You are on page 1of 33

Nema jedne sveobuhvatne teorije koja objašnjava uzroke sukoba.

Sukobi zbog- aktera koji imaju inkompatibilne ciljeve (subjektivna percepcija)
strukturalnih razloga: nepravde, siromaštva, nejednakosti
(objektivni temelji)
Metodologija analize: istorijska pozadina
osnovni problem i akteri
globalni i regionalni kontekst
pouke
Analiza e pokazati: dugu senku istorije, usud raskrš a, izgubljene šanse, uloguć ć
lokalnih elita i me unarodnih aktera, razorne posledice (potpuno slomljenađ
društva), nisku cenu ljudskog života.
Tipologije: promenljive
Nakon hladnog rata: unutar država - etni ki, religijski, jezi ki (problemi vezanič č
za identitet, loše strane globalizacije).
Sukobi su vodili stvaranju slabih država, raspadu država

Me unarodni društveni sukobiđ / izvori sukoba: lokalni i globalni
Dugotrajni sukobi, (E. Azar), duboko ukorenjeni u život, nerešivi.
Temelj: negiranje ljudskih potreba za sigurnoš u, identitetom, u eš em
uć č ć
procesima koji odre uje identitet. đ
Faze nasilnih sukoba:
stabilnosti/legitimiteta
tenzija, politi kih podelač
erozije politi kog legitimiteta, prihvatanje nasiljač
sukoba niskog intenziteta
rasplamsavanje sukoba
Pristup rešavanju sukoba:
zero-summ (win-loose);

(militarizam, mo , rasizam, demonizacija)ć
loose -loose
kompromis
win-win (dilema zatvorenika)
Multiuzro ni, složeni sukobi zahtevaju i složenu, sveobuhvatnu
strategijuč
rešavanja.
REŠAVANJE KONFLIKATA
Osnovni cilj: spre avanje nasilnih sukoba
površna prevencija - spre avati pretvaranje latentnih sukoba u
otvorene,č
oružane sukobe posredstvom (zvani ne i nezvani ne) diplomatije, posredovanja,č
č
pritisaka spoljnih sila, razmeštanjem trupa.
dubinska prevencija (provencija, John Burton) - bavljenje korenima sukoba,
sukobljenim interesima i odnosima.
Metod: ekonomski razvoj, politi ke i ustavne promene, razvoj politi ke kulture.
Obustavljanje sukoba (conflict settlement), prekid nasilja nagodbama i
sporazumima,
Upravljanje sukobima (conflict managment) ograni avanje, ublažavanje,č
obuzdavanje nasilnih sukoba
Rešavanje sukoba (conflict resolution), rešavanje dubinskih uzroka.
Metode:
Intervencija tre e strane (MO, država, NVO, UN)ć
Ciljne grupe: elite, predstavnici pokreta, gra ani:đ
Pregovori: na dobrovoljnoj osnovi. Cilj rešavati, a ne pobe ivati ili nadvladati;đ
bitno: uzajamno uvažavanje, vizija prihvatljivog kompromisa, korak po korak
/koraci koji smanjuju napetost
Posredovanje: okrugli stolovi, radionice za rešavanje problema.
Doprinose: uspostavljanju poverenja, odre ivanje prioriteta, pojašnjavanjeđ

problema, formulisanju sporazuma.
Arbitriranje: strane se unapred obavezuju da prihvate odluke suda.

Prepreke rešavanju sukoba:
a) multiuzro nost sukobač
b) uski interes elita, strana u sukobu, grupa da rat potraje (rat kao
na in života, ratno profiterstvo, strah od sudskog gonjenja, č
podela elite)
c) zanemarivanje lokalnih potencijala za spre avanje sukoba, č
kulturnih razlika.
Kritika rešavanja sukoba: predstavlja socijalni inžinjering, transplantaciju
zapadnog modela, nametanje tuma enja situacije, usredsre enost na aktere a neč
đ
na odnose, traume.
Transformacija sukoba

(conflict transformation)

Promena konteksta, ciljeva strana u sukobu, izmeštanje sukoba iz jednog okvira i
premeštanje u drugi gde interesi mogu biti usaglašeni.
SUKOBI NA PROSTORU BIVŠEG SOVJETSKOG SAVEZA
- Prošlost vrši uticaj senkama starog sjaja, caristi ke Rusije, Staljinove brutalneč
politike
- problem granica/teritorija, manjina, religijskih podela, resursa (nafte, gasa) i
siromaštva
- Rusija kao novi regionalni akter/arbitar/mirotvorac
1. Balti ke republikeč
Estonija (Talin) -30% Rusa
Letonija (Vilnus) - 32% Rusa i ostalih manjina
Litvanija (Riga)- 6% Rusa
Istorijski koreni: 16-20 veka Balti ke zemlje predmet strateških interesa Švedske,č
Rusije iPoljske.

a 1920. i isto ni (što Boljševici nisuč priznali). pobuna u TD regionu. 1992. stotine ubijenih. pripaja Besarabiju i stvara Sovjetsku Republiku Moldaviju. ruske armije. Pridnjestrovlje.1918. č 1945-52 BR vode antisovjetski rat sa mnogo žrtava na obe strane. č Postale su lanice NATO i EU. Hiljade gra ana deportovano u Sibir. Moldavija proglašava nezavisnost i postaje lan Zajednice nezavisnihč država (ZND). 1924. Ruska manjina je bez državljanstva. zapadni deo se pridružuje Rumuniji. Državljanstvo samo po krvi/poreklu. ili Zadnjestrovlje) u kome žive Rusi. Izvesne korekcije u injene ali problem nije u potpunosti rešen. Belorusi i Ukrajinci. kojoj Rusija 1940. đ 1941-45 BR su pod nacisti kom okupacijom. Akutan problem javio se u Narvi/Estoniji 1993. Paktom Ribentrop-Molotov ponovo ulaze u sastav Sovjetskog Saveza. 1878. 1991. Rusi tretirani kao ilegalni imigranti. stvorena je Moldavska autonomna socijalisti ka republika u okviruč Ukrajine. 1989. Proglašavaju nezavisnost 1940. Doneti sporni zakoni o državljanstvu koji su obespravili rusku manjinu (u Estoniji i Letoniji).secesija: Transdnjestarskog regiona (Transnistrija. . Moldavija (Kišinjev) Istorijski koreni: 16-19 veka Moldavija podeljena: isto ni deo (Besarabija)č pripala Rusiji a zapadni deo Turskoj. 1995. Proglašavaju nezavisnost 1993. prava glasa i prava na posed. Problem .č 2. Primirje uspostavljeno dolaskom 14.

1922.masakri Jermena. Donet novi ustav. č 1936. Nova runda pregovora. Zajedno sa Gruzijom i Azerbajdžanom stvorila Zakakvkasu sovjetsku federativnu socijalisti ku Republiku i pridružila se Sovjetskom Savezu. č č 2001. Azerbajdžan podeljen izme u Rusije i Persijeđ 1920. EU i SAD uvele sankcije jednom broju politi kih lidera TD. Crvena armija osvaja Azerbajdžan.1994. EU pokušavač da Evropskom politikom susedstva doprinese rešenju sukoba. 1989-1990 izbija nasilje. raskrš e. Jermenija me u najstarijim hriš anskim zemljama. Tenzije sa Rusijom se nastavile. Samostalna republika u okviru Sovjetskog Saveza. Predstavnik KP izabran za šefa države Moldavije. pojavljuje se talas izbeglica i dolaze ruske trupe. 1999. Jermenija/Azerbajdžan (Jerevan/Baku) Istorijski koren: 1828. dalja autonomija = labava konfederacije. 2003. Kada Azerbejdžan proglašava nezavisnost i Nagorno-Karabah se tako eđ proglašava nezavisnom republikom (odustaje od ujedinjenja s Jermenijom) koju . predvi ena autonomija za separatiste. Azerbajdžan postaje nezavisna država. Staljin poklanja Nagorno-Karabah Azerbajdžanu iako je ve insko stanovništvoć jermensko 1989. Zapo eto povla enje ruskih trupa ali nije do kraja izvedeno. složenog etni kog sastava)ć č 3. Problem: teritorijalni i manjinski. KAVKAZ (bure baruta. U toku Prvog svetskog ratađ ć doživela genocid od strane Turske koja je uzela i deo njene teritorije. Jermenska enklava (Nagorno-Karabah) u Azerbajdžanu Azerska enklava Naki evan u Jermeniji. uvodi se vanredno stanje.č jZa vreme glasnosti – Nagorno-Karabah glasa da se prisajedini Jermeniji.đ 1997.

Primirje pod okriljem tzv. Londonu i Varšavi ali sukob još uvek nije rešen. U toku 2006. 1992. 4. Francuska. Italija. Gruzijci napuštaju Abhaziju.niko ne priznaje.č orsokak situacija.đ 1991-1992 borbe Gamashurdia i Šervenadzea koji je podržan od Rusije. proglašena nez avisnost 1921. 2004. Sklapa se primirje. Oko 15. Separatisti potisnuli vojsku. 1994. 1992. Gruzija Istorijska pozadina: u 19. Borbe izbijaju i u Naki evanu. Turska i SAD)Č č ali Jermenija odbija da povu e svoje trupe dok se ne reši status Nagornoč Karabaha. 2002. eška. Kriza u Abhaziji. Zahtevi za autonomijom u Južnoj Osetiji.č Azerbejdžan. ruske trupe dolaze pod okriljem UN i razmeštaju se na liniji razdvajanja.č Tenzije sa Turskom koja podržava Azerbejdžanom i Iranom gde žive Azeri. Osvaja ne samo Nagorno-Karabah ve i 20% okolne teritorije. Švedska. Sukob sa vojskom. Abhazija proglašava nezavisnost.000 žrtava. razgovori se vodili u Rambujeu. Dolazi do nasilja. Azeri beže a Jermenijać uspostavlja kopneni most sa Nagorno-Karabah. Rusija poja ala svoje vojno prisustvo u Jermeniji (dve vojne baze). Nema ka. u sastavu SSSR 1989. Grupe Minsk (koju ine Jermenija. ruski mirotvorci se raspore uju. Praški proces podĆ okriljem OEBS-a. Jermenija podržava secesiju i daje vojnu podršku. Amerikanci i Englezi šalju specijalne trupe da bi pomogle vlastima Gruzije . 1994. pregovori se obnavljaju. kroz tzv. veku Gruzija je deo Carske Rusije 1918. Rusija.

Uzbekistan. Mongoli. Adžari su gruzijski muslimani. 1810.dejstvo e enskih terorista sa teritorije Gruzije . Vlada uspostavlja kontrolu i zabranjuje opozicione partije.u borbi protiv terorizma. 1920. U 1991. Južne Osetije (Abhazija u prošlosti samostalna. Mihail Šakašvili.unutrašnje politi ke borbe č . Kirgistan. 1991. Primirje i pregovori sa opozicijom. Najsiromašnija zemlja u regionu. . Tadžikistan (Dušanbe) od 10 . 1994. vešta ka tvorevina nastala komunisti kom podelomč č Turkestana na Tadžikistan i Uzbekistan. sa kojom je povezana železnicom). Uništena privreda. 2004.naftovod koji treba da spoji Azerbajdžan i Tursku preko Gruzije. izabran za novog predsednika sa 96% glasova. 20. 1993. 2003. Šervanadze je smenjen iako je smatran prijateljem Zapada. ( e enski teroristi koriste teritoriju Gruzije za svojeČ č kampove).000 mrtvih. Persijanci. . oblast na granici sa Turskom. Centralno-azijske države (Tadžikistan. 1/5 Abhaza od ukupnog stanovništva. Turkmenistan) 5. a da zaobi eđ Rusiju. koji je živeo u SAD. Rezime problema: . Staljin je pripojio Gruziji. postala deo Rusije. Vojne snage ZND postavljenje na granici prema Avganistanu. Proglašava nezavisnost 1992. Prolaz samo ka Rusiji. u sastavu SSSR. Pobuna u Adžariji. Gra anski rat izme u snage režima. proislamista i pro-demokratskihđ đ snaga.20 veka pohodili.secesija Abhazije. Rusi. Njihova pobuna je pacifikovana. Potpuno izolovana i ekonomski ruinirana. 1931.

ve ina se izjasnila da e enija ostane uć Č č .č č č Teroristi ki napadi e ena nastavljeni. jedan od najtežih izvršen u školi uč Č č Beslanu. Podržali borbu protiv terorizma 2003. Rusija napada e eniju i otpo inje rat koji traje do 1996. 1991.Kadirovim na elu. 2000. 1997. problem nezavisnosti ostaje. predsednik dobio pravo na još dva mandata. 2003. posle raspada SSSR i kraja hladnog rata a. Formirana Komisija za pomirenje 2001.č Č č Tri faze sukoba: 1. e enijaČ č (Grozni) Ljermontov je napisao za e ene: " Č č Njihov Bog je sloboda.č b. Rusija organizuje referendum . njihov zakon je rat. kada je ubijeno više stotine dece. Bezvlaš e u e eniji ič ćČč sporadi no nasilje. 2001č prvi zvani ni pregovori sa pobunjenicima na ijem elu je Aslan Mashadov. kada seČ č č uspostavlja primirje Lebed/Mashadov. 1994. UN postiže primirje. 6. e eni napadaju Dagestan. Rusija kona no osvaja e eniju. General Dudajev proglašava nezavisnost." Re je o sukobu unutar Rusije: e eni traže nezavisnostč Č č -faktor nafte -faktor Islama Sukob star više od dva veka.1996. Referendum. za vreme Sovjetskog saveza 3. Jeljcin i Mashadov potpisuju zvani no primirje ali. 1858. Nove pobune islamista na jugu zemlje. Rusi uspostavljaju svoju vlast sa A. za vreme Carske Rusije 2. Uvedeno šerijatsko pravo. Rusija otpo inje nove operacije. 1999. sravnjujuč č Grozni sa zemljom. promenjen ustav. 1997. OrganizujuČ č teroristi ke napade u Moskvi.

novi predsednik postaje R. 2006. Portugalci okon ali svoju 450 godišnju vladavinuč 1976.7 miliona ljudi)  Isto ni Timor.Indonezija (1976-2002)č 1. Indonezija Holandska kolonija od 17-20 veka. Aslan Mashadov je ubijen a Šamil Basajev preuzima vojnu kontrolu. Arapi doneli Islam u 18 veku. Sukobi se nastavljaju. Rusija smatra da je e enija pacifikovana ANALIZA SUKOBA U JUŽNOJ I JUGOISTO NOJ AZIJIČ Faktori sukoba: .č . Alhanov.teritorija/resursi  Prostor sukoba u prošlosti:  Sukob Severne i Južne Koreje (1954)  Kinesko-indijski rat (1962)  Vijetnamski rat (1963)  Rat Crvenih Kmera i režima Lon Nola (1979-1990) (nestalo 1. 2005. Organizovani su parlamentarani izbori.kolonijalno nasle eđ .razli itost religija/etnicitetač . sinć prethodno ubijenog predsednika. predstavlja najve u muslimansku zemlju (97%)ć Zna ajna manjina: Kinezi (trgovci)č Ose sukoba: a. Predsednik e enije Kadirov ubijen u maju. Isto ni Timorč (najsiromašnija zemlja u regionu) 1975. Ima 216 miliona stanovnika.Kadirov. 2004. Indonežani napadaju Isto ni Timor i pretvaraju ga u vlastitu provinciju.okviru Ruske federacije. U oktobru izabran novi predsednik. Teroristi ki napadi e ena uČ č Ingušetiji i Severnoj Osetiji. i proruski kandidati dobijaju ve inu.

Isto ni Timor sklapa sporazum o eksploataciji nafte i gasa. posredovanjem Martija Ahtisarija.000 ljudi. Ve insko stanovništvo je protestantsko.č Rad Komisije za istinu zapo inje rad. predsednik Indonezije pristaje na referendum . Isto ni Timor sklapa sporazum o eksploataciji nafte i gasa. postala deo Indonezije.dobila ve u autonomijuć ć i povratila ime Papua. Bogata jeĐ resursima. Sukob rešen 2005. 2005 u potpunosti se povla e mirovne trupeč č UN. 2006. d. Postoji oslobodila ki pokret. Sukob traječ 26 godina. Kofi Anan predao vlast novoj vladi. Poginulo 200. Isto ni Timor dobija punu nezavisnost 2002. Isto ni Timor dobija punu nezavisnost 2002. koja je spalila ve i deoć zemlje.č b.000 od 800. 2005 u potpunosti se povla e mirovne trupeč č UN. 1962. Nakon primirja postignutog u Ženevič 2002. separatizam Zapadna Papua tj. 2002. 1999-2002 uspostavlja se prelazna vlast UN. Kofi Anan predao vlast novoj vladi. Nakon sticanja nezavisnosti Isto ni Timorč č suo en sa socijalnim problemima. Sukob centra/periferija .80% za nezavisnost. sukob sa kineskom manjinomć (naro ito za vreme Suharta).Stanovnici Isto nog Timora su katolici. provincija A e dobila autonomiju. 2006. sukob sa "transmigrantima" (Kalimante).č Krvavi sukobi od 1989.č b. ponovo su izbili sukobi i proglašeno vanredno stanje. naftom i prirodnim gasom. Nakon sticanja nezavisnosti Isto ni Timorč č suo en sa socijalnim problemima. provincija Irian aja. Nakon toga slede napadi pro-indonežanske milicije. 1999. Sukob centra/periferija Provincija A e koja je bogata resursima. č c.č Rad Komisije za istinu zapo inje rad. etni ki sukobič Sukob musliman i hriš ana (na ostrvima Maluka).

a sukobi sa Abu Sajafom se nastavili. terorizam Od 2002. posredovanjem Martija Ahtisarija. i Sporazuma izč đ Tripolija. etni ki sukobič Sukob musliman i hriš ana (na ostrvima Maluka).on je postao Moro Islamski front oslobo enja). bombaški napadi krila Al Kaide (napadi na ostrvu Bali i Džakarti) 2. i 2005. č c. 9% Protestanti i 5% Muslimani Priroda sukoba: religijski sukob muslimanskih separatista na jugu zemlje (Mindanao) i vlasti Sukob zapo eo krajem šezdesetih godina kada je stvoren Muslimanski pokret zač nezavisnost i traje do danas. separatizam Zapadna Papua tj. Sukob rešen 2005. Stanovništvo broji 69 miliona. sukob sa kineskom manjinomć (naro ito za vreme Suharta). provincija A e dobila autonomiju. provincija Irian aja. Nakon primirja postignutog u Ženevič 2002. a najmilitantniji pokretđ je Abu Sajaf koji je povezan sa Al Kaidom. 2002. Ve insko stanovništvo je protestantsko. Postoji oslobodila ki pokret. ponovo su izbili sukobi i proglašeno vanredno stanje. sukob sa "transmigrantima" (Kalimante). Sa MIFO sklopljeno primirje 2003. . od toga 83% Katolici. d. Sukob traječ 26 godina. postala deo Indonezije. Bogata jeĐ resursima. 1962. Pokret se radikalizovao i podelio na više krila od kojih je najja e "Moro narodni front oslobo enja" (nakon 1976. Postaju španska kolonija do 1898. Filipini Do 16 veka Filipini su deo Islamskog carstva.dobila ve u autonomijuć ć i povratila ime Papua.Provincija A e koja je bogata resursima. naftom i prirodnim gasom. a potom Amerika uvodi vojnu vladavinu.č e.

č č 4. kada Dalaj Lama beži u Indiju. pobeda indijske koalicije na izborima izaziva prevrat s ciljem da domoroci postanu politi ki dominantni. Nova pobuna izbija 1988. Tajvan želi da ostane samostalna država. postojao je dugogodišnji politi cki sukob komunista i vlasti 3. postali nezavisni. 1987. 1970. Vrhovni sud naložio da Indusi moraju u estvovati u vlasti. Zapo inju sudski procesi protiv u esnika pobune. daje autonomiju. ali i doseljava stanovništvo. 1912 Tibet proglasiođ nezavisnost. nakon perioda nezavisnosti Tibeta. a Indusi dominiraju industrijom še era.Pored sukoba vlasti i muslimanske manjine.. Poslednjih godina ekonomski odnosi su vrlo razvijeni. kada Tibetanci traže pravo . koju niko nije priznao. b. 2006. ali i proterao kinesko stanovništvo. Vojnici Fidžija odlaze u Irak. Kina ponovo uspostavlja vladavinu. Kina donosi zakon kojim sebi daje za pravo na upotrebu sile ukoliko bi Tajvan proglasio secesiju. Tibet (Krov sveta) zemlja posebne vrste Budizma (Dalaj Lama .č Pobuna Tibetanaca izbija 1959. Domoroci kontrolišu vlast i poseduju 83% zemlje. Kina Ose sukoba: a. Indusi masovno napuštaju ostrvo. Od 1949. Zahteva se nezavisnost i neutralnost. vrši politi ke i ekonomske reforme. Svojom politikom izazvali su borbu dve grupe za politi ku ič ekonomsku prevlast. Tajvan (latentni sukob) NR Kina želi da prisajedini Tajvan.č 2004.budisti kič vo a). Fidži Kolonija Holan ana (17-19 veka) i Britanacađ Glavni je etni ki sukob domorodaca i Indusa koje su Britanci dovodili kaoč najamnu snagu. Za Kinu je to oduvek bio njen integralni deo.č 2003. 2005. napada na parlament.

Burma (Mjanmar) Burma je bila kolonija Britanije.đ ć ć .č 1994. Sukobi sa pripadnicima Karen trajali do 2004. Kina proglašava vanredno stanje. vo a Aung San Su i koja je 1991. Ona je od 2000. Britanija i lokalni oslobodila ki pokret na elu sa Aung San proterali su Japance. b. paravojne snage koje se bave trgovinom droge (drogu doneli Britanci) u Zlatnom trouglu. na izborima pobe uje KP. Karen.č Č Mon. ali opozicija i etni ke grupe odbijaju da u estvuju.ć 2001. vlasti osloba aju glavne disidente. U toku 2004. ali ve slede e godine vlada je raspuštena. Šan. zapo eli tajni pregovori dve strane. č č 6. c. UN šalje svog izaslanika i insistira na "road map to democracy". u ime unitarne države. u Drugom svetskom ratu okupirana od Japana. 2002 Aung San Su i puštena. dobila Nobelovu nagradu zađ Č mir). u ku nom pritvoru. ć 2003. sukob vojne hunte (Državnog Saveta za mir i razvoj) koja je nakon studentskih demonstracija došla pu em na vlast i opozicije (Nacionalne lige zač demokratiju. To je izuzetno siromašna zemlja sa 25 miliona stanovnika. alič Č 2003 ponovo u ku nom pritvoru. in. stvaraju problem sa Tajlandom. Glavna osa sukoba je sukob komunisti ke gerile (maoista) i monarhije. postaje nezavisna i federativna zemlja Dva tipa sukoba potresaju Mijanmar: a. etni ki sukobič (135 etni kih grupa.napuštanje ideje o federalnoj državi 1962. separatisti ki pokretič u Unutrašnjoj Mongoliji i Sinkiang (Ksin ang) đ 5. 8 glavnih: Bamanr. Od tada Tibet više manje pacifikovan.č č 1948.na sopstveno obrazovanje. c. Nepal Nepal je od 1816-1923 protektorat Britanije. ) Poreklo sukoba . pokušavaju da organizuju ustavnu konvenciju. Od 1988.

Mirovni sporazum uz posredovanje Norveške koji je podrazumevao odlaganje oružja.č 2006 Tamilci napadaju mornari ki brod. Kralj raspušta vladu i 2005. 2002. 2003.Tamilaca (12% stanovništva) i Singaleza (74%) i religijski sukob. Do sada oko 8. Smatra se da ječ time prakti no rat iznova zapo eo. maoisti odustali od zahteva za uspostavljanjem republike.č 2001. Britanci favorizovali tamilsku manjinu koja je prihvatila engleski jezik.000 mrtvih. mirovni pregovori prekinuti. borbu protiv siromaštva. razmenu ratnih zarobljenika. ubijaju 17 mornara. Iste godine Kralj Birendara i njegova porodica ubijeni su od strane ro aka. Britanci dovodili Tamilce sa juga Indije da bi radili na plantažama. Šri Lanka (Cejlon) Britanska kolonija od 1815-1948. ukidanje zabrane Tigrova. Veliki broj civilnih žrtava i uništavanje vrednih kulturnih spomenika. č č 1976. . stvoreni su Tamilski tigrovi. dogovor o podeli vlasti. 7. Nastavljaju se napadič pobunjenika. obeđ đ strane proglasile primirje. 2006. Tamilci odustaju od nezavisnosti. otvara se politi ka kriza. u aprilu.Zapo inje pobuna (narodni rat) s ciljem rušenja monarhije. otvaranje glavnog puta nakon 12 godina. Pobunjenici traže novi Ustav. uvodi vanredno stanje. Tamilci su hinduisti ke vere a Singalezi budisti ke. Na delu je etni ki sukobč . Maoisti protestuju. organizuju se masovni štrajkovi protiv kralja i on je prinu en da ponovo uvede parlamentarizam. Zapo eti mirovni pregovori ali bez uspeha. demokratiju. Zapo inje serijač č bombaških napada (i u Kolumbu) kao i politi ka ubistva tokom 2004 i 2005. ali primirje nije potrajalo. Nasle uje ga kralj Gianendra. č č Sukobi zapo inju od 1956. Naro ito su intenzivni od 1983. Borbe su se odvijale u talasima sve do 2001. Kada su Singalezi došli na vlast diskriminisali su Tamilce. 2003.

ponovo Pakistan prelazi liniju razdvajanja. Britanija podržava takav rasplet. Primirje se uspostavlja pod okriljem UN. Osa sukoba: sukob oko teritorije. naoružana pobuna u dolini Kašmira protiv indijske vladavine. Džamu (66% Hindusi) i Ladak (50%Budisti) 1965. Nakon toga Kašmir su osvojili Muslimani. sekularne ideologije ka radikalnom Islamu. Akteri: Indija. 1948. Pakistan kontroliše tre inu teritorije: Azad Džamu i Kašmir (ima polu-autonomiju) ić Severne oblasti (pod direktnom vlaš u Pakistana. Od 1846. 1949. Snaži pro-č pakistanska opcija. Maharadža traži vojnu pomo od Indije ić pridružuje se Indiji. dve religije.DŽAMU KAŠMIR (Srinagar) Predistorija: do 14 veka Kašmir je naseljen Hindusima i Budistima. .č ć Maharadža Kašmira nije mogao da se odlu i. 1999. Rat zapo eo napadomč naoružanih Paštuna iz Pakistana. Indija kontroliše dolinu Kašmira (95% Muslimani). Pakistan (obe nuklearne sile). sukob dva na ina života. izbijaju sukobi u gradu Kargil. Rat je trajao tri nedelje i nije doneo promene. prvi rat Indije i Pakistana oko Kašmira. Drugi rat Indije i Pakistana. Pakistan napada duž linije primirja unutar dela kojim upravlja Indija. borci za nezavisnost Kašmira. Avgust 1947. Više od 500 kneževina odlu ivala kome e se prikloniti . č Oktobar 1947.Indiji ili Pakistanu. 1989. on je pod britanskom vladavinom. ali ga smatra privremenim do održavanja referenduma. Indija postaje nezavisna. pomeranja od nacionalisti ke. regularna vojska Indije i Pakistana se sukobljavaju. Linijom razdvajanja.č demokratije i fundamentalizma. Na toj teritoriji su 95%ć Muslimani). Tokom devedesetih dolazi do radikalizacije muslimanskih pokreta.

Predsednik Mušaraf predlaže zajedni ko upravljanje Kašmirom. status quo 2. vladao kralj Zahir Šah. . U 13. podela Džamu Kašmira. Struktura stanovništva: Paštuni. razdvojene porodice su se srele. Britanci. U Islambadu zapo eti pregovori na visokom nivou izme u Indije ič đ Pakistana nakon tri godine. Približavanje Pakistana i Zapada nakon 11. septembra. osvajali je od III veka: Arapi. Persijanci. Pove ano nasilje uć indijskom delu Kašmira ali i u Indiji (bombaški napad izvršen na indijski parlament). Nakon drugog Angloavganistanskog rata stvoren je Avganistan kao tampon država izme u Britanije iđ carske Rusije. Na taj na in po prvi put od 1947.Talibana i komunista unutrašnjih snaga i intervencionisti ke vojskeč 1919. Hazari Ose sukoba: etni ka . organizuju se autobuski prevoz iz indijskog dela Kašmira u pakistanski deo. Britanci uspostavili monarhiju. Turci. s tim što dolina Kašmira postaja nezavisna država. veku bila deo Turkistana. podela Džamu Kašmir izme u Indije i Pakistanađ 6. Tadžici Uzbeci. Avganistan dobio nezavisnost. 2005. Svest obe strane da ne mogu da dobiju rat. č Mogu a rešenja:ć 1. nezavisni Džamu Kašmir 5. pridruživanje Pakistanu 3. 2004.2001.ć Mongoli.izme u razli itih plemenač đ č religijsko/ideološka. pridruživanje Indiji 4. Od 1933 do 1973. AVGANISTAN (Kabul) Predistorija: zemlja na raskrš u.

1988. Na elu vlastič ć č M. . SAD intervenišu u Avganistanu (Operacija „Trajna sloboda“) jer Talibani nisu izru ili Bin Ladena. Sovjetskogđ saveza. Burhanudin Rabani (Tadžik) dolazi na vlast ali izbijaju etni ki sukobi. ć 1979. Njegov ro ak. Uživali su pomo SAD. u Ženevi postignut je sporazum izme u Avganistanske vlade. 1978.č Sukob okon an stupanjem na scenu Talibana. Muslimanski studenti (Talibani) u estvovali u borbamač protiv Sovjeta. ali bez u eš a pobunjenika. izvršen još jedan pu vojnih oficira i na vlast dolazi prokomunisti kač č frakcija. Talibani su se reorganizovali i do danas vrše napade na pripadnike stranih trupa. Osama Bin Laden jedan od najistaknutijih boraca protiv Sovjeta koji uživa podršku SAD. Nadžibulaha dolazi na mesto Karmala. U prvoj polovini 2006. SAD. godine Kabul ič uspostavljaju vlast na šerijatskom pravu. Klju na figura:č č č Burhanudin Rabani. Unutrašnji otpor prerastao u desetogodišnji rat. general Daud izvršio je pu i zbacio je kralja. Irana. Kine. 1986. 2004. Na elu vlade: mula Muhamed Omarč koji proglašava Islamski Emirat Avganistan. Na delu je i humanitarna katastrofa.1973. 1992. Nadžibulah. 11 septembar. nakon toga održani su izbori i Hamid Karzai je izabran za šefa države. Izbija sukob izme u komunista i mudžahedina. invazija Sovjetskog saveza i instaliranje Babraka Karmala. koji osvajaju 1996. Loja džirga (skupština) usvojila je ustav. Pakistana. Protiv nove vlasti su predstavnici Severne alijanse. do sada najintenzivniji sukobi Talibana i stranih trupa. Talibanska vlada je srušenač polovinom novembra i na njeno mesto je uspostavljena privremena vlast na ijem elu je Hamid Karzai. na pregovorima podč č okriljem UN. Vlada je formirana u Bonu. 2001. koji traje od 1989-92. a proizvodnja droge nije prestala. To je izazvalo otpor na ijem elu su bili Islamisti.

dve religije. ali . Sukob dva naroda oko jedne teritorije. i menjaju saveznika . Po etak sukoba: 1987. pored arapskog dela. Objekat osvajanja: Persijanaca. 1937. Krstaša. jevrejskoj državi u Palestini. Rimljana. Arapi sto ari. 1917. ali te pobune bivaju ugušene.ANALIZA SUKOBA IZRAELA I PALESTINE Duga istorijska senka: oba naroda dugo žive na ovoj teritoriji. Pilova komisija zbog sukoba predlaže podelu na tri dela. Arapi odbacuju podelu i dolazi do sukoba koji Britanci brutalno guše. u Beloj knjizi odbacuju Palestinu kao jevrejsku državu. raspolaganjemđ njihovom zemljom. Hercel izneo projekat o Judenstaat. Arapi su se protivili takvom mandatu.umesto Velike Britanije sada je to SAD.ć Tokom dvadesetih godina Arapi se više puta bune.č Semitski narodi. sukob dva prava.000 godišnje. Arapa. Jevreji odbijaju ovaj predlog. predlaže se Galileja Jevrejima što predstavlja 20% najplodnije arapske zemlje. prihvataju nasilje kao instrument borbe. Turaka. 1911. Britanci ponovo menjaju stav. Pred Drugi svetski rat.lobiranjem Jevreji stekli podršku Velike Britanije koja je podržala predlog o pravu Jevreja na domovinu (homeland) u Palestini i kada je dobila mandat od Lige naroda nad Palestinom 1922. a da ukupan broj ne sme da bude više od 1/3 stanovništva. (SAD su podržale mandat. i britansku upravu nad svetim mestima. zbog unutrašnjih podela i arapskih strahova Jevreji privremeno odbacuju ideju o državi i prihvataju ideju o pravu na deo teritorije pod samoupravom. Balfurova deklaracija . predlažu da se jevrejska domovina stvori u okviru nezavisne Palestine i da se kvota jevrejskih migranata ograni i nač 15. Prvi cionisti ki kongres u Bazeluč č T. 1939. to je postala me unarodna obaveza. Britanci omogu avaju Jevrejima migraciju u Palestinu. (Stvaranje države rešenje za progon Jevreja).

(1922.ć 1988. bilo je 83.ć Šestodnevni rat. Nastaje PLO iji je cilj da povrati domovinu i da uništi Izrael. Gazu.išlo u prilog stvaranju jevrejske države). Izrael sklapa mir sa Egiptom i povla i se sa Sinaja. Izbija etvrti Izraelsko-palestinski rat.Jordana. tzv.č 1973. Drugi Izraelsko-palestinski rat izbija kada Izrael napada Egipat uz tajnu podršku Velike Britanije i Francuske i osvaja Sinaj. Zapadnu obalu. napadom Izraela na Egipat. Jom Kipur rat. Plan UN o podeli Palestine na dve države. Egipta. Libana. UN povla enje Izraela sa okupiranih teritorija.č 1956. Ovim ratom zapo inje problem palestinskih izbeglica. Osvojio. Oni se suprotstavljaju kamenjem i pra kama jakim izraelskim snagama. vrši masakr u logoru Sabra i Šatila. Izraelska traži naselja podižu se na okupiranoj teritoriji. Egipatski predsednik El Sadat i Izraelski premijer Begin razgovaraju u Kemp Dejvidu na inicijativu predsednika Kartera. Arapi ne prihvataju podelu na dve države.000) 1948. Arafat priznaje Izrael i odbacuje terorizam.000 Jevreja u Palestini. Izrael napada Liban. Izrael proglašava nezavisnost i izbija prvi rat Izraela i pet arapskih zemalja . Sirije.uvažavale i pravo Arapa). podrška SAD . bilo ih je 554. . Izrael je bio prinu en da seđ povu e pod pritiskom SAD č 1964. Golanskuč visoravan. 1945. Izrael kontroliše etiri puta ve u teritoriju od oneč ć koju je imao 1949. Ishod: Izrael uve ao svoju teritoriju zać 22%. (Genocid. 1978. izbija tre i Izraelsko-palestinski rat. Zapo inje prva č Intifada (ustanak Palestinaca).č 1983.č 1967. Isto ni Jerusalim. 1982. lobi. 1987. Iraka. "jevrejski izbegli kič problem". Odgovornost se pripisuje Arijel Šaronu. 1947. izme u Izraela ič đ Egipta i Sirije. Nakon rata. tzv.

Izbija druga Intifada. ili su uzroci složeniji.č Povodom izgradnje zida Generalna skupština UN traži mišljenje Suda pravde u Hagu 2004. radikalna palestinska islamska opozicija. Šaron povla i izraelske trupe iz Libana. 1993-95. pobe uje Hamas. nasilje seđ nastavlja. Izrael ponovo okupirao Zapadnu obalu. kojojđ č nema leka. 2003. šef Izraelske države. na izborima na palestinskim teritorijama. Me utim. 2002. nakon provokativne posete Arijel Šarona Isto nomč Jerusalimu. Izrael zapo inje izgradnju zida oko Zapadne obale. Jicik Rabin. kao i zbog Arafatove podrške Sadamu Huseinu.Palestinske pozicije slabe zbog kraja Hladnog rata i povla enja Sovjetskogč saveza. Nasledio ga Mahmud Abas. 2000. Klinton organizuje Kempč Dejvid II. ali pregovori nisu doneli rasplet. Oslo mirovni proces) kojim seč predvi a postepeno povla enje Izraela sa Zapadne obale i Gaze. Po etkom 2006. ubijen je 1995. SAD (grupa Kvartet) i Izrelskopalestinskih NVO. SUKOBI U AFRICI . Posle njega dolazi Netanjahu koji ne sprovodi dogovor iz Osla. zapo inju pregovori u Oslu (tzv. a koautori brojniji? Neke opšte karakteristike: . zbog problema oko Jerusalima. umro Jaser Arafat. č Osniva se HAMAS.OSVRT Da li su mnogobrojni sukobi na tlu Afrike. podižu se naselja u Isto nom Jerusalimu. Svi traže osnivanje palestinske države. 2005. Arijel Šaron povla i vojsku i izraelska naselja iz Gaze. rezultat me u-etni ke mržnje. Izraelskiđ č zastupnik ideje Zemlja za mir. 1997. Mirovni predlozi: Saudiske Arabije. Šarona nasle uječ đ Ehud Olmert.

Burundi . borba MPLA (marksisti kog pokreta . Genocidu je prethodila ekonomska kriza koja je izbila zbog pada cene kafe i programa MMF koji je uništio radnike i zemljoradnike. Mozambik Mozambik ima sli nu sudbinu kao Angola. 2005. nasilni sukobi Tutsa i Huta za podelu vlasti. kao i pogibija predsednika Habjiramanova (Hutu). č 2. traumati no nasle e kolonijalizma  spolja nametnut model politi kog ustrojstva i ekonomskog sistemač  korumpirana lokalna elita. vlada osloba a deo zatvorenika koji su u estvovali u genocidu. u eš eč č čć Ruande u sukobima u DR Kongu (odakle se povla i 2002) i izbor predsednikač Pol Kagame na prvim izborima nakon 1994. Tutsi kao manjina bili su privilegovani za vremeč kolonijalne vlasti.000 pripadnika Tutsi. Tom prilikom je ubijeno 800. Sukob kao posledica kolonijalnog nasle a i globalne ekonomske integracije. sproveli pripadnici Hutu nad pripadnicima Tutsi. Vrste sukoba: 1. Nakon masakra. koji su 1994. s tim što su sukobljeni RENAMO (pro Rodezijski pokret) i FRELINO (levi arski). usledile politi ke smene.  ulaganje u naoružavanje. Klasnu/socijalnu podelu. Sukobi kao deo hladnoratovske konfrontacije supersila Angola 1975. osnovan sud za ratne zlo ine. dobijali su sve najvažnije položaje i otimali su zemlju Hutima. Angola dobija nezavisnost. koja nije bila rigidna belgijski kolonizatori su pretvorili u definitivnu (etni ku) podelu.uživač podršku Sovjeta i Kube) i FNLA pokreta kojeg podržavaju Južna Afrika i SAD.đ Ruanda (nezavisna od 1962) Obležena genocidom.

kao i Zapadnih zemalja. Jug je predstavljao lovište za arapske i engleske trgovce robljem.000đ pobijenih. urbanizaciju Severa. Na Jugu posredstvom misionara i engleske kolonijalne politike. samo 11 godina mira. a Jug. i manjinskog crna kog stanovništva (animisti ke i hriš anskeč č ć vere) koje živi na jugu. do danas. Ratovi oko resursa Sijera Leone (dijamanti) Liberija (dijamanti) Nigerija (nafta) 5. 4. dok Angola. držala je u izolaciji i nerazvijenosti. Režim Mugabea politi ki izolovan. Me udržavni sukob đ Etiopija i Eritreja . Predistorija sukoba: kolonijalna prošlost položila temelje sukoba jer je podsticala ekonomski razvoj. granice. ANALIZA SUKOBA U REPUBLICI SUDAN (Kartum) Sudan je najve a zemlja u Africić Od sticanja nezavisnosti 1956. nova runda sukoba. zbog otimanja zemlje od belaca. ali i zbog izbora 2002.sukob oko teritorija. bogat resursima. hriš anstvo i engleski su postali dominantni.ć . Od 1993. DR Kongo (Uganda i Ruanda podržale ustanike. Unutrašnji politi ki sukobič Zimbabve Sukob Roberta Mugabea (Zanu partija) i opozicije.Tenzije izme u Hutu i Tutsi od 1961. U 19. Sukob izme u ve inskog arapskog (muslimanskog) stanovništva koje živi nađ ć severu zemlje. 3. a ekonomska krizač dostigla katastrofalne razmere. koje me unarodna zajednica smatra neregularnim. oko 300. veku. Namibija i Zimbabve podržale vladine snage).

Me utim. ali ne i razvoj Juga. nudi referendum za 3 godine. engleski je postao zvani an jezik. Drugi gra anski ratđ izbija 1983. SAD bombarduje fabriku lekova. Sumnje nikad nisu potvr ene. Džon Garang sada želi otcepljenje Juga. Na Severu mu se suprotstavlja demokratska opozicija i Nacionalni islamski front na elu sa Hasanom al Turabijem. Zapo inje izvoz nafte. Od 2001. koji je sklopio Nimeiri. a garantovala se i slobodač veroispovesti. Nimeiri traži podršku od Muslimanske bra e. Od 1989. Mirovni proces 2003. i traje do 1972. Da bi se održao na vlasti. đ 1999. na vlasti je Omar al Bašir koji ukida šerijatsko pravo na Jugu. zakonodavnu vlast. Glad preti 3 miliona ljudi. a ne njegovu autonomiju. a zać uzvrat uvodi šerijatski zakon. predstavnici vlade i SPLA se dogovorili da dele naftno bogatstvo. federalizuje državu i proglašava engleski drugim jezikom države. do 1989.č Razlog sukoba: pokušaj arabizacije Juga. 1971. . kada na vlast dolazi današnjič č predsednik Omar al Bašir. Sukobljene strane: Sudanski narodni oslobodila ki pokret na elu sa Džonč č Garangom (SPLA) i snage vlade. č 1998. Jug je dobio samoupravu.Politi ka istorija: istorija pu eva-od 1985. niz mirovnih inicijativa koje rezultiraju privremenim prekidom sukoba. jer je Nimeiri doneo mir. Sporazumom iz Adis Abebe. Pod njegovom vlaš u Sudan je iskusio 11 godina mira. Gubi podršku i vlast 1985. nasilje se nastavlja. kada je sklopljen Sporazum u Adis Abebi. kao da je dobio ozbiljnije obrise. pu em dolazi na vlast pukovnik afar Nimeiri. navodno zbog sumnje da se proizvodi hemijsko oružje. Prvi gra anski ratđ izme u gerilskog pokreta Anja-nja na Jugu i vladinih snagađ zapo inje 1962.

Posle njegove smrti 1998. 1993. đ Rat je izbio zbog toga što su isto ne provincije dobijale samo 60% od prodaječ njihove nafte. pu evi. Bijafra je poražena i ponovo integrisana u Nigeriju. Ekstremno je etni ki heterogena sa preko 250 jezika i dijalekata.č č č Od 1967-70 tri isto ne provincije Ibo naroda. Vlada i pobunjenici s juga postižu kona an mirovni sporazum i dogovarajuč se o podeli vlasti. ali prihodi odć nafte nisu ulagani u poboljšanje životnog standarda ve ine. i zbog masakra koji je izvršen nad pripadnicima Ibo od strane Hausa na severu. stekla je nezavisnost. Trič najve e zajednice su Jaruba (jugozapad). seč otcepljuju. kolonija je Velike Britanije i predstavlja možda najvešta kiju državnuč tvorevinu. ć Bogata je naftom. Jug dobija autonomiju. vlada sve do 1993. Od 1960-66 vlada politi ka nestabilnost koja uklju uje i dva pu a. Ibo (istok) i Hausa (sever). č 2005. usledila je diktatura. Od 1861. Po etkom 2004. s tim što 1976. umrlo od gladi više od milion ljudi.ć 1960. generala Sani Aba a. Politi ka nestabilnost. na vlast prvič č put dolazi general Olesegan Obasandžo (pripadnik Joruba). provincije bogate naftom. najve a nalazišta se nalaze na istoku zemlje. Džon Garang postaje potpredsednika. izbija pobuna u provinciji Darfur zbog njene ekonomske zapostavljenosti. vlada pokušava da uguši pobunu i šalje vojsku. Poginulo.č Za njom se pojavljuju para-policijske snage Džandžavide koje sprovode sistematsko ubijanje afri kih civila u Darfuru. izborima ponovo dolazi na vlast Obasandžo. Tri godine kasnije on je predao vlast civilnom režimu. izbija krvav gra anski rat. ima 124 miliona stanovnika.č . Pobunjenici iz Darfura i vlada postižu mirovni sporazum. proglašava se Republika Bijafra. ANALIZA SUKOBA U FEDERALNOJ REPUBLICI NIGERIJI (Lagos/Abudža) Nigerija je najmnogoljudnija država Afrike.Iste godine.ć 2006. ali ubrzo gine u avionskoj nesre i.

U toku 2002.izveštaj Nunca Mas (Nikad više) 1990 u ileuČ 1991 u El Salvadoru 1996 u Gvatemali Gvatemala Od 1944-54 godine demokratska vlast. kulturu. identitet kontinenta. ANALIZA SUKOBA U LATINSKOJ AMERICI Latinska Amerika predstavlja kontinent koji je ranjen: kolonizacijom.  Gra anski ratovi. č Opšte karakteristike:  Ekstremna socijalna polarizacija. novi sukobi (muslimana) Hausa i (hriš ana) Jorube. nekoliko severnih provincija usvajaju šerijatsko pravo. diskriminacija domorodaca. nasilje. razvojem ne-razvoja. izmenila lik. Obu avali. dva predsednika Hoze Arevalo i Jakobo Arbenz posedovala su jako ose anje za nacionalni interes svoje zemlje.đ  Uloga vojske  Proizvodnja kokaina i narko rat. Intervencija SAD (vojna i politi ka) u svoje "dvorište" zaustavile demokratsku ič socijalnu evoluciju mnogih društava. Nakon svrgavanja demokratske vlasti nastao pakao vojnih hunti koji . intervencijama SAD. koji ne prestaje.2000. Ekonomski sistem spolja nametnut.ć Od 2003. orijentisan na izvoz. nestali. Kolonizacija izuzetno brutalna. novi talas etni kih sukoba izme u manjina. Nisu bilić skloni da SAD daju koncesiju za naftu.  Jaka uloga katoli ke crkve i Teologije oslobo enja (Oskar Romero. Kamilo Tores) Osnovane su prve Komisije za istinu i pomirenje: 1983 u Argentini. nacionalizovali su zemlju United Fruit Company. naoružavali eskadrone smrti.

Kolonizacija izuzetno brutalna. identitet kontinenta. diskriminacija domorodaca. masakre pripadnika Maje. nestali. Na delu državni teror nasuprot levi arskim gerilskim snagama. intervencijama SAD. Obu avali. razvojem ne-razvoja. nasilje.đ  Uloga vojske  Proizvodnja kokaina i narko rat. nacionalizovali su zemlju United Fruit Company. dva predsednika Hoze Arevalo i Jakobo Arbenz posedovala su jako ose anje za nacionalni interes svoje zemlje.izveštaj Nunca Mas (Nikad više) 1990 u ileuČ 1991 u El Salvadoru 1996 u Gvatemali Gvatemala Od 1944-54 godine demokratska vlast. č Opšte karakteristike:  Ekstremna socijalna polarizacija. kulturu. orijentisan na izvoz.  Jaka uloga katoli ke crkve i Teologije oslobo enja (Oskar Romero.č 94% svih zlo ina po inile snage bezbednosti.  Gra anski ratovi.000 ubijeno. Oko 200. Nakon svrgavanja demokratske vlasti nastao pakao vojnih hunti koji . ANALIZA SUKOBA U LATINSKOJ AMERICI Latinska Amerika predstavlja kontinent koji je ranjen: kolonizacijom. Nisu bilić skloni da SAD daju koncesiju za naftu. izmenila lik.su primenjivali taktiku "spržene zemlje". Ekonomski sistem spolja nametnut. Intervencija SAD (vojna i politi ka) u svoje "dvorište" zaustavile demokratsku ič socijalnu evoluciju mnogih društava.č đ Kamilo Tores) Osnovane su prve Komisije za istinu i pomirenje: 1983 u Argentini. naoružavali eskadrone smrti.

Tajno finansiranje opozicije sindikata.č Sukob vlasti. ač obu avaju stru njaci SAD). Na izborima 1990. ali Somoza je morao da napusti zemlju. miniranje luka. masakre pripadnika Maje. . Zbog korupcije. siromaštva. Komisija za istraživanje kršenja ljudskih prava 1993. Uz pomo SAD nacionalna garda se pretvorila u kontraše (borceć za slobodu) koji su vršili napade sa granica Nikaragve.000 ubijeno. 95% zlo ina izvršile su vojne snage. s jedne strane. Oko 200. ć El Salvador (San Salvador) Poprište gra anskog rata od 1979 -1992. kada je posredstvom UN sklopljen mir. Sandinisti su izgubili vlast i na slede im izborima nisu uspeli da je povrate. tj.č Od 1982.ć Kampanja destabilizacije: tajna pomo Kontrašima. partija ARENA na vlasti do danas iako povezana sa eskadronima smrti.su primenjivali taktiku "spržene zemlje". Nikaragva (Managva) Diktatura Anastasija Somoze od 1933 -1979.č č Nacionalna garda povela brutalan rat protiv Sandinista. Sve vreme SAD su pružale pomo vojnim vlastima. Na delu državni teror nasuprot levi arskim gerilskim snagama. medija.đ Rat zapo eo svrgavanjem predsednika Karlosa Romera. Ekstremna desnica. vojske i desni arskih paravojnih snaga (koje podržava vojska. amnestirala po inioce. ekonomskić embargo. Eskadroni smrti ubili su biskupa i borca za ljudska prava Oskara Romera (1980). blokiranje multilateralnog finansiranja.č č Rat trajao do 1996. i marksisti kog pokreta FMLNč č č (Nacionalno oslobodila ki front Faribundo Marti).č 94% svih zlo ina po inile snage bezbednosti. U pozadini ekstremnač socijalna nejednakost. terora pojavio se levi arski Sandinisti ki pokret koji je osporavao vlast Somoze.

ali Somoza je morao da napusti zemlju. da obore Aljendea. terora pojavio se levi arski Sandinisti ki pokret koji je osporavao vlast Somoze. nakon rata.Prens) Najsiromašnija zemlja Latinske Amerike Jedno dete umire svakih pet minuta od dehidracije. sabotaže. na elu s Pino eom. Španija predala deo ostrva Francuzima .č č Nacionalna garda povela brutalan rat protiv Sandinista. Haiti (Port . Istrebili su domoroda ko indijansko stanovništvo. Od 1956. blokiranje multilateralnog finansiranja. U 17 veku. siromaštva. finansiranje štrajkova. vladali otac ić . vekač dovodili robove iz Afrike da bi radili u zlatnim rudnicima i na plantažama.ć Kampanja destabilizacije: tajna pomo Kontrašima. ekonomskić embargo. Uz pomo SAD nacionalna garda se pretvorila u kontraše (borceć za slobodu) koji su vršili napade sa granica Nikaragve. Sandinisti su izgubili vlast i na slede im izborima nisu uspeli da je povrate. Nakonč č toga uvedena diktatura koja je trajala 17 godina. Koriste i Prvi svetski rat. Tajno finansiranje opozicije sindikata. miniranje luka. vojnu pomoć sve dok nisu privoleli generale. 000. prostor (tajne) intervencije SAD protiv legalno izabrane vlade Salvadora Aljendea. dijareje ili drugih problema prouzrokovanih nedostatkom hrane. Ameri ka intervencija obuhvatala:č tajnu ekonomsku blokadu. do 1990. Od 16. podršku paravojnim teroristi kimč aktivnostima ultradesnice. medija.taj deo je današnji Haiti. Istorija: u 15 veku Španci osvojili ostrvo i uspostavili prvu evropsku naseobinu (Malu Španiju). ileČ (Santjago) 1973. do 1986. SAD izvršila invaziju.o. udvaranje vojsci. Na izborima 1990. Zbog korupcije. Tom prilikom ubijeno je 12.Nikaragva (Managva) Diktatura Anastasija Somoze od 1933 -1979.

Politi ka ubistva i kidnapovanja deo svakodnevnice. Nakon 7 mesecić svrgnut od strane vojske uz mešanje CIA. Faktor droge. Privremena vlada preuzima vlast. godine Aristid se ponovo izabran za predsednika. godine. 2. Šezdesetih godina pojavile se gerilske grupe.sin Divalie. 2000. Zbog dolaska vojne hunte Organizacija južnoameri kih država i SAD uvele sankcije. Mirovne trupe UN zamenjuju ameri keč trupe. srebro. Podrška SAD vlastima u vidu vojne pomo i (primaju više od 50% ukupneć pomo i za Latinske Amerike)ć 3. Po etkom 2004. anarhije. izabran je novi predsednik Rene Preval. Više od polovine stanovništva siromašno. ugalj. preko 250.č izbija pobuna protiv Aristida i on je primoran da napusti ne samo vlast ve ić zemlju. Aristid gubi. Sadašnja kriza zapo ela predsedni kim izborima 1990. socijalna stratifikacija i izostanak zemljišnih reformi. zlato. . 1994. Projekat snaga bezbednosti: socijalno iš enječ ć . č č Kandidovali se sveštenik Bertrand Aristid i inovnik Svetske banke. Na novim izborima 1996. Zemlja totalne društvene krize.č Aristid se vra a. 3% elite drži 70% zemlje."demokraturu". Predistorija: 1899-1903 prvi gra anski ratđ (Rat od hiljadu dana). Predstavlja demokratiju bez naroda . ekstremizma. 2006. č Poseduje naftu. Koreni nasilja: ekstremno siromaštvo. SLU AJ KOLUMBIJE (Bogota)Č 1. Nemiri i nestabilnost ne prestaju. 120 000 ubijeno u ratu izme u pripadnika Liberalne i Konzervativne stranke.000 poginulo. Aristid dobioč 67% glasova zalažu i se za socijalnu i ekonomsku pravdu.sukob kartela Medelin i Kali. korupcije. trupe SAD stižu na Haiti. đ 1948-57 drugi gra anski ratđ .

č đ Krajem 2005. teško pokošena od vojske. . M-19 urbana gerila. 2. 3. pripadnici kartela i levi arske gerilskeč snage. Nasilje nije obustavljeno. narko šefova. Pripadnici AUC po inju da se razoružavaju. Meta: infrastruktura. Delovale uz podršku veleposednika. Koriste novac od trgovine drogom. koji su još u toku. unutrašnju koheziju i da osigura ekonomski razvoj. 4. Pastran lansira "Plan Kolumbija" i dobija milijardu dolara od SAD za borbu protiv trgovine drogom i pobunjenika koji se time bave. 1. Alvaro Uribe dolazi na vlast. ELN (Nacionalno oslobodila ka armija) privukla katoli ko sveštenstvo. Ruralno orijentisani. vojska. desne paravojne snage. zapo inju i mirovni pregovori sa ELN na Kubi. iznu ivanjemđ novca od naftne industrije. 2002. AUC -Ujedinjene snage Kolumbije za samoodbranu (desni arske paravojneč grupe).ć 2003. kao rezultat kolektivne spoznaje vrednosti jedinstva kao OPŠTEG DOBRA. religioznim i klasnim podelama uspela je da o uvač č č teritorijalni integritet.000 pripadnika.č č 1973. predsednik Andres Pastrana zapo inje mirovne pregovore sa FARC kojič traju do 2002. jezi kim. Nudi im bezbednosnu zonu na jugoistoku zemlje. Vo a Manuel Marulanda ("Sureshot").č FARC odbija pregovore. FARC (Revolucionarna vojska Kolumbije). policiju. Od 1998. i dela vojske i policije. da bi slede e godine vlada sč ć njima zapo ela mirovne pregovore. Kontrolišu oko 40% zemlje. JUŽNE AFRIKE I SEVERNE IRSKE Švajcarska Uprkos etni kim. 2000. prihvata primirje. Imaju oko 18. Najavljuje dva puta ve u vojsku. Za njih predvi ena široka amnestija. Oporavila se kidnapovanjem. RELEVANTNOST ŠVAJCARSKE.Današnji akteri sukoba: Vlada. Tesno povezan sa desnicom. Do ujedinjena nezavisnih entiteta došlo je 1291.1989.

Južna Afrika . Problem se rešavao 30 godina.u oblasti Laufen. U oblasti Jureč ć č koncentrisano je francusko stanovništvo. ali ve ina govori nema ki. prvo su se izjasnili svi gra ani Juređ 2.č institucionalnim aranžmanima:  radikalnim federalizmom (26 kantona koji imaju visok stepen autonomija)  konsenzualnom politikom  referendumima  neutralnoš uć Slu aj Jureč Kanton Bern je dvojezi an. kada nije prihva eno imenovanje Francuza na eloč ć č kantonalnog Odeljenja za javne radove i železnicu.posredovanjem federalnih organa .kaskadnim referendumima: 1. tj. a na jugu protestantske.severni deo je postao kanton.Elita sklona kompromisima. č Do rešenja se došlo: . deset godina od kada je odlu eno da seč delimi no udovolji zahtevima Jure. zatim stanovnici na jugu Jure. kao i Nemci na severu . kao što je to i ve inskoč ć nema ko stanovništvo. s tim što su na severu Jure Francuzi katoli ke veroispovesti. a južni deo i oblast Laufena ostao u kantonu Bern.promenom kantonalnog Ustava da bi se omogu ilo gra anima Jure pravo nać đ samoopredeljenje . č Sukob je otpo eo 1947. sukobi se rešavaju/spre avaju zakonima. Jura je tražila da se otcepi od kantona Bern i postane samostalni kanton. Rezultat: podela Jure .

Protestanti: Alsterske dobrovolja ke snage. Severna Irska Najduži sukob u Evropi. posredstvom religije vešta ki su stvorena dva neprijateljskač društva unutar jednog. (Komisija je imala 18 lanova. Nakon pregovora postignut.Posle više decenija aparthejda. č Odbrana crvene ruke. 1998. mirna smena vlasti postignuta je: .osnivanjem (1994) Komisije za istinu i pomirenje. đ 1916. . Ve ina je bilać diskriminisana.saglasnost da se ne otpuste visoki oficiri iz vojske i policije. Dolaskom Engleza. Sukobi se nastavljaju jer je katoli ka manjina u Severnoj Irskoj i dalječ diskriminisana. Ona teži ujedinjenju sa Republikom Irskom. uz posredovanje SAD. tj. Koreni u dalekoj prošlosti: u 12 veku Englezi su krenuli u osvajanje Irske i trebalo im je 400 godina da to u potpunosti postignu. tranzicija ka multipartijskim izborima i pobedi Nelsona Mandele. a Englezi protestanti. na njenom elu stajao je nadbiskup Dezmondč č Tutu).pregovorima N.Irsku republikansku armiju. Mandele i De Klerka. Englezi dele Irsku na samostalnu državu Republiku Irsku (90% katolici) i Severnu Irsku (protestanti ve ina) koja ostaje u sastavu Velike Britanije. a tokom duge istorije sukoba. usadilo se duboko nepoverenje i strah izme u dve zajednice. Sporazum predvi a:đ .Svaka strana ima svoje paravojne aktere: Katolici . i spremnoš u obe strane na kompromis. ć . gra anski ratđ 1921. Irci su bili katolici. . Sporazum na Veliki petak. Alstersko odbrambeno udruženje.

 zabranu upotrebe nasilja  raspuštanje paravojnih organizacija  odlaganje oružja (u toku dve godine)  povla enje engleskih trupač  priznanje prava na samoopredeljenje ali uz saglasnost ve ineć  Republika Irska mora iz svog ustava da izbaci lanove koji predvi ajuč đ ujedinjenje sa Severnom Irskom  Republika Irska ima pravo da u estvuje u radu zajedni kih komisija arlamenta  ukidanje diskriminacije Katolika promenom zakona  uspostavljanje civilne kontrole nad policijom. .