You are on page 1of 9

DRAMSKO STVARALASTVO DECE PREDSKOLSKOG

UZRASTA
IGRA ULOGA
Podrazumeva imitaciju. Sadrzaji ove igre predstavljaju poznati I dozivljeni momenti.
Najpre je igra individualna zatim u parovima, a onda se prosiruje na kolektiv. Sadrzaj
moze biti I delimicno izmisljen. Uloge su podeljene, a radnja ima fabulu. Nekada su vrlo
intenzivne . unosenjem dramskih elemenata igre se obogacuju I po oblicima izrazavanja I
po sadrzaju. Vaspitac podstice decu, ohrabruje ih, trazi da govore glasnije, razgovetnije,
daje im ideje, moze sam da ucestvuje ( nesto odpeva, odsvira, odigra ).
DRAMSKE IGRE
Sluze se sredstvima pozorisne umetnosti. Izvode se jednostavni komadi, specijalno
napisani ili adaptirani tekstovi. Pogodni su oni koji imaju stihove. Najbolja su dela koja
deca od ranije znaju, jer tako srecu omiljene junake u materijalizovanom obliku.tekst za
dramsku igru treba da sadrzi dovoljnozbivanja, likova, dijaloga ( Macak, petao I lisica,
Deda I repa, Jezeva kucica).
1.) Pre svake dramatizacije deca treba da cuju tekst, da dobro analiziraju fabulu,
likove I njihove postupke, karakteristike I sl. Na taj nacin usvajaju tekst.
2.) U dramatizaciju tek treba ukljucivati svu decu ( neki su glumci,neki publika,
razvodnici). Svaku repliku uvezbava nekoliko dece I trazi se najbolji izgovor.
3.) Replike zahtevajunajvise kreativnosti I promenu intonacije kako bi
seizrazilaslozena osecanja.
4.) Prelazi se na mizanscen. To su pokreti na pozornici. Najjednostanija scena je
sredina radne sobe. Deca sede okolo – publika - stim sto ostavljaju razmak na dve
strane kruga – za ulazak I izlazak glumaca.
5.) Zavrsna etapa I podela uloga . svaka uloga ima nekoliko alternacija I tako imamo
vise glumackih postavki. Predstava pocinje na zvuk zvona, deca imaju ulaznice,
sedaju na svoje mesto, aplaudira se glumcima – svi ucestvuju.
6.) Posle predstave razgovara se o njoj, da bi sledece izvodjenje bilo jos bolje. Deci
ne treba davati uloge nepotrebnih stvari.
7.) Uspehu dramske igre doprinose jednostavni kostimi. Posebna dekoracija nije
neophodna jer je deca nadomeste svojom mastom. Dovoljno je markirati delove
namestaja I krupnije igracke. Muzika se moze lepo utkati u ove igre na pocetku,
na kraju, a moze biti cela pratnja, a I sama deca mogu nesto otpevati
POZORISTE SENKI
Biraju se tekstovi sa manjim brojem likova. Prave se ekrani od letava 100 x 60 , zateze se
platno ili paus papir, iza njega je jaci izvor svetlosti. Vaspitac ga ne sme zaklanjati dok
manipulise lutkama – siluetama - koje seizrezuju po konturama I boje u crno, zalepi se
stapic pomocu koga se vode, priljubljene uz platno na kome je zakacen najosnovniji
dekor. Lutke su u najkarakteristicnijim pozama I pomera se ona ciji tekst se govori. Kad
se uklanja to se cini brzo da ne odvlaci paznju. Najpogodnije su basne – malo
likovajednostavna fibula I prostor. Deca rado ucestvuju u pozoristu senki. Deca to sama
prave prsticima na zidu.

reaguju na dolazak drugih lutaka I na njihov razgovor okrecu glavu kao sto se okrecu I prema publici. govoriti izrazajno. Sa kretanjem lutaka ne treba preterivati. Voditelj nekada koristi obe ruke ( lutka moze dab rise suze. popravlja joj odecu I sl. grudi I na samoj ivici pozornice pokazuje se nesto iznad kolena. Kad vaspitac govori o lutki. od metle.5 – 2 m. Neke lutke su im omiljene I sa njima identifikuju. kostimi. Moraju biti pogodne za vodjenje I jedna lutka moze da igra samo jednu ulogu. Pripremaju se nove lutke ili se adaptiraju postojece. plasticne case I sl. voditelj lutaka. da ima dijaloga. Drzi lutku u istoj visini ne savijajuci lakat. drhti od zime). narocito ako se ukljucuju deca. Najpre glava. a ako ih brze okrece cini se datrce. a publika udaljena 1. DECIJE POZORISTE LUTAKA Posle gledane pozorisne predstave deca pozele da se igraju pozorista. Pogodna je I lutka na prstu ( kaziprst . ali da odgovaraju njihovoj ruci. suknjica ili pantalone). jer lutke imaju ograniceno kretanje. Za svaku predstavu treba novi dekor. U ovom pozoristu deca su spontana . Uvek je neka blize publici. Kad su u dijalogu okrenute su jedna prema drugoj. Najbolje su ginjol. da odgovara uzrastu. Prvi korak je izbor odgovarajuceg teksta ( da ima umetnicku vrednost. Biraju se tekstovi sa jednostavnom radnjom I pokretima .LUTKARSKO POZORISTE Tokom izvodjenja deca se osecaju kao ucesnici dogadjaja u cuju istinitost veruju I koje skoro mogu menjati. a proporcije likova nisu bitne. Pored stola su dve kutije – iz jedne se uzimaju. Kad odlaze sa scene vaspitac ih dovodi do ivice stola I brzo sklanja u kutiju. Lutka se pojavljuje postepeno iz daljine. nego jedva primetno poskakuje. konstruktorski materijali … Sto je nizak. sam resava rasvetu. Elementi scene I likovi mogu biti stone lutke od prirodnog materijala I sekundarnihsirovina. sesiric. mizanscen I muzicka pratnja. One na sceni ozive. STONO POZORISTE Je najjednostavnije. cak I sadrzaji nonsensnog karaktera – posebno napisani ili adaptirani. ruke meke. razumljiv kratak. za stariju30. Tekst se mora znati napamet. sto doprinosi izrazajnosti. kad zavrse dijalog umire se. rekviziti.savitljive. Svaka lutka dobija ime I postaje ucesnik. Lutka koja govori ne miruje. Mogu se koristiti lutke od varjace.iscrtamo lice. Prilikom vodjenja vaspitac na sceni ne sme da se nateze. ali lutke moraju biti stilski ujednacene. Vaspitac je scenarist. gleda u nju. druge ne prihvataju jer su model nepozeljnog ponasanja. Ovo se priprema slicno kao pozoroste lutaka. muziku. pesme. da se ne bi imao utisak da klizi. Trebaju im rucne lutke I mala lutka – scena. dekor. Lutka se drzi za ledja ispod miske. nego ga uskladiti sa tekstom.. Mogu ih praviti samo deca uz pomoc vaspitaca. Kada se zaustavi. Ne krece se pravlinijski. Posebno je vazan govor. dinamican. lutke dovoljno velike. Voditelj ih lako okrece . reziser. Kad se prouci tekst odredju se lutke. pljeska. da su junaci bliski deci). Za mladju grupu traju do 20 minuta. ali ne sme da ometa kretanje lutaka. a u drugu odlazu lutke. neprivlacna I njena funkcija na sceni je gotova. lutka postaje bezzivotna. glava moze biti tvrda. ramena. ukljucuju se cak cutljivi jer seosecaju sakrivenima iza lutke. creator lutaka. Najcesce su ginjol lutke velicine 30 cm. Lice mu je mirno bez mimike . To mogu biti price. Scena je na stolu sa ramom I zavesom ili bez toga.

od plastike. pojedini prizori I scene. Ilustracije se mogu pokazivati kao uvod u tekst. Zatim deca sama razgledaju prisecaju se teksta. lepe. lirika. poredjane redom – mogu biti I brojem obelezene I okrenute licem na dole. pri cemu jedno dete prica a dvoje manipulisu aplikacijama. Duzi tekst ne treba prekidati da bi prikazali ilustracije. Za mladju decu ilustracija je vizuelni oslonac. Ako je svaka stranica ilustrovana moze se pokazivati slika po slika I citati tekst. mogu plivati. posle I paralelno sa citanjem. . SLIKOVNICE To su prve knjige za decu. knjiga ili pravi sam vaspitac. pa I vodootporne.. Razgledaju se obicno u manjim grupama I cita se uporedo sa sa gledanjem. sede. da figure ne vise u vazduhu. Sa zadnje strane se zalepi karton I ispresuju se I na njih se zalepi parce flanela ili parce smirgl papira za flanelski aplikator. jakih boja. Uz aplikator se moze I citati I pricati. Aplikacije se izrezuju iz novena. Ne sme biti prenatrpan niti aplikacije presitne. a posebno da su u boji. Moze se ilustrovati lik. koje se sniraju I sl. ). Velicine je 100 x 60 cm. od razlicitih materijala. Ucimo ih kako se okrecu stranice. Kao dekor se stavljaju samo nuzni elementi. tesko je naci knjigu bez ilustracije. a na stiropor se kace ciodama. cistih. pedagoske I tehnicke zahteve uz njih ce deca bolje I kvalitetnije povezatielemente kompozicije I imati bolji dozivljaj. zatim redosled zbivanja dogadjaja. koje se mogu prati.dijafilm. ILUSTRACIJE U KNJIZI One su vrsta knjizevnog stvaralastva I inspirisane su knjizevnim tekstom. Sitne ilustracije tesko mogu videti deca od jednom pa se koristi apiprojektor. pricaju – Posla koka na Pazar).OČIGLEDNOST U LITERARNOJ KOMUNIKACIJI Osim knjiga sa ilustracijama I posebno slikovnica. U donjem delu nacrte se linija ili zategne konac da se stvori iluzija tla. Pre pocetka interpretacije teksta aplikacije su ispred aplikatora. dijapozitiv. privlacne. Za malu decu biraju se cvrsce. flanelsko platno mora biti dobro zategnuto. Mogu biti neobicnih oblika. Vaznije su za decu. za magnetni listic metala. starija deca prihvataju I crteze. Vise su igracka nego knjiga. Aplikator stoji pod uglom da aplikacije ne bi skliznule. Sadrzaj se tumaci pocev od toga sta je nacrtano. film I televizija. serija slika. U slikovnici su bitnije ilustracije nego tekst. Biraju se dela ciji likovi ne obavljaju slizene radnje( stoje. Ilustracije treba da su jasne. pa u medjusobnim odnosima likova. koje se rastavljaju I sklapaju( trodimenzionalne. Uz pomoc epiprojektora u zamracenoj prostoriji slike se mogu pokazivati celoj grupi. prepoznatljive. Deca mogu da ucestvuju u izradi aplikacija I rado ga sama koriste. strana po strana. koristi se slika. Ilustruju se dela koja pripadaju svim knjizevnim rodovima I vrstama ( epika. bez teksta ili sa tekstom koji objasnjava sliku. od stiropora I magnetni aplikator po kojima se krecu figure aplikacije. drama). Ukoliko zadovoljavaju estetske. APLIKACIJE Postoji flanelski.

crtez prikazivati slojevito. prostorija je zamracena. AUDITIVNA SREDSTVA Misli se na radio emisiju I fono zapis. dramskom igrom. zubor potoka. One su staticne sto se tice pokreta tela . Na ovaj nacin deci mozemo pribliziti izvodjenje znacajnih umetnika I ljudi kojih vise nema. Pred decom se moze crtati. a sto je najvaznije vaspitac je okrenut prema deci I prati njihove reakcije. a onda moze da se pojavi u nekom drugom kostimu. a mogu da se izraze slikom. dijapozitiv ima 10-15 slicica u zavisnosti od sadrzaja I uzrasta. moze da se napravi pozornica sa zavesom 100 x 50cm. reprodukovati i analizirati snimljeno. Vodimo racuna da obezbedimo stero produkciju. pre I posle spavanja. Mogu imati pokretne udove ( pricvrscuju se nitnom). ali to nadoknadjuju kretnjama na sceni. zapazanjima .POZORIŠTE SLICICA Slicice se isecaju po konturama I u ovom pozoristu ozive. Moze se brisati ono sto ne treba. docrtavati. Dijapozitiv je prakticniji jer se moze menjati redosled I broj slicica. Dijafilm moze posluziti za igre dramatizacije. ili snopom svetlosti usmerenih u pravcu zvuka. dijafilm. Atmosferu mozemo postici prigusenim svetlom. Serija slika. Audio snimci se koriste u svakom pogodnom trenutku. Moze se koristiti muzika I drugi zvucni efekti. specificno koriscenje boje. Nakon gledanja se prica o filmu zatim ga vaspitac moze pokazivati a deca pricati. Na ovaj nacin deci se priblizavaju egzoticni krajevi. daleki predeli I svet u njima. Lutke mogu biti u razlicitim polozajima I u razlicitim kostimima. lepe na karton stavljaju na stapic – zalepe – koji se radi cvrstine utakne u polovinu kalema koji se zalepi na kartonski krug. Grafofolija je prakticna jer se ne prikazuje u zamracenoj prostoriji. Slika mora biti dovoljno velika u protivnom koristiti dijaprojektor. montazu. pri cemu ozivljavaju sopstvena iskustva. da crtaju I sl. govora I zvuka. pokretom. Treba pazljivo birati tekst. svetla I sl. TELEVIZIJA I FILM Predstavljaju organsko jedinstvo slike . AUDIOVIZUELNA SREDSTVA.cvrkut ptica). Slicice se boje obostrano. Redosled slicica se ne moze menjati jer su one na celuloidnoj traci. Sklanjaju se tako sto se tako sto se jedna figura sakrije iza druge ili iza nekog rekvizita I kulisa. kombinovanje igranih I animiranih materijala. GRAFOFOLIJA Dijafilm se prikazuje slicica po slicica I uporedo se cita tekst. Imaju svoja sredstva izrazavanja : kompoziciju. Posle odgledanog filma I emisije sa decom se vodi razgovor o njihovim utiscim. . Za ovo pozoriste se koristi veci. Korisno je snimiti decu. neke licnosti. prikazivanje iz raznih uglova I planova. DIJAFILM. Posle produkcije se razgovara sa decom. na izletu I slicno. Audio snimci su pogodni za skretanje paznje ( grmljavina. Dobrim rasporedom lutaka I rekvizita dobija se utisak trodimenzionalnosti. nizi sto. SLIKA I SERIJA LUTAKA Treba voditi racuna pri odabiru slika I zadrzavati ih dovoljno pred decijim ocima. Decu treba navikavati na ova sredstva. dobro ih pripremiti jer su manje razumljiva nego ziv glas (vaspitaca). Vaspitaci sami prave slike ili prikupljaju na razne nacine. dekor se takodje izrezuje po konturama. DIJAPOZITIV. kadar. Mogu da podrazavaju glasove. na aktivnostima.

Ima funkciju kulturnog centra. Ovaj fond se stalno dopunjava novim knjigama I novim naslovima. On nabavlja knjige I obavestava vaspitace o novim knjigama. po naslovu 1 – 2 primerka I bilo bi dobro da u njoj radi bibliotekar ili vaspitac specijalno osposobljen I oslobodjen drugih obaveza. albume I sl. Najmladju decu moramo uciti da cuvaju knjigu. mogu da slusaju muziku. od cvrstog kartona na kome je nalepljen ilustrovani knjiski omot ili decija ilustracija knjige. na ovaj nacin se deca pripremaju da se samostalno snalaze u decijem odeljenju narodne biblioteke I kasnije u bibliotekama za odrasle. Biblioteka treba da ima dva kataloga. a ne prema biblioteckim klasifikacijama I standardima. Listici se drze u kutijama. a kasnije se uce nekim drugim terminima : korice. Na zidu se nalaze reprodukcije decijih pisaca. Svaka grupa slika obelezava se posebnim slikovnim simbolom. predstave lutkarskog I drugih pozorista. psiholoska. bajke. Iz nje se preuzimaju knjige za prirucnu biblioteku. To je najmirnije mesto u sobi. pesme. brzo zapamte I znaju gde ce traziti( npr. Knjige stoje na policama ili u dzepovima na paravanu. metodicka I beletristicka literature neophodna vaspitacu za rad. Grupisu se prema interesovanjima dece . omiljenih junaka uz sve ostalo ( knjige. sadrzaj I nauciti ih da uvek vrate knjigu na svoje mesto. Na polici preko knjiga zategnuta je gumica da knjige ne bi pale. koji deca prepoznaju. razglrdaju slike. casopisi za decu I sl. odvojeno paravanom ili policama. Pod prirucnom se podrazumeva 1. pripovetke. obelezen simbolima koji upucuju na tematiku . fantastike. Bibliotecki fond treba da bude raznovrstan : slikovnice . kako da okrecu stranice. U njemu deca borave u vreme izbornih aktivnosti I opredeljuju se za knjigu. pricu sa cd-a. a ostecene se sklanjaju. Okrenute su prednjom stranom da deca vide ilustraciju. bajke).) Namenjen bibliotekaru. aplikator aplikacije). a ispod njega u najkracem sadrzaj knjige namenjen pre svega roditeljima. cine ga kataloski listici. Deca dolaze u biblioteku samostalno. U ovoj biblioteci je smestena pedagoska. Centralna biblioteka – ova je biblioteka neophodna velikim ili vecim ustanovama.) biblioteka za vaspitace Biblioteka za vaspitace se nalazi u prostoriji u kojoj se okupljaju vaspitaci I u kojoj postoji citaonicki prostor za pripremu vaspitaca. fotografije.) kutak biblioteke u svakoj radnoj sobi 2. slikovnice. Sadrzaj ovog kutka se menja u zavisnosti od aktuelnosti I decijih interesovanja. 2. poglavlje. odvojen od drugih delova zgrade I dobro zvucno izolovan. Kutak biblioteke spada u stalne kutkove u radnoj sobi. dela iz nauke. Za nju je potreban poseban prostor. a druga centralna.) Namenjen deci Deciji catalog je ilustrovan. a dzepovi na zavesi su plici da deca vide naslovnu stranu. Odavde se gotovo nista ne daje deci. Tu se mogu organizovati razne izlozbe. radio projector. projekcije filmova. Po izdatim knjigama vaspitac void samo najnuzniju evidenciju. vaspitacima I roditeljima ( azbucki . Bilo bi dobro da ima poseban ulaz. . sa roditeljima I grupno sa vaspitacima.po naslovima I autorima). eventualno casopisima. veceg formata . 1.BIBLIOTEKA U PREDSKPLSKOJ USTANOVI Postoje dve vrste biblioteke u predskolskoj ustanovi – jedna je prirucna . Ove se knjige nabavljaju u malom broju.

sadrzinu ( ona je vec u nazivu naglasena ) . a kad potpuno postanu svesni znacenja reci onda se igraju znacenjima. . koje je Kornej Cukovski nazvao “ smislenim besmislicama”. jer se dete igra nacinima artikulacije glasova. igre improvizacije. evo drugog sesira). govorne igre. Govorne igre su: igre glasovima (fonoloske). sufiksima. znacenjima reci ( semanticke). Kao samostalne javljaju se samo u najranijem detinjstvu ( aaaa). pokretne igre. U ovim tvorevinama moguce je prepoznati asonancu. zatim igre slogovima. Ovi prvi deciji stihovi cine vrstu pesama koje je Kornej Cukovski nazvao EKIKIKI . IGRE GRAMATICKIM FORMAMA I PRAVILIMA (PARADIGMATSKE IGRE) Da bi dete ovladalo maternjim jezikom. odnosno kratke ritmicke pesmice. jedninom. mora ovladati mnogim gramatickim formama I pravilima I naravno usvojiti recnik ( u Srpskom jeziku ima vise od 4700 paradigmi – primera za ugled). Celokupan rad sa decom treba da bude zasnovan na igrikoja je deci najdraza aktivnost. metaforu. njihovom zvukovnom I znacenjskom vrednoscu. konjugacijom. U ovim igrama udruzuje se muzicka znacenjska vrednost glasova I dete na taj nacin izrazava svoje sve bogatije I slozenije dozivljaje. stvaranja zagonetki I poslovica. Zatim pocinje da stvara stihove koji nemaju neki smisao.organizaciju igre ( vreme I mesto gde se igra izvodi ) VERBALNE IGRE Ovo su pre svega igre glasovima (fonoloske). prefiksima. tako sto zamenjuje reci prema njihovim ascijacijama ( ovo je sesir. . igre pricanja I stihovanja. Najpre se igra glasovima tj. raznim tipovima recenica I sl. igre recenicama (sintaksicke). brojevima. brojalica. anaforu. epiforu.veznicima. Deca rano savladaju I gotovo ih automatski primenjuju oko 4 ili 5 godine. pa su to melodicne izvikivalice ili usklici.DECIJE GOVORNO STVARALASTVO Detetu jezik sluzi kao material kojim se igra I stvara.pravila igre ( nacin I elementi po kojima se igra ) . aliteraciju. mnozinom. igre recima (leksicke). dramatizacije. Oni su znak egocentricnog govora. stvaraju ih deca od 2 – 4 godine u trenucima radosti.zamisao ( zadatke koje treba ostvariti ). Da bi se vaspitac posluzio igrom mora dobro poznavati njenu struktutu: . Moze se igrati u okviru jedne lingvisticke paradigme. Igre glasovima su pre svega motoricke igre .radnju ( ono sto izaziva deciju intelektualnu I fizicku aktivnost) . evo sesira. pa se pocinju igrati deklinacijom. Kasnije dete samo namerno trazi sazvucja sto void ka rimovanju I stihotvorstvu. Prelazni oblik od EKIKIKI stihova predstavlja LANAC MONOLOG ( niz stihova jedan za drugim) koje izgovaraju usamljena deca.

sinonimi . macu .šta radi mama.kalendar reči .učestvuje cela grupa I pravi kalendar prema određenom kriterijumu ( proleće. Glavna im je osobina obrnuta kordinacija stvari – osobine predmeta A pripisuju se predmetu B I obrnuto. Bilo bi dobro ovo ispitivanje učiniti na početku I na kraju godine. radovi u vrtu) . potok. imenice. Predmet igranja je semantička klasifikacija pri čemu dete dovodi u vezu vrlo udaljene semantičke kategorije ili koje se čak isključuju. medijalna i finalna . Svaki dobro artikulisani glas nosi 1 poen. Ispituje se pomoću 20 pari sličica tipa đak – džak. homonimi itd. Kod starije dece su samostalne I predstavljaju odstupanje od semantičke norme I istovremeno su igre inteligencije. Služe za bogaćenje rečnika. sinonimi.igre poređenjima – mirisan kao cvet.izmisljanje smešnih reči. To su brojalice.antonimima . kosa koza i sl. posle interpretacije nekog teksta ISPITIVANJE RAZVIJENOSTI FONETSKE STRUKTURE GOVORA Deci se pokazuju sličice čija imena sadrže određene glasove u sve tri pozicije u reči – inicijalna. ređalice. beo kao sneg . . a pogrešno izgovoren O.IGRE ZNAČENJIMA REČI ( SEMANTIČKE IGRE) Ove se igre provlače kroz gotovo sve vrste jezičkih igara.Imenicama – tražimo ime za zeca.deminutivima – zec – zečić . poslovice. a dete koje oseća razliku glasova pokazuje na sličicu na kojoj je predstavljen taj pojam. zima. LEKSIČKE IGRE ( LEKSEMA – REČ) To su igre rečima logičnog ili nonsensnog karaktera. Ovo je najvažnije za najmlađu decu. zagonetke. sta je crveno u sobi . leptir mili). pribevi. Rezultat koji smo dobili predstavlja fonematski kapacitet deteta. proveriti I lični I dečiji učinak. brzalice. glagoli.dan – noć .. ukupan broj poena moze biti 90 ( 30 x 3 pozicije). govoriti .glagolima .kakve je šta boje – sneg. ISPITIVANJE DISKRIMINACIJE GLASOVA Diskriminacija je temelj dobrog govora. poslovica.kako se drugačije kaže plakati. Vaspitac imenuje pojam. ( ostvaruje se 40 poena). .pridevima . vaspitačica . Čukovski ih je nazvao “smisljene besmislice” a one su ustvari preokretaljke I dete se njima igra tek kad je naučilo pravu kordinaciju stvari ( buba mara leti. a podrazumeva previlno opažanjeglasova sluhom.

. onako kako ga naziva okolina – sebe ne izdvaja iz te okoline. Najpre se javljaju imenice mama. Pridevi se ređe javljaju u oblicima komparativa i superlativa. tata. Upotreba veynika je vezana za pojavu rečenice i komplikovana je jer podrazumeva upotrebu padeža.druga polovina druge godine _____ pridevi i prilozi . Ove reči su slične govornim igrama iz perioda posle vokalizacije. .treba koristiti vizuelnu stranu glasa. sinonim je aktivni rečnik. Glagoli su najpre u obliku imperativa. sto znači da dete gleda u govorne organe drugog ( vaspitača) pri artikulaciji . vreme. Korišćenje reči u govoru . Oko četvrte godine koriste brojeve i mogu izbrojati nekoliko predmeta . uzvici se javljaju spontano kao izraz emotivnog stanja. Kad je reč o rečniku dece može se govoriti o rečima opšte uptrebe ( reči koje se koriste svakodnevno ) i posebnom rečniku koji čine reči koje se ipak ređe koriste ( boje.treba stimulisati dete da kroz pesmu.prva polovina druge godine _____ imenice i uzvici . Prve reči su dvosložne (ma –ma ) i vrlo značajne za dete. LEKSIČKA KOMPETENCIJA I LEKSIČKA PERFORMANSA Kada dete prepoznaje reči . Redosled usvajanja reči je različit kod dece. ali se ubrzo povećava broj glagolskih oblika( daj). ali ih samo ne uptrebljava. odnosno njihova prakticna primena jeste leksička performansa. emocije ). priču. ali uslovno je sledeći : ... ta pojava u jeziku se zove leksička kompetencija ( pasivni rečnik). zamenice se javljaju kasnije i dete sebe u početku naziva imenom ( daj Milanu). s obzirom na pojam na koji upućuju. jer manje imenuju. Prve reči imaju jaku emocionalnu. naravno u recima izgovara te glasove .Kad treba da vežbamo artikulaciju i diskriminaciju glasova moramo znati da to treba činiti u . a više izražavaju odnos deteta prema predmetima i bićima. jer to deca vole LEKSIČKO .za ovo su pogodne kratke forme : bryalice brojalice.u trećoj godini rečce _____ rečce.tokom vežbanja treba koristiti tekstove koji su zasićeni glasovima koji se vežbaju . Zadatak razvoja govora jeste da smanji razliku između leksičke kompetencije i performanse tj da pretvara pasivni u aktivni rečnik.početak treće godine _____ zamenice .prirodnoj atmosferi kroz igru . baba i sl. Kad se pojavi zamenica JA dete je postalo svesno sebe.glas se nikada ne vežba izolovano već u rečima . tašunaljke. a krajem druge godine ovaj razvoj se naglo ubrzava.sredina druge godine _____ glagoli .tada deca polagano koriste rečcu NE pa i neke druge rečce. Do kraja predškolskog perioda dete treba da ovlada artikulacijom i svim vrstama reči i tada se njegov govor približio govoru odraslih. odnosno afektivnu vrednost za dete. cupaljke . predlozi i veznici i rečca NE Do 18 mesecipreovladavaju imenice.SEMANTIČKI ASPEKT RAZVOJA GOVORA Prve reči se javljaju kod dece krajem prve i početkom druge godine života.