You are on page 1of 38

Visoka zdravstvena škola Univerzitet u Bihaću

Predavač: Doc.dr.sc. Enes Karabeg Prim.dr.med.

PREDMET IZUčAVANJA
Izmjenjena funkcija ćelija, tkiva, organa ili
sistema organa (za razliku od patološke
anatomije, koja se bavi izučavanjem odstupanja
građe ovih struktura od normalne građe).

PATOLOšKA FIZIOLOGIJA →
PATOLOšKA ANATOMIJA
•   pod dejstvom mnogobrojnih i raznovrsnih 

faktora nastaju promene u graði ćelije, koje su 
praćene promjenom njene aktivnosti (promjene 
strukture i funkcije pod dejstvom istog faktora 
javljaju se istovremeno), 
•   na nivou subcelularnih struktura (ćelijskih 
organela i makromolekula) gubi se granica 
izmeðu oštećenja graðe i funkcije. 

.

  Zadatak Patološke fiziologije je : -  naučno utvrđivanje uzroka nastanka (etiologije) -  i razvoja bolesti (patogeneze). što obezbjeđuje polaznu  osnovu za upoznavanje mehanizama nastanka određenih  bolesti i objašnjenje simptoma I znakova koji ih prate.Patološka fiziologija izučava poremećaje koji su zajednički  za mnoge bolesti (opšta patološka fiziologija). . -  kao i objašnjenje nastalih simptoma i znakova bolesti  radi racionalnog postavljanja dijagnoze i liječenja bolesti. kao i  specifičnosti poremećaja u pojedinim organskim sistemima  (specijalna patološka fiziologija).

kao i utvrđivanje uloge drugih faktora koji mogu uticati na dejstvo osnovnih etioloških faktora.Saznanja o uzročnicima bolesti i mehanizmima njihovog dejstva. pomaže utvrđivanju mjera i postupaka kojima se nastanak bolesti može preduprjediti ili spriječiti. a posebno uloge odbrambenih snaga organizma koje se suprotstavljaju dejstvu etioloških agensa. .

  •   sposobnosti održanja  homeostaze. kao cilja kome treba  težiti.ODNOS ZDRAVLJA I BOLESTI Definicije zdravlje se zasnivaju na:  •   određivanju idealnog zdravlja  individue.  •   utvrđivanju ‚‚normalnih‚‚ osobina  (koje predstavljaju karakteristike  zdravog organizma). •   postojanju dinamičke ravnoteže  organizma  .  •   sposobnosti adaptacije na  dejstvo endogenih i egzogenih  činilaca.

 odnosno ukazuje se na neophodnost usmjeravanja  ljudske aktivnosti radi postizanja fizičkog zdravlja.-Prema mišljenju Svjetske zdravstvene organizacije. psihičkog i socijalnog  blagostanja. a ne  govori se o ključnim razlikama izmedju zdravlja i bolesti  Bolest je odstupanje od normalnog. odstupanje  fizioloških parametara od normalnih vrijednosti.  Zdravlje je stanje potpunog fizičkog. psihičkog  zdravlja i socijalnog blagostanja svakog pojedinca. a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. Normalne vrijednosti = prosječne ± 2X SD (za populaciju  koja pripada jednoj etničkoj grupi i homogena je po spolu i  uzrastu) . - Ovom definicijom zdravlje se određuje kao cilj kome treba  težiti. preciznije.

  microinsults) – "nošenja i habanja" (engl. odnosno smatra se normalnim  sve dok ne napreduje toliko da izazove klinički značajan  poremećaj = bolest. neprimjetnih oštećenja (engl. . wear and tear) STARENJE ≠ BOLEST  Važno razdvojiti procese koje su rezultat uzrastno zavisnih  oštećenja od onih koji su rezultat bolesti. npr. atrofije mozga  smatra se normalnim u starih.STARENJE To je normalan fiziološki proces koji je univerzalan i  neizbježan. koji napreduje polako – "malim koracima".  a nastaje kao rezultat neznatnih. Može se definisati kao vremenski zavisan gubitak  strukture i funkcije.

 posredstvom  informacija koje se prenose nervnim i hormonskim putem) •   degenerativne ekstracelularne promjene .MEHANIZMI STARENJA: •   ćelijske promjene izazvane genetskim i okolnim faktorima •   promjene na nivou ćelijskih regulatornih i kontrolnih  mehanizama •   prema neuroendokrinoj teoriji starenja. a koje kontrolišu ćelije periferernih tkiva. starenje je rezultat  ostvarivanja genetskog programa koji je kodiran u ćelijama  CNS-a.

 Prema definicijama koje polaze od neophodnosti  održanja homeostaze. a bolest stanje sa poremećenom  homeostazom.Neke definicije zdravlja uzimaju u obzir sposobnost  zdravog organizma da održi  homeostazu (stalnost  unutrašnje sredine). što uključuje i sposobnost  nadzora i usklađivanje svih procesa uključenih u  održanje homeostaze. zdravlje je život sa održanom  homeostazom.  .

 sa pokretanjem niza lančanih reakcija   kojima  se inicijalni poremećaj pogoršava = circulus vitiosus (začarani  krug) - u opštoj hipertermiji i hipotermiji. sekrecije glukokortikoida) ili •   pozitivne povratne sprege - pokrenut inicijalnim dogaðajem sistem  deluje tako da se inicijalni poremećaj povećava  (sistem  koagulacije   krvi. sekrecija  estrogena u  menstrualnom ciklusu). usljed poremećaja u regulatornim mehanizmima.U procese održanja homeostaze uključeni su sistemi zasnovani na  principu: •   negativne povratne sprege - na inicijalni događaj sistem reaguje  pokretanjem reakcija koje poništavaju nastali poremećaj.  .  sistemi sa negativnom povratnom spregom mogu da preðu u sisteme sa  pozitivnom povratnom spregom. sa vraćanjem  sistema u prvobitno stanje (regulacija tjelesne temperature. U patološkim uslovima. aktivacija  sistema komplementa. parcijalnog  pritiska CO2. šoku i mnogobrojnim drugim  poremećajima .

  tako da stepen adaptacije odgovara intenzitetu  uzročnog faktora.Mogućnost adekvatnog prilagođavanja (adaptacije)  organizma  na  dejstvo različitih  egzogenih  faktora. karakteristika je zdravog  organizma .

.

.

Patogeneza objašnjava dinamiku razvoja patološkog procesa  (od  inicijalne do terminalne faze bolesti).Dio patološke fiziologije koji se bavi izučavanjem uzročnika bolesti  naziva se etiologija (aitia = uzrok. genesis = poreklo). logos = nauka).  (Izučavanje uzročnika bolesti izuzetno je važno.   Patogeneza je dio patološke fiziologije koji se bavi proučavanjem   mehanizama  nastanka  bolesti.   Izučavaju se osobine etioloških faktora  (odgovorne za interakciju sa  biološkim strukturama organizma i pokretanje patološkog procesa) i  uslovi koji omogućavaju dejstvo etioloških faktora. odnosno procesa koji su u organizmu  pokrenuti inicijalnim dejstvom etiološkog faktora  (pathos =stradanje.   . jer je njihovo uklanjanje  ili sprečavanje njihovog dejstva najefikasniji vid terapije – etiološka.  bolest. a uzročnici koji  pokreću nastanak patološkog procesa = etiološki faktori.  kauzualna terapija bolesti).

 u kojima je posljedica jedne reakcije uzrok  sledećoj. u organizmu nastaju mnogobrojne promjene. nizom lančanih  reakcija.  kao i povezanost lokalnih i sistemskih promjena koje  nastaju u toku određene bolesti.  praćene određenim simptomima. Osnovni cilj izučavanja patogeneze jeste da se utvrdi  uzročna veza izmeðu inicijalnih promjena koje su u  organizmu nastale pod dejstvom  etiološkog faktora  i  slijeda dogaðaja koji se nalaze u uzročno-posljedičnoj vezi. inicijalni poremećaji   izazivaju  nastanak  drugih poremećaja. koje su praćene  pojavom prvih simptoma. Poslije toga. koji se manifestuju   pojavom  novih  simptoma.  . Na taj način.  Pod dejstvom etiološkog faktora javljaju se prve promjene  graðe i funkcije oštećenog organa.

  - gojaznost.  - povećana koncentracija lipida u krvi (hiperlipidemija). sekundarne ili pomažuće - uslovljavaju ili potpomažu dejstvo  primarnih faktora  Nastanak nekih bolesti povezuje se sa udruženim dejstvom većeg  broja   etioloških faktora.Uzročnici bolesti (etiološki faktori ili nokse) se prema ulozi u inicijaciji  patološkog procesa dijele na:     1. primarne - osnovni uzročnici bolesti.  Faktori  rizika  za  nastanak  koronarne  bolesti  i infarkta miokarda:  - genetska predispozicija. koji se  nazivaju faktori rizika. . bez čijeg dejstva nema  nastanka odreðenog obol jenja    2.  - povećan krvni pritisak (hipertenzija).  - šećerna bolest  - i pušenje .

- hromozomski poremećaji 2. visoka i niska T. paraziti ). -  biološki (prioni. električna struja. egzogeni (ekološi):  - neživi  (mehanička sila. uslovi života. bakterije. gljive. virusi. emocionalne traume) NOKSE su štetni etiološki faktori. zračenje.  - poligenski.  - socijalni (ekonomsko stanje. koji u organizmu mogu da pokrenu  mehanizme koji uzrokuju oštećenje tkiva i mogu imati specifično i  nespecifično dejstvo. endogeni  (koji potiču iz samog organizma):  - monogenski. zvuk i  vibracije. ↓ i atmosferski p ). psihičke.ETIOLOšKI FAKTORI 1. .

One mogu biti :-etničke. Dispozicija je sklonost organizma za razvoj  određene bolesti. Faktori koji povečavaju vjerovatnoću pojave  neke bolesti nazivaju se FAKTORI RIZIKA.Nozološko jedinstvo čine etiološki  faktori. -polne -starosne -individualne .sredina i organizam.

konkvasacija.hernije -odgovor tkiva zapaljenska reakcija (infekt) fibroplazija reaktivna angiogeneza sinteza veziva reepitelizacija reapsorpcija .kontuzija.krv arenje.per foracije.prelomi..avulzija.rana.Fizički etiološki faktori  -mehaničke povrede (dejstvo mehaničke  energije u obliku sile pritiska ili vučne sile  Promjene na tkivu erozija.amputacija.iščašenja.komocija.

-udari talasa -Akceleracija -poremećaj cirkulacije(hipotenzija) -poremećaj disanja -poremećaj vida -poremečaj svijesti -poremećaj ravnoteže -lomovi Kinetoze sindrom poremećaja funkcija u  organizmu. Usljed neravnomjernog kretanja promjene  brzine i pravca kretanja i djelovanja potresa. vagotoničari. .

Specifično djelovanje buke -laka nagluhost -potpuna gluhoća I stadij –skotom- 4 000Hz visine. Nespecifično djevovanje buke zamor slabljenje pažnje gubitak volje i raspoloženja poremećaj ritma srca poremećaj krvnog pritiska . gubi se sluh  za jačinu do 50 dB. II stadij - skotom se  proširuje  III stadij –oslabljen sluh za šapat IV stadij - gubitak sluha za visoke tonove i niske  tonove.

poremećaj sna - u tkivima energija ultrazvuka se  pretvara u toplotu visoki intenzitet ubija žive organ. Prodorna moć mala 40-50 cm Posljedica prekoračenja - vegetativne smetnje vazolabilnost.zamor  glavobolja.hipotonija.Ultrazvuk Frekvencije preko 20 000 Hz ljudsko  uho ga ne čuje.bradikardija.  sterilizacija .

Temperatura Toplotne povrede OPEKOTINE (combustio) težina opekotine zavisi od visine temp. Dužine i  mjesta djelovanja  opekotine I-IV stepena lokalne promjene Opšti znaci:-plazmoreja   -anemija (hemoglobinurija)   -metabolička promjena   -hipovolemija   -toksemija   -infekcija .

SMRZOTINE (congelatio) -vazokonstrikcija -smanjen protok krvi -hipoksija+ kapilarna tromboza -povećana permeabilnost krvnih  sudova .

Jonizujuće zračenje Biološko etiološki faktori -patogeni mikroorganizmi -invazivnost -patogenost -toksičnost Upala Psihički etiološki faktori .

-kontinuirana -isprekidana -impulsivna (eksplozija)  . Skala od 10-130 dB. Visina zvuka zavisi od njegove frekvencije i za  ljudsko uho čujni su zvukovi od 16 do 20 000Hz.Djelovanja zvuka Fizičke karakteristike zvuka -jačina -visina  1DB najmanja razlika u intenzitetu koju ljudsko uho  prepoznaje. Buka 110-120 dB.

 već da  procesi koje je u organizmu pokrenuo omoguće nastanak tkivnih  oštećenja (na primjer.Etiološki faktor može da: •   prodire u organizam i direktnim dejstvom prouzrokuje niz promjena.   .  koje traju sve dok se uzročnik nalazi u organizmu (takve promene  javljaju se u parazitarnim infekcijama crijevnog trakta) •    kratkotrajnim  dejstvom  oštetiti  tkivo. streptokokna infekcija  ždrijela  može  pokrenuti  imunske mehanizme koji izazivaju nastanak reumatske groznice) •   jednostavno da ‚‚otvari‚‚ ulazna vrata i omogućava dejstvo drugih  etioloških faktora  (hipotermija  olakšava nastanak virusnih infekcija). pri čemu početne promjene  omogućavaju  dalju evoluciju pokrenutih procesa  (što se sreće kod  opekotina) •   svojim dejstvom ne prouzrokuje nastanak oštećenja direktno.

kažemo da je riječ o tipičnom patološkom procesu. Patološko stanje obično nastaje kao posledica patološkog procesa koji nije u potpunosti okončan. dok se u drugim izuzetno teško uočava njihova povezanost. Patološka reakcija je odgovor organizma koji nije reakcija može biti: neuobičajena kvalitativna reakcija (ne odgovara vrsti draži) i neadekvatna kvantitativna reakcija (ne odgovara jaći na draži). Ako se promjene u građi i strukturi odvijaju prema nekoj zakonitosti. a tok produžen (ili trajan) i manje dinamičan (u poreðenju sa patološkim procesom). na mjestu najmanjeg otpora (lat. kažemo da je riječ o atipičnom patološkom procesu.* U nekim slučajevima povezanost etiološkog faktora i patološog procesa je očigledna.  . Nastanak patološkog stanja je postepen.već postoji odstupanje od uobičajenog toka procesa i pojava komplikacija. locus minoris resistentiae). Patološki proces čini niz promjena strukture i funkcije nekog tkiva (organa) prouzrokovanih dejstvom odreðenog etiološkog agensa. bilo da je slabija ili jača od normalne reakcije organizma. U nekim slučajevima patološko stanje omogućava: reaktivaciju ranijeg ili pojavu novog patološkog procesa (ako nastalo patološko stanje poremeti odbrambene snage organizma). a ako to nije slučaj .

 koji se mogu registrovati pri  pregledu bolesnika (ubrzan rad srca.  prekordijalni bol koji se širi u ijlevu ruku kod infarkta miokarda). kašalj.BOLEST Promjene u organizmu (nastale kao posledica odreðenog  patološkog procesa)  manifestuju  se  odstupanjem  od normalnih  karakteristika  (što se  može  uočiti ili registrovati).  malaksalost) i specifični (javljaju samo u odreðenim bolestima. npr. subjektivni ( uočava samo bolesnik. žutica..  preznojavanje).  Patološki poremećaji često se manifestuju grupama meðusobno  povezanih simptoma i znakova = sindromi. nespecifični (zajednièči za više bolest.bljedilo. npr. . promjene u EKG zapisu). povišena tjelesna temperatura.  Znaci bolesti su objektivni parametri. bol.  povećana koncentracija bilirubina u krvi. zujanje  u ušima) i  objektivni (uočava okolina bolesnika.povraćanje. npr.  2. malaksalost. npr.  pa  se  kaže  da   se bolest  ispoljava (manifestuje)  pojavom  simptoma  i  znakova   bolesti. Simptomi bolesti:  1.

  U toku hroničnih bolesti može nastati akutizacija patološkog procesa.-  KONGENITALNA koja se ispoljava na rodjenju.  -  ili STEčENA. Teratogeni/ genetski faktori: ćelijske proliferacije  (odredjuje oblik / veličinu organa). poremećaj djelovanja  hormona. razvijaju se brzo i traju kratko (14 dana).Bolest može biti: 1.     - SUBAKUTNA i      - HRONIčNA  (po pravilu) se  sporo razvijaju i dugo traju (mjesecima. 2. biološki  faktori (TORCH)).  godinama  ili doživotno). poremećaj ćelijske interakcije (remeti  se rast i diferentovanje).  Može biti nasledna (hereditarna) ili nastala djelovanjem teratogenih  agenasa -  oni faktori spoljašnje sredine koji dovesti do oštećenja ploda  u fetalnom ili embrionalnom periodu (zračenje.  odnosno hroniče bolesti mogu preći u akutne  . hemijski faktora.      - perakutne - tok bolesti izrazito nagao i buran. poremećaj apoptoze. -AKUTNA - počinju naglo.

FORME BOLESTI: • subklinička forma bolesti (latentna ili inaparentna forma) – bolest je neprimentna i za bolesnika i za ljekara. koji ne ograničavaju njegovu aktivnost). a njegove funkcije ozbiljno naručene. a može se otkriti tek na osnovu laboratorijskih analiza. • bolest blagog stepena ili ambulantna. sa povlačenjem simptoma (regresija bolesti). . • bolest sa jasno izraženim simptomima (aktivnost bolesnika je ograničena i on je delimično vezan za postelju). smatra se da je bolest stabilizovana. tj. sa pojačanom ekspresijom simptoma (progresija bolesti) ili slabiti. Tokom bolesti patološki proces se može intenzivirati. Ako se jačina patološkog procesa i simptomi bolesti ne mjenjaju. • teža forma bolesti (bolesnik je vezan za postelju. sa simptomima koji su teški i veoma izraženi) i • terminalni stepen bolesti (koji predstavlja granično područje izmeðu života i smrti). hodajući (ambulans-hodajući) preboli bolest (sa blagim simptomima. zato što bolesnik ne ležeći.

dok u toku hroničnih bolesti postoje periodi u kojima se simptomi povlače .FAZE BOLESTI 1. 3. 5.remisija (remissio = popuštanje) i periodi u kojim se pojačavaju . 2. Akutne bolesti se obično karakterišu tipičnim simptomima (ako nema komplikacija). faza oporavka ili rekonvalescencije prethodi ozdravljenju. koja može biti manje ili više izražena). početna ili latentna faza bolesti (latens = prikriven) obuhvata interval od dejstva etiološkog faktora do pojave prvih simptoma bolesti. manifestnog perioda). manifestna faza ili faza izražene bolesti karakteriše se simptomima koji su specifični za odreðenu bolest (traje do završetka bolesti). faza regresije bolesti je period u kojem se smanjuje intenzitet simptoma bolesti. a karakteriš se prestankom svih simptoma bolesti i pojačanom osetljivošću organizma na dejstvo različitih etioloških faktora (usljed smanjene odbrambene sposobnosti organizma. U ovoj fazi nekad može nastati pogoršanje bolesti – rekrudescencija. Latentni period infektivnih bolesti naziva se inkubacija (incuba¬tio = ležanje). 4. uvodna ili prodromalna faza bolesti (prodromos = koji prethodi) obuhvata period od pojave nespecifičnih simptoma bolesti do javljanja prvih specifičnih simptoma (u okviru sledećeg.egzacerbacija. .

ISHOD BOLESTI •   potpuno ozdravljenje (restitutio ad integrum). ako se nisu potpuno  oporavile ćelije koje su oštećene tokom bolesti. •   recidiv ili relaps bolesti = ponovna pojava  bolesti posle prividnog ozdravljenja (usled  slabljenja otpornosti organizma i ponovne  aktivacije skrivenog žarišta)  •   nepotpuno ozdravljenje.   .

  Nepotpuno ozdravljenje karakteriše i smanjena sposobnost  adaptacije (pri povećanim potrebama organizma) i.  •   letalni ishod  ili smrti organizma (exitus letalis). ako u toku  osnovne bolesti ili njenih komplikacija nastane ireverzi- . ako posle preležane bolesti  u organizmu ostanu trajne posledice.  eventualno.  Angažovanjem raspoloživih kompenzatornih mehanizama.  organizam pokušava da prevaziðe nastali funkcionalni  nedostatak. ali je  ostala smanjena  funkcionalna sposobnost zahvaćenog organa ili sistema i. smanjena radna sposobnost  •   prelazak u patološko stanje. (Nastalo patološko  stanje manifestuje se odgovarajućim simptomima.Osnovni patološki proces zaustavljen i simptomi bolesti  smanjeni ili potpuno nestali. koji  ponekad mogu biti potpuno različiti od simptoma preležane  bolesti).

 smanjenjem tonusa  krvnih  sudova  i zastojem krvi u  venskom  sistemu  koji prouzrokuje  postepeno smanjenje  krvnog pritiska. Ako  agonalna faza traje nekoliko sati (ili dana) usljed smanjenog  intenziteta  metaboličkih procesa (u uslovima hipoksije)  nastaće hipotermija. a   refleksi pojačani. površno i sa povremenim prekidima  ili periodično (usljed promjena  u respiratornom  centru).  Kasnije se javlja terminalna pauza. a   arterijski pritisak ne može da se izmjeri (izrazito je smanjen).  Disanje je neujednačeno.Preagonalno stanje se karakteriše ubrzanim disanjem  i radom  srca. Svijest je obično očuvana ili lako pomućena. puls se ne pipa. srčani tonovi mukliji. Rad  srca je usporen.  Agonalna faza (agon =borba)  karakteriše se gubitkom svjesti i  refleksa i nastankom poremećaja u radu vitalnih organa. sa prestankom disanja i  brzim padom krvnog pritiska.  .

 usljed različite osetljivosti  pojedinih tkiva na nedostatak energije.( Taj podatak je  veoma važan. ireverzibilna oštećenja se  ne razvijaju istom brzinom u svim organima.  Karakteriše se prestankom disanja i rada srca i smanjenjem  krvnog pritiska do nulte vrednosti. mogu da se iskoriste za transplantaciju). ali i u drugim  tkivima. . izvjesni. usled kojih nije moguće vraćanje u život.  još neoštećeni organi.  Biološka smrt je stanje koje se karakteriše nastankom  ireverzibilnih promena.Klinička smrt je stanje bez manifestnih znakova  života. najpre u moždanoj kori. Može potrajati nekoliko minuta  (5-6 min) i u tom periodu ne nastaju ireverzibilne promene u  ćelijama centralnog nervnog sistema (usljed održanja minimalnih  metaboličkih procesa u njima). Iako su  metabolički procesi potpuno prestali. Postoji mogućnost da se iz stanja  kliničke smrti čovjek reanimacijom vrati u život.jer kada se sigurno utvrdi moždana smrt.