nam je ljudi, a posao se morao nastaviti. Te noi poslednji
put smo logorovali na obalama reke Saut Plate. Otuda je staza trebala voditi na
severozapad uz reku Lod Pole, nazad u Nebrasku. Ubrzo nakon veere doznali
smo uznemiravajuu vest da su u jednom od onih dvaju kola koja su unitili
Indijanci bile namirnice i da moramo tediti hranu. Do tada, naroito kada smo
imali mesa bufala, zapravo smo prolazili veoma dobro. Imali smo brana od kog
bi pekli dvopek ili hleb, pa slanine, dovoljno kafe i eera. U namirnicama je bilo
ak i maslaca. Uskoro emo se morati ispomagati pemikanom, suenim mesom
bufala koje se samelje u prah i sprema u kone vree. Pomean s branom i
kuvan, pemikan je bio hranjivo i ukusno jelo. Imali smo i penole samleveni preni
kukuruz pomean sa eerom i cimetom. Nije zahtevao nikakvo pripremanje,
mealo ga se s vodom i bio je veoma ukusno i krepko jelo. Umesto povra koristili
smo razne biljke iz kojih smo cedili sok, a ostatak suili u pei. Kuvan, taj ostatak
bi se poveao gotovo etiri puta, a bio je zaista ukusan i hranjiv. Napokon,
smanjenje obroka nije nas zabrinulo, jer smo znali da e nas bufala ubrzo stii.
Meutim, inilo se da emo, ukoliko ne bude bilo kia, na dugom putu kroz deo
Nebraske i kroz gole krajeve Vajominga pa sve do reke Larami trpeti od
nestaice vode. Liling je nauo da reka Lod Pole ljeti ponekad presui, a nju smo
trebali slediti do idueg razvoda. Drugog jutra, pre nego to smo napustili veliku
reku, Liling nam zapovedi da vodom napunimo sve bave za vodu i prazne
posude, i opomene nas da je tedimo dok ne preemo bezvodni kraj. Nekoliko
milja od reke, na padinama iznad korita, upali smo u najveu pusto to smo je do
tada ugledali. Iz daljine kraj je izgledao kao valovita prerija, ali je izbliza bio
potpuno ravan. Tu je raslo neto malo alfije, i nekakva bedna travurina.
Izbeljene kosti goveda, bufala i drugih ivotinja leale su du staze, kao turobni
znaci gladi i ei. Naili smo na vodu tek treeg dana, a nismo mogli napredovati
bre od tri-etiri milje na dan. Bilo nam je veoma drago kad smo primili vest da
su Don i Dejms Krajton stigli do Julesburga s dva karavana natovarena
stubovima, i da su na putu da nam se pridrue. Trebala nam se pridruiti i eta
dragona iz utvrde Kirni. Krajton je vojnicima poslao nalog da na svom putu

poprave tetu na telegrafskoj liniji. Jednog dana posetila nas je grupa Indijanaca.
Bili su ozbiljni, ali ne i neprijateljski raspoloeni. Liling ree da su to Sijuksi,
pleme koje u to vreme jo nije otvoreno bilo na ratnom pohodu. Voa im je bio
zgodan mukarac, po imenu Crni Soko. Bio je inteligentan, ozbiljan i znao je
nekoliko rei engleski. Poput svoje druine, bio je opinjen zvucima telegrafa. U
tom smo logoru na poruku otposlatu u Julesburg dobili vest da tamo takoe ima
Indijanaca, nekoliko Ogalala, od kojih je jedan istaknuti poglavica. Krajton je na
telegram odgovorio traei njegovo ime. Njegovo je ime, javili su nam iz
Julesburga, Ratni Oblak. Crnog Sokola upitali su je li mu poznat Ratni Oblak,
poglavica Ogalala. Njegov odgovor bilo je grleno Uh!, a promenjen izraz
njegovog lica pokazivao je interes i uenje. Tada su Krajton, Liling i jo jedan
traper, koji je poznavao Indijance, izvukli od Crnog Sokola poruku koju su
telegrafisali Ratnom Oblaku, te pokuali dobiti odgovor koji e poglavicu Sijuksa
uveriti u istinitost. Poslana poruka glasila je: Nema kie! Sve je suvo. Sunce je
spalilo travu. Gde bufala? Odgovor iz Julesburga glasio je: Kie doi. Mnogo
bufala. Ratni Oblak pozdravlja svog brata Sijuksa. Iako se poglavici to dopalo,
nije bio potpuno uveren. Bio je lukav i pametan. Poslao je jo jednu poruku koja
se odnosila na smetaj njegovih ratnika, to belci oito nisu mogli znati. A
odgovor, koji prisutne belce nije nimalo ohrabrio, glasio je: elezni konj mnogo
ratnika. Ratni ples kod Velike Stene Koja Visoko Stoji. Taj je odgovor uverio
Sijukse u magiju, a i nas istovremebno da jo moemo oekivati okapanja s
Indijancima. Ali, Crni Soko je bio siguran da Krajton moe zazivati mo Velikog
duha da alje rei kroz vazduh i vrsto nas je uveravao da e pleme Sijuksa tititi
telegrafsku liniju. On e poslati poruku svim plemenima da Beli voa svojom
linijom stubova i ice preko prerije ne misli nikakvo zlo, i da je oni moraju tititi.
To je Krajtona razveselilo vie od svega. I mi smo se bolje oseali kada smo to
uli. Liling ree: Ti su Sijuksi iskren narod. Ako ti poveruju da im ne namerava
uiniti nikakvo zlo. i da nee poubijati bufala. oni e stvarno tititi telegrafsku
liniju. Za njih je to glas Velikog duha, ali. znaajno zastane pa, ja bih eleo
zavriti liniju i videti dragone kako patroliraju pored nje. Od tog dana uz nas su
stalno bili Indijanci. Vodili su nas do vode ili nas upuivali gde je moemo nai, a
to nam je znailo mnogo jer su izvori bili malobrojni i meusobno odvojeni. Za tih
sparnih, vrelih dana svaka nepotrebna milja nas je iscrpljivala. Ponekad smo
volovima morali davati po gutljaj vode iz abra, da nam se ne srue. Dani su
postajali sve vreliji, prerija sve vie gola, a mi smo mraveli od tekog rada,
nedostatka hrane i sunca to pali. Jahaglasnik Poni Ekspresa donio nam je vrlo
uznemiravajue vesti sa zapada. Sanderlend se sa svojim karavanom sukobio s
Indijancima. Javio je takoe da polovinu njegovog krda nisu rasprili Indijanci,
ve su pokrali kradljivci stoke koji su ga sledili celim putem od Teksasa. o je
pokazao vrlo neobino zanimanje za jahaevu priu. eleo je znati kako se zove
voa bande kradljivaca. Pomislio sam da o moda sumnja na Reda Pirsa. Jedne
veeri, nakon to smo se ulogorili, sedeli smo pokuavajui se osveiti, kada nam
Louden ree da je Sanderlendov karavan udaljen samo osam milja. Pa, Vejn ree
Darnel ti e veeras po svoj prilici odjahati do njih da govori s gospodinom
Sanderlendom. Ako zaista bude govorio sa Sanderlendom upade Dek ne
zaboravi da u moje ime pozdravi njegovu kerku. Znam da me zafrkavate
odgovorih ali ako je karavan gospodina Sanderlenda udaljen svega osam milja,
tada u veeras sigurno otii tamo. Do tog trenutka o je utao, ali najednom me

pozove na stranu. Vejne, ree znam da si ti voa ovih kola, ali veeras sam ja
gazda. Ti nee otii posetiti Kejt Sanderlend. Moda je ti namerava posetiti?
urno upitah zamerajui Vensu na toj njegovoj odluci da me odvaja od Kejt. Ne!
Bez ijedne druge rei, o ode osedlati konja. Ja podoh prema njemu, a srdba mi
popusti. Vens, ti si mi verovatno najbolji prijatelj kog imam. Kako bi bilo da poe
veeras sa mnom da malo projaimo? Ne, Vejn, moram u izvianje. Do vienja.
Skoi na konja i odjae. No je bila prekrasna i vrlo tiha. Ali, za mene je to bila
no potpunog oaja. S jedne strane neto me vuklo da vidim Kejt. ali s druge
strane, nisam mogao potpuno shvatiti oa. Da li je imao neki poseban razlog
zbog kog nije eleo da odem tamo? Da li je sam poao tamo? Nisam mogao
zamisliti da bi o stvarno otiao posetiti Kejt nakon to je odbio poi sa mnom.
Moje su se misli kovitlale, ali se u svoj toj zbrci nametnu jedna jedina misao. U
istom trenutku odluio sam otii ravno do Kejt Sanderlend, kao da njena otra
optuba nije nikad ni izreena. Kad sam prebacio sedlo preko Darnelovog konja,
on me pozove: Vejne, to ini kao da celi ivot samo to radio. udno, kako ene
deluju na mukarce. Louden mi objasni kako u pronai Sanderlendov logor i
ubrzo sam jahao du male uzvisine izmeu dve jaruge. Crveni mesec upravo je
izaao na istoku. Povetarac koji je pirkao preko prerije bio je vru i suv. Po svoj
prilici iao sam nekom indijanskom stazom ili stazom kojom je prolazila divlja, te
sam pustio Vingfuta da ide slobodno. Moje su misli lutale od jedne stvari do
druge, ali su se uvek vraale na Kejt Sanderlend. Nameravao sam se izjasniti
jednom zauvek. Kejt je pokazala zanimanje za mene. Zato bi inae razbijala
glavu optuujui me za odnos s Rubi? Ako za mene nema nade kod te ivahne
teksake devojke, elim to lino uti. Do Sanderlendovog karavana stigao sam
jaui blagim grebenom. Kad sam ga preao, ugledao sam grupu kola i desetak
logorskih vatri koje su veselo plamsale. Vingfut je grizao em kao da je eleo da
siem. Uoio sam Kejtina kola i pustio konja da ide sam. Njena kola bila su
ispregnuta pod irokom topolom, podalje od drugih, ali ipak ne na rubu logora.
Pribliavajui se zauh glasove. Tada, na svoje najvee zaprepatenje i jad, uz
stranji kraj kola spazih Vensovog konja sputenih uzda. Na odsjaju vatre stajao
je visoki kauboj, drei Kejt u naruju. inilo se da su zaneseni. Drugom prilikom
Vens bi sigurno uo Vingfuta na etvrt milje. Sedei tako na konju znao sam da bi
bilo najbolje da to bre odjaem. Ali oseaj koji nisam mogao svladati prisilio me
da banem pred njih. Besno, ne doputajui ni jednom ni drugom da me prekinu,
optuih oa da mi je lagao. Pre nego je stigao odgovoriti, okrenuh se njoj: Vens i
ja bili smo prijatelji, gospoice Sanderlend. A ja sam gajio nadu. nadu koju vi ne
biste razumeli. Dok su se u mojim mislima ruile sve nade priskoih konju.
Nekako sam uskoio u sedlo i slepo zgrabio uzde. Pojurio sam iz logora, a Vens je
za mnom preneraeno vikao: Prijatelju, Vejne, ekaj! Ali nisam stao.
Jednog dana za najvee vruine, zastali smo na mestu s kog se videla stena
ajmni Rok, jedno od najtraenijih obeleja na Oregonskoj stazi. Leala je
nedaleko od granice Vajominga. Nerazgovetna, avetinjskog izgleda, liila je na
dimnjak koji se die iznad obzorja ustremljen u nebo. Bila je nekako bezbojna,
mutne, jezivo sive boje. Ali, nakon onih beskonanih dana koje provedosmo u
jednolinoj preriji, inila nam se lepoticom, nebeskim darom. Mada je do nje bilo
svega pedeset-ezdeset milja, nama se inilo da ima moda i hiljadu milja.
Krajtonova su kola stala. Prvi put nisu mogla dalje. Ljudi su bili iscrpljeni tekim

radom na arkoj vruini, izgladneli od slabe, bezmesne hrane i edni. Usne im


bile ispucane, koa s lica se gulila, a oi spaljene od vrelog vazduha. Volovi i
mule dva dana nisu pili, vode je bilo tek toliko da ljudima doara iluziju kako su
ugasili e. Svakog poslepodneva na obzorju bi se pojavili oblaci, iz daleka bi se
zauo mukli tutanj grmljavine, ali ne bi pala ni kap kie. Krajton pozove Lilinga,
kauboje i nekolicinu drugih. Na naem efu, kao i na ostalima opaali su se
tragovi munog puta od Julesburga. Stanjio se, a sunce mu je izbledelo kosu i
spalilo lice na mestima koja nisu bila zatiena bradom. Ali, onaj njegov
nedokuivi orlovski pogled bio je jo prkosniji. Ljudi obratio nam se ja sam
odluivao o naem putu preko visoravni. Prema tome, preuzeo sam i odgovornost
na sebe. Vidim da smo ovde zapeli. Moda e to potrajati samo nekoliko sati,
moda i due, ali razum mi jednostavno ne prihvaa da ne moemo dalje!
Moramo nastaviti i, naravno, tako emo i uiniti. Ali, za sada, ta da radimo?
efe, ne moemo se vratiti, a ne moemo ni dalje odvrati Liling. Iscrpljeni smo.
Ako i dalje silimo volove i mazge bez vode, pae za rudom. Ako ne padne kia.
Nemoj tako zagrmi na voa. Koliko sam ti puta rekao da kae kada?. o, sa
svim dunim potovanjem prema starijim Zapadnjacima, da ujemo tebe. Ti mladi
i premalo poraza doiveo da bi to uticalo na tvoje predvianje. ta da uinimo?
Pa, gospodine, kako ja smatram, mislim da bi trebalo stati kao to Liling kae. Ne
slaem se s njim da ne bi mogli nastaviti kada bi poterali ivotinje, barem do one
uzviice da vidimo ta se tamo nalazi. Meutim, efe, moda mi neete verovati,
ali ja miriem kiu. Mirie kiu? nepoverljivo upita Krajton. Da, gospodine, tako
je odvrati kauboj jasnim i zvonkim glasom. Uvek sam mogao namirisati kiu, pa
tako je i sada miriem. Taj me oseaj nije nikada izneverio. Neu vam pokuati to
objanjavati, efe, jer nije ni vano. Celog sam ivota na otvorenom. Nauio sam
da neki ljudi mogu naslutiti stvari koje su ostalima neznane. Upoznao sam
Indijance koji su videli dalje od bilo kog belog oveka. Moja su ula otra. Mogu
uti krdo bufala u begu na veoj daljini nego bilo koji meni poznati render. A
sada miriem kiu. Ti me ohrabruje, kauboju. Ljudi, ostaemo ovde dok se neto
ne dogodi. Ispregnite i smestite sebe i ivotinje to bolje moete. U redu, efe, to
je dobro odvrati Liling i ispljunuvi duvanski sok na suvi pesak odmeri oa
nedokuivim pogledom. Pa, ti teksaki kravaru vuje njuke, znaj da preuzima
veliku odgovornost. Ali, nek sam proklet ako mi nije drago to se mogu osloniti
na tebe. Mi se gotovo raspadosmo. Hajde, momci, to bre na posao. Lilingove su
rei odzvanjale u mojim uima. Koliko smo ovisili o tom kauboju! I uprkos gorini
u mom srcu, nisam mogao a da mu ne odam priznanje. Dok smo Darnel i ja
isprezali posustale volove i putali ih da idu po svojoj volji, o i Louden skinue
sedla s tri konja i povedoe ih u senu kola. Tada smo potraili mesto zaklonjeno
od sunca koje je prilo. Odmor nam je bio olakanje, iako smo kad je dolo
razdoble najvee vruine, jedva disali i micali se. Od malo vode to smo je popili
naa se suva koa oznojila. Dok sam gledao jug traei neki znak, ma kako mali,
neku promenu vremena, moje su misli odlutale do one noi kad su se sve moje
nade sruile. ali da li sam imao razloga da tako mislim? Nisam bio toliko intiman
s Kejt Sanderlend da bih prigovarao iemu ta bi ona uinila ili ta bi izabrala.
Moj je razum pomutilo to sam tamo naao oa, jer mi se to inilo izdajom
bliskog prijateljstva za koje sam mislio da postoji izmeu nas dvojice. ta je on
mislio kada me pozvao da stanem? Da li je mogao opravdati svoje prisustvo u
Sanderlendovom logoru te noi, nakon to mi je rekao da nee ii tamo? Odonda

nismo nikada progovorili o tome. o me iduih dana esto i udno gledao. Ali nije
nita rekao, a meni je bilo nemogue poeti razgovor o tome. to se tie vanjskog
odnosa, ponaali smo se kao da se nita nije dogodilo. Nai su ivoti bili
posveeni zadatku da podignemo telegrafsku icu preko te pustoi, a sada smo
jo morali misliti kako da se odrimo. To je popodne bilo drugaije od svih drugih
kojih sam se mogao setiti. Nije se inilo vrue, ali je bilo sparnije. vazduh nas je
upravo pritiskao. Tiina prostrane prerije bila je zapanjujua. Na vidiku nije bilo
ni ptice ni ikakve ivotinje. Ono to je pre izgledalo kao plavi odsjaj vruine na
jugu postupno je preuzelo formu oblaka. Nije se uopte primeivalo da se kreu,
ali se ipak rairie po nebu koje se najednom poelo mraiti, ne zato to je padala
tama, ve zbog nekog udnog zgunjavanja vazduha. koji je bio boje jarkog
ilibara. Oblaci su se proirili do zenita, a zatim ga prekrili, a tamnije sredite,
gotovo purpurne boje, postalo je jo izrazitije, i tada smo prvi put zauli tutanj
grmljavine. Poelo je slabo i daleko i grmelo je du neba dok nije stiglo do nas.
Prijatelju, avolski je sigurno da e se na nas svaliti jedna od onih stranih oluja s
munjama o e Loudenu. Naravno, ovde na severu nikad nisam video nijednu, ali
ti zna da su nam rekli kako su prokleto opasne. Pa, ako su tako strane kao one
u Panhandlu, onda smo upali u pakao odvrati Louden. Nije me briga kakve su
ree Darnel. tano je da su u Vajomingu oluje strane, ali radije neka me grom
udari nego da skapam od ei. Momci upadoh, s nadom u glasu ne znam nita o
tome, ali vam kaem da e padati kia. Ha! uzviknu o naglo se uspravljajui.
Vidite li vi ono to ja vidim? Loudenov je pokret bio kopija oovog, i on uzviknu:
Indijanci, do avola! I to cela gomila. Koga li avola smeraju? Smeraju? Ne vidi
li? frknu o. Jau du ice, ne bi li uinili nekakvu podlost. Pronaavi dvogled,
poao sam napred i stao na vozaevo sedito. Liling dotra du redova kola. Hej,
ljudi, sluajte efova nareenja zaurla on. Tamo je banda crvenih koji smiljaju
neto prljavo. Krajton kae da ih pustimo neka rade ta im je volja. Sada se ne
moemo uputati u borbu. ta je, do avola, nekoliko poruenih telegrafskih
stubova? Nema pucanja ako nas ne napadnu. Izmeu kola razapnite votano
platno, i sve platno koje moete nai, da uhvatite kiu. o zaurla na Lilinga: Hej,
stari Zapadnjae, misli li da e kia? Da, ti petliu kljunastog nosa, kia e!
Momci, jeste li primetili da se sunce sakrilo iza onog oblaka i da vazduh vie nije
uaren? upita o. Svakako odgovori Louden ali mislim da u jo malo ostati u
hladovini. Pa, Jenki, moe li nam rei ta vidi? nastavi o. Ima oko etrdeset ili
pedeset Indijanaca, moda i vie odvratih, Eto, pogledaj. Zaustavili su se oko pola
milje daleko, upravo gde telefonska linija skree u onom pravcu. Ne lie mi na
Indijance koje sam do sada video, ali sigurno nisu ni Sijuksi ni Arapahi. Mravi su
i gladni poput onih iz plemena Vrana uzviknu o. Ako su Vrane moemo oekivati
neku podvalu ree Darnel. Ali mislim da nee doi do borbe. ini mi se da je onaj
koji se obraa grupi poglavica nastavih. Skupili su se oko njega u krug. Eto.
Mnogo ih je sjahalo s mustanga. Tresu telegrafske stubove. Ostali trljaju icu. Ij!
Rue stubove i icu. Vidim kako tomahavcima seku icu. Eto! Sruili su icu na
tom mestu. Indijanci jau poput vetra du linije. Sledi ih druga gomila, moda
tuce, i rue telegrafske stubove u prolazu. ini mi se da odbijaju izolatore. Hej,
momci, eno tamo dole jo jedne gomile Indijanaca. Nisam ih pre primetio.
Udaljeni su milju i kreu se od telegrafske linije. Do avola, momci, oni vuku
telegrafsku icu sa sobom. Neki idu peice, vode konje i dre icu. Sto mu
gromova, to je neki novi indijanski trik! uzvikne o. Mislim da su te jadne

proklete budale zabile u glavu kako e nas spreiti da nam Veliki duh i dalje alje
vesti ako odreu komad ice od milje i odnesu ga dobaci Louden. Ubrzo se pojavi
dugi red Indijanaca, neki na konju, a drugi peice, koji se rastegao du vie od
milje ice. Vukli su neto prerijom i ili na sever. Na nama bliem kraju linije
sigurno nije bilo nijednog Indijanca koji nije drao tu telegrafsku icu, ili lasom ili
rukom. U tom mirnom i udnovato tihom trenutku do nas dopree njihovi
sablasni povici. Bilo mi je udno to to Indijanci rade. Oni su svi bili deca. Moda
su to inili iz zabave, ali meni se nije tako inilo. Pitao sam se ta Krajton misli o
ovom da mu odseku i odvuku milju telegrafske linije. Glasan tresak groma
odvrati moju panju. Spustih dvogled i primetih da se vreme vidljivo promenilo
dok smo mi bili zaokupljeni posmatranjem Indijanaca. Oblaci su sada ili prema
nama, i bili su vrlo niski. Sredite im je bilo tmasto poput crnila, i valovitu je
preriju s ove strane sredita zamraivao sivi pokretni zid. To je bila kia. Kada
sam je ugledao dao sam oduka svom veselju i glasno zaurlao. Ali, i drugi su to
primetili pre mene. Potrali su da rastegnu platna izmeu kola. Po meni i mojim
kolegama, skupljanje kinice moglo se malo odloiti jer smo jo uvek bili
zaokupljeni gledanjem Indijanaca. Panju su mi privlaili i zgunjavanje vazduha,
neprirodno ilibarno svetlo koje je sve obavijalo i pribliavanje poput crnila
tamnog oblaka nabijenog jarkim, isprekidajuim strelama. Vie nije vladala
tiina. Ljudi su vikali i veselo klicali dobrodolicu oluji koja je nadolazila.
Najednom blesne arka, zaslepljujua munja za kojom odmah pue tutanj groma
koji je parao ui. Na trenutak sam bio zaslepljen, ali i svestan da je munja udarila
blie Indijancima nego nama. Tek to sam to shvatio ta zaslepljujue arka,
beloplava strela munje kliznula je du zemlje fantastinom brzinom ostavljajui
trag iskara. Munja je pogodila telegrafsku icu koju su Indijanci vukli i uo se
nekakav itav zvuk kao da se metal topi, koji proe celom duinom ice, a ova
kao da je celom svojom duinom eksplodirala. Na tren je sablasno belo svetlo
sakrilo Indijance iz vida. Kad se raistilo, video sam da ih je munja sve redom
oborila. Mustanzi bez jahaa pomamno su jurili prerijom. Pomislio sam da su
Indijanci do jednog izginuli, ali sam ih tada ugledao kako se jedan za drugim diu
iz trave, teturaju amo-tamo, osveujui se, pa grabe prerijom kao poplaeni
zeevi. Odjeknu oov zvonki smeh. Deki, kako vam se ovo svia? Veliki duh
bacio je strelu u tu telegrafsku icu koju su crveni krali. Kladim se u ta god
hoete da vie nikada nee prii toj telegrafskoj liniji. Huraaa! Bog je svakako s
Krajtonom zaurla Louden. Jo uvek sam bio i previe zaprepaten i omamljen tim
stranim fenomenom a da bih mogao oceniti aljivost situacije. Vie bih se voleo
zahvaliti Bogu to sam udom izbegao smrti. Eto dolazi oluja, momci povie o a
bie silna, nema sumnje. Zaas su iz neba poele pljutati munje, a plamene
kugle dizale se iz zemlje gde god je munja udarila, te su odskakivale prerijom
poput velikih, plamteih bala belog pamuka. Rascepljujui tresak munja, prasak i
tutnjava gromova, zastraujue sjajno svetlo koje je obasjavalo scenu, otar miris
sumpora, sablasna nestvarnost prizora i kataklizma zvukova koja je postala
zagluujua. sve me se to toliko dojmilo da sam se uasnut zgurio na vozaevom
seditu, ula napetih do krajnjih granica. Smrailo se kao da je no, ali su
bleskovi munja bili toliko esti da su se gotovo za tili as izmenjivali bletava
svetlost i turobna tmina. S mesta na kom sam sedeo gledao sam deo obora
ograenog konopcem u kom su bile smetene mazge. o mi je rekao da su u
takvim olujama mazge esto gotovo lude od straha. Mada se inilo neverovatnim,

stvarno sam ugledao plamene kugle kako odskau gore-dole po leima mazgi, po
njihovim kratkim grivama i kraj njihovih uiju. Veina je mazgi samo stajala,
rairenih nogu, drhtei kao da e se tog trenutka sruiti. Crni je oblak stigao
gotovo do nas. Izgledao je poput crne zavese koja se leluja uz zemlju. Mora da je
bio daleko od zemlje, ali se inilo da ta visina nije vea od sto stopa. Darnel
dotri prema meni i povie mi u uho neto to nisam razumeo. Meutim, kad je
uskoio u kola, sledio sam ga. Za koji trenutak naie oluja, a kini oblaci stigoe
do nas na krilima vetra i izlie se, zamraujui sve sivim pokrivaem. Kia je,
muklo udarajui po svemu oko nas, gotovo nadjaala tutanj gromova. o i Louden
leali su na svojim krevetima i mirno puili cigarete Darnel je sedeo na krevetu, a
ja sam kleao pri kraju kola i virio napolje. Da je neko neto rekao ne bih ga uo.
Nisam bio svestan ni vlastite misli. Moje je srce bilo puno zahvalnosti. Molili smo
da doe kia, a sada je izgledalo kao da e nas ona zbrisati s ravnice. Ova je oluja
prekinula suu, napunila izvore, napunila potoke i bila je Krajtonov spas. Kao da
je opravdala njegovu veru. Pljusak je trajao manje od pola sata sivi se pokriva
izgubio i opet je sinulo svetlo. Izmeu oblaka prema jugu videli su se komadi
plavog neba. Slaba je kia ve jenjavala. Prasak i tutanj groma udalje se, munje
se izgubie, oluja proe i na moje veliko uenje sunce se opet pojavi, ponosno
sijajui ali lieno unitavajue vruine. Izali smo iz kola i ugledali ljude i vojnike
kako uurbano rade. Na je logor bio na uzvisini, ali je posvuda bilo nekoliko
palaca vode. U jaruzi nie nas, koja je pre bila suva, tutnjao je blatnjavi brzak.
Jezerca i mlake sjajile su se posvuda, u njima su se ogledalili sunce i nebo. Jedva
sam verovao svojim oima kada sam ugledao kako je kia isprala zelenilo i
purpur. Svako je platno razapeto izmeu kola bilo napeto i puno vode. Neto
podalje, levo od logora, volovi su pili iz malih lokvi i potoia, i pasli retko
rastinje. Ali, ko je najbolji prorok u ovom karavanu? otegnu o. Prijatelju, nisi lo,
ali ima i sree primeti Louden. Ti avolski dobro zna da si sve ono rekao
Krajtonu samo da podri njegovu hrabrost. Ali, to se toga tie, i ja sam znao da
e padati kia. Momci upade Darnel nee li bufala naii nakon ove kie? Trebalo
bi, a meni ne bi nakodio biftek. Eto Krajtona i Lilinga rekoh. Zanima me ta ih
sada goni? Boe, kladim se da e nas naterati da kopamo rupe za stubove.
Prihvaam tvoju okladu, mome. Ve je prolo pola popodneva, a osim toga
pogledaj niz pustinju na jug, nekih deset milja od nas. ta! Do avola ako to nije
karavan radosno usklikne Louden. Dek, tvoje su oi bedne, osim moda kada se
radi o devojkama. To su dva karavana. Bio mi je to zaista ugodan prizor.
Obradovao sam se shvativi da su Krajtonove anse opet porasle. Moda je to bila
samo elja, ali pogled mi je privlaila iznova arena valovita prerija, lepotica koja
se talasala do purpurnog horizonta. A nadohvat ruke to je arenilo presecala
iroka Oregonska staza, koja se sada belinom sjajila na suncu i vijugala prerijom
do dugog, zmijolikog karavana. Kasno tog popodneva u logoru je vladala velika
uurbanost. Krajton je naredio da se zakolju dva epava vola koji su samo
usporavali nae napredovanje. To je obeavalo nekoliko dana sveeg mesa, ali jo
uvek nismo znali gde da naemo drva za vatru. Nije bilo ni komadia drveta na
vidiku. A suvih bivoljih balega bilo je veoma malo u kolima koja su lutala amotamo u potrazi za tim udnim, ali vrlo zahvalnim gorivom. Idueg jutra ve od
rana gradnja telegrafa bila je u punom jeku. Bili smo previe uvereni da su sve
nae brige nestale. Ispalo je potpuno drugaije. Svakog se jutra ajmni Rok
pomaljala jo uvek u daljini, ne inei se nita bliom. Rad na ovom delu bio je

verovatno najtei do sada. Ali, vie nije bilo nemira i napetosti kao u vreme kada
smo bili poluizgladnjeli i eljni mesa i vode. Ipak, jo uvek nije bilo ni traga
Indijancima na horizontu. Od velike oluje nije se pojavio ni jedan indijanski jaha!
Kad su ga upitali, o je zlokobno kimnuo glavom i nije nita rekao. Iako je on
uvek bio oprezan, primetio sam da se ee osvre u sedlu dugo gledajui prema
jugu. Liling je bio miljenja da su nas bufala mimoili. Ta iroka staza koja je
prelazila zapadni deo Nebraske i istoni deo Vajominga bila je severna staza
bufala ko zna kako dugo, moda stotine ili hiljade godina. Oseao bih se
sigurnijim da nas je glavno krdo prolo rekao je stari render. Naiao je jo jedan
topao sparni dan tokom koga smo neobino mnogo napredovali. Te smo veeri
zapalili veu logorsku vatru nego obino. Zapravo, nije nam bila ni potrebna, jer
je temperatura vazduha bila mnogo ugodnija nego obino. No je bila vrlo tiha.
Nedostajali su mi kojoti. U toj pustoi retko se ulo njihovo zavijanje. Sedeli smo
svi oko svetleih eravica logorske vatre, ne ba razgovorljivi, to je pokazivalo
da smo bili umorni i da emo potraiti krevete. U tim retkim trenucima nisam se
mogao odupreti prodornom seanju na osobu koja kao da je kroz moj ivot prola
neizmerno davno. A oovo tuno lice, dok je zurio u vatru obuzet vlastitim
gorkim seanjima, nije mi pomoglo da zaboravim Kejt Sanderlend. Ja je nisam
zaboravio. Nekoliko smo puta uli da se Sanderlendov karavan nalazi negde
zapadno od nas, ali ne predaleko, i ta je misao naruavala tok mojih
avanturistikih dana. Ne samo da me progonila misao na devojku, ve sam bio i
uznemiren uverenjem da u je opet sresti. Kakvu e ulogu u tome odigrati o, na
to se nisam usudio misliti. Najednom primetih kako se o okrenuo prema jugu i
ostao nepomian kao stena. Mora da je neto oslukivao. esto sam ga video
kako to ini, ali iako sam esto pokuavao da i sam neto ujem, morao sam
odustati. Iz ostalih kola dopirali su buka i amor glasova, ali tamo dalje, izvan
logora, nije bilo nijednog zvuka koji sam mogao uti. Kauboj se die i odeta od
nas gotovo izvan kruga svetla. Ali, razabrao sam ga kako stoji okrenut u stranu,
malo se prignuo i napeto oslukuje. Koji je sad vrag? proapta Dek, diui se i
bacivi cigaretu. Mora da je neto uo upadne Darnel takoe tihim glasom. Da, i
te kako oslukuje. ta ti misli, Dek? Da nisu moda Indijanci? Prokletstvo, nisu!
uzviknu Louden diui se. Vens se nikada ne ponaa tako kada su Indijanci u
blizini. Sta je onda? brzo upitah, ali mi niko ne odgovori. Nas trojica smo napeto
gledali oa. Najednom se on prene iz svog nepominog poloaja i potri nazad
prema nama. Bufala! uzviknu zvonkim glasom. Stampedo, to je potpuno sigurno.
Mi smo upravo na njihovom pravcu! ta? uzviknuh. Bufala? Stampedo?Jesi li
siguran, prijatelju? upita Louden. avolski siguran. uo sam to pre nego to sam
sa sigurnou utvrdio da smo im na putu. ekaj! Da ja malo posluam. Nisam ba
tako bedan u tome odvrati Louden odlazei u tamu. ekali smo suspreui dah.
Bio sam svestan da je najednom i sam vazduh postao nabijen napetou. Nakon
dugo vremena, punih nekoliko minuta, Louden se vrati do nas, mamuze su mu
zveckale po ljunku. Mome, ne ujem nita ree on. Nema vetra. vazduh se
uopte ne mie. Ali mislim, ako si siguran, bilo bi bolje da ne ekamo. ekati! Ti
si lud. Moda uopte nemamo vremena. Kamerone, potri i dovedi Lalaja. Dek,
ti i Tom dovedite volove, ja u pohvatati konje. Otrah u potrazi za Lilingom,
sasvim uznemiren kaubojevim izgledom i odlunim glasom, razmiljajui o ovoj
novoj opasnosti. Ako je krdo bufala u stampedu, i ako na logor lei na pravcu
njihovog kretanja, sigurno je da e situacija postati vrlo ozbiljna. Pronaao sam

Lilinga kod njegovih kola kako ui sa svojom druinom oko male logorske vatre,
i najavih bez daha: efe, doite sa mnom. o eli da vas odmah vidi. Mene? upita
render iskrivivi lice. Zato me taj prokleti kauboj zove? Kakvu li je opasnost
sada namirisao? Ali, iako je mrmljao i gunao, brzo se digao i poao za mnom.
Iao sam takvom brzinom da je opsovao i hteo doznati zbog ega toliko urim.
efe, o je uo bufala. Kae da e preko naeg logora prei stampedo. Sto mu
gromova! uzviknu Liling. To je nesrea! A ja se nadao da nas je glavno krdo
mimoilo. Za kratko vreme stigli smo i ugledali oa kako vezuje konje za Tokove
kola. im nas je ugledao on e: Liling, mislim da sam uo avolski veliko krdo
bufala u stampedu. Poslednjih nekoliko dana upravo mi se to stalno motalo po
glavi. Pomalo sam poaavio od te stalne slutnje. Moda nisam u pravu, gde
sree da nisam. Poi tamo, dalje od logora, i kao stari render nemoj disati dok
bude oslukivao, inae nee uti. Kauboju, kako do avola mogu zaustaviti
disanje? uzviknu Liling, ali hitro krene u tamu. Ja sam isto uinio, ali sam krenuo
na drugu stranu. Kad sam se naao izvan logora, u tami, okrenuo sam se prema
jugu paljivo oslukivajui. Ali, bio sam sav uznemiren. Srce mi je tuklo poput
velikog ekia i upravo sam oseao kako mi krv struji ilama. velika nebeska
kupola posuta zvezdama zatitniki nas je pokrivala napeta tiina i osamljenost
bez sumnje je poveala matu kao da je priroda tiho i jedva primetno disala, a
moglo je to biti i tiho zujanje kukaca bilo je neeg melankolinog u velikoj
osamljenosti i tajni tog celog prerijskog kraja. I mada sam napeto sluao, nisam
mogao uti nita neobino. Kad je Liling ubrzo pourio nazad do logorske vatre,
ja potrah da mu se pridruim. o die oi sa svog posla i ja ugledah kako mu se
one iskre na odsjaju vatre. Ali, ta misli, efe upita on otro. Ba smo proklete
sree! prasnu voa. tano je. A kada nisi imao pravo, prokleti teksaki Indijane!
Oni su svakako u bezglavom stampedu, i ako se ne varam, u tom krdu ima milion
bufala. Mislim da je tako. Imamo jedva dovoljno vremena da se pripremimo za
njihov dolazak. o, naravno, video sam dosta krda bufala u stampedu urno
nastavi Liling. Ali vi Junjaci moda znate neto vie od nas Severnjaka. ta
predlae? Govori brzo. Samo jedno. Obavesti Krajtona i odmah uzbuni logor.
Skupi volove i mazge. Namesti kola u klin. Otri deo napred. Na vrh klina odvuci
dvoja najstarija kola i pripremi vedra s petrolejem da ih zalijemo. Iz svakih kola
po dva oveka poalji napred s pukama i mnogo municije. Ostalima zapovedi
nek nastoje zadrati stoku. Ostalo zna. Pouri! Liling otri viui. Ubrzo je u
logoru nastala velika urba, uli su se promukli glasovi, topot izama, metalni
zveket opreme ljudi su trali prema preriji sa svetiljkama, urlali jedni drugima
pojavili su se Louden i Darnel s naim volovima ula se kripa i struganje tokova
i ubrzo su se u rekordnom vremenu (bar mi se tako inilo) kola poela kretati
neka su vukli i gurali ljudi, druga su vukle mazge, a u logoru su okupljali volove.
Pomagao sam koliko god sam mogao, trao na sve strane, potpuno svestan guve
oko sebe. Ubrzo mi o zaurla u uho: Pograbi puku. Napuni depove mecima i
poi sa mnom. Dek i Tom e pokuati da zadre stoku. Kauboj je u jednoj ruci
drao zapaljenu svetiljku, a u drugoj puku: za pojasom su mu bila dva opasaa s
mecima, pogodio sam da po depovima mora imati jo metaka, jer mu je kaput
visio. Dao je jo nekoliko uputa Tomu i Deku, okrenuo se i poao, a ja za njim.
Ako u logoru nije izbio pakao, nisam znao koje bi ime odgovaralo guvi koja je
nastala. Veina naih ljudi i vojnika znala je ta znai krdo bufala u bezglavom
stampedu mnogi od njih ve su ga doiveli. Radili su s oajem ljudi u opasnosti.

Pri kraju klina koji su sainjavala kola, nalazio se irok prostor za stoku i mazge.
Meutim, mnogo je volovskih zaprega bilo upregnuto u kola. Na nebu se pojavio
mesec i rasvetlio preriju. Volove su doterali s obe strane. Ono malo stoke to smo
jo imali mukalo je, i time se jo vie poveavala zbrka. Ljudi i vojnici naoruani
obinim i lovakim pukama hitali su napred po dvojica i po trojica, uzbueno
razgovarajui promuklim glasom. Koliko sam u tami mogao prosuditi, klin
sastavljen od kola bio je najmanje sto metara dug. Napokon smo stigli do vrha
trougaoa. Vrh je bio irok koliko dvoja kola, a takva su bila i sledea dva reda.
Potom se irina poveavala na troja, pa na etvora i vie kola, te se trougao
prema kraju sve vie irio. Pedeset stopa od vrha klina stajala su dvoja ogromna
platnom pokrivena kola, koja je trebalo rtvovati i zapaliti. Ugledah ljude kako
nose vedra i namirisah petrolej. Vie od pedeset radnika i vojnika skupilo se na
tom mestu. Bili su buni. o nije nita govorio, a ja sam oklevao da ga pitam.
Nisam primetio Lilinga, ali sam ugledao Vejnvajta, Nelsona, Wadneia i druge
Zapadnjake s kojima smo radili. Bili su mrki i odluni. Razgovarali su i gledali
prema preriji, i bez sumnje napeto sluali kao i ja. Galama oko nas se postubno
smanjivala, pokazujui da je sad, kada se stvorio klin, bilo manje potrebe za
vikom. ali i dalje se uo uzbueni agor. inilo mi se da ima jo dovoljno vremena
da se klin to bolje naini pre nego navale bufala. o mi namigne da ga sledim.
Napustismo gomilu i poosmo do onih kola koja smo trebali zapaliti. Idemo malo
napred, da ujem gde se nalaze bufala ree mi uz uho. Uinili smo pedesetak
koraka i stali. Istog trenutka zauh udni neprekidni tutanj koji je nekako liio na
grmljavinu udaljenog groma. Od tog zvuka kao da mi je na tren prestalo kucati
srce. uje li to? upita o, meni ve dobro poznatim glasom od kog bih uvek
zadrhtao. Krivo sam prosudio. i Bufala su jo dosta daleko i mnogo vie ih je nego
to sam mislio. Ludo jure, u bezglavom stampedu! Jezivo su prestraeni! udo je
kako se krdo bufala moe preplaiti ni od ega. Mislim da je to zbog toga to ih je
toliko mnogo, pa ludilo zatalasa krdom. Lezi i prisloni uho na zemlju. To je za
tebe svakako neto novo. Ja u se vratiti i rei ljudima da bace petrolej na kola i
budu spremni da ih odmah zapale. Uinio sam kao to mi je kauboj rekao. Skinuo
sam stetson i uho priljubio uz zemlju. Uinilo mi se kao da sam uho prislonio uz
neku veliku morsku koljku, iz koje ujem onaj udni zvuk mora. Zvuk to sam ga
sad sluao bio je slian onome, a opet se jako razlikovao. To se jedva moglo
nazvati tutnjem, liilo je gromu. gromu koji nije izazvala priroda bila je to
grmljavina ivota, nedokuivo divljanje, ogromno bubnjanje bez i najmanje
stanke. Pokuah usredotoiti sva ula i presuditi da li se zvuk pojaava ili slabi i
nakon nekoliko trenutaka zakljuili da tutanj jaa. o se vrati i dotakne me
izmom digao sam se, a on mi povie u uho: Drugar, brzo e. Nadam se
najboljem, ali ponekad bufala u stampedu ne moe razdvojiti niti ih moe
zaustaviti. Radi ono to i ja, i pomoli se, to ti je sve. Okrenuo se, a ja pogledah na
prostranu preriju. Bila je obasjana slabim meseevim svetlom i inilo mi se da
jasno vidim najmanje pola milje daleko. Razabirao sam telegrafske stubove koji
su se poput crnih straara protezali du cele te udaljenosti, ali dalje od toga,
otkud je dolazio taj zvuk, bilo je avetinjski tamno. U mojoj duevnoj napetosti
mata je svata mogla doarati, ali se prisilih da suspregnem uzbuenje i budem
hladan. Nesumnjivo sam uspeo ouvati barem vanjski mir. Kada se okrenuh da
poem za oom dvoja kola polivena petrolejom planue i veliki prostor oko nas
jarko se osvetli. Lica ljudi vie nisu bila crna. Gologlavi i bledi, plamteih oiju

uprtih u preriju, gledali su samo u jednom smeru. o ih potera nazad u liniju s


vrhom klina i poreda ih sa svake strane u zavetrinu prednjih kola. Ako se krdo
razdvoji ispred tih zapreka, bufala e proi pored ljudi i klina. Ako se ne
razdvoji!. o me postavi pored sebe s unutranje strane i drei spremnu puku
povie snanim glasom, ali ga se jedva ulo: Pucajte kada otvorim vatru i nemojte
prestati! Bufala su ve bili posve blizu i vie ga uopte nisam mogao uti. Izvadio
sam sat da na meseini pogledam koliko je sati, a ruka mi je toliko drhtala da
sam jedva uspeo razabrati kazaljke. Bilo je pola devet. Tada sam ugledao neto u
preriji. Neto poput pribliavanja oluje na oceanu iza koje se valjaju valovi
beskrajnim miljama. Vatra je zahvatila platneni krov na kolima i snano se
rasplamsala. Nadolazei val progutao je meseinom obasjani prostor. Razabrao
sam prethodnicu stampeda. Prednja je linija bila ravna i protezala se koliko god
sam mogao videti na obe strane, i to sigurno milje i milje. Najednom sam shvatio
da se ljuljam na nogama. Tlo je postalo nesigurno. Treslo se poda mnom. Istog
trena, iz moje svesti ieznu ogromni pritisak koji me bio progutao znao sam da
je to bio tutanj one lavine, i da ga vie ne ujem. Bio sam zagluen. Nije bilo
nikakvog zvuka. Kad je o podigao puku dajui time znak da ponemo pucati,
nisam uo pucnjave koju bi sledili crveni plamen i dim. Nije se uo ak ni pucanj
svih puaka zajedno. Tresui se kao da me spopala padavica brzo sam ispraznio
puku ravno u prednji deo tog zahuktalog crnog avola s bezbrojem sjajnih
rogova i vatreno zelenih oiju. Ali ako sam se tresao i bio sav izvan sebe, mogao
sam pucati i oi mi nisu otkazale. Najednom se u sreditu te nastupajue linije
osetilo neko oklevanje, i ona se raspade uz nju su velika telesa visoko odskakala i
padala, a druga su kao omadijana zauzimala njihova mesta sve vea gomila proe
pored kola, u plamenu, prevrnu ih, te iskre s gorueg platna stadoe frcati na sve
strane. Moja su ula, krv, gotovo i samo srce, zastali s tim prvim pucnjem. a duh
mi je bio nesnosno napet sve do trenutka dok nije bilo jasno da se krdo razdvojilo
i da je valovito crno more bufala u bezglavom stampedu stalo prolaziti nama sa
strana. Gotovo sam se onesvestio. Bilo je to malo previe za novajliju. Videi da
o opet puni puku uinih to isto nespretnim prstima. Njegova je puka ve
rigala vatru, dok sam ja svoju jo uvek punio. Nalazili smo se usred neega toliko
uzvienog da sam postao automat i reagirao poput stroja. Pucao sam
promiljeno. Ravnao sam se prema ou i ostalima. Oi su mi bile pune
uskovitlanog vala bufala koji se protezao bez kraja. Neto kasnije, kad sam hteo
opet napuniti puku, spazio sam da sam potroio svu municiju iz jednog depa te
se moram latiti one iz drugog. Nervoznim prstima umetao sam metke u puku i
pucao. Jarki blesak goruih kola je nestao. Vie nije bilo mnogo svetla. Samo su
jo donji delovi kola plamsali. Stub dima dizao se nekoliko metara dalje i meao
sa zavesom guste praine. Vid mi se zamutio od napora, ili straha, ili od
nedostatka vazduha. Dugo sam zurio kroz maglu oima koje su me pekle.
Ogromna gomila bufala na svakoj strani kola ujednaeno je rasla levo i desno,
irei barikadu mrtvih telesa ispred naeg klina. Opet zauti zvuk bilo je neto
zaista nestvarno. Ui su mi bile pune gromovite buke koja je prela u tutnjavu.
Kako mi se vraao sluh, poeo sam da dolazim sebi. Tlo se ispod nogu sve manje
treslo. Ljudi su prestali pucati. Oblaci praine proredie se. Osetio sam da me o
zgrabio verovatno me pridrao. U uima sam opet zauo gromoviti tutanj koji je
sada odmicao. Bilo je iza nas. One dve jezive crne struje to su poput more
promicale pored nas nestadoe, tlo pod nogama prestade se tresti i opet ovrsne,

oblaci praine izgubie se kao usisani prazninom to je stvorilo stado u pokretu.


Bufala su prola. Zauh opet glasove. Na bledoj meseini oovo lice bilo je crno
od praine i baruta. Lica ostalih bila su jednako takva. elinim prstima o mi je
stezao ruku. Pa, mome, nije bilo lako proi ovako neto. To je najgori stampedo
to sam ga doiveo, ali smo uspeli razdvojiti krdo! Sad smo spaeni! Mislim da si
ovaj put sigurno zavrio svoje naukovanje. Ponosim se tobom, prijatelju. Ti to nisi
video, ali je nekolicina naih ljudi klonula za vreme naleta. Pa, sad emo imati
podosta bufalovih bifteka. Pola sata kasnije neki su nai radnici ve pekli komade
bufala nad goruim ostacima kola. Iskoristili su priliku da sve to pretvore u
zabavnu zgodu. Ali, od nae grupe niko im se nije pridruio. Vratili smo se prema
naim kolima mislei da e nam narediti da razbijemo klin i da se postavimo u
uobiajeni logorski krug. Meutim, nije bilo nikakvih naloga, i ja sam se odvukao
u krevet i zaspao jo pre nego sam se uspeo pokriti ponjavom. Te se noi nisam
budio niti sam sanjao. Tom me sutradan ujutro morao gurati da me izbaci iz
kreveta. Namirisao sam ukusni biftek, ali ni to nije ubrzalo moje kretanje. Ali,
im sam se rasanio i pojeo obilan doruak od mesa bufala, opet mi je bilo dobro.
Odmah nakon ruka otiao sam da malo razgledam mesto bitke. Ispred klina od
kola leala je ogromna gomila bufala. U sreditu gomile bilo je na gomili i po pet
bufala. Videlo se da ni gorua kola ni pucnjava ne bi bili dovoljni da razdvoje
krdo, da nije bilo te nepremostive zapreke gomile mrtvih bufala. Bile su to velike,
divne ivotinje! Po pleima, velikim glavama, i elima bili su pokriveni dugom i
gustom crnom dlakom. Stranji delovi bili su im ukaste boje. Neki su radnici
iskoristili priliku da dou do koa, a ja unajmih dva oveka, koji su trebali rasei
nekoliko bufala da dve lepe koe ostave za mene. Pa, ini se da su bufala otetili
nae telegrafske stubove primeti Louden. Imamo vie od dva dana posla da ih
popravimo, koliko vidim odvrati o. Nadam se da su nas odredili da ostanemo i
da ponovo podignemo te stubove rekoh. Hm odvrati o odmahujui glavom. ef
e zahtevati da idemo napred. Vidim da je telegrafska ica ne samo sruena, ve
je i nestala primeti Darnel. Da, i sada je verovatno negde u Japanu. Misli u
Vajomingu, drue. Lepo je i svee jutros. Pazi to se lepo vidi ajmni Rok. Vejn,
koliko je daleko odavde? Ne pitaj mene odvratim. ini mi se oko pet milja. Do
avola! Dalje je sada nego to je bio pre deset dana veselo dobaci Dek. Liling
ostavi druinu od pet kola i tuce ljudi kod logorita da izvre popravke i da nas
sustignu s mesom bufala i koama. Ostalima je nareeno da se spreme za
polazak. Prijatelju, neto se udno dogodilo sino ree mi Darnel. Nakon to si
zaspao. Imali smo lepu zabavu. Krajton je ovuda naiao traei Lilinga i kada ga
je pronaao zaurlao je: Liling, uzmi nekoliko ljudi i poi pogledati koliko je
telegrafskih stubova srueno. Liling je sedeo uz vatru tamo preko, umoran kao
pas, to je svako mogao videti, i na efovu nareenje skoi kao da ga je neko ubo.
efe, za kog bi avola iao? zaurlao je. Sruenih stubova bie sada upravo
toliko koliko i sutra ujutro, a moda ih ujutro bude jo vie. ef je zagrmeo:
elim da znam koliko! Vrlo tiho i mirno, Liling odvrati: Pa, gospodine Krajtone,
ja zaista ne znam kako emo to jo veeras utvrditi. Ne bih se usudio ljude poslati
veeras. To bi bilo previe za njih. Sav izvan sebe, ef e: Unajmio sam i tebe i
sve vas do jednog da radite u bilo koje vreme, pa i celu no ako je potrebno. Kada
budemo nastavili rad, neemo uopte imati odmora, ni danju ni nou. Da, efe,
bie odmora. Neki e se od nas mirno odmarati u svojim grobovima i danju i
nou. To mora da je bilo previe za efa, jer je bez rei gutao slinu, guio se i

zurio kao da je poludeo, i bez rei se vratio svojim kolima. Boe, Tom, pa on nas
goni kao roble odgovorih naglaavajui rei. Ali, mislim da on vidi neto to je
nama nedokuivo. Samo takav ovek moe obaviti ovakav posao. Aha, ef je silan
odvrati Darnel. Krenuli smo. Karavani se rastegnue prerijom, svaki po svom
poslu. Rasute gomile i grupice bufala lenjo su nas sustizale, ne poklanjajui nam
posebnu panju i idui svojim putem. Bili su to oni to su zaostali za velikim
krdom. posmatrati te bufala bilo je veoma zanimljivo. Tom i ja nalazili smo se u
poslednjim kolima. Tom je vozio, zaustavljao se od stuba do stuba, a ja sam
silazio i zabijao zaotrene iljke u telegrafske stubove. Ugledao sam nekoliko
bufala kako se pribliavaju stubu i zaueno ga gledaju. I, vie nego jednom,
kada bih video kako se bufalo ee o stub, setio sam se karavana koji je ostao za
nama izvrie popravke i prestao sam se brinuti. Znao sam veoma dobro, po
oovom tajnovitom dranju i po Loudenovom cerenju, da smo morali jo tota
nauiti o bufalima. Iz dana u dan posao je prilino dobro napredovao na ovoj
deonici. Poeli smo se primicati ajmni Roku. Prerija se penjala sve vie, i sada
je to ve bilo uoljivo. esto sam gledao vitki, visoki breg koji je bio jedan od
putokaza na Oregonskoj stazi, i mislio sam na jedan drugi i jo vei putokaz,
Independens Rok, negde du Staze u Vajomingu, i eznuo sam da to pre
ugledam Stenjak. Zalutale grupe bufala prolazile su danomice kraj nas, as u
veem as u manjem broju. Oluje su ili prestale ili su se za neko vreme izgubile, i
to nam je olakavalo napredovanje. Pustinja je poprimila svee zelenu boju.
Svea je bilo posvuda. posebno su se isticali jarki suncokreti, koji su nicali kao
udom. Vode je jo uvek bilo mnogo u dolinama, i gotovo nije bilo dana kada
nismo morali prelaziti kakvu reicu. Ali je kraj osim bufala jo uvek bio bez
drugih ivotinja. Jednog dana kada smo dobro napredovali, Liling nas uvee
zaustavi da logorujemo u blizini jednog izvora. Kako veera jo nije bila gotova,
udaljih se malo od logora da dvogledom gledam bufala. Bio sam uzbuen kada
sam ugledao kako pustoe nae telegrafske stubove. Gledao I sam kako ih rue
dok lenjo pasu i idu prema nama. Njihov je omiljeni postubak bio da se naslone
na stub i da se o njega eu uprkos otrim iljcima koje sam ja tako marljivo
zabijao. Time su se zabavljali milju za miljom, dan za danom, nedeljama. Veliki
dlakavi bufalo primakao bi se telegrafskom stubu, pogledao ga kao da e rei:
Eh, ba da vidim kakva li je to stvar! i zatim bi se stao trljati o njega. Otri bi ga
iljci grebli po leima i to otkrie ujedno je znailo i kraj stuba. Na leima bufala
bila je debela naslaga stvrdnulog blata, a da ne govorimo o silesiji gamadi, pa je
bufalima eanje uz otre iljke priinjalo pravi uitak. Video sam kako se praina
die s njihovih slabina. Dok bi se jedan veliki bufalo radosno sladio, drugi bi ga
veliki subrat primetio i odmah nastavio za njim trljati svoja lea. iljci su bili
zabijeni u stub unaokolo. zato nije bilo nita neobino da se i po tri dlakava
bufala eu i grebu i svijaju lea, dok drugi ekaju na red. I stubovi bi neizbeno
pre ili kasnije pali. Ubrzo je otrooki Liling primetio ta se dogaa, a od psovki
koje je osuo na raun onih jadnih ivotinja okui se i sam vazduh. On zapovedi
kaubojma da ponesu sa sobom moj dvogled i da odjau desetak milja du linije
kako bi utvrdili tetu. Liling me tada, vukui me za sobom iz meni nepoznatih
razloga, jedino ako to nije bilo da odri moral i hrabrost, odvede do Krajtonovih
kola. Nali smo efa preko glave zaposlenog sa svojim telegrafistima. efe,
oprostite to smetam poe Liling ali bufala svata izvode s naim telegrafskim
stubovima. Ne smetaj mi. Ne vidi li da sam zaposlen? zagrmi Krajton. Naravno

da vidim s mukom odvrati Liling a i mi smo svi avolski zaposleni. Stvar je u


tome: ta da uinimo? Da uinite? ovee! U vezi s im? Pa, rekao sam vam za ta
prokleta bufala. Oterajte ih! Mi smo samo stajali. Ali, zato ne sluate nareenja?
nervozno e ef. Do avola, ne moemo. Ima ih oko deset hiljada. Moraemo ih
pustiti da lutaju i da nam ine tetu kao to su do sada inili. Kakvu tetu? prasnu
Krajton. Pa. rue nam telegrafske stubove. Uto dojae o. Hodi ovamo, o naredi
Krajton. Moda e ti rei koju pametnu. ta se to dogaa s bufalima i
stubovima? Pa, efe, upravo sam dojahao s izvianja du linije odvrati kauboj.
Nekako sam oseao da se ou ovo svia. Oko dvadeset i pet milja telegrafskih
stubova je srueno. Dvadeset i pet milja! ponovi na voa ne verujui vlastitim
uima Zato mi to nisu rekli? Govori, kauboju! U redu, efe, hou, ako mi
dopustite da govorim. Povelika grupa bufala nas je sledila i prola danas uz nas.
Oni su sruili stubove na taj nain to su lea eali o iljke koje je po vaem
nalogu Kameron zabio u sve stubove. Nebesa! uzviknu Krajton. Pa to je
katastrofa! Bufala eu lea? ko je ikada uo za tako neto? iljci! eu lea!
Dvadeset i pet milja stubova. Boe zato mi to nisu rekli? Rekli su vam, efe. Ja
sam vam upravo rekao odvrati kauboj preterano mirno, a glatko mu lice nije ni
zadrhtalo. Krajton je zurio preda se. Lice mu postade purpurno. Strahovito se
razjario. Teko je gazio gore-dole i svako mu se sklanjao s puta. Najzad mu govor
dobije neki smisao, te se moglo razabrati ta govori: Dvadeset i pet milja stubova
srueno! est dana rada za celu druinu!. Sve zbog. zbog bufala koji hoe ekati
lea. Sve zbog toga to sam ja naredio da se na sve telegrafske stubove zabije
puno iljaka Ha! Ha! Ha! Divan li sam graditelj. Bolje je da idem kopati rupe za
stubove. Kao da se nisam dosta napatio na ovom paklenom poslu! To je previe!
To je kraj! Dvadeset i pet milja! iljci!. A meni su rekli. savetovali! Tada se, sav u
vatri, okrene svom zaprepatenom nadzorniku i promuklo povie: Liling, mlatni
me poteno i jako! I na voa, svladan besom, tugom i sramom, okrene lea
Lilingu, koji je samo stajao otvorenih usta. efe! Vi. vi ste van sebe. Pa ne mogu
vas udariti. Neko e morati. Neko bi trebao uiniti i neto gore. o, sidi s konja i
mlatni me. Ali, meni e svakako biti drago da to uinim otegne o uz divan
osmeh. On sklizne sa sedla i udari naeg vou tako snano da je odjeknulo kao da
je mlatnuo po velikom bubnju. Krajton se srui u svoj duini od est stopa i zarije
lice u prainu. Prizor me gonio na smeh kom sam se bojao prepustiti. Darnel i
Louden drali su se za slabine kao da e eksplodirati. Ostali su bili zaprepateni,
istovremeno i prestraeni i obradovani! Potom se o svali na tlo prevrui se i
zavijajui nekim udnim isprekidanim glasom. Nakon nekog vremena, dok smo
mi naokolo stajali kao paralizirani, Krajton se podie na noge. Bio je prljav od
glave do pete. Besnom kretnjom obrie prainu sa znojnog lica. Prokleti
kaubojski vrae! zagrmi on. Ja ti nisam naredio da me napola ubije. Otputen si.
o sedne na zemlju, i nakon to se na tren svladao, ree promuklim apatom: Pa,
efe, vi ste mi rekli da to uinim, a svakako ste i zasluili. Ti. ti iskoristio moju
zbunjenost i srdbu isprekidano se penio na voa dolazio je sebi bilo je oito da
se pokuava izvui. o se polako podie na noge. U redu, efe, ja sam otputen
otegne on a to znai da ste se prvi put pokazali kukavicom. Ja kukavica! skoro se
zagui Krajton. Svakako, efe. A to je teta, jer kako ete zavriti ovaj posao bez
mene? Svi vi idioti gubite mi se s oiju zaurla na voa kao da ne moe podneti
da nas dalje gleda. Svi osim tebe, o! Ti, doi sa mnom. Moramo porazgovarati!
Aha! istisne kauboj uz svoj polagani zarazni smeak to je vie nalik na vas.

Nemam nita protiv razgovora. Nato Krajton stavi ruku kauboju na rame i odvede
ga.
Dugo oekivani ajmni Rok konano se dizao nad nama. Na oko pet milja od nas
dizala se stena, velianstvena i visoka, purpurna vrhunca i zlatasta podnoja.
Nakon tolikih gotovo beskrajnih tedana ravne gole prerije, pogled na taj putokaz
kao da je oslobaao duu. Idueg jutra, u prozranoj zori pre izlaska sunca, stena
mi se uinila nalik na veliku, belu strau koja mami putnike u svoju senu i na
istu vodu to podno nje tee. Toga smo dana podigli pet milja telegrafskih
stubova. Ushieni, bar smo tog dana uspeli zaboraviti koliko je naporan na
posao. Stena je bila veoma impresivna, ak i onom koji bi je gledao s njena
podnoja. Bee nalik stocu kog je stvorio goli, sivi kamen, na ijem se otrom
vrhu nala jo jedna, na strelu nalik stena po kojoj je ajmni Rok nazvana
putokazom. Vrlo verovatno da je trgovce krznom, trapere i naseljenike stena
impresionirala i da im je predstavljala neto posebno zbog tog svog znaenja, a
ne zbog svoje prirodne lepote. Kad bi je putnici to su ili na zapad iz daleka
spazili, ona je za njih znaila kraj jezive pustoi i poetak dugih valovitih kosina
pobra ta se diu do Stenjaka. Jednog dana sredinom popodneva ulogorili smo
se ispod stene. Nebo je bilo oblano, ali je vreme bilo ugodno. Logor nam je bio
malen, a i nas je bilo malo. Krajton je bio otiao u lov s nekolicinom ljudi. Koliko
sam se mogao setiti, bilo je to prvi put da je priutio malo vremena za zabavu. o
i Louden odjahali su na svoju ruku, bez sumnje da se popnu navie i promotre
kraj. Darnel je bio zauzet poslom oko naih kola. Bio je nekako mirniji i
zamiljeniji otkako smo se pribliili brdima Vajominga. Bio sam mu ve odavno
prestao zamerati to mi se nametnuo za tutora. U poetku me to nerviralo, ali
budui me nekoliko puta spasio od zla udesa, to sam njegovu brigu prihvatio
potpuno drugaije. Liling je bio u logoru, zamenjivao je efa, a s njim su bili i
Edni, Hauser, Bob Vejnvajt, Hal Vajting i Kliff Nelson. Druga grupa ljudi krenula
je jednim kolima da odmota kolut telegrafske ice du staze. Bio sam nekako
uzrujan i zabrinut to sam pripisao odsutnosti oa i Loudena i malom broju ljudi
koji su ostali u logoru. Verovatno sam ba zbog toga prvi i primetio grupu jahaa
koja se stazom primicala naem logoru. Setio sam se kako mi je o jednom rekao
da on odmah raspoznaje grupu nevaljalaca, pa bila ona ne znam koliko udaljena.
Na granici nije bilo sluajno da sumnjivi tipovi redovito imaju konje mrkih boja, a
i odela su im mrka. U ovoj grupi bilo je osam jahaa, a ispred sebe su gonili
nekoliko tovarnih konja. Nije mi se sviao njihov izgled, ali sam oklevao da
obavestim Lilinga kad su se pribliili posve blizu, on ih je i sam zapazio i stao ih
dugo i paljivo posmatrati. Potom mi je tiho rekao da dozovem Ednija, Vejnvajta i
ostale ljude u logoru. Ne vidim oa i Loudena. Gde su? upita on. Odjahali su
nekud, efe odgovorih. Tako. Koga avola tih kauboja nikad nema kad su mi
potrebni? poalio se on. Kladim se da ova druina nema dobre namere. Ali, kakva
im god bila namera, moram odugovlaiti da bih dobio na vremenu. Otkako sam
doao na granicu video sam prilian broj loih tipova, ali mi se ovi sada uinie
najgorim od najgorih. Zaustavie se na oko sedamdeset jarda od nas i neki od
njih sjahae da pridre tovarne konje. Dva jahaa nam pristubie. Jedan je bio
krupan ovek crne brade sa stetsonom natuenim na oi koje su bile kao dve
sjajne take na licu. Kod njega su me se najvie dojmili puka na jabuci sedla i
dva upadljivo pripasana revolvera. Njegov je partner bio mladi ovek, vitak i

mrav Zapadnjak, bleda lica i ute kose. Teksaanin, ako sam nauio
raspoznavati takvog. Krupni se ovek okrene u sedlu i povie ostalima glasnim i
hrapavim glasom: Momci, evo ovde jo mojih stubova. Nisu ih sve upotrebili. Te
me rei iznenadie, a Liling stane psovati ispod glasa. Vejnvajt i ostali prioe
blie, znatieljni i naizgled nimalo uznemireni to uza se nemaju oruja. Hej, vi, iz
Western Uniona zagrmi bradati voa gde vam je ef? Ako misli na Krajtona,
nema ga u logoru hladno odvrati Liling. Odmah e se vratiti. Dok njega nema ja
ga zamenjujem. Ali, nemamo vremena za brbljanje. Pratim vau druinu od
Julesburga. Je li? Nisi nas ba brzo pratio ironino odvrati Liling. ta eli? Vidim
da imate jo pet kola telegrafskih stubova, a mora da ste ve upotrebili dvadeset
kola. To je drvo poseeno na mom zemljitu kraj Julesburga i hou da mi ga
platite. Sluaj, ovee, jesi li pijan ili lud? Mislim da to moe i sam videti, ali nije
vano ta sam. Ja od tebe zahtevam da mi plati moje drvo. To je smeno jarosno
ree Liling. Te smo stubove posekli miljama daleko od Julesburga, ali i da nismo,
niko nam ih ne moe naplatiti. ko je ikada uo za tako neto. Pa, uo si ta sam
rekao odgovori drugi mrano. Ne tie me se tvoje miljenje. Ja zahtevam da mi se
plati drvo. I ne nameravam i dalje tratiti vreme oko toga. Aha. Onda je to pljaka.
Nazovi to kako hoe, gospodine nadzornie. Ha-ha! Novi vid pljake. Kradljivci
drva u kraju gde nema nikakvih posednikih prava. To je ipak previe. Crnobradi
je ovek asak otrim pogledom zurio u Lilinga, potom svrnuo oi na nas ostale i
najzad na logor i njegovu okolinu. Istresi pet hiljada dolara i to odmah naredi on
grubo. Mislio sam da e se Liling zadaviti u pokuaju da istovremeno ispljune
duvanski sok, opsuje i neto izmuca. Shvatio je situaciju koja je bila teka. Ortak
voe one druine drao je puku naslonjenu na jabuku sedla, a jednim pogledom
uverio sam se da i ostali razbojnici dre puke u slinom poloaju. Nije bilo ni
najmanje sumnje da ta svirepa druina nee odustati da svoj zahtev ispuni silom
oruja. Lilingova hrabrost nije bila u pitanju. Borio bi se i zbog jednog krivog
pogleda, ali je u ovom sluaju bilo vie nego oito da smo ne samo nenaoruani,
ve i u manjem broju, i da se na borbu ne sme ni pomiljati. Kao Krajtonov
zamenik, Liling je dakako znao gde se nalazi novac. A Krajton bi pak radije
popustio takvom zahtevu pljakaa nego da iko od nas bude povreen. Pri gradnji
Western-Uniona na novac se najmanje gledalo. Ipak, bila je to gorka pilula koju je
Liling morao progutati. Ne moe me prevariti progovori on muklo. Znam ja da si
ti obian bandit. Ima pravo na drvo upravo toliko koliko i bilo ko drugi, a
svakako manje od nas koji smo se potrudili da ga poseemo i vuemo za sobom. A
ta e biti ne budem li hteo isplatiti pet hiljada dolara? To ti ne bi bilo jako
pametno odvrati onaj krupni, s mranim smehom. Ako se pokuate odupreti
ucmekaemo vas pre nego i prstom mrdnete. Bolje plati, i to odmah. Mislim da se
tvom efu ne bi dopalo da gleda kako se dimi onih pet kola telegrafskih stubova.
To je potaklo Lilinga da se odlui. Kao da ga kolena izdadoe. Skvrio se, poput
oveka pogoenog pesnicom u eludac. Borio se da nadvlada bes. inilo se da se
tu vie nita ne da uiniti, i da od odugovlaenja nema ni najmanje koristi. U
meuvremenu, i ja sam doao sebi, a iznenaenje ustubi mesto jarosti i besu
oajniki sam kopao po mozgu postoji li kakva mogunost da spasim situaciju. I
odluio sam: ako nas orobe, pa krenu, ja u na ove tipove potegnuti puku.
Meutim, u trenu kad se Liling, bleda lica i s penom na ustima, ve predao
neizbenom, iza naih kola zau se brz topot konjskih kopita i najednom do nas
dojurie o i Louden. Tako su naglo zaustavili konje da im je ispod kopita frcao

ljunak na sve strane. Uto spazih kako se onaj mravi jaha otro trgnuo i
ispotiha dobacio krupnom oveku: Bile, evo tvog starog prijatelja, ranera oa.
Upozorili smo te na to, a sad se pazi. U jednom trenu o je sve obuhvatio
pogledom. Liling, ta se, do avola, ovde dogaa? on e resko, otrim i ledenim
glasom. Napali su nas, o. Ovaj tip tvrdi da smo nae telegrafske stubove posekli
na njegovom posedu. Trai pet hiljada dolara. Kae da odmah stvorimo novac.
Vei bezobrazluk jo nisam doiveo. o je netremice gledao u jahae. Mogao sam
mu videti samo profil, to se odluno ocrtavao na zlaanom svetlu. Oi mu nisam
video, ali se lako moglo zakljuiti kakav mu je pogled prema delovanju na ona
dva razbojnika. Nepomino su sedeli na konjima, vrsto stiskali puke prebaene
preko jabuke sedla, kao suoeni s neim uasnim i stranim, ta se na njih
okomilo kao grom iz vedra neba. Zdravo, Bile Peferu ree kauboj glasom od koga
sam se stresao. Kau: vuk dlaku menja ali ud nikada. I eto, tako je: krade kao
uvek, samo bie da zaboravio poneti orue za spaljivanje iga. o, ovo je drvo
moje. i ja u ga naplatiti. Budi avolski siguran da e ga naplatiti, ali ne u
novcu, prokleti kradljivce stoke. Nastubio je tren napetosti to mi se uini nalik
ubitanom i stravinom zatiju pred oluju. Louden, koji se nalazio neto iza oa,
isklizne iz sedla. To sam primetio krajikom oka, jer mi se pogled bio prikovao za
dva aktera ove iznenadne drame. Vens, prema onome to govori izgleda da
poznaje tog tipa, je li tako? upita Liling. I te kako ga poznajem! odvrati kauboj,
tvrdo i gorko. Propalica. Strpao sam ga u zatvor u Brownsvilu zbog krade stoke.
Pobegao je iz zatvora i eto gde nailazim na njega ovde na granici Vajominga.
Stani! ekaj malo, kauboju uzvikne Liling, diui ruku. Krajton e radije platiti
tom oveku nego rizikovati da neko od nas bude ranjen. Ali o kao da ga uopte
nije uo. Na njegovom hladnom i preteem licu okrenutom razbojniku nita se
nije izmenilo. Peferu, eto to me oteralo iz slube kod ranera. Propalice mora
hapsiti, a ne sme ih ubiti! Trebao sam te izreetati, kada sam za to imao priliku.
o. pusti se kafge. Mi emo otii svojim putem promuklo odvrati Pefer, bleda lica
po kom je znoj curio. Tresao se od glave do pete. Kao po nekom neodoljivom
porivu on se sae na sedlu da trgne puku to je drao na jabuci. Ali, taj mu
pokret ispade na zlo. U tren oka o skoi sa sedla i ve se pojavi iza svog konja s
revolverom u ruci iz kog je rigao crveni plamen. Jedan od one dvojice jahaa
krikne u smrtnom hropcu. Potom spazih onog krupnog kako se zaljuljao u sedlu i
ispustio puku iz ispruenih ruku. Stropotao se na zemlju gde je zgren ostao
leati. Drugi se jaha trgnuo da neto poduzme ali ga u tome sprei oov pucanj i
on se poput prazne vree skotrlja sa sedla, a puka pade na njega. Nije se vie
pomakao. Konji sunue u trk naputajui onu dvojicu na tlu. Tog trena krupni se
ovek protegne, zastrue mamuzama po pesku, pa se smiri. Kraj oa iskrsne
Louden i pojuri napred, sipajui vatru iz dva revolvera na ostale jahae. Bili su
udaljeni nekoliko desetina jarda i Loudenova tanad ne pogodi cilj. Ali njegova
namera i divlji urlik delovali su na onu druinu. Jahai navratnanos okrenue
konje, a ona trojica poslednjih to su drali tovarne konje za uzde cimnue ih za
sobom u galopu. Sve se tako brzo odigralo da sam to jedva mogao pratiti. S
revolverom u ruci, koji mu se jo dimio, o prie onoj dvojici na tlu. Mravog nije
ni pogledao. Krupnom smae crni stetson s mrka lica, dugo ga gledajui. Pitao
sam se ta li o misli u tom trenu. Potom se okrene, obrne revolver oko kaiprsta
i utakne ga opet u korice, pa prie svom konju koji za vreme pucnjave nije ni
mrdnuo s mesta. efe ree o obraajui se Lilingu. S kradljivcima drva trebalo

je postubiti kao i s kradljivcima stoke. Da odvrati nadzornik. Vidim kako vi


Teksaani to radite. Bogami, to se mene tie, to je u redu, ali znaj da neu da mi
naputa logor kada si potreban. Toliki sam strah doiveo, da u godinu dana
manje iveti.
Stigli smo u vie predele Vajominga. Matao sam da e nam sada posao biti
posve drugaiji i da emo na njemu biti sretnije ruke. Ali, uprkos slikovitijem
kraju, drveu, pticama i divljim ivotinjama, arenilu rastinja u udolinama du
reica, to je sve predstavljalo sutu suprotnost zamornoj jednolinosti pustinje,
posao nam se nije niim promenio. Ostao je naporan kakav je i pre bio. Potpuno
nas je i fiziki i duevno iscrpeo. Telegrafska se linija dizala. Novi kraj donosio je
sa sobom nove zapreke i tekoe. Drva za vatru imali smo u izobilju, a i sveeg
mesa za jelo, ali smo zato morali straariti u strahu od napada Indijanaca. Uz to,
stubova nismo imali, a do njih je bilo teko doi. Na toj deonici nismo sretali
nikoga osim jahaa Poni Ekspresa koji su dolazili sa zapada. Ali, bilo bi bolje da
nismo uli ono to su nam oni priali. Naime, rat izmeu stoara i kauboja koji je
pretio u dolini Svit Votera postao je stvarnost, pa smo na temelju onoga to smo
uli o Saut Pasu sve vie sticali uverenje da e nam u onom kraju biti najtee da
podignemo telegraf, tee nego bilo gde na celoj liniji. Indijanci su bili sve drskiji,
pa smo s njima imali nekoliko okraja. Jedne sam noi bio sam u kolima, dok su
kauboj bili u poteri za zalutalim ili ukradenim volovima, i doiveo sam neto to
mi je liilo na moru. Nakon jednog vie nego napornog radnog dana zaspao sam,
iako sam se svim silama borio protiv sna. Mislim da me nije probudio um, ve
me iz polusna trglo neto neobino i jezivo. Mesec je bio pun i svetlo je probijalo
kroz platneni pokriva kola. Otvorio sam oi i od uasa sam se gotovo ukoio
ugledavi tamnu priliku jednog Indijanca kako stoji nad mojom posteljom s
dignutim tomahavkom u ruci. Moda je moj nagli trzaj ili skok bio instinktivan
kao i sve ostalo. Kako bilo da bilo, u trenu kad sam se skotrljao s kreveta,
tomahavk se spustio na jastuk gde je as pre leala moja glava. U sledeem
trenutku munjevito sam zgrabio revolver i ustrelio Indijanca. Vukui njegovo jo
toplo i mlohavo telo iz kola, dok sam se tresao od jeze zbog topline krvi koja je
kapala na moje ruke, zahvalio sam svojoj slutnji zbog koje sam na spavanje poao
s revolverom. Jo uvek sam bio i previe novajlija da bih nakon tog dogaaja
mogao spavati. Saekao sam povratak momaka skriven ispod kola s pukom u
ruci, virei kroz bice tokova i oslukujui zvukove noi. Dani i noi bili su nam
obeleeni dogaajima za koje se ne moe rei da su ulazili u program naih
graditeljskih radova. Uz sve to, telegrafska linija se dizala, dan za danom, nedelju
za nedeljom. Ali, po dolasku na reku Larami, meu nama pue glas da emo sada
zapeti jer je reka nabujala. Dok smo u rani i hladni sumrak postavljali logor, neki
nai ljudi dooe s vestima da su potanska koija i nekoliko tovarnih kola zastali
na drugoj obali i da je Sanderlendov karavan takoe stao, ba na ovoj strani reke,
nedaleko od nas. Te noi sam dugo etao gore-dole pod svetlom zvezda,
oslukivao tutanj nabujale reke i postupno poputao slatkim nadama i
strahovanjima kojih se sada nisam mogao otresti, kad sam se opet naao u blizini
Kejt Sanderlend. o i druga dva mladia negde su otila. Kako se nisu vraali,
odluio sam poi u krevet. Tako sam i uinio, i ubrzo zaspao uprkos svom nemiru.
Idueg nas jutra probudie jo pre izlaska sunca. Na stari avo gonitelj, na

veliki voa Krajton, zapovedio je da preemo reku Larami. Lalaj, koji je u duu
poznavao sve te reke na severu, digao je ruke u bespomonom besu. Ljudi su
naizgled bili pomireni sa sudbinom, pa nisam primetio nikakav znak protivljenja
naredbi voe. Nakon doruka, dok su Tom i Dek dovodili volove i konje, o i ja
smo poli da malo pogledamo reku. Zaustavili smo se nedaleko Sanderlendovog
logora, u kom su mete i uurbanost odavali da je dolazak Krajtona sa svojim
ljudima i vojnicima potakao Sanderlenda da takoe pokua prei. Njegov je
karavan bio daleko manji nego pre, a od velikog krda teksake dugoroge stoke
ostao mu je samo mali deo. Malo kasnije naao sam se na obali nabujale reke
Larami. Nisam mogao prosuditi koliki je normalni vodostaj reke, ali voda je sada
dopirala do razine obale, bila je prljava i brza, uskovitlana i puna virova, nosila je
komade drvea i otpadaka. Reka je bila ua nego to sam zamiljao. Naa se
obala strmo sputala u duboku vodu, a izgledalo je da se na drugoj strani, neto
nie, reka iri i tee preko pliaka jer su na tom mestu iz vode strile grane,
dovaljane klade i vrbovo granje. Na drugoj strani, dizao se plaviasti dim, videli
smo kola, te volove i mazge koje su pasle travu. Die se ree o bacivi pogled na
nabujalu reku. Mislim da e biti pametno da odmah preemo. Ova reka
verovatno spada u one to nabujaju nakon svake oluje nad razvodem. U Teksasu
sam jednom na svoje oi video kako se iza zavoja jaruge zahuktao vodeni talas
deset stopa visok i nas kauboje i stoku prikovao na mestu pre nego smo uspeli
pregaziti reku. Vens, ini mi se da e ovaj prelaz biti strano opasan zamiljeno
rekoh. Opasan? Do avola, hoe. Zna se da e biti opasno. A zar ve nisi navikao
na opasnosti? Meutim, mogu ti rei da jo nisam video vola ili mazgu koji ne bi
znali plivati. Retko se nae takvo ivine koje e odmah potonuti. Opasnost je u
brzoj struji koja moe zaneti kola daleko od take na kojoj je lako pregaziti i izai
na drugu stranu. Dok smo mi prouavali situaciju i razgovarali, prioe nam
Liling, Vejnvajt i Edni. Kako ti ovo izgleda, Vens? upita nadzornik. Pa, efe, prei
emo i to je sve otegne o. Ali e ona Sanderlendova druina verovatno loe
proi. Mislim da e im trebati naa pomo. Da, zamolio me da mu pomognemo i
Krajton se pohvalio kako emo mi prevesti celu njegovu druinu, i dugoroga
goveda uz to. Kao da nemamo dosta briga sa svojim karavanom! Uh, uspeemo.
Predlaem da se pomaknemo uz reku dokle god je obala pogodna za polazak,
tako da moemo prelaziti nadole i naii na onu pliinu nie nas. Dek i ja mogli
bismo ovde zagaziti s konjima i prei preko da vidimo kakvo je dno i kolika je
dubina. Struja je prilino brza. Ali, ta god uinili, moramo to uiniti brzo.
Sanderlenda treba savetovati da i on tako uini. Oko sat vremena karavani su se
kretali do jednog mesta nekoliko stotina jarda uzvodno od Sanderlendovog
logora, i tamo se okupile oekujui zapovedi. Kad smo im se Tom i ja pridruili
nali smo se u sreditu karavana i nekoliko desetina jardi od obale reke. Nekako
sam se smeo i uznemirio kad sam otkrio da oko nas ima mnogo Sanderlendovih
kola. Ali, odupro sam se tenji da se ogledam uokolo i svrnuo sam pogled na
reku. Na obalu iznad mesta gde su bila skupljena kola dognali su Sanderlendovu
stoku u obliku klina s vrhom napred. Sa svake strane i iza krda, bilo je ukupno
oko dvanaestak jahaa, uz oa i Loudena koji su se nalazili kod samog vrha klina.
Nai su kauboj nameravali voditi krdo preko reke. Pri tome nije bilo nikakvog
oklevanja, a stoka je naizgled bila mirna. Kada je straga poela dreka i pucnjava,
stoka na zaelju grunula je napred i onu na elu gurnula u reku. ivotinje su se
zbijale u gomilu, uz teak pljusak upadale u reku, neke su potpuno nestajale u

vodi ali bi se as kasnije pojavile s nozdrvama iznad vode. Louden je na konju


prelazio reku ispred ela krda, a o se nalazio na otprilike jednakom odstojanju
uzvodno od krda. Stajao sam na vozaevom seditu da bih bolje video. Iako sam
bio navikao na opasnosti nisam mogao svladati nemir. Kad je zaelje krda stiglo
na samu obalu, ivotinje na elu ve su prele pola puta preko reke i nalazile su
se nizvodno nie od take gde sam stajao. Struja ih je brzo nosila niz reku.
Kauboj su i dalje pucali i vriskali i ubrzo je celo krdo bilo u reci, rasuto ali se
borilo sa strujom. To je zaista bio divan prizor. Gledao sam dugi red iroko
razmaknutog rogovlja, koja stre iz vode. dve stotine jarda nie od mesta gde
sam stajao, o i Louden izaoe iz duboke vode na pliak i stadoe gacati, a
ivotinje za njima. Nije bilo ni najmanje sumnje da su elne ivotinje sledile
kauboje. Bile su naviknute da na taj nain prelaze reku. Za iznenaujue kratko
vreme stoka je ve izlazila iz vode u gusti na suprotnoj obali. Kada je sva izila,
kauboj su odjahali suprotnom obalom uz reku do mesta gde sam ih jedva mogao
videti, i pripremili se na povratak. Prelaz s one strane na ovu bio je tei. Zbog
strme obale na naoj strani morali smo pogoditi ono mesto gde su stoku uterali u
vodu. Bio je to uzbudljiv prizor, i laknulo nam je kad smo videli da je povratak
proao u redu. inilo se da kod prelaza s kolima nema onoliko potekoa koliko
ih je bilo pri prelazu stoke. Uzbuenje i urba, guranje i galama su oteali stvar.
Najpre je nekoliko kola uurbano poterano u reku. Bile su to ogromne prerijske
kune koje su se valjale na vodi, dok im je dvostruka volovska zaprega potpuno
nestala u vodi. Kola su sama potonula par stopa, ali su se ubrzo digla i zaplovila.
I volovi su brzo isplivali na povrinu te su ih sa svake strane poticali ljudi na
mazgama. Nisu imali potekoa. Sluaj, prijatelju ree Darnel. U dva naa vola
nisam ba previe siguran. I pre su mi zadavali brige u vodi. Najbolje da zajai
mog konja i poe pored nas tako da, ukoliko se volovi zaustave ili utope, mogu
skoiti u reku i uhvatiti se konju za rep da me izvue. Nemoj me tako gledati,
Vejn. Moj je konj silan u vodi, zapravo za nas nema nikakve opasnosti. Ali ne
moemo biti sigurni u volove i u kola. To je Krajtonovo stanovite, a mi moemo
postubiti samo onako kako najbolje znamo. U redu, Tome. Nisam ba
oduevljen izgledima, ali. Otiao sam prema stranjem delu kola, odvezao
Tomovog konja i s kola se popeo na sedlo. Neto me stisnulo u grudima a srce mi
je ubrzano lupalo. Ranije sam ve nekoliko puta jahao lepog dorata, bio sam
navikao na njegov ivahni hod, i radovalo me to mi je bio posluan. Bila je to
krupna i snana ivotinja. to se nje tie oseao sam se sigurnim, ali me bilo
strah da ne zapadnem u takvu situaciju u kojoj neu znati ta da uinim. Ipak,
pomislio sam da je ovo samo jo jedan novi dogaaj, a iz drugih, daleko opasnijih,
iziao sam itav, te mi je pri svemu tome trebalo samo hrabrosti i brzine u
donoenju odluke. Sledio sam Tomova kola dok je on polagano vozio do mesta s
kog se polazilo. To je mesto bilo slika i prilika zbrke i buke. Kola su poela
prelaziti reku. Mnoga kopita i Tokovi to su dosad preli preko obale toliko su je
poravnali da joj nagib vie nije bio nimalo strm. Zauzeo sam poloaj Tomu zdesna
ispred nas bila su troja kola koja su upravo polazila, meusobno udaljena po
dvadesetak jarda. Neke volovske zaprege nije ni trebalo goniti, dok je druge
trebalo tui. Isplatilo se posmatrati polazak onog trija. Teka su kola gurnula
volove u reku i, kao i pre, prednji je deo kola do vozaevog sedita uz veliki
pljusak potonuo. Za tren sam zadrao dah. Ali, volovi su isplivali i kola su
zaplutala. ivotinjama su nozdrve i rogovi bili iznad povrine uskovitlanog

brzaka. Vozai su popustili uzde i prestali urlati. Brza struja je zahvatila kola i
ponela ih nizvodno daleko bre nego to su se zapravo kretala prema suprotnoj
obali. Ispred njih, plutajui u dugom kosom redu, nalazile su se prerijske kune,
neke blie jedna drugoj, a druge meusobno prilino udaljene, trudei se da se
doepaju drugog plitkog mesta blizu druge obale. Koliko sam primetio nisu imale
nikakvih potekoa Edni, Vejnvajt i Herb Lejn poredali su se uz Darnela. Herb
Lejn povikao je naim ljudima: Sledite me jedan po jedan, ne preblizu. Nee
valjati ako se svi nagomilamo. Reka se die i puna je natopljenog drvlja. Krenimo!
Velika su kola jedna po jedna kliznula niz strminu i ula u vodu. Darnel je bio
zadnji, nedaleko od Vejnvajta, zato nisam morao poterati konja koji je sam siao
prema vodi. im ga je Tom zvonkim glasom dozvao, konj skoi u reku potonuvi
do nozdrva dok sam se ja naao u vodi do iznad pojasa. Nato sam se stresao ali
im sam osetio kako konj izranja na povrinu i poinje borbu sa strujom, moj
strah je nestao i obuzme me radost. Taj je konj voleo vodu i znao je plivati. Morao
sam ga suzdravati da ne odemo predaleko ispred Toma. Ti samo pazi na
naplavljeno drvlje povie Tom. Ako neto naleti na tebe, nagni se i odmakni to u
stranu. Ali, bude li dobro pazio, moe izbei drvlje. as kasnije bili smo usred
reke. Sve nam je ilo kako treba. Darnel je brinuo kako e voditi svoju zapregu
volova, ali se meni inilo da se ona dri veoma dobro. Drao sam se u blizini
Toma, oko trideset stopa uzvodno, i oseao sam se posve siguran na konju.
Ispred nas bila su onda troja Krajtonova kola, zatim prazan vodeni prostor, a
daleko napred tu i tamo bila su razasuta kola na putu preko reke. Pogledao sam
uzvodno i primetio da je struja jaa, i da ima vie naplavljenog drvlja nego pre
naeg polaska. Osvrnuo sam se i ugledao kola koja su uurbano svrstavali u red,
dok su vozai i vojnici, neki na mazgama a neki peice vikali i gestikulirali. Bilo je
vie graje i metea nego pre. Taj nemir izazvao je iznenadan porast reke i ja to
doviknem Tomu. On mi vikom odvrati kako se boji da nas je stigla najvea bujica,
te da e kola koja odmah ne preu reku imati mnogo tekoa. Krajtonova kola
natovarena telegrafskim stubovima bila su poredana na obali i spremna da krenu
kada im se za to ukae prilika. Iza njih nalazila se nagomilana masa volova i kola
iz karavana vojnika te troja ili etvora kola iz Krajtonovog karavana, dok je
preostali i najvei deo pripadao Sanderlendovoj karavanu. Pazi na ono drvo!
povie Tom. Neke su grane sigurno pod vodom, ako te jedna od njih zahvati,
otiao si do avola! Bilo je to malo drvo, verovatno suvo, jer je bilo golo, bez
lia, i struja ga je okretala. Posve mi se primaklo, potom je na trenutak stalo jer
mu je grana zapela za dno upravo toliko je trebalo Tomu i meni da mu se
maknemo s puta. Poeo sam se brinuti da ne promaimo pliak kom smo se
pribliavali. Ali kada sam ugledao da su se kola Herba Lejna doepala vrstog tla,
da njegovi volovi izlaze iz vode gazei po dnu, osetio sam se sigurnim. Odmah za
njim iao je Vejnvajt, a kada su Edneveva kola bila na pola puta preko pliaka,
prednji par volova Tomove zaprege udario je o dno, upro se snanim kopitama i
izvukao stranji par zaprege i kola iz duboke vode. Nakon toga je i konj naiao na
dno i to je pozdravio zadovoljnim frktanjem. Izali smo iz vode. im je bio na
suvom Darnel zaustavi volove da malo predahnu i da se ogleda uzvodno. To je
prizor, je li, Vejn? povie. Bie udno ako se ta zbrkana kola u redu izvuku. Ne
mogu shvatiti da se Sanderlendovi vozai ponaaju kao novajlije nakon svog
dugog puta na sever kroz Teksas, iako je to oito. Moda se na putu nisu sretali s
bujicama poput one o kojoj nam je priao o. Tome, zaista je to silan prizor sloih

se ja, gledajui scenu. Naroito me se dojmio mir ljudi koji su vodili kola preko
reke, neto posve suprotno njihovoj buci pri polasku. Meutim, tamo na obali,
gde su se kola prebrzo i pregusto sputala preko obale uo sam amor promuklih
glasova koje sam mogao razgovetno uti uprkos velikoj udaljenosti. Pa, mome,
moram se maknuti odavde ree Tom uzimajui uzde. Ako se ne maknem prva e
kola naleteti na mene. Naravno, Tome. Krei! povikah. Ali, ta u ja raditi?
Najbolje ti je ostati ovde, malo nie mesta gde smo naili na dno. Moda e
nekome pomoi. Nita ne brini za Vindfuta. Taj je konj u nekakvom rodu s
patkama i on e se pobrinuti za tebe. Tom je poterao dobro ugaenom blatnjavom
stazom dalje od reke a ja preem stazu nizvodno i peanim sprudom odjaem do
ruba bujice. Nije mi bilo jasno ta bih mogao uiniti u sluaju da bujica zanese
koja kola dalje od ovog mesta, ali eleo sam da to sam ustanovim. Mesto je bilo
vrlo pogodno za gledanje kolone koja je dolazila niz reku. Primetio sam da je
voda porasla ve stopudvije otkako smo mi bili krenuli. Nekoliko klada koje su se
bile nasukale na tom peanom pragu otplutale su i voda je dopirala do rastinja i
vrba na obali. A i naplavljenog drvlja sada je bilo vie. Ugledao sam kako se
uzvodno od mesta polaska, sredinom bujice, prevre veliko deblo sudei po liu
bila je to topola. Vozai e morati i te kako paziti da izbegnu tu opasnost. Kola su
u liniji nadolazila jedna za drugim volovi su nailazili na dno i penjali se blagom
padinom meu drvee. Poela su stizati i po dvoja i troja kola. Za kratko vreme i
poslednja su kola napustila suprotnu obalu, i niz reku je mirno klizila flota belih
platnenih krovova. To je bio izvanredan prizor. Podsetio me na podvige prvih
pionira koji su se odvaili na ovaj nepoznati Zapad bez ikakvog oslonca na neije
ranije iskustvo. Kada su se sva preostala kola nala u reci, procenio sam da ih
ima oko etrdeset do pedeset, utiala se galama i prestala je guva koje su
karakterizirale na prelaz. Odjeknuo bi samo koji sluajni pucanj ili povik. Iznad
mesta gde sam stajao primetio sam na obali grupu gledalaca, od kojih su neki bili
Indijanci na konjima svi su bili veoma zaokupljeni prelazom. Okrenuvi se opet
prema reci ugledao sam kako bujica zanosi ono veliko deblo ravno meu kola.
Zahvatilo je nekoliko kola, ali je na sreu, odplutalo dalje. Dva vojnika na
mazgama dohvatie ga i povukoe a struja ga odvue od kola koja je ugroavalo.
Ali, to je dovelo u opasnost prerijsku kunu koja se nalazila iza tih kola i jo jedna
kola koja su se nalazila nizvodno. Zaprega ovih poslednjih kola sastojala se od
etiri vola koji su se oito vrlo loe odupirali struji. Upravo u tom trenutku splela
su se ona dvoja kola i vojnici zajedno s nekoliko drugih jahaa pourie ne bi li
pomogli vozaima da ispetljaju svoje zaprege. Situacija je izgledala loe, ali sam
raunao da e ta dvoja kola, iako meusobno spletena, ipak doplutati na pliak
bez obzira ispetljala se ili ne. Meutim, ona trea, najdalja kola, mala prerijska
kuna, nisu uspela izbei uskovitlano deblo koje se zaplelo u Tokove. Spazio sam
da se deblo topole pojavilo iza tih kola, to je znailo da je prilino dugo i da e
se zbog teine verovatno posve okrenuti i skliznuti kraj kola. Ali, to se ipak nije
dogodilo. Kola su se ve nalazila izvan pravca na pliaku, gde sam stajao. Bilo je
jasno da e bujica ubrzo zaneti kola u duboku penuavu vodu iza zavoja, ukoliko
se na vreme ne oslobode debla. Naterao sam Vindfuta u vodu. Nisam znao ta da
uinim. Jedina mi je misao bila da se primaknem onim kolima i spasim vozaa pre
nego to ga odnese bujica. Bio sam ve dovoljno blizu da razaberem vozaa,
Crnca, koji je pritezao uzde kao da mu o tome ovisi ivot i urla na volove. as
kasnije sa zaprepatenjem otkrijem da pored Crnca sedi Kejt Sanderlend, bleda

lica i rairenih oiju. Mlaz vrele krvi prostruji mi celim biem. Misli mi se
uskovitlae, i jednog sam trena bio potpuno bespomoan. Uto me ona spazi i
prepozna. Mahne mi oajniki obema rukama i visokim glasom dovikne mi neto,
nisam mogao razabrati to, ali je bilo oito da me u strahu preklinje za pomo.
Poterao sam Vindfuta uzvodno i za koji trenutak bio sam u istoj liniji s kolima,
udaljen nekih pedesetak stopa. Tada sam ga pognao strujom nizvodno i stao se
postupno pribliavati kolima. Prednji par volova bio je gotovo potpuno pod
vodom, a stranji se par nije mogao ni maknuti jer je deblo bilo zapelo za
Tokove. Sa zaprepatenjem sam otkrio da su volovima u stranjem paru samo
nozdrve nad vodom, i da prednji deo kola tone dok se zadnji die. U tom su
poloaju i kola i volovi plutali nizvodno dalje od pliaka, u pravcu zavoja. Tamo
nizvodno, ustalasali se i uzburkali veliki valovi prljave vode. Bilo je jasno da su
kola izgubljena ako zapadnu u te valove. Ali, verovao sam da mogu spasiti
devojku i vozaa. Meni je bilo opasno da se previe pribliim deblu koje se
zakailo za Tokove, jer mi se konj mogao zaplesti u granje. Sada, Sambo zaurlao
sam iz sve snage sii s kola, uzmi devojku. i plivaj dok te ne dohvatim. Ne
usuujem se prii blie. Mogla bi mi neka od ovih grana zahvatiti konja. Crnac
ostavi uzde i ustane da pomogne devojci bio je do kolena u vodi. Upravo kada joj
je nameravao pomoi, kola su se nagnula na jednu stranu, a deblo udari u njih s
velikim pljuskom te baci i Crnca i devojku u vodu. Oboje potonue. Kad su izronili
na povrinu nali su se nekoliko stopa jedno od drugoga, a bilo je oito da Crnac
nije vet pliva. Meutim, Kejt je plivala, ali je ipak postojala velika opasnost da
je udari grana, jer, noeno strujom ono se deblo okretalo. Shvatio sam da moram
odmah uhvatiti devojku. Poterao sam Vindfuta niz bujicu. Posegao sam za njom,
ali se jedna grana oslobodi i promai me za dlaku, a devojku potisne pod vodu.
Ali, ja sam dohvatio Kejt, uzdama skrenuo hrabrog konja izvan opasnosti od
sudara s volovima i kolima, i izvukao se iz opasnog poloaja. Vindfut je brzo
napredovao ali najednom uspori. Pomislio sam da ga je dohvatila neka grana.
Osvrnuo sam se i primetio da se Crnac uhvatio konju za rep i grevito ga dri. To
mi je bilo drago, pa sam bolje povukao devojku da joj glava i ramena poivaju na
mojim kolenima, i krenuo prema obali. U meni vie nije bilo straha. Napredovali
smo prema obali uprkos tome to nas je struja nosila prema zavoju. Zauo sam
buan pljusak, okrenuo sam se i ugledao kako je struja zahvatila deblo i otkinula
ga od kola, koja su se ispravila jedan par volova jo je plivao i zaplutao van
matice. Uto, jo pre nego to sam to oekivao, Vindfut naie na dno, pa daui i
frkui stane hodati i ubrzo nas iznese iz vode. Spustio sam se sa sedla u vodu
koja mi je dosezala do pojasa i uhvatio devojku u naruje. Na njenoj slepoonici
bilo je krvi, ali je bila pri svesti. Digao sam je i odgacao do obale. Devojka nije
bila jako povreena jer je uz moju pomo mogla stajati. Vindfut me sledio, a i
Crnac je stao na noge, oito nepovreen. Neto nizvodno od nas snani par
prednjih volova vukao je kola prema obali. ivotinje su naile na dno pa krenue
prema obali sve dok se prednji deo kola ne zaglibi. Sambo, imali smo sreu
rekoh. Ona kola moe jo spasiti. Potri obalom i dovedi ljude da ti pomognu.
Stao sam se penjati uz strmu obalu pridravajui devojku. Pa, to je bio podvig!
prodahtao sam. Ali smo se izvukli. Je li vam dobro?. Jeste li povreeni?Ja mislim
da sam iva apnula je tiho drei se za moju ruku. Neto me. omamilo. Tada sam
progutala. puno. prljave vode. Boe, kakve li sree da nije gore! uzviknuh.
Hodite, jo ste nesigurni na nogama. Ja. mislim da se moram. malo odmoriti

promrmljala je i kolena joj popuste. Nagnuo sam se nad nju, pridravao je, a ona
me pusti i legne nauznak na travu. Kleknuo sam pored nje i gledao je, a njene su
tamne rairene oi s nekim neobjanjivim, dubokim izrazom bile prikovane za
mene razdirao me strah da je moda povreena uznemiren njenom neobinom
lepotom istovremeno sam bio ushien to sam je ba ja primetio i spasio. Vejn
Kamerone, vi. vi ste mi opet spasili ivot! proaptala je. Tako izgleda odgovorio
sam to sam mogao leernije. Imam neku udnu naviku da se uvek naem u
blizini kad god upadnete u nepriliku. Nemojte to potcenjivati molila je. Ovaj.
drugi put je ipak previe! Oh, vi ste uzbueni. Vi ste smeteni, naravno. Ali neka
vas to ne brine, draga. Draga? Njene su velike nedokuive oi bile uprte u mene.
Pa, da. naravno. ta drugo? upitao sam, poneto zastajkujui. Ja vam spadam u
one nesretnike koji se. no. koji se nikad ne oporave od. Nisam znao kako da
dovrim tu reenicu jer su njene oi bile uprte u mene. Zapravo, bio sam potpuno
izvan sebe, ali ipak ne toliko da ne bih mislio i na njeno stanje. Od ega? upitala
je jaim glasom. Nije vano od ega, Kejt. Moram vas odvesti odavde. Vi ste
potpuno mokri. Vejn, od ega? Pa, kad ve hoete znati, od zaista neodoljivog
arma jedne devojke koja je o meni loe mislila. Oh, oprostite mi, molim vas.
Vens o me je sino posetio. ta mi je rekao. oh, to neu nikad zaboraviti. Osetila
sam se toliko nitavnom. Oprostite mi, Vejn. Dopustite mi da vam objasnim. Pa,
Kejt, razmisliu o tome odgovorio sam ozbiljno, gledajui je. Ali sad nemojte vie
govoriti. Moram vas odvesti do karavana. Da vidimo, posekli ste se, a nad
slepoonicom imate modricu, ali ne izgleda ozbiljno i brazgotina se nee videti.
Kao da e moj izgled ikada vie za mene neto znaiti promrmljala je. Gospoice,
lepota je vredna radosti. Nemojte je potcenjivati. A sada, da vam pomognem da
se popnete na konja. Podigao sam je postrance u sedlo, proverio da li se moe
drati i poveo konja krivudavom stazom uz strminu kroz vrbe i topole srce mi je
nemirno i ushieno kucalo. Voen bukom, ubrzo sam pronaao put do karavana i
malo kasnije naiao na Sanderlenda koji je bez ikakve nezgode preao reku i sad
je mahnito jurio naokolo u potrazi za kerkom. Prekinuo sam njegovo preterano
zahvaljivanje i obavestio ga na kom se mestu nalaze kola oko kojih se Sambo
nesumnjivo ve sada petlja. Potom sam odveo Vindfuta, sretan to se mogu
izgubiti. Stigao sam do obale. Poslednji delovi karavana jo su nadolazili ali se
videlo da vie nema zapreka. Na svoje veliko olakanje primetio sam da su
Krajtonova etvora kola krcata telegrafskim stubovima stigla na pliak. Prva mi
je misao bila da se negde izgubim i razmislim o svom buduem odnosu prema
Kejt Sanderlend. Ali sam naiao na Toma i oa. Tom klikne i zgrabi me, a o me
ispotiha opsuje. Tada navali na mene Krajton, mokar, uprljan, ali oduevljen.
Kamerone, posvuda te traim. Telegrafski stubovi su svi tu, hvala Bogu, a to mi je
bila glavna briga. Nismo izgubili nikoga, ali je nekoliko ljudi prilino povreeno
trebao bi pouriti sa svojom opremom za prvu pomo. Bilo bi mi mnogo ugodnije,
da ne kaem uzbudljivije, da sam stajao na obali i gledao kola kako prelaze preko
reke i izlaze iz vode, nego otii meu one koji su za vreme prelaza ranjeni i
brinuti se za njihove potrebe. Ali, to mi je nareeno, a i da nije, ipak bih dunosti
rtvovao svoju e za uzbuenjem. Do zalaza sunca vodio sam brigu o svima
onima koji su ranjeni. Samo je jedan ovek bio tee povreen, ali se ipak
pokazalo da povreda nije smrtonosna. Gotovo ceo Krajtonov karavan preao je
bez ikakvih gubitaka, a i Sanderlendov veliki karavan proao je dobro. Kola
gospoice Sanderlend bila su izvuena njen mali dom na Tokovima nije pretrpeo

ozbiljniju tetu. Njenu su crnu dvorkinju pronali u nesvesti na podu kola. Jedan
par volova se utopio i bilo je zaista udo to su u tim okolnostima spaena kola.
Kada sam zavrio sa svojim poslom vratio sam se da pogledam telegrafsku icu
koja se protezala preko reke. Upitah Darnela kako su uspeli da je prebace. Ree
mi da je o ponovo preao reku na konju i poveo sa sobom Darnelovog konja.
Stigavi na drugu stranu, privezao je jedan kraj ice za sedlo svog konja, neto
mu tiho rekao, uzjahao Darnelova konja i naterao ga u reku, dok ga je njegov
izvebani konj sledio. Krajton se toliko obradovao to je celi prelaz tako uspeo, da
je na vrh prvog telegrafskog stuba zapadno od reke Larami istakao malu
ameriku zastavu uz gromki uzvik: Napred prema utvrdi Brider!
Bio sam upravo poao izvan logora da potraim Krajtona, kada me sustigao Vens.
Smeio mi se, a u oima mu je bio pogled kakav nisam ve odavno video. Gledam
te danas kako izvlai Kejt Sanderlend iz reke. Boe sveti, to neki ljudi imaju
sreu iscerio mi se zadovoljno. Sreu? Kako to misli, ako ne aludira na zlu
sreu? Pa, Vejn, tako brzo nakon malog razgovora to sam ga imao s damom, to
je upravo avolski predobro da bi bilo stvarno otegne kauboj. Nakon ovoga ta
ohola dama za tobom e doveka puziti na kolenima. Divno, po tvom miljenju! Pa,
njoj se to ve odavno trebalo dogoditi, prijatelju. Ali bez obzira na ono to ona s
pravom zasluuje, ispalo je upravo divno. Shvatio sam koliko je zaljubljena u
tebe. Vens, nemoj me vui za nos. ali eleo bih jednom zauvek znati. jesi li
zaljubljen u nju? Ja? Zaljubljen u nju? Do avola, nisam ree Vens i pogleda u
daljinu. Njegove su oi bludile horizontom i bile su pune tuge. Jednog je trenutka
vladala tiina znao sam da sam ispao idiot koji nita ne shvata i da o ne voli Kejt
Sanderlend, ve Rubi. Vens, reci to zapravo rekao Kejt. Boe, ne seam se, ali
izgrdio sam je ree Vens gledajui ponovo u mene. Dobro, u redu, nemoj mi rei.
Ali, ne misli li da duguje bar nekakvo objanjenje svom prijatelju novajliji. Pa,
Vejn, to ti je ovako, i to samo Louden zna: u Teksasu sam bio avolski zaljubljen
u Kejt, toliko da sam upravo bio slep. Moda me nije na to poticala, a moda !
jest. Proklet bio ako i sada znam. Meutim, kako i sam zna, otiao sam joj u
posetu, i to sam uinio upravo zato to sam se bio odluio da se meam u tvoje
stvari. Razume, poznavajui tebe i poznavajui nju, trsio sam se svim silama da
vas odvojim, dok nisam postao i te kako siguran da Kejt osea za tebe ono to i ti
osea za nju, a ne ono to je oseala za mene u Teksasu. Mome, bez obzira ta
ti priali iz kojih razloga sam napustio Teksas i bez obzira ta od mene uo, znaj,
ovo je istina. otiao sam zbog nje. To je u redu, Vens rekoh, pokuavajui ispasti
veseo ali kako to da sam je one noi ugledao u tvom naruju? Pa, Jenki, vidim da
jo uvek nisi puno nauio. Ti previe pita. Ipak, odgovoriu ti. Trenutak pre nego
to si doao, bio sam upravo kazao Kejt da ti, iako vie nisi novajlija to se tie
zapadnjakog ivota, jo uvek avolski novajlija u ljubavi. A s obzirom da te voli,
svidelo joj se to to sam rekao, i onim mi se zagrljajem samo zahvalila na tome.
Na tvom bih mestu pogledao u onaj puni mesec koji se die nad prerijom i odmah
potraio Kejt. Jer, moj ponosni prijatelju, dovoljna je samo jedna re da ti se ta
divna devojka nae u naruju. Slepo sam odjurio od oa. Moda je za mene bilo
bolje to mi je trebalo vremena da pronaem Sanderlendova kola. Bila su neto
udaljena od naeg logora uz reku i nalazila se na obali, nadomak buke vodene
bujice. Crnci su poslovali oko jarke logorske vatre, a Sanderlend je sedeo sa
svojim partnerimastoarima, puio i razgovarao. On i njegovi prijatelji primili su
me najsrdanije. Sanderlende, mislim da smo imali veliku sreu odgovorio sam.

Za Krajtona je to samo epizoda vie koja je prola. Ali ja sam vas posetio da vidim
kako je gospoici Sanderlend. Dobro joj je. niko ne bi rekao da se zamalo udavila
srdano odvrati Sanderlend. Gospodine Kamerone, zato ne doete sami da
vidite kako mi je? dovikne Kejt iz kola, radosnim i toplim glasom. Poao sam par
koraka prema stranjem delu njenih kola sedela je tamo, sva u belom, obasjana
meseinom i odsevom vatre. Izgledala je jo lepa nego inae. Ali, naravno, nisam
je nikada video tako obuenu. Oh! uzviknuo sam ako se moete tako krasno
doterati, mora da vam je dobro nakon onoga to se dogodilo. Dobro? upitala je
nestano. To je relativno. Ako mislite da se dobro oseam. i da sam srena.
jesam. To mi je veoma drago. Mislio sam da ete se moda oseati loe zbog vae
nezgode. Koliko znam, osim onog udarca koji ste dobili mora da ste bili i
uzbueni. Uzbuena! uzviknula je. Zaista jesam. ekam ovde u nadi da doete da
vam priam o tome. Znate. rekli ste da ete razmisliti. Hou, ako obuete kaput i
proetate sa mnom. No je divna, veeras nije tako hladno, i svetlo je skoro kao
danju. Za as se pojavila iz kola ogrnuta crnim ogrtaem s kapuljaom na glavi,
uzela me pod ruku, i odetali smo prema obali reke. Hodala je spretno i sigurno.
Pomislio sam kako mora biti zaista jaka devojka da bi s takvim mirom i snagom
prola kroz tu kunju. Bio sam veoma zbunjen jer mi je nekako bila strana liila
mi je na visoku, lepu neznanku, jasno bledog profila izloenog meseini, s
pramenovima kose koja se lagano leluja na povetarcu. Hteo sam progovoriti, ali
nisam mogao. Slutio sam da e ovaj tren biti presudan u mom ivotu, i morao
sam susprezati svoje lude nade svom snagom. Bez rei proli smo stanovitu
udaljenost uz obalu i zaustavili se na slikovitom mestu pod velikom topolom, gde
nam veliko srueno deblo zaprei put. Zaista, Kejt, ne bih vam smeo dopustiti da
previe hodate ozbiljno sam rekao. Evo lepog suvog mesta gde moete sesti. Nije
uinila pokret da sedne. Ja sam se naslonio na deblo, a ona je stajala na meseini
licem okrenutim prema meni, jo uvek drei ruku na mojoj. Nisam toliko
uzbuena i zato niti toliko hrabra kao to sam bila dole na reci, nakon to ste me
spasili rekla je pomalo zastajkujui. Ne morate biti hrabri da mi neto kaete
odgovorio sam. To zahteva vie hrabrosti ali ta mislite. za mene nastavila je,
gledajui moje lice svojim tamnim oima. Verovatno imamo dosta toga rei jedno
drugom, ali u svakom sluaju moram vam neto rei. objasniti, i opet vas zamoliti
za oprotenje. U redu, ako hoete. Ne oklevam kazati vam da bih pre uivao u
ovakvoj situaciji. Ali sada vam nemam ta oprostiti. Ja sam samo srean to sam s
vama. Nemojte, jer se jo vie stidim. Postoje dva razloga. koja e objasniti moju
slabost. Celog sam ivota navikla na kauboje. Oni su simpatini, ali loi ljudi.
Tata kae da se Teksas ne bi mogao naseliti da nije bilo kauboja. Silni su borci,
kao to ve znate. Ali oni nemaju nikakvog morala. Navikla sam na to da mi dou
nakon to su se pre toga sastali s nekom drugom devojkom, i da mi se udvaraju,
zaklinju u svoju neizrecivu vernost i mole da se udam za njih. Vens o je to esto
radio, ali uprkos njegovom raspojasanom karakteru, sviao mi se jako. gotovo
sam ga volela. Vens je dobar, kavalir je, ali jednostavno me nije mogao shvatiti.
Vejn, nadam se da me razumete. Kejt, ja vas razumem, ali sam siguran da ste
krivo prosudili oa. Ali, nastavite. U svakom sluaju to je bila jedna od mojih
slabosti. Drugu slabost nisam najbolje uoavala, a to je ljubomora. Gotovo na prvi
pogled znala sam da ste vi ovek za mene. Kako sam to osetila. sve o tome. mogu
vam priznati kasnije, ako to elite uti, ali bila sam ljubomorna. Kada sam
sluajno pogledala u vaa kola i ugledala onu gotovo golu devojku velikih oiju.

lepu sigurno nisam nikad videla. poela me gristi strana ljubomora. Mislila sam
da ste zaljubljeni u tu lepu plesaicu. na moju venu sramotu priznajem da sam
zamislila i vie. Vens mi je dokazao da sam strano pogreila i da sam plitka
ljubomorna maka. Zapravo, o je voleo nju. Kakva li sam budala bila. Kejt,
drago mi je ako vam je sada lake. On je nameravao oeniti Rubi. udno je kod te
devojke da je njena bespomonost dirnula mukost u svima nama. Njena nas je
mladost, lepota i karakter, jednako kao i tuna sudbina, sve dirnula. Sve bih
uinio za Rubi. Vensove oseaje mogu prosuditi samo po ovome: otkako je Rubi
otila, on se promenio. Vejn, nadam se da ete me braniti kao to branite njega
tiho je odvratila. A sada. hoete li mi oprostiti? Kejt, oprostio sam vam jo pre
odgovorio sam i poljubio joj ruku. Jo tada? Ponovio sam njeno pitanje. Ne
razumem vas. Kako ste me ono nazvali tamo na obali? Oh! To mi je samo izmaklo.
Bilo je prirodno, u tom trenutku. Verujte mi. Kejt, to je za mene bila teka
situacija. Ali, ako vam je to izmaklo. poela je. Nisam hteo rei da je bilo
neiskreno. Mislim da nisam smeo biti toliko prisan obraajui se jednoj ponosnoj
junjakoj lepotici. Rekli su mi to mnogo puta, ali retko po mojoj elji, a nikada
nisam osetila ono to se u meni pojavilo kada sam vas ula. Smem li pitati kakav
je to bio oseaj? upitao sam muklo, jo uvek pokuavajui biti staloen. Ljubav.
Moj odgovor bio je spontan i neodoljiv. Vi ste ljupka buntovnica. Ako sam
buntovnica. onda sam pokorena. I nato, kao da smo isto pomislili, nali smo se u
zagrljaju. Njeni su poljupci bili puni lepote i ari velianstvenog Zapada izgubio
sam oseaj za vreme i mesto, nisam primeivao meseinu koja je obasjavala
uskovitlanu reku, nisam uo ubor ustalasale vode, zavijanje kojota, hukanje
vetra u kronjama topola. Kad smo se prenuli iz blaenog stanja lienog misli, po
Kejtinom divnom zanesenom licu shvatio sam da je to njoj znailo isto to i meni.
Draga, mislim da bi se morali vratiti do kola bio bi red da tvom ocu sve kaemo i
da ga zamolim za pristanak. Vejn, tata e pristati rekla je uz tih i srean osmeh.
Rekao je da si ti jedini Jenki kome se divi. Ali, ipak, ne misli da bi pre morao
pitati mene? Kejt, mislio sam da e ti shvatiti kao gotovo, iz svega to sam
govorio. da sam te zamolio da se uda za mene. Ne, dragi. Nije ba tako.
Devojku. mora pitati. Ja pristajem, Vejn, i. i ja sam neizrecivo srena. Oh, kad bi
znao kolike sam sate nou leala budna i muila samu sebe zbog tebe! Sigurno
nisi patila vie od mene. Onda, jesmo li stvarno zarueni? Zaista jesmo,
gospodine, i ja te drim za re. Ima li prsten? Ne, gospoo. ao mi je, ali ga
nemam, i razmiljam gde bih ga u ovom necivilizovanom kraju mogao nabaviti?
Evo, ja ga imam rekla je tiho. Pripadao je mojoj majci. Nosi ga dok ne nabavi
drugi. I navlaei prsten na moj mali prst, gde je prilino dobro pristajao,
nastavila je: A sada, vratimo se nazad u logor. Rei u tati. Imamo jo mnogo
toga raspraviti. Uskoro emo biti u dolini Svit Votera. Dragi, kada bude zavrio
posao s Western-Unionom, doi tamo prema meni.
Tvrava Larami zauzimala je dominantan i slikovit poloaj na severnoj obali reke
Larami. Bila je to velika graevina, sagraena od grubih ali solidnih balvana.
Spreda se dizao visoki toranj. Ugledao sam vojnike kako na strai patroliraju du
platformi na zidu, s pukama na ramenima. Zeleni breuljci sputali su se do
obale reke, u izrazitoj i divnoj suprotnosti s jednolikom prerijom kojom smo toliko
dugo putovali. Iza tvrave, ispod padine brega nalazio se logor Sijuksa, iji su se

visoki i gotovo beli kupasti atori presijavali na suncu. Ulogorili smo se daleko od
tvrave Sanderlend, sa svojim velikim karavanom, ulogoreo se jo dalje niz reku.
Ta je tvrava, najvea i najslavnija na granici, podignuta oko Bila je glavna
postaja na Oregonskoj stazi i jo uvek mesto sastanka za indijanska plemena i
trapere. Kasnije, istog dana, kada je posao zavren i kada smo Fort Larami
povezali telegrafskom vezom s Istokom, oficiri i vojnici su na sva usta hvalili
Krajtona i njegove ljude i upriliili neto poput proslave. Berns, jaha Poni
Ekspresa, koji se bio sprijateljio s kaubojma i sa mnom, stigao je toga dana i
veerao s nama. Imam vam mnogo toga priati, momci rekao je kada smo se
povukli i smestili oko nae logorske vatre. Saut Pas je ovih dana poput kotla.
Proveete se kao nikada kad tamo stignete. Ako ne pripazite i ne drite se
podalje od grada im se smrai, i dalje od kartakih jazbina, orobie vas, otee
vam sve to imate i verovatno vas jo i zviznuti po glavi. uo sam oprene
izvetaje o tome kako u Saut Pasu gledaju na Western-Union. Veina ljudi s
kojima sam razgovarao misle da je to veliko delo i da e pomoi naseljavanju
Zapada. Ali sam uo i da se neto govori protiv telegrafa, iz razloga koji mi nisu
jasni. Ali, imaete dosta potekoa da preete Svit Voter i planine bez otpora
naseljenika. Slutim da e i toga biti. Druge Bernsove vesti primili smo s veseljem
koje smo oseali svim srcem. Brigham Jung je sa svojim mladim mormonima
ubrzano gradio Western Union na istok prema Fort Brideru. A i druina koja je
radila istono od Karsen Sitija prema Saut Lejk Sitiju sjajno je napredovala. Bila
je to trka u kojoj smo se svi takmiili ko e pre zavriti svoj deo. Da vam jo
jednom kaem, vama kaubojma, i tebi takoe, Kamerone, ako je tano ono to
ujem o tebi zakljui Berns. Posao sa stokom u Zapadnom Vajomingu pretvorie
se u pravi zlatni rudnik. Naravno, nee to biti poput vaenja zlata na ulicama
Saut Pasa, ali se svi vi moete obogatiti. umski putevi kojima smo se kretali
nekoliko dana po polasku iz Fort Laramija, prepuni arene lepote bili su za mene
kao zavijeni u neku ruiastu sumaglicu. Jutarnje svetlo koje je poput prozirnog
vela visilo nad dolinama, ponositi purpurni breuljci, krne sive stene, blistave
reice to su tekle izmeu obala oivienih zlaanim i zelenim topolama. matao
sam da sva ta lepota dolazi od prvog bujanja moje ljubavi. Na kraju sam ipak
shvatio da tu R lepotu moji oseaji samo poveavaju. Napredovali smo uz reku na
zapad, neumorno radei od jutra do mraka, a kraj ne samo da nije gubio svoj ar,
ve je postajao sve lepi. Sto smo vie prodirali u unutranjost Vajominga, noi su
bile sve hladnije. U rano jutro bilo je mraza, koji je bojio lie zlatnom, grimiznom
i smeom bojom, i svakog dana davao raznolike boje pejzau. Mmesa bufala vie
nismo imali, ali su ga zamenili srnetina i meso antilopa, ak i medvee meso.
Ustanovio sam da medvea rebra predstavljaju zalogaj ne manje ukusan i od
najboljeg bifteka s bufalovog buta. Na ovoj smo deonici najbre napredovali.
Independens Rok, najglasovitiji putokaz na Oregonskoj stazi, naiao je nekako
neoekivano. Pojavila se i reka Svit Voter, koju smo pozdravili glasnim povicima.
Dok smo se primicali da se ulogorimo na pogodnom mestu kraj reke nedaleko
gde je Staza zaobilazila otri ugao iza velike stene, neoekivano nas je napala
banda ejena. Borili smo se zaklonjeni iza kola i nai ljudi, a naroito kauboj,
nepogreivim gaanjem ubrzo su dobro ispraili tu pljakaku bandu Indijanaca.
Celu no smo drali dvostruku strau i bili smo posebno oprezni. Ali, ejeni se
nisu vratili. Idueg jutra u zoru, nakon to se Lilingov izvia uverio da su
Indijanci otili, popeo sam se, praen Tomom, do vrha Independens Roka. To je

bio suvi granitni stub koji je izgledao poput mozaika nepravilno spojenih stena,
to se dizao najmanje stotinu stopa iznad tla. Odavde sam imao divan pogled na
Svit Voter, reku bistru popuilibara koja je vijugala dolinom. To je mesto prualo
i uzbuujui pogled na predeo krevitih breuljaka, po kom smo ve podigli
telegrafsku liniju. Oh, Tom uzviknuo sam, diui duboko. Ovo je velianstveno.
Mome, ovo jest prilino zgodno, ali ti gleda na krivu stranu. Zaviri malo ovamo.
Pratei njegov upereni prst skrenuo sam pogled prema severozapadu i nagore
prema neemu to mi je izgledalo kao deo neba. vazduh je tog ranog jutra bio
izvanredno redak i bistar ugledao sam divnu izreckanu belu liniju to je ila : du
horizonta, zavravala se irokim usekom pa se ponovo dizala, isto i otro
ocrtana prema plavom nebu pomislio sam da gledam obris velikih oblaka. Nikada
jo nisam video ovakve oblake. Ispod te bele isprekidane linije krivudao je crni
pojas i obe su linije, bela i crna, zavravale kod useka u toj udnoj tvorevini
prirode, da bi se opet pojavile dalje na jugu. Poeo sam shvatati da to nisu oblaci.
Prijatelju, ree mi on glasom koji kao da je dolazio iz daleka ti prvi put gleda
Stenjak. Ono je planinski lanac Vind River, najlepe gore na Zapadu. Onaj usek je
Saut Pas o kome si toliko uo. Prvi su traperi i istraivai prolazili onuda. Saut
Pas, grad rudara, nalazi se s ove strane, na desno. A tamo, na jugu, vidi kako se
diu beli vrhunci. Prizor je bio velianstven. Gledajui predivan masiv Stenjaka
nisam mogao progovoriti ni rei. Otrgnuo sam pogled s visova i pogledao dole
ispod stene, u volove i mazge koji su pasli, u bele stubove dima koji se vijore
prema nebu, u reku ilibarne boje koja se svetlucala izmeu obala obojenih
grimizom i zlatom. Dolina Svit Votera brazdala je meu purpurnim breuljcima u
daljinu, gubila se u tamnoplavoj izmaglici, iz koje su se dva velianstvena,
nazubljena i prevojem razdvojena dela planinskog lanca dizala u nebesko
bespue iznad nas. Kada sam sa stene siao na vrsto tlo jedva sam verovao
onome to samo maloas gledao. Tom mi tada prui jo jedan dokaz da je sve to
stvarno, pa sam onda shvatio da sam zapravo stajao na mestu koje e doveka biti
slavno skrenuo mi je panju na natpise urezane u glatku povrinu stene. Natpisa
je bilo posvuda, na svakom mestu gde se moglo urezati ime ili datum. Svaki
putnik, koji je proao uz Independens Rok, urezao je svoje ime u stenu, samo ako
je imao vremena. Vratio sam se do kola, uzeo sekiru i jedan pic pa sam u stenu
urezao svoje inicijale i inicijale svoje dragane. Zatim sam dodao inicijale
prijatelja. Smejao sam se vlastitoj sentimentalnosti, ali sam ipak bio svestan da
oseaji obogauju ivotni put. Od svih naih logora ovog je bilo najtee napustiti.
S kim god sam o tome progovorio delio je moje miljenje. ak je i Krajton izrazio
nadu da e ostala logorita biti slina ovome. Iako nam je put du reke Svit Voter
izgledao kao put prema raju, kopanje rupa za stubove, dizanje stubova i ice,
nabijanje kamenja i zemlje u rupe sve se to bez zastoja nastavljalo. Oduvek je u
nama bilo poleta, ali ga je sada bilo jo vie. Bilo je to veliko delo. skoro osam
stotina milja dignute telegrafske linije ve u pogonu. Radio sam obuzet tim
nadahnjujuim mislima, koje su se izmenjivale sa seanjem na divnu devojku koju
sam osvojio i dani nisu prolazili, ve leteli. Toliko sam bio zauzet svojim snovima
na poslu, da sam propustio jedno vrlo uzbudljivo otkrie. Darnel mi je na to
skrenuo panju. Svit Voter je bila puna pastrmke, a bilo ih je velikih kao moja
ruka. Poto sam voleo pecanje, svake sam veeri nakon zavrenog posla lovio
skakavce u travi, obarao ih svojim stetsonom, da bih ih upotrebio kao mamce za
velike pastrmke. I to mi je liilo na san, ali je ipak bila stvarnost to to bi se svaki

put, kad god bih bacio jednog od tih sonih velikih skakavaca u Svit Voter,
pojavio crveni i zlatni blesak, uskovitlala bi se voda, i ja bih uhvatio veliku
pastrmku snanih vilica. Na celom naem putu, lepotu dana u dolini Svit Voter
nije umanjivao ni najnaporniji rad. Meni su ti dani bili nezaboravni. Lepota boja,
divlja priroda i divlje ivotinje, Indijanci to prolaze kao siluete du grebena,
dimni signali. sve je to bogato nadoknaivalo nae napore i time su se stvarno
obistinili moji snovi.
Verovatno sam bio jedini koji nije raunao koliko jo ostaje puta do Zelene Reke
ili tvrave Brider, gde smo oekivali da emo sresti mormonske graditelje linije
prema Istoku. Ali sam uo kako se o tome raspravlja meu Lilingovim ljudima.
Darnel je postao utljiviji i oprezniji to smo se vie pribliavali mestu gde su ga
sigurno oekivale neprilike. Ali, time mu se privrenost meni nije niim umanjila.
To prijateljstvo razlikovalo se od prijateljstva one druge dvojice kauboja. Strepio
sam da me Tom smatra nekakvim junakom. Da bi nadoknadili oteani rad dugom
padinom, voa nas je prisiljavao da se diemo u ranu, hladnu zoru i da se
ulogorujemo tek kada tama onemogui dalji rad. Dani su bili sve krai, ali je
vreme bilo najlepe to smo ga dotad imali. Sunce je grejalo pa je pre podne bilo
ak i vrue. Meutim, im bi sunce zalo za srebrom obrubljenu izrezuckanu
liniju, bivvalo je svakog trena sve hladnije. Stigli smo u planinske predele. Naa
je velika nada i cilj bio da preemo Saut Pas i da se spustimo niz razvode pre
nego to nas uhvati zima, a tempom kojim smo napredovali trebalo je da nam to
poe za rukom. S vremenom se umesto ilibarnog svetla nizina pojavilo hladno
bezbojno svetlo kog bi tek zalaz sunca divno preobrazio. im bi se zlatni odsjaj
izgubio, hladna tama kliznula bi niz padinu donosei sa sobom noni vetar koji je
jecao kroz platnene krovove naih kola. im bi pala tama, nebo je poprimalo
duboko plavu boju, osvetljeno zvezdama hladnim kao led. To je bilo divno, ali sam
ja vie voleo nizine. Pri radu smo bili manje osamljeni nego ikada do tada. Ljudi
su sve ee prolazili na putu za Zapad dolazei iz Laramija i drugih mesta na
Istoku. Proao nas je i jedan mali karavan. Svakog su dana prolazila teretna kola,
potanske koije, jahai s tovarnim ivotinjama i, naravno, jahai Poni Ekspresa.
Mislim da je veina mojih drugova usmeravala poglede pune nade prema Saut
Pasu, ali moje se sanjarenje o budunosti sastojalo od dugog, neprekidnog
gledanja niz padinu na purpurnu dolinu Svit Votera s krivudavom svetlom
vrpcom reke oivienom zlatnim prugama. Moje je srce bilo tamo dole i verovao
sam da bih se tu udomio ak i da Kejt Sanderlend nije nikada ula u moj ivot.
Sporo smo se vukli uz padinu poput divovske zmije napinjui telegrafsku liniju.
Neko smo vreme gledali crni i uti dim iz velikog mlina za mlebenje rude koji se
nalazio kod rudnika zlata u blizini Saut Pasa. Do tog cilja imali smo jo sedam
dana posla. Jednog jutra, kada se Vens vratio sa svog svakodnevnog izvianja
ispred karavana, ranije nego obino, sjahao je kod naih kola gde smo Tom i ja
bili zauzeti poslom, dok su drugi ljudi radili ispred i iza nas. Loe vesti, momci, i
to me zbunjuje rekao je. Dek pronai Lilinga i Herba Lejna i ne spominji ta sam
rekao. Ako te ef vidi i upita neto gledaj da mu ne bude udno to sam se vratio
s izvianja. Darnel je pognuo glavu primetio sam da mu se lice smrklo. Goreo
sam od nestrpljenja da obaspem Vensa pitanjima, ali sam se toga okanio. Ubrzo
se Dek vratio sa efom gradnje i s vodom karavana, Herbom Lejnom. Oi su im
bile pune pitanja, ali im ponaanje nije odavalo nestrpljivost. To to ih je teksaki

render pozvao na razgovor oito nije bio dobar znak. Ali, ljudi, priite
neupadljivo i posluajte zapoe o i polako zapali cigaretu. udno je to sam
upravo jutros mislio kako stvari izgledaju nekako previe dobro za nas. Jer to je
svakako tano. Ali, naili smo na neoekivanu zapreku. Moda nije nita ozbiljno.
Moda ete vi momci to olako shvatiti. Ali opet neto nasluujem, a to mi se ne
svia, jer se moje slutnje uvek obistine. U redu, o. Prestani obilaziti kao maka
oko vrue kae. Istresi ta je na stvari prekine ga Liling. Videli ste da sam se
vratio s izvianja. Ali, sledio sam neke konjske tragove koji su pobudili moju
sumnju. Rano ujutro odjahao sam nazad du linije. Pronaao sam srueni
telegrafski stub, ne poseen ve prepiljen manjka deo ice i izolator. To mi je
izgledalo avolski udno. Du svih ovih devet stotina milja koje smo preli nikada
nisam video stub koji bi bio tako oboren. Naravno, to je delo belaca. Ugledao sam
tragove izama u praini, od sino razliitih veliina, osim toga to nisu tragovi od
jahaih izama. To su tragovi nekakvih potkovanih izama koje su mi nepoznate.
Pronaao sam i tragove dva jahaa i jednog tovarnog konja. Pratio sam trag pet
milja nazad uz liniju i pronaao da je jo jedan stub oboren na isti nain kao onaj
prvi. A oko pet milja dalje, pronaao sam jo jednog. Budui da konjski tragovi
nisu ili prema istoku, pomislio sam da nema smisla jahati dalje. Trag je nailazio
na stazu s padine i ja sam ga sledio do umarka udaljenog oko milju, i otuda u
malu jarugu gde su dva oveka s tovarnim ivotinjama logoravala prole noi i
otila rano jutros. Nahranili su konje itom i to mi je bilo avolski udno. Odatle
sam odjahao stazom opet uz karavan i otiao napred dok nisam izgubio trag koji
sam ga sledio. Kada je nestalo rose s trave mogao sam samo vrlo polako pratiti
njihov trag. Naravno, mogao bih ga i dalje slediti, kad bih imao vremena, jer sam
vian traganju. Cela me ta prokleta stvar zabrinjava, i voleo bih uti ta vi mislite
o tome. Do avola raspali se Liling. To se slae s neim u to sam sumnjao i
nikada nisam rekao efu. To moe znaiti samo jedno. Neki belac zbog ovog ili
onog razloga eli spreiti slanje telegrafskih poruka na Istok. ja sam to pomislio
odvrati o isputajui kolutove dima. Tko, do avola, eli na taj nain spreiti
Krajtona? upitao sam. Tome, ti poznaje ovaj kraj. ta ti o tome misli? nastavi
o. Ljudi, to je povezano s onim to se deava u Saut Pasu. Pa, time nam neto
rekao, ali nam nisi objasnio. To je sada ionako malo vano nastavi Liling. Krajton
za sada nema telegrafistu kako on kae, kad bi pokuao slati poruku, ona ne bi
bila tana. Ali svakog dana oekuje da nas telegrafist sustigne potanskom
koijom, i tada, ako je telegrafska linija prerezana i time spreeno slanje vanih
poruka, bie gadno. Herb Lejn se mirno umea u razgovor: Moda je bolje da ne
preuveliavamo stvari dok ne vidimo da li e se to nastaviti i danas i sutra. To je
najbolje sloio se Liling. U meuvremenu u poslati jedna kola du linije, bez
Krajtonova znanja, da poprave tetu. Slaem se da bi bilo pametnije da ne
kaemo efu, ako je to mogue upadoh ozbiljno. On bi to nazvao ujedom buhe, jo
jednim incidentom u gradnji, ali puno buvljih ugriza moe uiniti oveka
bolesnim, a hiljadu nezgoda moe ga unititi. Siguran sam da ste primetili da je
Krajton iscrpljen i mrav. On je izgubio na teini vie nego bilo ko od nas. Fiziki
radi kao i svi mi, ali je uz to i moralno odgovoran. Divno je da je on sve izdrao,
ali ipak nije natovek. Predlaem da mu ovo ne kaemo. tano sloio se Liling. A
sada o, ti i kauboj, a i ti, Kamerone, izviajte nou du linije i pokuajte neto
doznati. Ako do neega doe, izvestite me. Gradnja se nastavila kao i pre, a da
ef nije doznao za novu nezgodu. Te noi, u pono, Tom me probudi pa se peice,

ogrnuti debelim kaputima, s pukama u ruci, uputimo oko pet milja du


telegrafske linije, ali nismo uli niti primetili nita sumnjivo. Po povratku u logor
probudili smo oa i Loudena. Oni su doterali konje, omotali im kopita krpama i
pripremili se za izvianje. Momci, do zore ima jo par sati ree o. Mi emo s
konjima otii oko deset milja du staze. Odavno smo ve navikli na nona
izvianja. Ali, ako imamo posla s lukavcima koji su vini prirodi, naii emo na
tvrd orah. Neujno su nestali u hladnoj noi. Tom i ja smo se skutrili oko male
vatre, jo neko vreme grejui ruke i noge, a zatim smo otili spavati. Bilo je
sunano i svetlo kad smo se probudili, a travnata padina i grmlje alfije i stene
belasali su se od mraza. Dok smo bili za dorukom kauboj se vratie u logor
oprezno su dojahali sa zapadne strane, a preko sedla konja obojica su imali po
jednu antilopu. Meso je svakako bilo dobrodolo, ali je njihova namera
nesumnjivo bila da ostave utisak kao da su bili u lovu. Skinuli su tovar i sjahali, te
dorukovali bez rei. Malo nakon toga potraie nas, eljni vesti, Liling, Lejn, i
Bob Vejnvajt koji je prethodnog dana dobio zadatak da popravi liniju. Pa,
Indijane mravog lica. ta ima izvestiti? upita Liling. Ista stvar, samo jo gore
otegne o pripremajui se da zapali cigaretu. Gore! Kako gore? Ne moe biti
gore. efe, nai su kolege Vejn i Tom sino peice otili nekoliko milja od logora.
Nisu nali nita. Tada smo poli Dek i ja. Konjima smo omotali kopita i jahali
polako i tiho, esto se zaustavljajui da oslukujemo. Tako smo prevalili oko
petnaest milja du telegrafske linije. Nismo nita ni videli ni uli. Kada smo se
vratili oko pet milja, razdanilo se i pronali smo tri oborena stuba, a ica je bila
prerezana i bez izolatora, kao prethodnog jutra. Ta su mesta udaljena nekoliko
milja. Nakon poslednjeg sruenog stuba konjski tragovi naputaju stazu u pravcu
severa. Traganje nam je ilo sporo. ak i Komanu bi trebalo dugo da sledi te
tragove. Osim toga, mislim da ne bi bilo pametno da im otkrijemo kako ih
sledimo. Ti ljudi to seku icu su pametni. Sigurno nas gledaju iz nekog skrovita.
Tri sruena stuba i ica prerezana na tri mesta! ironino uzviknu Liling. Je li to
sve? Mislio sam da e svi stubovi biti srueni. Samo mirno, Liling umea se Lejn.
Bob, ta ti o tome misli? Mislim da preuveliavamo stvari odgovori Vejnvajt. ta
je za nas nekoliko prerezanih stubova svake noi? To je avolski mnogo prasne
Liling. Jue ti je trebalo osam sati da tamo dole to popravi, a danas e trajati
due. Uskoro e ef hteti slati poruke, a kako e to, do avola, uiniti? Naroito
kada ne elimo da dozna za ovo. efe, mi tu nita ne moemo odvrati o. Ali
emo svakako upregnuti sve sile. Moda Dek i ja veeras, ili bar uskoro,
naiemo na te tipove, pa emo im dobrano zapapriti. Meutim, anse su bile
protiv kauboja. Svake su se noi, tri noi za redom, uljali stazom, dok smo Tom i
ja peice patrolirali pola noi, ali sve uzalud. A svake noi ili rano ujutro bilo je
sve vie oborenih telegrafskih stubova. Razbojnici su svake noi ruili jedan stub
vie nego prethodne noi. Za to vreme udaljenost do rudarskog podruja smanjila
se samo za petnaest milja i etvrte smo se noi ulogorili s ove strane breuljka
iza kog se nalazio prvi rudnik, Atlantik po imenu, ogranak rudnika Saut Pas koji
se nalazio nekoliko milja dalje. Bilo je upravo neverovatno da smo bili samo na
dan-dva udaljeni od jo jednog naeg velikog cilja. Ali bilo je isto toliko
uzbuujue to smo ubrzo trebali prei kroz najpoznatije, najkrvavije i
najbogatije zlatonosno podruje. Do tada su ve svi ljudi u karavanu znali za
ruenje telegrafske linije, osim naeg voe Krajtona. Nekim udom uspeli smo to
sakriti od njega. Bio je toliko srean da niko od nas nije imao ni srca ni hrabrosti

rei mu kako veliki Western Union ve etiri dana ne bi mogao prenositi poruke,
pa upravo i da ima telegrafistu. Te noi su o i Louden, kako su nas obavestili
ujutro, rano izjahali i izviali kreviti teren severno od staze, i u veoma gustoj
umi primetili malu logorsku vatru. Priuljali su se do nje poput Indijanaca.
Pokuali su na prepad uhvatiti dvojicu ljudi koje su tamo zatekli, jer su hteli
otkriti ko je zapravo taj koji rui telegrafsku liniju. Ali dolo je do okraja u kom
je jedan od onih ubijen, dok je drugi pobegao u umu. Kada su kauboj otili dalje
i vratili se du telegrafske linije, pronali su jo tri oborena stuba i prerezanu
icu, to je verovatno bilo delo druge bande iji tragovi, kako se otkrilo po danu,
nisu bili istovetni s onim preanje druine. Ta nas je vest zaprepastila, a kauboj
su bili strano besni. o je bio miljenja da to vie nije sitnica, niti delo nekolicine
pokvarenih ljudi koji to ine iz vlastitih pobuda, ve da se iza svega toga krije
neto krupno. Toga smo dana proveli telegrafsku liniju preko brega gotovo do
Atlantika, i ulogorili se uz stazu na vrhu grebena. Preko dana malo smo radili, i
podigli samo tri milje telegrafske linije. To mi je dalo vremena da udovoljim svom
zanimanju za ovaj rudnik zlata. Ovo je mesto bilo jedinstveno i sasvim drugaije
od svega to sam bio zamislio. Gledao sam ga s vrha brega gde je staza prelazila
preko grebena. Podamnom se nalazio duboki iroki klanac, niz koji se sputala
staza koja je prelazila bunu bujicu i strmo vijugala uz suprotnu stranu. Tu i tamo
nalazili su se umarci jela. Na pola puta na padini poinjala je bezbrojna grupa
udnih, runih, i loe sagraenih straara, izmeu kojih su bili razasuti atori. Iza
tih koliba bile su vee kolibe, i konano velike, grube daane graevine, ije su
fasade bile sve okrenute niz padinu. Usporedo s brzom penuavom bujicom i
drveem koje je oiviavalo, celim klancem pruao se veliki jarak do podnoja
planine u tom jarku, na njegovim obalama i svuda okolo vrveli su uurbano
zaposleni ljudi, kojih je bilo toliko i tako arolikih u svojim obojenim kouljama, i
toliko obuzetih strau da su liili na vojsku mrava. To je, dakle, prethodnik
rudnika zlata Saut Pas! Od pogleda na klanac ispred sebe zastao mi je dah.
Mislio sam da se to mesto nalazi samo deset milja od doline Svit Votera i ranca
Kejt Sanderlend! Tada sam ugledao cestu koja je vodila kroz celi klanac. Vratio
sam se prema naim kolima i nasrnuo na svoja tri druga buncajui o rudniku
zlata. Pokuao sam im prikazati kako izgleda, kadli Darnel neto vikne i pokae
prstom na jahaa Poni Ekspresa koji je upravo stigao. To je bio na prijatelj
Berns. Sjahao je da bi potu i poruke predao lino Krajtonu. Nekoliko su
trenutaka porazgovarali. Zatim ga je Berns napustio i dotrao prema nama. Ali,
koji je sada avo tom tipu? pitao je o diui se na noge. I preesto sam gledao
ljude takva izgleda. Drugar, uzbuen jest, ali se kladim da ne nosi loe vesti
odgovori Dek. Ej, vi kauboj, skupite se oko mene ree Berns prilazei nam.
Moram odmah krenuti dalje i nemam vremena da dvaput priam. o, ne znam da
li se ovo tie tebe ili Kamerona ili bilo koga od vas, ali svejedno sluajte. Na mom
poslednjem putu na zapad kroz Saut Pas, pre tri-etiri dana, video sam onu
devojku Rubi u koju je neko od vas zatreskan. Kauboj su zanemeli, a ja sam
glasno uzviknuo. ali nastavi Berns otro gledajui oa ja sam je poznavao jo pre
vas, iz Grend Ajlenda. Bila je dobro dete i svakako je zavredila saaljenje. Video
sam je u Saut Pasu, a i ona je videla mene. ak tavie, prepoznala me. Njeno se
lice razvedrilo i mahnula mi je, a uto je neko povukao s prozora, i to kako
povukao!. Nemoj tako gledati, kauboju. Nema uopte nikakve sumnje. Jasno sam
je video, i Rubi me prepoznala. Bilo je udno to se o okrenuo prema meni u

tom asu bola. Nema sumnje, zbog toga to sam ga duboko alio zbog devojke.
Oi je zatvorio i suze mu stale kliziti ispod vrsto sklopljenih kapaka. Lice mu se
zgrilo, a miicu mi je stisnuo kao elinim kletima. Berns kratko e Louden.
Znao sam da nosi dobre vesti, koje su svakako dobrodole. Ti si, do avola,
spasao ovu nau druinu. Ali uj. gde video Rubi? Ne znam tano, Loudene. To je
ono prokletstvo odvrati jaha Poni Ekspresa. Jurio sam, jer se volim praviti vaan
u gradu, a shvatih da sam je ugledao tek kad sam ve projurio. Pokuao sam se
setiti gde je to tano bilo. Bilo je negde na pola puta niz ulicu od stanice
Ekspresa, u onom redu kua koje su se skupile na onoj strani ulice gde tee
potok. Nemoj zaboraviti da je bila na prvom spratu. Danas sam, kada sam se
vraao, otro gledao sve kue od velike kockarnice s ukraenom verandom na
prvom spratu, i primetio da ima pola tuceta prozora od kojih bi svaki mogao biti
onaj na kom je bila Rubi. U svakom sluaju video sam je. Na vama je momcima
da je pronaete. Sretno i zbogom. o se za as-dva sabrao. Prvi je put taj kauboj
preda mnom odao snanu emociju njegovo je ponaanje pokazivalo kako je
primio Bernsovu vest o Rubi. Prijatelju, mislim da neko vreme moramo zaboraviti
telegrafsku icu odreito je rekao. Dek, dovedi konje i osedlaj ih. Nekoliko
trenutaka kasnije, dok sam pokuavao srediti misli, Vens i Dek ve su se
udaljavali brzim kasom niz breg prema rudniku. Boe, Tome! uzviknuh. Ne
moemo ovde samo ovako sedeti. ta da inimo? ini mi se da bi trebalo poi za
njima odvrati on. To me nita ne brine. S ovom bradom nee me prepoznati u
Saut Pasu. Doveu svog konja. Ti e jahati, a ja u ii peice. Ne. Ii emo
obojica peice ako nema drugog naina da doemo do tamo odvratih. Svakog
trenutka voze kola izmeu dvaju logora. Moe ih videti kako se penju uz breg.
Moda je bolje to ne moemo tamo stii brzo. To e nam dati vremena da
razmislimo. U pravu si, Tome. Toliko mi je drago to znamo gde je Rubi da ne
mogu jasno misliti. Hajde. Pourimo. U redu. Ali pripai revolver. Ako je moja
slutnja ispravna trebae ti. Stavi aku metaka u levi dep kaputa. Poeli smo se
sputati niz kanjon upravo kada su o i Louden stigli do vrhunca suprotne padine
i jahali po grebenu. Njihovi su se tamni likovi ocrtavali prema oblaku utog dima
koji se dizao iz velikog crvenog mlina. Mome, do sada na granici video nekoliko
okraja govorio je Darnel ali ono to emo ovde nai bie moda drugaije. Budi
hladnokrvan. Sluaj me ili pazi to ja radim. Jedno je sigurno. Jo nikada nisam
bio u ovakvom duevnom stanju odgovorio sam. Nije me strah, nisam uzbuen,
nisam poludeo, kako to vi momci nazivate. Iznutra oseam neko nadimanje.
Oseam se kao da lebdim. Pa, drugar, ako misli lebdeti u vazduhu, bolje se
spusti na vrsto tlo. Darnelova me primedba tako pogodila da sam shvatio kako
se pred nama nalazi ozbiljan posao. Ubrzano smo silazili niz padinu i ubrzo
dospeli do straara. Neke od tih kolibica bile su toliko malene da bi se ovek
jedva okrenuo u njima. Iz njihovih, na brzinu sklepanih krovova, strali su
dimnjaci od penih cevi. Proavi kroz iroki pojas tih kolibica, naili smo na
prilino iroku ulicu, du koje su se suprotnom stranom padine nizale vee i
udobnije graevine. Na svaku trgovinu dolazilo je po nekoliko krmi, nad ijim su
vratima bili ispisani ili pribijeni neverovatni natpisi. Jo nie, gde je ulica skretala
i preko mostova prelazila jarak i reicu, nalazile su se jo vee krme od kojih su
neke bile obojene i sasvim raskonog izgleda. Jedna se od njih zvala Odmor
rudara, a druga uz nju, mnogo vea, Zlatno nalazite. Poslednja zgrada na toj
strani bila je velika trgovina. Na ulici je bilo neto prolaznika, od kojih su neki bili

rudari, ali gomila koju smo gledali s vrha brega nalazila se na nalazitima zlata.
Dosetio sam se da je najbolje ui u trgovinu i tamo se raspitati. Ja u radije ostati
vani i posmatrati ljude ree Darnel. Uao sam i priao oveku srednjih godina
prilino vanog dranja bio je to oito vlasnik trgovine. Hteo bih se raspitati da li
togod znate o nekom pukovniku Sanderlendu koji se nedavno naselio nedaleko
odavde na jednom ranu u dolini Svit Votera. Da odgovorio je brzo. Mogu vam
rei da je Sanderlend bio ovde nekoliko puta, a poslednji put jue. Da li ova cesta
vodi na njegov ran? Ravno kao to ptica leti. Ran je na vrlo vidljivom mestu.
Jasno ga se vidi odmah s ceste kad se ulazi u dolinu. Nalazi se visoko nad rekom,
delomino okruen borovima. Najlepe mesto u dolini. Hvala lepo. A koliko ima
do tamo? Pa, Sanderlend stigne za manje od jednog sata. Dodue, ima vrlo brzu
zapregu vranaca. Vratio sam se Tomu, sav bridei od pomisli da sam toliko blizu
Kejt, i da je, budem li imao priliku, mogu videti za vrlo kratko vreme. Razgovarali
smo nekoliko trenutaka koristei priliku da sve dobro razgledamo, ne isputajui
nita. Ubrzo su naila prazna kola. Mahnuli smo vozau, i on nam je veselo rekao
neka se ukrcamo. Tako smo i uinili. Ja sam se smestio na nekakvim vreama, a
Tom se naslonio na vozaevo sedite i stao ovoga saletati pitanjima. Bila je po
prilici sredina popodneva i sunce na zapadu izgubilo je na toplini. Uspon s druge
strane klanca bio je manje strm, a s vremena na vreme na su vidik niz breg
skrivali borici. Meutim, kada smo stigli do vrha, opet smo ugledali rudare kako
rade poput dabrova du cele reke dokle nam pogled dosie. Du reke nije bilo
mesta uz obalu gde nisu stajali u vodi po dvojicatrojica. Preli smo vrh brega i
primetili da cesta vodi preko ravnog prostora do drugog klanca koji je izgledao
vei. Veliki je mlin za mlevenje zlatonosne rude odmah zaokupio svu nau panju.
Iz njega su izbijali veliki oblaci utog i crnog dima. Nije uopte liio na mlinove ili
pei za topljenje rude to sam ih do tada video bila je to ratrkana gomila
dimnjaka i okana, velikih okruglih rezervoara i etverouglastih graevina, velikih
i malih cevi koje su strale u svim pravcima. Jo mnogo pre nego to smo stigli do
njega uli smo buku strojeva i ubrzo smo primetili mnotvo radnika koji su se
ushodali amo-tamo. Ispred mlina cesta je silazila s leve strane, zaobilazila
izdanak brega na kom su se nalazile mnogobrojne kolibe poput onih pored kojih
smo proli u Atlantiku. Na desno se otvarala velika trouglasta dolina doslovce
naikana nastambama rudara. Neke su od njih bile neobine, druge trone, ali
su sve bile na brzinu sklepane. Prilino daleko iza njih nalazila se druga reka koja
je vrvela zaposlenim ljudima. Kada smo zaobili zavoj, voza nas je obavestio da
smo stigli u Saut Pas. Mom zaprepatenom pogledu priinio se upravo kao scena
u kominoj operi. Jedna se iroka ulica protezala dokle god nam je pogled
dopirao, a njom su se protezala dva reda zgrada svih moguih boja neke su ak
bile plave i ruiaste. Ulica i uski drveni trotoari bili su pretrpani uurbanim
ljudima. S jedne su strane du cele ulice stajala vozila. Primetio sam mnogo
kriavih natpisa, ali jo nismo bili toliko blizu da bih ih mogao proitati. Ovde je
konjunica, ako elite iznajmiti konje obavestio nas je voza. Ona siva kamena
zgrada neto vie uz breg je banka. Velika drvena kua na levo je glavna trgovina
gde moete kupiti ta god elite, a na uglu preko puta nje nalazi se najbolji hotel.
Ova cesta ovde skree i to je ista stara Oregonska staza. Prelazi potok i krivuda
do vrha. Mislim da ete vi mladi momci malo i pokartati ? Verovatno hoemo ako
naemo mesto gde su ulozi dovoljno mali za nae novanike. Pa, ima svakakvih
igara i upozoravam vas da ete u veini sluajeva naii na varalice. Drite se

dalje od jazbina na donjem kraju ulice. I one koje lepo izgledaju prilino su loe.
Zahvalili smo se vozau i sili ispred velike trgovine. iroke stepenice oko te
zgrade pruale su nam prikladnije mesto od hotela preko puta, i tu smo se najpre
zaustavili. Paljivo smo gledali ne bi li primetili oa i Loudena. arena ljudska
struja prolazila je gore-dole ulicom bili su to najvie rudari u grubim arenim
odelima. Ali, bilo je i mnogo drugih ljudi, a na nae veliko uenje, i neto ena.
Trgovina iza nas bila je dobro poseena. Svakog sam prolaznika pogledao hitrim
pogledom, koji nije nita odavao. Oekivao sam da e se svakog asa neto
dogoditi, ali nisam imao pojma ta bi to trebalo biti. Nije to bilo samo uzbuenje.
Ali, nita mi nije pomoglo to sam zamislio oa kako stoji usred te prenatrpane
ulice, a revolver mu bljuje vatru i dim. ak sam mogao zamisliti kako bei niz
ulicu s Rubi u naruju, dok Louden s dva revolvera zadrava progonitelje. im
sam primetio smeokosu devojku koja je stajala na vratima trgovine i buljila u
mene preplaenim crnim oima, znao sam da se moje oekivanje, ma kakvo bilo,
ispunilo. Devojka me prepoznala. Pomakla se s vrata, pa je zastala, nervozno se
ogledala kao da se boji da je neko ne primeti. Bila je to ona plesaica, Flo, koju
sam upoznao u Gotenburgu i s kojom sam plesao. Pogledaj, Tome. Eto one
devojke, Flo proaptah gurnuvi Darnela. Tako je, drugar. To je Flo, koja je bila u
neku ruku Rubvna prijateljica. Mislim da je naa slutnja ipak ispravna. Pourio
sam prema devojci, a Tom za mnom, pa joj se obratih: Zdravo, Flo. Ti nas se
sigurno sea. Da, vi ste gospodin Kameron, a prepoznajem i vaeg prijatelja
kauboja urno je odgovorila. Ve odavno oekujem da vi momci proete ovuda.
Hvala Bogu, Flo. To znai da jo uvek naa prijateljica. Berns, jaha Poni
Ekspresa, rekao nam je da je video Rubi ovde u Saut Pasu. o i Louden je trae
po gradu, a isto tako i mi. Doite u trgovinu. Moj e ivot malo vrediti ako me
uhvate kako razgovaram s vama brzo je nadovezala i uvela nas izmeu tezge i
gomile robe u mali prostor koji nas je donekle odvajao od gomile. Pogledali smo
je i po njenom prestraenom pogledu i promuklom apatu shvatili sve. Na njenom
je licu bilo minke, ali bledilo je probijalo kroz nju. Izgledala je starija i ne tako
zgodna kao kad sam je prvi put video. Sluajte poela je. Rubi je iz Julesburga
odvukao Red Pirs sa svojim ljudima, one noi kad su napali Indijanci doveo je na
zapad u Saut Pas s jednom karavanom. Bila je ovde u gradu do pre par dana.
Tada je Pirs preselio preko u Atlantik. Sada je dri u onoj novoj krmi i
kartakom paklu nazvanom Zlatni nuget. To je prva krma na levo nakon to
preete most. Da li je tamo dri zatoenu? napeto proaptah. Tako nekako.
Pokuala je nekoliko puta pobei. Pirs je ljubomorno uva. Da li loe postuba s
njom? Da, tue je, ali mu se dosad ustrajno odupirala. Rekla mi je da zna da ete
vi kauboj jednom doi ovamo i spasiti je. Pirs se na kraju zaljubio u nju. Ne zna
ta da uini kako bi ga oterala od sebe. Rekla sam joj neka ga zavarava. i do sada
je u tome uspela. Ali, Rubi je napisala da je udata. Mislio sam da je moda udata
za Pirsa prekinuh je. Ne, Rubi nije udata. Ona je ostavila onu poruku za oa za
vreme napada Indijanaca, jer je na to prisilio jedan iz bande Reda Pirsa koga o
nije poznavao. On je po Pirsovom nalogu tragao za Rubi i zakleo se da e s lea
ubiti oa dok ovaj puca na Indijance ako Rubi ne napie tu poruku. On joj je
rekao ta da napie, jer je uo kada su njih dvoje razgovarali da e se venati tog
istog dana. U tom sluaju, drugar, stigli smo upravo na vreme promrmlja Darnel.
Flo, ti si nam dola kao spas s neba. Da li Pirs i ovde u gradu ima lokal? upitah.
Naravno. Ima krmu i kockarnicu etiri asa, po veliini drugu u gradu. Nekada

je vodio Emeri, koga su nedavno obesili ovde u dolini Svit Votera. Reci nam
uurbano sam nastavio da li je Pirs sada ovde? Jest. Karta se za svoj raun, jedino
ga njegovi ljudi poznaju kao Reda Pirsa. Inae, za sav ostali svet on je Bili
Hauard. Znai, sve po starom: krma, kockarnica i devojke? upitah. Nemojte se
time zavaravati, Kamerone. Krma i kockarnica nisu Pirsu toliko vane. On ima
bolje ideje. Eto, prole sam noi ula razgovor izmeu njega i njegovih ljudi jedan
od njih je njegova desna ruka, Blek Tornton. Oni neto krupno smeraju, ali ta, to
zapravo ne znam. Mislim da nameravaju opljakati banku, a moda i sve rudare
zajedno. ele da ovde sve dobro oiste i odu na zapad u kalifornijske rudnike.
Pirs mora da je majstor u svom zanatu. Pljaka je i ubica, a ako ne ubija sam,
ima unajmljene plaenike koji e to za njega uiniti. Tome, na pravom smo tragu
proaptah. Velika stvar! Sve oistiti!. Flo, da li je sluajno Pirs umean u
smiljeno ruenje telegrafske linije koje nam ve nekoliko dana zadaje brige?
Aha. Je li tako, Flo? upita Darnel stisnutih zuba. Pa to je jasno kao na dlanu. Taj
odgovor vam mogu dati, jer sam ih ula kako o tome govore. Pirs je rekao da
nema nita protiv da jednom ovuda proe telegrafska linija, ali da to eli spreiti
dok ne izvede svoj veliki plan. A zato? Darnel e odmah, a ja ponovih njegovo
pitanje iako smo ve znali odgovor. Pirs ne eli da se alju ikakve telegrafske
poruke u Fort Larami i da se ovamo dozovu vojnici. Neki od ovdanjih uticajnih
ljudi pokuavaju dobiti erifa da zavede zakon i red. Evo ti odgovor, Tome brzo
rekoh. Flo, Bog te blagoslovio. Ti si nam zaista pravi prijatelj. Mi ti to neemo
nikada zaboraviti. Drugar, trai vreme. Flo, reci nam jo samo, kako da
pronaemo Rubi zakljui Darnel. Ja znam tano gde se nalazi. Nad krmom
Zlatni nuget ima veliki tavan koji je podeljen na sobe. Nisam nikada bila tamo,
ali bila je jedna naa devojka i ona mi je rekla. Kada uete u krmu, zdesna su
vrata i stepenice. Krenite tim stepenicama do uskog hodnika sa sobama sa
strane. Mislim da je Rubvna soba poslednja na levoj strani, jer mi je Jo, ta
devojka, rekla da Rubi moe leei na krevetu dosegnuti grede krova. U svakom
sluaju, moete je vrlo lako pronai. Sretno vam bilo. i. ne zaboravite me. Ja
svakako neu! bio je Darnelov iznenaujui odgovor. Izali smo iz trgovine. Bez
rei krenusmo ulicom prema Atlantiku. Darnelov je mozak radio bre od mog.
Rekao je kako su nam najpre potrebna kola i konjska zaprega. Nismo smeli troiti
vreme u pokuaju da pronaemo oa. Od bradatog oveka u konjunici unajmili
smo vozilo i ubrzo smo kasom vozili uzbrdo. Na drugom seditu nalazio se ogrta
od bizonske koe i ja ga dohvatih i prevukoh preko kolena. Sunce je bilo zalo za
planinski lanac i vazduh je bio hladan. Vozili smo se niz padinu u grad, preli
preko mosta, proli pored velike trgovine, do ograde za privezivanje kola ispred
Zlatnog nugeta. Iznutra se ula neskladna glazba, zuj kola ruleta, zveket aa i
glasni smeh. Poslednje upozorenje, prijatelju proapta mi Darnel u uho. Imamo
sreu jer izgleda da nema mnogo ljudi. Sledi me unutra i donosi odluke prema
onome to ja radim. Slutim da neemo izai bez pucnjave. Uli smo kroz iroka
vrata krme i ugledali prostranu, nakaradno arenu, novonametenu prostoriju.
Niz ank stajao je celi red rudara, a uz kolo ruleta bilo je nekoliko kockara. Osim
njih u prostoriji nije bilo nikog drugog. Uetali smo, i niko nije obratio panju na
nas. Na desno bila su vrata, i ja letimice ugledah strme stepenice. Za as smo se
ve penjali uz njih. Negde gore nalazilo se nekakvo svetlo, jer nije bilo mrano.
Stigli smo do hodnika i na prstima prili poslednjim vratima na levoj strani. Srce
mi je bilo u grlu. Na Tomov znak, pokucao sam na vrata. Zauli smo neki um, ali

nismo mogli razabrati ta je to. Rubi zazvah tihim glasom koji je uprkos mom
nastojanju drhtao jesi li tamo? Zauo se suanj, meki topot nogu po podu, i potom
glas iji mi je zvuk isterao krv iz srca. Da, ja sam, Rubi, ovde sam. ko ste vi? Ovde
je Kameron, i Darnel je sa mnom odvratih usta priljubljenih uz kljuaonicu. Doli
smo da te odvedemo. Flo nam je rekla gde si. Iako priguen, nesuvisli krik koji je
sledio moje rei, pokazivao je neizmernu radost. Oh, Vejn, Vejn. znala sam da
ete me pronai. ali mene su zakljuali. ja sam zatoena! Ne mogu izai! Stani u
stranu. dalje od vrata! Upro sam se u suprotni zid i snano se bacio svom teinom
na vrata. Ni vrata ni brava nisu bile jake. Ve u prvom pokuaju gotovo mi je
uspelo. Pri drugom naletu vrata su odletela sa arki i s treskom pala na pod
malene sobe. U zaletu sam se naao u sobi, dok je Tom ostao straariti na
vratima. Ugledao sam Rubi. Lice joj je bilo belo kao kre, a velike su joj oi
izgledale poput zaljeva bez dna. Digao sam je na ruke i ponio u hodnik. Drugar,
moramo kidati proapta Darnel s revolverom u ruci. Dole su uli tresak i guva je
sigurna. Hajde za mnom. Potrao je do vrha stepenica, i ja za njim, kadli tamo
ugledam tamnoputa oveka koji je grabio uza stepenice. On i Tom zapucae istog
trena. ulo se kako se tanad zariva u meso. Na crvenom blesku revolverske vatre
prepoznao sam lice Bleka Torntona. On samrtniki krikne, ispusti revolver i
pokua se pridrati za zid, ali ga Darnel u prolazu udari te se on uz mukli tutanj
skotrlja niz stepenice i tresne u njihovo podnoje od ega se zatrese cela kua.
Bio sam Tomu za petama. Iz krme su se uli povici, zatim teki koraci. Darnel je
opkoraio telo mrtvog oveka, i u to primetih da je nesiguran na nogama. Bio je
ranjen. Ali drei se ispred mene, on prui levu ruku i povue me preko mrtvaca
u krmu. Teki su koraci pripadali oveku koga sam poznavao i s kojim sam se
borio u krmi u Gotenburgu. U ruci mu je bio revolver, a na njegovom crnom licu
ocrtavalo se iznenaenje. Nema nita od toga izderao se i opalio tren nakon to
je planuo Darnelov revolver. Ali Darnel je posrnuo i njegov je hitac promaio. On
me pusti da bi se pridrao za vrata i namerno stade ispred mene, kako bi svojim
telom zatitio Rubi. Napada je i dalje pucao. Tanad je muklo udarala u Darnela.
Umlati ga, prijatelju uzviknuo je Darnel guei se. Prebacim devojku na levu ruku
i potegnem revolver. Hitro sam se odmakao od Darnela i ustrelio onog oveka.
Revolver mu pade na pod i on se obema rukama uhvati za trbuh. Ispustivi
uasan krik, pade licem napred pred nas. as kasnije pade i Darnel, revolver mu
zvekne o pod, a on poslednjim priguenim dahom dobaci: Kidaj! Istrao sam iz
krme, podigao Rubi na prednje sedito kola, jednim trzajem zgrabio uzde,
uskoio pored nje i poterao konje na cestu koja je ila niz klanac. Nismo preli ni
nekoliko desetina metara kad se zaue povici i pucnji s vrata krme, ali su zrna
bezopasno zujala oko nas i dizala prainu, a mi smo ve za tren bili iza zavoja.
Cesta je vodila miljama ravno niz klanac. Na vidiku nije bilo nikakvih drugih kola.
Zaprega dorata bila je odmorna, jurila je brzim kasom i grabila cestom. Znao sam
da mogu odrati prednost pred bilo kakvim kolima, ali su moji progonitelji mogli
lako doi do konja kod Zlatnog nugeta, a onda bi me, naravno, sustigli pre nego
ta se dokopam doline. Smrknuto sam odluio da u se boriti ako se za mnom
nadu ljudi na konjima. Prekasno mi je sinula misao. trebalo je odvesti Rubi u
logor graditelja ali se u mojim mislima bila ugnezdila pomisao na Sanderlendov
ran kao sklonite za devojku. Po inae prilino dobroj cesti bilo je tu i tamo
rupa. Prelazei preko jedne rupe kola su se zatresla i onesvetena devojka klizne
sa sedita na pod kola. Pogledao sam u nju. Svest joj se vraala. Drei vrsto

uzde desnom rukom, levom sam je pokrio bizonskom koom. Bio sam srean to
sam imao tu kou, jer je duvao otar, hladan vetar. Pogledao sam nazad niz
cestu, oseajui kako mi se grlo stee. Ali niko nas nije sledio. Konji su leteli niz
cestu. Morao sam vrsto pritezati uzde da bih im odrao jednak tempo. U sluaju
potere bio bih ih, naravno, poterao jo bre. Ali, to bi znailo izazivati nesreu,
to sam eleo na svaki nain izbei. Zatim se dugo, naizgled beskonano dugo,
nisam osvrnuo. Jo uvek nikoga na vidiku! Proao sam oko pet milja od nalazita
zlata i zavoj na cesti bio je blizu. Proavi ga ugledah drugi ravni deo ceste. Na
njegovom su se kraju strane klanca irile i sniavale, a iza toga bila je ravan.
Morala je to biti dolina. Sledeih nekoliko milja jo sam se dvaput osvrnuo da
vidim da li me progone. Kada sam video da nema nikoga, moja je napetost
najednom popustila. Svega sam se jasno i bolno ponovo setio. Darnel je rtvovao
ivot za Rubi zatiujui je svojim telom. Tog se trenutka Rubi pomakla pored
mojih nogu i zazvala me. Odgovorio sam joj, prignuo se nad nju da je sasvim
sigurnim glasom uverim kako smo izbegli poteri i kako je gotovo sigurno da emo
ubrzo biti izvan opasnosti. Ali, Tom. to je s njim? uzviknula je. Nemoj misliti na
to, Rubi odgovorio sam nesigurno. Gde je Vens? On i Dek tragaju za tobom u
Saut Pasu. Berns nam je rekao da te ugledao na jednom prozoru. Naleteo sam na
Flo. Ona mi je ispriala o tebi i rekla gde da te naem. Tom i ja nismo se usudili
da ekamo momke i tako smo sami odjurili u Atlantik. Vejn, gde me vodi? Na
Sanderlendov ran ovde u dolini. Tu e se za tebe pobrinuti dok ne doemo po
tebe. Rubi, je li ti dobro? Da. mislim. Oseam se kao omamljena. Moe li mi
pokriti noge? Smrzle su mi se. Sagnuo sam se i omotao teki bizonski ogrta oko
njenih nogu, te ispod i oko njene glave. Bilo je bolje da lei, naroito ako me
progonitelji napadnu. Nije vie govorila. Ja sam svu panju posvetio vatrenim
konjima. Nekoliko puta nisam mogao odoleti napasti da pogledam Rubi, da vidim
njeno bledo lice, krupne crne oi i svetlu kosu to se ocrtavala na bizonskoj koi.
Jednom mi se nasmeila. Bio je to tako nean, dirljivi slab osmeh, pun zahvalnosti
i nade, da se nisam usudio ponovo pogledati. Ali sam se i dalje osvrtao. Nikakvih
vozila. nikakvih jahaa! Bio sam stigao gotovo do doline, a jo nikoga za mnom.
Opet me stala progoniti pomisao na Toma Darnela, i opet sam se borio protiv nje.
Uvlaila se u mene, upijala mi i iscrpljivala snagu. Cesta je jo jednom skretala i
zatim izlazila u iroku dolinu Svit Votera. Nisam bio raspoloen da se divim
krajoliku, ali me se predeo dojmio iako bez oduevljenja. Nekoliko milja dalje u
dolini, koja je bila ravna i purpurne boje, niz vrba i topola pokazivao je gde tee
reka. Poslednji sunani zraci obasjavali su kronje tih stabala i uzvisinu na kojoj
se belasala kua. Pribliavajui se reci razabrao sam most od brvana koji je
prelazio i cestu koja je zavijala ulivo i vodila uz kosinu. Ubrzo sam preao preko
mosta i ustanovio da je reka Svit Voter ovde neto ua i jasnije ilibarne boje ali
to je mnogo milja nizvodno. Na pola puta uz kosinu ugledao sam konje i stoku
koja je pasla alfiju, ali sam ranersku kuu spazio tek kad sam stigao na vrh
uzvisine. Neto dalje ugledao sam putokaz koji mi je bio predaleko da bih
razabrao ta na njemu pie. Vozio sam prema kui i s velikim olakanjem ugledao
jahae konje oputenih uzda i kola sa zapregom veoma slina onoj koju sam
vodio. Nekoliko je ljudi stajalo na okupu. Najednom su otrim pogledom stali
pratiti moj dolazak. Jedan od njih bio je pukovnik Sanderlend. Naglo sam
zaustavio kola i Sanderlend me prepozna i prie mi uzvikujui: Ali, ako to nije
Kameron! Kakvo te dobro dovelo ovamo? Ah! Ti bled i. Zdravo, pukovnie

odgovorih. Ne bojte se. Nije mi nita. Sa mnom je jedna devojka, ovde u kolima.
draga, setiete se, mog prijatelja oa. Dolo je do borbe. Mislim da je Darnel
poginuo. Hoete li pozvati vau ker? elim je zamoliti da se pobrine za Rubi dok
o ne doe po nju. Darnel ubijen? Onaj plemeniti mladi kauboj? teta! Ti si
svakako dobrodoao, Kamerone. Mojoj e keri biti zaista drago da primi
devojku. Uvedi je unutra. Skoio sam s kola, podigao Rubi, i zamotao je bolje u
bizonsku kou. uo sam kako Sanderlend doziva ker. Okrenuo sam se prema
kui i primetio da je svuda naokolo veranda s nekoliko vrata. Sanderlend se
zaustavio pred poslednjim vratima koja su se odmah otvorila i na njima se
pojavila Kejt. Popeo sam se s mojim teretom na verandu i poao prema Kejt. uo
sam kako Sanderlend neto brzo govori, a Kejt iznenaeno uzvikuje. Kejt, bilo je
pakleno rekoh. Sea li se Vensove devojke, Rubi? Ali, evo je. Molim te primi je i
pobrini se za nju dok ne pronaem oa i ne vratim se s njim. Po Kejtinom licu
videlo se da se vie raduje nego udi, ali me njene divne plave oi prostrelie, i
ona e: Vejn Kameron! Uvek spaava nekakve devojke! Pravi kavalir. pravi vitez
Zapada! A ovaj put je to tvoja mala prijateljica Rubi. U njenom toplom glasu
oseala se slaba ironija, a u njenim jo tamnijim oima nagovest ljubomore. Kejt!
odvratih joj. Darnela su ubili. rtvovao je ivot za Rubi, a o divlja u Saut Pasu.
Moram se vratiti. Oh, Vejn! ona uzvik poprati divnim toplim smekom koji sve
izmeni. Ja sam se samo zaprepastila. Ti zna da sam. da sam udna. Uvedi Rubi.
Biu presrena da se pobrinem za nju. Uneo sam devojku u sobu koja me je
zapanjila svojim svetlim i raznolikim bojama. Sanderlend prie i stane pored
keri. Zabrinuto smo gledali bledu Rubi koju sam poloio na divan. Rubi, tebi je
sad dobro rekao sam ozbiljno. Moram se pouriti nazad u Saut Pas da pronaem
oa i Deka, i da im kaem da izvan opasnosti. Hvala, Vejn promucala je Rubi
jedva ujno. Reci Vensu. da sam ga ekala. da sam mu bila verna. Naravno, Rubi.
Flo mi je rekla zato si napisala onu poruku. Ispriau sve Vensu odvratio sam
naputajui je Kejt me za tren zadri na vratima. Vrue sam je poljubio, urno je
zagrlio i rekao joj da u ubrzo doi, po mogunosti pre zavretka rada na gradnji.
Tada sam se otrgao i pourio, a Sanderlend mi je bio za petama. Pukovnie,
postoji li put kojim mogu doi do Saut Pasa a da se ne vraam u Atlantik? Da.
Poi putem levo odmah posle mosta. Samo je etiri milje dui, ali i puno bolji.
uj, uzmi mog oveka Wilsona sa sobom. Neka on vozi, pre e stii. Ja u sutra
po njega u Saut Pas, pa u se i s tobom sastati. elim svakako biti u tom zlatnom
rudniku kada tamo stigne Krajton sa svojom icom. Okreui kola okrenuo sam
se i ugodno iznenaenje na tren prekine moje tmurne misli jer sam na vratima
ugledao Kejt s rukom oko Rubi. Kejt mi dobaci poljubac, a Rubi mahne. Za vreme
te brze vonje na hladnom, otrom vetru saletao sam Sanderlendovog kauboja
bezbrojnim pitanjima, vie da izbegnem svojim oseajima nego da stvarno
doznam novosti o dolini i Saut Pasu. Ali sam za vreme te vonje saznao vie nego
to bih to mogao na bilo koji drugi nain za tako kratko vreme. Kad smo stigli do
duge padine koja je vodila u Saut Pas i preli most, naredio sam Wilsonu da vozi
prema konjunici. Moda u tamo neto doznati. Onaj sedi konjuar pozdravio me
daleko srdanije i s veim zadovoljstvom nego to sam po mom miljenju
zasluio, pa ak da je i doznao za borbu kod Zlatnog nugeta. Njegove su mi prve
rei dokazale da je znao ne samo za Darnela, ve i za oa i Loudena. Kauboj su
odjahali uz breg upravo oko sumraka rekao je. A ovde u gradu upravo su divljali.
Saut Pas, sa svom svojom loom reputacijom, nije video mnogo posetitelja kao

to su o i Louden. Bio sam u gradu kada je poela velika guva, ali nisam video
prvi deo njihove predstave, kada su pakleni isprevrtali pola jazbina u gradu. Ti su
kauboj hteli prisiliti kockare i vlasnike kua da progovore, da im kau gde je neki
ovek, zvan Red Pirs, sakrio neku devojku. Ali, nisu je nali. Ispalo je da je ovek
koga su traili pod imenom Red Pirs zapravo Bili Hauard. Upoznao sam ga vrlo
dobro, ve odavno, otkako je poeo voditi veliki lokal u gradu. Bio sam kod etiri
asa kada se sve to zbilo. Hauard, ili Pirs, imao je najvei lokal u gradu. a nikada,
otkako znam za sebe, nisam uo za takvu guvu. Ljudi su urlali, revolveri
praskali, stolice i stolovi se prevrtali, ipovi i kovani novac prosipali se i
zveketali! Uleteo sam unutra i ugleda. o gomilu kockara kako kidaju dalje od
dvojice kauboja kojima munje sevaju iz oiju, ispred kojih je na podu leao
Hauard. Dvojica njegovih bili su mrtvi, ali je on, Hauard, jo bio iv. Bio je sav
prostreljen. Kroz ruke, kroz noge i ta ti ja sve znam gde! o mu je zapovedio
neka kae gde dri onu devojku. Hauard se kleo da se nalazi u njegovom lokalu, u
Zlatnom nugetu u Atlantiku. Kasnije sam uo da je to neprestano ponavljao ou
jo od onog asa kad je ovaj ispalio prvi metak u njega. Ali o mu nije verovao.
Hladnokrvniji i opasniji kauboj od njega jo nije stubio u bilo koju krmu u Saut
Pasu. A, veruj mi, ovuda su proli najgori tipovi Zapada. Upravo kad sam tamo
upao, uo sam oa kako govori Hauardu da e ga pustiti ako mu ovaj kae istinu,
a Hauard je ponavljao istu priu, sav usopljen, bez daha, upola sedei u vlastitoj
krvi, s prelomljenim rukama koje su mu mrtvo visile. Izaao sam iz etiri asa s
gomilom i poao ovamo, a kauboj su upravo uzjahivali svoje konje. Naime, oni su
ih ostavili kod mene da ih nahranim i napojim. Odjahali su uz breg i to je sve to
znam. Poi emo do Atlantika, do logora graditelja odluio sam. Strana pria
konjuara ispunila me vie olakanjem nego uasom, i pokazala mi da ne smem
gubiti vreme u potrazi za oom. Poi u s vama, ako nemate nita protiv ree na
izvestitelj i pope se u kola na stranje sedito. Wilsone, uz taj strmi breg samo
polako, ali osini konje im stignemo na vrh uputi on vozaa. Spustili smo se u
klanac i preli preko mosta, i uto ugledasmo gomilu ljudi ispred Zlatnog nugeta.
Stajali su stisnuti u grupi i bili toliko zaokupljeni da nisu primetili na dolazak.
Naredio sam Wilsonu da stane, siao s kola i rekao mu da u ostati kod zaprege,
a on i konjuar neka vide mogu li jo ta doznati. Njih dvojica se za veoma kratko
vreme vrate. im su se vratili, popeli smo se u kola i nastavili put. o i Louden
bili su ovde rano veeras ree Wilson. Potegli su revolvere na bandu unutra, ali
nisu pucali. Odmah su doznali da je neko odveo devojku, a telo vaeg mrtvog
prijatelja lealo je vani. Kauboj su ga podigli, prebacili preko sedla i otili cestom
u logor. Sada, kad sam bio siguran da je Darnel mrtav, napetost mi je sasvim
popustila sedeo sam bez rei u kolima ogrnut bizonskom koom i drhtao od bola i
alosti. Stigli smo i do logora graditelja a da nisam doao sebi. Naokolo su gorele
jarke logorske vatre, posvuda su ljudi sedeli u grupama. Doekao me Liling, uzeo
pod ruku, i odmah mi stao priati kako su kauboj upravo pokopali Darnela pored
staze. Da li je Krajton uo za ovu grozotu? upitam. Da. Svakako, uo je. Ali, u
tome je bio poslednji. Vest se proirila poput vatre. A ta je ef rekao? Bojim se.
nadam se da nas nee otpustiti. Otpustiti? Boe, ti jo ne poznaje naeg efa!
Rikao je kao bizon, ali vas je sve hvalio. Onda. znai, doznao je da su stubove
ruili oni iz bande Reda Pirsa da bi spreili slanje telegrafskih poruka? Ja bih
rekao da se Krajton na to toliko raspalio jer vas momke upravo zbog toga toliko i
ceni. Rekao je da e na Darnelov grob postaviti kamen s urezanim natpisom.

Potraio sam Wilsona i rekao mu ta e poruiti Sanderlendu, Kejt i Rubi nakon


to se vrati u Saut Pas, kao to je pukovnik naredio. Zatim sam urno otiao
naim kolima i maloj logorskoj vatri pored koje su sedela dva kauboja i puila.
Digli su se da me pozdrave isprva je to bila utljiva dobrodolica. Pozdravie me
jednostavnim srdanim stiskom ruku. Vens, odveo sam Rubi. prema Sanderlendu.
neka se Kejt pobrine za nju zapoeh nesigurnim glasom koji je promuklo
podrhtavao. Rubi je dobro. Pobrinue se za nju dok ti ne doe. Mome, mislim
da se nikad nisam zahvalio Bogu to imam ovakvu sreu tiho je odvratio Vens.
Ali, poeu sada i biu mu zahvalan to imam prijatelja kao to si ti. Priaj nam o
vaem okraju i kako je poginuo Tom. Dirnut do dna due, potanko sam im sve
ispriao. Upravo je teta to Dek i ja nismo bili s vama odgovorio je kauboj. Bili
bi pretekli ona dva tipa u potezanju revolvera, a ti ve zna da ovek koji je
pogoen makar potegao revolver ne moe pravo pucati. Malo kasnije stajao sam
u polumraku, izvan domaka logorske vatre, uz sveu humku koja je bila grob
Toma Darnela. Leao je pored stare Oregonske staze na visokom, golom,
osamljenom i tunom grebenu. Vetar je jecao kroz grmlje i alfiju, a velika se
planina mrtila s visina. Bele su zvezde nemilosrdno treperile. U tom trenutku
nisam mogao u punoj meri oceniti tu stranu istinu da je Tom Darnel poloio svoj
ivot za plesaicu Rubi. i mene! Ali ve sam oseao da je to bio divan i
velianstven in i da e nekako oplemeniti moj ivot. Oni s Istoka ne shvataju ove
divlje, usplamtele kauboje. A u tekom samotnom ivotu kauboja po bespuima
mora biti neeg to je blisko uzvienom. Darnel mi je od samog poetka bio
blizak, umesto mene je podnosio najvee tegobe, a sada ga vie nema, i meni je
zauvek ostalo seanje na veliku ljubav oveka. Idueg jutra, dok smo bili za
dorukom, naiao je Krajton i odluno rekao: o, ti i Kameron imate danas
slobodan dan. o me pogledao, pa e: Ali, Vejn, zar ne razume zapoved? Nas
dvojica odmah emo odjahati na Sanderlendov ran. I tako odosmo. Toliko smo
toga imali raspraviti o budunosti s devojkama koje smo voleli. Kejt je pritrala
meni, a Rubi pak ou, ali ipak se Kejt i ja nismo poljubili. Stajali smo po strani,
nekako upola zbunjeni jer smo oboje oseali da ovaj trenutak pripada ponovnom
sastanku oa i Rubi. Kada je poljubio Rubi vie nego srdano, o se okrene meni:
Vejn, stari utokljune, shvata li da se moramo vratiti Krajtonu i naoj
telegrafskoj liniji? emu ta urba, Vens? Ta nisi video Rubi bogzna koliko dugo.
Eh, sigurno je kao to sunce sja na nebu, da u morati misliti za tebe do kraja
ivota. to se pre vratimo na posao, bre e taj komad ice stii do Fort Bridera,
pa emo se tim pre i ti i ja oeniti. I ti mi jo neto govorio o sluanju zapovedi
nasmejah se. Tog je istog dana telegraf Western Union preao klanac rudari
Atlantika oduevljeno ga pozdravie na prolazu i pooe uz breg, pa u Saut Pas.
Te sam noi satima lutao jedinom ulicom Saut Pasa, ali nisam uao ni u jednu
krmu ni kockarsku jazbinu, niti sam ta drugo radio ve samo gledao. Na ulici
sam sreo Flo. Bila je tuna zbog Tomove smrti, ali je uz to, kao i Rubi, smru
Reda Pirsa i njegove druine bila osloboena spona. Ispriala mi je kako je jedan
mladi rudar eli oeniti. Bio je to poten momak i dobro je prolazio pri kopanju
zlata. Nisam dovoljno dobra za Dima priznala je Flo. I ja to znam. Ali on tako ne
misli. Idueg su jutra Krajtonovi karavani izale iz Saut Pasa i krenule na
poslednju deonicu. Ja sam vozio naa kola. Nebo je bilo tmurno, a vetar koji je
ibao s vrhova otar i hladan. Uhvatila nas je zaslepljujua snena oluja pre nego
smo uspeli prei visove prevoja. Moda igrom sudbine, jedna kola krcata

Krajtonovim telegrafskim stubovima spreie nesreu. Od njih smo napravili


lomau i odravali je cele noi dok je oluja besnila. Vetar je do jutra splasnuo i
blistavo sunce zasjalo je u belo ogrnutim krajem. Krenuli smo dalje i sutradan
stigli u podruje purpurne alfije, gde nam je gradnja linije opet brzo
napredovala. Prestigli smo zimu. Preli smo poslednjih sto pedeset milja naeg
telegrafskog puta za esnaest dana, ukljuujui prelaz preko Zelene reke.
Konano se pred nama pojavila tvrava Brider, iji su kameni zidovi bili gotovo
skriveni umarkom topola, ispred i iza kojih su tekli krivudavi rukavci Crvene
reke. Ve smo znali da nas tu moraju doekati mormoni. U tvravi Brider
nestrpljivo smo proveli etiri dana, ekajui da mormoni zavre svoj deo Western
Uniona. o i ja bili smo najnestrpljiviji. Jedva smo ekali da krenemo za Svit
voter, prema dolini koja nam je toliko znaila. Izgledalo nam je kao da su vekovi
proli od onog trenutka kad smo gledali kako se prvi stub zapadne deonice
telegrafske linije die do asa kad su mormoni proveli icu u dolinu. Krajtonove
su krupne ake drhtale kad se penjao na na poslednji telegrafski stub i spajao
ice. Izraz na licu naeg voe bio je vredan opisa. Kakvog li trenutka za njega!
Njegov je deo posla bio zavren. ali trenutak Krajtonove potpune radosti trebalo
je jo ekati. Western Union jo nije premostio kontinent. grupa koja je radila na
istoku od Sakramenta prema Saut Lejk Sitiju bila je neim zadrana. ekali smo
jo etiri beskrajna dana. U meuvremenu smo podigli privremeni zaklon, u kom
je sat za satom sedeo na telegrafist za malim stolom ispred svoje naprave,
ekajui konanu re. Ta je najzad stigla jednog kasnog popodneva. Stajali smo
svi mirno i tiho dok je Krajton ekao da primi prvu slubenu transkontinentalnu
telegrafsku poruku Stivena D. Filda, vrhovnog sudije Kalifornije. Dok je ekao,
Krajton je poslao poruku eni u Omahu. Lice mu je sjalo dok je telegrafist
pretvarao njegove u uzbuenju napisane rei u ifru. Dodao je ou poruku da je
proita kauboj je itao, a mene je neto stezalo u grlu. Tvrava Brider, oktobra
1861. Gospoi Krajton, Omaha, Nebraska Budui da je ovo prva poruka novom
linijom, jer je ista zavrena do Saut Lejka, dozvoli mi da te pozdravim. Za par e
dana biti spojena dva okeana. Edvard Krajton Napokon je dugo oekivani
telegram doao u Fort Brider. Telegrafist ga je ispisao i dodao naem voi. Na
je zadatak bio konano zavren. Krajton nam je drui glasno proitao poruku:
Abrahamu Linkolnu, predsedniku Sjedinjenih Drava: U ime privremeno
odsutnog guvernera Drave, ast mi je da vam poaljem prvu poruku odaslanu
icom telegrafske linije koja spaja pacifike i atlantske drave. Narod Kalifornije
eli vam estitati zavretak ovog velikog dela. Mi verujemo da e to biti sredstvo
koje e ojaati odanost kojom su i Istok i Zapad vezani s Unijom i elimo ovom
prvom porukom preko kontinenta izraziti svoju vernost Uniji i svoju odluku da
podrimo Vladu u ovim danima kunje. Mi na Vladu gledamo s ljubavlju i biemo
joj odani bez obzira na nau nesreu. Stiven D. Fild, vrhovni suddija Kalifornije
Krajtona dodue glas nije izdao, ali se inilo kao da e se to dogoditi. Gotovo
odmah iza toga stigla je druga poruka, od gradonaelnika Teermahera, iz San
Franciska, gradonaelniku New Iorka, Woodu: Pacifik alje pozdrave Atlantiku.
Neka se oba okeana isue pre nego stopa zemlje koja lei izmeu njih pripadne
bilo kome drugom osim naoj ujedinjenoj dravi. Zna proapta mi o ova
prokleta tiina avolski je glasnija od bilo kog krda bufala to sam ga ikada uo. i
daleko ugodnija mojim uima. U tom trenutku, koji nas je uzdizao i ispunjavao
potpunim zadovoljstvom, ne bih mogao progovoriti ak ni da sam imao neto

prikladno rei. Najednom se neija ruka dotae mog ramena, ja se okrenuh i


ugledah oca Kejt Sanderlend. Gospodo ree ou i meni. Doao sam iz daleka da
na vreme stignem na ovu malu sveanost. Bio bih je propustio da nije bilo vaih
osam dana ekanja. Ali, mislim da nijednom od vas nije stalo da slua naklapanja
starca poput mene. Ali ujte ovo: kad sve bude gotovo, biste li doli do tvrave?
Neto bih vam hteo pokazati. o i ja smo mehaniki poli s njim. Iz nepoznatih
razloga nismo se iznenadili to se pukovnik Sanderlend naao tu, u Fort
Brideru. Nismo ni sanjali ta se krije u njegovom dolasku. Sledili smo pukovnika
u tvravu. Iako je ve bila prilino kasna jesen, ograeno zemljite bilo je
pokriveno tepihom utog svea. vazduh je bio otar, ali sunce je bilo toplo, kao
leti kod kue na Istoku. dve su pojave stajale pored bunara. o je stao kao da je
puka u njega opalila. Ja sam gledao, ali nisam verovao svojim oima. dve su
pojave potrale prema nama, zagrlile nas. Bile su to Kejt i Rubi. Oh, Vejn, elele
smo videti spajanje ice, ali smo elele i vas iznenaditi ree Kejt. pored nas zauo
sam neko nesuvislo mumljanje, od toga je neto trebalo pripisati ou, a neto
Rubi, s tom razlikom to je u njegovom glasu bilo neega to jo nikada nisam
uo. Ovo je upravo neverovatno jedva sam izustio. Tata se protivio da poemo na
ovako dug put zbog oluja, ali nismo htele ostati kod kue ree Kejt. Najednom se
pojavi Krajton koji se stane derati. Vejn! Vens! Posvuda vas traim. estitam!
Rukovao se sa svima, zatim nastavio. Sada, kad je ovaj posao s telegrafom
zavren, na redu je eleznica, pazite ta vam kaem. Ali, prema onome to mi
govori moj dobri prijatelj pukovnik, vi ete momci biti avolski zaposleni uzgojem
stoke. Ja u se i sam time pozabaviti, a pukovnik Sanderlend e to voditi za
mene. S tobom i Vensom na poslu, ne moram se ni zbog ega brinuti. I s tim
reima ode. Ali, to ba ne prilii jednom Edvardu Krajtonu otegne Vens. Telegraf,
eleznica, stoka! Njegovim poslovima nikada kraja! Pogledajte, momci upade
Kejt pokazujui na dugi niz telegrafskih stubova sa icom koje je obasjavalo
sunce i koji su se gubili u daljini. Samo gledajte, dokle vam pogled dosee rekao
sam i kad gledate, setite se onih vijugavih milja koje se istegoe za nama, i svih
stranih potekoa na naem putu, svega to smo podneli da bi se ovo ostvarilo.
Da otegne Vens borbe, i vatre, i gromovi, i bufala, Indijanci i sve zlo ovoga sveta,
samo zato da se nategne jedna tanka ica i spoji s drugom takvom tankom icom.
Kraj