P. 1
uticaj savremenih informaciono

uticaj savremenih informaciono

|Views: 615|Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/09/2013

pdf

text

original

UTICAJ SAVREMENIH INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REALIZACIJI VASPITNO-OBRAZOVNOG PROCESA Dr Mara Knežević Pedagoški fakultet, Sombor Obrazovanje

je danas priznato kao potreba svakog pojedinca i društva u celini. Ono treba da bude podjednako dostupno svakom pojedincu koji želi da se obrazuje. Obrazovanje ličnosti počinje organizovano od obaveznog predškolskog i osnovno-školskog, a potom po izboru: srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, magistarskih studija, doktorskih studija i daljeg usavršavanja u struci. Svi ovi vidovi obrazovanja nisu podjednako dostupni svim korisnicima u našem društvu. Mada se danas više no ikad zagovara obrazovanje za sve, kao i obrazovanje tokom celog života (doživotno obrazovanje), praksa nam daje za pravo da skrenemo pažnju na produbljivanje društvenih razlika, na sve veći broj nezaposlenih i onih koji gube radno mesto, na ostajanje pojedinaca bez posla na „pola puta“ do starosne penzije, na otuđenost mladih ljudi i njihovo odustajanje od daljeg obrazovanja sa svešću da se na lak način, bez rada, može doći do materijalne dobiti, što sve čini da se ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja usložnjava zahtevajući od učitelja kao prenosioca znanja dodatne napore u pripremi za izvođenje nastavnog procesa. Iako smo zakoračili u 21. vek u kojem protok informacija biva sve brži i bogatiji, ne možemo a da se ne osvrnemo na sadašnje stanje u našem obrazovanju, koje i pored svih reformi i obećanja nije podjednako dostupno svakom pojedincu koji želi da obogati svoja znanja i da se stručno usavršava. Ukoliko sagledamo realno stanje opremljenosti osnovnih i srednjih škola, a često i fakulteta, najsavremenijim nastavnim sredstvima, možemo konstatovati da u najčešćim slučajevima nema dovoljno ni materijalnih sredstava, a ponekad ni razumevanja za opremanjem nastavnim sredstvima bez kojih je danas nezamisliv vaspitno-obrazovni rad. Ako i postoje materijalni uslovi, tada često nedostaje odgovarajući kadar, koji bi se profesionalno odnosio prema struci. Tako se dešava da u srednjoj stručnoj školi nosilac struke nije osposobljen za rad na računaru, te izradu programa, nacrta, zadataka za struku, radi lice osposobljeno za rad na računaru koje ne poznaje struku, dakle, ne poznaje određene nastavne sadržaje, te ih ne može definisati i prezentovati sa razumevanjem. Tehnološka dostignuća su još uvek dostupna manjem broju korisnika, uglavnom već obrazovanih pojedinaca koji proširuju svoja znanja, raduju se novim saznanjima, koji imaju i materijalne i tehničke uslove za dalje obrazovanje. Da bi pojedinci koristili mogućnosti koje im tehnološki procesi pružaju u sticanju znanja, moraju biti pripremljeni od svojih nastavnika (učitelja), moraju posedovati određena znanja, ovladati tehnikom korišćenja savremenih tehnoloških sredstava i posedovati želju za novim saznanjima. KOMPETENCIJE NASTAVNIKA Ako kompetencije nastavnika shvatimo kao skup znanja, veština i vrednosti, i ako tome dodamo i nove izdiferencirane kompetencije koje se ogledaju: u poučavanju uz upotrebu savremene tehnologije, integraciji dece sa posebnim potrebama, u radu u grupi sa različitom decom, u menadžmentu škole, u rešavanju konflikata, jasno nam je koliko ja rad nastavnika postao složen i zahtevan. To istovremeno znači složeniju pripremu za nastavni rad, što zahteva ne samo dobro obučenog nastavnika, već i potrebno vreme za pripremu koja će podstaći učenike na više aktivnosti, na istraživanje problema, na podsticanje kritičkog i stvaralačkog mišljenja. Osposobljavanje nastavnika za nove načine rada, posebno za upotrebu informacijskokomunikacijske tehnologije, zahteva od svakog pojedinca ulaganje dodatnih napora na sopstvenom obrazovanju i stručnom usavršavanju, koje je permanentno vezano za samu profesiju prenosioca znanja, koji je upućen na različite izvore znanja u skladu sa naučnim dostignućima. Nastavnik je dužan da prati tehnološki razvoj u struci i koristi nova tehnološka sredstva. Pored svih navedenih kompetencija neophodno je da nastavnik-učitelj voli svoj poziv, da se raduje napretku svakog učenika pojedinačno. Da bi mogao da prati nova tehnološka dostignuća u struci, neophodno je da su mu omogućeni materijalni uslovi, jer pored nivoa njegove profesionalne kompetentnosti, stručnim usavršavanjem (doškolovanjem) povećava se i nivo formalno priznate kvalifikovanosti. 1.

TEHNOLOŠKI RAZVOJ, NASTAVNA SREDSTVA I PERMANENTNO OBRAZOVANJE Zahvaljujući rezultatima istraživanja, pre svega u području interdisciplinarnih nauka, posebno savremene obrazovne tehnologije, čovečanstvo naglo napreduje i u modernizaciji i unapređivanju obrazovanja. Svakako da to omogućava učiteljima i učenicima lakši i brži pristup informacijama i izvorima znanja, kao i afirmaciju individualnog rada uz zadovoljenje potreba svakog pojedinca. Učenicima je omogućeno istraživanje na Internetu, rešavanje zadataka, pronalaženje podataka relevantnih za određenu oblast, što sve pospešuje uvođenje nove tehnologije u obrazovanju, koja omogućava samostalan rad, motiviše učenika na sticanje novih saznanja podstičući aktivno i produbljeno učenje. Tehnološki razvoj omogućio je učenje na daljinu, koje je postalo potreba savremenog obrazovanja potreba i ubrzalo protok informacija neminovno zahtevajući znanje, sposobnost i veštinu korisnika da se uključuju u istraživanja i da ih primenjuju u svom svakodnevnom radu. Obrazovanje na daljinu približava obrazovanje svim zainteresovanim pojedincima sa različitim nivoima znanja. Ono daje razne mogućnosti komunikacije sa korisnicima znanja: postavljanjem pitanja na koja će potražiti odgovore, dostavljanjem potrebne literature za proširivanje znanja, upućivanjem na druge izvore znanja, što zavisi od oblasti koju pokrivamo i šta određujemo za cilj. Medijumi u obrazovanju: tekstualni, zvučni, vizuelni, kombinovani, nude učenicima različite obrazovne sadržaje, koji podrazumevaju dostupnost, jednostavnu upotrebu i aktivnu saradnju učenika. Iako je učenje na daljinu trend današnjice i neminovnost obrazovanja u budućnosti, bez tradicionalnog obrazovanja ne može se steći dobro i temeljno osnovno obrazovanje, ne mogu se steći navike u učenju. Razvoj školskog sistema kod nas u protekla dva veka kazuje da se metode rada nisu bitno promenile. Osavremenjena su nastavna sredstva, poboljšani su uslovi rada, promenjen je odnos učitelj-učenik, ali je cilj vaspitanja i obrazovanja da obrazuje mlade ljude u skladu sa naučnim dostignućima vremena u kojem žive ostao nepromenjen. Skloni smo da tvrdimo da se u nekim područjima obrazovanja učinio veliki pomak ukoliko je tehnološki napredak veći u smislu korišćenja nastavnih sredstava, ali valjalo bi se osvrnuti na prošlost pa shvatiti da su mnoge ideje koje su potekle u 19. veku aktuelne i danas. Kako je danas aktuelno osnivanje vežbaonica za studente učiteljskih fakulteta, za buduće učitelje, i kako se tome pridaje velika pažnja kao „novom otkriću“, treba da se podsetimo da je Nikola Đ. Vukićević u Srpskoj učiteljskoj školi u Somboru osnovao prve vežbaonice za učitelje još 1858. godine, da bi se pripravnici srpske škole vežbali u praktičnom radu. Kako je permanentno obrazovanje svakog učitelja neophodno tokom celokupnog njegovog rada, treba da se podsetimo da je u cilju osavremenjavanja nastave Nikola Đ. Vukićević, uz saradnju i pomoć nadzornika svih srpskih škola Dr Đorđa Natoševića, organizovao seminare za učitelje u Srpskoj učiteljskoj školi u Somboru, koja je 1778. godine počela rad kao tromesečni tečaj za obrazovanje učitelja, pod rukovodstvom Avrama Mrazovića. Dakle, potrebu permanentnog obrazovanja učitelja uočili su u drugoj polovini 19. veka Dr Đorđe Natošević, nadzornik svih srpskih škola i Nikola Đ. Vukićević, profesor i upravitelj Srpske učiteljske škole u Somboru. Prvi seminar za učitelje na kojem je prisustvovalo oko 150 učitelja iz svih krajeva u kojima su živeli Srbi, održao je Nikola Đ. Vukićević 1. maja 1858. godine u Srpskoj učiteljskoj školi u Somboru. Vukićević je držao predavanje O novom metodu čitanja i pisanja u narodnoj školi i njegovom zaslugom taj metod je zaveden prvo u srpskim školama u Ugarskoj. Kao što se vodila briga o permanentnom obrazovanju učiteljskog kadra, pridavao se poseban značaj korišćenju i usavršavanju nastavnih sredstava. Generacije učenika divile su se radiju i televiziji kao tehnološkim otkrićima koji su korišćeni u nastavi u drugoj polovini prošloga veka. I gramofoni i kasetofoni korišćeni su u izvođenju vaspitnoobrazovnog procesa, a pojava respondera bila je pravo otkriće u vrednovanju znanja učenika, da bi ta učila, izuzev televizije, danas bila „istrošena“ i“zanemarena“, a vodeću ulogu preuzeo kompjuter sa svim svojim mogućnostima primene u nastavi. ULOGA UČITELJA I ODNOS UČITELJ-UČENIK Svedoci smo da se nastavna sredstva usavršavaju u skladu sa naučnim dostignućima, ali i da uloga učitelja ostaje značajna i nezamenljiva. Od učiteljeve sposobnosti, kreativnosti i želje da učenicima prenese znanja, zavisi koliko će učenici biti zainteresovani za istraživački rad. Učitelj treba da u njima probudi radoznalost i želju za novim saznanjima. Oni treba da osete radost u otkrivanju novih izvora znanja. Svaki održan čas za učitelja treba da predstavlja novu kreaciju u koju unosi radost 3.

2.

i optimizam. Učenici pored učitelja treba da steknu sigurnost, otvorenost i želju za novim saznanjima. Atmosfera na času ne sme biti napeta, naprotiv, treba da bude opuštena, ali i takmičarska, živa. Razred mora da živi, a to zavisi od učitelja. Ako je on temperamentan, znatiželjan, vedar, dobar poznavalac nastavnih sadržaja koja prenosi učenicima, i učenici će poprimiti te osobine. Dakle, kakav je učitelj, takvi su mu i đaci. Razred se prepoznaje po učitelju. Neki nastavnici-učitelji nisu spremni za vaspitno-obrazovni rad, koji se permanentno razvija i zahteva promene, ne samo u ličnom obrazovanju učitelja, već i u njegovom odnosu prema učenicima, roditeljima i društvenoj sredini. Savremena škola zahteva novog učitelja, kreatora za lični razvoj i razvoj i uspeh svakog učenika. Značaj i uloga učitelja u vaspitanju i obrazovanju isticana je od osnivanja prvih srpskih škola do danas. Stevan V. Popović, nadzornik Bačko-budimske dijeceze, pisao je u pedagoškom glasilu Srpska narodna škola 1872. godine o značaju škole za srpsku porodicu i opštinu: „Ona upliviše na njih, a crpi obratno i svoj život iz njih, ona preporađa narod, a i preporađa se iz naroda”. 1 O ulozi učitelja koji prati sve pojave u porodici i u životu, koji obrazuje buduće osnivače porodice, buduće radnike u životu, on kaže: „U srpskoj školi nosilac duha i života njezina jeste narodni učitelj. ” 2 Popović zaključuje: „Učitelj je duša škole. On mora, pre svega da dobro radi svoj posao, da vaspitava mlade da postanu umni, plemeniti ljudi, da se srcem i dušom oda svom pozivu. ” 3 Savremeni uslovi života i rada u društvu: radno vreme roditelja koje ostavlja sve manje prostora za porodično vaspitanje dece, za toplinu kućne atmosfere, prepuštenost dece same sebi i nedovoljna kontrola njihovog kretanja i druženja, slobodno vreme koje mladi koriste za izlaske u kasnim večernjim satima, uticaj televizijskih programa u kojima se ne vrednuje znanje, već, naprotiv, osobine ličnosti koje mogu da omoguće dobit na lak način, utiču na formiranje mlade ličnosti. Na obrazovanje mlade ličnosti utiče ukupna klima u društvu u kojem se sve više afirmišu prava učenika, a zanemaruju obaveze i dužnosti. Ne ističu se prave vrednosti, posebno neophodnost posedovanja znanja i potreba za radom kao uslovom opstanka kako ličnosti, tako i porodice, te se na taj način sužava motivacija učenika za učenjem i sticanjem novih saznanja. Sve to ukazuje da je uloga učitelja (na svim nivoima sticanja znanja), koji prenosi znanja i upućuje na njih, bila i ostala od presudnog značaja za vaspitanje i obrazovanje: učitelj podstiče i prati učenika u procesu obrazovanja, on je putovođa svom učeniku. Da bi mogao ostvariti svoju ulogu, učitelj treba da poseduje kvalitetne osobine: da je kreativan, da želi da se usavršava, da koristi savremena nastavna sredstva, da prati tehnološki razvoj društva i da mu se prilagođava. Tehnološki razvoj društva ne sme da ugrozi odnos učitelj-učenik. Značajno je da se savremenom informaciono-komunikacionom tehnologijom uvode novi vidovi učenja koji omogućavaju: učenje na daljinu, samostalan rad, istraživački rad. raznovrsne prezentacije određenih sadržaja i dr. Šta nam ovi vidovi učenja uskraćuju u odnosu učitelj-učenik? Oni nam uskraćuju, pre svega, neposredno prisustvo učitelja. Značajno je da je izostala i živa reč upućenu učeniku, da je izostalo i učiteljevo fizičko i duhovno prisustvo u trenutku radosti kad učenik dođe do novih saznanja, što svakako utiče na razvijanje osećaja sigurnosti, društvenosti i emocionalnosti. Na osnovu iznetog postavlja se pitanje kvaliteta obrazovanja bez neposrednog prisustva učitelja i da li će nova tehnološka dostignuća uticati da mladi ljudi postanu roboti nauke i tehnike, kao i da li će uticati na njihovo otuđenje. Da li će biti ugrožen timski rad, koji je svakako jedan od bitnih uslova za otkrivanje novih izvora znanja? Kako uskladiti nova tehnološka dostignuća i očuvati saradničke odnose između korisnika znanja, između učitelja i učenika? Svesni smo da bez ljudskog faktora nema uspešnog vaspitanja i obrazovanja, kao i da iza svakog dobrog učenika, stoji dobar učitelj. Bez podsticaja i pohvale učitelja ne možemo kod učenika očekivati razvijanje motivacije za sticanje novih saznanja. Dakle, dobar učitelj, dobri materijalni i tehnički uslovi omogućuju uspešno svestrano obrazovanje pojedinca i njegovo dalje samoobrazovanje. U procesu obrazovanja neophodna je i dobra komunikacija između učitelja i učenika. Ukoliko učitelj voli svoj poziv i nastoji da se i sam usavršava, stvoriće se uslovi za uspešno komuniciranje sa učenicima. Međutim, treba predvideti i situacije u kojima će učenici prevazići svog učitelja u
1 2 3

Stevan V. Popović, Srpska narodna škola, 1872, str. 18. Stevan V. Popović, Srpska narodna škola, Pešta, 1872, str.18. Isto,str.25.

korišćenju tehničkih sredstava. U tom slučaju učitelj ne sme da bude sujetan, naprotiv. On treba da poštuje učenika i njegova saznanja, jer mladi ljudi lakše prihvataju novine i jednostavnije upravljaju tehnološkim procesima. Učitelj poseduje bogato životno iskustvo, ona saznanja koja se samo iskustvom stiču, koja nam samo život pruža. Prema tome, neophodno je uzajamno razumevanje, uzajamna podrška i razmena znanja i iskustva, kako bismo došli do određenih rezultata. Dakle, menja se odnos učitelj-učenik, udružuju se znanje, iskustvo i želja za novim saznanjem, koji uz međusobno poštovanje i uvažavanje daju pozitivne rezultate u vaspitanju i obrazovanju uz korišćenje savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. 4. LITERATURA: 1. Adamov, Jasna, Segedinac, Mira (2006): Elektronski nastavni materijal u savremenom obrazovanju, Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji, Novi Sad: Filozofski fakultet. 2. Budimir-Ninković, Gordana (2004): Komunikacija učitelj-učenik u savremenoj nastavi, Komunikacija i mediji, Učiteljski fakultet u Jagodini, Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu. 3. Kostović, Svetlana (2006): Nastavničke kompetencije-determinanta reforme sistema vaspitanja i obrazovanja, Razvoj sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije, Novi Sad: Filozofski fakultet. 4. Knežević, Florić, Olivera (2006): Pedagog u svetu koji se menja: Međunarodna perspektiva, Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji, Novi Sad: Filozofski fakultet. 5. Knežević, Mara (2006): Stevan V. Popović u srpskoj kulturi, Sombor: Pedagoški fakultet. 6. Popović, V. Stevan (1872): Srpska narodna škola, Pešta. 7. Popović, V. Stevan (1868): Škola i život, sveska za pedagogiju, Pešta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->