PROGRAM ZA SPAS SRBIJE

ZADACI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA

BEOGRAD 1999.

SADRŽAJ
SADRŽAJ....................................................................................................................................2 R E Č U N A P R E D..................................................................................................................6 U V O D N A N A P O M E N A....................................................................................................7

I.............................................................................................8

1. ŠTA NAM SE DOGODILO?.......................................................................................................8 2. KAKO DALJE?..........................................................................................................................9 2.1. PUT U BEZNAĐE..............................................................................................................9 2.2. IZLAZ IZ BESPUĆA...........................................................................................................9 2.2.1. Bazični konsenzus..................................................................................................10 2.2.2. Demokratski i slobodni izbori..................................................................................11 2.2.3. Šta kaže istraživanje javnog mnjenja?....................................................................11 3. NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA..................................................................................12 3.1. SRBIJA I SVET................................................................................................................12 3.2. PITANJA I ODGOVORI.........................................................................................................13 3.3. CILJEVI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA................................................................16 3.5. STRUKTURA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA........................................................18 3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranačke vlade stručnjaka.........................................18 3.5.2. Troškovi vlade........................................................................................................19 3.6. KO ĆE KONTROLISATI RAD VLADE?...............................................................................28 3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA.................................28 3.8. PRESBIRO......................................................................................................................28 3.9. O LJUDIMA.....................................................................................................................29 3.10. O STILU.......................................................................................................................29 3.11. O LOBIRANJU...............................................................................................................30 3.12. O POVERENJU..............................................................................................................30 1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRŽAVE...............................................................................................31 2. DRŽAVNO UREĐENJE............................................................................................................32 2.1. SUVERENOST................................................................................................................32 2.2. DRŽAVLJANSTVO...........................................................................................................32 2.3. IZBEGLI SRBI.................................................................................................................33 2.4. DIJASPORA....................................................................................................................33 2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE.......................................................................33 2.6. KOSOVO I METOHIJA......................................................................................................34 2.7. VOJVODINA....................................................................................................................36 3. SISTEM VLASTI.....................................................................................................................37 3.1. NARODNA SKUPŠTINA...................................................................................................37 3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE...............................................................................................38 3.3. VLADA...........................................................................................................................38 3.4. PRAVOSUDNI SISTEM....................................................................................................39 3.4.1. Pravosudni savet....................................................................................................40 3.4.2. Redovni sudovi i državno tužilaštvo........................................................................40 3.4.3. Ustavni sud............................................................................................................41 3.4.4. Upravno i Računsko odeljenje.................................................................................42 3.4.5. Privredni sudovi......................................................................................................42 3.4.6. Ombudsman...........................................................................................................42 4. SLOBODE I PRAVA GRAĐANA...............................................................................................43 4.1. OPŠTA NAČELA O LJUDSKIM PRAVIMA...........................................................................43 4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA............................................................................................43 4.2.1. Građanska prava....................................................................................................43 4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava.......................................................................44 4.3. DUŽNOSTI GRAĐANA....................................................................................................45 5. IZBORNI SISTEM...................................................................................................................45 6. POLITIČKI PLURALIZAM.........................................................................................................47 7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA.............................................................................................49 7.1. REGIONALNO UREĐENJE................................................................................................49
Програм за спас Србије
2

7.2. OPŠTINA........................................................................................................................50 8. ODBRANA............................................................................................................................50 8.1. VOJNA ODBRANA...........................................................................................................51 8.1.1. Srpska Armija (SA)..................................................................................................51 8.1.2. Srpska Garda (SG)..................................................................................................53 8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO)......................................................................................55 8.2. CIVILNA ODBRANA........................................................................................................55 8.2.1. Civilna zaštita (CZ).................................................................................................55 9. BEZBEDNOST.......................................................................................................................56 9.1. CILJ................................................................................................................................56 9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE...............................................................................56 9.3. STANJE..........................................................................................................................56 9.4. PROMENE......................................................................................................................56 9.4.1. Decentralizacija......................................................................................................56 9.4.2. Demilitarizacija.......................................................................................................56 9.4.3. Racionalizacija........................................................................................................57 10. SPOLJNA POLITIKA..............................................................................................................57 1. ŠTA KAŽU BILANSI?..............................................................................................................59 1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE..............................................................................59 1.1.1. Zaduženost............................................................................................................59 1.1.2. Gubici.....................................................................................................................59 1.1.3. Ostale karakteristike privrede................................................................................59 1.1.4. Nezaposlenost........................................................................................................60 1.1.5. Siva ekonomija.......................................................................................................60 1.2. PROISTEKLI ZAKLJUČCI..................................................................................................60 2. OBAVEZE DRŽAVE...............................................................................................................60 2.1. SPOLJNI DUG.................................................................................................................60 2.2. DEVIZNA ŠTEDNJA.........................................................................................................61 2.3. JAVNI DUG.....................................................................................................................61 3. PRIVREDA............................................................................................................................62 3.1. INDUSTRIJA....................................................................................................................63 3.2. ENERGETIKA..................................................................................................................63 3.3. TELEKOMUNIKACIJE.......................................................................................................64 3.4. SAOBRAĆAJ...................................................................................................................64 3.4.1. Saobraćajne grane.................................................................................................65 a) Železnički saobraćaj.................................................................................................65 b) Rečni saobraćaj........................................................................................................65 v) Drumski saobraćaj....................................................................................................66 g) Vazdušni saobraćaj..................................................................................................66 3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA.........................................................................66 4. POLJOPRIVREDA...................................................................................................................67 4.1. CILJEVI...........................................................................................................................67 4.2. MERE.............................................................................................................................67 5. STOČARSTVO.......................................................................................................................69 6. FINANSIJE.............................................................................................................................69 5.1. JAVNA POTROŠNJA.........................................................................................................70 5.2. FISKALNA POLITIKA........................................................................................................70 5.3. PENZIJE.........................................................................................................................71 5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA................................................................................................71 5.5. FINANSIJSKO TRŽIŠTE....................................................................................................72 5.6. BERZA...........................................................................................................................72 6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA........................................................................73 7. PRILIV KAPITALA...................................................................................................................74 7.1. BESPOVRATNA POMOĆ..................................................................................................75 7.2. DIREKTNE INVESTICIJE...................................................................................................75 7.3. KONCESIJE.....................................................................................................................76 7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE.................................................................................................76 7.5. KREDITI.........................................................................................................................76 7.6. ŠTEDNJA GRAĐANA.......................................................................................................77 8. SRPSKA BANKA - Kako pomoći Srbiji?...................................................................................77 8.1. Zašto predlažemo osnivanje Banke a ne Fonda?...........................................................77 8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?.............................................................................77
Програм за спас Србије
3

8.3. Poslovna politika SB......................................................................................................78 8.4. Koje će poslove Banka obavljati?..................................................................................78 8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA.............................................................................................78 1. Osnovni kapital............................................................................................................78 2. Štednja.........................................................................................................................78 3. Uzimanje kredita..........................................................................................................79 8.6. KREDITNI POSLOVI........................................................................................................79 8.7. GARANCIJSKI POSLOVI...................................................................................................79 8.8. PLATNI PROMET.............................................................................................................79 8.9. USLUGE.........................................................................................................................79 8.10. KO ĆE KONTROLISATI RAD SB?....................................................................................80 9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL?....................................................................................................80 Procene o mogućim sredstvima koja bi se prikupila:........................................................80 1. SMANJENJE svih državnih rashoda............................................................................80 2. CIGARETE - van državnih tokova..............................................................................80 3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO................................................................................81 4. ALKOHOL......................................................................................................................81 5. SIVA EKONOMIJA...........................................................................................................81 6. ŠTEDNJA.......................................................................................................................81 10. GDE ULAGATI?...................................................................................................................82 11. IZVOZ................................................................................................................................85 12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE?.....................................................................................................87 13. KAKO ZADRŽATI MLADE?...................................................................................................88 1. SOCIJALNA POLITIKA.............................................................................................................89 1.1. JAVNOST U RADU..........................................................................................................90 1.2. ODRICANJE....................................................................................................................90 1.3. UŠTEDE.........................................................................................................................91 1.4. KAKO ĆE SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME?.........................................91 1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE........................................................................92 1.6. PENZIONERI..................................................................................................................92 1.7. NEZAPOSLENI................................................................................................................93 1.7.1. Regulisanje tržišta rada..........................................................................................94 1.7.2. Materijalno-pravna zaštita......................................................................................94 1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI........................................................................95 1.8.1. Mere za povećanje nataliteta u Srbiji......................................................................96 Propaganda..................................................................................................................96 Treće dete....................................................................................................................96 Materijalna stimulacija..................................................................................................97 Trudničko bolovanje.....................................................................................................97 Porodiljsko bolovanje....................................................................................................97 Krediti...........................................................................................................................97 1.9. STANOVANJE.................................................................................................................97 1.10. SOCIJALNA ZAŠTITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA...................................98 1.11. SIROMAŠTVO...............................................................................................................98 2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.....................................................99 2.1. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA................................................................................................99 2.1.1. Osnovna zdravstvena zaštita..................................................................................99 2.1.2. Dodatna zdravstvena zaštita..................................................................................99 2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.......................................................................................100 2.2.1. Kratkoročne pravno-finansijske mere...................................................................101 2.2.2. Mere za konstituisanje Republičkog zavoda kao savremene organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja........................................................................................................102 2.3. TELEMEDICINA............................................................................................................103 3. POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.................................................................................105 3.1. ZAŠTO JE VAŽNA ŽIVOTNA SREDINA ?.........................................................................105 3.2. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI..............................................................................105 3.3. REŠENJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI............................................106 3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:....107 3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:...................................108 4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ...................................................................108 4.1. PREDŠKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE...............................................................109 4.1.1. Osnovni zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja.........................................109
Програм за спас Србије
4

4.1.2. Obrazovni sadržaji................................................................................................109 4.1.3. Vaspitna uloga......................................................................................................109 4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE............................................................................................110 4.2.1. Organizacija rada škole........................................................................................110 4.2.2. Nastavni kadar.....................................................................................................110 4.2.3. Nastavni program.................................................................................................110 4.2.4. Vaspitna uloga škole............................................................................................110 4.2.5. Upravljanje školom...............................................................................................110 4.3. SREDNJA ŠKOLA..........................................................................................................111 4.3.1. Organizacija rada škole........................................................................................111 4.3.2. Nastavni kadar.....................................................................................................111 4.3.3. Nastavni program.................................................................................................111 4.3.4. Odnos učenik — profesor......................................................................................111 4.4. VISOKO OBRAZOVANJE................................................................................................112 4.4.1. Obaveze univerziteta............................................................................................112 4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i tehnološkom razvoju..................112 4.4.3. Način rešavanja sadašnjih problema na univerzitetu............................................112 4.4.4. Materijalni položaj univerziteta.............................................................................113 4.5. NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ.....................................................................................113 5. INFORMISANJE I MEDIJI.......................................................................................................114 6. KULTURA............................................................................................................................115 SANU..............................................................................................................................117 Projekti...........................................................................................................................117 Kulturni centri u inostranstvu.........................................................................................117 Regije.............................................................................................................................117 Zaključak........................................................................................................................117 UMESTO ZAKLJUČKA, KOJI SU INTERESI?...............................................................................118 Interesi članova Vlade:.......................................................................................................118 Interesi građana:................................................................................................................118 Interesi vojske:...................................................................................................................118 Interesi policije:..................................................................................................................118 Interesi političkih stranaka:................................................................................................119 INTERESI SRBIJE:................................................................................................................119 AUTORI:.................................................................................................................................120 LITERATURA...........................................................................................................................121

Програм за спас Србије
5

REČ UNAPRED Ovaj Program nastao je kao prirodna potreba jedne grupe stručnjaka da srpskoj javnosti ponudi moguća rešenja izlaska iz sadašnje situacije. Reč je o autorima od kojih su neki pripadnici različitih političkih organizacija, a neki su nezavisne ličnosti; koji su kao pojedinci radi da svojim stručnim znanjem doprinesu svekolikoj obnovi i preporodu Srbije. Pošli smo od realne pretpostavke da su nam potrebna konkretna rešenja, a ne teorijske rasprave koje se završavaju uopštenim deklaracijama. Program je pravljen za buduću Nadstranačku vladu stručnjaka koju bi, ukoliko se ne postigne bazični konsenzus, pobedivši na slobodnim i poštenim izborima, postavila izborna koalicija demokratskih snaga promena. Ta nova vlada preduzela bi hitne političke i ekonomske mere za spas države. Program je rezultat pokušaja da se u vreme nove golgote Srbije, u godinama zla, nasilja i beznađa — probudi vera da nisu porušeni svi mostovi koji srpski narod povezuju sa civilizacijskim tekovinama mira, slobode i demokratije, da još ima nade ZA SPAS SRBIJE. Pokušali smo na jednom mestu da objedinimo celovit program političkih i ekonomskih promena koje bi trebalo odmah izvršiti. Pokušali smo da pronađemo puteve izlaska Srbije iz istorijskog bespuća i da formulišemo strategiju spasa. Pokušali smo da otvorimo perspektive za razvoj srpske države i da ponudimo mogućnost programskog objedinjavanja svih društvenih snaga promena. Da li smo u tome uspeli, vi ocenite. Program nudi jedan relativno fleksibilan instituicionalni okvir za demokratsku Srbiju, sa puno praznina, od kojih su neke namerne a neke nisu mogle da se izbegnu. Program je otvoren za sve vaše predloge i sugestije. On teži da se slije sa sličnim programima, demokratskim zalaganjima za izlaz iz krize i preporod Srbije. Zajedničkim radom sigurno možemo da napravimo još bolje programe. Bitno je da otpočnemo saradnju. Samo tako ćemo pronaći najbolja rešenja za Srbiju. Važna je dobra volja i rad svih nas. Kao stručnjaci koji su objedinjavali rad svih naših kolega, zahvaljujemo im se na saradnji i strpljenju. Zahvaljujemo se i svim našim saradnicima i prijateljima koji nisu stručnjaci, ali koji su svojim radom, savetima, predlozima i primedbama presudno pomogli da ovaj Program nastane. S verom u spas Srbije, Trkulja Beograd, na Preobraženje, 19. avgusta 1999 g. Branko Dragaš
Програм за спас Србије
6

prof. dr Jovica

NA ČETVRTOM NACIONALNOM SAVETOVANJU SRPSKE DIJASPORE U HIMELSTIRU, 27./28.11.1999. GODINE SVETSKI SABOR SRBA PRIHVATIO JE PROGRAM ZA SPAS SRBIJE UVODNA NAPOMENA Proteklih godina propuštena je prilika da se temeljno promeni politički i ekonomski sistem Srbije i da se zemlja konačno uključi u razvijeni svet. Doživeli smo državnu i nacionalnu katastrofu. Narušen je suverenitet Srbije i država je dovedena na rub propasti. Zaoštreni su postojeći i otvoreni novi problemi i sukobi koji prete novim stradanjem ljudi i materijalnim razaranjem. Šta sad? Potrebna nam je nova nacionalna i državna politika. Promišljena i mudra. Nacionalna politika koja će omogućiti ekonomski oporavak i politički preporod zemlje. Građanska je i patriotska obaveza svih političkih snaga, mislećih ljudi Srbije i svih Srba u svetu da ulože sebe, svoje ideje, znanje i volju da zajedno pronađemo puteve spasa. Ne vredi čekati! Dužni smo da pomognemo otadžbini kad je najteže i da obezbedimo budućnost srpskom rodu. To je naša ljudska obaveza i mi je moramo izvršiti. Izborimo se za novu Srbiju! Naša budućnost nikad nije bila beznadežnija. Raspeti smo između očajničke nade i očajničkog straha. Gde je izlaz? Cilj ovog Programa za spas Srbije je da nam osnaži nadu i oslobodi nas straha od promene. Ovaj Program postavlja osnove nove nacionalne i državne politike lišene grandomanije, samozavaravanja i iluzija. On teži da ukaže na perspektive i otvori vidike svima onima koji su izgubili veru u Srbiju; da povrati samopouzdanje svim građanima Srbije i nadu da zlo, nasilje i prevara ne mogu trajno vladati. Vreme je za promene! Moramo znati gde smo, čime raspolažemo, šta možemo. Moramo sagledati svoje mogućnosti i na osnovu toga postaviti novu nacionalnu strategiju. Spasimo Srbiju! Zadatak Nadstranačke vlade stručnjaka je da otpočne sprovođenje te nove nacionalne politike i da Srbiju ponovo vrati u zajednicu evropskih naroda.

Програм за спас Србије
7

1. ŠTA NAM SE DOGODILO? Današnji položaj države Srbije i srpskog naroda posledica je jedne autoritarne vladavine koja je razorila duhovni i materijalni potencijal našeg naroda. Od državotvornog i istorijsko-kulturno priznatog naroda, Srbi su se u toku jedne kobne decenije od pobedničkog naroda pretvorili u gubitnički, “agresorski” narod, kome se otimaju teritorije i bogatstva. Za kratko vreme izgubili smo samopouzdanje i dostojanstvo, našli se na pragu beskućništva, duboko zašli u siromaštvo i krenuli putem duhovnog i fizičkog iskorenjivanja. Tragično opadanje nataliteta, izgon i emigracije stanovništva poslednjih decenija, ozbiljno su upozorenje da se Srbi mogu svesti na beznačajnu etničku grupu i na kraju nestati s lica zemlje. Izgubili smo:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • teritoriju Srpske Krajine na kojoj su vekovima živeli Srbi; državnost Republike Srpske koja je postala protektorat međunarodne zajednice; teritoriju Kosova i Metohije koju kontroliše vojska KFOR-a; deo našeg naroda koji se iselio u inostranstvo, mladost koja je potražila bolju budućnost; standard; prirodni priraštaj; društveno bogatstvo koje se odlilo u inostranstvo i na privatne račune; istorijske saveznike i ugled koji smo imali u svetu; poverenje u sve institucije; poverenje jednih u druge; smelost da promenimo sebe.

Dobili smo:
SRJ; međunarodne sankcije; NATO bombe; strane trupe na Kosovu i Metohiji; ekološku katastrofu; uništenu privredu i hiperinflaciju; razorene nacionalne institucije; izgon najsposobnijih; kriminal i mafiju; smrt i razaranje; bolest, tugu i nesreću; strah i očajanje; moralni sunovrat.

Šta nam se još može dogoditi? Građanski rat, raspad SRJ, gubitak suverenosti i međunarodni protektorat. Dakle, dogodilo se ono najgore, Srbija je na kraju XX veka u gorem stanju nego na kraju XIX veka.

Програм за спас Србије
8

2. KAKO DALJE? 2.1. PUT U BEZNAĐE Ako sadašnji režim ostane na vlasti, nastaviće se dalje propadanje države a narod će teško živeti u nepriznatoj, međunarodno izolovanoj zemlji. Ako sadašnja opozicija, predvođena sujetnim liderima, nedoraslim vremenu, nastavi da zanemaruje nacionalne ciljeve, boreći se za svoju ličnu promociju, Srbija će doživeti tragičan sunovrat i propast. Ponoviće se već viđene scene zla, nasilja, rasparčavanje zemlje i razaranja koja će na najgori mogući način rešiti srpsko nacionalno pitanje. Na kraju tog puta u beznađe pojaviće se međunarodni protektorat nad narodom koji nije sposoban da upravlja sam sobom, te mu je neophodan staratelj dok politički ne odraste. To bi značilo konačno gubljenje nacionalnog suvereniteta, rasparčavanje Srbije, nove seobe srpskog naroda i njegov nestanak. 2.2. IZLAZ IZ BESPUĆA Da se ovaj najgori scenario ne bi ostvario, potrebno je da pokažemo istorijsku zrelost i državotvornu mudrost, i da pronađemo put koji vodi izlazu iz bespuća. Jasno je da nas ni režim ni većina opozicionih lidera, zatrovani međusobnom borbom oko vlasti, ne mogu izvesti na taj put. Oni su obesmislili svaku političku ideju i proćerdali narodno poverenje. Oni ne mogu da spasu Srbiju i zato narod traži — nove ljude! Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da bi preko 70% građana podržalo pojavu novih ljudi na političkoj sceni Srbije. Dajmo priliku nekim novim ljudima! Kako? Na koji način? Ovaj Program će ponuditi ključna rešenja koja mogu spasiti našu državu. 2.2.1. Bazični konsenzus Osnovna pretpostavka demokratskog preporoda zemlje je da se postigne konsenzus relevantnih političkih snaga o mirnom izlasku iz krize i o principima na kojima će počivati Srbija kao politička zajednica. Katastrofalna situacija u zemlji i nesposobnost režima i opozicije da državu izvedu iz bespuća, primoravaju da se započne dijalog o spasu države. Taj dijalog bi se organizovao na sledeći način:
• • • • snage preporoda bi razgovarale za okruglim stolom o putevima izlaska iz bespuća; snage preporoda su: opozicione stranke, nevladine organizacije i druga udruženja civilnog društva, ugledne grupe i pojedinci iz zemlje i dijaspore; snage preporoda bi usvojile zajednički program za spas Srbije; snage preporoda bi pozvale režim na dijalog o mirnom načinu izlaska iz krize i formiranja Nadstranačke vlade stručnjaka, uprkos tome što režim do sada nije pokazao spremnost za takav dijalog;
Програм за спас Србије
9

za okruglim stolom vlasti i snaga preporoda formirala bi se Platforma izlaska iz krize koja bi sadržala strateške tačke preporoda Srbije i označila nosioce promena.

Osnovne strateške tačke našeg opstanka su:
• • • • • • • • • • • bazični konsenzus o Srbiji kao političkoj zajednici (o nazivu, teritoriji, obliku vladavine i državnom uređenju, građanskoj suverenosti i vladavini prava, oblicima svojine, karakteru zajednice i sl.); ubrzani ekonomski razvoj zemlje; demokratizacija; uspostavljanje pravnih institucija i vladavina prava; slobodni mediji, univerzitet i svi ostali segmenti civilnog društva; redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore; rešavanje Kosovskog pitanja; ustavne promene; priprema odgovarajućih zakona; demokratski i slobodni izbori; povratak Srbije u međunarodnu zajednicu.

Budući da u Srbiji ne postoji nijedna politička stranka ili organizacija sposobna da sama izvrši promene, neophodno je udruživanje svih snaga za spas naše države. Posle javnih rasprava izradila bi se zajednička Platforma za spas Srbije i personalno bi se odredili kandidati za sastav Nadstranačke vlade stručnjaka. Dosledno sprovodeći usvojeni bazični konsenzus, Srbija bi mirnim putem izvršila neophodne promene koje bi je uvele u zajednicu evropskih naroda. Ovaj politički Program polazi od pretpostavke da će se, sazivanjem Ustavotvorne skupštine, stvoriti sve legalne pretpostavke za promenu sadašnjeg Ustava i donošenje novog Ustava Srbije. Stoga su u ovaj Program već ugrađeni predlozi za novi Ustav Srbije. 2.2.2. Demokratski i slobodni izbori Ukoliko režim ne prihvati ideju o bazičnom konsenzusu i Platformi izlaska iz krize, onda snage preporoda moraju primorati režim na nove izbore. Izbori su osnovni legitimni način promene vlasti. Više nije moguće odlagati zahtev za slobodnim i poštenim izborima u Srbiji. Takvi izbori su jedini put za smanjivanjem napetosti u političkom životu Srbije i za njen prijem u važne međunarodne političke, ekonomske i kulturne organizacije Nadstranačka vlada stručnjaka biće izabrana posle pobede demokratskih snaga na slobodnim i poštenim izborima. Snage promena, imajući loše iskustvo sa dosadašnjim načinom organizacije izbora u Srbiji, koje je kulminiralo izbornom krađom i međunarodnim pritiskom na vlast da poštuje osnovne standarde za legalne i legitimne izbore, izlazak na prevremene izbore usloviće time:
• • • da svi Srbi, ma gde živeli u svetu, dobiju državljanstvo i pravo glasa na izborima; da svi izbegli Srbi dobiju državljanstvo i pravo glasa na izborima; da svi drugi drugi građani Srbije koji su napustili zemlju ostvare svoje biračko pravo;
Програм за спас Србије
10

• • • • • • • • •

da se izabere novi Upravni odbor RTS, sastavljen od predstavnika snaga preporoda i režima, koji bi garantovao profesionalnost i objektivnost državnih medija u predizbornoj kampanji; budući Upravni odbor RTS-a biće sastavljen od predstavnika: aktuelne vlasti, parlamentarne stranke, Crkve, Univerziteta i sindikata; da sve političke partije moraju biti ravnopravno zastupljene i u državnim i u privatnim elektronskim medijima, a utvrđena pravila za nastupe na televiziji kontrolisaće posebni odbori; da na izborima učestvuje i izbeglo stanovništvo sa Kosova koje će glasati u mestu sadašnjeg boravka po modelu izjašnjavanja bosanskih izbeglica; da se izbori sprovedu po proporcionalnom izbornom sistemu sa malim brojem izbornih jedinica i sa izbornim cenzusom od pet odsto; da se odnosi među političkim strankama regulišu Pravilnikom o ponašanju u izbornoj kampanji; da se izvrši revizija postojećih biračkih spiskovač da izbore kontroliše i OEBS, naročito biračke spiskove i brojanje glasova; da se obezbedi sudska i ustavno-sudska zaštita izbornog prava (opšta žalba Ustavnom sudu).

Organizovanjem demokratskih i slobodnih izbora, srpski narod će se izjasniti o svojoj budućnosti i niko nema prava da spreči sprovođenje izražene narodne volje. Verujemo da će se građani Srbije, posle svega što im se dogodilo, opredeliti za izbornu koaliciju demokratskih snaga promena, jer ona jedino može da spasi Srbiju iz ovog tragičnog poniranja i posrtanja u bespuću. 2.2.3. Šta kaže istraživanje javnog mnjenja? 2.2.3 Prema istraživanju agencije”Partner” urađenoj od 10.-16. avgusta 1999. godine na pitanje “Šta tražite?”, građani Srbije su odgovorili:

ШТА ТРАЖИТЕ?
69,70% 72,00% 81,40% 86,70%

Приватизација

Промена режима Отварање привреде према Финансијска помоћ свету међународне заједнице

Koji je zaključak?
Građani Srbije traže promene i potrebno je udruživanje svih demokratskih snaga promena u jedinstvenu izbornu koaliciju.

Програм за спас Србије
11

3. NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA 3.1. SRBIJA I SVET Danas je Srbija izolovana od čitavog sveta, usamljena i osiromašena zemlja. Politika režima upropastila je državu i dovela je na sam rub opstanka. Dokaz za ovu tvrdnju jesu sledeći podaci. Najbolje da se uporedimo sa zemljama slične veličine i broja stanovnika, kako bi se jasnije ukazao put kojim Srbija mora dalje da ide. Podaci Evrostata za februar 1998. godine su:
Država Stanovništv o (u milionima) 8 10,2 5 0,412 15,5 3,6 10 10
Infla-cija

Nezap oslenos t 4,4% 9,3% 12,5% 3,4% 5,1% 9,8% 5,9% 70%

BDP* (USD mld.) 182,6 216,2 141,7 14,4 335,3 70,7 77,1 13

Rast BDP

Budžet (%BDP)

Dug (%BD P) 66,1 122,2 55,8 6,7 72,1 66,3 62,0 ogrom an, ne zna se tačno koliki

Austrija Belgija Finska Luksembu rg Holandija Irska Portugal SRBIJA

1,1% 1,4% 1,3% 1,4% 1,8% 1,2% 1,8% 50%**

2,1% 2,7% 5,9% 3,4% 3,3% 8,3% 3,5% pad

deficit 2,5 deficit 2,1 deficit 0,9 suficit 1,7 deficit 1,4 deficit 0,9 deficit 2,5 velik, nema tačnih podataka

* BDP = bruto društveni proizvod ** 50% = (50% cena pod kontrolom)

3.2. PITANJA I ODGOVORI Šta se zaključuje? Srbija u svim parametrima odudara od ovih zemalja koje su članice EU. Neshvatljivo je da zemlja sa istim brojem stanovnika (Portugal) godišnje pravi USD 77,1 mld. što je 5,93 puta veći BDP nego u Srbiji. Nešto manja Austrija (8 miliona stanovnika) pravi godišnje BDP USD 182,6 mld. što je 14,04 puta veći DBP nego u Srbiji. Još manja Finska (5 miliona stanovnika) godišnje pravi BDP 141,7 mld. što je 10,9 puta veći DBP, sa duplo manjim brojem stanovnika. A krajnje neverovatno, gotovo sramno, deluju na sve nas podaci da 412.000 stanovnika Luksemburga pravi BDP 14,4 mld., sa 24,27 puta manjim brojem stanovnika od Srbije. Dali su uspešne samo zemlje članice EU? Ne. Uspešnije od Srbije su i zemlje u tranziciji koje su od 1989. godine otpočele proces demokratizacije u svojim državama.

Програм за спас Србије
12

Zemlje u tranziciji.
Država Slovenija Hrvatska Mađarska Češka Poljska BDP* (USD mld.) 19,6 20,3 47,7 56,2 150,1 Inflacija 8,0 % 5,7 % 14,3 % 10,7 % 11,7 %

Podaci za 1998. godinu.

Kakva su očekivana kretanja društvenog proizvoda po stanovniku u 1999 godini?

Друштвени производ (УСД) по становнику у 1999.
9880

3880 820 990 1190 Рум. 1471 1600

4340

4450

4720

5460

СРБИЈА Укр.

Буг.

Рус.

Пољ.

Слвч.

Хрв.

Мађ.

Чеш.

Слвн.

Kako se kretao Bruto društveni proizvod Srbije od 1989 godine? Nivo BDP (1989=100)

100,0 80,0 60,0 40,0 20,0 0,0
1989 1990 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Програм за спас Србије
13

Kako Srbija završava XX vek? Dohodak po stanovniku 1896. 1910. 1911. 1914. 1998. 1999. ZLATNI DINAR 310 487 250 417 USD $ 1.356 1.648 845 1.411 1.300 820

Kakve su plate u okruženju?

Просечне плате у ДМ - октобар 1999.
1094 760 381

320

315 153 89

Словенија

Хрватска

БиХ

РС

МакедонијаЦрна Гора СРБИЈА

U čemu je problem? Zašto je ovakva slika sveta? Da li su stanovnici ovih država nadljudi ili nešto kod nas ne valja? Odgovor na sva ova pitanja je jednostavan — ne valjaju privredni i politički sistem. Šta treba uraditi? Treba ih PROMENITI!

Програм за спас Србије
14

Kakvu Srbiju hoćemo? Promenom privrednog i političkog sistema, Srbija kroz deset godina mora imati sledeće pokazatelje:
• • • • • • • • stanovništvo: 12 miliona; inflacija: 1,1%; nezaposlenost: 5%; BDP: USD 33 mld.; rast BDP: 9,9%; bilansna i platno-budžetska ravnoteža; dug: 10% BDP; per capito: oko USD 2.700 godišnje.

Da li je ovo moguće? Jeste. Potrebno je odmah krenuti sa promenama. Kako početi? Pobedom udruženih demokratskih snaga promena na slobodnim izborima i postavljanjem Nadstranačke vlade stručnjaka.

Zašto Nadstranačka vlada stručnjaka? Zato što su vodeće političke stranke, kako režimske tako i opozicione, potpuno obesmislile i ukaljale svaku političku ideju. Kakve su posledice te politike? Razorena, opljačkana i izolovana Srbija puna siromaštva i bede, oko koje se bore tašti i sujetni politički lideri. Šta će se desiti ako se ništa ne promeni? Ako ostane kao do sada, postoji realna mogućnost da Srbija doživi građanski rat. Šta bi to značilo? Međunarodni protektorat nad narodom koji nije sposoban da upravlja sam sobom, već mu Evropa mora odrediti staratelja dok ne odraste. Konkretnije? Gubitak nacionalnog suvereniteta i države. Zar smo mi najgori narod na svetu? Nismo. Najgori su ljudi koji o tom narodu odlučuju.

Програм за спас Србије
15

Ima li nade? Ima. Treba dovesti nove, stručne i moralne ljude i pružiti im priliku da spasu državu i građane. Kako će to da urade? Ostvarivanjem ovog Programa. 3.3. CILJEVI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA Osnovni ciljevi Nadstranačke vlade stručnjaka su da:
• • • • • • • • • • • • • usaglasi naše zakone sa zakonima Evropske unije; donese kapital iz sveta, modernizuje i privatizuje privredu; da smanji broj nezaposlenih; privuče strane investitore; Srbiju pripremi za članstvo u EU; Srbiju vrati u UN, MMF i Svetsku banku; uključi Srbiju u Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope; uključi Srbiju u Partnerstvo za mir; poboljša standard svim građanima; ekološki zaštiti sve građane; pripremi slobodne izbore; svim Srbima, bez obzira gde živeli, da državljanstvo i pravo glasa; zaustavi odlazak mladih ljudi iz zemlje.

Šta pokazuje istraživanje biračkog tela? Na osnovu istraživanja agencije “Stratedžik marketing” izvršenog u novembru 1999. godine na pitanje - za koga će glasati? - birači su odgovorili:

ЗА КОГА ГЛАСАТИ?
38,60% 27,30% 11,80% 22,30%

Неће гласати

Не знам

Опозиција

Режим

Istraživanje jasno pokazuje da skoro 40% građana traži novu političku ponudu i zato predlažemo da se definisani ciljevi Nadstranačke vlade stručnjaka ostvaruju se na sledeći način:

Програм за спас Србије
16

• • • • • • • • • • •

Svi građani Srbije koji žele promene, sve političke stranke ili njihovi delovi, pokreti, udrženja i navladine organizacije moraju da se udruže oko konkretnog političkog i ekonomskog Programa i jedinstvene izborne liste - SPAS SRBIJE; Preliminarnim izborima u okviru udruženih snaga promena doćiće se do jedinstvenog programa i jedinstvene liste; Na preliminarnim izborima učestvovaće svi oni koji su zainteresovani za promene, a glasaće svi građani koji to žele; Na preliminarnim izborima će se birati: kandidati za poslanike, kandidat za premijera i kandidat za predsednika države; Kandidati za poslanike će sačinjavati skupštinu izborne koalicije SPAS SRBIJE. Ova skupština će takođe, na predlog kandidata za premijera, izabrati buduću prelaznu nadstranačku vladu stručnjaka; Skupština izborne koalicije SPAS SRBIJE će izabrati predsedništvo i odbore za: politički sistem, spoljnu politiku, promociju, organizacioni odbor; Nosilac izborne liste SPAS SRBIJE biće kandidat za premijera prelazne vlade stručnjaka; Predlažemo da slogan izborne koalicije SPAS SRBIJE bude: U inat! A njen znak: tri stisnuta prsta. Sve dok se ne uspostave navedeni uslovi koalicija SPAS SRBIJE neće izlaziti na izbore. Za uspostavljanje tih uslova koalicija koalicija će se boriti svim legalnim metodama političkog pritiska. Posle pobede na opštim izborima članice izborne koalicije SPAS SRBIJE raspodeliće osvojene poslaničke mandate shodno rezultatima prelimnarnih izbora. Pobedom izborne koalicije SPAS SRBIJE Narodna skupština će postaviti prelaznu nadstranačku vladu stručnjaka. Ako izborna koalicija SPAS SRBIJE izgubi na izborima, priznaće izborne rezultate i nastaviti da se priprema za nove izbore.

3.5. STRUKTURA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA 3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranačke vlade stručnjaka Struktura Nadstranačke vlade stručnjaka prikazana je na slici 1. Ostale karakteristike i potrebe za rad Vlade su sledeće:
• • • • • • • • svako ministarstvo ima 20 zaposlenih stručnjaka; celokupna Vlada smeštena je u jednu zgradu zbog smanjenja troškova i bržeg komuniciranja; informacioni sistem povezuje rad svih resora; Vlada ima jedinstveni žiro-račun koga potpisuju potpredsednik (levo) i predsednik (desno). Dva potpredsednika ne mogu potpisivati račun; poslovni prostor u vlasništvu države Vlada će vratiti vlasnicima, prodati ili iznajmiti radi podmirivanja obaveza ili troškova; rasprodaće se čitav vozni park, osim 9 luksuznih automobila i 25 manjih kola za potrebe funkcionisanja Vlade i 2 kombija za prevoz putnika; Vlada će za svoj rad angažovati institute i savetnike po posebnim resorima i zaključiće ugovore o naknadi za njihov rad; Vlada će zaključiti ugovore sa domaćim i stranim institutima, konsultantskim kućama i marketinškim agencijama o njihovom angažovanju za potrebe pojedinih resora;

Програм за спас Србије
17

• • •

svi troškovi vlade: putovanja, dnevnice, gorivo, kancelarijski materijal, reprezentacije i dr. su pod direktnom kontrolom predsednika i on ovlašćuje Generalnog sekretara Vlade da prati njihovo trošenje: predsednik mesečno podnosi javni izveštaj Skupštini; član Vlade ne sme da obavlja nikakve druge poslove i profesionalne funkcije.

Vlada broji 10 članova, s tim što dva potpredsednika istovremeno vode po jedno resorno ministarstvo; plate su javne i iznose bruto: predsednik 5.000 DM 4.000 DM

potpredsedn ik ministar 3.000 DM službenik 500 DM Iznos ovih plata biće primenjen posle isteka roka Dogovora o nenapadanju Vlade, radničkih sindikata i poslodavaca. 3.5.2. Troškovi vlade Vlada stručnjaka će biti: efikasna, jeftina, štedljiva i domaćinska. Zato će Vlada prvo da počisti dvorište u svojoj kući kako bi svojim primerom pokazala šta očekuje od građana i privrede. Otuda smanjivanje ministarstava na 9 (devet) resora, redukcija voznog parka, troškova reprezentacije i centralizacija računa u rukama predsednika. Broj zaposlenih po resorima će se smanjiti, uz primenu dobrog informacionog sistema, na dvadeset stručnjaka. Zajedno sa specijalnim savetnicima, savetnicima i drugim stručnjacima koji neće biti u Vladi, ali će pratiti njen rad i biće plaćeni po ugovoru o delu, kao i pomoćnim osobljem neophodnim za tehničko funkcionisanje Vlade, ukupan broj ljudi koje će Vlada plaćati biće — 400. Važno je da se troškovi rada Vlade vežu za ukupan rast BDP i na taj način stvori prostor Vladi da dodatno angažuje sredstva za stvaranje što boljeg ugleda u svetu. Svi nameštenici Vlade proći će kratku obuku o izgledu i ponašanju, koja će stvoriti prepoznatljiv i prihvatljiv stil nove Vlade. Sledi tabelaran prikaz svih troškova Vlade i poređenje sa ukupnim troškovima sadašnjeg režima.
REPUBLIČKA VLADA PLATE Podaci su preuzeti iz završnog računa budžeta Republike Srbije (“Sl. Glasnik R.S.” 24/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05di % n UKUPNE PLATE 3.399.867.902,0 566.644.650, 422.343.838, 100 0 33 76 PREDSEDNIK REPUBLIKE 2.813.504,00 468.917,33 349.503,60 0,083 NARODNA SKUPŠTINA 4.437.672,00 739.612,00 551.263,00 0.131 VLADA 6.257.838,00 1.042.973,00 777.371,18 0.184 USTAVNI SUD SRBIJE 2.126.193,00 354.365,50 264.123,35 0.063 MUP 2.0447.981.571, 407.996.928, 304.097.089, 72.002 00 50 57 MINISTAR. FINANSIJA 5.868.301,00 978.050,17 728.981,49 0.173
Програм за спас Србије
18

MINISTAR. PRAVDE ministarstvo repub. pravosudni organi okružni sudovi opštinski sudovi privredni sudovi okružna javna tužilaštva opštinska javna tužilaštva veća za prekršaje opštinski organi za prekršaje uprava za izvršenje kazni MINIST. ZA LOK, SAM. MINIST. POLJOPRIVR. MINIST. INDUSTRIJE MINIST. RUDARSTVA MINIST. SAOBRAĆAJA MINIST. GRAĐEVINE MINIST. TRGOVINE MINIST. TURIZMA MIN. ZA VLAS. TRANSFOR. MINIST. ZA RAD MINIST. ZA BRIGU MINIST. ZA NAUKU MINIST. PROSVETE ministarstvo osnovno obrazovanje srednje obrazovanje više i univerzitet učenički i studenski standard MINIST. KULTURE MINIST. ZDRAVLJA MINIST. ZAŠTITE MINIST. SPORTA VEZE SA SRB . VAN SRB . MINISTAR VERA MIN. ZA INFORMACIJE SEKR. ZA ZAKONODAV. RUJP REP. MIN. ZA RAZVOJ ZAVOD ZA MEĐ. SARADNJU ZAVOD ZA STATISTIKU HIDROMETEOR. ZAVOD GEODETSKI ZAVOD DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE DIREKCIJA ZA IMOVINU SANU SEIZMOLOŠKI ZAVOD AGENCIJA ZA RECIKLAŽU KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE ZAJEDNIČKI POSLOVI

/ / / 4.184.939,00 697.489,83 519.868,20 16.608.288,00 2.768.048,00 2.063.141,37 71.413.093 11.902.182,1 8.871.191,68 7 252.530.063,00 42.088.343,8 31.970.194,1 3 6 30.716.684,00 5.119.447,33 3.815.737,14 21.387.061,00 3.564.510,17 2.656.777,76 40.142.867,00 6.690.477,83 4.986.691,55 11.456.693,00 1.909.448,83 1.423.191,68 70.296.385,00 11.716.064,1 8.732.470,19 7 118.223.160,00 19.703.860,0 14.686.106,8 0 3 428.934,00 71.489,00 53.283,73 31.697.295,00 5.282.882,50 3.937.552,17 1.447.674,00 241.279,00 179.835,28 2.699.013,00 449.835,50 335.281,12 3.749.739,00 624.956,50 465.806,09 3.651.886,00 608.647,67 453.650,43 22.720.108,00 3.786.684,67 2.822.373,66 772.688,00 128.781,33 95.986,09 1.342.015,00 223.669,17 166.709,94 13.725.426,00 2.287.571,00 1.705.027,86 1.565.262,00 260.877,00 194.442,48 1.592.677,00 265.446,17 197.848,07 / / / 15.592.319,00 2.598.719,83 1.936.934,04 / / / / / / / / / / / / 1.450.820,00 241.803,00 180.226,09 11.935.769,00 1.989.294,83 1.482.704,22 2.751.851,00 458.641,83 341.844,84 689.160,00 114.860,00 85.609,94 430.659,00 71.776,50 53.498,01 123.889,00 20.648,17 15.389,94 1.160.500,00 193.416,67 144.161,49 717.531,00 119.588,50 89.134,29 / / / 1.399.898,00 233.316,33 173.900,37 755.435,00 125.905,83 93.842,86 14.564.484,00 2.427.414,00 1.809.252,67 30.013.975,00 5.002.329,17 3.728.444,10 94.612.361,00 15.768.726,8 11.753.088,3 3 2 2.403.037,00 400.506,17 298.513,91 810.890,00 135.148,33 100.731,68 / / / 643.900,00 107.316,67 79.987,58 328.986,00 54.831,00 40.867,83 1.480.414,00 246.735,67 183.902,36 26.164.994,00 4.360.832,33 3.250.309,81

/ 0.123 0.488 2.1 7.428 0.903 0.629 1.181 0.337 2.068 3.477 0.013 0.932 0.043 0.079 0.11 0.107 0.668 0.023 0.039 0.404 0.046 0.047 / 0.459 / / / / 0.043 0.351 0.081 0.02 0.013 0.004 0.034 0.021 0 0.041 0.022 0.428 0.883 2.783 0.071 0.024 / 0.019 0.01 0.044 0.77

Програм за спас Србије
19

REKAPITULACIJA MINISTARSTVA I ZAJEDNIČKI POSLOVI MUP NARODNA SKUPŠTINA 162.721.287,0 27.120.214, 20.213.824, 0 50 47 2.447.981.571 407.996.928 304.097.089 ,00 ,50 ,57 4.437.672,00 739.612,00 551.263.60

NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA FUNKCIJA PREDSEDNIK VLADE POTPREDSEDNICI MINISTRI STRUČNE SLUŽBE OSTALE SLUŽBE UKUPNO BROJ 1 2 7 180 70 260 MESEČNA PLATA (DM) GODIŠNJA PLATA (DM) 5.000,00 DEM 60.000,00 DEM 4.000,00 DEM 96.000,00 DEM 3.000,00 DEM 252.000,00 DEM 1.000,00 DEM 2.160.000,00 DEM 500,00 DEM 420.000,00 DEM 2.988.000,00 ZAKLJUČAK Smanjivanjem broja zaposlenih u vladi i racionalizacijom poslovanja samo na platama se uštedi godišnje DEM 17.225.824,47. Smanjivanjem broja zaposlenih u MUP-u na trećinu, što je evropski standard, uštedelo bi se u budžetu DEM 202.731.392,50.

UKUPNO UŠTEDE NA PLATAMA - GODIŠNJE

DM 220.508.480,00
REPUBLIČKA VLADA MATERIJALNI TROŠKOVI Podaci preuzeti iz završnog računa budžeta Republike Srbije (“Sl. Glasnik R. S.” 24/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05d % in UKUPNI MATERIJALNI TROŠKOVI 790.213.481, 131.702.246, 98.163.165,3 100 00 83 4 PREDSEDNIK REPUBLIKE 777.000,00 129.500,00 96.521,74 0.098 NARODNA SKUPŠTINA 1.983.600,00 330.600,00 246.409,94 0.251 VLADA 4.971.259,00 828.543,17 617.547,70 0.629 USTAVNI SUD SRBIJE 397.360,00 66.226,67 49.361,49 0.050 MUP 596.367.690, 99.394.615,0 74.082.942,8 75.469 00 0 6 MINIST. FINANSIJA 2.907.225.00 484.537,50 361.145,96 0.368 MINIST. PRAVDE / / / / ministarstvo 1.343.511,00 223.918,50 166.895,78 0.170 repub. pravosudni organi 2.402.700,00 400.450,00 298.472,05 0.304 okružni sudovi 14.192.778,0 2.365.463,00 1.763.078,01 1.796 0 opštinski sudovi 47.473.510,0 7.912.251,67 5.897.330,43 6.008 0 privredni sudovi 5.724.480,00 954.080,00 711.115,53 0.724
Програм за спас Србије
20

okružna javna tužilaštva opštinska javna tužilaštva veća za prekršaje opštinski organi za prekršaje uprava za izvršenje kazni MINIST. ZA LOK, SAM. MINIST. POLJOPRIVR. MINIST. INDUSTRIJE MINIST. RUDARSTVA MINIST. SAOBRAĆAJA MINIST. GRAĐEVINE MINIST. TRGOVINE MINIST. TURIZMA MIN. ZA VLASN. TRANS. MINIST. ZA RAD MINIST. ZA BRIGU MINIST. ZA NAUKU MINIST. PROSVETE ministarstvo osnovno obrazovanje srednje obrazovanje više i univerzitet učenički i student. standard MINIST. KULTURE MINIST. ZDRAVLJA MINIST. ZAŠTITE MINIST. SPORTA VEZE SA SRBIMA VAN SRBIJE MINISTAR VERA MIN. ZA INFORMACIJE SEKR. ZA ZAKONODAV. RUJP REPUBLIČKO MINIST. ZA RAZVOJ ZAVOD ZA MEĐUNA. SARADNJU ZAVOD ZA STATISTIKU HIDROMET. ZAVOD GEODETSKI ZAVOD DIR. ZA ROB. REZERVE DIREKCIJA ZA IMOVINU SANU SEIZMOLOŠKI ZAVOD AGEN. ZA RECIKLAŽU KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE ZAJEDNIČKI POSLOVI OKRUZI

1.691.296,00 3.473.955,00 383.047,00 17.563.974,0 0 12.824.685,0 0 192.000,00 3.260.853,00 735.720,00 1.058.770,00 799.689,00 618.631,00 3.206.631,00 129.892,00 227.060,00 3.284.999,00 743.936,00 1.084.108,00 / 2.207.156,00 / / / / 632.660,00 2.871.586,00 524.044,00 250.110,00 51.383,00 29.700,00 201.390,00 171.000,00 3.570.386,00 398.000,00 97.870,00 5.744.443,00 5.754.449,00 16.992.250,0 0 276.006,00 326.863,00 / 220.183,00 74.168,00 453.500,00 7.522.032,00 12.023.943,0 0

281.882,67 578.992,50 63.841,17 2.927.329,00 2.137.447,50 32.000,00 543.475,50 122.620,00 176.461,67 133.281,50 103.105,17 534.438,50 21.648,67 37.843,33 547.499,83 123.989,33 180.684,67 / 367.859,33 / / / / 105.443,33 478.597,67 87.340,67 41.685,00 8.563,83 4.950,00 33.565,00 28.500,00 595.064,33 66.333,33 16.311,67 957.407,17 959.074,83 2.832.041,67 46.001,00 54.477,17 / 36.697,17 12.361,33 75.583,33 1.253.672,00 1.003.990,50

210.098,88 431.547,20 47.583,48 2.181.860,12 1.593.128,57 23.850,93 405.074,91 91.393,79 131.524,22 99.340,25 76.848,57 398.339,25 16.135,65 28.206,21 408.074,41 92.414,41 134.671,80 / 274.180,87 / / / / 78.591,30 356.718,76 65.098,63 31.069,57 6.382,98 3.689,44 25.017,39 21.242,24 443.526,21 49.440,99 12.157,76 713.595,40 714.838,39 2.110.838,51 34.286,46 40.604,10 / 27.351,93 9.213,42 56.335,40 934.413,91 1.493.657,52

0.214 0.440 0.048 2.223 1.623 0.024 0.413 0.093 0.134 0.101 0.078 0.406 0.016 0.029 0.416 0.094 0.137 / 0.279 / / / / 0.080 0.363 0.066 0.032 0.007 0.004 0.025 0.022 0.452 0.050 0.012 0.727 0.728 2.150 0.035 0.041 / 0.028 0.009 0.057 0.952 1.522

Програм за спас Србије
21

REKAPITULACIJA MATERIJALNIH TROŠKOVA Racionalizacijom svih materijalnih troškova republičke administracije za 50% osim MUP-a gde racionalizacija iznosi 70%, zbog kompletnog smanjenja zaposlenosti iznosi ukupno DEM 63.898.171,24. REKAPITULACIJA POSEBNIH NAMENA U budžetu Republike postoji račun “posebne namene” čije se korišćenje ne može jasno utvrditi, što njegovim ukidanjem dovodi do uštede godišnje DEM 194.120.430,00. UKUPNE GODIŠNJE UŠTEDE U BUDžETU (PLATE + MATERIJALNI TROŠKOVI + POSEBNE NAMENE) (1 DEM = 8,05 DIN na dan 31.12.1998.)

DEM 478.527.081

Програм за спас Србије
22

SAVEZNA VLADA Podaci preuzeti iz završnog računa Saveznog budžeta (“Sl. list SRJ” 35/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05di n UKUPNO PLATE 604.193.826,3 100.698.971,0 75.055.133,7 5 6 1 SAVEZNA SKUPŠTINA 28.010.258,43 4.668.376,41 3.479.535,21 GENERAL. SEKRETAR 4.654.480,21 775.745,70 578.196,30 SAVEZNI SUD 3.722.441,00 620.406,83 462.415,03 SAVEZ. DRŽ. TUŽILAC 1.376.605,00 229.434,17 171.006,83 SAVEZ. USTAVNI SUD 2.658.391,00 443.065,17 330.234,91 SAV. VEĆE ZA PREKRŠAJ 1.869.164,00 311.527,33 232.194,29 GEN. SEKRETAR VLADE 18.611.164,00 3.101.860,67 2.311.945,84 MINIST. INOSTRANIH POSLOVA 57.700.008,00 9.616.668,00 7.167.702,86 MINIST. UNUTRAŠNJIH POSLOVA 51.540.147,00 8.590.024,50 6.402.502,73 MINISTAR. FINANSIJA / / / ministarstvo 5.927.704,00 987.950,67 736.360,75 devizni inspektorat 4.475.795,00 745.765,83 555.999,38 budžetski inspektorat 557.594,00 92.932,33 69.266,34 MINISTAR. PRAVDE / / / ministarstvo 3.362.931,00 560.488,50 417.755,40 upravni inspektorat 765.016,00 127.502,67 95.033,04 direkcija za imovinu SRJ 1.910.985,00 318.497,50 237.389,44 MINIST. PRIVREDE 2.768.186,00 461.364,33 343.874,04 MINIST. SAOBRAĆAJA / / / ministarstvo 3.332.246,00 555.374,33 419.943,60 kontrola letenja 68.120.525,01 11.353.420,84 8.462.177,02 vazduhoplovni inspektor 1.502.241,00 250.373,50 186.613,79 MINISTAR. TELEKOM. 3.732.546,00 622.091,00 463.670,31 MINISTAR. ZA UNUTR. TRGOVINU / / / ministarstvo 2.982.070,00 497.011,67 370.443,48 tržišni inspektorat 5.762.196,00 960.366,00 715.800,75 antimonopolska komisija 15.697,00 2.616,17 1.949,94 MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE 5.887.887,00 981.312,83 731.413,29 MINISTAR. ZA RAD / / / ministarstvo 5.536.108,00 922.684,67 687.715,28 zavod za zaštitu zdravlja 1.490.535,00 248.422,50 185.159,63 zavod za soc. osiguranje 1.210.008,00 210.668,00 150.311,55 zavod za tržište rada 1.164.971,00 194.161,83 144.716,89 sanitarni inspektorat 3.182.561,00 530.426,83 395.349,19 MINISTAR. ZA RAZVOJ / / / ministarstvo 3.461.269,00 576.878,17 429.971,30 zavod za informatiku 3.043.843,00 507.307,17 378.117,14 zavod za intelekt. svojinu 4.899.447,00 816.574,50 608.626,96 zavod za mere i dr. met. 9.352.606,00 1.558.767,67 1.161.814,41 zavod za standardizaciju 5.834.569,00 972.428,17 724.791,18 zavod za razvoj i ek. pol. 1.896.918,00 316.153,00 235.641,99 MINISTAR. ZA POLJOPRIVREDU / / / ministarstvo 7.093.253,00 1.182.208,83 881.149,44 zavod za ...biljne resurse 515.026,00 85.837,67 63.978,39 MINISTAR. ZA SPORT 722.557,00 120.426,17 89.758,63 VOJNO PRAVOBRAN. 1.571.000,00 261.833,33 195.155,28 JAVNO PRAVOBRAN. 1.527.308,00 254.551,33 189.727,70 SEKRETAR ZA ZAKONODAVSTVO 1.685.992,00 280.998,67 209.440,00 SEKRETAR ZA INFORMACIJE 2.869.020,00 478.170,00 356.400,00 CARINE 190.500.510,0 31.750.085,00 23.664.659,6 0 3 ZAVOD ZA STATIST. 10.380.980,00 1.730.163,33 1.289.562,73 HIDROMET. ZAVOD 7.960.755,00 1.326.792,50 988.913,66 DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE 4.287.508,00 714.584,67 532.609,69 ARHIV SRJ 3.250.326,00 541.721,00 403.767,20 KOMITET ZA PRIVREDNI ZLOČIN 260.430,00 43.405,00 32.351,55 SLUŽBA ZA ZAJ. POS. 37.871.702,00 6.311.950,33 4.704.559,25 AVIO SLUŽBA 8.577.453,00 1.429.575,50 1.065.522,11 JUAT 43.026,00 7.171,00 5.344,84
Програм за спас Србије
23

PLATE % 100 4,636 0.770 0.616 0.228 0.440 0.309 3.080 9.550 8.530 / 0.981 0.741 0.092 / 0.557 0.127 0.316 0.458 / 0.552 11.275 0.249 0.618 / 0.494 0.954 0.003 0.975 / 0.916 0.247 0.200 0.193 0.527 / 0.573 0.504 0.811 1.548 0.966 0.314 / 1.174 0.085 0.120 0.260 0.253 0.279 0.475 31.530 1.718 1.318 0.710 0.538 0.043 6.268 1.420 0.007

MUZEJ ISTORIJE SRJ JUGOS. CRVENI KRST UNIDO JUGOSLAV CE

2.465.424,70 / 292.453,00

410.904,12 / 48.742,17

306.263,94 / 36.329,57

0.408 / 0.048

SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE
SREDSTVA ZA RAD UKUPNE PLATE MINISTARSTVO VOJSKA dinari 2.735.360.000,0 0 182.960.000,00 2.552.400.000,0 0 1DEM=6 din 455.893.333,3 3 30.493.333,33 425.400.000,0 0 1 DEM=8,05 din 339.796.273,29 22.727.950,31 317.068.322,98 % 100 6.689 93.311

REKAPITULACIJA
UKUPNI MATERIJALNI TROŠKOVI UKUPNO PLATE UKUPNO 29.424.838,06 75.055.133,71 104.479.971,77

VOJSKA
UKUPNO MATERIJALNI TROŠKOVI UKUPNO PLATE UKUPNO 182.052.422,36 339.796.273,29 521.848.695,65

Програм за спас Србије
24

SAVEZNA VLADA MATERIJALNI TROŠKOVI Podaci preuzeti iz završnog računa Saveznog budžeta (“Sl. list SRJ” 35/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05di % din n UKUPNO MATERIJALNI TROŠKOVI 236.869.946, 39.478.324,4 29.424.838,0 100 39 0 6 SAVEZNA SKUPŠTINA 4.350.000,00 725.000,00 540.372,67 1.836 GENERAL. SEKRETAR 1.140.000,00 190.000,00 141.614,91 0.481 SAVEZNI SUD 730.000,00 121.666,67 90.683,23 0.308 SAV. DRŽAV. TUŽILAC 4000.000,00 66.666,67 49.689,44 0.169 SAVEZ. USTAVNI SUD 670.000,00 111.666,67 83.229,81 0.283 SAVEZNO VEĆE ZA PREKRŠAJ 567.867,87 94.644,65 70.542,59 0.240 GEN. SEKRETAR VLADE 11.141.276,6 1.856.879,45 1.384.009,53 4.704 8 MINIST. INOSTRANIH POSLOVA 14.500.000,0 2.416.666,67 1.801.242,24 6.122 2 MINIST. UNUTRAŠNJIH POSLOVA 11.422.660,1 1.903.776,69 1.418.963,99 4.822 5 MINISTAR FINANSIJA / / / / ministarstvo 2.574.000,00 429.000,00 319.751,55 1.087 devizni inspektorat 1.065.500,00 177.583,33 132.360,25 0.450 budžetski inspektorat 150.000,00 25.000,00 18.633,54 0.063 MINISTAR PRAVDE / / / / ministarstvo 1.555.730,96 259.288,49 193.258,50 0.657 upravni inspektorat 294.586,00 49.097,67 36.594,53 0.124 direkcija za imovinu SRJ 478.557,12 79.759,52 59.448,09 0.202 MINIST. PRIVREDE 1.003.667,19 167.277,87 124.679,15 0.424 MINIST. SAOBRAĆAJA / / / / ministarstvo 1.884.594,57 314.099,10 234.111,13 0.796 kontrola letenja 30.660.000,0 5.110.000,00 3.808.695,65 12.944 0 vazduhoplovni inspektor 978.000,00 163.000,00 121.490,68 0.413 MINISTAR. TELEKOM. 1.554.958,50 259.159,75 193.162,55 0.656 MINISTAR. ZA UNUTR. TRGOVINU / / / / ministarstvo 1.214.357,00 202.392,83 150.851,80 0.513 tržišni inspektorat 1.983.710,77 330.618,46 246.423,70 0.837 antimonopolska komisija 200.000,00 33.333,33 24.844,72 0.084 MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE 2.265.000,00 377.500,00 281.366,46 0.956 MINISTAR. ZA RAD / / / / ministarstvo 1.566.039,28 261.006,55 194.539,04 0.661 zavod za zaštitu zdravlja 289.330,00 48.221,67 35.941,61 0.122 zavod za soc. osiguranje 387.000,00 64.500,00 48.074,53 0.163 zavod za tržište rada 384.000,00 64.000,00 47.701,86 0.162 sanitarni inspektorat 1.949.853,83 324.975,64 242.217,87 0.823 MINISTAR. ZA RAZVOJ / / / / ministarstvo 1.360.550,98 226.758,50 169.012,54 0.574 zavod za informatiku 481.153,82 80.192,30 59.770,66 0.203 zavod za intelekt. svojinu 695.365,53 115.894,26 86.380,81 0.294 zavod za mere i dr. met. 2.270.000,00 378.333,33 281.987,58 0.958 zavod za standardizaciju 1.397.900,00 232.983,33 173.652,17 0.590 zavod za razvoj i ek. pol. 970.067,99 161.678,00 120.505,34 0.410 MIN. ZA POLJOPRIVREDU / / / / ministarstvo 1.131.738,91 188.623,15 140.588,68 0.478 zavod za ...biljne resurse 596.465,61 98.910,94 73.722,44 0.251 MINISTAR. ZA SPORT 464.999,21 77.499,87 57.763,88 0.196 VOJNO PRAVOBRAN. 120.000,00 20.000,00 14.906,83 0.051 JAVNO PRAVOBRAN. 365.000,00 60.833,33 45.341,61 0.154 SEKRETAR. ZA ZAKONODAVSTVO 482.500,00 80.416,67 59.937,89 0.204 SEKRETAR. ZA INFORMACIJE 1.000.000,00 166.666,67 124.223,60 0.422 CARINE 27.558.851,4 4.593.141,90 3.423.459,80 11.635 2 ZAVOD ZA STATIST. 3.052.398,86 508.733,14 379.179,98 1.289 HIDROMET. ZAVOD 3.831.920,00 638.653,33 476.014,91 1.618 DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE / / / /
Програм за спас Србије
25

ARHIV SRJ KOMITET ZA PRIVREDNI ZLOČIN SLUŽBA ZA ZAJ. POS. AVIO SLUŽBA JUAT MUZEJ ISTORIJE SRJ JUGOS. CRVENI KRST UNIDO JUGOSLAV CE

638.000,00 699.510,00 70.557.574,1 2 20.700.000,0 0 300.000,00 690.000,00 / 148.260,00

106.333,33 116.585,00 11.759.595,6 9 3.450.000,00 50.000,00 115.000,00 / 24.710,00

79.254,66 86.895,65 8.764.916,04 2.571.428,57 37.267,08 85.714,29 / 18.417,39

0.269 0.295 29.787 8.739 0.127 0.291 / 0.063

SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE
SREDSTVA ZA RAD ukupni materijalni troškovi MINISTARSTVO VOJSKA dinari 1.465.522.000 ,00 105.895.000,0 0 1.359.627.000 ,00 1DEM=6 din 244.253.666, 67 17.649.166,6 7 226.604.500, 00 1DEM=8,05 din 182.052.422, 36 13.154.658,3 9 168.897.763, 98 % 100 7 93

Z A K LJ U Č A K Ukoliko se postigne dogovor sa Crnom Gorom o konfederalnom odnosu, prestaje nadležnost Savezne vlade i troškovi u iznosu od DEM 104.479.971,77 ostaju za finansiranje privrede. Ulaskom Srbije u pakt o stabilnosti jugoistočne Evrope kao i njenim potencijalnim učešćem u EU, bitno će se smanjiti materijalni troškovi i plate vojske. Pretpostavka je da zemlja naše veličine i ekonomske snage treba da izdvaja 20% od sadašnjih troškova što čini godišnju uštedu od DEM 417.478.956. UKUPNE UŠTEDE
PRESTANKOM RADA SAVEZNE VLADE SMANJENJEM VOJSKE 104.479.971,77 DEM 417.478.956,00 DEM

UKUPNO

521.958.927,77 DEM

Програм за спас Србије
26

REKAPITULACIJA

UKUPNO REPUBLIČKA VLADA UKUPNO SAVEZNA VLADA

478.527.051,00 521.958.927,77

УКУПНЕ УШТЕДЕ 1.000.485.978,77 DEM

3.6. KO ĆE KONTROLISATI RAD VLADE? Pobedom koalicije SPAS SRBIJE na slobodnim izborima formiraće se Nadstranačka vlada stručnjaka. Kontrolu rada Nadstranačke vlade stručnjaka vršiće parlament. Najveća kontrola će biti javnost koja će pratiti mesečne rezultate poslovanja te Vlade. Predsednik Vlade ima pravo da smenjuje i menja sve članove Vlade. Ukoliko prelazna nadstranačka vlada stručnjaka odstupi od usvojenog Programa, izborna koalicija SPAS SRBIJE izvršiće rekonstrukciju Vlade po unapred određenim kriterijumima. 3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA
Специјални саветници Саветници Јавне личности

Слика 2. - Комуникација и сарадња Надстраначке владе стручњака

Програм за спас Србије
27

3.8. PRESBIRO 3.8 Umesto bezličnog ministarstva za informisanje formira se Presbiro, koji je pod direktnim upravljanjem predsednika Vlade. Zadatak Presbiroa je da predstavlja program Vlade u zemlji i inostranstvu i da organizuje odnose Vlade sa javnošću. Ciljevi Presbiroa su da:
• • • Vlada promeni loš imidž Srbije u svetskoj javnosti; zadobije naklonost i simpatije svetske javnosti za Srbiju; Vlada dobije poverenje domaće javnosti da se napokon nešto radikalno menja u državi;

Presbiro će koristiti sve medijske mogućnosti da bi ostvario zadate ciljeve. Presbiro će biti sastavljen od mladih stručnjaka koji:
• • • • znaju svetske jezike; znaju svetske medije; hoće da se dokažu; mogu da nastupe u medijima.

Predsednik Vlade će za pojedine kampanje koje se vode u stranim medijima angažovati domaće i strane konsultanske kompanije, na predlog Presbiroa, da bi pomogli u što uspešnijem promovisanju Srbije. Presbiro je lice nove Vlade i ono mora biti: produhovljeno, ozareno i odlučno. Presbiro će zračiti optimizmom u svojim nastupima i uneće neophodno potrebno uverenje da Vlada napokon zna šta radi i da zna kuda državu vodi.

3.9. O LJUDIMA 3.9 Svi se pitaju: koga? Sve muči: ko posle njega? Svi strahuju: imamo li ljude? Ista ova pitanja se postavljaju već godinama i ništa se nije promenilo, samo je Srbija sve manja i sve izolovanija. Sad je presudan trenutak da se zaustavi dalje propadanje države i naroda. Gde su ljudi? Svuda oko nas, ukoliko nisu učestvovali ni u jednoj vlasti, nisu bili u rukovodstvima partija i nisu zatrovani političkom sujetom. To su one ličnosti koje su nešto stvorile svojim radom i nije im bavljenje politikom bilo jedini izvor prihoda. To su oni stručnjaci koji znaju da rade svoj posao i svesni su da ništa ne dolazi samo od sebe, već da je potrebno mnogo odricanja i pameti da bi se nešto u životu postiglo. Ko su ti ljudi? Svaka ličnost koja uspešno vodi svoju firmu, kliniku, radnju, koja predaje na fakultetu, živi od svoga rada, ponosno nosi svoje ime. To su oni ljudi koji znaju da rade. To su oni ljudi koji se ne stide što su Srbi i kojih se Srbija neće stideti. Kakvi treba da budu članovi Vlade?
• • • • radni; mladi, do 45 godina; obrazovani; pošteni;
Програм за спас Србије
28

Zašto mladi ljudi? Zato što nisu opterećeni prošlošću i zato što moraju da se izbore za svoju budućnost. Zato što će Vlada sastavljena od mladih stručnjaka ubediti mnoge razočarane mlade ljude koji hoće da napuste zemlju, da Srbija ima budućnost i da u njoj treba ostati. 3.10. O STILU 3.10. Stil nove Vlade mora biti prepoznatljiv i radikalno će se razlikovati od svih dosadašnjih Vlada. Izgled članova Vlade mora biti brižljivo isplaniran od strane Presbiroa Vlade. Cilj je da narod shvati da dolazi neko novo vreme i da novi ljudi donose i novu politiku. Ta nova politika će Srbiju uvesti u zajednicu evropskih naroda. Vrlo je važno da se članovi Vlade ne pojavljuju stalno u javnosti, što stvara negativan utisak da vrše svoju ličnu promociju, već će o politici Vlade, uspesima i problemima više govoriti specijalni savetnici, javne ličnosti, druga udruženja i stranke. Članovi Vlade će se pojavljivati u medijima samo onda kada imaju šta da kažu. A to što govore, reći će kratko, jasno i jezgrovito da svi mogu da ih razumeju. Nikada ništa neće obećavati osim ono što realno mogu ispuniti. Vlada će negovati timski rad, kolektivni, pobednički duh i sva neslaganja između sebe rešavaće samo na sednicama Vlade. Predsednik Vlade mora biti reprezentativna ličnost, koja će svojim poletom, voljom, energijom, radnim navikama i uljudnim ponašanjem privući pažnju svetske javnosti i medija. Presbiro će brižljivo pripremati svaki nastup predsednika srpske Vlade. 3.11. O LOBIRANJU 3.11 Vlada će lobirati za svoj program i angažovaće vodeće kompanije koje će joj pomoći da ostvari njene utvrđene ciljeve. Presbiro će strategijski pripremiti načine lobiranja i ljude koji će biti izabrani za specijalne savetnike i savetnike Vlade. To će biti ljudi koji će pomoći novoj Vladi da se afirmiše u svetskoj politici. Presbiro će sakupiti podatke o svim uglednim Srbima u svetu i angažovaće ih u promociji rada Vlade. Presbiro će predložiti ugledne javne ličnosti u svetu koji će raditi na promociji nove Vlade. Sve PR (public relation) akcije u svetu biće brižljivo pripremane kako bi se originalnim idejama i nastupom poznatih ljudi što brže stvorila naklonost svetske javnosti prema Srbiji.

• •

profesionalni; savremeni.

Програм за спас Србије
29

3.12. O POVERENJU 3.12 Često se govori: Svi su isti! Svi oni kradu! Misle samo na sebe! Tako se odlažu radikalne promene i država propada jer je narod izgubio poverenje u vlast. Narod je izgubio poverenje i u sve političare, jer je video da se svi oni bore za svoj lični prestiž i interes. Zašto je to tako? Zato što u sadašnjoj srpskoj politici nisu važni znanje, ideje i moral, već je samo važna veština manipulacije ljudima. Građanima je dosta manipulacije! Srbija hoće nove političare! Političare koji će u politiku vratiti moral. Nadstranačka vlada stručnjaka zna da se poverenje teško stiče i zato će javno voditi državne poslove, da bi omogućila građanima da kontrolišu rezultate Vladine politike. Vlada stručnjaka će unapred postaviti pravila igre koja će pomoći uspostavljanju poverenja. Pošto se danas u Srbiji malom broju ljudi veruje na reč, Vlada će, izbegavajući lažna obećanja, jasno odrediti interese i to prezentirati domaćoj javnosti. Nadstranačka vlada stručnjaka će svojim primerom pokazati da je odlučna u sprovođenju ovog Programa i zato će, stupanjem na dužnost, sklopiti Dogovor sa poslodavcima i sindikatima o nenapadanju. Taj Dogovor će biti oročen na 6 (šest) meseci i Vlada stručnjaka će ga strogo poštovati. Cilj Nadstranačke vlade stručnjaka je da vrati poverenje građana u državne institucije, da uveri narod u svoje stručne sposobnosti i da javnosti nametne značaj izgovorene reči. Lični primer je najbolji način sticanja poverenja i Nadstranačka vlada stručnjaka neće ništa tražiti od naroda ako sama nije spremna to isto da ispuni.

1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRŽAVE Demokratski preporod Srbije polazi od sledećih principa koji su sadržani u bazičnom konsenzusu:
• • • • • • • • • naziv države je — Srbija; teritorijalni okvir države Srbije čini sadašnji prostor Republike Srbije; po obliku vladavine država Srbija je republika, uz naknadno izjašnjavanje o monarhiji; po obliku državnog uređenja Srbija je regionalna država; po obliku političkog režima Srbija je demokratska država; država počiva na suverenitetu građanina; država Srbija je otvorena za različite forme i sadržaje udruživanja i saradnje na širem području Balkana i Evrope; princip državne organizacije je regionalna decentralizacija; Srbija je pravna država, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi;
Програм за спас Србије
30

• • • • • • • • • • • • • • • •

državna vlast počiva na načelu podele vlasti; sistemska i stalna kontrola nosilaca političke vlasti; ekonomski sistem počiva na privatnoj svojini, svi oblici svojine su ravnopravni pred zakonom (državna, akcionarska, mešovita, privatna); država garantuje slobodu tržišta, gašenje monopola i stimulisanje konkurencije; depolitizovana, nezavisna sudska vlast omogućava sudsku i upravnu zaštitu svakom građaninu; horizontalna organizacija vlasti počiva na parlamentarnom sistemu; parlament je dvodoman; demokratski tip izbornog sistema koji uvažava i kombinuje najbolje strane većinskog i proporcionalnog predstavljanja; sloboda medija i institucionalizovana javnost; sloboda i prava građana, njihovo jemstvo i zaštita; slobodan i autonoman univerzitet; efikasna i ekonomična uprava; profesionalna vojska i policija; svim nacionalnim manjinama u Srbiji garantuju se sva prava koja pripadnici manjina uživaju u demokratskim državama; prihvatanje i primena svih međunarodnih konvencija, deklaracija, zakona, propisa i drugih akata koji se odnose na očuvanje i zaštitu životne sredine i zdravlja građana; uvažavanje principa i standarda koji su opšteprihvaćeni u međunarodnoj zajednici i međunarodnom pravu.

Sprovođenje svih ovih principa omogućiće Srbiji da se ubrzo vrati u sve međunarodne institucije i da povrati onaj ugled u svetu koji joj istorijski i državotvorno pripada. 2. DRŽAVNO UREĐENJE Država Srbija je — republika. Nakon 4 (četiri) godine od izvršenih demokratskih promena organizovaće se referendum na kome će se narod izjasniti o monarhiji. Srbija je država srpskog naroda, nacionalnih manjina i svih njenih građana. Teritoriju Srbije čini jedinstven prostor sadašnje Republike Srbije. 2.1. SUVERENOST Srbija je suverena država. Srbija i Crna Gora će na osnovu demokratskog, ravnopravnog i usaglašenog sporazuma doneti odluku o obliku zajedničkog života. Zbog velikih razlika u teritoriji, broju stanovnika i snazi privrede sadašnji oblik federacije se pokazao neodrživim. Zbog toga Nadstranačka vlada stručnjaka predlaže:
1) 2) 3)

saveznu državu sa redefinisanim odnosima Srbije i Crne Gore; konfederaciju dve suverene države; carinsku uniju.

Ukoliko se narod Srbije i Crne Gore opredeli za saveznu državu ili konfederaciju, njihov odnos će biti regulisan u skladu sa opštim standardima karakterističnim za te oblike državnog uređenja. U protivnom, zajedničkim ugovorom o Carinskoj uniji preciziraće se odnosi dve nezavisne države. Ugovor o Carinskoj uniji Srbije i Crne Gore omogućavao bi da:
Програм за спас Србије
31

• • • • • •

protok ljudi, robe, usluga i kapitala između dve države bude slobodan; nema carine; nema pasoških kontrola; svaka država ima svoju valutu; se obračunska plaćanja između dve države vrše u DEM ili EURO; države odlučuju o zajedničkim nastupima u svetu.

O državnim amblemima Srbije (grb, zastava i himna) odlučiće Narodna skupština. 2.2. DRŽAVLJANSTVO Pravo na državljanstvo Srbije imaju:
• • • svi oni koji su imali ili sada imaju državljanstvo Republike Srbije; svi Srbi, bez obzira gde u svetu živeli. U slučaju primanja državljanstva zemlje u kojoj žive, oni imaju pravo da zadrže državljanstvo Srbije, ukoliko zakon dotične zemlje to dozvoljava; državljani SFRJ koji sada prebivaju u Srbiji. Ukoliko ovi građani imaju državljanstvo neke od zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, imaju pravo da, zadržavajući ovo državljanstvo, prime i državljanstvo Srbije.

Upis u knjigu državljana izvršiće se u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva. Kao dokaz o državljanstvu služiće lična karta ili putna isprava (pasoš).

Svi državljani Srbije imaju, pored ostalih, i pravo na pasoš koje može biti ograničeno samo sudskom odlukom. Državljanstvo Srbije je trajno i prenosi se na potomstvo. 2.3. IZBEGLI SRBI Vlada će otvoriti državnu Agenciju za sve izbegle Srbe na teritoriji Srbije, koja će sve učiniti za njihov povratak i koja će:
• • • • • • • • • • zastupati njihove interese u državama iz kojih su došli; pomoći u zaštiti napuštene imovine; omogućiti legalan transfer sredstava u Srbiju; pomoći pri kupovini nove imovine u Srbiji; pomoći pri ulaganju i otpočinjanju novog posla; pomoći pri dobijanju kredita za zapošljavanje; pomoći u traženju poreskih i drugih olakšica; rešavati stambene probleme; omogućavati prekvalifikacije; davati posebne olakšice za podizanje porodice.

2.4. DIJASPORA Vlada će otvoriti posebnu državnu Agenciju koja će čvršće povezati Srbe u rasejanju sa matičnom državom. Državna Agencija će biti informativni servis za sve Srbe u dijaspori, koja će im omugućiti da se odmah uključe u sve obrazovne, političke i ekonomske poslove u matici. Cilj je da se svim Srbima u rasejanju obezbedi učešće u političkom životu zemlje. NJihovo iskustvo, znanje, kapital i veze sa razvijenim svetom najveći je potencijal kojim danas raspolažemo, što će presudno pomoći Srbiji da se brže uključi u svetske integracione tokove.
Програм за спас Србије
32

2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE Vlada Srbije će jačati sve kulturne, ekonomske i informativne veze sa Republikom Srpskom. Koristiće sve mogućnosti, koje nisu u suprotnosti sa prihvaćenim međunarodnim sporazumima, da Republiku Srpsku uključi u državnu politiku Srbije. Srbija je dužna da održava i razvija svest o jedinstvu nacionalnog bića, kako tokom vremena ne bi došlo do novog, tragičnog cepanja srpskog nacionalnog korpusa i stvaranja neke nove nacije od Srba iz Republike Srpske. U slučaju povoljnih međunarodnih odnosa, integrisati Republiku Srpsku i Srbiju. Za taj poduhvat potrebni su upornost i istorijsko strpljenje. Vlada će omogućiti svim Srbima iz Republike Srpske i Srbima iz Hrvatske da dobiju državljanstvo Srbije. Imovinu Srba iz Hrvatske Vlada će dobiti u međunarodnom arbitriranju, jer će međunarodna zajednica primorati Republiku Hrvatsku da vrati otetu imovinu prognanim Srbima, da im plati odštetu i omogući da se mirno vrate na svoja vekovna ognjišta. Srbija će novom spoljnom politikom izvršiti uspešno lobiranje velikih sila u međunarodnoj zajednici da bi stvorila povoljnu klimu za uspostavljanje srpske kulturne autonomije u okviru Republike Hrvatske. Nadstranačka Vlada stručnjaka pomoćiće onim Srbima koji se vrate u Republiku Hrvatsku da dobiju povoljne kredite za otvaranje novih radnih mesta, da dobiju opremu na lizing i vezaće njihove poslove za privrednu aktivnost u Srbiji. Vlada će pospešivati ulaganje srpske dijaspore, kao stranih državljana i kompanija, u delove Republike Hrvatske u koje će se vratiti srpski narod. Nadstranačka vlada stručnjaka pomoćiće izbeglim Hrvatima iz Srbije da se vrate na svoja ognjišta, dodeljivaće im kredite za izgradnju kuća i omogućiće im posebne pogodnosti u zapošljavanju i školovanju. Posebno će se Vlada angažovati u povratku izbeglih Hrvata i drugih nacionalnih manjina na teritoriju Kosova i Metohije. Vlada će omogućiti svim izbeglim građanima Srbije da se vrate u zemlju i ostvare sva svoja imovinska, građanska i politička prava.

Програм за спас Србије
33

2.6. KOSOVO I METOHIJA Šta se desilo? Pogledajmo kako se kretao procenat učešća Srba u stanovništvu Kosova u periodu 1948. - 1991. godine. Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za statistiku.

194 195 196 197 198 199 8 3 1 1 1 1
Ukupno stanovništvo na Kosovu Udeo Srba na Kosovu (%) Udeo Albanaca na Kosovu (%) 728 808 904 1.24 1.58 1.95 4 4 6 9,9

23,6 23,6 23,5 18,3 13,2

68,4 65,0 67,1 73,6 77,5 81,6

Napomena: Brojevi su dati u hiljadama.

Sadašnji međunarodni protektorat na Kosovu i Metohiji mora biti ograničenog trajanja, kada će Vlada direktno stupiti u pregovore sa kosovskim Albancima oko daljeg načina života. Za trajno rešenje kosovskog problema Vlada će predložiti sledeće:
• • • • • • • • • • sadašnja teritorija Kosova i Metohije deli se na dva regiona: Kosmet i Albanski region u proporciji 49:51%. Razgraničenje se vrši dogovorom, uz posredovanje i arbitražu Evropske unije; Kosmet dobija jednak status svakog drugog regiona u Srbiji; Albanski region ima — specijalni status. Specijalni status znači da Albanski region nema međunarodni subjektivitet niti vlastitu vojsku. Između Albanskog regiona i ostalog dela Srbije važi režim viza, trgovinskih i investicionih dozvola. Albanski region ima vlastite institucije: skupštinu, vladu, sudstvo, policiju, školstvo, zdravstvo, medije. Država Srbija se ni na koji način neće mešati u rad ovih institucija. Nadzor nad njima vršiće KFOR. Albanska regija će sve svoje funkcije finansirati iz vlastitih izvora. Budžet i fondovi Srbije nemaju nikakve obaveze prema Albanskoj regiji i obratno. Država Srbija nema ni drugih obaveza kada su u pitanju funkcije u nadležnosti Albanske regije. Srpska vojska i policija neće biti u Albanskoj regiji, niti će stanovnici ove regije služiti srpsku vojsku. Policija Albanske regije biće ograničena brojčano i po naoružanju kako ne bi prerasla u vojsku. Nalaziće se pod nadzorom komisije sastavljene od predstavnika srpske države i međunarodne zajednice; sva imovina na teritoriji Albanske regije, koja se sada nalazi u državnom ili društvenom vlasništvu (rudnici, industrijska postrojenja, energetska postrojenja, zgrade i oprema državnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova itd.) prodaje se ili izdaje u zakup Albanskoj regiji. Albanska regija će za imovinu koja joj bude predata u zakup državi Srbiji plaćati godišnju rentu, čiju će visinu odrediti država Srbija, međunarodna zajednica i Albanska regija. Prodaja ove imovine obavljaće se samo uz saglasnost srpske državne komisije, pod kontrolom parlamenta, a prihodi stvoreni tom prodajom pripašće u celosti srpskoj državi. Albanska regija će imati svoju sopstvenu valutu.
Програм за спас Србије
34

• • •

• • • • • •

svi objekti SPC koji ostanu na teritoriji Albanske regije ostaju vlasništvo crkve i imaju eksteritorijalni status. Eksteritorijalni status objekata SPC obezbeđuje međunarodna zajednica; izgradnja kuća i stvaranje normalnih uslova za život na Kosmetu (škole, bolnice, putevi itd.); otvaranje novih radnih mesta na Kosmetu; stvaranje povoljne privredne klime na Kosmetu (ulaganja, poreske olakšice, dolazak stranog kapitala, bescarinske zone itd.); traženje donatora u svetu za pomoć oko ubrzane obnove i razvoja Kosmeta; povoljni krediti i bespovratne pomoći mladim bračnim parovima za podizanje porodice i stimulisanje porodica sa većim brojem srpske dece.

Nadstranačka vlada stručnjaka smatra da se moraju poštovati istorijski procesi koji su se desili i da predloženo rešenje trajno rešava sadašnju nestabilnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Vlada će ovaj predlog izložiti međunarodnoj zajednici i tražiće njenu podršku u uspostavljanju trajnog mira na Balkanu. 2.7. VOJVODINA Ovaj koncept regionalne države nastoji da prevlada dosadašnju štetnu veštačku odvojenost Vojvodine od centralne Srbije. Zadržavanje Vojvodini statusa autonomne pokrajine jačalo bi separatističke i iredentističke tendencije, kao i takozvani duh posebnosti Vojvodine u odnosu na centralnu Srbiju. Stoga se, polazeći od istorijsko-tradicionalnih, geografskih, privrednih i kulturnih kriterijuma, predlaže podela Vojvodine na tri regiona: Bačku, Banat i Srem. Na području Vojvodine, istorijska sudbina tri njena dela bila je u dobroj meri različita, sa Sremom koji je pripadao Austriji, i sa Bačkom i Banatom koji su, u okviru Ugarske, po pravilu, bili u sastavu različitih širih teritorijalnih jedinica. Između Srema, Bačke i Banata postoje razlike u mentalitetu njihovih stanovnika, pa i u običajima i kulturi, tako da stanovnici imaju osećaj identifikacije sa regionom kojem pripadaju. Svaki od ova tri regiona predstavlja takvo optimalno zaokruženje celine koje se odlikuje posebnostima ekonomske, geografske i saobraćajne prirode, međusobnom povezanošću delova regiona i približnim uslovima za samostalno postojanje i razvoj. Budući da na području Vojvodine živi 26 etničkih grupa, priznavanje prava manjinama sveta je premisa bez koje nema mirnog života i napretka. U ovim, kao i u ostalim regionima demokratske Srbije, nacionalna pripadnost imaće drugorazredni značaj. Građani unutar svih regiona uživaju isti status, imaju ista prava i dužnosti, a prema pripadnicima nacionalnih manjina primenjuje se princip pozitivne diskriminacije, garantuju im se posebne mogućnosti upotrebe sopstvenog jezika, kulture, običaja, vere i sl. Međutim, veća ili manja koncentracija pripadnika pojedinih nacionalnih manjina u određenim područjima zahteva da se predvide odgovarajuće specifičnosti u organizaciji regiona, ali i opština sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva. U tom smislu u naročito heterogenim regionima, kao što su Bačka, Banat i Srem, pružaju se šire mogućnosti za različite primere i oblike autonomije:
• personalna autonomija za određene naconalne i verske grupe, koja se sastoji u samostalnosti personalne zajednice u upravljanju svojim poslovima;

Програм за спас Србије
35

• •

kulturna autonomija — pravo nacija ili etničkih grupa na razvijanje svoje kulture preko samostalno obrazovanih kulturnih institucija i na slobodu upotrebe svoga jezika; institucionalna autonomija — pravo pojedinih institucija (škola, univerziteta, bolnica, privrednih i političkih organizacija i sl.) da uživaju samostalnost u osnivanju, radu, upravljanju i finansiranju.

Izvorna nadležnost regiona obuhvata ovlašćenja programskog, budžetskog, izvršnog i organizacionog karaktera. Najzad, regionalna podela Vojvodine u okviru Srbije kao demokratske regionalne države ide u susret širim, evropskim tendencijama regionalizma i regionalnog povezivanja (tzv. Evropa regija). Ovako zamišljen region, koji raspolaže sopstvenim nadležnostima i organima vlasti, nešto je sasvim drugo nego što je to negdašnja “administrativna oblast” ili “autonomna pokrajina”. On je, takođe, mnogo više nego ekonomska organizacija zadužena za planiranje i raspodelu finansijskih sredstava. Ne treba ga mešati ni sa običnom decentralizovanom javnom zajednicom. Nasuprot tome, treba priznati njegov specifični autonomni karakter. 3. SISTEM VLASTI Postojeći sistem vlasti doveo je Srbiju u sadašnju situaciju. Radi uspostavljanja klasičnog parlamentarizma, u njegovoj racionalizovanoj varijanti, mora doći do radikalne promene sistema vlasti. U Srbiji će se ostvariti načelo podele vlasti, sa odvojenošću zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa, ali i njihovom saradnjom i međusobnom kontrolom i uticajem. 3.1. NARODNA SKUPŠTINA Narodna skupština je ustavotvorni i zakonodavni organ države Srbije. Narodna skupština bira predsednika Republike i Vlade i vrši nadzor nad radom Vlade. Narodna skupština je sastavljena od dva doma: Gornji i Donji dom. Gornji dom se zove — Senat. Senat ima 44 senatora i biraju se po 4 predstavnika svakog regiona. Senatori se biraju na 4 (četiri) godine i mogu biti opozvani samo zakonom predviđenom procedurom. Uvođenjem Senata u Narodnu skupštinu postiže se:
• • • • • • • • stabilnost i kontinuitet parlamenta; uravnoteženost između vrhovnih organa vlasti i političkih subjekata u Donjem domu; celovitost sagledavanja srpskog nacionalnog interesa; harmonizacija odnosa između Narodne skupštine, Predsednika skupštine, Predsednika Republike i Vlade; ograničavanje moći predsednika Republike; ograničavanje moći nedemokratskih snaga koje se mogu pojaviti u Donjem domu; sprečavanje opasnosti blokiranja državnih institucija; sprečavanje sukoba između regiona i daje viziju dugoročnog razvoja države;
Програм за спас Србије
36

• • •

Delatnost Senata će biti regulisana posebnim zakonom o ustrojstvu Narodne skupštine. Donji dom se zove — Veće građana.

manjini koja nastanjuje region zagarantovano je da će, po načelu pozitivne diskriminacije, imati bar jednog od tri regionalna predstavnika; dobijanje elitizma u politici, koji se zasniva na ugledu i poštovanju, te se tako moral vraća u politiku. obezbeđuje zastupljenost i ostvarivanje interesa regiona u parlamentu.

Veće građana kao predstavnički dom ima — 120 poslanika, izabranih po proporcionalnom sistemu na celoj teritoriji Srbije. Poslanici Veća građana biraju se na 4 (četiri) godine. Neposrednu ratnu opasnost, ratno stanje i vanredno stanje proglašava Narodna skupština, odnosno predsednik Vlade u slučaju da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. Po prestanku nemogućnosti sazivanja, Narodna skupština verifikuje odluku predsednika Vlade. Ostala pitanja u radu Narodne skupštine (nadležnost raspisivanja izbora, zasedanje, glasanje, način rada, zakonodavni postupak itd.) regulisana su u skladu sa principima klasičnog parlamentarizma i praksom uzornih zemalja parlamentarne demokratije. Poslanici i senatori su dužni da na početku i na kraju mandata predaju listu pokretne i nepokretne imovine. 3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE Predsednika Republike bira Narodna skupština. Ovlašćenja predsednika Republike su ceremonijalne i protokolarne prirode, a u slučajevima gde vrši akte vlasti za te akte je neophodan premapotpis predsednika Vlade. Predsednik Republike se bira na 4 (četiri) godine, bez mogućnosti ponovnog izbora. Nadležnosti predsednika Republike su:
• • • • • • • • predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu; ukazom proglašava zakone; vrhovni je komandant oružanih snaga; postavlja ambasadore; prima akreditivna i opozivna pisma stranih ambasada; predlaže Narodnoj skupštini mandatara za sastav Vlade pošto sasluša mišljenje ovlašćenih predstavnika političkih stranaka zastupljenih u Veću građana kao i mišljenje Senata; imenuje predsednika Vlade i ministre; na predlog Pravosudnog saveta imenuje predsednika i sudije Kasacionog suda, apelacionih sudova i prvostepenih sudova, predsednika i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog državnog tužioca, regionalne državne tužioce i državne tužioce pri prvostepenim sudovima; raspisuje izbore za Narodnu skupštinu; dodeljuje odlikovanja i daje pomilovanja; simbolizuje identitet Srbije kao demokratske državne zajednice, to jest ustavno se obavezuje na garantovanje kontinuiteta demokratskih promena.

• • •

Програм за спас Србије
37

Za vreme dok obavlja dužnost, predsednik Republike ne sme da bude lider nijedne stranke, niti da obavlja bilo koju drugu državnu i javnu funkciju. Predsednik Republike je dužan da na početku i na kraju mandata preda listu pokretne i nepokretne imovine. Predsednik Republike može raspustiti Narodnu skupštinu samo na obrazložen predlog Vlade. Ocenu i odluku o tome da li je predsednik Republike prekršio svoja ustavna ovlašćenja ili na drugi način povredio ustav, donosi Ustavni sud Srbije. 3.3. VLADA Vladu čine predsednik i 9 (devet) ministara, od kojih dvojica vrše i dužnost potpredsednika Vlade. Predsednika Vlade bira Narodna skupština većinom od ukupnog broja članova u svakom od domova. Članove Vlade imenuje i razrešava predsednik Republike na predlog predsednika Vlade. Vlada se bira na 4 (četiri) godine, ali mandat Vlade može biti kraći u slučaju izglasavanja nepoverenja Vladi ili ostavke Vlade. U nadležnosti Vlade su sledeća ovlašćenja:
• • • • • • • vodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje; održava odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama; podnosi Narodnoj skupštini predloge zakona i drugih akata; donosi uredbe za sprovođenje zakona; usklađuje rad ministarstva i drugih državnih organa; donosi poslovnik o svom radu; obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonima.

Vlada u celini i svaki njen član odgovaraju za svoj rad Narodnoj skupštini. Pod uslovima utvrđenim u Ustavu, oni mogu biti razrešeni dužnosti. Predsednik Vlade i njeni članovi dužni su da na početku i na kraju mandata predaju liste pokretne i nepokretne imovine. Za vreme trajanja mandata oni ne mogu obavljati drugu profesionalnu ili javnu delatnost. Vlada može podneti ostavku Narodnoj skupštini. Ostavka predsednika Vlade povlači ostavku cele Vlade.

3.4. PRAVOSUDNI SISTEM Pravosudni sistem počiva na ustavom zajemčenoj nezavisnosti sudske vlasti i pripadnosti ove vlasti isključivo sudovima. Osnovna načela na kojima počiva pravosudni sistem obrađena su u ustavu kao minimum pravne države. To su:
• • • • načelo odvojenosti sudstva od zakonodavstva i uprave; načelo nezavisnosti i samostalnosti sudova; načelo da sudsku vlast obavljaju redovni sudovi; načelo nezavisnosti i nepristrasnosti sudija;
Програм за спас Србије
38

• •

načelo jedinstva pravosudnog sistema; sudijska funkcija je nespojiva sa stranačkom pripadnošću.

Sudovi su trajni, samostalni organi državne vlasti, koji su svakodnevno dostupni građanima. Sudovi su specijalizovani državni organi, čiji je zadatak da štite slobode i prava građana i zakonom utvrđena prava i pravne interese pravnih subjekata. Sudovi se osnivaju neposredno zakonom, po teritorijalnom načelu, tako što se zakonom određuje područje na kojem vrše svoju funkciju. Formira se sudski budžet koji omogućava ekonomsku samostalnost sudova. Sudski budžet određuje narodna skupština tako što svake godine utvrđuje procenat izdvajanja u odnosu na BDP.

Šema Pravosudnog sistema Republike Srebije:

Правосудни савет

Национална школа правосуђа

Уставни суд

Касациони суд

Државни тужилац Регионални тужилац

Државни правобранилац Регионални правобранилац Јавни правобранилац

Омбудсман

Основни суд

Јавни тужилац

3.4.1. Pravosudni savet Pravosudni savet je samostalan, nepristrasan i stručno kvalifikovan organ čiji je cilj da:
a) daje Narodnoj skupštini stručnu ocenu stručnih sposobnosti i moralnih kvaliteta kandidata za sudijsku funkciju b) predlaže predsedniku Republike liste za aboliciju i amnestiju; v) predlaže Narodnoj skupštini pristupanje određenim međunarodnim organizacijama i ugovorima.

Pravosudni savet sačinjavaju: ministar pravde, šest članova koje iz svojih redova bira Narodna skupština: po tri Veće građana i Senat, tri člana bira Kasacioni sud i tri Ustavni sud, vrhovni državni tužilac, dva člana koje iz svojih redova bira Advokatska komora, šest članova koje saglasnom odlukom biraju pravni fakulteti u zemlji iz reda profesora pozitivnog prava. Članove Pravosudnog saveta imenuje Narodna skupština. NJihov mandat traje četiri godine, a delatnost se reguliše posebnim zakonom.
Програм за спас Србије
39

3.4.2. Redovni sudovi i državno tužilaštvo U Srbiji je predviđena trostepena organizacija redovnih sudova: Kasacioni sud, apelacioni sudovi i prvostepeni sudovi. Apelacioni sudovi se obrazuju po jedan u svakom regionu, a prvostepeni u opštinama sa najmanje 20.000 stanovnika. Sudije svih sudova bira Narodna skupština po propisanim pravilima izbora u Zakonu o izboru sudija, uz uvažavanje stručnog mišljenja Pravosudnog saveta. Izabrane sudije imenuje predsednik Republike. Sudije su stalne i nepokretne. Jednom imenovani, oni obavljaju svoju dužnost sve dok sami ne zatraže razrešenje ili ispune uslove za starosnu penziju, ili se steknu uslovi za razrešenje predviđeni zakonom. Samostalnost i nezavisnost sudova u radu uslov je za rehabilitaciju našeg sudstva i za postojanje pravne države. Stoga će se ustavom obezbediti organizacione i funkcionalne garantije nezavisnosti sudstva. Posebnim zakonom biće uređene nadležnosti svakog od tri stepena sudova, kao i mreža prvostepenih sudova i njihova sedišta. Ukidaju se vojna tužilaštva, a Vojni sudovi se transformišu u Vojno krivično odeljenje apelacionog suda i Kasacionog suda, uz izmenu nadležnosti prema osobenosti vojno-krivičnog postupka. Nadležnost i organizacija redovnih sudova (broj sudskih odeljenja i njihova nadležnost) urediće se posebnim zakonom uz uvažavanje dosadašnjih dostignuća u oblasti organizovanja pravosuđa, kao i zahteva efikasnosti pravosudnog sistema. Dajemo shemu moguće organizacije redovnih sudova, po principu trostepenosti.

Кривично и војнокривично одељење

Парнично одељење

Радноправно одељење

Управно и рачунско одељење

Привредно одељење

Кривично и војнокривично одељење

Парнично одељење

Радноправно одељење

Управно и рачунско одељење

Привредно одељење

Кривично одељење

Парнично одељење

Радноправно одељење

Pri svakom sudu postoji državni tužilac. Državne tužioce bira Narodna skupština a imenuje predsednik Republike na predlog Pravosudnog saveta. Sistem državnog tužilaštva je trostepen i u okviru njega je primenjeno hijerarhijsko načelo u radu.

Програм за спас Србије
40

3.4.3. Ustavni sud Ustavni sud kao garant ustavnosti i zakonitosti u Srbiji imaće veći značaj i aktivniju ulogu. Ustavno osnaženo i aktivno sudstvo ključni je činilac:
• • • stvaranje pravne države i vladavina prava, demokratizacije političkog sistema, konstitucionalizacije politike, posebno vrhovnih organa vlasti koji moraju poštovati ustavom utvrđena pravila igre.

Ustavni sud odlučuje o ustavnosti zakona, kao i o zakonitosti drugih pravnih propisa, o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa, rešava izborne sporove, kao i sporove povodom ustavne žalbe građana.

Ustavni sud ima predsednika i osam sudija koje bira Narodna skupština. Sudije Ustavnog suda su isključivo pravnici, koji su završili Nacionalnu školu pravosuđa ili ispunjavaju druge zakonom predviđene uslove za izbor na dužnost člana Ustavnog suda. Mandat im traje devet godina uz mogućnost ponovnog imenovanja. Postupak pred Ustavnim sudom pokreću Ustavni sud, Vlada, sudovi, ombudsman, deset poslanika, deset senatora, kao i javni tužilac i svaki pojedinac čije ustavno pravo ili sloboda su povređeni aktom čija se ustavnost osporava. Odluke Ustavnog suda su opšteobavezne i izvršne. Izvršenje tih odluka poverava se Vladi. 3.4.4. Upravno i Računsko odeljenje Upravno i Računsko odeljenje je specijalizovano odeljenje Apelacionog i Kasacionog suda, koje vrši nadzor nad zakonitošću rada državne uprave i u datom slučaju interveniše poništavanjem nezakonitih akata. Upravno i Računsko odeljenje pregleda račune svih državnih, regionalnih i opštinskih organa. Daje svoje mišljenje o završnim računima izvršnih organa koje izvršni organi podnose odgovarajućim skupštinama. Takođe, kontroliše budžete predstavničkih organa (Narodne skupštine, regionalnih skupština i skupština opština). Računi čiju ispravnost ospori Upravno i Računsko odeljenje ne mogu biti likvidirani. Uvođenje Upravnog i Računskog odeljenja izraz je potrebe da se i ovim putem zaštite prava i slobode građanina (pojedinca) kao i da se utvrdi obvezujući pravni okvir za delovanje organa državne uprave. Upravno i Računsko odeljenje se organizuje pri apelacionim sudovima kao prvostepeno i pri Kasacionom sudu kao drugostepeno. Članovi Upravnog i Računskog odeljenja biraju se po opštim pravilima za izbor sudija Apelacionog i Kasacionog suda. 3.4.5. Privredni sudovi Privredni sudovi su specijalizovani za suđenje u privrednim sporovima i za odlučivanje u drugim pravnim stvarima od značaja za privredu. Pored privrednih sporova u nadležnosti ovih sudova spadaju još i sporovi za naknadu vanugovorne štete i pomorski sporovi (osim sporova o prevozu putnika), privredni prestupi, prinudno poravnanje, stečajni postupak, postupak redovne likvidacije i vođenja registra... Kada su u pitanju sporovi između domaćih pravnih lica i inostranih pravnih ili fizičkih lica, ili mođusobni sporovi inostranih pravnih ili fizičkih lica, tada i to
Програм за спас Србије
41

spada u nadležnost privrednih sudova (ukoliko nije ugovorena nadležnost arbitraže). Privredni sudovi su organizovani u vidu odeljenja pri apelacionim sudovima kao prvostepeno i pri Kasacionom kao drugostepeno. Sudije privrednih sudova biraju se po opštim pravilima za izbor sudija Apelacionog i Kasacionog suda. 3.4.6. Ombudsman 3.4.6 Ombudsman je poseban organ koji vrši nadzor i kontrolu primene zakona i drugih propisa državnih organa, pre svega uprave. Ne raspolaže bilo kakvim ovlašćenjima vlasti, ne može sam naređivati organima vlasti da uklone nepravilnosti u svom radu. Međutim, s mandatom skupštine koja ga bira za čuvara zakonitosti i prava građana, ombudsman može da vrši blagotvoran uticaj na rad državnih organa, posebno uprave. On to čini putem preporuka organima uprave, obaveštavanjem javnosti i podnošenjem izveštaja skupštini. Osnovni zadatak ombudsmana je da istražuje slučajeve povrede prava i sloboda građana, odnosno manjinskih prava, kao i povrede prava na zdravu životnu sredinu. U tom smislu inicira opšte ili posebne mere za otklanjanje ovih povreda. Ombudsmana bira Narodna skupština na devet godina među istaknutim javnim ličnostima sa ugledom u društvu i dokazanim vrlinama (hrabrost, odvažnost, mudrost). Ombudsman mora biti politički neutralna ličnost, koja svoje odluke donosi bez ikakvog političkog pritiska. Snaga ove institucije je u ličnom autoritetu njenog nosioca. Ombudsmani uživaju materijalni i procesni imunitet. U zemlji u kojoj postoji masovna pojava nezakonitosti i kršenja prava građana, ombudsman je dragocen činilac u uspostavljanju pravne države. 4. SLOBODE I PRAVA GRAĐANA 4.1. OPŠTA NAČELA O LJUDSKIM PRAVIMA Sistem sloboda i prava u Srbiji polazi od sledećih načela:
• • • • • • • • dostojanstvo čoveka kao temeljna vrednost; ljudska prava kao prirodna i neotuđiva; slobode i prava kao ključni činilac ograničavanja političke vlasti; obaveza države da poštuje, štiti i obezbeđuje ostvarivanje sloboda i prava; ustavno jemstvo sloboda i prava; načelo jednakosti građana; efikasni sistem zaštite sloboda i prava putem depolitizovanog i nezavisnog sudstva; princip primata međunarodnog nad unutrašnjim pravom u oblasti ljudskih prava.

Zaštita sloboda i prava obuhvata posebne institucije (organe) kojima je poverena zaštita sloboda i prava građana, kao i posebne procedure. 4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA Domet zaštite sloboda i prava građana u Srbiji zasniva se na:
• • integrativnom pristupu ličnim i političkim pravima (prva generacija prava); socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima (druga generacija prava);

Програм за спас Србије
42

U tom smislu, katalog ljudskih prava, kodifikovan u međunarodnom pravu i ustavima razvijenih demokratskih zemalja, biće ugrađen u Ustav Srbije.

“pravima treće generacije” (prava čiji su nosioci određeni kolektiviteti i čija je sadržina kompleksna, prava nerođenih, kao i prava svih živih bića).

4.2.1. Građanska prava Građanska prava obezbeđuju čoveku i građaninu njegovu privatnu ličnost (lična prava), kao i učešće u javnom životu države (politička prava). NJihov cilj je da u društvenom sistemu Srbije omogući formiranje pojedinca kao ličnosti i kao građanina koji ima politički subjektivitet. Lična prava su:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • pravo na život; lična sloboda; nepovredivost integriteta čoveka; pravo na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti; nepovredivost stana; nepovredivost tajne pisma i drugih sredstava komunikacije; sloboda kretanja i nastanjivanja; sloboda savesti i veroispovesti; sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti; sloboda naučnog, umetničkog i kulturnog stvaralaštva. biračko pravo; sloboda informisanja i sloboda štampe; sloboda govora; sloboda misli i javnog iznošenja mišljenja; sloboda zbora; sloboda udruživanja; sloboda političkog organizovanja; pravo na javnu kritiku; pravo peticije.

Politička prava su:

4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava Država Srbija će nastojati da zaštiti pojedinca od društvenih razlika. Pružiće svakom građaninu minimum životnih (ekonomskih i socijalnih) uslova kao pretpostavke za ostvarivanje drugih ljudskih prava. U tom smislu garantuju se sledeća prava. Ekonomska prava:
• • • • • • • • • • • • pravo svojine; sloboda preduzetništva; pravo nasleđivanja. pravo na zaradu; pravo na ograničeno radno vreme; pravo na zaštitu na radu; pravo na osiguranje; pravo na štrajk; pravo na sindikalno organizovanje; pravo na penziju. pravo na zaštitu zdravlja; pravo na socijalnu sigurnost;
Програм за спас Србије
43

Pravo na rad i prava vezana za rad:

Socijalna prava:

• • • • • • • • • • • • • •

pravo invalida na zaštitu i materijalno obezbeđenje; pravo na zaštitu majke, deteta i porodice; pravo na školovanje; sloboda kulturnog i umetničkog stvaralaštva; pravo na zdravu životnu sredinu. sloboda izražavanja nacionalne, religiozne i druge pripadnosti; jednakost građana bez obzira pol, nacionalnu, versku i drugu pripadnost; sloboda upotrebe jezika i pisma; sloboda kulturnog stvaralaštva i negovanje tradicije; pravo na osnivanje sopstvenih škola, medija, kulturnih i naučnih ustanova; pravo na obrazovanje na maternjem jeziku; pravo na političko predstavljanje u organima državne vlasti i lokalne samouprave; pravo na isticanje svoje zastave i drugih simbola. uvažavanje principa pozitivne diskriminacije manjina.

Prava pripadnika manjinskih zajednica:

4.3. DUŽNOSTI GRAĐANA LJudska prava povezana su s određenim dužnostima. Bez dužnosti čoveka i građanina nema ni opstanka ljudske i političke zajednice, a to znači ni ostvarenja proklamovanih ljudskih prava. U dužnosti građana Srbije spadaju:
• • • • • • • • • dužnost odbrane zemlje — opšta obaveza kojoj podležu samo državljani Srbije, uz pravo na prigovor savesti i pravo civilnog služenja vojnog roka; dužnost pridržavanja ustava i zakona; obaveza svakog da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom; obaveza osiguranja zaposlenih; obaveza osnovnog školovanja; dužnost časnog i odgovornog obavljanja javnih funkcija; dužnost solidarnog učestvovanja u otklanjanju opšte opasnosti; dužnost svakog da čuva i svrsishodno koristi životnu sredinu; dužnost pružanja pomoći drugome.

Slobode i prava omugućiće svim građanima Srbije dostojanstven i civilizovan život u svojoj državi po međunarodno poznatim kriterijumima ljudskih prava i sloboda. Nadstranačka vlada stručnjaka će nastojati da svim građanima Srbije obezbedi poštovanje svih njihovih sloboda i prava koja se ovde navedena. 5. IZBORNI SISTEM Izborni sistem Srbije uvažavaće najbolje strane većinskog i proporcionalnog sistema a temeljiće se na opštim načelima slobodnih demokratskih izbora:
• • • • • • • opšte pravo glasa (odsustvo cenzusa: imovinskog, rezidencijalnog, rasnog, polnog, nacionalnog, obrazovnog); princip jednakog prava glasa koji omogućuje svakom građaninu da, po principu “jedan čovek, jedan glas”, vrši svoje pravo; princip neposrednosti; princip tajnosti glasanja; pravo na isticanje kandidata; obavezno veći broj kandidata; pravo na informisanost o kandidatima, političkim strankama i njihovim programima;
Програм за спас Србије
44

• • •

periodičnost izbora; kontrola izbora i zaštita izbornog prava; tolerantni odnos većine prema manjinama, uz racionalno uvažavanje manjinskih zahteva i interesa.

Predstavnička tela biraju građani koristeći se izbornim pravom kao pravom da učestvuju u obavljanju javnih poslova. Izborna prava su: pravo na učestvovanje u izborima, pravo na zaštitu izbornog prava i pravo na izborno komuniciranje. Poslanici se biraju u izbornim jedinicama, na osnovu liste političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana. Poslanički i odbornički mandati raspodeljuju se između izbornih listi srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista. Pitanja vezana za biračke spiskove, izborne jedinice, principe raspodele mandata i organe za sprovođenje izbora, regulisaće se posebnim, odgovarajućim zakonima koji se donose u formi ustavnog zakona i maksimalno uvažavaju civilizacijske standarde za legalne i legitimne izbore. Biračko pravo se ostvaruje u izbornim jedinicama. Polazeći od regionalnog kriterijuma, Srbija se deli na jedanaest izbornih jedinica, sa određenim brojem birača za Veće građana i sa regionalnim principom za Senat. Subjekti izbornog prava su državljani SRJ (kao i državljani SFRJ koji su podneli zahtev za prijem u državljanstvo SRJ) sa navršenih 18 godina života, koji su potpuno poslovno sposobni i koji imaju prebivalište u SRJ, na području izborne jedinice u kojoj ostvaruju izborna prava. Državljani SRJ koji žive i rade u inostranstvu mogu glasati u našim diplomatskim i konzularnim predstavništima ako to dozvoljavaju propisi strane države. Raspodela mandata poslanika vrši se po pravilima proporcionalnog izbornog sistema korišćenjem D’ontovog sistema. Poslanike za Senat biraju skupštine regiona, s tim da jedan od četiri predstavnika obavezno predstavlja manjinu koja živi u regionu. Raspodela mandata odbornika za skupštine opština vrši se po pravilima većinskog izbornog sistema. Pravo na izbornu komunikaciju je pravo građana da šire, primaju i traže informacije o aktivnostima učesnika u izbornom postupku, o radu izbornih i drugih državnih organa, kao i o svim događajima od značaja za izbore. Javna glasila obavezna su da se pridržavaju Pravila o ponašanju javnih glasila u izborima. Ova Pravila usvaja Narodna skupština, na predlog Medijskog izbornog saveta, najkasnije istekom roka za raspisivanje izbora. Rad javnih glasila u izbornoj kampanji prati Medijski izborni savet koga bira Narodna skupština najkasnije tri meseca pre isteka poslednjeg roka kada se moraju raspisati izbori. Članove medijskog izbornog saveta predlažu profesionalne novinarske organizacije i podnosioci izbornih lista koje imaju predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji na paritetnoj osnovi.

Програм за спас Србије
45

Medijski izborni savet obavlja nadzornu funkciju i u tom cilju organizuje posmatranje rada javnih glasila. U slučaju povrede Pravila o ponašanju javnih glasila u izborima, Medijski izborni savet može:
• • predložiti Republičkoj izbornoj komisiji da proglasi izbore neregularnim, ili pred nadležnim sudskim, odnosno prekršajnim organom pokrenuti postupak.

Članove izbornih komisija bira odgovarajuća skupština, članove biračkih odbora biraju izborne komisije u izbornim jedinicama. Izbor članova organa za sprovođenje izbora vrši se u polovini mandata skupštine. Sastav organa za sprovođenje izbora čine predstavnici parlamentarnih stranaka proporcionalno broju poslaničkih mesta u skupštini. Pravo na članstvo u ovim organima stiču još i one političke stranke koje nemaju poslanike u parlamentu, pod uslovom da imaju istaknute kandidate u više od polovine izbornih jedinica. Zaštitu izbornog prava obezbeđuju organi za sprovođenje izbora: redovni sudovi i Ustavni sud Srbije. Sudske izborne sporove rešavaju regionalni sudovi. Vrhovni sud Srbije (upravno odeljenje) odlučuje o upravnom sporu povodom odluka Republičke izborne komisije o vanrednim pravnim lekovima. Zainteresovani predstavnici domaćih nevladinih organizacija, drugih država i odgovarajućih međunarodnih organizacija mogu pratiti tok izbora i rad organa za sprovođenje izbora. Materiju izbora — koja je do sada u Republici Srbiji regulisana u tri zakona i u nizu podzakonskih akata — treba objediniti u jednom zakonu: Zakonu o izboru poslanika i odbornika. Kodifikacija će doprineti jednoobraznosti rešenja u ovoj važnoj oblasti. 6. POLITIČKI PLURALIZAM Slobode i demokratije nema bez mogućnosti da se misli drugačije, bez idejnog i političkog pluralizma. Institucionalizacija različitih mišljenja u Srbiji zahteva prihvatanje demokratije kao konkurencije. Legitimno pravo svakog pojedinca ili grupe je da ima vlastito mišljenje ili politički stav i da se u skladu sa njim slobodno politički organizuje i utiče na državnu vlast. Politički pluralizam omogućuje tzv. disperziju političke moći, tako da se politički život ne odvija samo u globalnim političkim institucijama (parlamentu, vladi, partijskim forumima) već i u brojnim interesnim grupama: političkim organizacijama, udruženjima, sindikatima, nevladinim organizacijama itd. Političke borbe za moć među ovim grupama i organizacijama, kao i artikulacija njihovih interesa, odvijaju se u odgovarajućim legitimnim i legalnim mehanizmima demokratske procedure i odlučivanja. Za uspostavljanje demokratskog političkog pluralizma u Srbiji neophodni su sledeći uslovi:
• • • • • oslobađanje ekonomije od tutorstva politike; stvaranje građanskog društva i građanina; sistemska kontrola nosilaca političke vlasti; građanska prava i slobode (posebno sloboda izražavanja i udruživanja); institucionalizovana javnost i sloboda informisanja;
Програм за спас Србије
46

• • • •

autonomno civilno društvo; kompetitivni višestranački sistem; konsenzus u pogledu političkih procedura; demokratska politička kultura koja uvažava razlike u mišljenju.

Bitan element političkog pluralizma je stranački pluralizam koji omogućuje svakoj grupi ili pojednicu da se bori za poverenje birača, te da svoje interese i programske ciljeve nastoji da ostvari osvajanjem važnih mesta u državnom aparatu i političkoj vlasti. U nedostatku pomenutih pretpostavki, u Srbiji danas ne postoji demokratski višepartijski sistem. Naime, nakon višedecenijske vladavine jednopartijskog monopola, u Srbiji je na delu izvitopereni pluralizam koji negira osnovne postulate demokratskog poretka. Mnoštvo političkih stranaka na političkoj sceni Srbije ne odražava realnu potrebu građana za promenama sistema. Te partije su umnogome doprinele kompromitaciji ideje pluralizma i smisla političkog udruživanja i delovanja. To je rezultiralo deformisanjem i obezvređivanjem višestranačja, što je kod većine građana izazvalo odbojnost prema učešću u politici i negativan odnos prema svim strankama. Da bi se izašlo iz ove situacije, politički život u Srbiji uozbiljio, uspostavio kompetitivni višepartijski sistem, neophodno je uspostavljanje navedenih pretpostavki demokratskog pluralizma. Važna karika na tom putu je donošenje novog Zakona o političkom strankama i Zakona o finansiranju političkih stranaka. Ponuđeni modeli ovih zakona koje je izradio CESID (Beograd) su prihvatljivi, jer insistiraju na sledećim bitnim momentima i rešenjima:
• • • • • • • • • • • • znatno je povećan minimalni broj osnivača političke stranke (3000); pojačana je zabrana rada političkih stranaka u ustanovama, preduzećima i univerzitetima; propisano je da se može izreći i zabrana rada pojedinih ogranaka stranke, a ne samo cele stranke, ukoliko se utvrdi da je do kršenja propisa došlo samo u delu stranke; političke stranke ne mogu u svom nazivu nositi lično ime ili nadimak; obezbeđenje redovnog funkcionisanja političkih stranaka i finansijske nezavisnosti kroz njihovo budžetsko finansiranje; sredstva za finansiranje stranaka iz javnih i privatnih prihoda javno se kontrolišu i ograničavaju; sredstva iz javnih prihoda kojima se finansira rad stranaka treba da budu jednaka, a preostali deo se dobija srazmerno izbornim rezultatima; zabranjeno je primanje sredstava od javnih ustanova ili drugih organizacija koje se finansiraju iz budžeta, od pravnih ili fizičkih lica stranog porekla, od anonimnih darodavaca; obezbeđenje približno jednakih uslova političkim strankama u izbornoj utakmici kroz ograničenje visine sume koja se sme potrošiti za izbornu kampanju i kroz definisanje šta se smatra troškovima za izbornu kampanju; stimulisanje pravnih i fizičkih lica da finansijski pomažu rad političkih stranaka kroz odgovarajuće poreske olakšice, čime se obezbeđuje uvid javnosti u finansijsko poslovanje stranke; stranke su dužne da jednom godišnje podnesu finansijske izveštaje nadležnom organu; izvod iz godišnjeg bilansa rada stranke mora se učiniti javnim;
Програм за спас Србије
47

• • •

obezbeđenje državne kontrole nad finansijskim poslovanjem stranke, a posebno u periodu izborne kampanje; po završetku izbora stranke su dužne da nadzornom odboru pruže izveštaj o utrošku sredstava za kampanju; sprečavanje neosnovanog bogaćenja ili sticanje bilo koje privilegije od strane učesnika u političkoj utakmici kroz utvrđivanje obaveze stavljanja na uvid javnosti podataka o imovini kandidata i o vršenju upravljačkih i direktorskih funkcija.

Iznete pretpostavke demokratskog pluralizma i modeli zakona kompetitivnog višestranačkog sistema važni su za Srbiju ne samo u smislu normativnog političkog ideala, već u smislu pravnopolitičke rekonstrukcije društva i svakodnevne političke komunikacije. NJihovo oživotvorenje doprineće konstituisanju Srbije kao moderne i stabilne zajednice. 7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA Teritorijalna organizacija Srbije zasniva se na načelima:
• • • • • • decentralizacije državnih funkcija; visokog stepena samouprave teritorijalnih jedinica; samostalnosti u privrednom razvoju zasnovanom na principima tržišne privrede; samofinansiranja; konsocijacije; supsidijariteta (poslovi koji se mogu obavljati na nižem nivou ne poveravaju se jedinicama višeg nivoa).

7.1. REGIONALNO UREĐENJE Srbija je regionalna država. Razlozi regionalne organizacije su efikasnija i fleksibilnija uprava te ravnomerniji teritorijalni razvoj čitave države. Srbiju sačinjavaju jedanaest regiona plus jedan region sa specijalnim statusom. Tih jedanaest regiona su: Banat, Bačka, Beograd, Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Južna Srbija, Podunavlje, Srem, Kosmet, Stara Raška, Šumadija. Region sa specijalnim statusom je Albanski region, koji zauzima 51% teritorije sadašnjeg Kosova i Metohije i kojim autonomno upravljaju kosovski Albanci pod supervizijom KFOR-a. Regioni su teritorijalne jedinice sa širokom samoupravom. Imaju pravo da donose propise usklađene sa zakonima republike, ali nemaju pravo da donesu zakone. Imaju vlastite finansije. Dostupna su im tri izvora finansiranja:
• • • učešće u državnom porezu i doprinosima; takse koje sami uvode; prihod od prodate državne imovine i renta od iznajmljene imovine.

Regioni mogu da formiraju policijske jedinice. U zdravstvu su, u kadrovskom i materijalnom pogledu, nadležni za zdravstvene stanice, domove zdravlja i bolnice. U školstvu su nadležni za izgradnju i održavanje škola, zapošljavanje i plaćanje nastavnog i pomoćnog osoblja te izbor direktora škola. Dužni su da se pridržavaju nastavnih programa i planova koji se donose na republičkom nivou.
Програм за спас Србије
48

U nadležnost regiona spadaju saobraćajnice regionalnog značaja, regionalna privreda i poljoprivreda, privredna ili poljoprivredna infrastruktura (na primer: sistemi za navodnjavanje regionalnog značaja), komunalni sistem (recimo, vodovodi regionalnog značaja i tome slično). Organi vlasti u regionima su regionalna skupština i regionalna vlada. Regionalnu skupštinu čine regionalni poslanici, čiji broj zavisi od veličine regiona i kojih može biti najviše šezdeset. Poslanici se biraju na regionalnim izborima po proporcionalnom sistemu. Svoju funkciju obavljaju volonterski (uz naknadu materijalnih troškova i dnevnica). Regionalnu vladu (veličine do pet članova) bira i smenjuje regionalna skupština. Rad regionalnih organa nadzire nadležno republičko ministarstvo. Budžete i fondove regiona kontroliše nadležni sud. Država kreditima i donacijama pomaže manje razvijene regione. Ovlašćenja regiona se mogu menjati samo odlukom Narodne skupštine. 7.2. OPŠTINA Jedinice lokalne samouprave su opštine. Opština je zajednica lokalne samouprave građana nastanjenih na području opštine. Opština obavlja ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti. Podela zemlje na opštine vrši se zakonom, pri čemu gradovi, kao i druga veća naselja, obrazuju posebne jedinstvene opštine, dok više manjih susednih naselja, pogodno grupisanih, obrazuju opštinu. Prilikom obrazovanja pojedinih opština vodi se, koliko je god moguće, računa da u pogledu broja stanovnika između opština ne postoje velike razlike. U gradovima s više od 50.000 stanovnika mogu se zakonom obrazovati sekcije (kvartovi), sa organizacijom i nadležnostima utvrđenim zakonom. Sve opštine, osim onih u Beogradu, imaju istovetan status. Najviši organ lokalne samouprave je opštinska skupština. Opštinska skupština bira se putem opštih i neposrednih izbora, tajnim glasanjem. Opštinska skupština ima između 15 i 30 članova. Broj članova utvrđuje se opštinskim statutom. Na izborima za opštinsku skupštinu koji se održavaju svake četvrte godine opština predstavlja jedinstvenu izbornu jedinicu. Mesta u opštinskoj skupštini raspoređuju se između pojedinih izbornih lista, uz primenu dvokružnog većinskog sistema. U opštinama s mešovitim nacionalnim sastavom, opštinskim statutom se obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u članstvu opštinske skupštine.

Програм за спас Србије
49

8. ODBRANA Postojeći sistem odbrane ne odgovara našim potrebama, neefikasan je, skup i nepotpun. Nemoguće je popraviti ovaj sistem, već je nužno da izgradimo novi koji će biti jeftiniji i usaglašen sa modernim sistemima odbrane u svetu. Ovaj odbrambeni sistem biće spreman da u svakom trenutku odgovori vojnopolitičkoj situaciji u Evropi i da u slučaju prirodnih i tehničkih nesreća bude trenutno stavljen u funkciju. Sistem odbrane sastoji se od dva podsistema:
• • Vojna odbrana; Civilna odbrana.

8.1. VOJNA ODBRANA Vojna odbrana u sebe uključuje oružane snage koje čine:
• • • Srpska Armija (SA) — profesionalna vojska; Srpska Garda (SG) — dobrovoljačka garda; Teritorijalna odbrana (TO) — teritorijalna vojska.

Srpska Armija, Srpska Garda i Teritorijalna odbrana čine oružane snage Srbije koja brani suverenitet, teritorijalnu nezavisnost i ustavni poredak Srbije. Oružanim snagama Srbije u ratu i miru komanduje predsednik Republike u skladu sa odlukama Nacionalnog saveta za bezbednost. Nacionalni savet za bezbednost sačinjavaju: predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, ministar odbrane i načelnik Generalštaba oružanih snaga Srbije. Snaga i brojnost oružanih snaga Srbije određene su strateškom procenom mogućih neprijatelja i materijalnim mogućnostima zemlje. 8.1.1. Srpska Armija (SA) Srpsku Armiju čine profesionalni vojnici:
• • • • • • oficiri; podoficiri; vojnici. vidova: kopnena vojska (KOV) i RV PVO; rodova; službi.

SA je sastavljena od:

Profesionalni vojnik se postaje nakon uspešno završene redovne vojne obuke na osnovu konkursa za određene specijalnosti. Kandidati za podoficire biraju se iz redova najboljih profesionalnih vojnika koji nakon izbora završavaju odgovarajuću obuku kod nas ili u inostranstvu. Sadašnji sistem vojnog školstva: srednje vojne škole, vojne gimnazije i vojne akademije se reformišu u skladu sa potrebama modernog društva. Školovanje kadrova za potrebe odbrane vršilo bi se i kroz redovan školski sistem a specijalizacije bi se obavljale u zemlji i inostranstvu.

Програм за спас Србије
50

Školovanje za potrebe civilne odbrane (Civilna zaštita, Služba osmatranja i obaveštavanja, nastavnike u srednjim školama, instruktore vojne obuke i delom stručnjake za bezbednost) vršilo bi se na posebnom fakultetu beogradskog univerziteta. Prednosti ovog sistema organizacija odbrane:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • jeftin sistem, jer se profesionalna armija svodi na najviše 10 brigada, odnosno oko 30.000 vojnika (oficiri, podoficiri i vojnici); plaćeni će biti načelnici TO i članovi štaba i deo Srpske garde, što iznosi najviše do 10.000 ljudi; smanjuje se broj generala, tako da Srpska Armija ima — 3 (tri) generala; smanjuje se broj pukovnika, tako da Srpska Armija ima — 9 (devet) pukovnika; smanjuje se broj potpukovnika, tako da SA ima ukupno — 9 (devet) potpukovnika; smanjuje se broj majora na 30, odnosno 10 brigada x 3 bataljona; smanjuje se broj kapetana na 90, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete; smanjuje se broj komandira vodova na 270, 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete x 3 voda; broj narednika je 810, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete x 3 voda x 3 odeljenja; ukupan broj oficira i podoficira se radikalno smanjuje i iznosi: 1.221; plate: načelnik Generalštaba ima platu premijera — 5.000 DEM, 2 pomoćnika — plate potpredsednika — 4.000 DEM, 9 pukovnika — plate ministra — 3.000 DEM, 9 potpukovnika — 2.000 DEM, 30 majora — 1.500 DEM, 90 kapetana — 1.000 DEM, 270 komandira vodova — 800 DEM, 810 narednika — 500 DEM, 28.779 vojnika — 400 DEM; prodaju se sve zgrade i materijalno tehnička sredstva koja nisu u funkciji odbrane; smanjuju se svi materijalni troškovi i olakšava državni budžet; sistem odbrane će biti usaglašen sa promenama u privrednom sistemu; dobro plaćena vojska će biti zadovoljna i časno će braniti otadžbinu.

Kako zaposliti višak ljudi u vojsci? Na osnovu novog koncepta organizacije odbrane, Vlada će preduzeti neophodne mere za zapošljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla. Vlada će preduzeti mere za zapošljavanje tih ljudi i to:
• • • • • odobravaće povoljne kredite za prekvalifikaciju; odobravaće dugoročne kredite za početak privatnog biznisa; ponudiće im nova zaposlenja; ponudiće zgrade i tehnička sredstva, kao poslovni prostor za otpočinjanje privatnog biznisa; pružaće im specijalnu pomoć 12 meseci u odgovarajućem iznosu (period dok ne nađu nešto novo).

Transformacija sistema odbrane predstavljaće proces čija će dinamika zavisiti od ukupnog privrednog razvoja zemlje.

Програм за спас Србије
51

Na sledećim stranicama prikazana je struktura Generalštaba oružanih snaga Srbije i projekcija mogućih ušteda (slike 3 i 4). НАЧЕЛНИК ШТАБА АРМИЈСКИ ГЕНЕРАЛ НАЧЕЛНИК ТО ПУКОВНИК
- Територијална организација - Годишње се мења тако да сваки регион даје начелника

КОМАНДАНТ СГ
- Истакнута јавна личност која се бира једном годишње

ПОМОЋНИК ЗА РВ И ПВО БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ

ПОМОЋНИК ЗА КОВ БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ

КОМАНДАНТИ РОДОВА ПУКОВНИЦИ ПЕШАДИЈА АРТИЉЕРИЈА ОКЛОПНОМЕХАНИЗОВАНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИНЖЕЊЕРИЈА ВЕЗА ПОЗАДИНА РЕЧНА РАТНА ФЛОТИЛА
Слика 3. - Генералштаб оружаних снага Србије

Напомена: Српска армија (СА) има 30.000 официра, подофицира и војника, од чега: - генерала (три) 3 - пуковника (девет) 9 - потпуковника (девет) 9 - мајора (тридесет) 30 - капетана (деведесет) 90 - командири водова . (поручници и наредници) 270 - командири одељења . (наредник) 810 - војници 28779

АВИЈАЦИЈА И ХЕЛИКОПТЕРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕРИТОРИЈАЛНА ПВО

8.1.2. Srpska Garda (SG) Srpska Garda je poluprofesionalna dobrovoljnosti.

vojska

zasnovana

na

principu

U SG se primaju kandidati koji sa uspehom završe vojnu obuku, ispune sve druge uslove i izraze želju da služe u gardi. Gardisti se okupljaju jednog vikenda u mesecu i sprovode obuku i kondiciranje (gađanje, marševi, upoznavanje sa novom tehnikom). Jednom godišnje u trajanju od oko 15 dana gardisti imaju logorovanje i terenske vežbe ili manerve na teritoriji gardijske jedinice. SG se uključuje u veće manevre SA, po odluci komandanta jedinice SA. Za ove aktivnosti gardisti dobijaju godišnje jednu do dve mesečne plate profesionalnih vojnika svog čina. Na ovaj način dobijamo vojne jedinice koje su po svojoj borbenoj vrednosti približne profesionalnim jedinicama, ali su neuporedivo jeftinije. Garda se organizuje u vodove, čete i bataljone. Organizacija SG se vrši na nivou lokalne samouprave. U slučaju rata jedinice SG se prepotčinjavaju najvišem oficiru SA na terenu.
Програм за спас Србије
52

Na čelu SG nalazi se Komandant SG, što je počasna funkcija i on se svake godine bira iz redova kulturnih, javnih i sportskih radnika. Komandanta SG biraju gardisti javnim glasanjem. SG izdržava lokalna samouprava i mogu dobijati donacije. SG ima svoj grb i zastavu i nastavlja tradiciju istaknutih srpskih jedinica sa svoje teritorije. PROJEKCIJA UŠTEDA
FUNKCIJA 1 ARMIJSKI GENERAL 2 GENERALA 9 PUKOVNIKA 9 POTPUKOVNIKA 30 MAJORA 90 KAPETANA 270 PORUČNIKA 810 NAREDNIKA 28.779 VOJNIKA PLATA (DEM) UKUPNO 5.000,00 5.000,00 4.000,00 8.000,00 3.000,00 27.000,00 2.000,00 18.000,00 1.500,00 45.000,00 1.000,00 90.000,00 800,00 216.000,00 500,00 405.000,00 UKUPNO OFICIRI 814.000,00 400,00 11.511.600,00 UKUPNO MESEČNO 12.325.600,00 UKUPNO GODIŠNJE 147.907.200,00

NAPOMENA:
Ukupna godišnja plata na dan 31.12.1998. iznosila je Izmenjena ukupna godišnja plata bi bila UŠTEDA PLATE GODIŠNJE: 455.893.333,00 147.907.200,00 307.986.133 DM

MATERIJALNI TROŠKOVI Ukupni materijalni troškovi na dan 31.12.1998. po završnom računu („Sl. list SRJ” 35/99) iznose 244.253.667,67 DEM (1 DEM = 6 DIN), smanjuju se za 80 % (za 195.402.939,00 DEM) zbog sledećih ušteda:
• • • • • • • profesionalna vojska isključuje troškove za : osnovnu obuku, habanje i kvarenje tehnike i troškova ishrane i smeštaja; smanjuje se oficirski kadar; nema regruta; višak zgrada i tehnike mogu da se izdaju ili prodaju; TO i SG sa svim svojim troškovima padaju na budžet regiona. PLATE 307.986.133 DEM MATERIJALNI TROŠKOVI 195.402.939 DEM

УКУПНО СМАЊЕЊЕ ТРОШКОВА

503.389.072 DEM
Slika 4. — Projekcija uštede.
Програм за спас Србије
53

8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO) TO je zasnovana na principu opšte vojne obaveze. Svaki sposoban građanin dužan je da služi TO, osim onih koji ne žele da nose oružje i takvi se uključuju u Civilnu zaštitu (CZ), bez ikakvih posledica. TO se deli na jedinice:
• • • PRVOG POZIVA — mlađe ljudstvo od 20 do 30 godina koji se pripremaju za teže i složenije zadatke oružane borbe; DRUGOG POZIVA — od 30 do 45 godina života, masovne jedinice koje u slučaju rata preuzimaju poslove policije, učestvuju u izvođenju odbrambenih zadataka, štite i obezbeđuju značajnije objekte; TREĆEG POZIVA — ljudi od 45 do 60 godina služili bi za pomoćne delatnosti u oružanim snagama, učestvovali u radnim jedinicama i stražarskoj službi, pomagali bi pri zbrivanju stanovništva, priključivali bi se CZ.

U ustanovama TO — kampovi za obuku — služio bi se vojni rok u trajanju od 6 meseci. Ovi kampovi se organizuju na regionalnom principu i u njih dolaze regruti sa te teritorije. Regruti se na vojnoj obuci nalaze 8 časova dnevno, imaju jedan obrok (užinu) i nose vojne kombinezone. Nakon vojnog odsluženja regruti se prevode u rezervni sastav TO. Na čelu TO se nalazi načelnik regionalnog štaba, koji objedinjava sve jedinice i ustanove na svojoj teritoriji, a jedan od načelnika regionalnih štabova imenuje se za komandanta TO Srbije. Komandant TO Srbije menja se svake godine i direktno je potčinjen načelniku Generalštaba, armijskom generalu. Teritorijalnom odbranom se postiže masovnost i vojno se pokriva celokupna teritorija zemlje. 8.2. CIVILNA ODBRANA Civilna odbrana obuhvata:
• • • • • Civilnu zaštitu (CZ); Službu osmatranja i obaveštavanja (SOO); sistem obuke i pripreme stanovništva (školski sistem i obuka u okviru CZ); organe uprave za odbranu; organe odbrane u preduzećima.

8.2.1. Civilna zaštita (CZ) CZ bi bila organizovana u skladu sa međunarodnim pravnim dokumentima i pritom bi koristili iskustva najrazvijenijih zemalja (Izrael, Švajcarska, Švedska). Na nivou lokalne samouprave bile bi organizovane jedinice CZ opšte namene, kao i specijalizovane jedinice po merama CZ sa punim osloncem na privredu. Obuka i priprema stanovništva vršila bi se kroz školski sistem tako što bi u srednjoj školi postojao poseban predmet. Obuka vanškolske omladine bi se vršila u okviru CZ.

Програм за спас Србије
54

9. BEZBEDNOST 9.1. CILJ Svi građani Srbije moraju imati ličnu i imovinsku sigurnost. Zadatak policije je da to ostvari i da za nekoliko godina dobijemo policiju koja će svoju dužnost vršiti bez pištolja i palice. 9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE Da bi započeli promene u sistemu bezbednosti neophodno je promeniti:
• • • • • • krivični zakon (oštrije kazne za napade na policajce, sudije, tužioce, i oštrije kazne za zloupotrebe položaja); zakon o krivičnom postupku (ukidanje policijskog pritvora i sl.); zakon o prekršajima (oštrije kazne sa saobraćajne nezgode i sl.); zakon o unutrašnjim poslovima (uvođenje oštrije unutrašnje kontrole). odelenje za borbu protiv korupcije odelenje za borbu protiv narkotika

Uvela bi se posebna odelenja i pojačala postojeća:

9.3. STANJE Sadašnja policija militarizovana. 9.4. PROMENE

je

glomazna,

preskupa,

centralizovana

i

9.4.1. Decentralizacija Policija bi organizaciono bila vezana za regione, na čelu te policije bio bi policijski prefekt koga bi postavljali organi lokalne samouprave. Na nivou države Srbije bila bi organizovana:
• • • • • • • pogranična policija; antiteroristička jedinica; organi za saradnju sa međunarodnim policijskim organizacijama; obaveštajna služba pod strogom parlamentarnom kontrolom; odelenje za borbu protiv korupcije; odelenje za borbu protiv narkotika; odeljenje za praćenje zakonitosti rada policije.

Potrebno je vratiti pozorničku službu tako da pozornik, radeći uvek na istom rejonu, ostvari neophodan kontakt sa stanovništvom. Posebna pažnja u obuci policije mora se posvetiti u izgradnji novog imidža policije (izgled, ponašanje, nastup). Zbog svega ovoga Vlada će napraviti poseban medijski nastup za policiju. 9.4.2. Demilitarizacija Policiji se vraćaju njene osnovne funkcije:
• • • • čuvanje javnog reda i mira; borba protiv kriminala; regulisanje saobraćaja; upravni poslovi.

Програм за спас Србије
55

Odmah će se ukinuti vojna organizacija u policiji i ona će se organizovati po ugledu na policije demokratskih zemalja. 9.4.3. Racionalizacija Brojčano smanjenje policije moguće je poboljšanjem ukupne bezbednosne situacije. njenom transformacijom i

Na sadašnjem nivou razvoja zemlje dovoljno je — 30.000 policajaca, sa tendencijom smanjenja. Racionalizacijom policije stvoriće se prostor za povećanje svih plata u policiji i kompletan predlog izradiće ministar policije. Smanjiće se svi materijalni troškovi vezani za policiju i omogućiće velike uštede u budžetu države. U ratu policija postaje pešadija SA, a na njeno mesto stupaju jedinice TO koje se unapred pripremaju za taj posao. Kako zaposliti višak ljudi u policiji? Na osnovu novog koncepta organizacije policije, Vlada će preduzeti neophodne mere za zapošljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla:
• • • • • odobravaće povoljne kredite za prekvalifikaciju; odobravaće dugoročne kredite za početak privatnog biznisa; ponudiće im nova zaposlenja; ponudiće zgrade i tehnička sredstva, kao poslovni prostor za otpočinjanje privatnog biznisa; pružiće im specijalnu pomoć 12 meseci u odgovarajućem iznosu (period dok ne nađu nešto novo).

Transformacija sistema bezbednosti predstavljaće proces čija će dinamika zavisiti od ukupnog privrednog razvoja zemlje.

Interes policije je da bude dobro plaćena i da može profesionalno da služi građanima Srbije. 10. SPOLJNA POLITIKA Srbija je mala država i nije u mogućnosti da značajnije utiče na globalna politička kretanja na svetskoj pozornici. Zbog toga će se srpska diplomatija prilagođavati svetskim tendencijama i podržavaće sve one velike sile koje joj omoguće suverenost, teritorijalnu celovitost i prosperitet. Da bi se izbegao tragičan nesporazum sa razvijenim svetom, Nadstranačka vlada stručnjaka će izgraditi potpuno novu spoljnu politiku, koja neće dovoditi državu Srbiju u međunarodnu izolaciju. Ta nova spoljna politika zasnivaće se na:
• • • • • jasnom određivanju dugoročnih nacionalnih interesa; strategiji razvoja Srbije u narednih nekoliko decenija; lobiranju onih političkih snaga koje upravljaju svetom; uspostavljanju razgranate mreže ljudi koji će u svetskim centrima moći lobirati za srpske interese; izboru novih ljudi koji će proći domaće i strane diplomatske škole i koji će svojim znanjem, radom, izgledom, stilom i nastupom na potpuno nov način predstaviti srpsku diplomatiju;

Програм за спас Србије
56

• • • • • • •

Preuzimajući dužnost od starog režima, novoizabrana Nadstranačka vlada stručnjaka će da preduzme sve neophodne mere u cilju otkanjanja posledica pogubne spoljne politike prethodne vlasti. Cilj Nadstranačke vlade stručnjaka je da se Srbija što brže uključi u sve međunarodne institucije, te da se izvrši integracija naše zemlje sa evropskim državama i našim susedima. Srpska diplomatija dužna je da pridobije velike svetske donatore i fondacije, razvijajući strategiju da narod nije kriv za sve one postupke koje je režim izvršio. Naročito će se insistirati na tome da je međunarodna zajednica, posebno SAD, kriva što je sve vreme podržavala politiku bivšeg režima, tvrdeći da je on jedini faktor stabilnosti u regionu. A kada je međunarodna zajednica uvidela ono što su mnogi građani znali, da se sa tim režimom ne može sarađivati, oni su nasilno — NATO bombama — počeli kažnjavati režim koga su toliko dugo podržavali. Zbog takvih tragičnih, pogrešnih procena i poteza međunarodne zajednice stradao je nevini narod, naročito civilno stanovništvo. Međunarodna zajednica je zbog toga dužna da ispravi svoju pogrešnu politiku tako što će finansijski i diplomatski pomoći Srbiji u oporavku zemlje. Ukoliko želimo da opstanemo, moramo napokon shvatiti da nije naš zadatak da stvaramo ili rušimo svetski poredak, već da se prilagodimo, sledeći svoje nacionalne i državne interese. Moramo izneti sve zločine koje je režim počinio srpskom narodu i drugim narodima u okruženju. Zadatak nove spoljne politike jeste da državi Srbiji pronađe pravo mesto u sadašnjem svetskom poretku i da svojoj naciji omogući razvitak u sklopu evropskih integracija.

racionalizaciji čitave diplomatske mreže tako da se ona učini praktičnijom, efikasnijom i mnogo prodornijom od sadašnje; vezivanju za Evropsku uniju; uspostavljanju čvršćih ekonomskih veza sa privredama razvijenih zemalja; mogućnosti da se svim viđenijim javnim ličnostima u svetu koje zastupaju i brane srpske interese obezbedi državljanstvo; uvođenju posebne titule i zvanja za sve one javne ličnosti u svetu koji zastupaju srpske nacionalne interese; uključivanju naših poznatih umetnika, sportista, književnika, privrednika i naučnika u diplomatsku službu; izgradnji posebnog stila u srpskoj diplomatiji koji će svojom sposobnošću i neposrednošću privući interese svetskih medija.

1. ŠTA KAŽU BILANSI? Presek stanja privrede na dan 30.06.1999. godine ne možemo tačno dati, zato što su svi podaci nedostupni javnosti. Međutim, poznajući stanje na dan 31.12.1998. godine, možemo doći do približnih podataka koji će nam pomoći u određivanju strategije nove Vlade.

Програм за спас Србије
57

1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE 1.1.1. Zaduženost
ukupan spoljni dug devizna štednja piramidalne banke unutrašnji dug Ukupna zaduženost: godišnje dospevaju kamate USD 15,0 mld. USD 4,6 mld. USD 0,5 mld. USD 5,0 mld. USD 25,1 mld. USD 1,0 mld.

1.1.2. Gubici
Neto gubici u 1998. g. Kumulirani gubici Potcenjene kursne razlike Ukupni gubici u 1998. g. Din. 26.689 mil. Din. 107.319 mil. Din. 30.000 mil. Din. 147.319 mil.

Ukupni gubici 30.06.1999. godini narasli su na Din. 200.000 mil. Tačno 913 velikih preduzeća koja zapošljavaju 51,2% radnika ostvarila su gubitak od 23.479 mil. dinara, što je 88% svih gubitaka privrede.

• • • • • • • • • •

1.1.3. Ostale karakteristike privrede
proizvodnja stagnira; gubici se pokrivaju amortizacijom (dezinvestiranje); rast deviznih kurseva; nesrazmeran porast zarada (45,9%) u odnosu na rast poslovnog prihoda (29,5%); nesrazmeran porast nematerijalnih troškova (58,3%) u odnosu na rast poslovnih prihoda (29,5%); pad realnih vrednosti zarada zbog rasta cena i deviznog kursa; porast zaliha na — 75.008 mil. dinara; porast nedostajućeg dugoročnog kapitala na — 118.006 mil. dinara; deficit tekućeg platnog bilansa — 1,8 mld. USD; iskorišćenost kapaciteta — 25%.

1.1.4. Nezaposlenost
broj zaposlenih u 74.430 preduzeća je od tog broja na prinudnim odmorima je broj nezaposlenih na biroima rada bombardovanjem ostalo bez posla njihovi kooperanti ostali bez posla broj nezaposlenih izbeglica Ukupan broj radnika koje treba zaposliti
Програм за спас Србије
58

1.710.104 preko 850.000 853.000 80.000 250.000 200.000 2.233.000

1.1.5. Siva ekonomija Privredni život se odvija na dva koloseka:
• • oficijelna ekonomija koju čine poslovne aktivnosti velike privrede i dela registrovanih aktivnosti male privatne privrede, neregistrovane aktivnosti privređivanja pojedinaca i male privrede.

Na osnovu zvaničnih podataka, BDP u 1998. godini bio je USD 13,0 mld. U istom periodu, prema pesimističkim procenama:
• • siva ekonomija pojedinaca radom na crno je ostvarila — USD 3 mld, mala privreda kroz neregistrovano poslovanje — USD 1 mld.

Zbirni BDP formalne i neformalne ekonomije dostiže USD 17,0 mld. 1.2. PROISTEKLI ZAKLJUČCI
• • • • • izmirivanje obaveza prema inostranstvu, građanima i zapošljavanje 2.233.000 ljudi, nemoguće je bez dugoročnog kapitala, sopstvenog i pozajmljenog čija cena ne bi ugrozila neophodnu rentabilnost privrede; srpska privreda je — bankrotirala; neophodan je — stečaj; stečajni upravnik je — Nadstranačka vlada stručnjaka; Nadstranačka vlada stručnjaka mora ostvariti ciljeve koje je Programom predvidela.

Nadstranačka vlada stručnjaka stvoriće uslove za tržišno poslovanje, doneće zakone koji će biti usaglašeni sa zakonima EU i počeće rešavati nagomilane probleme sledećim redom.

KAKO DALJE?
2. OBAVEZE DRŽAVE 2.1. SPOLJNI DUG Iznos spoljnog duga Kamata godišnje USD 15,0 mld. USD 1,0 mld.

Vlada će stupiti u pregovore sa svim poveriocima i tražiće da se izvrši reprogramiranje svih dugova i to: otpis potraživanja reprogram duga ukupno: 62,9 % 37,1 % USD mld. USD mld. USD mld. 9,43 5,57 15,00

Програм за спас Србије
59

Vlada će ponuditi mogućnost stranim poveriocima da deo svojih potraživanja pretvore u akcije preduzeća ili da otkupe preduzeća za koja su zainteresovani. Iznos reprogramiranog duga Zahtev za odobrenje tranše od Ukupan dug nakon reprograma USD 5,57 mld. USD 0,93 mld. USD 6,50 mld.

Rok vraćanja — 20 godina. Kamatna stopa — 3% godišnje. “Grace” period — 5 godina. Odobrena tranša od USD 930 mil. upotrebiće se za uplatu MMF od 467,7 mil. SPV koja će regulisati naše članstvo u Fondu. Ostatak sredstava upotrebiće se za finansiranje programa zapošljavanja radnika koji će ostati bez posla. Vlada će uredno izmirivati sve obaveze prema međunarodnim institucijama i tako će steći kredibilitet neophodan za privlačenje velikih investitora. 2.2. DEVIZNA ŠTEDNJA Vlada će ukupan iznos devizne štednje građana u iznosu od USD 4,6 mld. kao i štednju kod piramidalnih banaka u iznosu od USD 0,5 mld, rešiti na sledeći način:
• • • • • • svim štedišama država će priznati iznos uplaćene glavnice i domicilnu kamatu, izdaće vrednosne papire u odgovarajućoj valuti; velikim štedišama ponuditi učešće ili otkup državnih preduzeća, poslovnog prostora, opreme, zemljišta itd.; privući strane banke i ponuditi im da organizuju štednju uz obavezu da deo neizmirene devizne štednje preuzmu i obezbede isplatu; male štediše do DEM 10.000 isplatiti iz deviznog priliva u roku od godinu dana; sve preostale štediše isplatiti u roku od pet godina, uz mogućnost i ranije isplate, i o tome donese zakon; na osnovu tekuće platno-bilansne pozicije zemlje napraviti prioritete u isplati štediša za teške socijalne slučajeve, lečenje, starije građane itd.

2.3. JAVNI DUG Sva dinarska potraživanja stanovništva i privrede u ukupnom iznosu od USD 5 mld. treba odmah pretvoriti u javni dug, pokriti državnim obveznicama i omogućiti građanima da svoje dospele obaveze prema državi izmire svojim potraživanjima. Napraviti dinamiku pokrivanja nastalog javnog duga na osnovu projekcije godišnjeg poslovanja privrede i odrediti rokove isplate. Bitno je da Vlada realno i tačno odredi rokove isplate i da se tih rokova pridržava. Presudno je da Vlada više ne pravi nikakve dugove, da se isplate vrše na vreme iz realnih izvora i da se ostvarenim prihodima pokriju svi nastali troškovi.
Програм за спас Србије
60

Javnost u radu Vlade i dnevno praćenje ostvarenih rezultata privrede, omogućiće svim građanima da učestvuju u programu oporavka zemlje. Vlada će se ponašati domaćinski i neće davati obećanja koja ne može da ispuni. Marketinški pokriti utvrđenu dinamiku i iznose isplate sloganom — mi nismo dug napravili, ali smo spremni da vam pomognemo u vraćanju; — tražimo vaše strpljenje i podršku. 3. PRIVREDA Primenom novog koncepta oporavka i razvoja zemlje preusmeriće se težište sa velikih preduzeća na mala i srednja. Vlada će odmah izvršiti ukidanje svih zakona, propisa i uredbi koji guše tržišno poslovanje privrede i izvršiće liberalizaciju, uz formulisanje industrijske strategije, kako bi razbila domaće monopole i omogućila svim preduzećima da ravnopravno učestvuju u tržišnoj utakmici. Cilj Vlade je da izgradi nedostajuće tržišne institucije i reorganizuje javnu upravu tako da preduzeća sama mogu da prave strategiju svog razvoja na osnovu stabilnog i uređenog okruženja. Smanjivanjem svih troškova države doprinosi se ukupnom rasterećenju privrede i njenom ubrzanom razvoju. Vlada će predložiti zakone koji će biti usaglašeni sa zakonima Evropske unije i omogućiće korenitu izmenu privrednog sistema, koji će se bazirati na slobodnom preduzetništvu i privatnoj svojini. Koje poteze će Vlada još povući?
• • • • • • • • • • • • • • • izvršiće DENACIONALIZACIJU; sva društvena preduzeća koja posluju sa gubicima (850) odvojiće se od onih koji dobro posluju; 6.000 malih društvenih preduzeća koja posluju sa dobitkom prodaće se na licitaciji; sredstva dobijena od te prodaje usmeravaće se u BANKU ZA RAZVOJ malih i srednjih preduzeća, te za popunu socijalnih fondova; društvena i državna preduzeća koja posluju sa gubicima (proizvođači struje, vode, mesa, komunalna preduzeća, itd.) podićiće depresirane cene na tržišni nivo; uradiće se novi bilansi za gubitaše i, uz naknadu do socijalne pomoći, otpustiće se svi radnici koji budu tehnološki višak; izradiće konkretan plan za zapošljavanje svih nezaposlenih koji su tehnološki višak; cilj Vlade je da državna preduzeća postanu rentabilna i da tako otpočne ozdravljenje bankrotirane privrede; delovi državnih preduzeća ili čitava preduzeća biće ponuđena stranim investitorima kao zajedničko ulaganje, dokapitalizacija ili prodaja; Vlada će napraviti strateški plan koliko će preduzeća ostati pod kontrolom države i ta preduzeća moraju poslovati bez gubitaka; sva društvena i državna preduzeća pretvoriće se u društva kapitala i deo hartija od vrednosti preneće se na Penzioni fond; ukinuće se postojeći zakon o privatizaciji i nikakve besplatne akcije neće se deliti radnicima čija preduzeća sva u rukama domaćih i stranih poverilaca; doneće se novi zakon o privatizaciji; izvršiće reviziju postojeće privatizacije; formiraće agenciju za borbu protiv monopola.

Програм за спас Србије
61

3.1. INDUSTRIJA Delatnost Vlade u oblasti industrijske proizvodnje biće usmerena na sledeće pravce:
• • • težište razvoja se prebacuje na mala i srednja industrijska preduzeća, na specijalizovane maloserijske proizvodnje za potrebe svetskih kompanija; industrijska prerada sirovina (obojena i crna metalurgija, prerada industrijskog bilja, proizvodnja hemijskih vlakana itd.) prilagođava se standardima, obimu proizvodnje i vrstama proizvoda, tržišnim uslovima ili se gasi; industrije u metalskom kompleksu se prilagođavaju novim tržišnim uslovima: izdvajanjem manjih tehnoloških celina, izmenama i dopunama proizvodnog programa, primenom novih tehnologija i nalaženjem stranog partnera koji je zainteresovan za vlasničku transformaciju; industrija putničkih vozila se oživljava ulaskom stranih ulagača, osvajanjem tehnologije i montažom vozila koje bude razvio strani partner. Razvoj prateće proizvodnje delova omogućiće velikom broju malih proizvođača da revitalizuju metalski kompleks; industrije u hemijskom kompleksu (prerada nafte i petrohemija u Pančevu, “Prva iskra” iz Bariča itd.) imaju razvojne perspektive samo ako ih preuzme strateški inostrani ulagači; proizvodnja građevinskog materijala, prerada drveta, proizvodnja nameštaja, prerada voća i povrća, prerada mesa, prerada metala u sofisticirane proizvode, biće najdinamičniji segment industrije pod uslovom da se ta preduzeća oslobode viškova radnika i da se organizaciono, tehnološki i proizvodno modernizuju; industrija tekstila (proizvodnja tekstila i trikotaže) i prerada kože su prilagođene tržišnim uslovima poslovanja; potrebno je preduzeća osloboditi viška radnika da bi ih strane kompanije uključile u svoju proizvodnju; Vlada će voditi izrazito antitrustovsku politiku i omogućiti snažnu konkurenciju svih preduzeća bez obzira na tip vlasništva; ukidaju se sva spoljnotrgovinska ograničenja; donosi se i javno objavljuje program spoljnotrgovinske liberalizacije.

• •

• • • •

Uspešnom realizacijom ovih promena, Srbija bi ušla u krug srednje razvijenih industrijskih zemalja. 3.2. ENERGETIKA Stanje u energetici zahteva poseban angažman Vlade. Kao prioritetni, nameću se sledeći zadaci:
• • • • • • • • • • • • • hitno osposobljavanje oštećenih postrojenja za grejanje kako bi građani, uz racionalnu potrošnju, mirnije dočekali zimu; rast cena do tržišnog nivoa; oslobađanje cena svih vanrednih i dopunskih taksa i poreza; napuštanje barter aranžmana; slobodan uvoz gasa, nafte i naftnih derivata; izgradnja magistralnih gasovoda i naftovoda; privatizacija distributera gasa; nalaženje partnera za završetak “Kolubare B” (2x350 MW); restruktuiranje energetskog sektora i razbijanje velikog sistema na rentabilne celine; otpuštanje svih radnika koji su tehnološki višak i iznalaženje novog posla za njih; poslovanje bez gubitka; privatizacija pojedinih celina uz pomoć velikih svetskih kompanija; razvoj novih kapaciteta na bazi konkursa po BOO principu (built, operate, own).

Програм за спас Србије
62

3.3. TELEKOMUNIKACIJE Previsoke cene telekomunikacijskih usluga, koje su iznad nivoa cena tih usluga u zapadnoevropskim zemljama, a daleko iznad nivoa cena u SAD, posledica su monopolskog ponašanja nacionalnog operatora. “Telekom Srbije” je u junu 1997. godine zaključio ugovor sa italijanskim STET-om i grčkim OTE-om, koji se smatra državnom tajnom, i dobio administrativni monopol na sve osnovne i mnoge dodatne telekomunikacijske usluge. Vlada je dužna da:
• • • • • • • objavi sve elemente ovog ugovora; objavi kolika bi se cena prodaje ostvarila da je organizovana međunarodna licitacija; pokuša da izvrši reviziju postojećeg ugovora koristeći svoje dobre diplomatske kontakte u svetu, jer je postojeći ugovor štetan za razvoj telekomunikacija; smanji cene svih usluga; uspostavi precizne obaveze nacionalnog telekomunikacionog operatera u pogledu investiranja u telekomunikacijsku infrastrukturu; dovede druge strane partnere; stvori potpuno nove, savremene regulatorne aranžmane.

3.4. SAOBRAĆAJ Osnovni principi saobraćajne politike su otvaranje tržišta i njegova liberalizacija. Postojeći saobraćajni sistemi u Srbiji su tehnološki zastareli i karakteriše ih izuzetno nizak stepen tehničke ispravnosti, što onemogućava ovu izuzetno značajnu privrednu granu da prati novi program razvoja zemlje, koga ova Vlada predlaže. Zbog toga će Vlada, radikalno menjajući i modernizujući saobraćajni sistem Srbije, preduzeti sledeće mere:
• • • • • • • • izvršiće razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od delatnosti prevoza; napraviće strateške planove u izgradnji magistralne infrastrukture; privućiće strane investitore i izvršiti privatizaciju; obezbediće institucionalne uslove za funkcionisanje tržišta saobraćajnih usluga; definisaće javni interes i nadoknadiće svim saobraćajnim preduzećima prihode u slučajevima da obavljaju prevoz ispod tržišne cene; oslobodiće sva saobraćajna preduzeća viškova radne snage; stimulisaće korisnike prevoznih usluga u funkciji troškova, ekologije i komparativne prednosti određenog vida saobraćaja; omogućiće slobodan pristup na tržište transportnih usluga svim privrednim subjektima koji se bave prevozom.

Saobraćajna politika se projektuje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Svaki nivo mora imati precizno određene nadležnosti, prava i obaveze, što podrazumeva centralizovano planiranje infrastrukture.

Infrastrukturna mreža — pristupiće se hitnom obnavljanju puteva, pruga, plovnih puteva, pristaništa i aerodroma iznalaženjem moćnih stranih kompanija koje će omogućiti brzu modernizaciju i funkcionisanje. Evropski tokovi — usvojiće se i primeniti sve međunarodne konvencije i sporazumi, a među najznačajnijim su Direktiva EU 440/91 i propisi i procedure vezani za olakšanje carinskih formalnosti i smanjenje vremena zadržavanja na graničnim prelazima.

Програм за спас Србије
63

Standardi — moraju se usaglasiti svi domaći propisi sa propisima međunarodnih organizacija i grupacija u svim granama saobraćaja i redovno se kontrolisati njihova primena. Klasifikacija delatnosti — mora se uskladiti sa Zakonom o klasifikaciji koji je stupio na snagu 31.12.1997. godine. Upravljanje — mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 9000, upravljanja životnom sredinom JUS ISO 14.000. Na svim nivoima potrebno je organizovati da predstavnici države, naučni i stručni eksperti, saobraćajna preduzeća i korisnici usluga usklađuju interese i usmeravaju dalje pravce razvoja saobraćaja. Privatizacija — izvršiće se na svim nivoima i kroz koncesije privući strani kapital. Cene — moraju se osloboditi svih kontrola, a tamo gde država bude štitila javni interes obezbediće i odgovarajuću nadoknadu. Investiciona politika — uskladiće se sa prostornim i urbanističkim razvojem zemlje. Investicije u prevozna sredstva i ostalu opremu vršiće javna i privatna preduzeća slobodno u zavisnosti od komercijalnih ciljeva svog poslovanja. 3.4.1. Saobraćajne grane a) Železnički saobraćaj
organizaciono, tehnološki i ekonomski razdvojiti infrastrukturu od prevoza; uskladiti razvoj sa drugim granama saobraćaja u skladu sa potrebama multimodalnog transporta; definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putničkom i robnom saobraćaju; maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih pograničnih formalnosti radi skraćivanja ukupnog vremena putovanja putničkih i teretnih vozova kroz Srbiju; stimulisanje tranzitnih prevoza kvalitetom usluga, novim tehnologijama i komercijalnim pogodnostima; intenziviranje ponude na pravcima i regionima gde postoji objektivna prednost železnice; intenziviranje ponude u prigradskom i gradskom saobraćaju gradova Srbije gde postoje utvrđeni znatniji tokovi putnika; stimulisanje razvoja integralnog transporta i osposobljavanje većeg broja železničkih stanica za pružanje kompletnih saobraćajnih usluga u prevozu robe; organizaciono, programsko, upravljačko i svojinsko prestruktuiranje ŽTP-a “Beograd” uz obezbeđenje finansijske konsolidacije; uključivanje voznih sredstava u evropska društva za zajedničko korišćenje; obnavljanje i revitalizacija vučnih i voznih sredstava; jačanje udela na tržištima regionalnog saobraćaja gde je železnica konkurentna.

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

b) Rečni saobraćaj
standardizacija plovnih puteva prema evropskim merilima i propisima; usklađivanje sa drugim granama saobraćaja i razvoj multimodalnog saobraćaja; razvoj i unapređenje upravljanja i informacionog sistema; kontrola i zaštita plovnih puteva od zagađivanja; specijalizacija i podela rada između dunavskih luka; izgradnja savremenih marina po evropskim standardima; liberalizacija uslova ulaska, kretanja i zadržavanja stranih plovnih objekata koji služe razvoju nautičkog turizma; čišćenje korita Dunava od mostovskih konstrukcija kod Novog Sada;

Програм за спас Србије
64

prilagođavanje, standardizacija, izgradnja i specijalizacija rečne flote u funkciji tržišnih zahteva.

• • • • • • • • • • • • • • • •

v) Drumski saobraćaj
usklađivanje i primena evropske regulative iz oblasti drumskog saobraćaja; formiranje jedinstvenih tržišnih uslova; maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih formalnosti radi povećanja prihoda od tranzitnih tokova; rekategorizacija mreže puteva; usklađivanje uvoza goriva u vozilima sa međunarodnim propisima; obezbeđenje održavanja i razvoja mreže međunarodnih, regionalnih i lokalnih puteva; korekcija sistema naknada za korišćenje infrastrukture uvođenjem selektivnih naknada zbog prouzrokovanih troškova i izazivanja negativnih eksternih efekata (ekološke naknade); korekcija cena goriva za motorna vozila radi usklađivanja sa nivoom evropskih cena i obezbeđenje sredstava za revitalizaciju i održavanje infrastrukture; javnost osnovnih podataka o drumskom saobraćaju; uvođenje jedinstvenog tovarnog lista; definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putničkom i robnom saobraćaju; potpisivanje neophodnih međunarodnih sporazuma i ugovora koji obezbeđuju neophodnu dokumentaciju za obavljanje prevoza putnika i robe; stimulacija zamene putničkog i teretnog parka radi mogućnosti uključenja na međunarodno tržište, zaštite okoline, bezbednosti i štednje energije; zaštita i obezbeđenje jednakih uslova domaćim prevoznicima u oblasti međunarodnog prevoza i obezbeđenje odgovarajućih uslova kroz bilateralne i multilateralne aranžmane; poboljšanje i ujednačavanje uslova za pružanje usluga putnicima i preduzećima na autobuskim stanicama; obezbediti jedinstven nadzor preduzeća koja obavljaju međunarodni i međumesni prevoz putnika i robe.

• • • • • •

g) Vazdušni saobraćaj
izvršiti u potpunosti modernizaciju kontrole letenja u skladu sa programima EUROCONTROL-a (oprema, softver); integrisati JAT u neki od postojećih velikih svetskih sistema (KLM, Swissair, Sabena, Austrian Airlines); opremiti jedan aerodrom u Srbiji (Niš) da postane alternativni aerodrom; otpustiti sve viškove radne snage; poboljšati kvalitet robnih operacija u vazdušnom saobraćaju uvođenjem bar koda; kupiti ili razviti računarske sisteme za upravljanje operacijama u vazdušnom transportu.

3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Ukoliko Vlada bude dobila odgovarajuću finansijsku podršku iz inostranstva, za ostvarivanje svog Programa ona će razviti mala i srednja preduzeća u kojima će za pet godina posao naći oko 1.000.000 ljudi. Da bi se taj plan zapošljavanja ostvario, neophodno je:
• • • • formiranje Agencije za razvoj koja koordinira, na nivou državne uprave, razvoj male privrede i obezbeđuje razvojnu podršku putem specijalizovanih paradržavnih institucija; formiranje BANKE ZA RAZVOJ male privrede; formiranje institucija za obezbeđenje kreditnih garancija i kamatne olakšice malim firmama; formiranje institucija za podršku, kao što su:
Програм за спас Србије
65

a) konsalting i informacioni centri za malu privredu, b) razvojni centri za nove tehnologije i proizvode, v) centri za obuku preduzetnika, menadžera i radnika, g) stalne izložbe ponude male privrede, d) centri za razvoj mreža kooperacija; • • • • • • poreske olakšice za mala i srednja preduzeća po strateškim kriterijumima; oslobađanje plaćanja poreza tri do pet godina od osnivanja preduzeća; Vlada će podržati razvoj namenskih (privatnih) investicionih fondova koji obezbeđuju osnivački kapital malim firmama; razvoj izdvojene berze kapitala sa listingom isključivo malih firmi; namensko usmeravanje dela sredstava razvojnih fondova za razvoj malih i srednjih preduzeća u industriji; organizovanje mreže asocijacija i esnafskih udruženja malih privrednika.

4. POLJOPRIVREDA 4.1. CILJEVI
1) 2) 3)

Obezbediti zadovoljavajuću i sigurnu prehranu celokupnog stanovništva. Obezbediti sirovinsku bazu prerađivačkoj industriji (prehrambenoj, konditorskoj, tekstilnoj, kožnoj, duvanskoj). Obezbediti devizni priliv.

4.2. MERE a) Isplata neizmirenih obaveza poljoprivrednicima Vlada će poljoprivrednicima hitno izmiriti sve dosadašnje obaveze nastale otkupom poljoprivrednih proizvoda, i to:
• • • novčano; robom (đubrivom, gorivom, semenom, poljoprivrednom mehanizacijom); otpisom obaveza prema državi i njenim javnim preduzećima (otpisom poreza i doprinosa, neplaćenih kredita, računa za struju i slično).

Po izmirenju ovih obaveza, Vlada će preći na normalno i uredno isplaćivanje subvencija poljoprivrednicima.

b) Privatizacija i denacionalizacija Sva preduzeća vezana za poljoprivredu i prehrambenu industriju (poljoprivredni kombinati, proizvođači đubriva, poljoprivredne opreme i slično) biće privatizovana u kratkom roku, u skladu sa opštim konceptom privatizacije. Privatizaciji će prethoditi denacionalizacija. v) Demonopolizacija Vlada će demonopolisati kupovinu, prodaju i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Stvoriće slobodno tržište na koje će pristup imati svako. g) Slobodne cene Vlada neće određivati cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Dozvoliće njihovo slobodno, tržišno formiranje. Socijalnu politiku će voditi drugim sredstvima, ne uništavanjem poljoprivrede i prehrambene industrije. d) Subvencije U slučaju da tržišne izvozne cene padnu ispod ekonomski rentabilnih (proizvodni troškovi + 5% profita), Vlada će subvencionisati razliku između tržišne i proizvodno isplative cene. Subvencije će važiti za proizvode i količine određene sistemom kvota.
Програм за спас Србије
66

đ) Kvote Vlada će odrediti kvote optimalnih količina poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda potrebnih za podmirenje državnih rezervi. Kvote će zavisiti od mogućnosti plasmana. Određivaće se prema prehrambenim potrebama stanovništva, potrebama prerađivačke industrije i potrebama izvoza. Naravno, svako će biti slobodan da proizvodi koliko želi, bez obzira na kvote. Ali količine koje prevazilaze ustanovljene kvote neće biti subvencionisane. e) Ukrupnjavanje poseda U proseku, naš poljoprivredni posed iznosi 3,4 ha, što je deset puta manje od proseka u zemljama Evropske unije (35-40 ha). Vlada će podstaći ukrupnjavanje poseda sledećim sredstvima:
• • • izmenom Zakona o nasleđivanju, tako da samo jedan naslednik nasleđuje zemlju (onaj koji će je obrađivati), dok se ostali namiruju novcem ili drugim dobrima; stvaranjem slobodnog tržišta zemljišnih poseda, uz omogućavanje da zemlju kupuju i strani državljani, pod uslovom reciprociteta; kreditiranjem.

ž) Savetodavno-edukativne službe Vlada će formirati mrežu savetodavno-edukativnih službi koje će pokriti čitavu Srbiju. Zadatak ovih službi je da pomognu poljoprivrednicima u:
• • • •

z) Zadruge Seljaci će moći da se udružuju u zadruge koje će imati važne prodajne, nabavljačke, marketinške i finansijske funkcije. Vlada će pospešivati stvaranje zadruga:
• •

unapređenju same proizvodnje, približavajući im naučna i agrotehnička dostignuća te savetujući ih o načinu njihove primene; planiranju proizvodnje i plasmanu proizvoda informišući ih o kvotama, potrebama tržišta, cenama i načinima tržišnog nastupa; pribavljanju finansijske podrške informišući ih o mogućnostima i uslovima dobijanja kredita; pravnim poslovima, pružajući im pravne savete.

i) Krediti Kreditiranje poljoprivrede biće rešeno reformom celokupnog bankarskog i finansijskog sistema. j) Podrška izvoza Vlada će podržati izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda posredstvom svoje diplomatsko-propagandne mreže. Ova mreža će strane partnere obaveštavati o našim proizvodnim mogućnostima i upoznavati ih s kvalitetom naših proizvoda. Ta mreža će domaćim proizvođačima ili izvoznicima pružati informacije o potrebama i reakcijama stranih tržišta. Ona će pomagati pri uspostavljanju poslovnih kontakata. k) Kapitalne investicije Vlastitim investiranjem i usmeravanjem stranog i domaćeg privatnog kapitala, Vlada će obezbediti kapitalne investicije, kao što su sistemi za navodnjavanje i slično.

posredstvom svojih savetodavnih službi koje će biti na usluzi zadrugama i njenim članovima; poreskim olakšicama.

Програм за спас Србије
67

5. STOČARSTVO Godinama se uništava stočni fond kod nas tako da se danas, zbog katastrofalno niskih cena mesa i mleka, gubi godišnje preko DEM 200 mil.. Da bi se promenila sadašnja nepovoljna situacija potrebno je da za 700.000 domaćinstava Vlada detaljno pripremi program za obnovu stočarstva i to:
• • • • • • • • • donošenje detaljne strategije o razvoju stočarstva do 2050. godine; slobodno formiranje cena; privatizacija farmi i kombinata; olakšice u poreskoj politici; pomoć pri iznalaženju dugoročnih kredita za razvoj stočarstva; odabir plemenitih rasa stoke za uzgajanje na našem području; donošenje posebnog programa za modernizaciju planinskih sela: izgradnja puteva, organizacija zdravstvene zaštite, korišćenje telekomunikacionih sredstava itd.; pomoć pri izvozu prerađenih finalnih proizvoda, umesto žive stoke; izrada marketinške prezentacije i populisanje bavljenja stočarstvom kod što većeg broja stanovništva.

Ne može se odjednom u stočarstvu sve promeniti, ali će Vlada zaustaviti sadašnje negativne tendencije i napraviće trajnu strategiju za ozdravljenje ove, strateški važne, grane. Komparativna prednost razuđene Srbije koristiće se da se obnovi stočni fond i da postanemo jedna od važnijih zemalja izvoznica mesa i prerađevina u Evropi. 6. FINANSIJE Ministar finansija je čuvar državne blagajne. On je odgovoran da država na vreme izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu i stanovništvu.

Ministar finansija slediće ponašanje svakog uspešnog srpskog gazdinstva i deliće samo ono što je zarađeno. Zapravo, ministar finansija će deliti uvek manje jer će, kao svaki oprezan i štedljiv domaćin, brinuti za budućnost svoje države. Praktični i moderni zakoni, kratki i jasni, nateraće građane da se racionalno ponašaju i da nauče da čvrsto brane svoj interes. Ministar finansija će braniti interes državne blagajne i trudiće se da građane što više udalji od državne kase. Izuzev onih građana koje će država preko socijalnih programa i drugih humanitarnih fondova pomagati. Ministar finansija će znati tačan broj tih korisnika socijalne pomoći i koliko sredstava država mora izdvojiti za njih. Ministar finansija neće mnogo pričati, umesto njega govoriće brojke, koje će on najmanje jednom mesečno saopštavati građanima Srbije. Čim preuzme dužnost, ministar finansija nove Vlade saopštiće javnosti u kakvom stanju je državna blagajna i napraviće plan mesečnih troškova i prihoda. Pošto će se ukinuti sve nametnute takse i doprinosi koji guše poslovanje privrede i zagorčavaju život građanima, ministar finansija će napraviti realni bilans prihoda i rashoda države i obavestiće u kojim rokovima i kojim iznosima građani mogu očekivati novčana sredstva. Finansijska disciplina važiće i za privredu i za građane. Sva sredstva obezbeđenja plaćanja (akceptni nalog, menica, ček, bankarska garancija, hipoteka, zalog) aktiviraće se u najkraćem mogućem roku od dana dospeća (3

Програм за спас Србије
68

do 4 nedelje) tako da će poverilac moći brzo da naplati svoje potraživanje od dužnika. Ministarstvo će doneti novi Zakon o preduzećima, Zakon o računovodstvu, Zakon o stečajnom postupku itd. kako bi poslovanje srpske privrede što više približilo evropskim uzorima. Ministar finansija neće se zaduživati kod Centralne banke i uzimati kredite iz primarne emisije, zato što takvo punjenje budžeta zemlju vodi u inflaciju, a građanima se stvara iluzija da se bez rada može preživljavati. Cilj ministra finansija nije da država preživljava, već da pune državne blagajne omoguće bolji život građana. 5.1. JAVNA POTROŠNJA Visoki javni rashodi (60-65% BDP) su posledica pada privredne aktivnosti i ogromnog državnog aparata koji više ne može da izdržava osiromašena privreda. Zbog toga će Vlada preduzeti sledeće mere:
• • • • • • • • • • povećaće BDP vođenjem efikasne ekonomske politike; ukupne javne rashode smanjiće na ispod 35% BDP u najkraćem roku i tažiće da se rashidi dalje smanjuju do 15% DBP; uvodi se čvrsto budžetsko ograničenje — svako troši zarađeno; reformisaće i racionalisati osnovne sisteme javne potrošnje (penzijsko-invalidski sistem, zdravstveno osiguranje, obrazovanje, vojska i policija); kadrovski i tehnički će osposobiti službu naplate javnih prihoda; uvođenje privatnog penzionog, invalidskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema; viškove radnika materijalno će obezbediti zapošljavanjem kroz socijalne programe; pooštriti uslove za odlazak u invalidsku i prevremenu penziju; smanjiti odnos između poslednje plate i primljene penzije (koji je nerealno visok); radikalna reforma sistema finansiranja penzija na sledeći način: a) 35-40% poslednjeg iznosa penzija finansiraće se iz tekućeg priliva doprinosa, b) privatizovani, obavezni sistem ukapitalisanih fondova, gde bi se doprinosi koje plaćaju zaposleni i poslodavac vezivali za ličnost zaposlenog, preko posebnih institucionalnih investitora (penzioni fondovi). Ti investitori plasirali bi sredstva na tržištu kapitala i tako obezbeđivali prinos (dividendu i kamatu) iz kojeg bi se isplaćivala dodatna penzija, v) dobrovoljno penzijsko osiguranje za one koji raspolažu viškom sredstava i hoće da u starosti imaju visoke penzije.

5.2. FISKALNA POLITIKA Novom fiskalnom politikom:
• • • • • • • ukidaju se svi namenski javni prihodi (posebni porezi, kvazi takse, naknade, doprinosi i sl.); formira se jednostavan, primenljiv i stabilan sistem sa niskim stopama, šire postavljenom poreskom osnovicom i suženim poreskim olakšicama; snižavaju se stope poreza pa je racionalno očekivati povećanje legalizacije sive ekonomije i povećanje zaposlenosti; razdvajanje računovodstvene i poreske vlasti; uvode se dva poreska oblika: a) sintetičko oporezivanje dohotka građana, b) porez na dodatnu vrednost; primena poreza na imovinu prema bilansu stanja; poreske stope treba menjati samo jednom, krajem godine za narednu godinu;
Програм за спас Србије
69

• •

poreske stope na prihod od štednje i prihod od akcija neće se uvoditi 5 (pet) godina; kadrovski i tehnički unapređuju se poreska administracija i carina koja će sprovoditi jedinstven poreski sistem.

5.3. PENZIJE Jedan od gorućih problema koji Vlada mora hitno da reši biće isplata penzija. Penzioni fond je potpuno ispražnjen i više nema sredstava za isplatu 1.453.000 penzionera, tako da je isplata prosečnog mesečnog iznosa penzija od 84 DEM neredovna i nedovoljna za život. Vlada će radi trajnog rešavanja ovog problema predložiti sledeće:
• • • • • • • • • • • • • • ukupan dug države prema penzionerima pretvoriće u javni dug; na osnovu platno-bilansne pozicije zemlje napraviće rokove isplata preuzetog javnog duga; na osnovu isplaniranog budžeta odrediće realne iznose i rokove za isplatu penzije i toga će se strogo pridržavati; deo ušteda koje Vlada napravi biće usmeravane za redovnu isplatu penzija; svi objekti koji su finansirani iz Penzionog fonda, biće vraćeni u vlasništvo fonda; Penzioni fond će objekte koji su mu vraćeni prodati ili izdati u zakup; deo državne imovine koji se bude prodavao ići će za popunu Penzionog fonda; deo odobrenih kredita iz inostranstva preneće se Penzionom fondu za popunu njegovog kapitala; Penzioni fond će angažovati uspešne brokerske kuće koje će se starati o njegovom obrtu kapitala na finansijskom tržištu; formiranje privatnih penzionih fondova; krešući sve javne rashode, Vlada će poštediti penzije; penzioneri će imati prioritete u isplati; izradiće se socijalni program za zaštitu najugroženijih penzionera; novozaposleni će imati mogućnost da biraju između privatnog i državnog penzionog osiguranja, koji će međusobno biti konkurentni.

Sadašnji nivo penzija Vlada će isplaćivati redovno, dok će rast penzija direktno zavisiti od stope rasta društvenog proizvoda. 5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA Ministar finansija će ojačati rad službe finansijske policije ne u cilju da iz privrede izvuče što više novca, već zbog poštovanja novih zakona, kako bi se iz privrede proterali svi oni koji ruše finansijsku disciplinu i onemogućavaju razvoj tržišnih institucija. Cilj finansijske policije je da pomogne uspešnim preduzećima da se dalje razvijaju, a da spreče pojavu nesolidnih poslovnih partnera čije nezakonske manipulacije mogu smetati mnogim preduzećima u tržišnoj utakmici. Ministarstvo finansija će napraviti spisak preduzeća i pojedinaca koji se ne pridržavaju poslovnog morala i postignutih ugovora, isključiće ih iz poslovanja tako što će javno objavljivati njihova imena. Ministarstvo finansija će na isti način isključivati strane kompanije i pojedince koji bi, svesni naše teške situacije, špekulativno pokušali da zarade. Posebnu pažnju ministarstvo će usmeriti na pojavu zelenaških ugovora i kamata i tražiće od sudskih organa najstrožije kazne za ovakav vid poslovanja.

Програм за спас Србије
70

5.5. FINANSIJSKO TRŽIŠTE Novi zakonski projekat finansijskog tržišta mora da bude zasnovan na konceptu otvorenog finansijskog tržišta, koji je posebno razvijen u SAD i Velikoj Britaniji. U ovom sistemu potpuno je izvršeno razgraničenje funkcija komercijalnih i investicionih banaka. Komercijalne banke su pod striktnom kontrolom Centralne banke, a investicione banke, fondovi, brokerske i dilerske firme su pod kontrolom Komisije za hartije od vrednosti koja vrši superviziju kapitala u cilju što veće stabilnosti tržišta. Vlada će tražiti od svih učesnika (berze, berzanski posrednici, investicione banke, investicioni fondovi) javnost u radu i poštovanje finansijske discipline. Razvojem finansijskih tržišta pomoćiće se poslovnim bankama da saniraju svoje gubitke i opstanu ukoliko se prilagode zahtevima tržišta; pored toga, razvijeno finansijsko tržište omogućava:
• • • • • • • • • • • veću pokretljivost kapitala; bolju alokaciju kapitala; brže prilagođavanje finansijskim tržištima razvijenih zemalja; ulazak tezaurisanog kapitala u privredne tokove; ulazak skrivenog kapitala u finansijske tokove; veću privatnu inicijativu građana koji odustaju od klasičnog oblika štednje; veću kreativnost svih učesnika na tržištu; jasno uočavanje poslovnih promašaja od strane kako akcionara datih kompanija, tako i od celokupne javnosti; poslovne promašaje snose učesnici na finansijskom tržištu a kreatori ekonomske politike brinu da se poštuju zakonski okviri poslovanja; efikasno se sprečava rasipanje nacionalnog bogatstva u uslovima oskudnih finansijskih resursa; ubrzava se privredni razvoj.

5.6. BERZA Berza novca i hartija od vrednosti predstavlja u svetu nezamenljiv mehanizam funkcionisanja finansijskog tržišta. Samo 5 do 10% aktive banaka EU nalazi se u obliku kredita, sa tendencijom da se institut kreditnog odnosa potpuno izbaci iz bankarskog poslovanja. Radi razvoja Berze, Vlada će, zajedno sa Centralnom bankom (CB), preduzeti sledeće:
• • • • • • • • • • prostorije Beogradske berze vratiće tamo gde su bile pre Drugog svetskog rata; opremiće Berzu najsavremenijom tehnikom; obučiće i daće licencu mladim obrazovanim i moralnim ljudima koji će razviti finansijsko tržište pridržavajući se poslovnih kodeksa; formiraće na Berzi: dinarsko, devizno i tržište hartija od vrednosti; pratiće rad svih brokerskih i dilerskih kuća; obaveštavaće javnost o radu svih investicionih fondova; doneće zakone koji će omogućiti privredi i stanovništvu da normalno posluje preko Berze; usmeriće državu da posluje preko Berze; vodiće finansijsku politiku zasnovanu na informacijama i procenama kretanja na finansijskim tržištima; formiraće Agenciju za nadgledanje berzanskih poslova, kao odgovornu instituciju za funkcionisanje Berze.

Програм за спас Србије
71

6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA Reforma CB podrazumeva da se u čitavom ekonomskom sistemu dođe do izgradnje liberalne privrede koja je zasnovana na privatnoj svojini i vladavini zakona. Cilj CB je da u država ima zdrav novac. Guverner CB je nezavisan od Vlade i on je zadužen da brani monetarnu politiku zemlje. Guverner CB je nezavisan od uticaja bilo koje političke grupacije. Da bi guverner mogao da izvrši neophodnu reformu u monetarnoj politici, Vlada će doneti zakon i podzakonske akte kojima se obezbeđuje nezavisnost Centralne banke. Doneće se zakon o trajanju mandata guvernera od 7 (sedam) godina, kao i preciziranje uslova pod kojima on može biti zamenjen (penzija, ostavka ili pravosnažna sudska presuda o krivičnom delu). Zakonom će se definisati poslovi koji su nespojivi sa obavljanjem funkcije guvernera. Zakon će odrediti prestanak direktnog kreditiranja banaka od strane CB. Pristup poslovne banke na aukciji kredita CB bio bi uslovljen davanjem odgovarajućih kolaterala i ispunjavanjem prudencionih normi i drugih propisanih kriterijuma. To bi se odredilo pravilnikom o aukciji. U istom pravilniku bi se odredio maksimalni iznos kredita koje neka banka može da dobije kroz aukcije. Guverner će izvršiti čišćenje bilansa CB i to:
• • • • • proglašavanjem devizne štednje za javni dug države i njeno izmeštanje iz bilansa CB; prenošenje na državu iz bilansa CB nealociranog duga bivše SFRJ, kao i nealociranih potraživanja SFRJ; iz bilansa bi se prenela potraživanja CB od poslovnih banaka ukoliko ona imaju kao protivpoziciju dug prema stranim poveriocima; u bilansima CB ostala bi devizna potraživanja od poslovnih banaka ukoliko kao protivpoziciju nemaju obavezu CB prema inostranstvu; guverner bi povećao transparentnost rada CB radi sticanja kredibiliteta u zemlji i svetu. U tom cilju neophodno je preduzeti korake u skladu sa Code of Good Practices on Transparency in Monetary and Financial Policies (Executive Board of IMF, July 9, 1999.); CB će sedmično objavljivati svoje izveštaje o kretanju novčane mase, kursa dinara i druge podatke kako bi građani mogli da prate i ocenjuju njenu politiku; CB će kvartalno objavljivati svoj izveštaj o ostvarivanju politike i kretanju vrednosti kontrolnog indikatora; CB će objavljivati godišnje izveštaje o definitivnom bilansu stanja i uspeha i namere u pogledu monetarne politike za narednu godinu.

• • •

Guverner će odmah po stupanju na dužnost, zajedno sa Vladom, otpočeti pregovore sa stranim poveriocima o reprogramu i otpisu duga. Guverner će učestvovati u iznalaženju konačnog rešenja za vraćanje devizne štednje građanima. CB će otpočeti razgovore sa stranim bankama oko otvaranja filijala tih banaka u našoj zemlji. CB će odrediti sistem paralelnih valuta (dinar, marka) na šest do devet meseci i dozvoliće svim preduzećima i građanima da vode poslove i plaćaju
Програм за спас Србије
72

svoje obaveze u obe valute. Iz tog razloga otvoriće se menjačnice koje će potpuno uništiti crni devizni kurs i novac sa ulice preneće se u finansijske kanale države. CB će uvesti VALUTNO VEĆE (VV) /currency board/ koje funkcioniše na sledeća četiri principa:
• • • • devizni kurs se trajno fiksira u odnosu na stranu valutu koja ima ulogu valutnog sidra (npr. 1 DEM = 1 Din.); automatska konvertibilnost tj. pravo na zamenu domaće valute po fiksnom kursu u svako vreme i u proizvoljnom iznosu. Tu mogućnost konvertibilnosti imaju i građani i firme; predviđa se potpuna konvertibilnost tekućih transakcija; dugoročna privrženost valutnog veća definiše se zakonskim aktom.

Glavni razlog zbog kojeg se uvodi VV je da služi kao garancija da neće biti zloupotrebe sa novcem, kao što su pokriće državnog deficita štampanjem para, pokrivanjem gubitaka banaka i privrede, što sve vodi visokoj inflaciji. Kredibilitet sistema VV može biti očuvan jedino u slučaju ako je celokupna novčana masa (novac u opticaju + depoziti po viđenju) pokrivena deviznim rezervama. VV omogućava da svaka nova novčana jedinica koja se pojavi mora imati pokriće u odgovarajućem iznosu strane valute. Ovako se CB za neko određeno vreme oslobađa emisione politike i primorava privredu i banke da se brže prilagođavaju surovijim tržišnim uslovima. Velike probleme u poslovanju imaće, kada počne da funkcioniše VV, državne banke u kojima su skoncentrisani i najveći gubici bankarskog sektora. Kako su godinama naučile da posluju na primarnoj emisiji, uvođenjem VV one će ostati bez sredstava i tako će se vrlo brzo naći u nevolji. CB će zajedno sa Vladom izraditi plan za privatizaciju i sanaciju državnih banaka. CB će kreditima Svetske banke pomoći razvoj malih i srednjih banaka kako bi se nesmetano mogao nastaviti razvoj preduzeća koje velike banke neće moći da servisiraju. CB će izvršiti obuku svih glavnih menadžera iz poslovnih banaka i daće licencu za njihov rad u bankarskom sektoru. Po uspostavljanju VV funkcije CB će biti:
• • • • kontrolna; analiza finansijskih tržišta; servisiranje platnog bilansa; odnosi sa drugim CB.

Guverner će, po preuzimanju funkcije, CB osloboditi svih viškova radne snage i napraviće plan školovanja kadrova u inostranstvu. CB će pripremiti državu, privredu i stanovništvo za ulazak Srbije u evropsku monetarnu uniju.

Програм за спас Србије
73

7. PRILIV KAPITALA Priliv kapitala za privredu Srbije šematski je prikazan na slici 5 : КОНЦЕСИЈЕ БЕСПОВРАТНА ПОМОЋ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ПОРТФОЛИО ИНВЕСТИЦИЈЕ КРЕДИТИ ШТЕДЊА ГРАЂАНА

СРПСКА ПРИВРЕДА
- Стање предузећа 31.12.1999. (Реално стање а не књиговодствено) - Број запослених - Старост основних средстава и искоришћеност капацитета - Колико капитала им треба - За коју производњу - Где је тржиште - Колико ће радне снаге упослити - Рокови враћања кредита - Камата - Гаранција - Који облик пословне сарадње предлажу

Слика 5. - Прилив капитала за привреду Србије

7.1. BESPOVRATNA POMOĆ Vlada stručnjaka će zatražiti pomoć od svih međunarodnih institucija, vlada i kompanija za podršku svog ekonomskog programa za spas uništene privrede i sprečavanja izbijanja mogućeg građanskog rata. Vlada stručnjaka će izričito zahtevati da zemlje članice NATO, koje su učestvovale u bombardovanju Srbije, obezbede bespovratna sredstva za stabilizaciju privrede i pomognu u finansiranju socijalnih programa i humanitarne pomoći. NATO zemlje su dužne da pomognu razorenoj zemlji pošto su svoje probleme sa bivšim režimom, koga su godinama podržavali tvrdeći da je on jedina garancija sigurnosti u regionu, rešavali uništavanjem srpske privrede i stanovništva. Predsednik Vlade i ministar finansija dužni su da redovno obaveštavaju donatore i srpsku javnost gde su prikupljena sredstva utrošena. Prikupljena sredstva će se usmeriti za:
• • • • • bespovratnu pomoć socijalno ugroženim; humanitarnu pomoć nastalu zbog NATO bombardovanja; kreditiranje nezaposlenih i otvaranje novih radnih mesta; podršku programima prekvalifikacije radne snage; podrška programima zapošljavanja izbeglih.

Vlada stručnjaka je dužna da uključi donatore oko raspodele prikupljenih sredstava i da koristi njihova iskustva u radu. Iznos prikupljenih sredstava i njihova raspodela objavljivaće se javno jednom mesečno.

Програм за спас Србије
74

7.2. DIREKTNE INVESTICIJE Vlada stručnjaka će stvoriti povoljne uslove za strane investitore i pomoćiće kompanijama iz zemlje da što pre pronađu partnere u inostranstvu. Novi zakon o stranim ulaganjima biće praktičan i jednostavan i omogućiće investitorima da:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • unesu kapital i tehnologije u zemlju; iznesu celokupno ostvareni profit iz zemlje; plate poreze koji su stimulativni; otvore off-shore kompanije u slobodnim carinskim zonama; budu pravno zaštićeni;

Zadatak Vlade je da:

privuče strane investitore dobrim marketingom u svetu; napravi dobre zakone; garantuje bezbednost uloženog kapitala; napravi kampanju u zemlji tražeći kompanije koje će povezati sa stranim investitorom; bude vodič stranim kompanijama. zato što svuda u svetu ima mnogo neplasiranog kapitala; zato što će imati sigurnost vraćanja kapitala; zato što strano lice može sticati pravo svojine u Srbiji u skladu sa zakonom i standardima EU; zato što će imati veće profite nego u drugim zemljama; zato što je radna snaga stručna i jeftina; zato što su porezi veoma stimulativni; zato što naša privreda ima iskustva u tržišnom poslovanju; zato što se naša zemlja nalazi u centru tržišnih komunikacija Balkana.

Zašto će doći strani investitori?

Vlada stručnjaka će angažovati ugledne konsultantske firme iz sveta da posreduju u dovođenju moćnih svetskih korporacija. 7.3. KONCESIJE Nadstranačka vlada stručnjaka predložiće Zakon o koncesijama kojim će se omogućiti dolazak stranog kapitala radi obnove saobraćajne infrastrukture kako bi se glavni komunikacioni pravci u što kraćem roku osposobili za transport. U drugoj fazi započela bi se izgradnja trajne infrastrukture uz pomoć kapitala koji bi se obezbedio davanjem koncesije. Vlada bi uradila predlog o koncesijama i izradila bi ekonomske efekte postignutih dogovora sa stranim ulagačima. 7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE Vlada će omogućiti zainteresovanim investitorima da kupe akcije domaćih kompanija. Vlada će, zajedno sa Centralnom bankom, pripremiti uslove za razvoj sekundarnog tržišta i podržaće oživljavanje Beogradske berze. Vlada će pomoći otvaranje brokerskih kuća koje će omogućiti domaćim kompanijama da se pripreme za poslovanje na Berzi. Vlada će marketinški pripremiti stanovništvo za poslovanje na sekundarnom tržištu i omogućiće mu da plasira svoja tezaurisana novčana sredstva u profitabilna preduzeća.
Програм за спас Србије
75

7.5. KREDITI Vlada će zaključivati ugovore sa stranim investitorima o visini kredita, kamatnoj stopi, rokovima vraćanja i garancijama i usaglašavaće zahteve za kreditima sa ukupnim obavezama prema inostranstvu. Novo zaduživanje biće moguće samo sa precizno izrađenim bilansima iz kojih će se videti na koji način će se uzeti krediti, pored već postojećih obaveza, realno vraćati. Vlada će zajedno sa CB voditi računa o ukupnoj zaduženosti zemlje i usaglašavaće visinu traženih kredita sa projektovanim privrednim rastom i porastom deviznih rezervi zemlje. Kompanije iz zemlje moći će se zaduživati kod stranih kreditora, ali država neće stranim poveriocima garantovati vraćanje tih sredstava. Vlada i CB angažovaće strane konsultantske kuće koje će pronalaziti kreditore u svetu i prezentovaće naše prednosti u odnosu na druga tržišta. 7.6. ŠTEDNJA GRAĐANA Stručnjaci procenjuju da naši građani drže skriveno, van bankarskih tokova, ili u inostranstvu, približno oko pet milijardi DEM. Vlada stručnjaka i CB izradiće plan kako da se privuku ta sredstva u privredu i povućiće sledeće poteze:
• • • • • • • • • doneće novi zakon o CB; doneće nove zakone o bankama; stručno će pomagati malim i privatnim bankama; ponudiće velike banke stranim investitorima, da ih kupe ili dokapitalizuju; ponudiće stranim bankama da otvore svoje filijale u našoj zemlji; napraviće dogovor sa stranim bankama da deo prikupljene štednje plasiraju u našu privredu u grane koje one budu izabrale; omogućiće svim građanima da slobodno podižu i ulažu svoju ušteđevinu; otvoriće svuda menjačnice i tako legalizovati crni kurs; stimulisaće štednju raznim beneficijama.

8. SRPSKA BANKA - Kako pomoći Srbiji?
Mislimo da je za Srbiju i za sve Srbe koji žive u zemlji i svetu neophodno formiranje jedne moćne finansijske ustanove koja će, na tržišnoj osnovi, izvršiti brze promene u razrušenoj srpskoj privredi.

8.1. Zašto predlažemo osnivanje Banke a ne Fonda?
• • • • • • • • • zato što bi svi oni koji hoće da pomognu Srbiji postali - akcionari te Banke; zato što bi se prekinula neslavna tradicija bespovratnog ulaganja u otadžibinu; zato što bi se preko Banke profesionalno pratilo kretanje prikupljenih sredstava; zato što ta prikupljena sredstva postaju bankarski kapital koji donosi određene prihode; zato što bi akcionari te Banke imali hartije od vrednosti koje mogu da unovče na Beogradskoj berzi ili na bilo kojoj drugoj svetskoj berzi; Zato što bi akcionari imali dividende; zato što bi se firme u Srbiji primorale na tržišni princip, uspostavljanjem kreditnog odnosa, a ne na bratsku pomoć koja će pokriti sav njihov nered, javašluk i krađe; zato što Banka čuva i brani, uvećava prikupljeni kapital jer ulaže u profitabilne poslove; zato što takva Banka može da privuće kapital stranih investitora i da ubrza obnovu Srbije.
Програм за спас Србије
76

8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?

Predlažemo da se SB osnuje u inostranstvu, gde će biti njeno sedište. Da svi ulagači koji uplate osnivački iznos dobiju potvrdu o uplati, na osnovu koje će se kasnije štampati akcije SB. Da se održi osnivačka Skupština Banke koja će izabrati Direktora Banke. Da Direktor Banke predloži Skupštinu svoj Bord sa kojima će raditi. Da se odmah otvore filijale Banke u Evropi, Australiji i Južnoj Africi. Da se otvori filijala Banke u Moskvi. Da se otvori filijala Banke u Beogradu. Da se otvori filijala Banke u Banja Luci i Podgorici. Direktor Banke predložiće Skupštini akcionara Poslovnu politiku Banke u periodu 2000 - 2005 god. • • • • • • • • • • izradiće se detaljna marketinška strategija prezentacije Banke, uključujući znak, slogan i vizuelni nastup; Banka će izraditi strategiju prikupljanja sredstava od svih Srba u dijaspori; broj zaposlenih u Americi, Australiji, Evropi i Moskvi biće minimalan jer će se Banka na tim tržištima baviti samo prikupljanjem kapitala; svi troškovi Banke u dijaspori će biti minimalni; kreditne poslove Banka će raditi u Srbiji, Republici Spskoj i Crnoj Gori; broj zaposlenih u filijalama u zemlji će biti minimalan jer će se zapošljavati visokokvalitetni kadar koji će, stimulisan dobrim zaradama, profesionalno i odgovorno raditi svoj posao; Banka će privući strane investitore jer će im svojim kapitalom i poslovima garantovati poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj; Banka će privući sredstva međunarodnih institucija koja će usmeravati preko svojih bankarskih kanala u Srbiji; cilj SB je da do 2005 god. izraste u najveću banku u srednjoj i jugoistočnoj Evropi sa osnivačkim kapitalom od USD 2 milijarde; krajnji cilj Banke kao srpske nacionalne institucije je da brzo integriše Srbiju sa međunarodnom zajednicom.

8.3. Poslovna politika SB

8.4. Koje će poslove Banka obavljati?
• • • • depozitni poslovi, prikupljanje sredstava putem ulaganja u osnovi kapital Banke, štednja i uzimanje kredita; kreditni poslovi; platni promet; ostali bankarski poslovi.

8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA
Banka će stalno vršiti marketinšku kampanju za prikupljanje kapitala akcionara. Akcije banke će biti: a) “A” - akcije sa pravom glasa, b) “B” - akcije bez prava glasa - privilegovane akcije. Akcije SB će se kotirati na Beogradskoj berzi.

1. Osnovni kapital

Građani Srbije nemaju poverenja u domaće banke i zato preko DEM 5 (pet) milijardi drže van bankarskih tokova. Sadašnje banke u Srbiji nisu sposobne da brzo privuku štednju nepoverljivih građana.

2. Štednja

Програм за спас Србије
77

Srpska banka će kao inostrana banka koja je nastala iz srpskog kapitala, privući štednju građana Srbije, jer će garantovati svojim kapitalom svim štedišama da mogu u dospelim rokovima da podignu oročene uloge. SB će svojim štedišama u Srbiji izdati bankarske kartice kojima mogu da izvrše plaćanje u zemlji i inostranstvu. SB će svojom profesionalnom i kvalitetnom uslugom, kao i stimulativnom kamatnom stopom privući i druge štediše iz celog sveta i tako povećati svoj kreditni potencijal. Narastanjem osnivačkog fonda SB će izlaziti na finansijska tržišta i uzimaće kredite za ulaganje u profitabilne poslove u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Strani kreditori biće zainteresovani da finansiraju SB zato što će na svoj kapital ubirati dobre prinose i imaće obezbeđenu sigurnost vraćanja uloženog kapitala. Zadužujući se na međunarodnim finansijskim tržištima SB će omogućiti preko potrebni kapital za bržu obnovu države.

3. Uzimanje kredita

8.6. KREDITNI POSLOVI

Prikupljen kapital u SB plasiraće se u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru. Prema našim procenama za brži razvoj Srbije potrebno je godišnje obezbediti 2,5-3 mld USD. SB će se svojom kreditnom politikom uključiti u finansiranje profitabilnih poslova u otadžbini. Krediti će se plasirati u sledeće delatnosti: • telekomunikacije; • transfer tehnologije; • poljoprivredu; • prerađivačku industriju; • razvoj malih i srednjih privatnih firmi; • seoski turizam; • zdravstvene usluge; • tekstilni industriju; • delove mašinske industrije. Cilj je da se pokrene kreditima SB proizvodnja u Srbiji i da se zaposli što više ljudi. Krediti moraju biti obezbeđeni čvrstim garancijama: zalogom i hipotekom koji će omogućiti uredno vraćanje dospelih obaveza. SB će razvojnom kreditnom politikom omogućiti da se prestruktuira srpska privreda i da se što pre uključi u svetske integracione tokove.

8.7. GARANCIJSKI POSLOVI

Za dobro izvršavanje posla ili uzimanje roba, kredita itd. SB će za firme iz Srbije izdavati garancije. SB će i firmama u inostranstvu u koji rade na izvoznoj strategiji zemlje izdavati garancije za njihove poslove. Izdavanje garancija će se vršiti u skladu sa poslovnom politikom SB.

8.8. PLATNI PROMET

Trenutno platni promet Srbije sa svetom ne funkcioniše. Velika je mogućnost SB da se kao profesionalna bankarska kuća specijalizuje za ovaj posao. Razvojem filijala po čitavom svetu i korišćenjem moderne informativne mreže SB će brzo, sigurno i jeftino omogućavati prenos sredstava između klijenata. Sve tarife za ove poslove biće utvrđene poslovnom politikom Banke. Posebno će se organizovati prilv deviznih penzija iz inostranstva, kako bi se prevazišli sadašnji problemi.

Програм за спас Србије
78

8.9. USLUGE

SB će, kao moderna finansijska ustanova, pružati sve bankarske usluge svojim klijentima. Te usluge su: • savetodavne - gde ulagati kapital; • izrada finansijskih elaborata; • brokerske usluge; • dilerske usluge; • finansijski menadžment.

8.10. KO ĆE KONTROLISATI RAD SB?

Da ne bi došlo do zloupotreba i promašaja u radu Banke, Skupština akcionara formiraće sledeće oragne: • Upravni odbor - sastavljen od stručnih ljudi iz otadžbine i sveta koji će Skupštini predlagati poslovnu politiku i strategiju Banke; • Nadzorni odbor - sastavljen od stručnih ljudi iz dijaspore i otadžbine koji će kontrolisati rad Banke; • Kreditni odbor - sastavljen od ljudi iz dijaspore i otadžbine koji će odobravati kreditnu politiku Banke i kontrolisati rad menadžmenta Banke; • Glavnog inspektora - nezavisnu ličnost koju izabere Skupština akcionara i koja će imati mogućnost da kontroliše sve organe u Banci, uključujući Upravni odbor, Kreditni odbor i rad Nadzornog odbora jer će on svoj izveštaj podnositi Skupštini akcionara.

Najbolja kontrola rada Banke biće kotacija akcija SB, prvo na Beogradskoj a onda i na drugim finansijskim tržištima, jer će SB svojim akcionarima isplaćivati dividende i pružati finansijske usluge kako bi oni bili voljni da dalje ulažu u svoju banku.

Nastankom Srpske banke (SB) ubrzaće se razvoj Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i omogućiće se našoj privredi da se na najkvalitetniji način integriše sa svetom. Srpska banka će istovremeno povezati sve Srbe u svetu ne samo bratskim i nacionalnim osećanjima, već i konkretnim interesima. 9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL? Pre nego što se pripreme pregovori sa međunarodnim institucijama i stranim investitorima oko dinamike priliva kapitala, Nadstranačka vlada stručnjaka će odmah preduzeti sve mere za prikupljanje kapitala u zemlju. Taj prikupljeni kapital će se usmeriti za razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća, prestruktuiranje privrede i popunu penzionih i socijalnih fondova. Procene o mogućim sredstvima koja bi se prikupila: 1. SMANJENJE svih državnih rashoda uštedelo bi se (administracija, vojska, policija i savezna vlada) i kontrolom troškova: DEM 1.048 miliona

Програм за спас Србије
79

2. CIGARETE - van državnih tokova
Dnevna potrošnja Mesečna potrošnja Godišnja potrošnja Godišnja potrošnja Tonama 3,2 mil. kutija 96,0 mil. kutija 1,152 mil. kutija 2.300 t

u

Predlog:
Uvozne cigarete opteretiti carinom od 1 DEM/kutiji Sve cigarete (uvozne i domaće) opteretiti porezom na promet od 0,6 DEM/kutiji DEM 720 mil. DEM 410 mil.

Ukupno prikupljena sredstva od cigareta: DEM 1.130 mil.

3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO Godišnja potrošnja:
Motornog benzina Dizel goriva 900.000 t 700.000 t

Prodajna cena:
Motornog benzina Dizel goriva 1,20 DEM/l 1,00 DEM/l

Sa carinom od 50% i svim porezima ostvario bi se približno (zbog varijacija cena nafte na svetskom tržištu) sledeći prihod:
Motornog benzina Dizel goriva DEM mil. DEM mil. 690 437

Ukupno prikupljena sredstva od benzina i dizel goriva: DEM 1.127 mil. 4. ALKOHOL Umerenim oporezivanjem svih alkoholnih pića prikupila bi se godišnje sredstva u iznosu od: DEM 1.000 mil. 5. SIVA EKONOMIJA Legalizacijom sive ekonomije, smanjivanjem svih poreza i rasterećenjem privrede, liberalizacijom spoljne trgovine, smanjivanjem doprinosa i uključivanjem svih finansijskih transakcija firmi, te oporezivanjem dodatne vrednosti procenjujemo da bi se godišnje skupilo: DEM 1.000 mil.

Програм за спас Србије
80

6. ŠTEDNJA Otvaranjem Srpske banke (SB) u inostranstvu uz pomoć kapitala Srba iz dijaspore, razvojem malih privatnih banaka i dolaskom stranih prikupila bi se štednja u iznosu od: DEM 800 mil. Ova prikupljena štednja omogućila bi nove investicije u državi i tako bi se povećala zaposlenost i stopa privrednog rasta.

REKAPITULACIJA
Nadstranačka vlada stručnjaka će opštom liberalizacijom privrede, drastičnim kresanjem svih troškova države, privatizacijom, legalizacijom svih oblika sive ekonomije i njihovim uključivanjem u poresku politiku, kao i otvaranjem Srpske banke prikupiti kapital u iznosu:

DEM mil.
10. GDE ULAGATI? 10.

6.105

Pošto odvoji uspešna preduzeća od neuspešnih i pripremi strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, Vlada će primorati sva neuspešna preduzeća da:
• • • • bankrotiraju; privatizuju se otkupom domaćeg i stranog investitora; podignu cene na ekonomski nivo i tako pokriju tekuće gubitke; oslobode se viška radne snage.

Novi privredni sistem neće više pokrivati gubitke neuspešnih, već će otvoriti perspektivu svim uspešnim preduzećima. Tako će se ubrzati vlasnička transformacija preduzeća i na tržištu će opstati samo oni koji se ekonomski ponašaju. Niz zakona koje Vlada bude donela omogućiće ravnopravnu tržišnu utakmicu svim privrednim subjektima bez obzira na tip vlasništva ili političku opredeljenost. Kako nema razvoja privrede bez priliva novog kapitala, Vlada će, pre nego što izađe pred strane investitore da zatraži kreditne linije, napraviti zbirni račun potreba srpske privrede za dodatnim kapitalom. Cilj je da se pomogne, ubrza i skrati proces dolaska stranih partnera i omogući jedinstveni nastup na međunarodnom finansijskom tržištu. To će dovesti do bržeg priliva novog kapitala i omugućiće Vladi da razvojnom socijalnom politikom zbrine sve ugrožene građane koji žive na egzistencijalnom minimumu. Kada se zemlja normalno uključi u sve evropske integracione tokove, Vlada će samo modernizovati i menjati zakone koji otvaraju veći prostor preduzećima
Програм за спас Србије
81

za njihov dalji razvoj. Cilj Vlade je da nadgleda tržišnu utakmicu, a ne da učestvuje u njoj. Zbog izuzetno teške situacije u privredi, Vlada će, čim preuzme dužnost, javno objaviti poziv svim preduzećima da konkurišu za dodelu kredita. Da bi mogla da konkurišu za kredit, preduzeća su dužna da ispune sledeći Upitnik i Zahtev. UPITNIK O PREDUZEĆU
IME PREDUZEĆA SVOJINA DELATNOST UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH STRUKTURA ZAPOSLENIH • po stručnoj spremi • po specijalnostima BROJ ZAPOSLENIH NA PRINUDNOM POSEDOVANJE CERTIFIKATA TRŽIŠTA GOTOVIH PROIZVODA TRŽIŠTA SIROVINA TEHNOLOŠKI ZAOKRUŽENA INFRASTRUKTURA NA KOM NIVOU JE POSTOJEĆA INFRASTRUKTURA PROCENTUALNA UPOSLENOST KAPACITETA U ODNOSU NA PROJEKT. VREMENSKI PERIOD OD KUPOVINE SIROVINA DO NAPLATE GOTOVIH PROIZVODA DOMAĆA KONKURENCIJA STRANA KONKURENCIJA TEHNOLOŠKI NIVO • domaće konkurencije • strane konkurencije PROFIT PO JEDINICI PROIZVODA PO ODBITKU SVIH TROŠKOVA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH SREDSTAVA U FINANSIRANJU PROIZVODNJE

ZAHTEV ZA DODELU KREDITA
IZNOS POTREBNOG KREDITA ROK KAMATNA STOPA (koju program apsorbuje, a u skladu sa tržištem novca) U PRODAJNOJ CENI GOTOVOG PROIZVODA • direktni i indirektni troškovi • profit posle poreza CENA GOTOVOG PROIZVODA • u odnosu na domaću konkurenciju • u odnosu na stranu konkurenciju DOSPELE OBAVEZE PREMA • ino-partnerima
Програм за спас Србије
82

• domaćim partnerima DOSPELA POTRAŽIVANJA • od ino partnera • od domaćih partnera GARANCIJE ZA VRAĆANJE KREDITA

NAPOMENA: Navesti ostale bitne informacije Zašto je ovo potrebno? Zato što na nivou države nema tačnih podataka koliko kapitala treba našoj privredi, u koja preduzeća bi se ulagalo i za koje namene. Zato što se polazi iz razrušene privrede. Apsurdno je, ali istinito, da svi traže velika sredstva a da mnogi ne znaju gde bi ta sredstva najefikasnije uložili. Na ovaj način bi se izbegla entropija sistema, što je bila dugogodišnja tradicija postojećeg režima, i onemogućilo bi se predimenzioniranje kapaciteta koji nemaju tržišnu verifikaciju (na primer: 15 šećerana, bezbroj klanica, sušara itd.). Razvojna politika države vodila bi se sa jednog mesta, strategija bi se određivala dugoročno, u skladu sa svetskim tendencijama na tržištu, a privredni subjekti bi sami trpeli posledice pogrešnih poslovnih poteza. U prvom trenutku, zbog svih deformacija koje je postojeći režim doneo, cilj nove vlasti je da svako preduzeće počne racionalno da se ponaša. Taj prelazni period od dve godine agresivnije ekonomske politike države neminovan je zbog toga što je u državnom interesu da se privredni sistem što brže promeni i omogući miran prelazak u građansko društvo. Državna elita će svojim profesionalnim i stručnim radom pokazati preduzećima da je spremna državu da uključi u evropske integracione tokove i nateraće ih ekonomskom logikom i liberalizacijom da se što pre oslobode tradicionalnog srpskog javašluka i nereda. Naravno, sva preduzeća će imati potpunu slobodu samostalnog nastupa na stranom tržištu, moći će da biraju strane partnere, ali će svojom imovinom garantovati sigurnost stranom investitoru. Država će samo pratiti sprovođenje zakonskih regulativa, štitiće zaposlene radnike i braniće ekološku sigurnost zemlje. Vlada neće dozvoliti špekulativni ulazak stranih kompanija koje bi, kupovinom određenih društvenih preduzeća ili grana, zatvarale proizvodnju da bi proširila svoja tržišta. Zakonom će se takve strane kompanije onemogućiti u svom radu, a domaća preduzeća će po hitnom postupku preći u državnu svojinu i potom prodati ili privatizovati. Kako doći do pravih programa? Vlada će povući sledeće poteze:
• • • • • • raspisaće javni konkurs o dodeli kredita; sintetizovaće sve zahteve zajedno sa CB i svešće ih samo na one programe koji imaju tržišnu verifikaciju; ukupan iznos potrebnog kapitala sa tačnim rokovima vraćanja, kamatnim stopama, garancijama, kao i granama u koje bi se ulagalo prezentiraće međunarodnim finansijskim investitorima; kada se nađu kreditori, Vlada će ih usmeriti na preduzeća; preduzeća i kreditori SAMOSTALNO nastavljaju da sklapaju ugovore; po zaključenju posla, preduzeća će platiti proviziju stranim konsultantskim kućama koje su posredovale u poslu;
Програм за спас Србије
83

• • • • • • •

interes Vlade je da preduzeće primljenim kapitalom zaposli nove radnike i tako državi pomogne u rešavanju problema nezaposlenosti; interes Vlade je da preduzeće finansijski pomogne esnafsko udruženje privrednika, koje će preuzeti dalje kontaktiranje sa drugim esnafskim udruženjima u svetu; ukinuće sadašnje privredne komore; Vlada će obaveštavati javnost o godišnjem prilivu kapitala i njegovim efektima u privredi; Vlada će štititi poslovnu tajnu preduzeća i stranog investitora. cilj Vlade je da pokrene privrednu aktivnost i da se onda prepusti tržištu da vrši alokaciju resursa; Vlada će dosledno braniti svoja LIBERALNA NAČELA i maksimalno će smanjiti svoje učešće na tržištu.

11. IZVOZ 11. Promena privredne strukture, razvoj malih i srednjih preduzeća, dolazak stranih investitora i liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, omogućiće Srbiji da ukine trgovinski deficit i zaustavi dalju rasprodaju nacionalnog bogatstva. Godišnji trgovinski deficit od preko USD 2 mld., u uslovima kada ne postoji razvoj, samo je dokaz da se permanentno odliva kapital iz zemlje. Zašto je to tako? Zato što u strukturi našeg izvoza trenutno dominira izvoz sirovina i proizvoda niskog stepena obrade, što je karakteristika svih nerazvijenih zemalja, a uvozimo skupe finalne proizvode i tako zadržavamo kolonijalni status u odnosu prema razvijenim zemljama. Šta treba promeniti? Filozofiju uvoznika koji po svaku cenu hoće da dođe do deviza, da bi potom, na razlici zvaničnog i crnog kursa, ostvarivao profit i hrlio u novi uvoz. Vlada će napraviti strategiju izvoza kojom će destimulisati sva preduzeća da izvoze sirovine i preorijentisati ih na izvoz finalnih proizvoda za razvijena tržišta. Kako će to Vlada uraditi?
• • • • • na jednom mestu će objediniti sve izvoznike i onemogućiće njihov pojedinačan nastup na strana tržišta, jer oni, neorganizovano nastupajući, prave jedni drugima nelojalnu konkurenciju i obaraju cene; preko uglednih građana Srbije u svetu, poslovnih ljudi, bankara i trgovaca otvaraće se rezidencijalne firme koje će poslovati po zakonima matične zemlje; te firme će, ispitujući tržište na kome posluju, tražiti od srpskih izvoznika da približe cenu, kvalitet i dizajn proizvoda kupcu u maloprodaji; ukoliko naši izvoznici to ne budu mogli da ostvare, firma iz inostranstva će kupovati sirovinu i naći će negde u svetu fabrike koje će moći da ispune zahteve tržišta; prodajom tih proizvoda krajnjem kupcu u maloprodaji na razvijenom tržištu dobija se: a) tržište potrošača tih zemalja, b) matična firma gradi ugled i ime u poslovnom svetu, v) čitava zarada se uvećava i ostaje pod kontrolom srpskog izvoznog lobija, g) otvaraju se druga tržišta za plasman srpske robe, ali preko ugledne firme iz razvijenog sveta, što je mnogo lakše za otvaranje drugih tržišta nego iz same Srbije.

Програм за спас Србије
84

kada se pravaziđu početne teškoće u izvozu, kada ova izvozna strategija zaživi, Vlada će se povući iz svih ovih podsticaja izvoza i omogućiće preduzećima da samostalno nastupaju.

Koja su prednosti ovako organizovanog izvoza?
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • direktan pristup krajnjem potrošaču na razvijenom tržištu; domaće firme mogu da planiraju dugoročniju poslovnu politiku; praćenje svih tržišnih oscilacija i uočavanje novih tendencija koja mogu dovesti do brze promene strategije izvoza; privlačenje kapitala iz inostranih banaka za podsticanje proizvodnje i izvoza u njihovim zemljama; brzo prilagođavanje domaće proizvodnje tehnološkim inovacijama razvijenog sveta; organizovanje proizvodnje koja unapred ima kupca i smanjivanje svih zaliha i troškova njihovog skladištenja; povećanje izvoza i zapošljavanje novih radnika. a) poljoprivredni proizvodi: pšenica - izvoz 2 mil. tona godišnje, kukuruz - 3 mil. tona godišnje; malina, kupina, jagoda, šljiva, jabuka, breskva, višnja, dinja - izvoz 100.000 tona godišnje; pečurke: lisičarke, vrganji; lekovito bilje: kamilica, nana, cvet lipe i hrastov lišaj - izvoz 7.000 tona godišnje; kukuruz šećerac, grašak, boranija, pasulj, bob, krompir, crni i beli luk, paprika i paradajz - izvoz 50.000 tona godišnje; industrijsko bilje: šećerna repa - izvoz 300.000 tona godišnje, konoplja, duvan, suncokret. b) meso junad - 25.000 tona godišnje; juneće meso - obrađeno - 20.000 tona godišnje; ovčije meso - 2.500 tona godišnje; v) prehrambeni proizvodi: suhomesnati proizvodi; voćni koncentrati; domaći sokovi, mineralne vode; džemovi, pekmezi, kompoti; ajvar; sir, kajmak; med. a) drvo — izvoz daske čamove, bukove, divlje trešnje, divlje kruške, oraha za elemente za nameštaj koji će se dizajnirati u Italiji a izvoziti u sopstvene salone nameštaja otvorene širom Istočne Evrope; b) rakija i vino — upakovani za potrošače u najluksuznijim restoranima - izvoz oko 80.000 tona godišnje; v) tekstilni proizvodi: lon poslovi za velike svetske modne kuće; domaća radinost: džemperi, košulje, kape, rukavice itd. a) obuća — izrada i pakovanje za neku poznatu marku koja će se plasirati na strana tržišta; b) delovi opreme za velike svetske proizvođače koji se zbog male serije i skupe radne snage ne mogu proizvoditi u inostranstvu; v) proizvodnja malih serija za velike kompanije.

Koje se robe mogu ovako plasirati?

• •

Програм за спас Србије
85

Koje usluge mogu doneti devizni priliv?
• • • • • • • intelektualne usluge; zdravstvene usluge; turizam, posebno seoski i banjski; lovišta; tranzitni saobraćaj; ugostiteljstvo: otvaranje širom sveta lanac srpskih restorana u kojima će se služiti domaća jela; plasiranje srpske kulture.

Ovakvim pristupom radikalno će se promeniti naša izvozna politika i srpska privreda će doći do deviza neophodnih za dalju modernizaciju zemlje. Zaustaviće se odliv kapitala i Srbija će krenuti putem ubrzanog privrednog razvoja. 12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE?

Najveći problem Vlade biće to što će se prelaskom iz jednog u drugi privredni sistem pojaviti oko 2.233.000 ljudi koji će biti tehnološki višak. Strategija Vlade je da sva preduzeća oslobodi viškova zaposlenih i da tako, uz pomoć prispelog kapitala, pomogne njihovom ozdravljenju i osposobljavanju za tržišnu konkurenciju. Strategija Vlade je da radikalno smanji državnu administraciju i da što više oslobodi privredu nameta. Smanjivanjem javnih rashoda na svim nivoima organizacije države, otvoriće se veći prostor za dodatno finansiranje novih programa u preduzećima koji će zapošljavati nove ljude. Nemoguće je za kratko vreme zaposliti sve nezaposlene i tehnološke viškove, ali otvaranjem zemlje i opštom liberalizacijom moguće je isplanirati DINAMIKU ZAPOŠLJAVANJA koju će Vlada saopštiti po stupanju na dužnost. Vlada će u cilju što bržeg otvaranja novih radnih mesta, preduzeti sledeće:
• • • • • • • • • • • • privućiće strane investitore stvaranjem povoljnih uslova za dolazak stranog kapitala; privućiće kapital Srba iz dijaspore posebnim pogodnostima za investiranje; vratiće poverenje građana u banke i tako aktivirati štednju, koja će se koristiti za finansiranje uspešnih preduzeća; otvoriće javne radove za obnovu zemlje uz pomoć stranog kapitala; razviće mala i srednja preduzeća u kojima će se za pet godina zaposliti preko 1.000.000 ljudi; pomoćiće izvozna preduzeća u njihovom proširivanju tržišta u drugim zemljama; podsticaće preduzetnički duh građana i pomoći će onima koji se samostalno odlučuju na neku proizvodnju; oformiće Banku za razvoj koja će povoljnim kreditima, niskim kamatama i dugim rokovima vraćanja podstaći otvaranje novih radnih mesta; doneće poreske olakšice za sve one koji zapošljavaju nove radnike ili ljude koji se samostalno odlučuju da uđu u privatni biznis; ponudiće državnu imovinu, zemljište, poslovne prostore, delove preduzeća itd. nezaposlenima koji reše da sami otpočnu neki posao; ponudiće nezaposlenima prekvalifikacije; napraviće takve socijalne programe koji će u kraćem vremenskom periodu štititi privremeno nezaposlene, da bi ih, potom, primorali da sami razmišljaju i iznalaze mogućnost zapošljavanja;

Програм за спас Србије
86

Vlada će napraviti medijsku kampanju za zapošljavanje pod sloganom — Ti traži posao, mi ćemo pronaći tebe! Kako to u praksi izgleda? Pokazali smo da značajnim uštedama Vlada može prikupiti kapital za sledeće namene:
• • • rasterećenje privrede i građana od preteranih državnih nameta; finansiranje otvaranja novih radnih mesta; socijalna pomoć najugroženij licima.

Ako Vlada od ukupnih ušteda odvoji DEM 2 milijarde i usmeri za otvaranje novih radnih mesta, onda se može očekivati sledeće:
• • • • da pojedinci dobiju kredite od DEM 50.000; da se krediti usmere za kupovinu ili dokapitalizaciju opreme; da se krediti utroše za nabavku sirovina; da se, uz sopstveno učešće, zaposli 10 ljudi u toj novoj firmi

Rekapitulacija Ukupan kredit za zapošljavanje: DEM 2 milijarde. Kredit za novi posao: DEM 50.000. Ukupno odobreno kredita: DEM 40.000. Zaposlenost po odobrenom kreditu: 10. Ukupna zaposlenost: 400.000.

ZAKLJUČAK Zapošljavanjem novih 400.000 ljudi Vlada bi potpuno rešila problem viška zaposlenih u državnoj administraciji, vojsci i policiji. Nezaposleni više ne bi bili na budžetu države, plaćali bi poreze, proizvodili novoostvarenu vrednost, značajno bi uvećali svoj standard i polako bi otplaćivali kredite koji bi potom služili za otvaranje novih radnih mesta. Na ovaj način napravila bi se DINAMIKA ZAPOŠLJAVANJA viškova radnika u državnim službama i oni nebi ostali bez posla, već bi SVI našli nova zaposlenja. 13. KAKO ZADRŽATI MLADE? Radi zaustavljanja odlaska mladih iz zemlje, Vlada će sprovođenjem ovog programa otvoriti perspektivu mladim ljudima da ostanu u zemlji. Vlada će:
• • • • • otvoriti i liberalizovati privredu i pospešiti razvoj preduzetništva; finansijski i stručno pomagati talentovanim mladim ljudima; dovoditi stručnjake iz sveta koji će raditi sa mladim talentima; davati povlastice stranim softverskim kompanijama za dolazak u našu zemlju; osnovaće Fond za stipendiranje mladih talenata i podsticaće osnivanje privatnih fondova, zadužbina i rad stranih fondacija;
Програм за спас Србије
87

• • • • • •

svim mladim ljudima omogućiti da stupanjem u brak dobiju povoljan dugoročni kredit za kupovinu 40 m2 stambenog prostora; omogućiti povoljne dugoročne kredite za podizanje porodice, s tim što će se uslovi poboljšavati sa porastom broja članova porodice; poreskom i socijalnom politikom omogućiti obnavljanje srpske porodice. zapošavljati mlade ljude u velikim državnim kompanijama i pripremati ih da preuzmu upravljanje tim sistemima; uključiti mlade ljude u diplomatsku službu kako bi se što brže promenio negativni izgled Srbije u svetu; okosnicu ovoga Programa nosiće mladi ljudi kojima će se pružiti prilika da se dokažu i tako neposredno kreiraju svoju budućnost;

Zaustavljanjem “odliva mozgova”, Vlada će prekinuti dosadašnju politiku margi-nalizovanja mladih ljudi i otvoriće perspektivu svima onima koji hoće više da rade i zarade, tako da će moći svoje potrebe da ostvare u sopstvenoj zemlji. Takođe, Vlada će izraditi i predstaviti PROGRAME ZA POVRATAK naših ljudi koji žive u inostranstvu, a koji su napustili zemlju zbog politike režima. Tim mladim školovanim ljudima koji sada nemaju odgovarajuće stručno priznanje, već rade na sporednim poslovima da bi preživeli, omogućio bi se povratak i uključivanje u Program za spas Srbije. Formiranjem Vlade stručnjaka od strane Narodne skupštine, sastavljene od mladih i uspešnih tehnokrata, koji bi radili na ostvarivanju ciljeva iz ovog Programa, demokratske snage promena bi privukle mlade ljude da OSTANU i učestvuju u izgradnji moderne i demokratske Srbije.

1. SOCIJALNA POLITIKA

IV
88

SOCIJALNE, DUHOVNE I KULTURNE PRETPOSTAVKE PREPORODA SRBIJE

Teško je sve nabrojati šta su građani Srbije doživeli pod ovim režimom za poslednjih deset godina sunovrata države, ali izdvajamo samo trenutnu situaciju od koje će poći Nadstranačka vlada stručnjaka u svom socijalnom oporavku Srbije:
• • država izolovana sankcijama međunarodne zajednice, vrhovi režima optuženi za ratne zločine; privreda bankrotirala sa ogromnim deviznim dugom;
Програм за спас Србије

• • • • • • • • • • • • • • •

Nadstranačka vlada stručnjaka poći će od ovakve katastrofalne slike Srbije i otvoriće građanima Srbije viziju socijalne države u kojoj će se moći bogato i dostojanstveno živeti. Vlada će u oblasti socijalne politike odmah preduzeti sledeće mere. 1.1. JAVNOST U RADU Vlada će predstaviti narodu tačnu sliku stanja države, ne skrivajući nijedan podatak i predložiće konkretne mere za rešavanje svih problema. Vlada će otvoriti raspravu među stručnjacima i tražiti od njih da pred narodom obrazlože svoje predloge za spas Srbije.

nezaposlenih trenutno ima — 2.233.000 ljudi; prosečna plata iznosi 80 DEM, sa tendencijom pada; javna dugovanja države prešla su USD 5 mld; siva ekonomija kontroliše 40% BDP; kriminalizacija čitavog društva; 350.000 “mozgova” napustilo zemlju; po istraživanju, 80% mladih hoće da napusti zemlju; 1.453.000 penzionera nemaju redovne penzije, a iznos penzija je sve manji; stanovništvo osiromašilo, uski krug ljudi opljačkao zemlju i drži vlast u svojim rukama; zdravstvena zaštita katastrofalna, mada se na zdravstvo izdvaja 10,5% BDP; školstvo osiromašilo i u rasulu; sveopšta korumpiranost, tako da se, po međunarodnim izveštajima, ubrajamo u naj-korumpiranije zemlje na svetu; ratni invalidi prepušteni sami sebi; izbegli Srbi bez državljanstva, nepriznati od režima žive kao građani drugog reda; svuda se širi beznađe i očaj, niko ne vidi perspektivu ovakve države.

Svakodnevno će se pratiti rad Vlade i težiće se tome da se iznose konkretne primedbe i kritike kako bi Vladini službenici mogli da koriguju usvojenu ekonomsku politiku. Javnost u radu nove Vlade treba da mobiliše sve građane Srbije u projektu spasa države i niko iz nove vlasti ne sme biti pošteđen javne kritike. Na ovaj način Vlada će dobiti podršku građana Srbije za svoj rad, a građani Srbije će tačno znati u kakvoj situaciji se država nalazi i šta je njihov zadatak. 1.2. ODRICANJE Zbog izuzetno teškog položaja u kome se država nalazi, Vlada će javno zatražiti od svih građana Srbije da se angažuju lično u spasu države. Zato je neophodno da se sa svim strukturama društva koji žive na egzistencijalnom minimumu (radnici, nezaposleni, penzioneri, zdravstveni i prosvetni radnici, vojska i policija) postigne dogovor o obezbeđivanju uslova za rad Nadstranačke vlade stručnjaka. Taj Dogovor o nenapadanju Vlade bio bi potpisan od svih sindikata i udruženja i regulisao bi:
• • • • da 6 (šest) meseci ne bude nikakvih štrajkova ili protesta; da se predstavnici tih sindikata i udruženja konkretno uključe u rad Vlade i onemoguće moguće greške u radu Vlade; da se javno kritikuje rad Vlade i iznose konkretni predlozi za rešavanje pojedinih problema; da se postignuti dogovor oko visine mesečnih primanja poštuje za tih šest meseci;
Програм за спас Србије
89

• • • •

da Vlada, sindikati i udruženja, na osnovu bilansne slike stanja privrede, izračunaju kolike su realne mogućnosti za isplatu mesečnih obaveza i da se utvrđeni iznos isplaćuje tačno na određeni dan; da sve isplate budu jednake narednih šest meseci; da se zaostale isplate pretvore u javni dug i da Vlada zajedno sa sindikatima i udruženjima napravi dinamiku i rokove isplata; da se odrede prioriteti u isplati najugroženijih slojeva stanovništva.

Vlada će svojim domaćinskih ponašanjem pokazati da je i lično spremna da učestvuje u spasu Srbije i zato će za tih šest meseci svi članovi Vlade primati platu koja će biti određena na dogovoru sa poslodavcima i sindikatima. Vlada će kontrolisati sve troškove koji nastanu u državi i pozvaće sve sindikate i udruženja da joj pomognu u racionalizaciji državne uprave. Vlada će potpisati dogovor sa poslodavcima koji:
• • • • • • • zaključen na 6 (šest) meseci; neće dovesti do porasta cena; ograničiće profitnu stopu neće dovesti do novih otpuštanja radnika; smanjiće sva poreska opterećenja, takse i naknade poslodavcima; posebno će se smanjiti opterećenja onima koji zapošljavaju nove radnike; pomoći u iznalaženju novih poslova i tržišta.

Zaključivši sporazume sa sindikatima i poslodavcima, Vlada će, na osnovu dogovorenih pravila ponašanja, imati dovoljno vremena da se potpuno posveti sprovođenju ovog Programa. 1.3. UŠTEDE Racionalizujući državnu upravu i smanjujući sve troškove, Vlada će, kako smo pokazali, ostvariti, na osnovu dostupnih pokazatelja, minimalno uštede od DEM 1 mld. Taj iznos može biti i mnogo veći, ali je za to potrebno da NVS preuzme upravljanje zemljom i da objavi sve podatke koji su trenutno nedostupni. Uštede će se ostvariti:
• • • • prodajom ili zakupom državne imovine; smanjivanjem državne administracije, vojske i policije; privatizacijom državnih preduzeća koja prave gubitke; racionalizacijom i delimičnom privatizacijom javnog sektora (zdravstvo, školstvo, penziono osiguranje itd.).

Nadstranačka vlada stručnjaka biće štedljiva i čuvaće svaki državni dinar kako bi pomogla socijalne programe koje bude donela. 1.4. KAKO ĆE SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME? Fondove za socijalne programe Vlada će popuniti na sledeći način:
• • • • • •

prodajom ili zakupom državne imovine, deo sredstava će ići u te fondove; prodajom ili zakupom državne imovine koja je izgrađena iz tih fondova (Penzionog i Zdravstvenog); prodajom 6.000 malih i srednjih državnih preduzeća koja rade sa uspehom, deo tih sredstava biće uplaćen u fondove; koncesijama — deo sredstava dobijenih iz kocesija ići će u te fondove; prihodom od neplaćenog poreza fizičkih i pravnih lica; progresivnim oporezivanjem luksuzne potrošnje i svega onoga što Ministarstvo proglasi šundom;
Програм за спас Србије
90

• • • • • •

uvođenjem poreza za socijalni program koji neće biti opterećenje poslodavcima pošto će se drastično smanjiti izdvajanje iz privrede; uvođenjem privatnog, javnog, državnog i građanskog osiguranja u institucionalnim sistemima socijalne sigurnosti; povlačenjem dela kredita iz inostranstva za popunu ovih fondova kako bi se ublažila socijalna napetost i uspešno sproveo Program; uplaćivanjem dela donatorske pomoći u ove fondove; efikasnim kapitalisanjem postojećih fondova na tržištu kapitala; pravom lokalnih vlasti da popunjavaju fondove na svojoj teritoriji.

1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE Korenita promena socijalne politike srpskog društva treba da omogući:
• • • • • • • • • • • • • • • univerzalno garantovanje minimuma životnih uslova za svakog građanina; bez obzira na njegov radni i društveni status; univerzalno, obavezno i besplatno osnovno obrazovanje i, po rezultatima i kvalitetu, selektivno srednje, više i visoko obrazovanje; minimum opštih, civilizacijskih uslova za obezbeđenje i unapređenje zdravlja stanovništva i zaštita svih građana od posebno teških bolesti i zdravstvenih stanja; univerzalno, minimalno zdravstveno osiguranje uz uzajamnu odgovornost osiguranika, porodice i poslodavca i mogućnost izbora razvijenih modela osiguranja prema želji i moćima osiguranika i njihovih poslodavaca; progresivnu stopu oporezivanja; razdvajanje sistema socijalne sigurnosti po osnovu rada i doprinosa, od socijalnozaštitnih sadržaja socijalne politike; minimum starosne penzije za sva ostarela lica i selektivni modeli privatnog ili javnog penzijskog, invalidskog i drugih vidova osiguranja lica, imovine i prava od socijalnih rizika; afirmacija rada i apsolutna prednost stvaranja uslova za radno angažovanje, zapošljavanje i socijalnu sigurnost po osnovu rada; uvažavanje i podsticanje razvoja svake ličnosti i emancipacija žene i deteta; posebna pažnja i programi zaštite građana sa specijalnim potrebama i rizičnih skupina, porodica i pojedinaca; minimum kvaliteta stanovanja i unapređenja čovekove zdrave okoline; podrška porodici u ostvarivanju njenih društvenih i demokratskih funkcija, a posebno mladim roditeljima u ostvarivanju prava i obaveza na roditeljstvo; poštovanje zakonitosti socijalne pravde i besplatna i vanparnična zaštita korisnika socijalnih prava i usluga; oslobađanje od prakse preživljavanja; obezbeđivanje javnosti rada i odlučivanja, kao i kontrole delatnosti javnih institucija i fondova od strane korisnika prava i usluga, podrazumevajući da se onemoguće uzurpacije, manipulacije, korupcije, mito i slične društvene devijacije.

Sve ove promene socijalne politike moguće su samo uz radikalnu političku i ekonomsku reformu države koju predviđa ovaj Program. 1.6. PENZIONERI Gore smo već naveli kako će se popunjavati fondovi, među kojima i Penzioni fond, tako da sada ističemo još neke poteze koje će Vlada povući vezano za Penzioni fond:
• •

mnogi takozvani veliki sistemi zvanično su od državnih organa oslobođeni plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nova Vlada će ovo ukinuti; svi su dužni da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje;
Програм за спас Србије
91

• • •

• •

mora da se uskladi osnovica za utvrđivanje najniže penzije sa najnižom osnovicom za koju se plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; plaćanje doprinosa za PIO poslodavci izbegavaju sistemom minimalnih zarada, što značajno smanjuje izdvajanje za PIO. Vlada će uvođenjem finansijske discipline i rasterećenjem privrede onemogućiti ovaj način isplata; procena je da 300.000 privatnih preduzetnika zapošljava radnike “na crno”, bez plaćanja ikakvih doprinosa. Otvaranje privrede i liberalniji odnos u poslovanju, smanjenje svih izdvajanja i poreza, taksa i naknada omogućiće legalno zapošljavanje ovih radnika. Tako će se povećati izdvajanja za PIO; značajno će se smanjiti plaćanje u gotovini pa će veći deo novca cirkulisati preko platnog prometa, time će se povećati zarada podložna oporezivanju i obračun doprinosa za socijalno osiguranje kod isplate preko tekućih i žiro računa isplatilaca; izvršiće se reorganizacija u samom Penzionom i invalidskom fondu kako bi se postigle što veće uštede; efikasnije će se raspolagati sredstvima Penzionog fonda na tržištu kapitala.

Nadstranačka vlada stručnjaka će u sistemu PIO ukinuti sve neracionalnosti, zablude i teško prihvatljive beneficije koje ne proizlaze po osnovu rada nego imaju ideološku i političku osnovu. Vlada će u periodu od 6 (šest) meseci načiniti sledeće promene:
• • • rehabilitovaće načelo da penzije zavise od uloženog doprinosa za penzijskoinvalidsko osiguranje, a ne na osnovu zarade na koju nikada nije plaćen doprinos; visinu penzije određivati isključivo na osnovu dužine radnog staža i visine uplaćenog doprinosa, sa izuzetkom za zakonom određene teške poslove; ukinuti institut garantovane penzije — dodatna sredstva do visine kojima se obezbeđuje minimalna socijalna sigurnost isplaćivati preko sistema socijalne zaštite i obezbeđenja socijalne sigurnosti građana, na osnovu legitimacije imovinskog stanja i prihoda i uz stalnu kontrolu u toku korišćenja; prevremeno penzionisanje učiniti neatraktivnim, bez povlastica i sa primarno uplaćenim doprinosom; insistirati na odgovornosti lekara kod utvrđivanja invalidnosti, eliminisati svaku mogućnost podleganja pritisku, protekciji ili korupciji; na svaku vrstu rada, radnog angažovanja, zarađivanje u sopstvenom biznisu, u porodičnim firmama, na plaćenoj praksi, bez obzira na dužinu radnog vremena i pravu kvalifikaciju radnog angažovanja, treba uvesti adekvatnije doprinose, koji bi istovremeno značili i priznavanje odgovarajućeg radnog staža; porodične penzije za decu ne treba isplaćivati nakon isteka perioda do kog se mogu smatrati decom (osamnaest godina). Preko toga odlične đake stipendirati da nastave školovanje, a ostalim obezbediti prioritet pri zapošljavanju; obezbediti obavezno prijavljivanje za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz pretnju krivičnim sankcijama za one koji to ne poštuju; donošenjem novih penzionih propisa, stanje u fondovima PIO i poslovanje ustanove PIO učiniti transparentnim; osnovati nezavisnu nevladinu naučno-istraživačku jedinicu koja bi se bavila izučavanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, analizirala tekuća kretanja i predlagala razvojne i reformske mere, sačinjavala prognoze kretanja osiguranika, penzionera i sredstava; uvesti materinske penzije sa beneficiranim uslovima, koji će zavisiti od broja rođene dece; ažurirati penzijske isplate da bi se povratilo poverenje; zaključivanje sporazuma o socijalnom i penzijskom osiguranju sa Makedonijom, Slovenijom, BiH, kao i ratifikacija već zaključenog sporazuma sa Hrvatskom;
Програм за спас Србије
92

• • •

• • •

• • •

Nadstranačka vlada stručnjaka će ovakvim otvorenim i jasnim pristupom u problemu rešavanja penzija, privući naklonost penzionera i omogućiće im da starost mnogo bezbrižnije i mirnije prožive. 1.7. NEZAPOSLENI Nadstranačka vlada stručnjaka će težiti da sva državna preduzeća oslobodi viška zaposlenih i da ih tako pripremi za tržišnu konkurenciju. Preostali radnici u tim preduzećima imaće priliku da boljom organizacijom, većim radom, agresivnim nastupom na tržištu poboljšaju položaj svojih preduzeća i tako direktno utiču na povećanje sopstvenih prihoda. Ujedno će se tako izvršiti ozdravljenje srpske privrede koja će, oslobođena svih viškova i prekomernih troškova, moći da razvija svoje poslovanje i tako zapošljava nove ljude. Najveći zadatak dok se srpska privreda ne prilagodi novom privrednom ambijentu biće rešavanje problema nezaposlenih. Država će zaštititi sve nezaposlene na dva načina:
1) 2)

privući neki poznati inostrani fond i ponuditi mu da organizuje deo penzijskog osiguranja.

regulacijom TRŽIŠTA RADA i stvaranjem uslova za veće i brže zapošljavanje nezaposlenih; materijalno-pravnom zaštitom nezaposlenih.

1.7.1. Regulisanje tržišta rada Smanjenje nezaposlenih zavisi prvenstveno od opšteg privrednog rasta. Vlada će preduzeti sledeće aktivnosti:
• • • • • • • • • • posredovanje sa ciljem povećanja efikasnosti procesa usaglašavanja potražnje i ponude, odnosno slobodnih radnih mesta i lica koja traže zaposlenje; obrazovanje lica koja traže zaposlenje, unapređenjem i prilagođavanjem njihovih veština i znanja, sa ciljem jačanja kapaciteta ponude rada; neposredno kreiranje radnih mesta koje može poprimiti oblik zapošljavanja u javnom sektoru ili sufinansiranja zapošljavanja u privatnom sektoru; otvoriće mogućnosti samozapošljavanja i stimulisaće takve programe; stvoriće uslove za novo zapošljavanje putem programa: prekvalifikacije, zapošljavanja mladih, inoviranja znanja, obrazovanja odraslih, uključivanja nezaposlenih u mrežu javnih radova.

Ovim bi se stvorila institucionalna osnova i za promenu odnosa službi za zapošljavanje prema problemima nezaposlenih.

1.7.2. Materijalno-pravna zaštita Ona obuhvata uobičajeni naziv za označavanje sistema prava kojima se obezbeđuju novčani transferi i druge vrste naknada nezaposlenim licima. Prava nezaposlenih lica su:
• • • • informisanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; posredovanje pri zapošljavanju; priprema za zapošljavanje; novčana naknada;
Програм за спас Србије
93

• •

novčana naknada za vreme stručnog osposobljavanja; druga prava zaštite.

Nadstranačka Vlada će, na osnovu analize stanja privrede, odrediti visinu naknade za nezaposlena lica. Ali Vlada će odrediti maksimalni rok od 12 meseci za primanje naknade, jer je to dovoljan rok da se lica koja traže posao motivišu da pronađu novi posao. Cilj Vlade je da spreči lenjost pojedinih grupa koji očekuju da im sve država reši, dok oni uredno primaju naknadu za nezaposlenost. Stimulisaće se povoljnim kreditima za otvaranje malih radionica, radnji i preduzeća pojedine kategorije nezaposlenih koji ispune kriterijum o profitabilnosti posla koga predlažu. Vlada će uvesti na sve zaposlene posebnu taksu za nezaposlene, kojom će se puniti fond za nezaposlene kako bi se pomogao što bezbolniji i mirniji prelaz u novi privredni sistem. Nezaposlena lica u sistemu osiguranja imaju:
• • • • • pravo na naknadu; penzijsko i invalidsko osiguranje; pravo na zdravstveno osiguranje; pravo na produženo osiguranje; naknadu troškova prevoza i selidbe radi zapošljavanja van mesta stanovanja.

Dosadašnjom politikom prema nezaposlenima teret je padao na porodicu i pojedince; novom organizacijom službe za nezaposlene teret mora da padne ravnomerno na: državu, preduzeća, pojedince i porodicu. Tako bi se ublažila sadašnja katastrofalna pozicija nezaposlenih i zemlja pripremila za bržu tranziciju. 1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI Država će izraditi dugoročnu strategiju (do 2050. godine) demografskog razvoja zemlje i zaustaviti sadašnje negativne trendove koje karakteriše:
• • • • • • • • • • • nizak natalitet; porast mortaliteta; opadanje broja sklopljenih brakova; “odliv mozgova”; poremećaj polne strukture; depopulacija određenih područja; intenzivno starenje stanovništva; neravnomerna gustina naseljenosti; neujednačena urbanizacija; neobrazovanost; nesprovođenje populacione politike.

Država će učiniti radikalan zaokret u vođenju populacione politike, zaustaviće sadašnje negativne tendencije u proteklom periodu: Prirodni priraštaj u periodu 1950. - 1997.
195 0 111 196 0 85 197 0 68 198 0 70 199 0 52 199 1 45 199 2 30 199 3 30 199 4 28 199 5 29 199 6 22 199 7 16

Napomena: borojevi su dati u hiljadama.

Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za statistiku.

Програм за спас Србије
94

Vlada će u okviru populacione politike preduzeće sledeće:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • finansijski će pomoći povećanje nataliteta otvaranjem Fonda za natalitet; boljom zdravstvenom organizacijom i osiguranjem smanjiće broj bolesnih i produžiće životnu dob brigom o starim i nemoćnim ljudima; stimulisaće povoljnim kreditima mlade da sklapaju brakove i rađaju decu; zaustaviće odlazak mladih ljudi u inostranstvo stvaranjem povoljnih uslova za život u Srbiji; obezbediće sve pogodnosti majkama za podizanje potomstva; naseljavaće određena područja stanovništvom iz gradova tako što će finansirati otvaranje novih radnih mesta, zaštitu životne sredine, izgradnju dobrih puteva, bolnica, domova zdravlja i kulturnih ustanova; oslobodiće prenatrpane gradove viška stanovništva; brinuće o starim i nemoćnim ljudima i omogućiće im redovnu zdravstvenu zaštitu, negu i isplatu penzija i socijalne pomoći, kao i razvoj programa samopomoći i solidarnosti na lokalnoj osnovi; preko Drugog kanala RTS vršiće se dopuna obrazovanja za sve strukture stanovništva i koristiće sve lokalne medije da se uključe u podizanje nivoa obrazovanja naroda; izradiće efikasan program razvoja seoskih područja; obezbediće ravnomerniji i ekonomski i populacioni razvoj Srbije; uključiće sve obrazovne, zdravstvene, medijske institucije u sprovođenju nove populacione politike; pomoćiće svim nevladinim organizacijama da deluju u sprovođenju populacione politike; posebno će izraditi program za decu kojim će omogućiti da se pomogne porodici podizanje dece, i to: dužim porodiljskim odsustvovanjem, da majke rade polovinu radnog vremena do određene starosti dece; većim izdvajanjem naknada za porodilje, materinskim dodatkom za nezaposlene i socijalno ugrožene, davanjem pomoći za opremu novorođenčeta, povećanjem dodatka za decu, naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za treće dete.

Država će, rukovođena načelom socijalne pravde, omogućiti svim porodicama normalan standard, povećanje nataliteta i svoj deci, bez obzira na poreklo, jednake uslove za razvoj, školovanje i odrastanje. 1.8.1. Mere za povećanje nataliteta u Srbiji Propaganda
• • • • • • • • • • • •

medijska kampanja putem svih sredstava javnog informisanja; smanjenje i prevencija steriliteta kod mladih; prevencija neželjene trudnoće; prevencija polnih bolesti; zdravstveno prosvećivanje dece i omladine (organizovanje specijalističkih službi: ginekolog, akušer, psiholog, psihopatolog za rad/razgovor sa decom i omladinom na nivou škola); seksualno vaspitanje u višim razredima osnovnih škola: sedmi i osmi razredi/priprema za odraslo doba, kontracepcija, kontraceptivna sredstva — upoznavanje, kontraceptivna sredstva — dostupnija u slobodnoj prodaji; savetovalište za osnivanje porodice; visoke kazne za ilegalne abortuse.
Програм за спас Србије
95

Treće dete
• • • • • • • • • • • • • • • • za prvo dete plaća se puna cena za obdanište, školovanje, školski pribor...; za drugo dete plaća se 50%; za treće dete sve je besplatno; za svako sledeće država će napraviti odgovarajuće programe pomoći.

Materijalna stimulacija
za prvo dete 1000 DEM; za drugo dete 2500 DEM; za treće dete 5000 DEM; za svako sledeće određivaće se beneficija; paket za svako novorođenče (pelene, švedske pelene, benkice, flašice...)

Trudničko bolovanje
počinje od dana dijagnostikovanja trudnoće; isplate redovne — u iznosu 100% od plate.

Porodiljsko bolovanje
u trajanju od jedne i po godine za svako dete; isplate redovne — u iznosu 100% od plate; za treće dete majke dobijaju posebne materijalne povlastice.

Krediti
olakšice za dobijanje i otplatu kredita za stanove, kuće, nameštaj i dr.; prioriteti — mladi bračni parovi sa dvoje i više dece.

1.9. STANOVANJE Novi koncept stambene politike polazi od stava da pristojno stanovanje spada u domen osnovnih ljudskih prava, te da država ima odgovornost da ga svojim građanima obezbedi. Rešavanje pitanja stanovanja ne može se u celini prepustiti tržišnim mehanizmima, pa je neophodno da država preuzme odgovarajuće aktivnosti u ovoj oblasti, i to:
• • • • • • • • • • • program subvencioniranja stambene izgradnje za građane i porodice sa niskim primanjima; modernizacija zakona o zaštićenim stanarima i podsticanje izgradnje stanova u privatnom sektoru; programi izgradnje jeftinih stanova koji zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta stanovanja; izbegavati teritorijalno grupisanje izgradnje jeftinih stanova; podrška i podsticanje za organizovanje neprofitnog sektora u izgradnji i održavanju stanova i stambenih zgrada; programi uređivanja i opremanja parcela za stambenu izgradnju na građevinskom zemljištu, koji bi se pod povoljnim i namenskim uslovima davali u dugogodišnji zakup; program obnove siromašnog stanovanja, stručna, tehnička i finansijska pomoć u samogradnji i samopomoći lokalnoj zajednici; programe obuke građana i lokalnih organizacija za samogradnju i samoobnovu stanova; davanjem minimalne stambene jedinice mladim bračnim parovima za otpočinjanje zajedničkog života; povoljnim kreditima pomoći izbegle Srbe da dobiju mogućnost trajnog rešavanja stambenog problema; uključivanje nevladinih organizacija, udruženja građana, fondacija i donatora za rešavanje ovog problema.
Програм за спас Србије
96

Nova stambena politika mora da omogući građanima da svojim radom i štednjom mogu, uz pomoć države i povoljnih bankarskih kredita, trajno da reše stambeno pitanje. 1.10. SOCIJALNA ZAŠTITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA Država Srbija će za sve borce i ratne invalide obezbediti redovne isplate nadoknade, povećaće iznose mesečnih primanja u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti zemlje, a za borce i invalide koji su učestvovali u ratovima od 1991. do 1999. godine obezbediće:
• • • • • • • • • • • • • • posao i uključivanje u društveni život u zavisnosti od njihovih psihofizičkih mogućnosti; prekvalifikaciju i obuku za novi posao; školovanje i stipendiranje; nabavku pomagala; zdravstvenu zaštitu; penziono i invalidsko osiguranje; stanove za njih i njihove porodice; povlastice za vožnju, letovanje; besplatnu rehabilitaciju i oporavak u banjama; psihološka savetovališta i centre za okupljanje; razne druge pomoći za uključivanje u društveni život zemlje; samohranim majkama posao, socijalnu zaštitu i stanove solidarnosti; školovanje dece palih boraca ili invalida do punoletstva, stipendiranje za zanate, fakultetsko obrazovanje, pomoć pri pronalaženju posla, i povoljne stambene kredite; podršku regiona i lokalnog organa vlasti u trajnom zbrinjavanju njihovih porodica.

Država Srbija je dužna da borcima, invalidima i njihovim porodicama omogući normalan život i na taj način ih uključi u preporod srpske države. 1.11. SIROMAŠTVO Postojeće socijalno raslojavanje nije nastalo na bazi rada, štednje, odricanja ili zalaganja, već na pljačkanju društvene svojine koje je omogućila partijska pripadnost režimu ili bliska povezanost sa njim. Strogim kontrolisanjem tržišta i zloupotrebama kreditiranja i inflacije, u Srbiji je stvorena malobrojna klasa novokomponovanih bogataša koji su prihvatili da služe u sultanskom sistemu vlasti. Takav anahroni sistem, neprimeren evropskim integracionim tokovima, izolovao se od čitavog sveta da bi mogao do kraja da izvrši pljačkanje celokupnog društvenog bogatstva. U takvom sistemu najveći deo naroda živi u siromaštvu. Nemoguće je izaći iz sadašnjeg stanja ako ne dođe do nužnog otvaranja države, liberalizacije privrede i celokupne demokratizacije društva. NVS će se boriti za ostvarivanje ciljeva koje je u ovom programu iznela i jedno od značajnih polja njenog delovanja biće UKLANJANJE SIROMAŠTVA U DRUŠTVU. Podizanjem materijalnog blagostanja društva, država će više izdvajati za socijalne programe pomoći najsiromašnijim, koje će ostvarivati na sledeći način:
• • povećanjem novčanog iznosa za pomoć najugroženijim licima; poboljšanjem uslova za negu najugroženijih lica;

Програм за спас Србије
97

• • • • • • •

Svim ovim merama omogućiće se najugroženijim licima da se zbrinu i da ostvare minimalne egzistencijalne uslove za život.

razviće druge sadržaje zaštite ugroženih lica (pomoć u kući, dnevni boravak, dodatak za negu i pomoć); ostvariće bolje uslove za smeštaj ugroženih lica; razviće mrežu socijalnih ustanova koja će pokriti čitavu teritoriju Srbije; finansijskom podrškom odgovarajućih ustanova tako da se one prilagode specifičnim potrebama pojedinih grupa korisnika; ostvariće minimalne okvire za život najugroženijih lica; ukinuće prosjačenje; iskoreniće siromaštvo brzim razvojem i obnovom države.

Država će voditi takvu socijalnu politiku zaštite najugroženijih slojeva stanovništva da će vremenom omogućiti i njihovo uključivanje u obnovu i razvoj zemlje. Decentralizacijom države omogućiće se lokalnoj vlasti da se bolje organizuje u sprečavanju pojave siromaštva na svojim teritorijama. Lokalni organi vlasti imaće pravo da uvedu dodatne takse i poreze za pomoć najsiromašnijim i najugroženijim licima na svojoj teritoriji. 2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE 2.1. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA Zdravlje je stanje dinamičke ravnoteže između čoveka i njegove fizičke i socijalne sredine. Zdravstvena zaštita poboljšava uslove života i rada, vrši prevenciju, otkriva i leči bolesti i otklanja posledice obolevanja. Zdravstvena zaštita može biti osnovna i dodatna. 2.1.1. Osnovna zdravstvena zaštita Osnovnom zdravstvenom zaštitom obuhvaćeni su svi stanovnici Srbije. Ona obuhvata sve savremene standardne metode lečenja svih bolesti, od običnih do najtežih. Osnovna zdravstvena zaštita finansira se iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. 2.1.2. Dodatna zdravstvena zaštita Dodatna zdravstvena zaštita obuhvata dodatne, nestandardne preglede, uslove boravka, protetiku, produženu rehabilitaciju i sl. Za ovu vrstu zdravstvene zaštite utvrđuje se cenovnik usluga koju plaća korisnik preko dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili lično. Zdravstvena zaštita se obezbeđuje u:
• • državnim zdravstvenim institucijama; privatnim zdravstvenim ustanovama.

Država će izjednačiti sve zdravstvene ustanove bez obzira na vrstu vlasništva i osnivača.

Програм за спас Србије
98

Takođe će omogućiti da svaka ustanova koja zadovoljava stručne i prostorne kriterijume ima mogućnost zaključivanja ugovora sa organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sadašnje izdvajanje sredstava za zdravstvenu zaštitu iznosi 10,5% BDP, što je za 100% veće izdvajanje nego u zemljama EU. Međutim, zbog neracionalnog i nedomaćinskog raspolaganja tim sredstvima nivo zdravstvene zaštite je u stalnom opadanju. Zadatak nove Nadstranačke vlade stručnjaka je da poboljša kvalitet zdravstvene zaštite bez povećanja stope izdvajanja sredstava za zdravstvenu zaštitu. Vremenom, privrednim razvojem zemlje, Vlada će nastojati da ovo izdvajanje za zdrastvenu zaštitu približi ili izjednači sa zemljama EU.

Kako to postići? Nadstranačka vlada stručnjaka će:
• • • • • • • • • • • • • • • • • sprovesti denacionalizaciju svih sadašnjih državnih zdravstvenih ustanova; kod svih zdravstvenih ustanova čije je osnivanje bilo finansirano sredstvima zdavstvenog osiguranja i Penzionog fonda ili sredstvima lokalnih organa vlasti odrediti procenat njihovog učešća u vlasništvu nad zdravstvenom ustanovom; privatizovati sve one zdravstvene ustanove za kojima država više nema interes; privatizovati apoteke; racionalizovati zdravstvenu zaštitu tako da broj lekara i drugog medicinskog osoblja bude u skladu sa standardima EU (npr. jedan lekar na 4.000 stanovnika, 8 postelja na 1.000 stanovnika); obezbediti jedinstven standard medicinskih procedura koji se obavljaju u svim zdravstvenim ustanovama i stručni nadzor; uskladiti politiku upisa studenata i srednjoškolaca, plan specijalizacija sa kadrovskim potrebama zdravstvene službe; osnovati depolitizovanu komoru zdravstvenih ustanova i lekarsku komoru, koja će kontrolisati izdavanje i oduzimanje dozvola za rad; uvesti instituciju porodičnog lekara koji brine o zdravlju stanovnika sa jednog manjeg područja; podići nivo lečenja, koji će omogućiti zdravstvenim ustanovama da pruže zdravstvene usluge bolesnicima iz inostranstva; marketinški pripremiti prezentaciju svih zdravstvenih usluga i organizovati zdravstveni turizam po najvišim svetskim standardima; uvesti menadžment u zdravstvo na svim nivoima, radi poboljšanja efikasnosti svih resursa i podizanja celokupnog nivoa zdravstvene zaštite; objediniti službu fakturisanja i naplate zdravstvenih usluga za sve državne ustanove sa jednog regiona; poslove snabdevanja državnih zdravstvenih ustanova sprovoditi iskljičivo putem javnog nadmetanja na osnovu konkretnih potreba odobrenih od ministarstva zdravlja i socijalne zaštite; drastičnim merama iskoreniti korupciju; omogućiti zdravstvenim radnicima iz državnih ustanova da legalno rade u privatnoj praksi ako je taj rad u slobodno vreme i ako se na njega plati porez; sačiniti mehanizme tržišnog stimulisanja zdravstvenih radnika.
Програм за спас Србије
99

2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Mere za ozdravljenje sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji su sledeće. 2.2.1. Kratkoročne pravno-finansijske mere Odmah obustaviti “finansiranje” zdravstvenih ustanova i preći na formu međusobnih odnosa predviđenih Zakonom o zdravstvenom osiguranju, odnosno na plaćanje pruženih zdravstvenih usluga osiguranicima i osiguranim licima. Uspostaviti prelazni period od šest meseci u okviru koga će Republički zavod nastaviti avansno plaćanje usluga, s tim što će iznosi polumesečnih avansa biti umanjeni, u odnosu na iznose koji se sada plaćaju, za 10-30% zavisno od vrste zdravstvene ustanove. (Predvideti najpovoljniju varijantu za psihijatrijske bolnice u kojima se sprovodi dugotrajno bolničko lečenje hroničnih obolenja). U tom periodu uskladiti cenovnik zdravstvenih usluga, zaključiti nove ugovore sa zdravstvenim ustanovama, doneti novu Odluku o učešću osiguranika u troškovima zdravstvenih usluga. Odmah prestati sa plaćanjem rashoda za lečenje neosiguranih lica i sredstava za posebne namene, jer ove namene nisu pravno zasnovana obaveza osiguranja. Odmah prestati sa uzimanjem kredita kako bi se uplaćivali avansi zdravstvenim ustanovama (kredite moraju početi uzimati zdravstvene ustanove za pokriće svojih troškova). Odmah uvesti drastične mere štednje u vezi sa izdacima za poslovodstvo i upravu Republičkog zavoda. Suočiti se sa raširenom korupcijom i klijentelizmom. Sačiniti sveobuhvatan popis svih dugova Republičkog zavoda prema osiguranicima i osiguranim licima i odmah pristupiti isplatama naknada poštujući red prvenstva po starosti potraživanja. U što kraćem periodu organizovati službu Republičkog zavoda da započne sprovođenje sveobuhvatne kontrole ispravnosti obračuna i plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. (Izvršiti izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju koja bi omogućila gubljenje prava iz zdravstvenog osiguranja usled neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje). Uvesti obavezno sveobuhvatno procentualno učešće osiguranika i osiguranih lica u troškovima svih zdravstvenih usluga. Pristupiti uvođenju dvojezičnosti u obrascima koji se koriste u radu Republičkog zavoda a u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja u svim dvonacionalnim i višenacionalnim sredinama. Preduzeti mere da osiguranici i osigurana lica iz sastava nacionalnih manjina mogu u ostvarivanju svojih osiguraničkih prava koristiti svoj jezik i pismo. Preduzeti mere da se na odgovarajuća radna mesta postave radnici sa potrebnim kvalifikacijama i radnim iskustvom, imajući u vidu činjenicu da se sadašnje devijantno funkcionisanje Republičkog zavoda vršilo uz saradnju i doprinos pojedinih delova službe Republičkog zavoda.

Програм за спас Србије
100

Uspostaviti poslovno-finansijsku samostalnost u autonomiju Republičkog zavoda, onako kako je ona uređena Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Otvoriti devizni račun i obezbediti da se devizne uplate inostranih nosilaca zdravstvenog osiguranja uplaćuju direktno na račun Republičkog zavoda. 2.2.2. Mere za konstituisanje Republičkog zavoda kao savremene organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja U cilju priprema za buduću denacionalizaciju, indentifikovati sve pravne prethodnike Republičkog zavoda (misli se prvenstveno na bolesničke kase koje su ukinute posle 1945. godine i čija imovina je prešla na novo uspostavljanje organizacije socijalnog osiguranja). Indentifikovati sve zdravstvene ustanove u čijoj izgradnji su učestvovali pravni prethodnici Republičkog zavoda, visinu sredstava i zahtevati stvaranje pravnog osnova da se po tom osnovu uspostave vlasnička prava Republičkog zavoda u tim ustanovama. Redefinisati način formiranja upravljačkih organa Republičkog zavoda polazeći od činjenice da doprinos za zdravstveno osiguranje uplaćuju zaposleni i poslodavci (sindikati, poslodavačke komore, Skupština Srbije — eleminisati dominantan uticaj lekarsko-farmaceutskog interesnog lobija na upravljanje Republičkim zavodom i na vođenje njegovih poslova). Pristupiti uspostavljanju ugovorenih odnosa sa zdravstvenim ustanovama u nedržavnoj svojini. Striktno sprovesti načelo da Republički zavod ne finansira one zdravstvene ustanove i one zdravstvene programe koji su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti definisani kao poslovi iz domena države, odnosno ministarstva zdravlja i socijalne zaštite (najmanje polovina programa koje sprovode zavodi za zaštitu zdravlja ima karakter programa od opšteg interesa za Republiku, a Republički zavod ovu vrstu zdravstvenih ustanova finansira u celini). Uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Otpočeti povećanje prikupljanja godišnjeg iznosa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera i zemljoradnika, kako bi ove kategorije osiguranika svoje troškove zdravstvene zaštite pokrile sa barem 50% uplaćenog doprinosa. Redefinisati sistem osnovica i stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje kako bi se nekorišćenje prava iz zdravstvenog osiguranja u određenom vremenskom periodu odrazilo na visinu osnovice doprinosa ili visinu stope doprinosa. Prilikom redefinisanja zdravstvenog osiguranja koristiti se iskustvima odgovarajućih sistema u Nemačkoj, Austriji i Holandiji, kao komparativnom zdravstvenom osiguranju sistemu u Srbiji. Navedenim merama i aktivnostima treba da se postignu osnovni i najznačajniji ciljevi u oblasti zdravstvene zaštite, kao što su:
• • • • • očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi i bioloških sposobnosti nacije; smanjenje obolevanja i iskorenjivanje bolesti; povećanje nataliteta; produženje očekivanog trajanja života; poboljšanje kvaliteta života;
Програм за спас Србије
101

• • •

unapređenje i poboljšanje uslova životne sredine; obezbeđenje veće socijalne sigurnosti građana putem garantovanja prava u oblasti zdravstvene zaštite; obezbeđivanje normalnih uslova rada i primanja zdravstvenih radnika.

Vlada stručnjaka će izvršiti neophodnu reformu zdravstvene službe i zdravstvenog osiguranja tako da se Srbija standardom približi ili ujednači sa razvijenim zemljama slične veličine i snage. 2.3. TELEMEDICINA 2.3 OPIS PROJEKTA CILJEVI: Osnivanje Centra koji bi pružio telemedicinske usluge pojedinim kategorijama stanovništva i medicinskim stručnjacima u zemlji i svetu (SAD). PROIZVOD / USLUGE NOVOFORMIRANOG CENTRA:
• • • • • Usluge telemedicine iz svih oblasti medicine, sa naglaskom na telepatologiji, telelaboratoriji, telekardiologiji, telehirurgiji i sl. Omogućavanje izdavanja nezavisnog medicinskog mišljenja uvidom u raspoloživu medicinsku dokumentaciju, davanjem stručnih konsultacija i za zainteresovane korisnike, tkz. “second opinion” Direktna video komunikacija sa pacijentom u cilju obavljanja prvog pregleda, pa sve do praćenja toka lečenja i konačnog ishoda terapije, bez obzira na udaljenost i geografsku lokaciju pacijenta. Telekonferensing i “on line” prezentacija i razmena stručnih iskustva sa zainteresovanim domaćim i inostranim klinikama i zdravstvenim centrima. Plasman proizvedenog softvera iz oblasti telemedicine, kao i prateće dokumentacije, pružanje konstaltinga iz ove oblasti i pomoć pri osnivanju sličnih organizacija u drugim zemljama (“know how”).

POZITIVNE STRANE PROJEKTA Savremena medicina je, između ostalog, i ekonomska kategorija. U mnogim zemljama je njen ekonomski karakter predimenzioniran, ali je činjenica da se veliki procenat iz nacionalnog dohotka odvaja za ovu delatnost i da stoga svaka ušteda ili ostvarivanje dobiti ima uticaja na standard celokupne zajednice. U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog pada cena informatičke telekomunikacione opreme i usluga. U sledećih pet godina ne očekuje se bitno smanjenje opreme, dok se očekuje drastičan pad cena telekomunikacionih usluga. To može veoma da pogoduje razvoju telemedicine i da dovede do naglog porasta agencija i organizacija koje bi se bavile ovom delatnošću. Povoljni uslovi za otpočinjanje rada ovakvog Centra postoje i u empirijskoj činjenici da su cene zdravstvenih usluga u SAD-u veće za 10 puta od naših, da postoji veliko poverenje ciljne grupe naših iseljenika u SAD u naše lekare, da naprotiv mnogi izražavaju sumnju u objektivnost američkih lekara, jer u većini slučajeva oni rade za osiguravajuće kompanije. Takođe postoji velika potreba za “second opinion” i nezavisnim stručnim mišljenjem naših lekara. Ne treba zaboraviti i problem komunikacije koji postoji između naših iseljenika i zdravstvenog osoblja u američkim klinikama, o čemu svedoče mnoge izjave naših iseljenika da se tamo osećaju kao pacijenti drugog reda.
Програм за спас Србије
102

Svi ovi pokazatelji ukazuju na pravovremenost ovog projekta, ali takođe treba uzeti u obzir i potencijalna ograničenja, nerešena pravna i etička pitanja, problem privatnosti i zaštite podataka o pacijentu, problem neadekvatne komunikacione infrastrukture kod nas, nedovoljne tehničke kulture potencijalnih korisnika. Ciljna tržišta Obzirom da telemedicina briše granice između tržišta, područja primene su u okviru određene bolice / zdravstvene ustanove, preko saradnje između srodnih – kompatibilnih institucija, pa do međunarodnih. Telemedicina i prateće zdravstveno osiguranje mogu ciljnoj grupi naših građana u rasejanju da pruže dodatnu kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, po, za njih, prihvatljivoj ceni. Pilot lokacija bi mogla da se instalira u Norwalk bolnici na Yale University, obzirom da su se oni već izjasnili da bi podržali ovakav projekat. Po alanogiji sa projektom u Norwalk bolnici mogli bi da se prave ugovori sa ministarstvima zdravlja pojedinih zemalja (pretežno onih sa kojima već imamo potpisane ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i sa tkz. “nesvrstanim”) o video pregledima njihovih pacijenata i ponudom kvalitetnijih terapijskih procedura nego što očekuju u njihovim zemljama, a po ceni znatno konkurentnijoj nego u zemljama razvijenog sveta. Ponuda bi obuhvatila i osnivanje njihovog centra za telemedicinu. Korisnici bi mogli da budu i pretplatnici Interneta širom sveta, koji bi mogli da se uključuju na sajt medicinskih ustanova i da stupe u kontakt sa pojedinim specijalnostima. Potencijalni korisnici telemedicine:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • državne bolnice, privatne bolnice, klinike, hitna služba, kućno lečenje, industrijska medicina (medicina rada), sportska medicina, civilna zaštita (elementarne nepogode), ordinacije lekara opšte medicine... satelitska antena, televizija zatvorenog kruga (CCTV), PC, PC skener, odgovarajući server, veza sa Internetom, laserski i brzi matrični štampač, digitalna kamera i stil kamera, kancelarijska oprema i sl. dobijanje saglasnosti za izradu projekta, formiranje projektnog tima, obezbeđenje uslova za rad, organizovanje informatičke podrške i tehničke podrške,
Програм за спас Србије
103

OPREMA:

Najvažnije aktivnosti potrebne za izvođenje projekta:

• • • • • • •

izrada detaljnog plana i načina rada, metodološka obuka. definisanje strategije razvoja, izrada preporuka za dalji razvoj, definisanje preduslova za plasman proizvoda/usluga, plan i način prodaje proizvoda/usluga, prezentacija i usvajanje rezultata projekta.

Definisanje strategija:

ZAKLJUČAK: Mreža telemedicine bi u budućnosti trebalo da pokriva celu Evropu. Za ostvarivanje ovog plana potrebno je:
• • • • • Ostvariti ujednačen sistem kompjuterske i telefonske mreže prema regionima, Sistem komunikacije mora biti lako primenljiv, Sistem mora da zadovolji standarde u uslovima rastuće pokretljivosti Evrope, Standardi se moraju zadovoljiti u svakom posebnom problemu uz mogućnost primene kreativnosti ordinarijusa, Mora da zaštiti podatke.

3. POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 3.1. ZAŠTO JE VAŽNA ŽIVOTNA SREDINA ?

Značaj zaštite životne sredine ogleda se u sledećim činjenicama: • Svi biološki, sociološki, privredni i ekonomski procesi odvijaju se u konkretnoj životnoj sredini od čijeg kvaliteta zavisi i kvalitet i intenzitet tih porcesa; • Životna sredina je izuzetno složen i dinamičan sistem žive i nežive prirode u kome vladaju konkretne ekološke zakonitosti; • Zagađena životna sredina onemogućava efikasno funkcinisanje bioloških procesa stanovnika te sredine, pa samim tim onemogućava i efikasno funkcionisanje socioloških, privrednih i ekonomskih sistema; • Degradirana (narušena) životna sredina onemogućava efikasno funkcionisanje privrednih i ekonomskih procesa, pa samim tim onemogućava i efikasan razvoj društva u celini. Dakle, bez nezagađene i nenarušene životne sredine nema zdravog života građana i uspešnog napretka društva.

3.2. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI
U odnosnu na izvorno stanje, kvalitet životne sredine u našoj zemlji je u značajnoj meri narušen. Naravno, situacija varira od mesta do mesta, i u direktnoj je negativnoj korelaciji sa gustinom naseljenosti, stepenom industrijalizacije i intenzitetom ljudskih aktivnosti. Glavni razlozi značajnog narušavanja kvaliteta životne sredine u Srbiji su: • • • dosadašnja praksa primene otvorenih (tzv. “prljavih”) tehnologija i njihov razvoj baziran gotovo isključivo na profitabilnosti; neracionalno i ekološki nedovoljno osmišljeno korišćenje prirodnih resursa (zemljišta, vode, drvne mase i dr.); i uništavanje indistrijskih postrojenja i korišćenje radioktivnih i ostalih nedozovoljenih ratnih sredstava tokom NATO agresija na našu zemlju, zbog čega je na nekim mestima situacija postala “ekološki” dramatična (Pančevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor i dr.);
Програм за спас Србије
104

Bez efikasne integralne zaštite ukupne životne sredine i svake pojedinačne organske vrste, kao i sanacije svih do sada nanetih ekoloških šteta našoj prirodi, nije moguće očekivati uspešan razvoj našeg društva i uključivanje u svetske društvene, privredne i ekonomske tokove;

3.3. REŠENJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI
A) Strateška rešenja: • Zaštita ukupne životne sredine i svake pojedinačne organske vrste u Srbiji mora biti integralna, efikasna i centralizovana; dakle mora biti planirana na fundamentalno ekološkim, a ne ekonomskim ili političkim principima; • Neophodno je formirati “Nacionalni program integralne zaštite životne sredine”, koji bi imao multidisciplinarni pristup i koji bi država definisala kao svoj strateški program; • Pored ovog opšteg Nacionalnogh programa potrebno je usvojiti i seriju konkretnih Programa koji bi se bavili pojedinim segmentima životne sredine; • Koordinacija izrade opštih i specifičnih Programa zaštite životne sredine biće poverena pažljivo izabranoj ekipi stručnjaka koji bi, u najkraćem roku, uz maksimalno razumevanje i sagledavanje čitave problematike na regionalnom i lokalnom nivou, dala celovite akcione programe kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog karaktera. Ekipu eksperata bi angažovala Vlada ili Ministarstvo, a sačinjavali bi je najeminentniji stručnjaci iz oblasti biologije, tehnologije, rudarstva, agronomije, šumarstva, arhitekture, urbanizma, mašinstva, geografije, hemije i sl. • Sve aktivnosti u zaštiti životne sredine moraju biti usklađene sa međunarodnim kriterijumima i standardima; • Razvoj preciznih procesnih tehnologija, odnosno prelazak na sistem “čiste racionalne proizvodnje“ mora se prihvatiti kao osnovni koncept budućeg tehnološkog razvoja, a samim tim i ukupnog razvoja društva (održivi razvoj); • Pored favorizovanja i razvoja preciznih procesnih tehnologija, neophodno je investirati i u razvoj svih vidova tehnologija za prečišćavanje i sanaciju već nastalih ekoloških šteta, kao i reciklažu svih vrsta otpada. U ovom segmentu delovanja potrebno je posebno insistirani na razvoju biotehnologija u zaštiti životne sredine; • Korišćenje prirodnih resursa (zemljište, voda, drvo i dr.) mora biti racionalno i planirano na fundamentalno ekološkim osnovama (usklađen razvoj); • Neophodno je uspostaviti dobro organizovan sistem praćenje stanja kvaliteta životne sredine (“fizički, hemijski i biološki monitoring”), čiji će izveštaji biti javno publikovani i svima dostupni; • Javnost mora biti u potpunosti informisana o stanju životne sredine. Ne sme biti prikrivanja podataka o ekološkim incidentnima, već se oni pre svih moraju objavljivati, a ugrožena populacija evakuisati ili informisati o načinima na koji se ekološke posledice mogu prevazići; • Bez intenzivnijeg i preciznije usmerenog finansiranja fundamentalne nauke (pre svega prirodnih nauka) s jedne, i edukacije kvalitetnih stručnjaka i čitave populacije s druge strane, teško je očekivati suštinski pomak u oblasti zaštite životne sredine; • Značajniji deo naučnog potencijala naša fundamentalne i aplikativne nauke treba usmeri ka formiranju posebnih projekata ili tema čiji će rezultati imati primenu u saniranju ekoloških šteta i efikasnoj zaštiti životne sredine u Srbiji; B) Prioritetna rešenja: • Evidentirati i objaviti podatke o područjima sa eventualno povećanom dozom radioaktivnosti kao posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o ponašanju ljudi u njihovoj blizini;
Програм за спас Србије
105

• • • •

Evidentirati i objaviti rezultate hemijskih analiza na kritičnim lokacijama kao posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o ponašanju ljudi u njihovoj blizini; Napraviti urgentni plan za radioaktivnu i hemijsku dekontaminaciju ugroženih područja; Opasne materije koje se još uvek čuvaju u neadekvatnim i nesigurnim privremenim skladištima, odložiti u novoformirane sigurne deponije opasnog materijala, kako bi se izbegle eventualne ekološke katastrofe; Krenuti sa potpunom primenom relativno dobre aktuelne zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine, koja se danas u praksi u potpunosti ne primenjuje;

3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:
Pored rada Ministarstva zdravlja, socijalne zaštite i zaštite životne sredine koje će se baviti pitanjima zakonodavstvu u oblasti zaštite životne sredine; koordinacijom realizacije “Nacionalnog programa integralne zaštite životne sredine”; učešćem u radu i “kontroli” rada ostalih Ministarstava čija delatnost ima veze sa životnom sredinom; kao i komunikacijom i praćenjem rada ostalih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine; posebni programi će biti realizovani kroz rad: 1. Agencija za zaštitu životne sredine (reciklaža, otpad, praćenje kvaliteta životne sredine, bidoverzitet, zaštićena prirodna dobra, studije uticaja na životnu sredinu, informisanje u oblasti zaštite životne sredine, opšta edukacija u oblasti zaštite životne sredine, …) sa osnovnim fukcijama u: • realizaciji pojedinačnih poslova i projekata u odgovarajućim delovima opštih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine; • komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode i realizacijom njihovih osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajuće aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine; • komunikaciji sa međunarodnim Agencijama u oblasti zaštite životne sredine; • obezbeđivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti; 2. Nevladinih organizacija sa osnovnim fukcijama u: • realizaciji pojedinačnih poslova i projekata u odgovarajućim delovima opštih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine; • komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode i realizacijom njihovih osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajuće aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine; • komunikaciji sa međunarodnim nevladinim organizacijama u oblasti zaštite životne sredine; • obezbeđivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti; 3. Javnosti sa osnovnim fukcijama u: • javnoj kontroli rada institucija i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine; • sprečavanju zataškavanja i neobjavljivanja podataka o ekološkim incidentima; • učešću u realizaciji pojedinačnih akcija različitih institucija i organizacija koje sebave zaštitom životne sredine;

Програм за спас Србије
106

3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:
iz: • • • • •

Sredstva za realizaaciju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine obezbeđivaće se Dela budžeta predviđenog za aktivnosti u zaštiti životne sredine; Posebnih taksi (“ekološki dinar”); Srpskih fondova za zaštitu životne sredine; Svetskih fondova za zaštitu životne sredine; Naplate “ratne ekološke štete” nastale usled NATO agresije na Jugoslaviju.

Najveći deo saredstava za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine biće realizovan iz posebnih taksi, fondova i naplate ratne ekološke štete. Sredstva ostvarena iz domaćih i inostranih ozvora, biće namenski utrošena, tako da će omogućiti uspešnu realizaciju svih programa u oblasti zaštite životne sredine, a samim tim i uspoešan razvoj društva i uključivanje u svetske tokove.

4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ Promena školskog sistema neophodna je zbog:
• • • • • • • obimnog programa neprilagođenog uzrastu učenika i studenata; slabe povezanosti nastavnih sadržaja; zastarelosti programa; lošeg upravljanja školom; izuzetno potcenjenog rada nastavnika i profesora; neodgovarajuće opremljenosti predškolskih ustanova, škola i univerziteta; nezainteresovanosti učenika za sticanje znanja.

Najnovije analize pokazuju da učenici tokom osnovnog školovanja prime oko 15.000 informacija, koje ne mogu usvojiti, i na taj način vrši se nasilje nad intelektualnim razvitkom i onemogućava bilo kakvo istinsko znanje. Šta je cilj nove škole? Cilj nove škole je razvoj ličnosti koja ume da misli, primenjuje i proširuje stečena znanja. Ta ličnost treba da bude:
• • • • • • • • • stvaralačka; sigurna u sebe; samostalna; preduzimljiva; odgovorna; komunikativna; vredna; obrazovana; vaspitana.

Kako će izgledati nova škola? To će biti “škola volje” i za učenike i za nastavnike. Pored obaveznog dela programa, učenicima će biti omogućeno individualno dokazivanje sposobnosti i talenata. Umesto pedagogije usvajanja znanja, nova škola će afirmisati pedagogiju osvajanja znanja i permanentnog obrazovanja. Nova škola treba da oformi ličnosti širokih vidika i shvatanja, sposobne da razumeju probleme savremenog sveta, a ne stručnjake suženih i ograničenih pogleda.
Програм за спас Србије
107

S obzirom na veoma loše stanje u kojem se nalazi obrazovno-vaspitni sistem u Srbiji, neophodno je pri ministarstvu za obrazovanje osnovati Savet za unapređenje obrazovanja, koji bi se isključivo bavio problemima i reorganizacijom obrazovno-vaspitnog sistema u saradnji s već postojećim institucijama. On bi organizovao empirijska istraživanje i snimanje postojećeg stanja, sakupljanje stranih iskustava, istraživanje mogućnosti njihove primene u našim uslovima, organizovanje skupova i permanentnog obrazovanja celokupnog nastavnog kadra u Srbiji i sl. Na taj način bi se postiglo da reforma obrazovno-vaspitnog sistema u Srbiji, čiji su samo osnovni pravci naznačeni u daljem tekstu, bude postepena, promišljena i efikasna, bez eksperimentisanja in vivo (kako se to do sada neprestano činilo), zasnovana na najboljim svetskim iskustvima i prilagođena domaćim uslovima. 4.1. PREDŠKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE Cilj predškolskog obrazovanja je razvoj zdravog i socijalizovanog deteta i formiranje polaznih osnova za razvoj ličnosti. Igra kao glavni oblik upoznavanja deteta sa svetom primarna je u komunikaciji vaspitača i dece od tri do šest godina.
• • •

4.1.1. Osnovni zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja
postavljanje osnova zdrave fizičke konstitucije; oplemenjivanje emocionalnog života; stvaranje osećaja za lepo i dobro.

• • • • •

4.1.2. Obrazovni sadržaji
priroda i društvo; maternji jezik (bogaćenje rečnika); osnovni računski pojmovi; strani jezik; slobodne aktivnosti (sport, muzika, pevanje, crtanje, gluma).

• • • •

4.1.3. Vaspitna uloga
navikavanje dece na utvrđen režim života; privikavanje na život i rad u zajednici; podsticanje ljubavi prema porodici, zavičaju i veri; formiranje osnovnih radnih navika i kulturnog ponašanja.

U aktuelnom sistemu predškolskih ustanova već postoji prilično dobar vaspitno-obrazovni model rada s decom u uzrastu od 3 do 6 godina (tzv. Model B), ali se on, nažalost, primenjuje sporadično, nesistematično i bez mnogih nužnih materijalno-tehničkih preduslova. Ovaj model je potrebno u vrlo maloj meri modifikovati, obezbediti materijalne uslove za njegovu primenu i organizovati edukaciju vaspitača za njegovu primenu. Podržati dalje stvaranje privatnih predškolskih ustanova koje će raditi po programu nadležnog ministarstva, a o svojoj unutrašnjoj organizaciji i finansiranju brinuće se sami. Vlada će obezbediti uslove da se socijalno ugroženoj deci besplatno omogući boravak u ovakvim ustanovama.

Програм за спас Србије
108

4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE Osnovnoškolski sistem, koji bi i dalje ostao obavezan za celokupnu populaciju u trajanju od osam godina neophodno je temeljno reformisati, pri čemu osnovni cilj mora biti humanizacija celokupnog sistema, pre svega uloge učenika u sistemu, njegovih odnosa prema nastavnicima i školskim obavezama, uključivanje škole u život lokalne zajednice i sl. Osnovno obrazovanje mora biti zaista besplatno za slojeve (npr. za decu čiji su roditelji oslobođeni plaćanja moraju se obezbediti besplatni udžbenici i sva druga besplatna ishrana u školi, eventualni produženi boravak, bi ostali sve to plaćali srazmerno visini poreza).
• • • • • • • • • • • • • • • • • •

socijalno ugrožene poreza na dohodak nastavna sredstva, ekskurzije i sl., dok

4.2.1. Organizacija rada škole
broj učenika u odeljenju od 18 do 22; školski čas za učenike prvog i drugog razreda trajaće 35 minuta; koristiti igru kao oblik sticanja znanja, naročito u mlađem uzrastu; obavezne uniforme kao znak pripadnosti određenoj školi; oplemeniti prostor škole estetskim i tehničkim inovacijama.

4.2.2. Nastavni kadar
odgovarajuće obrazovan; visokomoralan; osposobljen da se služi tehničkim sredstvima i stručnom literaturom; motivisan dobrom zaradom i besplatnim stručnim usavršavanjem.

4.2.3. Nastavni program
smanjiti postojeće nastavno gradivo najmanje za 30%; prilagoditi nastavne sadržaje uzrastu dece, usaglasiti nastavne programe sa programima u svetu; osavremeniti programe; redovno pratiti kulturne aktivnosti (posete pozorištima, muzejima itd.); osposobiti učenike za svakodnevni život; organizovati dodatan program za nadarenu i talentovanu decu; na početku školovanja uvesti strani jezik i informatičko obrazovanje; povećati broj časova fizičkog vaspitanja; uvesti veronauku u škole, kao neobavezan predmet.

4.2.4. Vaspitna uloga škole Svojom organizacijom rada, dobrim nastavnim kadrom, kvalitetnijim nastavnim programom, pravilnim ocenjivanjem i razvijenim odnosom učenik — nastavnik i roditelj – nastavnik, škola će uticati na formiranje osnovnih moralnih normi i osobina ličnosti.
• • •

4.2.5. Upravljanje školom
upravljanje školom mora biti u skladu sa principima modernog menadžmenta; kandidati za direktora škole moraju biti odgovarajuće obrazovani i uvaženi, i moraju imati bogato iskustvo rada u prosveti; opremiti škole informacionim sistemima.

Osnovni zadaci direktora-menadžera su adekvatno planiranje i organizovanje rada u školi, motivacija i kontrola rada zaposlenih u školi.

Glavni upravni organ je — školski odbor sačinjen od 5 članova (tri zaposlena koji se biraju tajnim glasanjem i dva roditelja, koji se takođe biraju tajnim glasanjem, čiji mandat traje jednu školsku godinu i može se ponoviti najviše
Програм за спас Србије
109

dva puta uzastopce). Osnovni zadatak školskog odbora je da kontroliše rad direktora i sve sfere života u školi. Vlada će podržati formiranje i otvaranje privatnih osnovnih škola koje će morati da rade po programu i osnovnim kriterijumima ministarstva, dok će unutrašnju organizaciju i finansiranje same sprovoditi. 4.3. SREDNJA ŠKOLA Cilj srednje škole je proširivanje stečenog osposobljavanje učenika za konkretna zanimanja.
• • • • •

obrazovanja,

znanja

i

4.3.1. Organizacija rada škole
pored opšte gimnazije, neophodne su klasična, matematička i filološka gimnazija u trajanju od četiri godine; srednje stručne škole deliće se na trogodišnje i četvorogodišnje, sa određenim smerovima; stručne zanatske škole povratiće značaj starim zanatima; obavezne uniforme kao znak pripadnosti određenom tipu škole; omogućiti učenicima izvođenje praktične nastave u privredi.

Prilikom upisa u srednje škole vršiće se testiranje stečenih znanja, opšte inteligencije i individualnih sposobnosti. Testiranje će se sprovesti pismeno i usmeno.
• • • • • • • • • • • • • •

4.3.2. Nastavni kadar
visokoobrazovan za potrebe gimnazija i srednjih škola; kreativan; ugledan; sposoban za izvođenje praktične nastave.

4.3.3. Nastavni program
prilagođen savremenim potrebama; usaglašen sa nastavnim programima u svetu; multidisciplinaran (povezanost nastavnih sadržaja); praktičan i prilagođen određenim zanimanjima; uvesti predmet “Istorija religija” u gimnazije; povećati fond časova stranih jezika; uvesti “Filozofiju” kao četvorogodišnji predmet u gimnazijama.

4.3.4. Odnos učenik — profesor
izgraditi međusobno poverenje; razviti slobodniji odnos koji će omogućiti i učeniku i profesoru kreativnost u sprovođenju nastavnog programa; omogućiti učenicima da ocenjuju rad profesora.

Vlada će podržati otvaranje privatnih srednjih škola koje će morati da rade po programu ministarstva dok će unutrašnju organizaciju i finansiranje same sprovoditi. Vlada će osnovati posebnu fondaciju za stipendiranje talentovane dece, koja će deo svog školovanja provesti u inostranstvu, sa obavezom da se vrate u zemlju nakon završetka školovanja. Takođe će podsticati (poreskim olakšicama i na druge načine) stvaranje i rad domaćih i stranih fondacija koje će stipendirati pojedine kategorije učenika (učenike u određenim strukama, siromašne učenike i sl.). Vlada će omogućiti (kroz program denacionalizacije) oživljavanje rada tradicionalnih institucija ovog tipa (npr. udruženja "Privrednik").
Програм за спас Србије
110

4.4. VISOKO OBRAZOVANJE Univerzitet je autonomna, obrazovna i naučno-istraživačka ustanova. Država jemči univerzitetu akademske slobode u obrazovanju i naučnoistraživačkom radu. Država kao osnivač univerziteta mora imati jasnu predstavu o svojim potrebama i perspektivu naučnog, obrazovnog, kulturnog, tehnološkog, industrijskog razvoja društva i u tom smislu daje određene smernice razvoja univerziteta i obezbeđuje sredstva za ostvarivanje ovih potreba. 4.4.1. Obaveze univerziteta Univerzitet prema društvu ima sledeće obaveze:
• • • • • • • • unapređuje stečena znanja; kritički traga za istinom; predviđa i učestvuje u društvenim promenama; transformiše trenutno stanje društva ka pravim i potpunim slobodama; aktivno deluje u oblikovanju društva; omogućava nastavnicima i saradnicima da bez straha od odmazde objavljuju rezultate svoga rada; stvara, ispituje, procenjuje i zaveštava kulturu i duhovnost naroda; da ima moralnu i intelektualnu nezavisnost od političkih i ekonomskih moćnika.

4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i tehnološkom razvoju Ovi zadaci sprovode se kroz sledeće uslove rada i oblasti delovanja:
• • • • • • • • • • • • • • • akademske slobode i autonomija univerziteta; zakon, statute i pravilnike autonomnog univerziteta; povezanost fakulteta i instituta, povezanost univerziteta i privrede, univerziteta i zdravstva (medicina, farmacija, stomatologija, veterina), univerziteta i kulture, univerziteta i države (međusobne obaveze i odgovarajući efekti); multidisciplinarnost u univerzitetskom obrazovanju i istraživanju; sledljivost i integraciju fundamentalnih, razvojnih, primenjenih istraživanja za potrebe privrede; obezbeđenje svetskih standarda u nastavi; učešće univerziteta u međunarodnim komunikacijama; andragoški odnos profesor — student; slobodno i od svih državnih struktura nezavisno delovanje studenskih organizacija na univerzitetu; obezbeđenje studentskog standarda i standarda zaposlenih u obrazovanju; međunarodnu razmenu studenata i profesora; povezanost univerzitetskog obrazovanja sa osnovnim i srednjim obrazovanjem; podsticanje razvoja virtuelnog univerziteta i obrazovanja na daljinu; stalno prilagođavanje potrebama društva; autoritativno vrednovanje naučnih projekata i projekata tehnološkog razvoja.

4.4.3. Način rešavanja sadašnjih problema na univerzitetu Rešenja sadašnjih problema na univerzitetu moraju se uskladiti sa ispunjenjem uslova za integraciju demokratizovane zemlje u Evropsku uniju i svet. Predlažu se sledeća rešenja:
• neophodno usklađivanje sa potrebama privrede;

Програм за спас Србије
111

• • • •

izabranim predmetima i slobodnim izborom smerova studiranja omogućuje se studentima da sami uspešno utiču na svoj profil stručnosti; strateški ciljevi društva i potrebe privrede su glavni kriterijumi za istraživačke programe koje treba usklađivati sa međunarodnim programima istraživanja; standardizacija u nastavi i istraživanju i poštovanje deklaracije univerziteta su osnovni zadaci u ispunjavanju uslova za prijem u Evropsku uniju; postojeći Zakon o univerzitetu i Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti moraju trenutno da se suspenduju i donesu novi koji će biti usaglašeni sa kriterijumima Evropske unije i međunarodnim poveljama i aktima o visokom obrazovanju.

4.4.4. Materijalni položaj univerziteta Univerzitet mora da bude finansijski obezbeđen, tako da zadovolji nesmetano ostvarivanje svoje funkcije i potreba nastavnika, saradnika i studenata. To podrazumeva:
• • • • • • • • • • • denacionalizaciju nekadašnjih zadužbina i legata univerziteta i podsticanje stvaranja i rada fondacija i zadužbina (stranih i domaćih) spremnih da ulože sredstva u rad univerziteta; odgovarajuće zarade koja omogućuju samostalnost profesora i saradnika; stipendiranje najboljih studenata; opremljene labaratorije i sredstva za eksperimente i izvođenje nastave; dovoljno prostora za izvođenje nastave i vežbi; informaciono-komunikacione sisteme i banke podataka; opremljene biblioteke; redovne pretplate za strane časopise (knjige i publikacije); finansiranje studijskih boravaka i učešće na naučnim skupovima u inostranstvu; poboljšanje studentskog standarda; da se dugoročnom politikom obezbedi za svakog brucoša smeštaj u studentskom kampusu.

4.5. NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ Tehnološki razvoj privrede savremenog demokratskog društva otvorenog prema Evropi i svetu obuhvata tri programa:
• • • Program tehnološkog razvoja privrede; Program naučnih istraživanja; Program istraživanja u okviru međunarodnih programa.

Program tehnološkog razvoja privrede polazi od razvojnih potreba privrede koje se transformišu u prioritete istraživanja za period od tri godine. Istraživanja ovog Programa su fundamentalna (osnovna), razvojna i primenjena. Program naučnih istraživanja polazi od strateških potreba društva i privrede koje se takođe transformišu u prioritete za period od tri godine. Istraživanja ovog Programa su fundamentalna i razvojna. Program istraživanja u okviru međunarodnih programa usaglašen je sa postojećim programima istraživanja Evropske unije i sveta (na primer, ESPRIT, TEMPUS i dr.) u kojima su uključeni fakulteti i instituti. Obuhvata sve oblasti istraživanja uključujući i obrazovanje. Nastava i nauka na univerzitetima moraju biti povezane tako da se profesorima koji su vodeći autoriteti u pojedinim oblastima omogući da učine univerzitet prepoznatljivim i na taj način privuku ugledne predavače i
Програм за спас Србије
112

studente iz drugih gradova i država. Ovim se stvara neraskidiva veza, pre svega među evropskim i svetskim univerzitetima. Tako bi i naše nastavno iskustvo postalo deo globalnog edukativnog procesa. U narednom periodu razvoja Srbije težiće se da se na delu univerziteta omogući izvođenje nastave i na stranom jeziku. Pored državnog univerziteta zakonom će se predvideti koje uslove moraju ispuniti privatni univerziteti da bi mogli da izvode nastavu i izdaju validne diplome. Stvoriće se povoljni uslovi za saradnju sa stranim i naročito međunarodnim akademskim institucijama. Podsticaće se rad alternativnih oblika visokoškolskog obrazovanja. Izvršiće se racionalizacija mreže visokog školstva prema istinskim potrebama društva i specifičnostima regiona. Autonomnost univerziteta stvoriće poseban vid autoriteta koji će omogućiti Srbiji da osmišljava strategiju svog dugoročnog privrednog i duhovnog razvoja. 5. INFORMISANJE I MEDIJI Bitan činilac demokratskog preporoda Srbije je institucionalizovana javnost i sloboda informisanja. Pod institucionalizovanom javnošću podrazumevaju se:
• • • norme koje osiguravaju da delovanje državnih organa bude otvoreno u vidu publike (javnost parlamentarnih i sudskih rasprava, mogućnost provere ispravnosti delovanja izvršne vlasti putem javnog postupka); postojanje institucija autonomnog saobraćanja javnosti (sloboda javnog okupljanja i udruživanja, sloboda štampe i ostalih vidova javnog komuniciranja, osiguranje tajnosti privatnog komuniciranja); odgovarajuća politička prava građana (slobodni, opšti, neposredni i tajni izbori, uz jednako pravo glasa, opoziv, referendum i plebiscit).

Javno informisanje u Srbiji je slobodno. Sloboda informisanja podrazumeva otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim aktivnim političkim snagama i svim učesnicima u političkom životu zemlje.

Slobodom javnog informisanja obuhvaćeni su, naročito, sloboda izražavanja misli, sloboda prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja informacija, sloboda štampanja i rasturanja štampe i drugih javnih glasila, proizvodnja i emitovanje radijskog i televizijskog programa, sloboda primanja ideja i informacija, kao i sloboda osnivanja pravnih lica koja obavljaju delatnost javnog informisanja. O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku. Javno informisanje služi iznošenju, primanju i razmeni stavova i mišljenja, ostvarenju slobodnog demokratskog poretka i društvenog mira, dostizanju istine i slobodnog razvoja ličnosti. Svako ima pravo da bude obavešten o javnim stvarima. Svi, a naročito štampa, programi radija i televizije i novinske agencije slobodni su da iznose činjenice i stavove o svemu onome o čemu građani imaju opravdani interes da znaju. Javno informisanje ne podleže cenzuri. Stoga:
• niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državne ili privatne kontrole nad sredstvima za štampanje
Програм за спас Србије
113

• •

ili uređajima za emitovanje, radiofrekvencijama i TV kanalima, kao ni drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok stavova i mišljenja; niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da dođu do saznanja o javnim stvarima; niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da iznose činjenice i stavove o javnim stvarima.

Budući da je postojeći Zakon o javnom informisanju Republike Srbije omogućio grubo narušavanje i poricanje slobode informisanja, neophodno je po hitnom postupku doneti novi Zakon o javnom informisanju. Taj Zakon će počivati na pomenutim načelima slobode informisanja, a afirmisaće, između ostalog, sledeće principe zakona o medijima koji su opšteprihvaćeni u savremenim demokratskim zemljama:
• • • • • • • jednakost u javnom informisanju; zabrana monopola u javnom informisanju; zabrana ometanja javnog informisanja; obaveznost pravila novinarske etike; zabrana objavljivanja protivpravno pribavljenih informacija; jamčenje prava osnivača; javna glasila osnivaju se slobodno, bez dozvole, uz prijavu nadležnom organu.

U savremenim političkim sistemima informacije i uopšte ideološke činjenice se često pojavljuju kao značajnije od institucionalnih, jer je pristanak važniji i delotvorniji od prinude. U Srbiji tokom protekle decenije, oblikovanje svesti, naročito političkih vrednosti i stavova građana i javnog mnjenja — ostvarivano je putem manipulativnog delovanja masovnih medija. Ti mediji su postali jedna od najuticajnijih i najmoćnijih političkih snaga u političkom sistemu Srbije. Stoga je njihova otvorenost, autonomija i sloboda bitna za uspostavljanje demokratskog poretka.

6. KULTURA Nemoguće je izvršiti uspešan preporod srpske države ako istovremeno ne dođe do duhovnog preobražaja našeg naroda. Jedino tako može da se prekine sadašnja vladavina šunda, kiča i neukusa u našem kulturnom životu. Režim je namerno srušio sve značajne duhovne tekovine naše kulture, blatio moralne vrednosti i gazio ljudsko dostojanstvo. Obezvredio je sve ono što nije mogao da dosegne, što mu je smetalo i čega se plašio. Vremenom je stvorio klimu podaništva, licemerja i nezameranja. Jeftinom potrošačkom kulturom vešto je zloupotrebljavao nacionalni mit za svoje političke potrebe. Gušio je duhovni integritet pojedinca i izazvao nesigurnost i strah, širio beznađe, dok nas, na kraju, potpuno nije odvojio i zatvorio od ostalog sveta. Tendenciozno su se obesmišljavale sve druge kulturne vrednosti, sem onih koje je režim nametao i koje su mu služile da manipuliše probuđenim narodnim osećanjima. Tako smo dobili zatvoreno društvo u kome su vladali primitivci oličeni u novokomponovanim bogatašima: “biznismenima” i instant-političarima. Svakako najveći moralni pad doživela je srpska inteligencija, koja je podanički počela da služi i da se dodvorava nosiocima vlasti. Veći deo srpske inteligencije, potkupljen i medijski promovisan, izgubio je svaki smisao za realnost; zadovoljan pažnjom režima, nije mogao uplašenom narodu da

Програм за спас Србије
114

pokaže viziju nacionalne strategije i onda, nemoćan da prizna svoje služenje režimu, optužio je narod za primitivizam. Pored toga, ne mali broj srpskih intelektualaca nacionalističkim strastima i političkim odlukama pribavio je moralni autoritet, te tako postao promoter mržnje i rata. Tako je došlo do izdaje intelektualaca u Srbiji. Ulazeći u političku arenu i politički se angažujući, oni su izgubili svaki ugled. Sve što nam se posle toga dogodilo, u velikoj meri je posledica ovakvog ponašanja nadobudne i sujetne srpske inteligencije. Ima li još drugih Srba osim onih što se nadmeno šepure u našem javnom životu? Ima. To su oni pripadnici naše inteligencije koji do sada nisu imali pravu priliku da kažu šta misle, jer se od galame dobro plaćenih, “profesionalnih Srba”, nije mogao čuti njihov glas. Srpski kulturni preporod počeće kada ti pripadnici naše inteligencije, sputani u svojoj otadžbini i rasuti svuda po svetu, dobiju mogućnost da iznesu svoja mišljenja i predloge o srpskom nacionalnom interesu. Srpski kulturni preporod sprovodiće nova državna politika koja će negovati slobodan duh, pravo na suprotno mišljenje, toleranciju i pravo ljudi da se udružuju radi ostvarivanja kulturnih potreba. Stvaranjem novog političkog duha i smenom režima, omogućiće se slobodan protok ideja, izražavanje ličnih stavova, traganje za novim estetskim formama i pružiće se prilika svakom pojedincu da utiče na promene u društvu. Zbog sadašnjeg izuzetno potcenjenog odnosa prema kulturi, nova državna uprava će izvršiti rekonstrukciju i zaštitu kulturnih dobara i obezbediti sigurno i trajno finansiranje sledećih ustanova od nacionalnog značaja:
• • • • • • • • • Narodno pozorište; Opera; Balet; Narodni muzej; Narodna biblioteka i Arhiv Srbije; Muzej kinoteke; SANU; Državna televizija i radio; pojedina dečija pozorišta.

Svi troškovi ovih institucija padaće na teret budžeta države i Vlada će u sve njih, osim u SANU, postavljati upravnike koji će direktno sprovoditi usvojenu kulturnu politiku. Ministarstvo za kulturu imaće sledeće zadatke:
• • • • • • • odrediće dugoročnu strategiju nacionalne kulture; odobravaće programe od nacionalnog značaja; kontrolisaće odobreni budžet za kulturu; odobravaće fondacije koje će država finansirati; obezbeđivaće razvoj kultura nacionalnih manjina; brinuće o sprovođenju politike finansiranja talenata; određivaće šta se smatra šundom.

Програм за спас Србије
115

Da bi se što pre promenilo sadašnje katastrofalno stanje u kulturi, Drugi kanal RTS-a kao i Drugi program radija biće potpuno posvećeni kulturi, nauci i obrazovanju. Na ovim programima neće biti komercijalnih reklama i država će forsirati one programe koji presudno mogu da pomognu u bržem preporodu zemlje. Za sve donatore koji pomažu kulturne vrednosti od nacionalnog značaja, država će smanjiti poreska opterećenja i pomagaće drugim merama njihov donatorski rad. Ujedno će država uvesti progresivno oporezivanje tiraža na sva ona izdanja koje Ministarstvo kulture proglasi šundom. SANU Obustavlja se do daljnjeg prijem članova u SANU. Projekti Država će finansirati projekte u kulturi na bazi javnog konkursa. Ministarstvo kulture kontrolisaće usaglašenost projekata koji se finansiraju iz državnog budžeta sa strategijom nacionalne kulturne politike. Kulturni centri u inostranstvu Izvršiće se racionalizacija postojećih kulturnih centara, tako da će ostati samo oni centri koji se nalaze u važnijim kulturnim prestonicama sveta. Preko kulturnih centara država će finansirati prevode naših knjiga na strane jezike, gostovanje naših umetnika u inostranstvu, izdavanje CD-a, kaseta itd. za masovna tržišta. Regije Regionalna podela Srbije omogućiće lokalnim vlastima, regionima i opštinama da, u zavisnosti od svojih finansijskih mogućnosti i potreba i mimo države, vrše izdvajanja za kulturu u svom regionu ili opštini. Zaključak Država Srbija će se starati o očuvanju nacionalne kulture i njenom savremenom predstavljanju u svetu, i negovanju onih kulturnih dobara koja u svetu predstavljaju opštecivilizacijsku vrednost.

Програм за спас Србије
116

UMESTO ZAKLJUČKA, KOJI SU INTERESI?

V

Na putu ostvarenja ovog Programa stoje brojni i teško rešivi problemi. Pre svega, to je srpska istorijska nesloga — nesposobnost Srba da se kao narod okupe oko jednog osnovnog nacionalnog, građanskog, državnog i političkog projekta. Stalno su se cepali i usitnjavali na svim linijama i na svim pokretima, što je slabilo i uništavalo njihovu snagu. Uprkos tome, Nadstranačka vlada stručnjaka veruje da će srpski narod i njegove vodeće političke snage prihvatiti ovaj Program za spas Srbije. To uverenje je zasnovano na zajedničkim interesima svih delova srpskog društva. Interesi članova Vlade:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • da Vlada radi uspešno i zemlju izvuče iz propasti; da se profesionalno dokažu na najtežem poslu; da žive u građanskom društvu. da se izbegne građanski rat i novo stradanje Srba i svih građana Srbije; da bolje žive; da Srbija postane ugledna zemlja u svetu; da školuju decu u zemlji i inostranstvu; da mogu mirno da planiraju budućnost sebi i svojim potomcima; da dobiju pasoše s kojima će slobodno putovati po svetu; da dobiju pravnu sigurnost i zaštitu; da imaju što jeftiniju državu; da vrate osmeh na lica. da ne učestvuje u građanskom ratu, da ne učestvuje više ni u kakvom ratu; da se oslobodi svih političkih uticaja; da služi državi i narodu; da bude dobro plaćena; da se uspostavi profesionalna vojska; da oficirski kor povrati ugled u narodu. da ne učestvuje u građanskom ratu; da ne brani režim već državu i građane; da se oslobodi političkog uticaja; da se smanji broj policajaca i povećaju plate; da se zemlja oslobodi kriminaliteta; da oseća pravnu sigurnost i zaštitu;
Програм за спас Србије
117

Interesi građana:

Interesi vojske:

Interesi policije:

• •

da vidi perspektivu za sebe i svoje potomke; da se država uzda u njenu profesionalnost.

Interesi političkih stranaka:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • da Nadstranačka vlada stručnjaka spase zemlju od građanskog rata; da Nadstranačka vlada stručnjaka uvede Srbiju u Evropu; da se Nadstranačka vlada stručnjaka posle završetka mandata povuče; da se pripreme slobodni i fer izbori; da oni pobede na tim izborima. da ne bude građanskog rata; da nikad više u njenoj budućnosti ne bude rata; da se uključi u svetske tokove; da se država obogati; da država stekne ugled i poštovanje; da se oslobodi zabluda iz prošlosti; da građani postanu razumni, štedljivi i radni; da država postane pravna; da se napravi strategija razvoja u narednih pedeset godina; da se povrate u konfederalni odnos one teritorije koje su izgubljene; da se oslobodi neodgovornih političara; da se raseljeni Srbi vrate kući; da neguju pravoslavni duh i sabornost.

INTERESI SRBIJE:

Danas je sasvim izvesno da od uspeha u savladavanju zadataka iz ovog Programa i postavljanja temelja nove Srbije, zavisi da li ćemo se približiti modernom društvu ili ćemo se sunovratiti u pretpolitičko stanje despotizma i samodržavlja. Bez obzira na brojne stranputice, put naznačen u ovom Programu vodi izlazu iz istorijskog ćorsokaka ka modernoj, slobodnoj i demokratskoj Srbiji. Šanse za to još uvek postoje. Vreme da konačno i odlučno krenemo tim putem ubrzano ističe. Zato je neophodno da Nadstranačka vlada stručnjaka realizuje ovaj Program za spas Srbije i da srpskom narodu ponudi bolju budućnost.

Dosta je bilo poniženja! Dosta rata! Vreme je da mislimo o Srbiji! I građanima! Svim! Zato — AKCIJA! Vreme je za — SPAS SRBIJE!

Програм за спас Србије
118

AUTORI: U izradi ovog Programa učestvovali su:

prof. dr Jovan Ranković prof. dr Jovica Trkulja prof. dr Zora Zakić prof. dr Žarko Spasić prof. dr Stojan Babić prof. dr Kojić-Beker Zorica Hajdelberg doc. dr Dmitar Lakušić doc. dr Dana Popović van. prof. dr Boris Begović dr Božidar Raičević dr Slobodan Samardžić dr Petar Popović dr Srboljub Antić doc. dr Vojko Đukić mr Zoran Dragišić Georgije Marić, pravnik Nikola Dokmanović, saob. inženjer Zaharije Trnavčević, novinar Ivan Maričić, ekonomista dr Predrag Golubović, pravnik van. prof. dr Vladimir Cvetković dr Vladimir Kovčin dr Željko Pavlović mr Mirko Petrović mr Petar Stanojević Vigor Majić prof. dr Radoslav Lazić. dramaturg Vinko Đurić, marketing analitičar Miroslav Šutić, marketing analitičar Zoran Petrović - Piroćanac, novinar Jaša Čupić, inženjer Mile Jelovac, bankarski konsultant Marinko Vučinić, publicista Rade Mrvoš, biznismen Dejan Simonović, pisac Slobodan Ćirović, pravnik - Toronto Vladimir Stojanović, el. ing. - London Petar Stepić, pravnik Goran Popović, programer Branko Dragaš, bankar

bilansi privrede; politički i pravni sistem; poljoprivreda; tehnološki razvoj; monetarna politika; zaštita životne sredine; zaštita životne sredine; makroekonomska politika; telekomunikacije; fiskalni sistem; politčki sistem; industrija, mala i srednja preduzeća; energetika; zdravstvo; odbrana i bezbednost; zdravstveno osiguranje; saobraćaj; poljoprivreda; finansije i berza; politički sistem; politički sistem; telemedicina; telemedicina; pravni i politički sistem obrazovanje; obrazovanje;

E-mail: spassrba@Eunet.yu , tel: 456-810, fax: 430-622
Програм за спас Србије
119

Napomena Deo ekonomskog programa urađen je u saradnji sa stručnjacima koje je angažovalo Veće za demokratske promene. Ovim putem im se zahvaljujemo na saradnji, kao i našim prijateljima iz Veća za demokratske promene.

LITERATURA 1. akademik Miodrag Jovičić, Ustav ujedinjenih srpskih zemalja, nacrt, Vajat, Beograd,1997. 2. akademik Miodrag Jovičić, Regionalna država, ustavnopravna studija, Vajat, Beograd, 1996. 3. Model zakona o poslanicima i odbornicima, Model zakona o političkim strankama, Model zakona o finansiranju političkih stranaka, CESID, Beograd, 1999. 4. prof. dr Lidija Basta i saradnici, Ustavne predpostavke demokratske Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 5. prof. dr Vladimir Vodinelić i saradnici, Pravo medija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 6. prof. dr Vladimir Goati i saradnici, Izbori u Srbiji, CESID, Beograd, 1999. 7. prof. dr Miroslav Milosavljević i saradnici, Socijalna politika u tranziciji, Centar za proučavanje alternativa, Socijalna misao, Beograd 1998. 8. MAGNA KARTA: Dekalaracija univerziteta Evrope, Bolonja, 1988. 9. Barrows, L.C., Academy Freedom and University Autonomy: Two Perspectives, UNESCO, ISBN 92-9069-134-4, Bucharest, 1995. 10. UNESCO: Recommendation concerning the Status of Higher-Education Teaching Personal, Report of the Commision, 29 C/12, Geneve, 1997. 11. EUROPEAN UNION: Changing the Way We Work Shaping the ICTsolution for the Next Century, European Commision DG III-ESPIRIT, IOS Press, Amsterdam, 1998. 12. ICDE: 19th World Conference on Open Learning and Distance Education, Proceedings, Vienna, 1999.

Програм за спас Србије
120

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful