You are on page 1of 319

M.K.

Gandi

AUTOBIOGRAFIJA
PRIA O MOJIM
EKSPERIMENTIMASA ISTINOM

Preveo sa engleskog
Goran Boji

Naslov originala:
M.K. Gandhi: Autobiography - the story of My Experiments with Truth
Biblioteka GRADITELJI OVEANSTVA
Knjiga I
M.K. Gandi
Autobiografija - pria o mojim eksperimentima sa istinom

Predgovor

Pre etiri ili pet godina, na nagovor nekih mojih saradnika, pristao sam da napiem
moju autobiografiju. Zapoeo sam, ali jedva da sam okrenuo prvu stranu, kada su
zapoeli nemiri u Bombaju pa je taj rad ostao po strani. Onda je usledio niz dogaaja
koji je kulminirao mojim zatvaranjem u Jeravdi. Uveani Deramdas, koji je bio
jedan od ljudi zatvorenih sa mnom tamo, zamolio me je da ostavim sve drugo po
strani i zavrim autobiografiju. Odgovorio sam da sam sebi ve pripremio program
prouavanja i da ne mogu da razmiljam ni o emu drugom dok se taj program ne
zavri. Ja bih zaista i zavrio tu autobiografiju da sam izdrao celu kaznu u Jeravdi,
jer bi mi ostalo jo oko godinu dana da to zavrim, kada sam bio puten. Taj predlog
je potom ponovio svami Anand, i kako sam zavrio Istoriju satjagrahe u Junoj
Africi, sada sam se poduhvatio autobiografije za Navaivan.1 Pomenuti svami je
eleo da je napiem odvojeno, kao knjigu. Ali, nisam imao slobodnog vremena.
Mogao sam jedino da piem poglavlje po poglavlje nedelju za nedeljom. Neto sam
ionako morao da napiem za Navaivan svake nedelje. Zato to ne bi bila
autobiografija? Svami se sa time sloio, i eto me na poslu.
Meutim, jedan bogobojaljivi prijatelj je imao svojih sumnji, koje je podelio sa
mnom na dan kada sam utao. ta te je navelo na taj poduhvat? upitao je on.
Pisanje autobiografije je praksa karakteristina za Zapad. Ne znam da je iko na
Istoku pisao autobiografiju, osim onih koji su podlegli zapadnom uticaju. I ta e da
pie? Pretpostavimo da sutra odbaci stvari koje danas smatra principima, ili
pretpostavimo da u budunosti izmeni svoje sadanje planove - zar nee ljudi koji se
ravnaju prema autoritetu tvoje rei, izgovorene ili napisane, moda biti zavedeni na
pogrean put? Ne misli li da je moda bolje da ne pie neto takvo kao to je
autobiografija, u svakom sluaju, bar ne jo?
Taj stav je imao odreeni uticaj na mene. Meutim, nemam nameru da napiem
pravu autobiografiju, ve da jednostavno ispriam priu o mojim mnogobrojnim
eksperimentima sa istinom, a poto se moj ivot i sastoji od tih eksperimenata, ta
pria e i poprimiti oblik autobiografije. A nemam nita protiv ni da svaka njena strana
govori samo o mojim eksperimentima. Verujem, ili bar laskam sebi, time to smatram
da povezana pria o tim eksperimentima nee biti beskorisna za itaoca. Moji
eksperimenti u oblasti politike su sada poznati, ne samo u Indiji, ve u odreenoj meri
i u civilizovanom svetu. Za mene, oni nemaju mnogo vrednosti; a titula
Mahatma2 koju su mi doneli znai mi jo manje. esto me je ta titula duboko
bolela; a nema trenutka koga mogu da se setim u kojem bi se moglo rei da mi je
laskala. Meutim, svakako bih hteo da ispriam i o mojim eksperimentima na
duhovnom planu, koji su poznati samo meni, a iz kojih sam i crpeo ovu snagu koji
4

imam za moj rad u oblasti politike. Ako su to traganja zaista duhovne prirode, onda
ona ne ostavljaju prostor za hvalisanje samim sobom. Ona mogu jedino da me uine
jo poniznijim. to vie razmiljam o prolosti i osvrem se na nju, to sam svesniji
svojih ogranienja.
Ono to elim da postignem - a to je ono za ime sam teio i eznuo da ga
postignem svih ovih trideset godina - jeste samoostvarenje, susret da Bogom oi u oi,
da postignem moku.3 ivim, kreem se i postojim samo da bih ostvario taj cilj. Sve
to inim, govorei i piui i sve to preduzmem u oblasti politike, usmereno je u tom
pravcu. Ipak, poto sam dugo verovao da ono to moe jedan ovek mogu i svi, svoja
traganja nisam sprovodio u sobi ve napolju; i ne mislim da ta injenica umanjuje
njihovu duhovnu vrednost. Postoje stvari koje su poznate samo pojedinanom
oveku i njegovom Tvorcu. Nema sumnje da je njih nemogue ispriati. Traganja
koja u ja opisati nisu te vrste, ali su duhovne, bolje rei moralne prirode, jer je moral
sutina religije.
Ova pria e sadrati samo one religijske teme koje mogu da shvate i deca i stariji.
Ako ih budem mogao ispriati nepristrasno i sa poniznou, onda u podstai mnoge
druge eksperimente. Daleko od toga da smatram da su ovi eksperimenti savreni. Ne
traim nita vie nego to trai jedan naunik koji nikad ne smatra da su njegovi
zakljuci konani, iako svoje eksperimente sprovodi vrhunski precizno, a ipak im
pristupa nepristrasno. Udubio sam se u samoposmatranje, istraio sebe potpuno i
ispitao i analizirao svako psiholoko stanje. Pa ipak sam daleko od tvrdnje da su moji
zakljuci konani ili nepogreivi. A opet, jednu stvar tvrdim, a to je sledee. Meni se
lino moji zakljuci ine potpuno ispravnim i u ovom trenutku konanim. Da nije
tako, ne bih smatrao da su osnova za bilo kakvo delovanje. Ali, u svakoj fazi sam
prolazio kroz proces prihvatanja ili odbijanja i delovao u skladu sa time. I sve dok je
ono to inim u skladu sa mojim razumom i mojim srcem, prisiljen sam da se
dosledno pridravam svojih prvobitnih zakljuaka.
Da je trebalo da samo diskutujem o akademskim principima, svakako da ne bih
pokuavao da piem autobiografiju. Meutim, poto je moj cilj da ispriam o raznim
praktinim primenama tih principa, dao sam poglavljima koja nameravam da napiem
naziv Pria o mojim eksperimentima sa Istinom. Tu, naravno, spadaju eksperimenti
sa nenasiljem, celibatom i drugim principima ponaanja za koje se veruje da nisu isto
to i istina. Ali, za mene je istina vrhunski princip koji ukljuuje brojne druge principe.
Ta istina nije samo istinoljubivost u rei, ve i istinoljubivost u misli, i ne samo
relativna istina naih poimanja, ve Apsolutna Istina, taj Veni Princip, koji je Bog.
Ima bezbroj definicija Boga, jer su njegova ispoljavanja bezbrojna. Ona me
preplavljuju uenjem i strahopotovanjem i na trenutak me ostavljaju oamuenog.
Ipak, ja oboavam Boga kao istu Istinu. Nisam Ga jo naao, ali tragam za Njim. U
toj potrazi sam spreman da rtvujem stvari koje su mi najdrae. ak i ako bi ta rtva
zahtevala moj sopstveni ivot, nadam se da u biti spreman da ga dam. Ali, sve dok
ne ostvarim tu Apsolutnu Istinu, moram se drati relativne istine kako je ja shvatam.
Ta relativna istina mora, u meuvremenu, da bude moj svetionik, moj tit i sigurnost.
Iako je taj put prav, uzak i otar kao otrica brijaa, za mene je on bio najbri i
5

najlaki. ak su mi i moje ogromne zablude izgledale sitne, jer sam se striktno drao
tog puta. Jer, taj me je put spasao da ne zaalim i ja sam iao napred u skladu sa
svetlou koju imam. esto bih u mom napredovanju imao blede uvide u Apsolutnu
Istinu, Boga, i svakog dana je u meni raslo ubeenje da je jedino On stvaran, a sve
ostalo nestvarno. Neka oni, koji to ele, razumeju kako je to ubeenje raslo u meni;
neka uju o mojim eksperimentima i neka podele sa mnom moja uverenja, ako mogu.
I jo, u meni je raslo ubeenje da sve to sam ja mogao da uradim moe da uradi i
dete, a imam dobre razloge to to kaem. Instrumenti za traganje za istinom su isto
toliko jednostavni koliko se teko koriste. Oni mogu izgledati sasvim nemogui nekoj
nadmenoj osobi, a sasvim mogui nedunom detetu. Tragalac za istinom treba da se
uini toliko poniznim da ak i praina moe da ga smrvi. Tek tada, a ne i do tada,
moi emo da bar nazremo istinu. Razgovor izmeu Vaite i Vivamitre4 ini to
savreno jasnim. Hrianstvo i islam to isto u izobilju istiu.
Ako bilo ta to sam napisao na ovim stranicama bude itaocu izgledalo kao da
ima ponosa u sebi, onda on treba da smatra da u mojoj potrazi ima neto pogreno i
da su moji uvidi uistinu samo fatamorgana. Neka stotine takvih kao to sam ja
nestanu, ali neka istina prevlada. Hajde da ne sniavamo kriterijume istine ni za dlaku
da bismo sudili smrtnicima sklonim grekama kao to sam ja.
Nadam se i molim se da niko nee smatrati savete koji su umetnuti u stranice koje
slede autoritativnim. Ispriane eksperimente treba smatrati primerima u ijoj svetlosti
svako moe da sprovodi svoje sopstvene eksperimente u skladu sa svojim
sklonostima i sposobnostima. Verujem da e u tim granicama navedeni primeri zaista
biti od koristi poto neu ni sakriti ni omalovaiti nijednu runu stvar koja se mora
rei. Nadam se da u itaoca u potpunosti upoznati sa svim mojim zabludama i
grekama. Cilj mi je da opiem traganja u okviru nauke satjagrahe, a ne da prikaem
koliko sam dobar ovek. U ocenjivanju sebe pokuau da budem nemilosrdan kao
istina, a hteo bih da takvi budu i drugi.
Merei sebe tim merilom, moram da se pridruim Surdasu5 u njegovoj izjavi:
Gde ima takvog jadnika
Tako pokvarenog i gnusnog kao to sam ja?
Zaboravio sam moga Tvorca
Toliko sam bez vere bio.
Jer, za mene je neprekidno muenje to sam jo toliko daleko od Njega,
Koji, kao to sigurno znam, vlada svakim dahom mog ivota i iji sam ja
izdanak.
Znam da su zle strasti u meni ono to me dri tako daleko od Njega,
Pa ipak ne mogu da svrim s njima.
Ali, moram da zavrim. Pravu priu mogu da ponem tek u narednom poglavlju.
Aram6 Sabarmati
26. novembar 1925.
6

M. K. Gandi

I deo
Detinjstvo i mladost

Poglavlje 1
Roenje i poreklo
Gandijevi pripadaju kasti banija7 i izgleda da su u poetku bili bakali. Meutim, tokom
tri generacije bili su premijeri u nekoliko drava Katjavada8. Utamand Gandi, alias
Ota Gandi, mora da je bio principijelan ovek. Dravne intrige primorale su ga da ode
iz Porbandara gde je bio lan kabineta i da potrai utoite u Dunagadu. Tamo je
guvernera pozdravio levom rukom. Neko ko je zapazio tu oiglednu neuljudnost
zatraio je objanjenje i bilo mu je reeno sledee: Desna ruka se ve zaklela
Porbandaru.
Ota Gandi se oenio po drugi put, poto je izgubio prvu enu. Od prve ene imao
je etiri sina a od druge dva. Mislim da u detinjstvu nisam nikad ni pomiljao ni znao
da ti sinovi Ota Gandija nisu bili od iste majke. Peti sin zvao se Karamand Gandi,
alias Kaba Gandi, a esti Tulsidas Gandi. Oba ta brata su bili premijeri u Porbandaru,
jedan za drugim. Kaba Gandi je bio moj otac. Bio je lan radastanskog suda. Danas
taj sud ne postoji, ali je u to vreme bio veoma uticajno telo za reavanje razmirica
izmeu poglavara i pripadnika njihovih klanova. Neko vreme je bio premijer u
Radkotu a potom u Vankaneru. Umro je kao penzioner drave Radkot.
Kaba Gandi se enio etiri puta zaredom poto bi mu prethodna ena umrla.
Poslednja supruga Putlibai mu je rodila erku i tri sina, meu kojima sam ja bio
najmlai.
Moj otac je voleo svoj klan, bio je istinoljubiv, hrabar i velikoduan, ali naprasite
naravi. U odreenoj meri bio je odan telesnim uivanjima. Jer, oenio se etvrti put
kad je ve prevalio etrdeset godina. Meutim, bio je nepodmitljiv i postao je uven
po strogoj nepristrasnosti i u svojoj porodici i van nje. Bio je dobro poznat po svojoj
odanosti dravi. Jedan zamenik politikog zastupnika vreao je Rakota Takorea
Saheba, njegovog nadreenog, i otac se tome suprotstavio. Zastupnik se naljutio i
zahtevao od Kabe Gandija da se izvini. On je to odbio i zato je nekoliko sati dran u
pritvoru. Ali kad je zastupnik video da je Kaba Gandi nepokolebljiv, naredio je da ga
puste.
Moj otac nikad nije imao ambicija da se obogati i ostavio nam je malo toga u
naslee.
Nije imao nikakvo obrazovanje osim iskustva. U najboljem sluaju moglo bi se
rei da je dogurao do petog razreda guarati9 kole. O istoriji i geografiji nije znao
nita. Ipak, njegovo bogato iskustvo u praktinim stvarima inilo ga je sposobnim da
reava najkomplikovanije probleme i izlazi na kraj sa stotinama ljudi. Imao je malo
verskog obrazovanja, ali je posedovao onu vrstu religiozne kulture koju odlazak u
hramove i sluanje verskih rasprava ini dostupnom veini indusa. Pred kraj ivota na
nagovor porodinog prijatelja, bramina, poeo je da ita Bagavad Gitu10 i da naglas
9

svakog dana ponavlja neke stihove iz nje tokom bogosluenja.


Izuzetan utisak koji mi je majka ostavila u seanju bio je utisak svetosti. Ona je
bila duboko religiozna. Nikad ne bi ni pomislila da se prihvati jela a da ne izgovori
svoju molitvu. Jedna od njenih svakodnevnih dunosti bio je odlazak u Haveli, hram
vainava11. Koliko se seam, nikad nije propustila aturmas.12 Uzimala je najtee
zavete i nepokolebljivo ih se drala. Ni u bolesti nije poputala. Seam se da se
jednom razbolela tokom zaveta andranajana13, ali nije dopustila da je bolest omete u
pridravanju zaveta. Nije joj bilo nita da posti dvaput ili triput zaredom. Navikla je
da tokom aturmasa ivi od jednog obroka dnevno. Nezadovoljna time, nije jela
svakog drugog dana tokom aturmasa. Tokom drugog aturmasa zaklela se da nee
jesti sve dok ne ugleda Sunce. Mi deca bismo stajali buljei u nebo, oekujui da
majci najavimo da je Sunce izalo. Poznato je da se u jeku kine sezone Sunce retko
udostoji da pokae svoje lice. I seam se da je bilo dana kad bi se Sunce iznenada
pojavilo a mi bismo potrali da joj to kaemo. Ona bi tada istrala iz kue da se i
sama uveri, ali bi dotle Sunce u begu ve nestalo, liavajui je tako njenog obroka.
Nije vano, rekla bi radosno, Bog ne eli da danas jedem. A onda bi se vratila
svojim poslovima.
Moja majka je bila veoma razumna osoba. Bila je dobro obavetena o svim
dravnim stvarima a dvoranke su o njenoj inteligenciji imale visoko miljenje. esto
sam je pratio koristei privilegiju to sam bio dete i jo uvek se seam mnogih njenih
ivih diskusija koje je vodila sa obudovelom majkom Takorea Saheba.
Kao dete takvih roditelja roen sam u Porbandaru, poznatom pod nazivom
Sudamapuri, 2. oktobra 1869. godine. Detinjstvo sam proveo u Porbandaru. Seam
se kako su me dali u kolu. Imao sam tekoa da nauim tablicu mnoenja. injenica
da se tih dana ne seam ni po emu drugom osim da sam nauio, zajedno sa ostalim
deacima, da nadevam svakakva imena naem nastavniku, snano ukazuje da mi je
intelekt bio lenj a pamenje slabo.

Poglavlje 2
Detinjstvo
Mora da sam imao oko sedam godina kada je moj otac otiao iz Porbandara u
Radkot da bi postao lan Radastanskog suda. Tamo sam pohaao osnovnu kolu i
tih dana se dobro seam, ukljuujui i imena i ostale pojedinosti o mojim
nastavnicima. Kao i u Porbandaru, teko da bi se o mom kolovanju i ovde moglo
rei neto posebno. Mogao sam da budem tek osrednji uenik. Nakon te kole iao
sam u prigradsku kolu pa u srednju, poto sam ve napunio dvanaest godina. Ne
seam se da sam u tom periodu ikada slagao, bilo svojim nastavnicima, bilo kolskim
drugovima. Bio sam veoma stidljiv i izbegavao sam svako druenje. Knjige i nastava
bili su mi jedino drutvo. Bila mi je navika da dolazim u kolu tano u minut i da
10

trim kui im bi se nastava zavrila. Bukvalno sam trao kui, jer nisam mogao da
podnesem da priam ni sa kim. ak sam se plaio da bi svako mogao da mi se
naruga.
Ima jedan dogaaj koji se desio tokom ispita u prvom razredu srednje kole koji
vredi pomenuti. Gospodin Dils, prosvetni inspektor, doao je u obilazak. Izdiktirao
nam je pet rei koje je trebalo da ispravno napiemo. Jedna od njih bila je ajnik
(kettle). Napisao sam je netano. Nastavnik je pokuao da me upozori na greku
bocnuvi me vrhom cipele, ali ja nisam reagovao. Nisam mogao da ukapiram da je
traio da prepiem tu re sa tablice mog suseda, zato to sam mislio da je uitelj tu
upravo zato da bi spreio ake da prepisuju. Na kraju su svi, osim mene, ispravno
napisali svaku re. Jedino sam ja ispao glup. Kasnije je nastavnik pokuavao da mi
objasni moju glupost, ali bez uspeha. Nikad nisam mogao da nauim vetinu
prepisivanja.
Pa ipak taj dogaaj nije ni najmanje umanjio moje potovanje prema tom
nastavniku. Po prirodi sam bio slep za greke starijih. Kasnije sam uvideo i mnoge
druge mane ovog nastavnika, ali sam ga i dalje podjednako potovao. Jer ja sam
nauio da izvravam naredbe starijih, a ne da analiziram njihove postupke.
Jo dva dogaaja iz istog perioda ostala su mi u neizbrisivoj uspomeni. Po pravilu
nisam voleo da itam nita osim kolskih knjiga. Morao sam da uradim domae
zadatke, jer nisam voleo da me uitelj prekoreva, isto koliko nisam voleo da ga
obmanjujem. Zato sam radio domae zadatke, ali esto odsutan duhom. Dakle, ako
ak ni zadatke nisam mogao da uradim dobro, onda ni dodatno itanje nije dolazilo u
obzir. Ali, nekako mi je upala u oi jedna knjiga koju je moj otac kupio. Bila je to
ravana pitribakti nataka (drama o odanosti ravane14 svojim roditeljima). Proitao
sam je sa velikim interesovanjem. To je bilo otprilike u isto vreme kada je u nae
mesto doputovao neki putujui zabavlja. Jedna od slika koju je pokazao bio je prizor
kako ravana pomou remenja privrenog na ramenima nosi svoje slepe roditelje
na hodoae. Ta knjiga i ta slika ostali su mi u neizbrisivom seanju. Evo primera
koji treba da sledi, rekao sam sebi. Bolno naricanje roditelja nad mrtvim ravanom
jo mi je u seanju. Ta melodija me je duboko dirnula i svirao sam je na harmonijumu
koji mi je kupio moj otac.
Jo jedan slian dogaaj bio je povezan sa jo jednom dramom. Upravo u to
vreme dobio sam doputenje od oca da odem na predstavu koju je izvodila jedna
pozorina druina. Ta predstava - Hariandra15 - osvojila mi je srce. Nije mogla da
mi dojadi koliko god puta da je gledam. Ali, koliko puta treba da dobijem doputenje
da je gledam? Opinila me je i mora da sam sam za sebe igrao Hariandru bezbroj
puta. Zato svi ne bi bili istinoljubivi kao Hariandra? pitao sam se stalno. Da
sledim istinu i da pretrpim sva iskuenja koja je i Hariandra istrpeo - postao mi je
ideal. Verovao sam doslovno u priu o Hariandri. Pomisao na nju terala me je u
pla. Danas mi zdrav razum kae da Hariandra nije mogao da bude istorijska
linost. Pa ipak su i Hariandra i ravana iva stvarnost za mene i siguran sam da bih
i danas, kao i onda, bio podjednako dirnut kad bih itao te drame.

11

Poglavlje 3
Deiji brak
Voleo bih da ne moram da piem ovo poglavlje, poto u morati da prolijem mnogo
gorkih suza tokom ove pripovesti. A drugaije ne mogu ako hou da budem
posveenik Istine. Moja bolna dunost je da kaem da sam se oenio u trinaestoj
godini. Gledajui oko sebe mlade u godinama u kojima sam tada bio i o kojima se
sada brinem i seajui se sopstvenog venanja, oseam samosaaljenje i elim da im
estitam to su izbegli moju sudbinu. Ne vidim nikakav etiki razlog koji bi podrao
tako besmisleno preuranjeni brak.
Neka se italac ne zanosi. Bio sam oenjen, a ne veren. Jer u Katjavadu postoje
dva razliita rituala, veridba i brak. Veridba je preliminarno obeanje roditelja deaka i
devojice da e ih venati, i ona nije neraskidiva. Ako deak umre, to ne znai da
devojica ostaje udovica. To je sporazum isto izmeu roditelja i dece se on ne tie.
esto ih ak i ne obaveste o tome. Izgleda da sam bio veren triput a da to nisam ni
znao. Reeno mi je da su dve devojice koje su bile odabrane za mene umrle, pa po
tome zakljuujem da sam bio veren triput. Ali, maglovito se seam da se trea veridba
odigrala u mojoj sedmoj godini. Mada, ne seam se da su mi to rekli. U ovom
poglavlju govorim o mom venanju, ega se najjasnije seam.
Dakle, bilo nas je tri brata. Najstariji je ve bio oenjen. Stariji su odluili da
oene mog drugog brata koji je bio dve-tri godine stariji od mene, jednog roaka, koji
je bio godinu dana stariji, i mene - sve istovremeno. Pri tome nisu uopte mislili na
nae dobro, a da i ne govorimo o naim eljama. Bilo je to pitanje isto njihovih
sopstvenih uverenja i raunice.
Brak meu indusima nije jednostavan. Roditelji mlade i mladoenje maltene se
upropaste spremajui ga. Trae novac, trae vreme. Meseci se potroe na pripreme da
se spremi odea i da se obezbedi budet za obroke. Svaki nastoji da nadmai druge u
broju i raznovrsnosti jela koja e se pripremiti. ene, bilo da imaju sluha ili ne, pevaju
dok ne promuknu, ak se i razbole i remete mir svojih suseda. A ovi, sa svoje strane,
mirno podnose svu halabuku i guvu i svo smee koje preostane od obroka, jer znaju
da e doi vreme kada e se i oni ponaati na isti nain.
Bilo bi bolje, mislili su stariji iz moje familije, da se sva ta gnjavaa zavri o istom
troku. Manje novca a vei sjaj. Jer, novac se moe slobodno troiti ako treba da se
troi samo jednom umesto triput. I moj otac i ujak su bili ve stari, a mi smo bili
poslednja deca koju je trebalo oeniti. Izgledalo je da su hteli da im ono poslednje
bude najbolje u ivotu. U svetlu svega toga, odlueno je da se odri trostruko
venanje, i kao to sam ve rekao, mesecima se pripremalo za to.
Tek su nas te pripreme upozorile ta se sprema. Meni to nije znailo nita vie
nego izgledi da u dobiti dobru odeu, da e se udarati u bubnjeve, da e proi
svadbena povorka, da e biti dobre klope i neka nepoznata devojica da se igram sa
njom. Telesna elja je dola kasnije. Predlaem da navuemo zastor preko stvari koje
12

me sramote, osim nekoliko detalja koje vredi zapisati. Na njih u se vratiti kasnije. Ali
ak i one imaju malo toga sa osnovnom zamilju koju sam sebi postavio piui ovu
priu.
Tako smo moj brat i ja bili odvedeni u Porbandar iz Radkota. Ima nekih
zabavnih detalja o pripremi za zavrnu dramu, na primer, to to su nam celo telo
namazali pastom od kurkume, ali to moram da izostavim.
Moj otac je bio premijer, ali svejedno je bio sluga, tim vie to je bio u milosti
Takorea Saheba. Ovaj nije hteo da ga pusti do poslednjeg trenutka. A kad je to
uradio, obezbedio je za mog oca specijalne dravne koije, to je skratilo put za dva
dana. Ali, sudbina je htela drugaije. Porbandar je udaljen 192 km od Radkota,
zapregom se putuje pet dana. Moj otac je preao tu razdaljinu za tri dana, ali su se u
treoj deonici kola slomila a on se ozbiljno povredio. Stigao je sav u zavojima. Pola
njegovog i naeg interesovanja za oekivane dogaaje bilo je uniteno, ali je
ceremonija morala da se obavi. Jer, kako moe da se datum venanja promeni? Ali, u
dejoj zabavljenosti venanjem zaboravio sam na alost zbog povreda mog oca.
Bio sam posveen mojim roditeljima, ali nisam nita manje bio posveen strastima
koje su uroene telu. Tek sam imao da nauim da je svu sreu i zadovoljstvo trebalo
da rtvujem u posveenom sluenju mojim roditeljima. Pa ipak, kao da je kazna za
moje elje i uivanja, dogodio se incident koji mi je sve do sada izazivao griu savesti
i koji u ispriati kasnije. Nikulananda16 peva: Odricanje od predmeta, bez
odricanja od elja, kratkog je veka, ma koliko da se trudite. Kad god pevam tu
pesmu ili ujem da se peva, ovaj gorki neugodni dogaaj vraa mi se u seanje i
ispunjava me sramom.
Moj otac je stoiki podnosio svoje povrede i potpuno se ukljuio u venanje. Kad
mislim o tome, i dan-danas mogu da se setim gde je sedeo dok su se odvijali razni
detalji ceremonije. Nisam ni sanjao da u jednog dana estoko kritikovati mog oca to
me je oenio kao dete. Sve mi je tog dana izgledalo na svom mestu, ispravno i
zadovoljavajue. Tu je bila i moja udnja da se oenim. I kako mi je sve to je moj
otac tada inio izgledalo besprekorno, seanje na te stvari mi je i danas svee. Mogu
da zamislim, i dan-danas, kako sedimo na naim svadbenim podijumima, kako
izvodimo saptapadi17, kako mi, tek venani mu i ena, stavljamo slatki kansar18 u
usta jedno drugom i kako poinjemo da ivimo zajedno. I da! prva no. Dva nevina
deteta su se nesvesno bacila u okean ivota. ena mog brata me je potpuno pouila
kako da se ponaam prve noi. Ne znam ko je pouio moju enu. Nikad je to nisam
pitao niti imam elje da to uradim ni danas. italac moe biti siguran da smo bili
poprilino nervozni da se suoimo jedno sa drugim. Svakako smo bili i suvie stidljivi.
Kako da joj se obratim i ta da joj kaem? Pouka me nije odvela daleko. Ali u takvim
stvarima pouka nije zaista neophodna. Utisci iz prethodnih ivota su dovoljno moni
da uine sve pouke povrnim. Postepeno smo poeli da se upoznajemo i da slobodno
razgovaramo. Bili smo istih godina. Ali ja sam smesta zauzeo autoritativni stav mua.

13

Poglavlje 4
Izigravajui mua
Otprilike u vreme moje enidbe, izdavani su pamfleti po ceni od jednog novia (0,64
rupije) (zaboravio sam tano koliko) u kojima se raspravljalo o suprunikoj ljubavi,
tedljivosti, dejim brakovima i drugim slinim temama. Kad god bih doao do nekog
od njih, proitao bih ga od korica do korica, a imao sam obiaj da iz njih zaboravim
ono to mi se nije svialo, a da primenim u praksi sve to mi se svialo. Doivotna
vernost eni, koja se u tim knjigama utuvljivala kao dunost mua, ostala je trajno
urezana u moje srce. Povrh toga, strast prema istini mi je bila uroena i da joj ne
budem veran nije dolazilo u obzir. A i bilo je malo anse da budem neveran u tako
mladim godinama. Ali, ta lekcija o vernosti imala je i nepovoljan efekat. Ako ja
treba da se zavetujem da u biti veran mojoj eni, onda i ona treba da se zavetuje da
e biti verna meni, rekao sam sebi. Ta pomisao me je uinila ljubomornim muem.
Njena dunost se lako pretvorila u moje pravo na potpunu vernost sa njene strane, a
ako treba da bude potpuna, onda ja treba da budno istrajem u insistiranju na tom
pravu. Nisam imao apsolutno nikakvog razloga da sumnjam u vernost moje ene, ali
ljubomora ne trai razloge. Morao sam svuda da budno pratim njeno kretanje, pa zato
nije mogla da ide nikud bez moje dozvole. To je posejalo seme estokih rasprava
izmeu nas. Takvo ograniavanje je bukvalno bilo jedna vrsta zatoenja. A Kasturbai
nije bila devojka koja bi podnosila takve stvari. Ona je insistirala da izlazi kad god
hoe i gde god hoe. Jo vie ograniavanja sa moje strane dovelo je do toga da ona
sebi daje jo vie slobode a da ja postajem sve zlovoljniji i zlovoljniji. I tako je postalo
uobiajeno da ne govorimo - mi, deca u braku. Smatram da je Kasturbai bila potpuno
u pravu to je davala sebi takvu slobodu od mojih ograniavanja. Kako jedna
prostoduna devojka moe da podnese ikakvo ogranienje da ide u hram ili u posete
prijateljima? Ako sam ja imao pravo da njoj postavim takva ogranienja, zar nije i ona
imala isto pravo? Sve mi je to danas jasno. Ali u to vreme, ja sam morao da uvrstim
svoj autoritet kao mu!
Ali, neka italac ne misli da je na ivot bio ivot neprekidne ogorenosti. Jer,
moja strogost bila je zasnovana na ljubavi. Hteo sam da uinim moju enu idealnom
enom. Moja ambicija bila je da njen ivot uinim istim, da je nauim ono to sam ja
nauio i da poistovetim njen ivot i misli sa mojim.
Ne znam da li je Kasturbai imala bilo koje od tih ambicija. Bila je nepismena. Po
prirodi bila je jednostavna, nezavisna, istrajna i, bar sa mnom, utljiva. Nije joj
smetalo njeno neznanje i ne seam se da ju je moje prouavanje ikad podstaklo da se
upusti u slinu avanturu. Dakle, mislim da je moja ambicija bila potpuno jednostrana.
Moja strast je u potpunosti bila usredsreena na jednu enu i ja sam hteo da mi bude
uzvraena. Ali, ak i da nije bila uzvraena, ona nikako ne bi mogla da bude neizleivi
jad, jer je bar sa jedne strane postojala aktivna ljubav.
14

Moram da kaem da sam je strasno voleo. ak sam i u koli mislio na nju i


pomisao na no i na susret me je stalno opsedala. Razdvajanje je bilo nepodnoljivo.
Imao sam obiaj da joj ne dam da spava do kasno u no tako to bih dokono askao
sa njom. Da uz tu prodiruu strast u meni nije postojala gorua vezanost za dunost,
ja bih se ili razboleo ili prerano umro ili bi mi se ivot pretvorio u muenje. Ali,
svakog jutra morao sam da ispunim zadate mi obaveze, a laganje bilo kome nije
dolazilo u obzir. To je bila ona poslednja stvar koja bi me mnogo puta spasla da ne
upadnem u provaliju.
Ve sam rekao da je Kasturbai bila nepismena. Goreo sam od elje da je nauim,
ali mi poudna ljubav nije ostavljala vremena. Izmeu ostalog, morao sam da je uim
protiv njene volje, a i to nou. Nisam se usuivao da se sastajem sa njom u prisustvu
starijih, a jo manje da razgovaram sa njom. Katjavad je u to vreme imao, a u
izvesnoj meri ima i danas, svoj posebni, beskorisni i varvarski purdah19. Zato su
okolnosti bile nepovoljne. Dakle, moram da priznam da je veina mojih napora da
pouim Kasturbai u mladosti bila bezuspena. A kada sam se probudio iz sna poude,
ve sam se upustio u javni ivot koji mi nije ostavljao mnogo slobodnog vremena.
Slino tome, nisam uspeo da je pouim ni pomou privatnih uitelja. Zato danas
Kasturbai jedva moe da napie jednostavno pismo i da razume jednostavni guarati.
Siguran sam, da je moja ljubav prema njoj bila apsolutno ista od poude, ona bi
danas bila uena gospoa; jer bih tada mogao da pobedim njenu nevoljnost uenju.
Znam da istoj ljubavi nita nije nemogue.
Pomenuo sam jednu okolnost koja me je manje ili vie spasavala od nesrea
poudne ljubavi. Ima jo jedna koju vredi napomenuti. Pored okrutnog obiaja dejih
brakova, hindusko drutvo ima jo jedan obiaj koji u odreenoj meri ublaava zla
onog prethodnog. Roditelji ne doputaju mladim parovima da ostanu dugo zajedno.
Dete-ena provodi vie od polovine svog vremena kod svog oca. Takav je bio sluaj i
sa nama. To e rei, tokom prvih pet godina naeg branog ivota (od 13. do 18.
godine), nismo mogli da ivimo zajedno due od ukupno tri godine. Jedva bismo
proveli est meseci zajedno, kad bi moju enu pozvali njeni roditelji. U to vreme
takvim pozivima ba nismo bili oduevljeni, ali su spasli nas oboje. U osamnaestoj
godini sam otputovao u Englesku, a to je znailo dug i zdrav period razdvojenosti.
ak i po mom povratku iz Engleske jedva da bismo sastavili zajedno due od est
meseci. Jer morao sam da trim tamo-amo izmeu Radkota i Bombaja. Potom je
doao poziv iz June Afrike, a on me je zatekao ve poprilino slobodnog od putenog
apetita.

Poglavlje 5
U srednjoj koli
Ve sam rekao da sam uio u srednjoj koli kad sam se oenio. Nas tri brata uili smo
u istoj koli. Najstariji brat je bio u mnogo viem razredu, a brat koji se oenio u isto
15

vreme kad i ja samo jedan razred ispred mene. Brak je doveo do toga da obojica
izgubimo godinu. Posledice po mog brata su zaista bile jo gore, jer je potpuno
odustao od kole. Sam Bog zna koliko je mladih ljudi doivelo istu sudbinu kao i on.
Jedino u naem dananjem hinduskom drutvu kolovanje i brak tako idu zajedno!
Ja sam nastavio uenje. Nisu me smatrali glupanom u srednjoj koli. Uvek sam
uivao naklonost mojih uitelja. Svedoanstva o napretku i mom karakteru po obiaju
bi slali roditeljima svake godine. Nikad nisam imao loe svedoanstvo. ak sam
dobijao nagrade i zavrio drugi razred. U petom i estom sam dobio stipendiju etiri,
pa deset rupija, redom, to je dostignue za koje imam da zahvalim vie srei nego
sopstvenim zaslugama. Naime, stipendije nisu bile za sve, ve samo za najbolje
deake iz oblasti Sorat na poluostrvu Katjavad. A u to vreme u razredu od etrdesetpedeset uenika nije moglo biti mnogo deaka iz Sorata.
Seam se da nisam imao ba previsoko miljenje o sopstvenim sposobnostima.
udio bih se kad bih dobio bilo koju nagradu ili stipendiju. Ali, veoma sam
ljubomorno uvao svoju linost. Plakao sam kad bi me i najmanje okrivili za neto.
Ukore nisam podnosio bez obzira da li sam ih zasluio, ili je uitelj smatrao da ih
zasluujem. Seam se da sam jednom fiziki kanjen. Sama ta kazna nije bila toliko
vana sama po sebi, ve to to sam je bio zasluio. Gorko sam plakao. To je bilo u
prvom ili drugom razredu. Direktor kole je bio Dorabi Eduli Gimi. Momci su ga
voleli kao oveka koji se dri reda, discipline i metodinosti. Zahvaljujui njemu,
gimnastika i kriket postali su obavezni za uenike viih razreda. Ja nisam voleo ni
jedno ni drugo. Sve dok nisu postali obavezni, nijednom nisam prisustvovao nijednom
asu gimnastike, kriketa ili fudbala. Jedan od glavnih razloga za to bila je moja
stidljivost, koju danas smatram bezrazlonom. Tada sam bio u zabludi da fiziko
vaspitanje nema nikakve veze s obrazovanjem. Danas mi je jasno da u kolskom
programu treba da bude podjednako zastupljena i fizika kao i mentalna aktivnost.
Ali, to to sam izbegavao fiziko nije mi nakodilo. U knjigama sam itao da su
korisne duge etnje napolju, a poto mi se taj savet svideo, poeo sam da etam i tu
naviku zadrao do dan-danas. Ovim etnjama mogu da zahvalim svoju prilino
snanu konstituciju.
Fiziko nisam voleo zato to sam arko eleo da negujem svog oca. im bi se
zavrila kola, urio sam kui da mu budem na usluzi. To je bilo u isto vreme kada bi
se odravalo obavezno fiziko. Zamolio sam gospodina Gimija da me oslobodi ovih
predmeta kako bih bio na raspolaganju ocu. Ali, on nije hteo. Jedne subote, kada je
nastava bila u jutarnjem terminu, trebalo je da odem na gimnastiku koja je poinjala u
etiri po podne. Nisam imao sat, a oblaci su me prevarili. Pre nego to sam stigao do
kole, svi momci su se ve razili kuama. Sutradan, nakon to je pregledao spisak, g.
Gimi je primetio da sam izostao sa fizikog. Kad me je pitao zato, objasnio sam mu
ta se desilo. Nije mi poverovao i za kaznu sam morao da mu platim jednu ili dve
ane20 (ne seam se tano koliko).
Optuio me je da laem! To me je duboko povredilo. Kako sam mogao da
dokaem da sam neduan? Nikako. Plakao sam sa oseanjem dubokog bola. Shvatio
sam da istinoljubivost zahteva i trud. To je bio poslednji sluaj mog nemara u koli.
16

Maglovito se seam da sam nekako uspeo da mi vrate novac. Naravno, osloboen


sam fizikog nakon to je moj otac pismeno obavestio direktora kole da eli da posle
kole ostajem kod kue.
Mada nisam postao nita gori zato to sam izbegavao fiziko, jo uvek ispatam
greh zbog jedne druge nemarnosti. Ne znam odakle mi ideja da lep rukopis nije nuan
deo obrazovanja, ali sam tu ideju zadrao sve dok nisam otputovao u Englesku. Kada
bih kasnije, posebno u Junoj Africi, video divan rukopis pravnika i mladia koji su se
rodili i obrazovali u Junoj Africi, stideo sam se sebe i kajao se zbog svog nemara.
Uvideo sam da lo rukopis treba smatrati znakom nesavrenog obrazovanja. Kasnije
sam pokuao da poboljam svoj, ali je bilo prekasno. Nikad nisam mogao da
popravim to to sam u mladosti zanemario. Neka svi mladii i devojke budu
upozoreni mojim primerom i neka shvate da je lep rukopis neophodan deo
obrazovanja. Sada smatram da decu najpre treba nauiti vetini crtanja, pre nego to
naue da piu. Neka deca naue svoja slova posmatranjem, kao to ine sa raznim
predmetima kao to su cvee, ptice i dr. i neka naue da piu tek nakon to su nauila
da crtaju te predmete. Onda e im rukopis biti divno uoblien.
Jo dva seanja iz mojih kolskih dana zasluuju da budu zapisana. Kada sam
izgubio godinu zbog svog venanja, nastavnik je eleo da taj gubitak nadoknadim tako
to bih preskoio razred, to je bila privilegija samo za veoma marljive uenike. Zato
sam u treem razredu iao na nastavu samo est meseci nakon ega sam, poto sam
poloio ispite pre letnjeg raspusta, bio prebaen u etvrti razred. Od etvrtog razreda,
vei deo nastave bio je na engleskom jeziku. To me je potpuno zbunilo. Novi predmet
je bila geometrija, u kojoj nisam bio posebno dobar, a jo tee je to bilo zbog nastave
na engleskom. Nastavnik je bio veoma dobar predava, ali nisam mogao da ga pratim.
esto bih se obeshrabrio i pomiljao da se vratim u trei razred jer mi je izgledalo da
je saimanje nastave od dve godine u jednu preambiciozno za mene. Ali, tako neto bi
diskreditovalo ne samo mene, ve i nastavnika koji me je preporuio za to raunajui
da sam marljiv. I tako me je strah da se dvostruko ne obrukam zadrao tu gde sam
bio. Ali, kad sam uz velike napore stigao do 13. Euklidovog postulata, najednom sam
uvideo savrenu jednostavnost ovog predmeta. Predmet koji je zahtevao samo istu i
jednostavnu logiku razmiljanja nije mogao biti teak. Od tog trenutka, geometrija je
za mene postala laka i zanimljiva.
Meutim, sanskrit se pokazao kao tei predmet. Geometrija nije zahtevala
nikakvo memorisanje, dok je u sanskritu, izgledalo mi je, sve trebalo uiti napamet. I
taj predmet je bio uveden od etvrtog razreda. Kada sam dospeo u esti razred,
obeshrabrio sam se. Nastavnik je zahtevao mnogo, i goreo je od elje, kako mi se
inilo, da tera na rad sve momke. Izmeu nastavnika sanskrita i nastavnika persijskog
postojala je neka vrsta suparnitva. Nastavnik persijskog bio je popustljiv.
Momci su meu sobom komentarisali kako je persijski veoma lak, a nastavnik
veoma dobar i popustljiv. Lakoa tog predmeta me je navela da jednog dana odem
na as persijskog. Nastavnik sanskrita je bio ojaen. Pozvao me je na stranu i rekao:
Kako moe da zaboravi da si sin jednog vainave? Zar nee da ui jezik svoje
vere? Ako ima problema, zato mi se ne obrati? Hteo bih da vas nauim sanskrit to
17

bolje mogu. Kako bude napredovao u uenju sanskrita, nai e u njemu stvari koje
e te zainteresovati. Ne budi maloduan. Doi, vrati se opet na asove sanskrita.
Ovakva ljubaznost me je posramila. Nisam mogao da ignoriem naklonost mog
nastavnika. Danas se sa zahvalnou seam Krinaankara Pandija. Da tada nisam
nauio to malo sanskrita, teko da bih se imalo zainteresovao za nae svete knjige. U
stvari, veoma mi je ao to nisam bolje nauio ovaj jezik, jer sam shvatio da svaki
induski deak i devojica treba da ga dobro znaju.
Danas mislim da svi nastavni programi viih obrazovnih ustanova Indije treba da
ukljue hindi, sanskrit, persijski, arapski i engleski, naravno, pored maternjeg jezika
uenika. Ne treba se plaiti ovako dugakog spiska. Da je nae obrazovanje
sistematinije i da deaci nisu bili optereeni uenjem predmeta na stranom jeziku,
siguran sam da im uenje svih ovih jezika ne bi bilo mrsko, ve pravo zadovoljstvo.
Nauno upoznavanje jednog jezika relativno olakava uenje drugih.
U stvarnosti, hindi, guarati i sanskrit bi se mogli smatrati jednim jezikom, a
persijski i arapski takoe jednim. Iako persijski pripada arijevskoj, a arapski semitskoj
familiji jezika, postoji bliska veza izmeu persijskog i arapskog jer su oba jezika
procvetala zahvaljujui rastu islama. Urdu ne smatram posebnim jezikom, jer je on
usvojio indusku gramatiku dok mu je renik uglavnom persijski i arapski, pa bi onaj
ko bi hteo da ui urdu (jedan od glavnih indijskih jezika, danas govorni jezik u
Pakistanu - prim. prev.) morao da naui persijski i arapski, kao to bi i onaj ko bi
hteo da naui dobar guarati, hindi, bengali ili marati morao da naui sanskrit.

Poglavlje 6
Tragedija
Od nekoliko prijatelja koje sam imao u srednjoj koli, u razliito vreme sam imao
dvojicu koji bi se mogli nazvati bliskim. Jedno od tih prijateljstava nije bilo
dugotrajno, premda ga se nikad nisam odrekao. On me je napustio jer sam se
sprijateljio sa drugim. Ono drugo prijateljstvo smatram tragedijom u svom ivotu.
Trajalo je dugo. Izgradio sam ga u reformatorskom duhu.
Taj prijatelj je prvobitno bio prijatelj mog starijeg brata. Ili su u isti razred. Znao
sam njegove slabosti, ali sam ga smatrao vernim prijateljem. Moja majka, moj stariji
brat i moja ena govorili su mi da je on loe drutvo za mene. Bio sam i suvie
ponosan da bih obraao panju na upozorenja moje ene. Ali, nisam se usuivao da
se suprotstavim miljenju moje majke i starijeg brata. Pa ipak sam se zalagao za njega
kod njih, govorei: Svestan sam slabosti koje mu pripisujete, ali vi ne znate njegove
vrline. On me ne moe zavesti na stranputicu, zato to sam sa njim da bih ga
promenio. Ako se promeni, siguran sam da e biti divan ovek. Molim vas, ne brinite
za mene.
Nisam siguran da ih je ovo zadovoljilo, ali su prihvatili moje objanjenje i ostavili
18

me na miru.
Kasnije sam shvatio da sam se prevario u raunu. Reformator ne sme sebi da
dopusti da se zblii sa onim kojeg eli da promeni. Pravo prijateljstvo je istovetnost
dua koja se na ovom svetu retko nalazi. Samo se ljudi sline prirode mogu sprijateljiti
tako da to bude vredno i dugo. Prijatelji deluju jedan na drugog. Zato u prijateljstvu
ima veoma malo prostora za promene. Mislim da treba izbegavati sve iskljuive
bliskosti, jer ljudi usvajaju poroke mnogo lake nego vrline.
Onaj ko hoe da bude prijatelj sa Bogom mora da ostane sam, ili da se sprijatelji
sa celim svetom. Moda greim, ali moj trud da stvorim blisko prijateljstvo pokazao
se kao uzaludan.
Kada sam se upoznao sa tim buduim prijateljem, Rakot je bio zahvaen
reformatorskim talasom. Prijatelj mi je rekao da mnogi nai nastavnici potajno jedu
meso i piju vino. Naveo mi je dobro poznate ljude iz Rakota na koje se ovo
odnosilo. Po njegovim reima, meu njima su bili i neki momci iz srednje kole.
Ovo me je iznenadilo i zabolelo. Upitao sam ga zato, a on je odgovorio: Mi smo
slabi, zato to nismo mesoderi. Englezi mogu da vladaju nama zato to jedu meso.
Zna koliko sam snaan i kako dobro trim. To je zato to jedem meso. Ljudi koji
jedu meso ne obolevaju od ireva i tumora, a ako im se ponekad pojave, brzo ih
zalee. Nai nastavnici i drugi poznati ljudi koji jedu meso nisu ludi. Oni znaju koliko
ono vredi. I ti bi trebalo da postupi isto. Nita ti nee biti ako proba. Probaj pa e
videti kakvu e snagu dobiti.
Ono to je rekao u prilog jedenja mesa nije bilo spremljeno samo za tu priliku.
Bila je to sutina dugotrajne i briljivo razraene argumentacije koju mi je moj
prijatelj povremeno pokuavao da nametne. Moj stariji brat je ve poklekao pred
time. Zato je i podravao tvrdnje mog prijatelja. Nema sumnje da sam pored svog
brata i tog prijatelja ja delovao slabano. Obojica su bili vre konstitucije, fiziki jai
i sraniji. Poduhvati mog prijatelja su me oarali. Mogao je da tri na duge staze i to
izuzetno brzo. Spretno je skakao uvis i udalj. Mogao je da podnese svaku telesnu
kaznu. esto mi je priao o svojim poduhvatima, pa kao to je svako opsenjen kad u
drugima vidi kvalitete koje sam ne poseduje, tako sam i ja bio opsenjen njegovim
poduhvatima. Zato sam arko eleo da budem kao on. Jedva da sam mogao da trim
ili skaem. Zato da i ja ne budem jak kao on?
Osim toga, bio sam straljiv. Opsedao me je strah od lopova, duhova i zmija.
Nisam se usuivao da nou provirim kroz vrata. Tama me je plaila. Bilo mi je gotovo
nemogue da spavam u tami, jer sam zamiljao da duhovi dolaze iz jednog pravca,
lopovi iz drugog, a zmije iz treeg. Zato nisam mogao da podnesem da spavam bez
svetla u sobi. Kako sam mogao da poverim svoje strahove supruzi, koja vie nije bila
dete, ve osoba na pragu mladosti, koja je spavala kraj mene? Znao sam da je
hrabrija od mene, pa sam se stideo sebe. Nije se bojala zmija ni duhova. Mogla je da
ode bilo kuda po mraku. Moj prijatelj je znao sve moje slabosti. Govorio je da bi
mogao da u ruci dri ive zmije, da se suprotstavi lopovima i da ne veruje u
postojanje duhova. Naravno, sve je to bilo zato to jede meso.
Meu uenicima bili su poznati aljivi stihovi guaratskog pesnika Narmada:
19

Gle monog Engleza,


Indijcem malenim vlada
Zato to jede meso
Visok je metra dva
Sve je to uticalo na mene. Bio sam poraen. U meni je poelo da raste uverenje
da je meso korisno, da e me uiniti jakim i sranim i da, kad bi ceo okrug poeo da
jede meso, pobedili bismo Engleze.
Utvren je dan poetka eksperimenta. Trebalo ga je izvesti potajno. Gandiji su bili
vainave. Moji roditelji su posebno bili nepokolebljive vainave. Redovno su ili u
Haveli. Naa porodica je ak imala i sopstvene hramove. ainizam21 je bio jak u
Guaratu i njegov uticaj se oseao svuda, u svim prilikama. Tako snano protivljenje i
odvratnost prema jedenju mesa, koje je u Guaratu postojalo meu ainima i
vainavama, nije se moglo videti nigde ni u Indiji ni u inostranstvu. To je bila tradicija
u kojoj sam roen i odgajen. A bio sam izuzetno posveen mojim roditeljima. Znao
sam da e se strano okirati kad budu saznali da sam jeo meso. ta vie, moja
istinoljubivost me je uinila izuzetno opreznim. Ne mogu rei da tada nisam znao da
u morati da obmanem moje roditelje ako ponem da jedem meso. Ali, moj um je
naumio da sprovede reformu. Nije se radilo o gurmanluku. Ja nisam znao da li
meso ima neki posebno dobar ukus. Hteo sam da budem snaan i sran, a hteo sam
da takvi budu i moji zemljaci kako bi porazili Engleze i oslobodili Indiju. Dotad nisam
uo za re swaraj22. Ali, znao sam ta znai sloboda. To ludilo za reformom me
je zaslepilo. I poto sam se obezbedio da to bude u potaji, ubedio sam sebe da puko
skrivanje tog dela od roditelja nije odstupanje od istine.

Poglavlje 7
Tragedija (nastavak)
I tako je doao i taj dan. Teko je tano opisati stanje u kome sam se nalazio. Sa
jedne strane, tu je bila ar za reformom i novinom, da se naini znaajan zaokret u
ivotu. Sa druge strane, stideo sam se to kao lopov to radim u tajnosti. Ne mogu da
kaem koje me je od ta dva oseanja vie drmalo. Potraili smo usamljeno mesto kraj
reke i tu sam, prvi put u ivotu, ugledao - meso. Bilo je i hleba. Ali mi nijedno nije
prijalo. Jaretina je bila ilava kao koa. Jednostavno nisam mogao da je jedem.
Smuilo mi se i morao sam da odustanem od jela.
Te noi sam se oseao veoma loe. Progonila me je strana nona mora. Svaki
put kad bih utonuo u san inilo mi se da u meni mekee iva koza, pa sam skakao
prepun grie savesti. Ali onda bih podsetio sebe da je jedenje mesa obaveza, to bi me
oraspoloilo.
Moj prijatelj nije lako odustajao. Poeo je da priprema razne delikatese sa mesom
i da ih zainjava prelivima. Nismo vie jeli na usamljenom mestu uz reku, nego u
20

nekoj dravnoj zgradi koja je imala trpezariju sa stolovima i stolicama, o emu se moj
prijatelj u tajnosti dogovorio sa ondanjim glavnim kuvarom.
Ovaj trik je dao rezultat. Prevaziao sam odbojnost prema hlebu, odrekao se
saoseanja prema kozama i postao osoba koja uiva u jelima sa mesom, ako ne i u
istom mesu. Tako je to trajalo oko godinu dana. Ali, sve u svemu nismo priredili vie
od est mesnih gozbi, jer se u dravnu zgradu nije moglo ui svakog dana, a svakako
da nije bilo lako esto spremati skupa i ukusna jela sa mesom. Nisam imao novca da
platim ovu reformu. Zato je moj prijatelj uvek morao da nae neka sredstva. Nisam
znao gde, ali je uspevao, jer je odluio da me preobrati u mesodera. Ali, kako su i
njegova finansijska sredstva bila ograniena, ove gozbe su morale da se prorede.
Kad god sam imao priliku da se odajem tim nedoputenim gozbama, nije dolazilo
u obzir da jedem kod kue. Naravno, majka bi me pozvala za sto da jedem i htela bi
da zna zato neu. Odgovarao bih: Danas nemam apetit; neto mi nije u redu sa
varenjem. Te izgovore nisam izmiljao bez grie savesti. Znao sam da laem, i to da
laem svoju majku. Isto tako sam znao, ako bi majka i otac saznali da sam poeo da
jedem meso, bili bi duboko okirani. Ovo saznanje grizlo me je u srcu.
Zato sam rekao sebi: Iako je sutinski vano da se jede meso, kao to je sutinski
vano da se sprovede prehrambena reforma u ovoj zemlji, varanje i laganje oca i
majke gore je od nejedenja mesa. Zato ga vie neu jesti dok su oni ivi. Kad ih
jednom vie ne bude i kad budem slobodan jeu meso bez skrivanja, ali dok to ne
doe, uzdrau se od toga.
Saoptio sam ovu odluku svom prijatelju i od tada vie nisam jeo meso. Moji
roditelji nikad nisu saznali da su dva njihova sina poela da jedu meso.
Odrekao sam se mesa da ne bih lagao roditelje, ali se nisam odrekao svog
prijatelja. Moja arka elja da ga preobrazim pokazala se katastrofalna po mene, a ja
sve to vreme toga nisam bio svestan.
Isti taj prijatelj zamalo da me navede na brano neverstvo. Za dlaku sam toga bio
spasen. Moj prijatelj me je jednog dana odveo u bordel. Poslao me je unutra poto mi
je dao neophodna uputstva. Sve je bilo unapred dogovoreno. Raun je ve bio plaen.
Uao sam u eljusti greha, ali me je Bog, u Svojoj beskrajnoj milosti, zatitio od mene
samog. Zamalo to nisam oslepeo i onemeo u tom gnezdu poroka. Seo sam kraj te
ene na njen krevet, ali mi se jezik zavezao. Ona je, prirodno, izgubila strpljenje sa
mnom i pokazala mi vrata, uz grdnje i uvrede. Imao sam oseaj da je moja mukost
povreena i hteo sam u zemlju da propadnem od srama. Veno u biti zahvalan Bogu
to me je spasao. Mogu da se setim jo slinih dogaaja u mom ivotu i u veini njih
me je spasla moja dobra srea, a ne neki napor sa moje strane. Iz strogo moralne
perspektive, svi ti dogaaji moraju se smatrati moralnim propustima; jer telesna elja
je bila prisutna i to je bilo isto kao i sam in. Ali, iz uobiajene perspektive, ovek koji
je spasen da fiziki ne poini greh smatra se izbavljenim. I ja sam bio izbavljen samo
u tom smislu. Ima nekih dela, od kojih sam Bog alje spasenje i za oveka koji ih
izbegne i za ljude oko njega. ovek, im mu se povrati svest o onom to je ispravno,
bude zahvalan Boijoj milosti to se izbavio. Kao to znamo da ovek esto podlee
iskuenju, ma koliko da on kae da mu se odupire, isto tako znamo da se Provienje
21

esto umea i spase ga uprkos njemu samome. Kako se sve to deava - koliko je
ovek slobodan, a koliko je rob okolnosti, u kojoj meri slobodna volja uestvuje a gde
na scenu stupa sudbina - sve to je misterija i ostae misterija.
Ali, da se vratimo prii. ak ni to nije bilo dovoljno da mi otvori oi koliko je
zlokobno drutvo mog prijatelja. Zato e za mene biti spremno jo gorkih pilula sve
dok mi ne budu otvorila oi vidljiva ispoljavanja nekih njegovih greaka sasvim
neoekivanih za mene. Ali o njima kasnije, poto idemo hronoloki.
Ipak, jednu stvar moram da spomenem sada, poto spada u taj period. Jedan od
razloga mog neslaganja sa enom bilo je, nesumnjivo, moje druenje sa tim
prijateljem. Bio sam i odan i ljubomoran mu, a on je raspirivao moje sumnje u nju.
Nikad nisam sumnjao u njegovu istinoljubivost. Nikad sebi nisam oprostio nasilnost sa
kojom sam esto nanosio bol mojoj eni postupajui na osnovu njegovih informacija.
Verovatno samo induska supruga moe da trpi takve patnje i zato smatram enu
otelovljenjem trpeljivosti. Sluga koga nepravedno okrive moe da napusti slubu, iz
istog razloga sin moe da napusti dom svoga oca, a prijatelj moe da prekine
prijateljstvo. Ako ena sumnja u svog mua, ona to preutkuje, ali ako mu posumnja
u enu, ona je unitena. Kuda moe da ode? Induska supruga ne moe da trai sudski
razvod. Nju zakon ne titi. Nikad neu zaboraviti ni oprostiti sebi to sam svoju
suprugu doveo u takvo oajanje.
Crv sumnje je nestao tek kada sam shvatio ahimsu23 sa svim njenim
konsekvencama. Kada sam uvideo velianstvenost brahmachariye24, uvideo sam da
ena nije robinja svog mua, nego njegova saputnica, pomonica i ravnopravan
partner u svim njegovim radostima i tugama - slobodna, kao i njen mu, da odabere
svoj sopstveni put. Kad god pomislim na taj mrani period dvoumljenja i sumnji,
gnuam se sopstvene gluposti i okrutnosti nastale iz poude i alim to sam bio tako
slepo odan mom prijatelju.

Poglavlje 8
Kraa i pokajanje
Moram da se osvrnem na neke svoje pogrene ivotne poteze koji datiraju iz tog
perioda kad sam jeo meso, kao i na neke prethodne, iz vremena pre moje enidbe ili
odmah nakon nje.
Jedan moj roak i ja navukli smo se na cigare. Ne zato to smo u puenju videli
bilo ta dobro ili to smo se zaljubili u dim cigarete. Jednostavno smo zamiljali da je
isputanje oblaka dima iz usta neka vrsta zadovoljstva. Moj ujak je imao takav obiaj,
pa kad smo ga videli kako pui, pomislili smo da treba da sledimo njegov primer. Ali,
nismo imali novca. Zato smo poeli da krademo opuke koje bi ujak bacio.
Ali, opuaka nije uvek bilo, a osim toga, nisu proizvodili previe dima. Tako smo
poeli da krademo bakrenjake od deparca posluge da bismo kupili indijske cigarete.
22

Ali, pitanje je bilo gde da ih drimo. Naravno, nismo mogli da puimo u prisustvu
starijih. Uspevali smo nekako da se snaemo nekoliko nedelja sa tim ukradenim
bakrenjacima. U meuvremenu smo uli da su stabljike odreene biljke porozne i da
se mogu puiti kao cigarete. Nabavili smo ih i poeli sa tom vrstom puenja.
Ali, daleko od toga da su nas mogle zadovoljiti takve stvari. Naa elja za
nezavisnou poela je da nas grize, bilo je nepodnoljivo da nismo mogli da uradimo
nita bez odobrenja starijih. I na kraju smo, iz istog revolta, odluili da se ubijemo!
Ali, kako da to uradimo? Odakle da nabavimo otrov? uli smo da je seme biljke
dhatura efikasan otrov. Krenuli smo u dunglu da naemo te semenke i nali ih.
Smatralo se da je vee pogodno vreme za to. Poli smo u Kedari mandir, nasuli
ghee25 u lampu u hramu, obavili darshan i onda potraili zabaen kutak. Ali, hrabrost
nas je napustila. ta ako ne umremo odmah? I kakva korist da se ubijemo? Zar nije
bolje da se pomirimo da nismo nezavisni? Svejedno, progutali smo dve-tri semenke.
Nismo se usudili da uzmemo vie. Obojica smo nastojali da izbegnemo smrt, pa smo
odluili da poemo u Rami mandir da se saberemo i da se okanimo pomisli na
samoubistvo.
Shvatio sam da nije tako lako poiniti samoubistvo, kao razmiljati o njemu. I od
tada, kad god ujem da neko preti da e poiniti samoubistvo, to ima malo ili
nikakvog uticaja na mene.
To razmiljanje o samoubistvu na kraju je dovelo do toga da se obojica okanemo
navike da puimo opuke i da krademo bakrenjake od slugu radi cigareta.
Otkad sam odrastao, nikad nisam imao elju da puim i uvek sam smatrao
puaku naviku varvarskom, prljavom i tetnom. Nikad nisam razumeo zato u svetu
vlada tolika pomama za puenjem. Ne mogu da podnesem da putujem u kupeu
punom puaa. Guim se.
Ali, mnogo ozbiljnija od te bila je kraa koju sam poinio neto kasnije.
Bakrenjake sam krao kad sam imao dvanaest ili trinaest godina, moda i manje. Ovu
drugu krau poinio sam u petnaestoj. Tada sam ukrao komadi zlata sa narukvice
mog brata koji je jeo meso. Taj brat je napravio dug od dvadeset i pet rupija. Nosio je
na ruci narukvicu od punog zlata. Nije bilo teko otkinuti komadi.
Dakle, to je bilo uinjeno i dug vraen. Ali to je bilo vie nego to sam mogao da
podnesem. Odluio sam da nikad vie ne kradem. Takoe sam odluio da to priznam
ocu. Ali, nisam se usuivao da mu to kaem. Nisam se plaio da e me otac tui. Ne
seam se da je ikad tukao bilo kog od nas. Plaio sam se bola koji bih mu zadao.
Ipak, oseao sam da treba da rizikujem, jer ne moe biti oienja bez istog
priznanja.
Na kraju sam odluio da napiem pismeno priznanje, da ga dam ocu i da zatraim
njegov oprotaj. Napisao sam to na listu papira i lino mu predao. U toj beleci ne
samo da sam priznao krivicu, nego sam zatraio i odgovarajuu kaznu za nju i zavrio
sa molbom da ne kanjava sebe zbog mog greha. Takoe sam se zakleo da vie nikad
neu krasti.
Drhtao sam dok sam predavao priznanje ocu. On je u to vreme imao fistulu i bo
23

vezan za krevet. Krevet mu je bila ravna drvena daska. Predao sam mu beleku i seo
prekoputa.
Proitao ju je celu i biserne suze su mu potekle niz obraze, kvasei papir. Na
trenutak je zatvorio oi zamiljen, a onda pocepao papir. Bio je seo da bi ga proitao.
Sada je opet legao. I ja sam plakao. Mogao sam da vidim patnju moga oca. Da sam
slikar, i dan-danas bih mogao da naslikam ceo prizor. Jo uvek mi je potpuno iv u
seanju.
Te biserne suze ljubavi su oistile moje srce i oprale moj greh. Samo onaj ko je
doiveo takvu ljubav zna ta ona znai. Kao to kae himna: Samo onaj ko je
pogoen/strelom ljubavi/zna njenu mo.
Za mene je to bila praktina lekcija ahimse. Tada u oima oca nisam mogao da
vidim nita osim ljubavi, ali danas znam da je to bila ista ahimsa. Kad takva ahimsa
postane sveobuhvatna, ona preobraava sve ega se dotakne. Nema granica njenoj
moi.
Ovakav uzvieni oprotaj nije bio prirodan za mog oca. Mislio sam da e se
naljutiti, rei grube rei i udarati se po elu. Ali, bio je divno smiren, verujem da je to
zbog mog istog priznanja. Iskrena ispovest, kombinovana sa obeanjem da nikad
vie neu poiniti isti greh, kada se ponudi onome ko ima pravo na nju, najistiji je
oblik pokajanja. Znam da je ovo priznanje uinilo da otac postane potpuno siguran u
mene i da se njegova ljubav prema meni neizmerno povea.

Poglavlje 9
Oeva smrt i moja dvostruka sramota
U vreme o kome govorim imao sam esnaest godina. Kao to sam rekao, otac je bio
vezan za krevet jer je imao fistulu. Negovali smo ga moja majka, jedan stari kuni
sluga i ja. Imao sam ulogu negovatelja koja se sastojala uglavnom od previjanja rane,
davanja leka i meanja lekova koji su se pripremali kod kue. Svake veeri sam mu
masirao noge, a odmarao sam se kad bi mi on rekao da se odmorim ili kada je
spavao. Voleo sam to sluenje. Ne seam se da sam ga ikad zanemario. Svo svoje
slobodno vreme, nakon obavljenih svakodnevnih obaveza, provodio sam ili u koli ili
uz oca. Izaao bih napolje u veernju etnju jedino kada bi mi on dozvolio ili kada se
oseao dobro.
To je takoe bio period u kome je moja ena ekala bebu - okolnost koja je, kao
to mogu da vidim danas, znaila za mene dvostruku sramotu. Izmeu ostalog, nisam
se uzdravao, kao to je trebalo da inim, dok sam bio jo uenik. A drugo, toj
telesnoj poudi sam posveivao vie nego to sam bio duan da posvetim svojoj
obavezi prema roditeljima, poto je ravana bio moj ideal od detinjstva. Svake veeri,
dok su mi ruke bile zauzete masaom oevih stopala, moj um je lutao oko spavae
sobe - i to u periodu kad i vera i medicinska nauka i zdrav razum zabranjuju
24

seksualne odnose. Uvek mi je bilo drago kad me oslobode moje dunosti, pa bih,
poto se poklonim ocu, otiao pravo u spavau sobu.
Ba u tom periodu, mom ocu je svakog dana bivalo sve gore. Ajurvedski lekari su
upotrebili sve svoje masti, hakimi svoje flastere a lokalni arlatani svoje nadrilekove. I
jedan engleski hirurg je takoe primenio svoju vetinu. Kao poslednji i jedini izlaz
predloio je hirurku operaciju. Ali, suprotstavio mu se porodini lekar. On nije
odobravao da se operacija izvodi u tako odmaklim godinama. Taj lekar je bio
sposoban i dobro poznat, pa je njegovo miljenje prevagnulo. Ideja o operaciji je
odbaena, a razni lekovi koji su u tu svrhu kupljeni ispali su suvini. Imao sam utisak
da bi se rana lako zacelila da je lekar dopustio operaciju. Tu operaciju je trebalo da
izvede jedan hirurg koji je u Bombaju bio veoma dobro poznat. Ali Bog je hteo
drugaije. Kad je smrt neminovna, ko moe da pomisli na pravi lek? Moj otac se
vratio iz Bombaja sa svim neophodnim stvarima za operaciju, a one su sada bile
beskorisne. Nije se nadao da e jo dugo iveti, postajao je sve slabiji i slabiji, dok ga
na kraju nisu zamolili da obavlja sve neophodne potrebe u krevetu. Ali do poslednjeg
dana je odbijao tako neto, uvek insistirajui da se mui da ustaje iz kreveta. Pravila
vainava o spoljanjoj istoi su neumoljiva.
Nema sumnje da je takva istoa od sutinske vanosti, ali nas je medicinska
nauka Zapada pouila da se te funkcije, ukljuujui i kupanje, mogu obaviti u krevetu
sa strogim potovanjem istoe i bez i najmanje neugodnosti po pacijenta, tako da
krevet ostane besprekorno ist. Meni takva istoa izgleda sasvim u skladu sa
vainavizmom. Meutim, insistiranje mog oca da ustaje iz kreveta me je izuzetno
udilo i mogao sam samo da mu se divim.
Dola je i ta strana no. Moj stric je tada bio u Rakotu. Maglovito se seam da
je doao u Rakot poto je uo vesti da je mom ocu gore. Braa su bila veoma
vezana jedan za drugog. Moj stric je sedeo kraj oevog kreveta po itav dan i
insistirao je da spava kraj njegovog kreveta nakon to bi nas poslao na spavanje. Niko
nije sanjao da e ovo biti sudbonosna no. Opasnost, je, naravno, postojala.
Bilo je oko pola jedanaest ili jedanaest uvee. U to vreme, dok sam masirao oca,
moj stric se ponudio da me zameni. Bilo mi je drago i otiao sam pravo u spavau
sobu. Moja sirota supruga ve je spavala. Kako bi mogla da spava kad sam ja bio
tamo? Probudio sam je. Ali, ve posle pet-est minuta, sluga je pokucao na vrata.
Uznemirio sam se. Ustani, rekao je, ocu je veoma loe. Naravno, znao sam da
mu je veoma loe, pa sam se upitao ta je u tom trenutku znailo veoma loe.
Skoio sam iz kreveta. ta se desilo? Reci! Otac ti je umro. Dakle, sve je bilo
gotovo. Mogao sam samo da krim ruke. Oseao sam se duboko posramljen i oajan.
Otiao sam u oevu sobu. Shvatio sam da sam mogao biti poteen patnje to sam bio
odvojen od njega u poslednjim trenucima njegovog ivota da nisam bio zaslepljen
ivotinjskom strau. Trebalo je da ga masiram i on bi mi umro na rukama. Ali, moj
stric je dobio tu privilegiju. On je bio tako duboko posveen svom starijem bratu da je
stekao tu poast da mu slui u poslednjim trenucima. Moj otac je najavio budue
dogaaje. Dao je znak da mu donesemo papir i pero i napisao: Pripremite posmrtne
obrede. Onda je otkinuo amajliju sa ruke, kao i svoju zlatnu ogrlicu sa tulasi26
25

brojanicama i bacio ih. Narednog trenutka je umro.


Sramota o kojoj govorim u prethodnom poglavlju odnosi se na moju telesnu elju
ak i u kritinom asu oeve smrti, koji je zahtevao budno sluenje. To je ljaga koju
nikad nisam mogao da operem ili zaboravim i uvek sam mislio sledee: iako moja
odanost roditeljima nije znala za granice i mada bih se odrekao svega zbog nje, ipak
sam bio stavljen na probu i neoprostivo podbacio zato to je u istom trenutku moj um
bio u kandama poude. Zato sam uvek sebe smatrao poudnim, mada vernim,
muem. Dugo mi je trebalo da se oslobodim lanaca poude i morao sam da proem
kroz mnoga iskuenja da bih mogao da je prevaziem.
Pre nego to zavrim ovo poglavlje o mojoj dvostrukoj sramoti, mogu da
pomenem da je jadno stvorenjce koje je moja ena rodila disalo jedva tri ili etiri
dana. Nita drugo se i nije moglo oekivati. Neka moj primer bude upozorenje svim
oenjenima.

Poglavlje 10
Nagovetaji religije
Od moje este ili sedme pa do esnaeste godine iao sam u kolu i uio svakakve
stvari, osim religije. Mogu da kaem da od uitelja nisam dobio ono to su mogli da
mi daju bez ikakvog napora sa njihove strane. Pa ipak sam te stvari sakupljao iz svog
okruenja. Izraz religija koristim u najirem smislu, podrazumevajui pod njim
samospoznaju ili znanje o sopstvu.
Poto sam roen u vainavskoj veri, morao sam da esto odlazim u Haveli. Nikad
me nije privlaio. Nisam voleo njegov sjaj i pompu. Osim toga, ukalo se da se tamo
odvijaju neke nemoralne stvari pa sam potpuno izgubio interesovanje za njega. Zato
nita nisam ni mogao da dobijem od Havelija.
Ali, ono to nisam dobio tamo, dala mi je moja dadilja, stara porodina sluavka
ije se ljubavi jo uvek seam. Ve sam rekao da je u meni postojao strah od duhova i
privienja. Ramba, tako se zvala sluavka, savetovala mi je da kao lek od straha
ponavljam Ramino27 ime. Imao sam vie poverenja u nju nego u njen lek, pa sam u
tako mladim godinama poeo da ponavljam Ramino ime da izleim svoj strah od
duhova i utvara. Naravno, to nije dugo trajalo, ali dobro seme posejano u detinjstvu
ne moe propasti uzalud. Mislim da je zahvaljujui semenu koji je posejala ta dobra
ena, Ramba, Ramino ime nepogreiv lek za mene danas.
Upravo u to vreme, jedan moj roak koji je bio posveenik Ramajane udesio je
da moj srednji brat i ja uimo Ram raksha28. Nauili smo je napamet i po pravilu je
recitovali svakog jutra nakon kupanja. Tu praksu smo sprovodili sve dok smo bili u
Porbandaru. im smo stigli u Rakot, bila je zaboravljena. Nisam imao mnogo vere u
nju. Recitovao sam je delom zato to sam se ponosio to sam u stanju da recitujem
Ram raksha sa ispravnim izgovorom.
26

Ali, ono to je na mene ostavilo dubok utisak jeste itanje Ramajane pred mojim
ocem. Tokom jednog dela svoje bolesti, otac je boravio u Porbandaru. Tu je svake
veeri sluao Ramajanu. itao ju je veliki posveenik Rame - Lada Mahara iz
Bilevara. Za njega se govorilo da se izleio od lepre ne nekim lekom, ve stavljajui
na obolele delove listove bilve29 koji su baeni nakon to bi bili ponueni liku
Mahadeva u hramu u Bilevaru, i tako to je redovno ponavljao Ramino ime. Prialo
se da ga je njegova vera odrala. To je moda istina, a moda i nije. U svakom
sluaju, mi smo verovali u tu priu. A injenica je da je, kad je Lada Mahara poeo
da ita Ramajanu, njegovo telo ve bilo u potpunosti izleeno od lepre. Imao je
melodian glas. Pevao je dohas (kuplete) i chopais (katrene) i tumaio ih, onda bi se
izgubio u raspravi vodei i svoje sluaoce sa sobom. Mislim da mi je tada bilo trinaest
godina, ali se prilino dobro seam koliko sam bio oduevljen njegovim itanjem. Ono
je postalo osnov mog dubokog potovanja prema Ramajani. Danas smatram
Tulsidasovu30 Ramajanu najveim delom posveenike knjievnosti.
Nekoliko meseci nakon toga doli smo u Rakot. Tamo se nije itala Ramajana31.
Ali, itao se Bhagavat, na svaki ekadashi32 dan. Ponekad bih prisustvovao itanju, ali
je itatelj bio neinspirativan. Danas vidim da je Bhagavat knjiga koja moe da probudi
verski ar. itao sam je na guaratiju sa velikim interesovanjem. Ali, kad sam uo
delove u originalu koje je itao pandit33 Madan Mohan Malavija tokom mog
dvadesetjednodnevnog posta, poeleo sam da sam je mogao uti u detinjstvu od
takvog jednog posveenika, kako bih je zavoleo jo u mladosti. Utisci koji se
formiraju u tim godinama duboko se ukorene u ovekovoj prirodi i neprekidno alim
to nisam bio te sree da ujem itanje iz vie dobrih knjiga te vrste u tom periodu.
Ipak, u Rakotu sam stekao jednu ranu osnovu tolerancije prema svim granama
hinduizma i srodnih religija. Otac i majka odlazili bi u Haveli, kao i u ivin i Ramin
hram, gde su vodili i nas mlade, ili bi nas onamo slali. ainski monasi esto su
poseivali mog oca, pa su ak prihvatali i hranu od nas, ne-aina. Sa ocem su vodili
razgovore o verskim i svetovnim pitanjima.
Pored njih, moj otac je imao i prijatelje muslimane i Parse34, koji su razgovarali sa
njim o svojim verama, a on bi ih uvek sluao sa potovanjem a esto i
interesovanjem. Kao njegov negovatelj esto sam prisustvovao tim druenjima. Sve je
to usadilo u mene toleranciju prema svim verama.
U to vreme, jedino je hrianstvo bilo izuzetak. Prema njemu sam oseao neku
vrstu odbojnosti. Za to je bilo razloga. U to vreme su hrianski misionari imali obiaj
da stoje na uglu nedaleko od kole i da propovedaju, sipajui uvrede o hindusima i
njihovim bogovima. To nisam mogao da podnesem. Samo sam jednom stao na tom
mestu da ih ujem, ali i to je bilo dovoljno da me odvrati od toga da ponovim taj
eksperiment. Negde u to vreme sam uo da se jedan dobro poznati indus preobratio u
hrianstvo. Po gradu se prialo da je prilikom krtenja morao da jede govedinu i pije
alkohol, da je morao da promeni nain odevanja i da je otad poeo da izlazi odeven u
evropsko odelo, ukljuujui i eir. Takve stvari su mi ile na ivce. Nema sumnje,
mislio sam, religija koja primorava svoje vernike da jedu govedinu, piju alkohol i
27

menjaju nain odevanja ne zasluuje ni da ima ime. uo sam i da je taj skoranji


preobraenik ve poeo da vrea religiju svojih predaka, njihove obiaje i zemlju. Sve
te stvari stvorile su u meni odbojnost prema hrianstvu.
Ali, to to sam bi tolerantan prema drugim religijama nije znailo da sam imao bilo
kakvu ivu veru u Boga. Desilo se da sam, u to vreme, naiao na knjigu
Manusamriti35, koja je bila u zbirci moga oca. Pria o stvaranju i sline stvari nisu na
mene ostavile neki utisak, ve su, naprotiv, uinile da donekle postanem sklon
ateizmu.
Tu je bio jedan moj roak, koji je jo uvek u ivotu, iji sam intelekt visoko
cenio. Okrenuo sam se njemu sa mojim sumnjama. Ali, on nije mogao da ih razrei.
Otpustio me je sa ovim odgovorom: Kad poraste, moi e da sam razrei te
sumnje. Takva pitanja ne treba da se postavljaju u tvom uzrastu. Bio sam uutkan,
ali ne i uteen. Poglavlja o ishrani i slino u Manusamritiju izgledalo mi je da se
suprotstavljaju svakodnevnoj praksi. Na moje sumnje i u to, dobio sam isti odgovor.
Kad mi se intelekt vie razvije i kad budem vie itao, razumeu to bolje, rekao
sam sebi.
U svakom sluaju, Manusamriti me nije tada nauio ahimsi. Ispriao sam priu o
tome kako sam jeo meso. Izgledalo je da Manusamriti to podrava. Takoe sam
oseao da je sasvim etiki ubijati zmije, bube i slino. Seam se da sam u tom uzrastu
ubijao bube i druge insekte, smatrajui to dunou.
Ali jedna stvar koja se duboko ukorenila u meni bila je da je moralnost osnova
stvari, a da je istina sutina svake moralnosti. Istina je postala moj jedini cilj. Taj cilj
je svakog dana nastavljao da postaje sve vei, a moja definicija istine se sve vie
irila. Jedna pouna strofa na guaratiju obuzela mi je srce i um. Njena pouka uzvrati zlo dobrim - postala je moja ideja vodilja. Za mene je to postala takva strast
da sam poeo brojne eksperimente sa tim. Evo tih (za mene) udesnih stihova:
Za vr vode podari obilan obrok
Na ljubazan pozdrav duboko se pokloni
Obian novi uzvrati zlatom
Ako ti je ivot spasen, ivot ne krij
Tako potuj rei i dela mudrih
Oni svaku malu slubu desetostruko nagrauju.
Ali istinski plemeniti znaju da su svi ljudi jedno
I rado dobrotom uzvraaju uinjeno zlo.

Poglavlje 11
Priprema za Englesku
Poloio sam maturu 1887. Ona se tad odravala u dva centra, Ahmedabadu i
28

Bombaju. Opte siromatvo u zemlji je, prirodno, navodilo uenike iz Katijavada da


se priklone bliem i jeftinijem centru. Siromatvo moje porodice me je takoe nagnalo
na isti izbor. To je bilo moje prvo putovanje iz Rakota u Ahmedabad, i to bez
pratnje.
Stariji iz moje porodice su hteli da nakon mature nastavim studije na fakultetu.
Postojao je fakultet u Bavnagaru, kao i u Bombaju, a poto je onaj prvi bio jeftiniji,
odluio sam da odem tamo i upiem fakultet Samaldas. Otiao sam, ali sam se naao
u neprilici. Sve je bilo teko. Nisam mogao da pratim, a kamo li da se zainteresujem,
za predavanja profesora. Nije to bila njihova greka. Profesori tog fakulteta smatrani
su prvorazrednim. Ali, ja sam bio nezreo. Vratio sam se kui posle prvog semestra.
Pozvali smo Mavija Davija, mudrog i uenog bramina, starog prijatelja i
savetnika porodice. On je zadrao vezu sa mojom porodicom i nakon smrti moga oca.
Posetio nas je tokom mog kolskog raspusta. U razgovoru sa mojom majkom i
starijim bratom raspitivao se o mojim studijama. Nakon to je uo da sam se upisao
na fakultet Samaldas, rekao je: Vremena su se promenila. Niko od vas ne moe
oekivati da e naslediti visok poloaj vaeg oca bez odgovarajueg obrazovanja.
Poto ovaj deak jo uvek studira, treba da se pobrinete da zadri taj poloaj.
Trebae mu etiri-pet godina da diplomira, ime u najboljem sluaju moe dobiti
posao sa platom od ezdeset rupija, ali ne i posao predsednika vlade. Ako upie prava,
kao moj sin, trebae mu due, a dotle e biti gomila pravnika koja e pretendovati na
taj poloaj. Ja bih radije da ga poaljete u Englesku. Moj sin, Kevalram, kae da je
veoma lako postati pravnik. Vratie se za tri godine. Pomislite na onog pravnika koji
se tek vratio iz Engleske. Kako otmeno ivi! Da je traio, mogao je da postane
premijer. Svesrdno vam preporuujem da poaljete Mohandasa u Englesku jo ove
godine. Kevalram ima mnogo prijatelja u Engleskoj. On e im poslati propratno pismo
i Mohandasu e tamo biti ugodno.
oii, kako smo tada zvali starog Mavija Davija, okrenuo se prema meni sa
potpunim poverenjem i upitao me: Zar ne bi radije otiao u Englesku nego da
studira ovde? Nisam mogao da zamislim nita poeljnije od ovog predloga.
Izbegavao sam svoje teke studije. Poskoio sam na ovaj predlog i rekao da bi bilo
najbolje da odem to pre. Nije bilo lako brzo poloiti prijemne ispite. Zar ne bih
mogao da budem poslat da se pripremim za medicinu?
Moj brat me je prekinuo: Ocu se to nikad nije svialo. Imao je tebe na umu kad
je rekao da vainave ne treba da se bave seciranjem leeva. Otac je nameravao da se
bavi pravom.
oi mu je upao u re: Ja se ne protivim medicinskoj profesiji kao Gandii.
Nae astre nisu protiv toga. Ali, diploma medicine nee od tebe uiniti efa kabineta,
a ja hou da bude ef kabineta, a ako je mogue, i neto bolje. Samo na taj nain
moe da stavi pod svoju brinu zatitu svoju veliku porodicu. Vremena se brzo
menjaju i postaju sve tea svakog dana. Najmudrije je zato da postane pravnik.
Okrenuvi se mojoj majci, on ree: Sad moram da idem. Moli se i duboko razmisli o
ovome to sam rekao. Kad doem ovde sledei put, oekujem da ujem o
pripremama za Englesku. Ali, postarajte se da me obavestite ako mogu da pomognem
29

na bilo koji nain.


oi ode, a ja poeh da zidam kule u vazduhu.
Moj stariji brat se duboko zamislio. Kako da sakupi sredstva da me poalje? I
moe li da ima poverenja da tako mladu osobu kao to sam ja poalje samu u
inostranstvo? Majka je bila uasno zbunjena. Nije joj se sviala pomisao da se rastane
od mene. Evo kako je pokuala da odugovlai: Stric, rekla je, je sada najstariji lan
porodice. Njega prvog treba konsultovati. Ako se on sloi, razmotriemo tu stvar.
Moj brat je imao drugaiju ideju. Rekao mi je: Mi imamo odreene zasluge u
dravi Porbandar. Gospodin Leli je upravnik. On ima visoko miljenje o naoj
porodici, a stricem je zadovoljan. Sasvim je mogue da bi on mogao da obezbedi
odreenu pomo drave za tvoje obrazovanje u Engleskoj.
Meni se sve to svidelo i spremio sam se da poem u Porbandar. Tad nije bilo
eleznice. Bilo je to putovanje od pet dana volovskom zapregom. Ve sam rekao da
sam bio straljiv. Ali u tom trenutku je moja straljivost nestala pred eljom da idem u
Englesku, koja me je potpuno obuzela. Iznajmio sam volovska kola do Doraija, a od
Doraija sam uzeo kamilu kako bih stigao u Porbandar dan ranije. To je bilo moje
prvo jahanje na kamili.
Stigao sam najzad, poklonio se mom stricu i sve mu ispriao. On je promislio o
tome i rekao: Nisam siguran da li neko moe da ostane u Engleskoj bez tete po
svoju religiju. Po svemu to sam uo, sumnjam da moe. Kad se sretnem sa tim
velikim pravnicima, ne vidim razliku izmeu njihovog ivota i ivota Evropljana. Oni
nemaju nikakvih skrupula to se tie hrane. Cigare ne vade iz usta. Besramno se
oblae kao Englezi. Sve to nije u skladu sa naom porodinom tradicijom. Uskoro u
poi na hodoae i nije mi ostalo da ivim jo mnogo godina. Na pragu smrti, kako
bih mogao da se usudim da ti dopustim da ode u Englesku, da pree more? Ali, ja ti
neu stajati na putu. Ono to je stvarno bitno jeste dozvola tvoje majke. Ako ti ona
dopusti, onda sa sreom! Reci joj da se neu meati. Ii e sa mojim blagoslovima.
Nisam ni mogao da oekujem nita drugo od Vas, rekoh ja. Pokuau da
privolim moju majku. Ali, zar me ne biste preporuili g. Leliju?
Kako da to uradim? ree on. Ali on je dobar ovek. Trai sastanak i reci mu u
kakvom smo srodstvu. Svakako e te primiti i moda e ti i pomoi.
Ne mogu da kaem zato mi ujak nije dao neku preporuku. Magloviti mi se inilo
da on okleva da direktno uestvuje u mom odlasku u Englesku, to je po njemu bio
neverniki in.
Pisao sam g. Leliju, koji me je zamolio da ga posetim u njegovoj rezidenciji.
Video me je dok se penjao stepenicama i rekavi osorno: Najpre diplomiraj pa onda
doi da me poseti. Nikakva pomo ti se ne moe dati sada, pourio je uz stepenice.
Ja sam se bogzna kako pripremio da se vidim sa njim. Paljivo sam nauio nekoliko
reenica, duboko mu se poklonio i pozdravio ga sklopljenim rukama. Ali bez uspeha!
Pomislio sam na nakit moje ene. Pomislio sam na mog starijeg brata u koga sam
imao krajnje poverenje. Bio je preterano velikoduan, a voleo me je kao svog sina.
Vratio sam se u Rakot iz Porbandara i ispriao ta se sve desilo. Posavetovao
30

sam se sa oiijem, koji je, naravno, predloio da se ak i zaduimo ako je nuno.


Predloio sam da prodamo nakit moje ene, to bi nam moglo doneti dve ili tri hiljade
rupija. Moj brat je obeao da e nekako nai novac.
Ali, moja majka je jo uvek bila nevoljna. Poela je da postavlja detaljna pitanja.
Neko joj je rekao da se mladi u Engleskoj izgube. Drugi su govorili da ponu da jedu
meso, a trei da tamo ne mogu da ive bez alkohola. ta ti kae na sve to? upitala
me je, na ta sam odgovorio. Zar mi nee verovati? Zaldinjem se da neu probati
nijednu od tih stvari. Da stvarno postoji opasnost, zar bi me oii pustio da idem?
Imam poverenja u tebe, odgovorila je. Ali kako ti mogu verovati kad si u
dalekoj zemlji? Zbunjena sam i ne znam ta da radim. Pitau Beari svamija36.
Beari Svami je nekad bio modh banija, ali je sada postao ainski monah. Kao i
oii, i on je bio porodini savetnik. Pritekao mi je u pomo i rekao: Neka se deak
sveano obavee na tri stvari, pa onda moe da ide. Zakleo me je a ja sam se
zarekao da neu pipnuti vino, ene i meso. Nakon toga, majka mi je dala svoje
doputenje.
U koli su priredili sveani oprotaj. Nije bilo uobiajeno da mladi iz Rakota ide
u Englesku. Napisao sam nekoliko rei zahvalnosti. Meutim, jedva da sam mogao da
ih izgovorim. Seam se da mi se vrtelo u glavi, a celo telo mi je drhtalo kad sam ustao
da ih proitam.
Sa blagoslovom starijih, poao sam u Bombaj. To je bilo moje prvo putovanje iz
Rakota u Bombaj. Brat me je pratio. Ali, ima mnogo toga to moe da krene
naopako. Bilo je tekoa sa kojima sam morao da se suoim u Bombaju.

Poglavlje 12
Izoptenik
Sa majinim doputenjem i blagoslovom oduevljeno sam se uputio u Bombaj,
ostavivi kod kue suprugu sa bebom od nekoliko meseci. Meutim, kad sam tamo
stigao, prijatelji su rekli mom bratu da je u junu i julu Indijski okean uzburkan i da,
poto mi je to prvo putovanje, ne bi trebalo da me puste da putujem pre novembra.
Neko nas je takoe obavestio da je jedan parobrod upravo potonuo u oluji. To je
uznemirilo mog brata i on je odbio da preuzme rizik da me pusti da otplovim odmah.
Ostavivi me sa jednim prijateljem u Bombaju, vratio se u Rakot na svoju dunost.
Novac za moje putovanje ostavio je na uvanje kod uraka i zamolio neke prijatelje
da mi prue svaku pomo koja bi mi mogla zatrebati.
Vreme me je pritiskalo u Bombaju. Neprekidno sam sanjao o odlasku u Englesku.
U meuvremenu je ljude iz moje kaste uznemirilo to to idem u inostranstvo.
Nijedan modh banija nije dosad bio u Engleskoj, a ako bih se ja usudio da to uradim,
trebalo bi da budem kanjen! Sazvana je opta skuptina kaste i ja sam pozvan da se
pojavim na njoj. Otiao sam. Sada sam iznenada uspeo da skupim hrabrost za kakvu
31

dotad nisam znao. Bez ikakvog straha i bez i najmanjeg oklevanja pojavio sam se na
skupu. et - poglavar zajednice i moj daleki roak koji je bio u vrlo dobrim odnosima
sa mojim ocem - ovako mi se obratio: Po miljenju kaste, tvoj predlog da ide u
Englesku nije ispravan. Naa vera zabranjuje putovanja u inostranstvo. Osim toga,
uli smo da se tamo ne moe iveti a da se ne prekri naa vera. Mora se jesti i piti sa
Evropljanima!
Na ta sam odgovorio: Uopte ne mislim da se odlazak u Englesku protivi naoj
veri. Nameravam da tamo nastavim studije. Ve sam se sveano zavetovao majci da
u se uzdrati od tri stvari kojih se najvie bojite. Siguran sam da u biti zatien
zakletvom.
Ali mi ti kaemo, odgovorio je et, da tamo nije mogue ouvati nau veru.
Poznati su ti moji odnosi sa tvojim ocem i mora da poslua moj savet.
Poznati su mi ti odnosi, rekao sam. I Vi ste mi kao stariji u porodici. Ali, ovde
sam bespomoan. Ne mogu da izmenim moju odluku da idem u Englesku. Oev
prijatelj i savetnik, koji je ueni bramin, nema primedbi na moj odlazak u Englesku, a
i majka i brat su mi dali doputenje.
Zar e se ogluiti o naredbe tvoje kaste?
Zaista sam bespomoan. Mislim da kasta ne treba da se mea u ovu stvar.
To je razbesnelo eta. Opsovao me je. Sedeo sam nepomino. Tako je et
izrekao svoju naredbu: Ovog deka treba tretirati kao izoptenog od danas. Ko god
mu pomogne ili ode da ga vidi na doku bie kanjen globom od jedne rupije i etiri
ane.
Ta naredba nije imala uticaja na mene i otiao sam od eta. Ali, pitao sam se kako
e ovo primiti moj brat. Sreom, ostao je vrst i pisao mi da bi me uverio da imam
njegovo doputenje da idem, uprkos etovoj naredbi.
Ali, ovaj incident mi je doneo vie strepnji nego ikad to se tie plovidbe. ta bi se
desilo ako bi uspeli da pritisnu mog brata? Pretpostavimo da se desi neto
nepredvieno? I dok sam tako brinuo za svoju sudbinu, uo sam da jedan vakil37 iz
Dunagada ide u Englesku, da dobije naimenovanje za advokata, brodom koji
isplovljava 4. septembra Naao sam se sa prijateljima ijoj me je brizi moj brat
preporuio. Oni su se takoe sloili da ne treba da propustim priliku da idem u
takvom drutvu. Nije bilo vremena za gubljenje. Telegrafisao sam bratu za
doputenje, a on se sloio. Zamolio sam uraka da mi da novac. Ali on se pozvao na
etovo nareenje i rekao da ne moe da dopusti da izgubi kastu. Onda sam potraio
porodinog prijatelja i zatraio od njega da mi pomogne to se tie moje plovidbe i
raznih ostalih stvari i da od mog brata zatrai da mu nadoknadi pozajmicu. Taj
prijatelj ne samo da je bio toliko dobar da je prihvatio moju molbu, ve me je i
ohrabrio. Bio sam mu veoma zahvalan. Delom novca sam odmah platio plovidbu.
Onda sam se opremio za putovanje. Bio je tu jo jedan prijatelj koji je imao iskustva
u takvim stvarima. Naruio mi je odeu i druge stvari. Neki delovi odee su mi se
sviali, a neki uopte nisu. Kravate, koje sam kasnije uivao da nosim, tada su mi bile
odvratne. Kratki sako sam smatrao raskalanim. Ali ta odbojnost nije bila nita prema
mojoj elji da idem u Englesku, koja je preovlaivala u meni. Imao sam dovoljno i da
32

mi ostane uteevine za putovanje. Prijatelji su mi rezervisali krevet u istoj kabini sa


g. Trijambakraijem Mazmuarom, vakilom iz Dunagada. Takoe su me preporuili
njemu. On je bio iskusan zreo ovek i poznavao je svet. Ja sam tek bio mladi od
osamnaest godina bez ikakvog svetskog iskustva. G. Mazmudar je rekao mojim
prijateljima da ne brinu za mene.
Najzad sam isplovio iz Bombaja 4. septembra.

Poglavlje 13
Najzad u Londonu
Nisam uopte oseao morsku bolest. Ali, kako su dani prolazili, postao sam
uznemiren. Stideo sam se da razgovaram ak i sa stjuardom. Bio sam potpuno
nenaviknut da govorim engleski, a osim g. Mazmudara, svi putnici druge klase bili su
Englezi. Sa njima nisam mogao da razgovaram. Jer, retko sam mogao da ih razumem
kad bi mi se obratili, a ako bih i razumeo, nisam umeo da odgovorim. Morao sam da
uobliim svaku reenicu u glavi pre nego to je izgovorim. Nisam znao da se sluim
noem i viljukom, a nisam se usuivao da pitam koja jela na jelovniku ne sadre
meso. Zato nikad nisam jeo za stolom, ve u kabini, a jeo sam uglavnom slatkie i
voe koje sam poneo sa sobom. G. Mazmudar nije imao nikakvih problema i druio
se sa svima. Slobodno se kretao po palubi, dok sam se ja po itav dan krio u kabini,
usuujui se da izaem na palubu samo kad je bilo malo putnika. G. Mazmudar me je
stalno molio da se druim sa putnicima i da slobodno priam sa njima. Rekao mi je da
pravnici treba da imaju dug jezik i priao mi je o svojim pravnikim iskustvima.
Savetovao mi je da iskoristim svaku priliku da govorim engleski i da ne obraam
panju na greke koje su neminovne kad govorimo stranim jezikom. Ali ja nikako
nisam mogao da pobedim svoju stidljivost.
Jedan engleski putnik, koji mi se ljubazno obratio, uvukao me je u razgovor. Bio
je stariji od mene. Pitao me je ta jedem, ta sam, kuda idem, zato se stidim i slino.
Posavetovao me je da jedem za stolom. Smejao se mom insistiranju da izbegavam
meso i rekao mi prijateljski, dok smo plovili Crvenim morem: Sve je do sada bilo u
redu, ali moraete da promenite svoju odluku kad uemo u Biskajski zaliv. A u
Engleskoj je toliko hladno da se ne moe preiveti bez mesa.
Ali, ja sam uo da ljudi tamo mogu da ive bez mesa, rekao sam.
Verujte da je to izmiljotina, odgovorio je. Niko tamo ne ivi, koliko znam, a
da ne jede meso. Zar ne vidite da vas ne nagovaram da pijete alkohol iako ga ja
pijem? Ali zaista mislim da treba da jedete meso, jer bez njega ne moe da se ivi.
Zahvaljujem Vam na ljubaznom savetu, ali sveano sam se zakleo majci da neu
ni pipnuti meso, pa ne mogu ni da zamislim da ga jedem. Ako ustanovim da ne mogu
bez njega, radije u se vratiti u Indiju nego da ga jedem samo da bih ostao tamo.
Uli smo u Biskajski zaliv, ali nisam osetio potrebu ni za mesom ni za alkoholom.
33

Posavetovali su me da sakupim dokaze da sam se uzdravao od mesa i zamolio sam


mog prijatelja da mi napie potvrdu. On mi je to rado dao i neko vreme sam je uvao.
Ali, kad sam kasnije video da ljudi mogu da dobiju takva svedoanstva iako jedu
meso, ono je izgubilo svu privlanost za mene. Ako se mojoj rei ne veruje, kakva
korist da imam potvrdu o tome?
Stigli smo u Sauthempton, koliko se seam, u subotu. Na brodu sam nosio crno
odelo jer sam belo flanelsko odelo koje su mi kupili prijatelji nameravao da obuem
kad stignemo. Mislio sam da e mi belo bolje pristajati kad se iskrcam, pa sam se tako
i obukao u beli flanel. Bio je ve kraj septembra pa je ispalo da sam jedino ja bio tako
obuen. Videvi da tako ine mnogi, mislio sam da moram i ja, pa sam ostavio sav
moj prtljag, ukljuujui i kljueve, kod agenture Grindlay & Co.
Nosio sam etiri pisma preporuke: za dr P. . Mehtu, g. Dalpatrama uklu,
advokata, princa Ranitinija i Dadabaija Naodoija. Neko nabrodu nam je
posavetovao da se smestimo u hotel Viktorija u Londonu. Sa g. Mazmudarom sam se
uputio tamo. Nain na koji sam bio obuen ve je inio da se oseam postieno. A
kad su mi u hotelu rekli da neu moi da podignem svoje stvari od Grindlija sutra,
poto je nedelja, bio sam oajan.
Dr Mehta, kome sam telegrafisao iz Sauthemptona, navratio je ve oko osam te
veeri. Srdano me je pozdravio. Nasmejao se mom flanelskom odelu. Sluajno sam
uzeo njegov eir i pokuavajui da vidim koliko je gladak, prevukao sam rukom u
suprotnom smeru i poremetio dlaice. Dr Mehta je malo ljutito pogledao ta radim i
zaustavio me je. Ali, teta je ve bila uinjena. Ova epizoda je bila upozorenje za
ubudue. To je bila prva lekcija o evropskoj etikeciji u ije je me detalje dr Mehta
aljivo uputio. Ne diraj tue stvari, rekao je. Ne postavljaj pitanja koja su kod nas
u Indiji uobiajena prilikom prvog upoznavanja; ne priaj preglasno; ljudima se u
razgovoru ne obraaj sa ser, kao to se to radi u Indiji; samo se sluge i potinjeni
obraaju svojim gospodarima na taj nain. I tako dalje, i tako dalje. Rekao je i da je
hotel vrlo skup, pa mi je preporuio porodini smetaj. Tu temu smo odloili do
ponedeljka.
G. Mazmudar i ja smo ustanovili da je hotel samo neugodna epizoda. Osim toga,
bio je vrlo skup. Ali, tu je bio i Sindi, saputnik sa Malte, koji se sprijateljio sa g.
Mazmudarom, a poto nije u Londonu bio stranac, ponudio se da nam pronae
smetaj. Sloili smo se i u ponedeljak, im smo dobili na prtljag, platili smo raune i
poli u sobe koje je za nas iznajmio prijatelj Sindi. Seam se da je moj hotelski raun
iznosio tri funte. Uprkos toj skupoi, praktino sam gladovao. Jer, nita mi nije
prijalo. Kad mi neto nije prijalo, traio sam neto drugo, ali sam svejedno morao da
platim oba jela. Tako je ispalo da sam sve vreme zavisio od zaliha koje sam doneo iz
Bombaja.
Bilo mi je vrlo neugodno ak i u novim sobama. Stalno sam mislio na moj dom i
moju zemlju. Neprestano sam mislio na majinu ljubav. Nou bi mi suze tekle niz
obraze, a svakakve uspomene na dom nisu mi dale da spavam. Nisam mogao da
podelim svoju tugu ni sa kim. Pa ak i da sam mogao, kakva korist? Bio sam
neutean. Sve oko mene bilo mi je strano: ljudi, obiaji, ak i njihovi domovi. Bio sam
34

potpuni novajlija to se tie engleske etikecije , pa sam stalno morao da budem na


oprezu. Bila je jo jedna nezgodna stvar to se tie zaveta na vegetarijanstvo. Ona jela
koja sam mogao da jedem bila su neukusna i bljutava. Tako sam se naao izmeu
Scile i Haribde. Engleska mi je bila nepodnoljiva, ali da se vratim u Indiju, na to
nisam mogao ni da pomislim. Sada, kada sam ve tu, moram da zavrim te tri godine
studija, rekao mi je unutranji glas.

Poglavlje 14
Moj izbor
Doktor Mehta je u ponedeljak otiao u hotel Viktorija oekujui da e me tamo nai.
Poto je ustanovio da smo otili, dobio je nau novu adresu i doao kod nas. Iz iste
gluposti, dobio sam gljivice na brodu. Za pranje i kupanje obino smo koristili morsku
vodu, u kojoj se sapun ne rastvara. Ali, ja sam koristio sapun, smatrajui da je to
civilizovana navika, a umesto toga, umesto da mi opere kou, on ju je uinio
masnom. Usled toga sam dobio gljivice. Pokazao sam to dr Mehti, koji mi je rekao da
je namaem siretnom kiselinom. Seam se koliko me je peklo i nateralo me u pla.
Dr Mehta je pregledao moju sobu i zavrteo glavom u znak neodobravanja. Ovo
mesto nije dobro, rekao je. Mi dolazimo u Englesku ne toliko radi obrazovanja, ve
i da steknemo iskustvo o engleskom nainu ivota i obiajima. A za to ti je potrebno
da ivi kod neke porodice. Ali pre toga, mislim da ti je bolje da proe jedan period
egrtovanja kod... Odveu te tamo.
Zahvalno sam prihvatio njegov predlog i preselio se u sobu tog prijatelja. On je bio
izuzetno paljiv i ljubazan. Odnosio se prema meni kao prema roenom bratu, uveo
me u engleske obiaje i manire i navikao me da govorim engleski. Ali, moja ishrana je
postala ozbiljan problem. Nisam mogao da uivam u povru kuvanom bez soli i
zaina. Gazdarica je bila u nedoumici, nije znala ta da mi sprema. Imali smo ovsenu
kau za doruak, to je bilo prilino sito, ali za ruak i veeru bih uvek ostao gladan.
Prijatelj je stalno pokuavao da mi dokae da moram da jedem meso, ali sam se ja
uvek pozivao na svoju zakletvu i dalje utao. Za uinu i veeru imali smo spana,
hleb i dem. Ja sam imao dobar apetit i veliki eludac; ali sam se stideo da traim vie
od dve-tri krike hleba, mislei da to nije pristojno. Osim toga, nije bilo mleka ni za
ruak ni za veeru. Jednom se mom prijatelju smuilo, pa mi je rekao: Da si moj
brat, poslao bih te kui. Kakva je svrha zakleti se nepismenoj majci koja ne zna kakvi
su uslovi ovde? To nije nikakva zakletva. Ni pravno se ne bi mogla smatrati
zakletvom. isto je praznoverje drati se takve zakletve. Kaem ti da takvom
tvrdoglavou nita nee postii ovde. Priznao si da si jeo meso i da ti je prijalo. Jeo
si ga kad ti apsolutno nije bilo neophodno, a nee ovde gde je zaista potrebno. Kakva
teta! Ali, ja sam bio nepokolebljiv.
Stalno sam se raspravljao sa prijateljem, ali sam mu uvek odgovarao odrino. to
me je vie on ubeivao, to sam ja postojao beskompromisniji. Svakodnevno sam se
35

molio Bogu za zatitu, koju sam i dobijao. Nisam imao nikakvu predstavu o Bogu.
Vera je bilo to to je delovalo - vera ije je seme u meni posejala moja dobra dadilja
Ramba.
Jednog dana moj prijatelj je poeo da mi ita Bentamovu Teoriju korisnosti.
Jedva sam mogao da je shvatim. Bila je napisana jezikom koji mi je bilo i suvie teko
da razumem. Poeo je da mi objanjava. Rekao sam mu: Oprosti, Prej. Ove teko
razumljive stvari ne mogu da shvatim. Ja priznajem da je neophodno jesti meso. Ali ja
ne mogu da prekrim svoj zavet. O tome ne mogu da raspravljam. Siguran sam da ne
mogu da odgovorim na tvoje argumente. Ali, molim te, mani me se, reci da sam
budalast i tvrdoglav. Cenim tvoju ljubav i znam da si dobronameran. Takoe znam da
mi stalno ponavlja isto jer ti je stalo do mene. Ali ja ne mogu nita. Zakletva je
zakletva. Ona se ne moe prekriti.
Prijatelj me ne pogledao iznenaeno. Onda je zatvorio knjigu i rekao: U redu.
Neu se vie raspravljati. Bilo mi je drago. Nikad vie nije pomenuo tu temu. Ali,
nije prestao da brine za mene. On je puio i pio, ali mene nikad nije nagovarao da i ja
to radim. Zapravo, zamolio me je da se uzdravam od obe te stvari. Jedino se plaio
da u zbog toga to ne jedem meso veoma oslabiti pa se u Engleskoj neu oseati
dobro.
Tako je proao mesec mog egrtovanja. Poto je taj prijatelj stanovao u
Rimondu, nisam mogao da putujem u London vie od jednom-dvaput nedeljno. Zato
su dr Mehta i g. Dalpatram ukra odluili da me smeste u neku porodicu. G. ukla je
sluajno nabasao na jednu anglo-indijsku kuu u Zapadnom Kensingtonu i smestio me
tamo. Gazdarica je bila udovica. Rekao sam joj na ta sam se zakleo. Stara gospoa
je obeala da e se na pravi nain brinuti o meni, pa sam se preselio kod nje. I tu sam
praktino morao da gladujem. Naruio sam od svojih slatkie i druge stvari za jelo, ali
nita jo nije bilo stiglo. Sve je bilo bljutavo. Svakog dana me je gospoa pitala da li je
hrana dobra, ali ta je mogla? I dalje sam bio stidljiv i nisam se usuivao da traim
vie nego to je bilo stavljeno pred mene. Imala je dve kerke. Uvek su insistirale da
mi daju jednu ili dve krike hleba vie. Nisu, meutim, znale da bi mogla da me zasiti
jedino cela vekna.
Ipak, do tog vremena sam ve stao na svoje noge. Jo nisam poeo sa redovnim
studiranjem. Tek sam poeo da itam novine, zahvaljujui g. ukli, advokatu. U Indiji
nikad nisam itao novine. Ovde sam uspeo da mi se novine svide, tako to sam ih
redovno itao. Uvek bih prelistao The Daily News, The Daily Telegraph, i The
Pall Mall Gazete. Za to mi je trebalo manje od sata. Zato sam poeo da skitam
unaokolo. Krenuo sam da potraim vegetarijanski restoran. Gazdarica mi je rekla da
takva mesta postoje u gradu. Svaki dan bih proetao esnaest do dvadeset kilometara,
pojeo neto u nekom jeftinom restoranu i zasitio se hlebom, ali nikako nisam bio
zadovoljan. U tim lutanjima nabasao sam na vegetarijanski restoran u ulici Farginton.
Kad sam ga ugledao, obradovao sam se kao dete kad dobije stvar koju eli. Pre nego
to sam uao, primetio sam izloene knjige u staklenom izlogu kraj vrata. Jedna od
njih je bila Saltova38 Odbrana vegetarijanstva. Kupio sam je za jedan iling i poao
pravo u salu za ruavanje. To je bio moj prvi dobar obrok otkad sam doao u
36

Englesku. Bog mi je pomogao.


Proitao sam Saltovu knjigu od korica do korica i ostavila je snaan utisak na
mene. Od dana kada sam proitao tu knjigu, mogu da kaem da sam svojom voljom
postao vegetarijanac. Blagosiljao sam dan kada sam se zakleo svojoj majci.
Uzdravao sam se od mesa u ime vere i moje zakletve, ali sam istovremeno
prieljkivao da ga svi Indijci jedu i unapred sam se radovao to u ga jednog dana
jesti bez zazora, i to u pridobiti druge ljude za to. Meutim, sada sam se odluio za
vegetarijanstvo, ije e irenje ubudue biti moja misija.

Poglavlje 15
Glumim engleskog dentlmena
Moja vera u vegetarijanstvo rasla je u meni iz dana u dan. Saltova knjiga otvorila mi
je apetit za prouavanje ishrane. Potraio sam sve knjige o vegetarijanstvu koje su
bile dostupne i proitao ih. Jedna od njih, Etika ishrane Hauarda Viljema,
predstavljala je biografsku istoriju literature o ljudskoj ishrani od najranijih vremena
do dananjeg dana. Ona je pokuala da dokae da su svi filozofi i proroci od Pitagore
i Isusa pa do dananjeg vremena bili vegetarijanci. Knjiga dr Ane Kingsford Savreni
put ishrane bila je takoe privlana. I spisi dr Alinsona o zdravlju i higijeni bili su mi
od velike pomoi. On je zagovarao sistem isceljenja zasnovan na regulisanju ishrane
pacijenata. On sam je bio vegetarijanac i prepisivao je svojim pacijentima takoe
strogo vegetarijansku ishranu. Posledica itanja sve te literature bila je da je
eksperimentisanje sa ishranom zauzelo vano mesto u mom ivotu. Glavni razlog da
zaponem sa tim eksperimentima bilo je zdravlje. Ali, kasnije je religija postala glavni
motiv.
U meuvremenu, moj prijatelj nije prestajao da se brine za mene. Njegova ljubav
prema meni navela ga je da poveruje da u, ukoliko istrajem u svojim prigovorima
jedenju mesa, postati ne samo telesno slab, ve i autsajder, jer se nikad neu oseati
kao kod kue u engleskom drutvu. Kad je saznao da sam poeo da se interesujem za
knjige o vegetarijanstvu, uplaio se da mi to izuavanje potpuno ne pomuti pamet, da
u protraiti ivot u eksperimentisanju zaboravljajui svoju dunost i da u postati
udak Zato je uinio poslednji napor da me preobrazi.
Jednog dana pozvao me je da idemo u pozorite. Pre predstave trebalo je da
zajedno veeramo u restoranu Holborn, za mene velianstvenom mestu i prvom
velikom restoranu koji u posetiti nakon to smo otili iz hotela Viktorija. Prijatelj je
planirao da me povede tamo oigledno sa pretpostavkom da iz skromnosti neu
postavljati nikakva pitanja. Bilo je mnogo gostiju na veeri, a prijatelj i ja smo seli za
sto jedan naspram drugog. Prvo jelo bila je supa. Nisam znao od ega je napravljena,
ali se nisam usudio da pitam prijatelja. Zato sam pozvao konobara. Moj prijatelj je to
video i mrko me upitao preko stola o emu se radi. Prilino oklevajui, rekao sam da
me zanima da li je supa od povra. Suvie si trapav za fino drutvo, rekao mi je
37

razdraeno. Ako ne ume da se ponaa, bolje da ide. Jedi u nekom drugom


restoranu i priekaj me napolju. To me je oduevilo. Izaao sam na ulicu. Nedaleko
je bio jedan vegetarijanski restoran, ali je bio zatvoren. I tako sam te veeri preskoio
obrok. Otiao sam sa prijateljem u pozorite, a on nije rekao ni rei o sceni koju sam
napravio. to se mene tie, naravno da nisam ni imao ta da kaem.
Bila je to poslednja prijateljska prepirka meu nama. Nije nimalo uticala na nae
odnose. Video sam i cenio to to je ljubav pokretala sve njegove napore i moje
potovanje prema njemu bilo je jo i vee zahvaljujui razlici u miljenju i delu meu
nama.
Ali, odluio sam da mu olakam, da ga ubedim da neu biti trapav, ve da u
pokuati da postanem uglaen i da nadoknadim svoje vegetarijanstvo drugim
sposobnostima koje pristaju finom drutvu. S tom namerom zadao sam sebi nemogu
zadatak da postanem engleski dentlmen.
Smatrajui da je odea po bombajskoj modi koju sam nosio neprikladna za
englesko drutvo, nabavio sam novu u Army & Navy Stores. Kupio sam i cilindar,
koji je sa svojom cenom od 19 ilinga bio u to vreme skup. Nezadovoljan time,
potroio sam deset funti na veernje odelo napravljeno u Bond Stritu, centru
londonskog mondenskog ivota; i nagovorio sam svog plemenitog brata da mi poalje
dvostruki zlatni lanac za sat. Poto nije bilo ispravno da nosim konfekcijski vezanu
kravatu, nauio sam kako da sam veem kravatu. Dok sam bio u Indiji, ogledalo je
bilo luksuz koji mi je bio doputen samo kad bi me porodini berberin brijao. Ovde
sam svakog dana traio po deset minuta pred ogromnim ogledalom posmatrajui sebe
kako vezujem kravatu i pravim razdeljak. Kosa mi nije bila nimalo meka, pa sam
svakog dana morao da je dobro etkam da je odrim u redu. Svaki put kad bih skidao
ili stavljao cilindar, ruka bi mi automatski pola ka glavi da popravi kosu, a da i ne
pominjem drugu civilizovanu naviku da svaki as popravljam kosu rukom dok sam
sedeo u finom drutvu.
Kao da sve to nije bilo dovoljno da izgledam kako treba, panju sam usmerio na
druge detalje koji je trebalo da me uine engleskim dentlmenom. Rekli su mi da treba
da uzimam asove plesa, francuskog i govornitva. Francuski ne samo da je bio jezik
susedne zemlje, nego je bio i jezik komunikacije kontinenta koji sam eleo da
proputujem. Odluio sam da uzmem asove plesa u koli i da plaam 3 funte za
termin. Mislim da sam za tri nedelje imao oko est termina. Ali, nisam mogao da
postignem nikakvo ritmiko kretanje. Nisam mogao da pratim klavir, pa zato ni da
drim tempo. ta da radim? Asketa iz prie drao je maku zbog pacova, pa onda
kravu da hrani maku mlekom, pa enu da uva kravu i tako dalje. Moje ambicije su
rasle kao porodica tog askete. Pomislio sam da bi trebalo da nauim da sviram violinu
da bih uvebao uho za zapadnjaku muziku. Zato sam uloio tri funte u violinu i
neto vie u asove. Potraio sam treeg uitelja da mi daje asove govornitva i
platio mu avans od jedne gineje. Po njegovoj preporuci, kupio sam Belov Standard
Elocutionist. I poeo sam sa Pitovim govorom.
Ali, g. Bell (zvono - prim. prev.) je ukljuio alarm u mom uvetu i ja sam se
probudio.
38

Neu doivotno ostati u Engleskoj, rekoh sebi. emu onda uenje govornitva? I
kako me znanje plesa moe uiniti dentlmenom? Violinu sam mogao da nauim ak i
u Indiji. Ja sam student i treba da nastavim sa svojim studijama. Treba da se
kvalifikujem da postanem lan Inns of Court. Ako sam po karakteru dentlmen,
lepo i krasno. Ako ne, treba da odustanem od te ambicije.
Obuzele su me te i sline misli i ja sam ih izrazio u svom pismu uitelju
govornitva, uz molbu da me izvini to neu uzimati dalje asove. Do tada sam imao
samo dva ili tri. Slino pismo poslao sam i uitelju plesa, a uiteljici violine sam otiao
lino molei je da proda violinu po bilo kojoj ceni koju bude mogla da dobije. Ona je
bila prilino prijateljski nastrojena prema meni, pa sam joj rekao da sam otkrio da
sledim lanu ideju. Ohrabrila me je u odluci da se potpuno promenim.
Ova zaslepljenost je trajala oko tri meseca. Detaljisanje u oblaenju potrajalo je
godinama. Ali, nakon toga sam postao student.

Poglavlje 16
Promene
Neka niko ne misli da su moji pokuaji plesa i slino bili period ugaanja sebi u mom
ivotu. italac e opaziti da sam ak i tada zadrao prisebnost duha. Taj period
zaslepljenosti nije proao bez odreene doze samokontrole sa moje strane. Vodio sam
evidenciju o svakom noviu koji sam potroio i izdatke sam vrlo paljivo
proraunao. Upisao bih svaku sitnicu, kao to je karta za omnibus, ili pota, ili
nekoliko novia potroenih na novine i sve raune svodio svake veeri pre odlaska
na spavanje. Tu naviku sam zadrao sa sobom i znam da sam zbog toga, iako sam
morao da rukujem javnim fondovima veliine stotina hiljada rupija, uspeo da odrim
striktnu ekonominost u njihovom isplaivanju pa sam, umesto velikih dugova, bez
razlike imao viak u pogledu svih pokreta koje sam vodio. Neka svaki mladi iscepi
ovaj list iz moje knjige i postavi sebi za cilj da srauna sve to ulazi i sve to izlazi iz
njegovog depa, i kao i ja, postara se da na kraju bude dobitnik.
Poto sam striktno pratio svoj nain ivota, mogao sam da vidim da je neophodno
da tedim. Zato sam odluio da svoje trokove smanjim na pola. Moja raunica
pokazivala je brojne stavke potroene na vonje. I opet, moje stanovanje sa
porodicom znailo je plaanje redovnih nedeljnih rauna. To je takoe ukljuivalo
ljubaznost da se povremeno lanovi te porodice izvode na veeru, i jo, da se odlazi
na zabave sa njima. Sve je to ukljuivalo velike trokove za prevoz i slino, a
posebno, ako je prijatelj bila neka dama, obiaj je zahtevao da mukarac plati sve
trokove. Isto tako, obedovanje van kue je znailo dodatne trokove, poto se
nedeljni raun nije mogao umanjiti za obroke koji nisu pojedeni kod kue. Meni je
izgledalo da se na svim tim stvarima moe utedeti - ili u isprazniti novanik usled
lanog oseaja posedovanja.
Zato sam odluio da porodini smetaj zamenim sobom samo za sebe, kao i da se
39

selim od mesta do mesta u skladu sa poslom koji moram da radim, stiui time
istovremeno i iskustvo. Sobe sam unajmljivao tako da mogu da doem do radnog
mesta za pola sata hoda i tako utedim na prevozu. Pre toga sam redovno koristio
neko prevozno sredstvo gde god bih iao, a za etnje mi je trebalo dodatno vreme.
Ovaj novi sistem je bio kombinacija peaenja i utede poto nije ukljuivao
transportne trokove, a omoguavao mi je svakodnevno dvanaest do esnaest
kilometra peaenja. Uglavnom me je ta navika dugih etnji sauvala od bolesti tokom
mog boravka u Engleskoj i dala mi prilino snano telo.
Tako sam iznajmio apartman - jednu dnevnu i jednu spavau sobu. To je bila
druga faza. Trea je tek trebalo da doe.
Te promene svele su moje trokove na pola. Ali, kako da upotrebim to vreme?
Znao sam da pravosudni ispiti ne zahtevaju mnogo uenja, pa nisam oseao
vremensku stisku. Moj slabi engleski me je stalno brinuo. Rei g. Lelija (kasnije ser
Frederika) Prvo diplomiraj, a onda doi k meni, jo uvek su mi odzvanjale u uima.
Raspitao sam se za oksfordske i kembridske univerzitetske kurseve, posavetovao se
sa nekoliko prijatelja i uvideo da bi, ukoliko odluim da odem na bilo koje od tih
mesta, to znailo vee trokove i mnogo dui boravak u Engleskoj nego to sam bio
spreman. Jedan prijatelj mi je predloio da ako zaista hou da polaem teke ispite,
poloim prijemni na Londonskom univerzitetu. Ovo je podrazumevalo dosta rada i
veliko uveanje mog opteg znanja bez dodatnih trokova vrednih pomena. Pozdravio
sam ovaj predlog. Ali, uplaio me je plan i program. Latinski i neki savremeni jezik
bili su obavezni! Kako u nauiti latinski? Meutim, prijatelj je imao za to dobro
opravdanje: Latinski je vrlo vaan za pravnike. Od velike je koristi za razumevanje
pravne literature. Osim toga, itav jedan spis o rimskom pravu je na latinskom. Uz to,
znanje latinskog znai bolje vladanje engleskim jezikom. Pogodio me je u icu i
odluio sam da nauim latinski, ma koliko da je teak. Francuski sam ve poeo da
uim, pa sam pomislio da bi njega trebalo da uzmem kao moderni jezik. Upisao sam
privatne asove za polaganje prijemnog. Ispiti su se odravali svakih est meseci i
imao sam samo pet meseci na raspolaganju. Bio je to skoro nemogu zadatak za
mene. Ali, ovaj aspirant, nakon to je neko vreme bio engleski dentlmen, odluio je
da se pretvori u ozbiljnog studenta. Isplanirao sam svoju satnicu do u minut; ipak, ni
moja inteligencija ni pamenje nisu mi garantovali da u savladati latinski i francuski,
pored ostalih predmeta, u zadatom roku. Rezultat je bio pad na ispitu iz latinskog.
Bilo mi je ao, ali se nisam obeshrabrio. Svideo mi se latinski, a za francuski sam
smatrao da bih bio bolji u drugom pokuaju i da mogu da izaberem neki novi predmet
iz grupe prirodnih nauka. Hemija, koja je bila moj odabrani predmet iz prirodnih
nauka, nije mi bila zanimljiva zbog nedostatka eksperimenata, mada je to trebalo da
bude izuzetno zanimljiv predmet. Poto je bila jedan od obaveznih predmeta u Indiji,
odabrao sam je i za londonski prijemni. Ali, ovog puta sam odabrao toplotu i svetlost
umesto hemije, jer su mi rekli da je to lak predmet, i uverio sam se da je tako.
Dok sam se pripremao za drugi ispit, potrudio sam se da jo vie pojednostavim
svoj nain ivota. Imao sam oseaj da nije u skladu sa skromnim sredstvima moje
porodice. Duboko me je bolela pomisao na mog brata, koji se muio u ivotu, ali je
velikoduno odgovarao na moje molbe za novanu pomo. Video sam da su veina
40

onih koji su troili od osam do petnaest funti meseno imali prednost da dobijaju
stipendiju. Upoznao sam podosta siromanih studenata koji su iveli skromnije od
mene. Jedan od njih stanovao je u sirotinjskoj etvrti u sobi od dva ilinga nedeljno, a
jeo je za dva penija dnevno hleb i kakao u jeftinom Lokartovom restoranu Cocoa
Rooms. Daleko od toga da sam pomiljao da se ugledam na njega, mada sam
svakako pomislio da mogu da ivim u jednoj sobi umesto u dve i da povremeno
spremim jelo kod kue. Tako bih utedeo etiri do pet funti meseno. Naiao sam
takoe i na neke knjige koje govore o jednostavnom ivotu. Otkazao sam apartman
sa dve sobe i iznajmio jednu, kupio sam poret i poeo da dorukujem kod kue. Za
to mi je trebalo nekih dvadesetak minuta, jer sam kuvao samo zobenu kau i grejao
vodu da skuvam kakao. Tako sam sveo dnevne trokove na jedan iling i tri penija.
To je takoe bio i period kad sam intenzivno uio. Jednostavan ivot utedeo mi je
dosta vremena, pa sam poloio ispit.
Neka italac ne pomisli da mi je ovakav pristup na bilo koji nain uinio ivot
dosadnim. Naprotiv, ta promena je uskladila moj unutranji i spoljanji ivot. Ona je
takoe bila vie u skladu sa finansijskim mogunostima moje porodice. Moj ivot je
svakako bio istinoljubiviji, a radosti moje due nije bilo kraja.

Poglavlje 17
Eksperimenti sa ishranom
Kako sam dublje ispitivao sebe, potreba za promenama, i unutranjim i spoljanjim,
poela je da raste u meni. im sam smanjio izdatke i promenio nain ivota, a moda
jo i pre toga, uveo sam promene u ishrani. Video sam da su autori koji su pisali o
vegetarijanstvu ispitali tu temu veoma detaljno, prilazei joj iz religijskih, naunih,
praktinih i medicinskih aspekata. Doli su do zakljuka da ovekova nadmo nad
niim ivotinjama u etikom smislu ne znai da on treba da se njima hrani, ve da
onaj ko je vii treba da titi nie i da treba da se uzajamno pomau, kao to ovek
pomae oveku. Oni su takoe izneli istinu da ovek ne jede da bi uivao, ve da bi
iveo. A neki od njih su u skladu sa tim predloili, a u sopstvenom ivotu i sproveli,
uzdravanje ne samo od mesa, ve i od jaja i mleka. Neki su zakljuili, nauno
gledano, da ovekova fizika graa pokazuje da on nije namenjen da jede termiki
obraenu hranu, ve voe, da moe da odraste samo na majinom mleku, a im mu
izrastu zubi, da pone da jede vrstu hranu. Iz medicinskog aspekta, predloili su
izbacivanje svih zaina i preliva. A u skladu sa praktinim i ekonomskim injenicama,
dokazali su da je vegetarijanska ishrana najjeftinija. Sva ta razmatranja uticala su na
mene i ja sam se upoznao sa vegetarijancima svih tih uverenja u vegetarijanskim
restoranima. U Engleskoj je postojalo vegetarijansko drutvo, koje je izdavalo svoje
nedeljne novine. Pretplatio sam se na taj nedeljnik, ulanio se u to drutvo i ubrzo
postao lan Izvrnog odbora. Tu sam se upoznao sa onima za koje se smatralo da su
stubovi vegetarijanstva, a ja sam poeo moje sopstvene eksperimente sa ishranom.
41

Prestao sam da jedem slatkie i zaine koje sam dobio od kue. Poto sam
promenio nain razmiljanja, sklonost prema zainima je nestala, pa sam sad uivao u
barenom spanau koji mi je u Rimondu bio bljutav, jer je bio kuvan bez zaina.
Mnogi slini eksperimenti pokazali su mi da pravi centar ukusa nije jezik, ve um.
I finansijske stvari su mi takoe stalno bile na umu. U to vreme je vladalo
uverenje da su aj i kafa tetni, a kakao koristan. Poto sam verovao da treba jesti
hranu koja podrava telesne funkcije, odustao sam od redovnog aja i kafe i zamenio
ih kakaoom.
U restoranu u koji sam odlazio bilo je dva odeljka. U jednom odeljku, koji su
poseivali prilino dobrostojei ljudi, posluivali su onoliko jela koliko ovek odabere i
plati sa menija, tako da je svaki ruak kotao jedan do dva ilinga. U drugom delu
sluili su obrok od tri jela sa paretom hleba za est penija. U vreme dok sam strogo
tedeo, obino sam obedovao u tom drugom delu.
Uporedo sa glavnim eksperimentom, sprovodio sam i mnoge manje: na primer,
jednom sam ukinuo skrobnu hranu, drugi put sam jeo samo hleb i voe, a jednom sir,
mleko i jaja. Ovaj poslednji eksperiment nije vredeo nita. Nije trajao ni dve nedelje.
Reformator koji je savetovao uzdravanje od skrobne hrane visoko je cenio jaja i
smatrao da su jaja vegetarijanska hrana. Bilo je oigledno da se nikakva teta ne
nanosi ivim biima jedenjem jaja. Zaveden ovim izgovorom, jeo sam ih uprkos
svojoj zakletvi. Ali, ta greka je bila samo trenutna. Nije bio moj zadatak da menjam
tumaenje svoje zakletve. Vaee je bilo tumaenje moje majke, kojoj sam se i
zakleo. Znao sam da njena definicija mesa ukljuuje i jaja. im sam shvatio pravi
smisao svog zaveta, manuo sam se jaja i slinih eksperimenata.
Postoji interesantna poenta u osnovi ovog argumenta i vredi je pomenuti. U
Engleskoj sam naiao na tri definicije mesa. Prema prvoj, meso je znailo samo meso
ptica i ivotinja. Vegetarijanci koji su prihvatili ovu definiciju izbegavali su meso
peradi i ivotinja, ali su jeli ribu, a o jajima da i ne govorim. Prema drugoj definiciji,
meso je znailo meso svih ivih bia. Tu riba nije dolazila u obzir, ali su jaja bila
doputena. Trea definicija obuhvatala je i sve proizvode ivotinjskog porekla, u ta
su spadali i jaja i mleko. Da sam prihvatio prvu definiciju, mogao bih da jedem ne
samo jaja, ve i ribu. Ali, bio sam ubeen da je definicija moje majka ona koja me
obavezuje. Ako, dakle, hou da se drim zaveta koji sam dao, moram da se
uzdravam od jaja. Tako sam i uinio. To je bilo teko, poto bi se pokazalo, kad bih
upitao, da su ak i u vegetarijanskim restoranima mnoga jela sadrala jaja. To je
znailo da ukoliko ne znam tano ta sadri neko jelo, moram da pokrenem nezgodan
proces utvrivanja da li odreeno jelo sadri jaja ili ne, jer su mnogi pudinzi i kolai
pravljeni sa njima. Ali, poto je moja dunost zahtevala tu tekou, ja sam
pojednostavio ishranu. To pojednostavljenje mi je, sa svoje strane, donelo
komplikaciju da moram da se odreknem nekoliko jela u kojima sam inae uivao. Te
tekoe bile su samo prolazne, poto mi je striktno pridravanje mog zaveta donosilo
jedno unutranje uivanje, izrazito zdravije, tanano i trajno.
Meutim, prava nevolja je tek trebalo da doe, a ona se ticala onog drugog
zaveta. Ali, ko moe da naudi onome koga Bog titi?
42

Nekoliko zapaanja koja se tiu tumaenja zaveta ili zakletvi moda ovde ne bi
bila neumesna. Tumaenje zaveta je bilo plodan izvor razdora irom sveta. Ma koliko
da je neki zavet jasan, ljudi e obrnuti i iskriviti njegov sadraj da slui njihovim
ciljevima. To se sree podjednako u svim slojevima drutva, od bogatih do
siromanih, od prineva do seljaka. Sebinost ih ini slepima, a koristei
dvosmislenosti, oni obmanjuju sebe i trude se da obmanu svet i Boga. Zlatno je
pravilo da se iskreno prihvati tumaenje koje je zakletvi dala ona strana kojoj smo se i
zakleli. Drugo pravilo je da se prihvati tumaenje slabije strane, ukoliko su mogua
dva tumaenja. Odbacivanje ova dva pravila dovodi do razdora i grenosti, iji je
koren la. Onaj kome je stalo samo do istine lako se dri zlatnog pravila. Njemu nije
potreban ueni savet da bi to protumaio. Tumaenje moje majke o mesu je, prema
zlatnom pravilu, bilo jedino koje je vailo za mene, a ne tumaenje koje bi moglo dati
moje ire iskustvo ili moj ponos da znam bolje.
Eksperimenti koje sam izvodio u Engleskoj imali su svoju ekonomsku i higijensku
osnovu. Verski aspekt tih pitanja nisam razmatrao sve dok nisam otiao u Junu
Afriku, gde sam sproveo opsene eksperimente o kojima u kasnije govoriti. Ali,
seme svih njih bilo je posejano u Engleskoj.
ar preobraenika za njegovu novu religiju vei je od ara nekoga ko se rodio u
njoj. Vegetarijanstvo je tada bilo novi kult u Engleskoj, i za mene takoe, poto sam,
kao to smo videli, doao tamo ubeen da treba jesti meso, pa sam kasnije
intelektualno preobraen u vegetarijanstvo. Pun ara sveeg preobraenika u
vegetarijanstvo, odluio sam sa osnujem vegetarijanski klub u mom kraju, Bejsvoteru.
Zamolio sam ser Edvina Arnolda, koji je tu iveo, da bude potpredsednik. Doktor
Oldfild, izdava asopisa The Vegetarian, postao je njegov predsednik. Ja sam
postao sekretar. Klub je neko vreme dobro poslovao, ali je nakon nekoliko meseci
zatvoren. Razlog je bio to to sam se preselio, po svom obiaju da s vremena na
vreme menjam mesto stanovanja. Ali, uz pomo ovog kratkotrajnog i skromnog
iskustva stekao sam odreenu obuku u organizovanju i voenju institucija.

Poglavlje 18
Stidljivost me titi
Bio sam izabran za lana Izvrnog odbora Udruenja vegetarijanaca, pa sam se starao
da prisustvujem svakoj njegovoj sednici, ali bi mi se uvek jezik vezao. Jednom mi je
dr Oldfild rekao: Kad govori meni, to je sasvim u redu, ali zato nikad nita ne
kae na sastanku odbora? Ti si trut Svidela mi se ta ala. Pele su uvek zaokupljene
poslom, a trut je potpuno lenj. A poto je bilo izuzetno interesantno kad su na tim
sastancima drugi govorili svoje miljenje, sedeo sam utei. Nije da nikad nisam pao u
iskuenje da govorim. Ali, nisam znao kako da se izrazim. Tako bi se esto deavalo
da, kad bih sakupio hrabrost da kaem neto, ve bi poela neka nova tema. I tako je
to ilo dugo.
43

U meuvremenu je na diskusiju dospelo ozbiljno pitanje. Mislio sam da bi bila


greka da izostanem, a oseao sam da je kukaviluk ne rei nita. Diskusija je
zapoela otprilike ovako. Predsednik ovog udruenja bio je g. Hils, vlasnik fabrike
Thames Iron Works. Bio je puritanac. Moglo bi se rei da je postojanje Drutva
praktino zavisilo od njegove finansijske pomoi. Mnogi lanovi Odbora bili su
manje-vie njegovi tienici. I dr Alinson, uveni vegetarijanac, bio je takoe lan
Odbora. On je zagovarao tada nov pokret za kontrolu raanja i propovedao je svoj
metod meu radnikom klasom. G. Hils je smatrao da takvi metodi seku koren
morala. On je mislio da je predmet rada Vegetarijanskog drutva ne samo ishrana, ve
i moralna reforma, a da ljudima kao to je dr Alinson, koji imaju antipuritanske
poglede, ne bi trebalo dopustiti da budu lanovi tog drutva. Dakle, pokrenut je
postupak za njegovo iskljuivanje. To pitanje me je duboko interesovalo. I ja sam
smatrao Alinsonove poglede o vetakoj kontroli raanja isto tako opasnim i verovao
sam da je g. Hils, kao puritanac, pravi ovek da mu se suprotstavi. Isto tako sam
visoko cenio g. Hilsa i njegovu velikodunost. Ali, smatrao sam da je potpuno
neprimereno iskljuiti oveka iz vegetarijanskog drutva naprosto zato to on odbija
da puritanski moral smatra predmetom kojim to drutvo treba da se bavi. Pogledi g.
Hilsa o iskljuivanju onih koji nisu puritanci iz drutva bili su njegovi lini i nisu imali
nikakve veze sa proklamovanim ciljem tog drutva, a taj cilj je bio naprosto
promovisanje vegetarijanstva, a ne bilo kog sistema moralnosti. Zato sam smatrao da
svaki vegetarijanac moe da bude lan tog drutva bez obzira na njegove poglede na
ostala etika pitanja.
U Odboru je bilo i drugih koji su delili moje stavove, ali sam se oseao lino
pozvanim da izrazim moj stav. Meutim, kako da to uradim, pitanje je sad. Nisam
imao hrabrosti da govorim, pa sam zato odluio da zapiem svoje miljenje. Doao
sam na sastanak sa papirom u depu. Koliko se seam, nisam se smatrao sposobnim
ak ni da ga proitam, pa je predsednik dao nekom drugom da ga proita. Tog dana je
dr Alinson izgubio. Tako je to bila prva bitka te vrste u kojoj sam se svrstao uz stranu
koja je izgubila. Ali, teila me je misao da je razlog bio pravedan. Bledo se seam da
sam nakon tog incidenta dao ostavku na lanstvo u Odboru.
Tu stidljivost sam zadrao tokom itavog boravka u Engleskoj. ak i kad bih iao
u neku posetu, ako bi bilo prisutno est ili vie ljudi, samo sam utao.
Jednom sam poao u Ventnor sa g. Mazmudarom. Tamo smo se sreli sa jednom
vegetarijanskom porodicom. G. Hauard, autor knjige Etika ishrane, takoe je
boravio u istom kupalitu. Sreli smo ga i on nas je pozvao da govorimo na jednom
sastanku u korist vegetarijanstva. Ve sam se uverio da nije nekorektno proitati
govor. Znao sam da su mnogi tako inili kako bi se izrazili povezano i kratko. Da
improvizujem govor, nije dolazilo u obzir. Zato sam napisao svoj govor. Ustao sam da
ga proitam, ali nisam mogao. Vid mi se zamutio i ja sam se tresao, iako je govor
jedva imao pola tabaka. G. Mazmudar je morao da ga proita za mene. Njegov
sopstveni govor je, naravno, bio izvrstan i primljen je sa aplauzom. Stideo sam se
sebe i bio tuan u srcu zbog moje nesposobnosti.
Moj poslednji pokuaj da javno govorim u Engleskoj odigrao se uoi povratka
44

kui. Ali i tom prilikom sam jedino uspeo da uinim sebe smenim. Pozvao sam moje
prijatelje vegetarijance na obed u restoranu Holborn, koji sam pomenuo u prolom
poglavlju. Vegetarijanski obed se moe dobiti u vegetarijanskim restoranima,
naravno, rekao sam sebi, ali zato to ne bi bilo mogue i u nevegetarijanskim
restoranima? I tako sam se dogovorio sa upravnikom restorana Holborn da pripremi
strogo vegetarijanski obed. Vegetarijanci su oduevljeno pozdravili taj novi
eksperiment. Svi obedi su namenjeni uivanju, ali je Zapad to razvio do umetnosti.
Oni se proslavljaju sa velikim oduevljenjem, muzikom i govorima. A ni mala zabava
sa veerom koju sam ja priredio nije bila liena tih manifestacija. Moralo je, dakle, da
bude govora. Kad je doao moj red, ustao sam da odrim govor. Veoma briljivo sam
smislio govor koji e se sastojati od samo nekoliko reenica. Ali, nisam mogao dalje
od prve reenice. itao sam kako je Adison zapoeo svoj prijemni govor u Donjem
domu ponovivi Ja smatram (I conceive) triput, pa kad nije mogao da nastavi
dalje, neki aljivina je ustao i rekao: Gospodin je zatrudneo triput, ali nije rodio
nita. (Neprevodljiva igra rei u engleskom: to conceive znai smatrati, ali i
zatrudneti - prim. prev.) I ja sam pomislilo da odrim smean govor uzevi tu
anegdotu kao povod. Tako sam zapoeo sa njom i tu se zaglavio. Pamenje me je
potpuno izdalo, pa sam ispao smean u pokuaju da odrim aljiv govor. Hvala vam,
gospodo, to ste se ljubazno odazvali mom pozivu, rekoh naglo i sedoh na svoje
mesto.
Tek u Junoj Africi sam prevaziao ovu stidljivost, mada nikad potpuno. Bilo mi
je nemogue da govorim improvizovano. Oklevao sam kad god bih morao da se
obratim nepoznatoj publici i izbegavao sam dranje govora kad god sam mogao.
Moram rei da moja uroena stidljivost nije bila nedostatak, osim kad sam
povremeno bio izloen podsmehu. Ba naprotiv, mogu da vidim da mi je bila od
koristi. Moje skanjivanje da drim govore, koje mi je nekad smetalo, sad mi je
zadovoljstvo. Najvea korist od toga bila je da me je to nauilo da ekonomiem
reima. Prirodno sam stekao naviku da obuzdavam svoje misli. I sada mogu da
posvedoim sebi da je retko kad nepromiljena re prela preko mog jezika ili izala iz
mog pera. Ne seam se da sam ikada morao da alim zbog neega to sam rekao ili
napisao. Tako sam bio poteen mnogih nevolja i traenja vremena. Iskustvo me je
nauilo da je utanje deo duhovne discipline sledbenika istine. Sklonost preterivanju,
potiskivanju ili menjanju istine, namerno ili nenamerno, predstavlja prirodnu ljudsku
slabost, a utanje je neophodno da bi se ona prevazila. ovek koji malo govori retko
e biti nepromiljen u govoru: on e odmeriti svaku re. Ima mnogo ljudi koji jedva
ekaju da govore. Nema predsedavajueg na bilo kom skupu koga ne gnjave
papiriima u kojima trae dozvolu da govore. A kad god im se to dopusti, po pravilu
govornik prekorai vremensko ogranienje, trai vie vremena i nastavlja da govori
bez doputenja. Teko se moe rei da sva ta pria donosi neki doprinos svetu. Ona
je veliko gubljenje vremena. Moja stidljivost je u stvari bila moj tit i moj sigurnosni
pojas. Ona mi je dopustila da rastem. Ona mi je pomogla da razlikujem ta je istina.

45

Poglavlje 19
ir neistine
Pre etrdeset godina bilo je relativno malo indijskih studenata u Engleskoj. Praksa je
bila da izigravaju neenje, ak i ako su moda bili oenjeni. Uenici u kolama ili
studenti na fakultetima u Engleskoj su svi neenje, poto se smatralo da je kolovanje
nespojivo sa branim ivotom. U starim dobrim danima smo i mi imali tu tradiciju,
kada su uenici bez razlike bili poznati kao bramachari. Ali, danas imamo deje
brakove, to je praktino nepoznata stvar u Engleskoj. Indijski mladii u Engleskoj se
zato stide da priznaju da su oenjeni. Postojao je jo jedan razlog za pretvaranje,
naime, ukoliko bi ta injenica bila poznata, tim mladiima bi bilo nemogue da izlaze
ili da flertuju sa mladim devojkama iz porodica u kojima su iveli. To flertovanje je
bilo manje-vie neduno. Roditelji su to ak i ohrabrivali; a takvo druenje izmeu
mladia i devojaka je tamo moda i bilo neophodno, uzimajui u obzir injenicu da
svaka mlada osoba treba da odabere svog partnera. Ako bi se, meutim, indijski
mladii po dolasku u Englesku upustili u takve odnose, sasvim prirodne engleskoj
omladini, rezultat bi verovatno bio katastrofalan, kao to bi se esto i deavalo. Viao
sam da su nai mladii podlegali iskuenju i birali ivot neistine radi druenja koje je,
ma koliko da je za englesku omladinu bilo neduno, za njih bilo nepoeljno. I ja sam
uhvatio taj virus. Nisam oklevao da se predstavljam kao neenja iako sam bio oenjen
i imao sina. Ali, nisam bio nita sreniji to se pretvaram. Samo su me moja
uzdranost i utljivost spasavali da ne zabrazdim dublje. Ako nisam priao, nijedna
devojka ne bi mislila da vredi ulaziti u razgovor sa mnom ili izlaziti sa mnom.
Moja straljivost je bila ravna mojoj uzdranosti. U porodicama kao to je bila
ova u kojoj sam iveo u Ventnoru bio je obiaj da gazdaricina erka vodi goste u
etnju. Jednog dana, gazdaricina erka me je povela u prekrasna brda nedaleko od
Ventnora. Ja nisam hodao sporo, ali je moja pratilja bila jo bra, vukui me za sobom
i brbljajui sve vreme. Odgovarao sam na njeno brbljanje povremeno proaptavi
da ili ne; u najboljem sluaju, da, divno! Ona je letela kao ptica dok sam se ja
pitao kad bi trebalo da se vratim kui. Tako smo stigli na vrh brda. Onda se postavilo
pitanje kako sii. Uprkos svojim visokim tiklama, ova ivahna dvadesetpetogodinja
mlada dama sjurila se nizbrdo kao strela. Ja sam sa stidom pokuavao da siem.
Stajala je u podnoju brda smeei se i bodrei me i nudei se da se vrati i pomogne
mi. Kako sam mogao da budem takva kukavica? Uz veliki trud i povremeno puzanje
nekako sam uspeo da stignem do podnoja. Glasno se nasmejala viknuvi bravo i
postidevi me time potpuno.
Ali, nisam se svuda mogao izvui bez problema. Jer, Bog je hteo da me spase od
ira neistine. Jednom sam poao u Brajton, kupalite slino Ventnoru. To je bilo pre
one posete Ventnoru. U tamonjem hotelu upoznao sam se sa jednom srednje
bogatom starijom udovicom. Bilo je to u prvoj godini mog boravka u Engleskoj. U
46

jelovniku su sva jela bila opisana na francuskom, koji nisam razumeo. Seo sam za isti
sto kao i ta stara gospoa. Videla je da sam stranac, zbunjen, pa mi je smesta pritekla
u pomo. Izgleda mi da ste stranac, rekla je, i izgledate zbunjeno. Zato niste nita
naruili? Upravo kad se ona umeala sricao sam jela iz jelovnika i pripremao se da
upitam konobara za njihov sastav. Tako sam joj zahvalio i objasnio u emu je
problem, rekavi da ne znam koja su vegetarijanska jela poto ne razumem francuski.
Pomoi u Vam, rekla je. Objasniu Vam i pokazati ta moete da jedete.
Zahvalno sam prihvatio njenu pomo. Bio je to poetak poznanstva koje se razvilo u
prijateljstvo koje je trajalo sve dok sam bio u Engleskoj i dugo posle toga. Dala mi je
svoju londonsku adresu i pozvala me da svake nedelje doem kod nje na ruak.
Pozivala me je i u nekim posebnim prilikama, pomagala mi da pobedim svoju
srameljivost i predstavljala me mladim damama i uvlaila me u razgovor sa njima.
Od tih razgovora posebno treba istai razgovore sa jednom mladom damom koja je
ivela kod nje i sa kojom bih esto bio ostavljen nasamo.
U poetku mi je sve to bilo vrlo muno. Nisam mogao da zaponem razgovor niti
da zbijam bilo kakve ale. Ali, ona me je dovela u red. Poeo sam da uim i tokom
vremena poeo da se radujem svakoj nedelji, a razgovori sa mladom prijateljicom su
mi se svideli.
Stara gospoa je svakog dana plela svoju mreu. Bila je zainteresovana za nae
sastanke. Verovatno je imala svoje planove sa nama.
Naao sam se u neprilici. Kako mi je ao to dobroj gospoi nisam rekao da sam
oenjen!, rekao sam. U tom sluaju ne bi ni pomiljala o naoj veridbi. Ali, nikad
nije kasno da se to ispravi. Ako kaem istinu, spau se vee bede. Imajui to na
umu, napisao sam joj pismo koje je glasilo otprilike ovako.
Otkad smo se upoznali u Brajtonu, ljubazni ste prema meni. Brinuli ste se o meni
kao majka o svom sinu. Mislite da treba da se oenim, pa me zato upoznajete sa
mladim damama. Da stvari ne bi ile dalje, moram priznati da sam nedostojan Vae
naklonosti. Kad sam poeo da dolazim kod Vas, trebalo je da Vam kaem da sam
oenjen. Znam da indijski studenti u Engleskoj kriju da su oenjeni, pa sam sledio taj
primer. Sada vidim da to nije trebalo da uinim. Moram takoe da dodam da sam se
oenio dok sam jo bio deak i da imam sina. Boli me to sam tu injenicu toliko
dugo krio od Vas. Ali, sretan sam to mi je Bog dao hrabrosti da kaem istinu. Da li
ete mi oprostiti? Uveravam Vas da nisam sebi dopustio neprimerene slobode sa
mladom damom sa kojom ste bili tako dobri da me upoznate. Znam moja
ogranienja. A Vi, ne znajui da sam oenjen, prirodno je da ste eleli da se zaruimo.
Da stvari ne bi ile dalje od sadanjeg stanja, moram Vam rei istinu.
Ako, nakon to ovo primite, oseate da sam bio nedostojan Vaeg gostoprimstva,
budite sigurni da Vam neu zameriti. Zauvek ste me zaduili vaom ljubaznou i
zauzimanjem. Ako me nakon ovoga ne odbacite, ve me i dalje budete smatrali
vrednim Vaeg gostoprimstva, za koje u se truditi svim silama da ga zasluim,
naravno da u biti srean i smatrati to jo jednim znakom Vae dobrote.
Neka italac zna da ovakvo pismo nisam mogao napisati u momentu. Mora da
sam ga prepravljao mnogo puta. Ali ono me je oslobodilo tereta koji me je pritiskao.
47

Gotovo odmah mi je stigao njen odgovor koji je glasio otprilike ovako:


Primila sam Vae iskreno pismo. Obe smo se obradovale i od srca mu se
nasmejale. La za koju sebe krivite je oprostiva. Ali, dobro je to ste nam priznali
pravo stanje stvari. Moj poziv i dalje vai pa Vas svakako oekujemo sledee nedelje i
nadamo se da emo uti sve o Vaoj enidbi u detinjstvu i smejati se na va raun.
Treba li da Vas uveravam da ovaj dogaaj ni najmanje nije uticao na nae
prijateljstvo?
Tako sam se oistio od ira lai i od tada nikad nisam oklevao da kaem da sam
oenjen kad god je to bilo neophodno.

Poglavlje 20
Upoznavanje sa religijama
Pred kraj mog boravka u Engleskoj, susreo sam se sa dva brata teozofa, oba
neoenjena. Oni su mi priali o Giti. itali su prevod Nebeske pesme od ser Edvina
Arnolda39 i pozvali su me da itam original sa njima. Osetio sam se posramljenim,
poto nisam itao tu boansku poemu ni na sanskritu ni na guaratiju. Bio sam
prinuen da im kaem da nisam itao Gitu, ali da u je rado itati sa njima i da u,
iako je moje znanje sanskrita slabo, ipak razumeti original i njegovo znaenje. Poeo
sam da itam Gitu sa njima. Stihovi u drugom poglavlju,
Ako se ovek zamisli o objektima ula,
Javlja se privlanost;
Iz privlanosti raste elja,
elja se razbuktava u estoku strast,
Strast proizvodi nesmotrenost;
Tada pamenje, potpuno iznevereno, gubi iz vida plemeniti cilj,
I slabi um,
Sve dok i taj cilj, i um i ovek svi ne propadnu. duboko su impresionirali moj
um, pa mi i dalje odzvanjaju u uima. Neizmerna vrednost te knjige me je
impresionirala. Od tada se taj utisak neprekidno produbljuje, u toj meri da je danas
smatram knjigom za primer za spoznaju Istine. Ona mi je neizmerno pomogla u
trenucima depresije. itao sam gotovo sve prevode na engleski i smatram prevod ser
Edvina Arnolda najboljim. On se verno drao teksta, pa ipak to ne zvui kao prevod.
Iako sam itao Gitu sa tim prijateljima, ne kaem da sam je tada prouavao. Tek
nakon nekoliko godina postala mi je knjiga za svakodnevno itanje.
Braa su mi takoe preporuila i Svetlost Azije od ser Edvina Arnolda, koga
sam do tada znao samo kao autora Nebeske pesme, pa sam je proitao sa jo veim
interesovanjem nego Bagavad Gitu. Kad sam jednom poeo, nisam mogao da je
48

ostavim.
Jednom prilikom su me poveli u lou Blavacke40 i upoznali me sa gospoom
Blavackom i gospoom Bezan.41 Ova poslednja se upravo bila pridruila Teozofskom
drutvu, pa sam sa velikim interesovanjem pratio polemiku o njenom preobraenju.
Prijatelji su mi savetovali da se ulanim u Udruenje, to sam uljudno odbio, rekavi:
Sa mojim slabim poznavanjem sopstvene vere, ne elim da budem lan nijednog
religijskog tela Seam se da sam na nagovaranje te brae proitao Klju teozofije
g. Blavacke. Ta knjiga je u meni podstakla elju da itam knjige o hinduizmu i
rasteretila me je od ideje koju su mi nametnuli misionari, a to je da je hunduizam pun
praznoverica.
Nekako u to vreme sam u jednom vegetarijanskom pansionu upoznao jednog
dobrog hrianina iz Manestera. Priao mi je o hrianstvu. Ja sam mu ispriao o
svojim uspomenama iz Rakota. Oni su na njega ostavili bolan utisak. Rekao mi je:
Ja sam vegetarijanac. Ne pijem. Mnogi hriani jedu meso i piju, nema sumnje; ali
Sveto pismo ne propisuje ni jedenje mesa ni pijenje alkohola. Molim Vas, proitajte
Bibliju. Posluao sam njegov savet i on mi je nabavio jedan primerak. Maglovito se
seam da je on sam prodavao primerke Biblije, pa sam kupio od njega izdanje koje je
sadralo mape, abecedni registar i druga pomona sredstva. Poeo sam da je itam,
ali Stari zavet nikako nisam mogao da proitam do kraja. itao sam Postanje, ali su
me sledea poglavlja uspavala. Ali, isto da bih mogao da kaem da sam ih proitao, s
mukom sam preleteo ostale knjige, bez imalo interesovanja ili razumevanja. Knjiga
brojeva uopte mi se nije svidela.
Ali, Novi zavet je na mene ostavio potpuno drugaiji utisak, posebno Beseda na
Gori, koja me je pogodila pravo u srce. Uporedio sam je sa Gitom. Stihovi: A ja vam
kaem, ne opirite se zlu: ko vas udari po jednom obrazu, okrenite mu i drugi. A ako
vam neko ukrade kaput, dajte mu i ogrta, neizmerno su me oduevili i podsetili na
stihove amala Bata42, za vr vode podari obilan obrok, itd. Moj mladi um je
pokuao da objedini uenje Gite, Svetlosti Azije i Besede na Gori. Da je odricanje
najvii oblik religije, to mi je izgledalo izuzetno privlano.
To itanje mi je otvorilo apetit za prouavanje ivota drugih verskih uitelja. Jedan
prijatelj mi je preporuio Karjlalovu43 knjigu Heroji i oboavanje heroja Proitao
sam poglavlje o heroju kao proroku i upoznao se sa Prorokovom veliinom i
asketskim ivotom.
Osim ovog upoznavanja sa religijom, u ovom trenutku nisam mogao dalje da se
bavim time, poto mi je uenje za ispite jedva ostavljalo vremena za druge stvari. Ali,
mentalno sam zabeleio sebi da treba da proitam vie religioznih knjiga i da se
upoznam sa svim glavnim religijama.
A kako sam mogao da odolim da ne saznam neto i o ateizmu? Svi Indijci znaju
za Bradlafovo44 ime i njegov takozvani ateizam. itao sam o tome neke knjige, ije
sam ime zaboravio. Nisu imale uticaja na mene, poto sam ve preao Saharu
ateizma. Ga Bezan, koja je tada bila u velikoj meri u centru panje, preobratila se u
teizam iz ateizma. itao sam njenu knjigu Kako sam postala teozof.
49

Otprilike u to vreme Bradlaf je umro. Sahranjen je na Radnikom groblju.


Prisustvovao sam sahrani, a verujem i svi Indijci koji su boravili u Londonu. Bilo je
prisutno i nekoliko svetenika, da mu odaju posmrtne poasti. Na povratku sa
sahrane, morali smo da na stanici saekamo na voz. Jedan zagovornik ateizma iz
gomile dobaci jednom od tih svetenika: Pa gospodine, vi verujete u postojanje
Boga?
Verujem, ree taj dobri ovek tihim glasom.
Vi se takoe slaete da je obim zemlje 44600 kilometara, zar ne? ree ateista sa
samouverenim osmehom. Tako je. Pa recite mi onda koliko je veliki Va Bog i gde
bi mogao da bude?
Pa, kad bi samo znali, On boravi u srcima nas obojice.
Hajde, hajde, ne smatrajte me detetom, ree ateista pogledavi nas pobedniki.
Svetenik ponizno outa. Taj razgovor je jo pojaao moje neslaganje sa
ateizmom.

Poglavlje 21
Nirbal ke bala Rama45
Iako sam se povrno upoznao sa hinduizmom i drugim svetskim religijama, trebalo je
da znam da to nee biti dovoljno da me spase u mojim nevoljama. ovek ni ne sluti,
a jo manje zna, ta ga spasava iz nevolja. Ako je nevernik, onda e svoju sigurnost
pripisati sluaju. Ako je vernik, rei e da ga je Bog spasao. On e zakljuiti, kao to i
ini, da je njegovo prouavanje religije ili duhovna disciplina bila osnov tog stanja
milosti unutar njega. Ali u asu spasenja on ne zna da li ga spasava njegova duhovna
disciplina ili neto drugo. Ko od onih koji su se ponosili svojom duhovnom snagom
nije doiveo da ona bude poniena dotle da poljubi prainu? Poznavanje religije, za
razliku od iskustva, izgleda triavo u tim trenucima nevolje.
U Engleskoj sam otkrio jalovost pukog religijskog znanja. Kako sam bio spasen u
prethodnim prilikama, ne znam da kaem, jer sam tada bio veoma mlad; ali sada sam
imao dvadeset godina i stekao sam odreeno iskustvo kao mu i otac.
Tokom poslednje godine mog boravka u Engleskoj, koliko se seam, to jest,
1890. u Portsmautu je odrana Konferencija vegetarijanaca na koju smo bili pozvani
jedan moj indijski prijatelj i ja. Portsmaut je luka meu ijim stanovnitvom ima dosta
pomoraca. On ima i mnogo kua sa enama na loem glasu, enama koje nisu ba
prostitutke, ali takoe nemaju ni mnogo skrupula u pogledu svog morala. Mi smo
smeteni u jednu od tih kua. Suvino je i rei da Odbor za doek lanova nije znao
nita o tome. Teko bi bilo u gradu kao to je Portsmaut utvrditi koji je dobar, a koji
lo smetaj za putnike poput nas.
Vratili smo se sa konferencije uvee. Nakon veere smo seli da odigramo partiju
brida, emu se prikljuila naa gazdarica, kao to je obiaj u Engleskoj ak i u
50

uglednim domainstvima. Svi igrai tokom partije zbijaju nedune ale, ali su se u
ovom sluaju moj pratilac i naa domaica alili i nepristojno. Nisam znao da je moj
prijatelj majstor za to. Ponelo me je i ja sam se pridruio tome. I ba kad samo to
nisam preao granicu, ostavljajui karte i igru, Bog je kroz tog blagoslovenog pratioca
izrekao blagosloveno upozorenje: Odakle takav avo u tebi, moj deko? Odlazi,
brzo!
Bio sam postien. Prihvatio sam upozorenje i u sebi se zahvalio mom prijatelju.
Seajui se zakletve koju sam dao majci, sklonio sam se odatle. U svoju sobu sam
otiao tresui se, drhtei, sa srcem koje mi je lupalo kao u lovine koja je umakla svom
progoniocu.
Seam se toga kao prve prilike u kojoj me je neka druga ena, a ne moja supruga,
dovela do poude. Te noi nisam mogao da spavam, svakakve misli su me opsedale.
Da li da odem iz te kue? Da li da pobegnem sa tog mesta? Gde sam to dospeo? ta
bi mi se desilo da nisam bio pribran? Zato sam odluio da postupim veoma oprezno;
ne da odem iz te kue, ve da nekako odem iz Portsmauta. Konferencija nije trebalo
da potraje due od dva dana, pa se seam kako sam otiao iz Portsmauta sledee
veeri, a moj pratilac je ostao jo neko vreme.
Nisam znao sutinu religije ili Boga, i kako On deluje u nama i kroz nas. Jedino
sam nejasno poimao da me je Bog spasao u toj prilici. U svim iskuenjima On me je
spasao. Znam da reenica Bog me je spasao danas za mene ima dublje znaenje, pa
ipak jo uvek oseam da nisam u potpunosti shvatio njen puni smisao. Jedino e mi
bogatije iskustvo pomoi da potpunije razumem. Ali, u svim mojim iskuenjima i
nevoljama, kao pravnika, u voenju institucija i u politici, mogu da kaem da me je
Bog spasao. Kada je svaka nada nestala. Kad pomagai padnu a uteha nestane, ja
vidim da pomo nekako stie, ne znam odakle. Molbe, oboavanje, molitve - nisu
praznoverice; to su dela stvarnija od jedenja, pia, stajanja ili hodanja. Nije
preterivanje rei da su jedino ona stvarna, sve ostalo je nestvarno.
Takvo oboavanje ili molitva nisu samo puko praznoslovlje: to nije povrno
potovanje. Ono izvire iz srca. Ako, dakle, postignemo takvu istotu srca, kada je ono
ispranjeno od svega osim od ljubavi, ako sve ice drimo savreno natimane, one
treperei prelaze u nevidljivu muziku. Molitvi nisu potrebne rei. Ona je sama po
sebi nezavisna od bilo kakvog ulnog napora. Nemam ni najmanje sumnje da je
molitva nepogreiv nain da se srce oisti od strasti. Ali, ona se mora udruiti sa
krajnjom poniznou.

Poglavlje 22
Narajan Hemandra
Ba u to vreme Narajan Hemandra je doao u Englesku. uo sam o njemu kao o
piscu. Sreli smo se u kui gice Maning iz Nacionalnog indijskog udruenja. Gica
Maning je znala da ja ne mogu da sebe uinim drutvenim. Kad bih doao kod nje,
51

sedeo bih vezanog jezika, nikad ne govorei osim kad mi se obrate. Predstavila me je
Narajanu Hemandri. On nije znao engleski. Nosio je udne pantalone, zguvan,
prljav braon sako po persijskom obiaju, bez kravate ili okovratnika i vunenu kapu
bez kianke. Imao je dugu bradu.
Bio je krhke grae i nizak. Njegovo okruglo lice bio je izbrazdano malim
boginjama, a nos mu nije bio ni zailjen ni zatupast. Rukama je neprestano vrteo
svoju bradu.
Osoba tako udnog izgleda i odela bila je osuena da bude izdvojena u
pomodnom drutvu.
uo sam dosta o Vama, rekao sam mu. itao sam neke od Vaih spisa. Bio bih
veoma srean ako biste bili tako ljubazni da doete kod mene.
Narajan Hemandra je imao prilino promukao glas. Sa osmehom na licu, on
odgovori: Dobro, gde ivite? U Store street. Onda smo susedi. Hou da nauim
engleski. Da li biste me nauili? Biu srean da Vas nauim bilo emu to mogu i
dau sve od sebe. Ako hoete, dolaziu kod Vas. 0, ne. Ja u doi kod Vas. Poneu
sa sobom i knjigu sa vebama prevoenja. I tako smo dogovorili sastanak. Uskoro
smo postali bliski prijatelji.
Narajan Hemandra nije imao pojma o gramatici. Konj je za njega bio glagol, a
trati imenica i seam se jo mnogo takvih smenih primera. Meutim, njega nije
zbunjivalo sopstveno neznanje. Moje skromno poznavanje gramatike nije ostavljalo
utisak na njega. Sigurno da svoje neznanje gramatike nikako nije smatrao neim ega
se treba stideti.
Savreno nonalantno, on ree: Nikad nisam oseao potrebu za gramatikom da
bih izrazio svoje misli. Dakle, zna li bengali? Ja znam. Putovao sam u Bengal. Ja sam
preneo dela Maharija46 Debendranata Tagorea 47 guaratskom govornom podruju.
A voleo bih i da prevedem na guarati blago sa mnogih drugih jezika. Uvekse
zadovoljavam time da prenesem duh. Drugi, koji bolje znaju, moi e da u budunosti
uine vie. Ali ja sam sasvim zadovoljan ovim to sam postigao bez pomoi
gramatike. Znam marati, hindi, bengali, a sad sam poeo da uim engleski. Ono to
hou je obilan renik. A misli li da se moje ambicije ovde zavravaju? Ne plai se da
je tako. Hou da idem u Francusku da nauim francuski. Rekli su mi da na tom jeziku
postoji bogata knjievnost. Ii u i u Nemaku, ako je mogue, i tamo nauiti
nemaki. I tako bi priao bez kraja. Imao je bezgraninu ambiciju da ui jezike i da
putuje po inostranstvu.
Onda e ii i u Ameriku?
Svakako. Kako da se vratim u Indiju a da nisam video Novi Svet?
Ali gde e nai novac?
ta e mi novac? Ja nisam pomodar kao ti. Minimum hrane i minimum odela su
mi dovoljni. A za to, ono to dobijem od svojih knjiga i od mojih prijatelja mi je
dovoljno. Uvek putujem treom klasom. I kad budem iao u Ameriku putovau na
palubi.
Jednostavnost Narajana Hemandre bila je jedinstvena, a njegova iskrenost je
52

mogla da se poredi sa njom. Ponosa nije imao ni najmanjeg traga osim, naravno,
prilino neprimerene procene sopstvene sposobnosti kao pisca.
Sastajali smo se svakodnevno. Bilo je poprilino slinosti izmeu naih misli i
dela. Obojica smo bili vegetarijanci. esto bismo ruali zajedno. To je bilo u periodu
kad sam iveo sa 17 ilinga nedeljno i kuvao sam sebi. Ponekad bih otiao k njemu, a
ponekad bi on doao k meni. Ja sam kuvao na engleski nain. Ali njega je mogao da
zadovolji samo indijski nain. Nije mogao bez ala48. Ja bih skuvao supu od
argarepe i slino, a on je saaljevao moj ukus. Jednom je negde ulovio kuvani mung i
doneo ga kod mene. Sa uivanjem sam ga pojeo. To je dovelo do redovne razmene
meu nama. Ja sam nosio moje poslastice njemu, a on bi donosio svoje meni.
O kardinalu Maningu su svi govorili. trajk lukih radnika se brzo zavrio
zahvaljujui naporima Dona Bernsa i kardinala Maninga. Ispriao sam Narajanu
Hemandri kako je Dizraeli49 pohvalio kardinalovu jednostavnost. Onda moram da
vidim tog mudraca.
On je velika zverka. Kako misli da se vidi sa njim?
to da ne? Znam kako. Moram da te zamolim da mu pie u moje ime. Reci mu
da sam pisac i da hou da mu lino estitam na njegovom humanitarnom radu, a reci
takoe i da moram da povedem tebe kao prevodioca poto ne znam engleski.
Napisao sam takvo pismo. Kroz dva ili tri dana stigla je dopisnica kardinala
Maninga koji nas je pozvao na sastanak. Tako smo obojica bili pozvani kod kardinala.
Ja sam obukao uobiajeno odelo za posete. Narajan Hemandra je bio isti kao i uvek,
u istom sakou i istim pantalonama. Pokuao sam da se naalim sa tim, ali me je on
ismejao rekavi: Vi civilizovani momci ste svi kukavice. Veliki ljudi nikad ne gledaju
ovekovu spoljanjost. Oni misle o njegovom srcu.
Uli smo u kardinalove odaje. im smo seli, mrav, visok, stari gospodin se pojavi
i rukova se sa nama. Narajanu Hemandra ga ovako pozdravi:
Ne elim da troim Vae vreme. uo sam mnogo o Vama i oseao sam da treba
da doem i zahvalim Vam na svemu dobrom to ste uinili za trajkae. Obiaj mi je
da poseujem mudrace irom sveta i zato sam Vam bio na smetnji.
To je, naravno, bio moj prevod, jer je on govorio na guaratiju.
Drago mi je to ste doli. Nadam se da e Vam boravak u Londonu prijati i da
ete tu upoznati dobre ljude. Bog Vas blagoslovio.
Sa tim reima kardinal ustade i pozdravi se sa nama.
Jednom je Narajan Hemandra doao k meni u kurti50 i dotiju.51 Dobra gazdarica
koja mu je otvorila vrata - bila je to nova gazdarica koja nije poznavala Narajana
Hemandru - dotrala je k meni u strahu i rekla: Nekakav udak hoe da vas vidi
Izaao sam na vrata i na svoje iznenaenje video Narajana Hemandru. Bio sam
okiran. Ali, na njegovom licu nije bilo niega osim njegovog uobiajenog osmeha.
Ali, zar te nisu deca na ulici zadirkivala?
Pa, trali su za mnom, ali nisam obraao panju, pa su bili tihi.
Nakon nekoliko meseci provedenih u Londonu, Narajan Hemandra je otiao u
53

Pariz. Poeo je da ui francuski, a i da prevodi francuske knjige. Znao sam dovoljno


francuski da bih mogao da korigujem njegove prevode, pa mi ih je davao na itanje.
To i nije bio prevod, bila je to sutina.
Na kraju je ostvario svoju nameru da otputuje u Ameriku. Uz velike tekoe je
uspeo da obezbedi kartu za palubu. Dok je boravio u Americi sudski su ga gonili zbog
toga to je nepristojno obuen, poto je jednom izaao u kurti i dotiju. Seam se da
je bio puten.

Poglavlje 23
Velika izloba
U Parizu je odrana velika izloba 1890. itao sam o opsenim pripremama za nju i
arko sam eleo da vidim Pariz. Zato sam pomislio da je najbolje da spojim te dve
stvari i da otputujem tamo tim povodom. Posebna atrakcija izlobe bila je Ajfelova
kula nainjena potpuno od elika i visoka skoro 300 metara. Bilo je, naravno, i mnogo
drugih interesantnih stvari, ali je kula bila glavna, s obzirom da se do tada smatralo da
graevina te visine ne moe da stoji bezbedno.
uo sam da ima vegetarijanska gostionica u Parizu. Iznajmio sam sobu u njoj i
ostao nedelju dana. Sve sam vrlo tedljivo izveo, i putovanje u Pariz i razgledanje
grada. Ovo drugo sam obavio mahom peke i uz pomo mape Pariza, kao i mape
koja je bila vodi za izlobu. One su bile dovoljne da upute oveka u glavne ulice i
najinteresantnija mesta.
Od te izlobe se ne seam niega osim njene ogromnosti i raznovrsnosti. Dobro se
seam Ajfelove kule na koju sam se penjao dvaput ili triput. Na prvoj platformi bio je
restoran, i samo radi toga da bih mogao da kaem da sam ruao na tako velikoj visini,
spiskao sam sedam ilinga na to.
Stare pariske crkve su mi jo u seanju. Njihova velianstvenost i mir su
nezaboravni. udesna graevina Notr Dama i raskono ureena unutranjost sa
njenim divnim skulpturama se ne mogu zaboraviti. Oseao sam tada da oni koji su
potroili milione na tako boanske katedrale mora da su imali ljubav prema Bogu u
svojim srcima.
itao sam dosta o pomodarstvu i frivolnosti Pariza. To je bilo oigledno u svakoj
ulici, ali su se crkve primetno izdvajale od takvih scena. im ue u neku od tih crkvi,
ovek bi zaboravljao spoljanju buku. Njegovo dranje bi se promenilo, on bi se
ponaao sa dostojanstvom i potovanjem, prolazei pored nekog ko klei pred slikom
Bogorodice. Taj oseaj koji sam imao tada je stalno rastao u meni: da to kleanje ne
moe biti puka praznoverica. Posveene due koje klee pred Devicom ne oboavaju
samo obini mermer. One su gorele istinskom posveenou i oboavale su ne kamen,
ve boanstvenost koju on predstavlja. ini mi se da sam tada osetio da tim
oboavanjem oni ne umanjuju, ve uveavaju slavu Boiju.
54

Moram da kaem neto i o Ajfelovoj kuli. Ne znam emu ona slui danas. Ali,
tada sam sluao kako je grdno omalovaavaju, isto koliko je i hvale. Seam se da je
Tolstoj bio glavni meu onima koji su je omalovaavali. On je rekao da je Ajfelova
kula spomenik ovekovoj ludosti, a ne njegovoj mudrosti. Duvan, govorio je on, je
najgori od svih opijata, poto je ovek koji se navikne na njega u iskuenju da poini
zloine kakve se pijanica nikad ne bi usudio da poini; alkohol ini oveka mahnitim,
ali duvan zamagljuje njegov intelekt i navodi ga da gradi kule u vazduhu. Ajfelova
kula je bila jedna od stvari koju je stvorio ovek pod takvim uticajem. Nema nikakve
umetnosti u Ajfelovoj kuli. Ni na koji nain se ne moe rei da je ona doprinela
pravoj lepoti te izlobe. Ljudi su se gurali da je vide i penjali se na nju poto je ona
bila novost i jedinstvena po veliini. Bila je to igraka izlobe. Dok smo deca, privlae
nas igrake, a Kula je bila dobar primer za injenicu da smo mi deca koju privlae
triarije. Moe se rei da je to svrha kojoj slui Ajfelova kula.

Poglavlje 24
Primljen - a ta onda?
Propustio sam da kaem neto o cilju zbog koga sam i doao u Englesku, a to je da
budem proizveden u pravnika. Sada je trenutak da se nakratko osvrnem na to.
Bila su dva uslova koja je trebalo ispuniti da bi se neki student formalno proizveo
u advokata: pohaati termine, dvanaest termina, to odgovara otprilike 3 godine; i
polaganje ispita. Pohaanje termina je znailo da se obeduje u svojim terminima, tj.
da se prisustvuje na najmanje est od oko dvadeset i etiri veere u jednom terminu.
Obedovanje nije znailo stvarno uestvovanje u obedu, nego je znailo da se prijavite
u odreeni as i da budete prisutni tokom obeda. Obino su, meutim, svi jeli, poto
su bila obezbeena dobra jela i odabrana vina. Veera je kotala od dva i est do tri i
est, a to je dve do tri rupije. To se smatralo skromnim, s obzirom da ste isto toliko
mogli platiti samo za vino ukoliko biste jeli u hotelu. Za nas Indijce je - naravno,
ukoliko nismo civilizovani - iznenaenje da cena pia premauje cenu hrane. Kad
sam to prvi put otkrio, okirao sam se i pitao sam se kako ljudi imaju srca da protrae
toliko novca na pie. Kasnije sam razumeo. esto na tim rukovima nisam nita jeo,
poto su jedine stvari koje sam mogao da jedem bili hleb, kuvani krompir i kupus. U
poetku nisam jeo ni to, jer mi se nije svialo; a kasnije, kad sam poeo da u tome
uivam, stekao sam hrabrosti da traim i druga jela.
Veere koje su se pripremale za sudije bile su bolje nego za studente. Jedan
student Pars, koji je takoe bio vegetarijanac, i ja, zbog vegetarijanstva smo se
zajedno prijavili za vegetarijanska jela koja su bila sluena sudijama. Prijava je
prihvaena i poeli smo da dobijamo voe i drugo povre sa stolova za sudije.
Svakoj grupi od etiri studenta bile su doputene dve boce vina, pa poto ja nisam
hteo ni da ih pipnem, uvek su me traili za etvrtog lana za stolom, poto su onda
ostala trojica mogla da isprazne boce. A u svakom terminu je bilo veliko vee kad
55

se sluilo dodatno vino. Zato su me posebno traili da tada dolazim, i otimali su se za


mene u tim velikim veerima.
Nisam tada mogao da shvatim, kao to ne mogu ni sada, na koji nain su te
veere studente inile podobnijim za advokata. Nekada je takvim veerama
prisustovalo samo nekoliko studenata, pa je bilo prilike da razgovaraju sa sudijama, a
drali su se i govori. Takva druenja pomagala su im da steknu znanja o svetu uz
neku vrstu uglaenosti i rafinmana, a takoe su i poboljavale njihovu sposobnost da
govore. U moje vreme tako neto nije bilo mogue, poto su sudije imali sto samo za
sebe. Taj obiaj je postepeno izgubio svako znaenje, ali ga je konzervativna
Engleska svejedno zadrala.
Program studiranja bio je lak, a pravnike su aljivo zvali restoranskim
pravnicima. Svi su znali da ti ispiti nemaju praktino nikakvu vrednost. U moje
vreme bilo ih je dva, jedan iz rimskog prava, a drugi iz graanskog prava. Postojali su
redovni udbenici propisani za te ispite koji su se mogli pozajmiti, ali jedva da ih je
iko itao. Znam mnoge koji su poloili rimsko pravo prelistavajui beleke o rimskom
pravu tokom nekoliko nedelja, a graansko pravo itajui beleke iz tog predmeta
mesec ili dva. Upitnici su bili laki, a ispitivai velikoduni. Procenat prolaznosti na
ispitu iz rimskog prava bio je 95 do 99 posto, a na finalnom ispitu 75 posto a i vie.
Slabo se ko plaio da e pasti, a ispiti nisu odravani jednom, ve etiri puta godinje.
Niko to nije smatrao nekom tekoom.
Ali, ja sam uspeo da ih pretvorim u tekou. Oseao sam da treba da proitam sve
udbenike. Bila bi prevara, mislio sam, ne proitati te knjige. Uloio sam mnogo
novca u njih. Odluio sam da itam rimsko pravo na latinskom. Latinski koji sam
nauio na londonskom prijemnom doneo mi je velike koristi. A svo to itanje nije se
pokazalo bezvrednim kasnije u Junoj Africi, gde je graanski zakon praktino rimsko
holandsko pravo. Zato mi je itanje Justinijana u velikoj meri pomoglo da razumem
junoafriko pravo.
Trebalo mi je devet meseci prilino tekog rada da prouim englesko graansko
pravo. I za Brumovo Graansko pravo, veliko ali interesantno delo, trebalo mi je
dosta vremena. Snelovo Prirodno pravo bilo je veoma interesantno, ali malo teko
za razumevanje. Vajtovi i Tjudorovi Glavni sluajevi, iz kojih su nam bili propisani
odreeni sluajevi, bilo je veoma interesantno i pouno tivo. Proitao sam sa
zanimanjem i Viljemsovu i Edvardsovu Nepokretnu svojinu, i Gudivovu Pokretnu
svojinu. Viljemsova knjiga ita se kao roman. Knjiga za koju se seam da sam je
proitao po povratku u Indiju, sa istim neumornim interesovanjem, bio je Mejnov
Induski zakonik. Ali, ovo nije mesto da govorim o indijskim knjigama o pravu.
Poloio sam moje ispite, bio proizveden u pravnika 10. juna 1891. i ulanio se u
Visoki sud 11. juna. Otplovio sam kui 12. juna.
Ali, uprkos tome to sam zavrio studije, moja bespomonost i strah nisu imali
kraja. Nisam se smatrao osposobljenim za advokatsku praksu.
Meutim, da bi se opisala ta moja bespomonost, potrebno je posebno poglavlje.

56

Poglavlje 25
Moja bespomonost
Bilo je lako postati pravnik, ali je bilo teko praktikovati advokaturu. Ja jesam
proitao zakone, ali nisam nauio kako primenjivati zakon. Sa velikim interesovanjem
sam proitao Zakonske maksime, ali nisam znao kako da ih primenim u mojoj
profesiji. Sic utere tuo ut alienum non laedas (Koristi svoju imovinu tako da ne
nanosi tete imovini drugih) bila je jedna od njih, ali ja nisam znao kako ovek moe
da primeni tu maksimu na korist svoga klijenta. itao sam sve glavne sluajeve
povodom te maksime, meutim, oni mi nisu doneli pouzdanja u tome kako da je
primenim u praktikovanju zakona.
Pored toga, nisam nauio nita o indijskom zakonu. Nisam imao nikakve
predstave o hinduskom i islamskom pravu. Nisam nauio ak ni kako da napiem
albu i oseao sam se potpuno izgubljeno. uo sam o ser Ferozahu Mehti koji je
rikao kao lav u sudnicama. Kako je, udio sam se ja, mogao da naui tu vetinu u
Engleskoj? Nije bilo anse da ja ikad steknem njegovu pravniku sposobnost, ali sam
ozbiljno sumnjao da u biti u stanju ak i da zaraujem za ivot od svoje profesije.
Razdirale su me takve sumnje i strepnje jo dok sam studirao pravo. Poverio sam
moju tekou nekim od mojih prijatelja. Jedan od njih mi je predloio da potraim
savet od Dadabaija Naoroija. Ve sam rekao da sam, po dolasku u Englesku, imao
preporuku za Dadabaija. Upotrebio sam je vrlo kasno. Mislio sam da nemam prava
da uznemiravam tako jednog velikog oveka da bih priao sa njim. Kad god bi bilo
najavljeno neko njegovo obraanje, ja sam prisustvovao, sluao ga iz ugla dvorane i
odlazio nakon to bih nasitio oi i ui. Da bi se povezao sa studentima, on je osnovao
jedno udruenje, a ja sam dolazio na sastanke tog udruenja i uivao u Dadabaijevoj
brizi o studentima i u njihovom potovanju prema njemu. Vremenom sa sakupio
hrabrost da mu predam moju preporuku. Rekao je: Moe da doe i pita me za
savet kad god hoe. Ali, nikad nisam iskoristio tu ponudu. Smatrao sam da je
pogreno gnjaviti ga bez preke potrebe. Zato se tada nisam usudio da posluam savet
svojih prijatelja da poverim moje tekoe Dadabaiju. Zaboravio sam da li mi je taj isti
prijatelj ili neko drugi preporuio da se vidim sa g. Frederikom Pinkatom. On je bio
konzervativac, ali je njegova naklonost prema indijskim studentima bila ista i
nesebina. Mnogi studenti su potraili njegov savet pa sam se i ja prijavio da se vidim
sa njim, a on je pristao. Nikad neu zaboraviti taj razgovor. Doekao me je kao
prijatelja. Nasmejao se mom pesimizmu. Misli li, rekao je, da svako mora da
bude Ferozah Mehta? Malo je ljudi kao to su Ferozah i Badrudin. Budi siguran da
nije neophodna neka posebna vetina da se bude obian pravnik. Uobiajeno potenje
i vrednoa dovoljni su da pravnik zaradi za ivot. Nisu svi sluajevi komplikovani. Pa,
reci mi ta si sve proitao.
Kad sam ga upoznao sa skromnom literaturom koju sam proitao bio je, kao to
57

sam mogao da vidim, prilino razoaran. Ali, to je bilo samo na trenutak. Uskoro
njegovo lice sinu zadovoljnim osmehom i on ree: Razumem tvoju nevolju. Tvoja
opta kultura je mrava. Ne poznaje svet, a to je neophodno za jednog vakila. Nisi
proitao ak ni istoriju Indije. Vakil treba da poznaje ljudsku prirodu. On treba da
bude u stanju da proita ovekov karakter sa njegovog lica. A svaki Indijac treba da
zna indijsku istoriju. To nije povezano sa pravnikom praksom, ali treba da ima to
znanje. Vidim da nisi itao ak ni Kejevu i Majlstonovu istoriju Pobune iz 1857.
Odmah je nabavi, a proitaj jo dve knjige kako bi razumeo ljudsku prirodu. To su
bile Lavatorove i empelnikove knjige o fiziognomiji.
Krajnje sam zahvalan tom potovanom prijatelju. U njegovom prisustvu, otkrio
sam da je moj strah nestao, ali im sam otiao od njega, poeo sam da opet brinem.
Znati oveka na osnovu njegovog lica, bila je tema koja me je opsedala, dok sam
mislio o pomenute dve knjige vraajui se kui. Narednog dana sam kupio
Lavatorovu knjigu. ampelnikova se nije mogla nai u knjiari. Proitao sam
Lavatorovu knjigu i bila mi je tea od Snelovog Prirodnog prava, a jedva da me je
interesovala. Prouavao sam ekspirovu fiziognomiju, ali nisam stekao vetinu da
pronaem ekspire hodajui uzdu i popreko ulicama Londona.
Lavatorova knjiga nije poveala moje znanje. Savet g. Pinkata mi je doneo veoma
malo direktne koristi, ali mi je njegova ljubaznost koristila. Njegovo nasmeeno
otvoreno lice ostalo mi je u seanju i ja sam poverovao u njegov savet da znanje,
pamenje i sposobnost Ferozaha Mehte nisu od sutinske vanosti da se postane
uspean advokat; potenje i radljivost su dovoljni. A poto sam imao podosta od oba,
oseao sam se donekle uverenim.
Kejevu i Majlstonovu knjigu nisam proitao u Engleskoj, ali jesam u Junoj Africi,
jer sam sebi dao u zadatak da je proitam prvom prilikom.
I tako, sa mrvicom nade pomeanom sa mojim oajanjem, iskrcao sam se u
Bombaju sa broda Asam. More u luci je bilo uzburkano i morao sam da doplovim
do doka barkom.

58

II deo

59

Poglavlje 26
Rajandbai52
Rekao sam u prethodnom poglavlju da je more u Bombajskoj luci bilo uzburkano, to
nije neuobiajeno u Arapskom moru u junu i julu. Celim putem od Adena pratilo nas
je nemirno more. Skoro svim putnicima bilo je muka. Jedino sam se ja oseao
odlino; stajao sam na palubi, posmatrao uzburkano more i uivao u zapljuskivanju
talasa. Na doruku bi bilo samo jo jedan ili dvoje ljudi pored mene, i jeli su ovsenu
kau paljivo iz tanjira koje su drali u krilu, da ne bi i kaa dospela na isto mesto.
Spoljanja oluja za mene je bila simbol unutranje. Ali, kao to me ona prva nije
uznemirila, mislim da mogu rei isto i za onu drugu. Trebalo je da se suoim sa
problemom u kasti. Ve sam ranije govorio o mojoj bespomonosti da zaponem
svoju profesiju. A onda, poto sam bio reformista, optereivao sam se time kako da
na najbolji nain zaponem sa odreenim reformama. Ali, ekalo me je jo mnogo
vie toga nego to sam pretpostavljao.
Stariji brat je doao da me doeka na pristanitu. On se ve upoznao sa dr
Mehtom i njegovim starijim bratom, pa kako je dr Mehta insistirao da me smesti kod
svoje kue, poli smo tamo. Tako se poznanstvo koje je zapoelo u Engleskoj
nastavilo u Indiji i sazrelo u trajno prijateljstvo izmeu nae dve porodice.
eznuo sam da vidim majku. Nisam znao da vie nije iva da me primi na grudi.
Sada su mi saoptili tu tunu vest, i ja sam obavio uobiajeno ritualno pranje. Moj
brat nije hteo da me obavesti o njenoj smrti, poto se to desilo dok sam jo bio u
Engleskoj. eleo je da me potedi tog udarca dok sam bio u tuini. Uprkos tome, ova
vest me je snano potresla. Oseao sam veu tugu nego kad mi je umro otac. Veina
mojih najdraih nada bila je unitena. Ali, seam se da nisam sebi dopustio nikakvo
burno izraavanje tuge. Uspeo sam ak i da zadrim suze, da nastavim i da se vratim
ivotu kao da se nita nije dogodilo.
Dr Mehta me je upoznao sa nekolicinom mojih kasnijih prijatelja, a meu njima je
bio i njegov brat ri Revaankar agivan, sa kojim sam uspostavio doivotno
prijateljstvo. Ali, poznanstvo koje moram posebno da napomenem bilo je ono sa
pesnikom Rajandom ili Raandrom, neakom jednog od starije brae dr Mehte i
partnerom preduzea juvelira koje je voeno u ime Revaankara agivana. Tad nije
imao vie od dvadeset pet, ali me je moj prvi susret sa njim uverio da je ovek
sjajnog karaktera i uenosti. Bio je takoe poznat i kao atavadani (onaj ko je u stanju
da zapamti ili se bavi stotinama stvari istovremeno), a dr Mehta mi je preporuio da
se upoznam sa nekim od njegovih memorijskih sposobnosti. Iscrpio sam moj renik
svih evropskih jezika koje sam znao i zatraio od pesnika da ponovi te rei. On je to i
uinio, tano onim istim redom kojim sam mu ih zadao. Zavideo sam njegovom daru,
ali me nije oarao. Ono to e me zaista oarati saznao sam kasnije. To je bilo
njegovo iroko poznavanje svetih spisa, njegov besprekorni karakter i njegova gorua
60

strast za samospoznajom. Kasnije sam video da je ovo poslednje bilo jedina stvar za
koju je iveo. Naredni redovi Muktanande bili su uvek na njegovim usnama i urezani
na tabli njegovog srca.
Smatrau sebe blagoslovenim samo kad budem video Njega u svakom mom
svakodnevnom postupku; uistinu, On je ta nit koja odrava Muktanandin ivot.
Rajandbaijeve trgovinske transakcije vredele su stotine hiljada. On je bio
poznavalac bisera i dijamanata. Nijedan zamren poslovni problem nije bio suvie
teak za njega. Ali, sve te stvari nisu bile sredite oko koga se okree njegov ivot. To
sredite bila je strast da vidi Boga licem u lice. Meu ostalim stvarima na njegovom
radnom stolu neizostavno su se nalazile neke religijske knjige i njegov dnevnik. im bi
zavrio posao, otvorio bi neku religijsku knjigu ili dnevnik. Veliki deo njegovih
objavljenih spisa je prepisan iz tog dnevnika. Taj ovek koji bi, odmah im bi zavrio
razgovor o tekim poslovnim transakcijama, poinjao da pie o skrivenim stvarima
duha, oigledno da uopte nije bio biznismen, ve pravi tragalac za istinom. A ja sam
ga video tako utonulog u boansku potragu usred posla ne jednom ili dvaput, ve vrlo
esto. Nikad nisam video da je izgubio svoje stanje ravnotee. Nije bilo posla ili neke
druge sebine veze koja bi ga vezala za mene, pa sam ipak uivao u veoma bliskom
druenju sa njim. Ja sam tada bio samo pravnik bez klijenata, pa ipak, im bih se sreo
sa njim, on bi me uvukao u razgovor ozbiljne religijske prirode. Iako sam ja tada tek
pipao po mraku i ne bi se moglo rei da sam se uopte ozbiljno interesovao za verske
diskusije, ipak mi je razgovor sa njim izgledao izuzetno interesantan. Od tada sam se
sreo sa mnogim religioznim liderima ili uiteljima. Trudio sam se da se susretnem sa
poglavarima raznih vera, i moram rei da niko drugi nikad nije na mene ostavio utisak
kakav je ostavio Rajandbai. Njegove rei su dopirale pravo do mene. Njegov interes
je izazivao u meni isto tako veliko potovanje kao i njegova moralna ozbiljnost i
duboko u meni se ustalilo ubeenje da me on nikad ne bi svesno odveo na
stranputicu, i da bi mi uvek poverio svoje najskrivenije misli. Zato je u momentima
moje duhovne krize on bio moje utoite.
Pa ipak, uprkos tom potovanju prema njemu, nisam mogao da ga ustoliim u
mom srcu kao mog Gurua53. Taj presto je ostao prazan i moja potraga se i dalje
nastavlja.
Ja verujem u hinduistiku teoriju o Guruu i njegovoj vanosti za duhovno
ostvarenje. Mislim da je u velikoj meri istinito uenje da je pravo znanje nemogue
bez Gurua. Nesavren uitelj moe se tolerisati u svetovnim stvarima, ali ne i u
duhovnim. Samo savreni dnani54 zasluuje da bude ustolien kao Guru. Mora,
dakle, postojati neprekidna tenja ka savrenstvu. Jer, ovek dobija Gurua kakvog
zasluuje. Beskrajna tenja za savrenstvom je ovekovo pravo. Ona je nagrada sama
sebi. Ostalo je u Boijim rukama.
I tako, iako nisam mogao da postavim Raandbaija na presto moga srca kao
Gurua, videemo kako je on, u mnogim prilikama, bio moj vodi i pomaga. Tri
savremenika ostavila su dubok utisak na moj ivot i oarali me: Rajandbai, direktnim
kontaktom; Tolstoj svojom knjigom Carstvo nebesko je u vama i Raskin55 svojim
esejima I onom poslednjem. Ali vie o njima na drugom mestu.
61

Poglavlje 27
Kako sam poeo da ivim
Moj stariji brat je gajio velike nade u mene. elja za imenom i slavom bila je snana u
njemu. Imao je veliko srce, velikoduno prema grekama. To, povezano sa njegovom
jednostavnom prirodom, donelo mu je mnogo prijatelja, i nadao se da e me pomou
njih uglaviti negde. Takoe je pretpostavilo da bi trebalo ivim moderno i dinamino i
u tu svrhu je dopustio da kuni izdaci postanu izuzetno veliki. Prevrnuo je sve ivo
pripremajui teren za moju praksu.
Unutar moje kaste jo je besnela oluja koju je podigao moj put u inostranstvo. Taj
dogaaj je podelio kastu na dva tabora, od kojih me je jedan odmah ponovo primio u
svoje redove, dok je drugi istrajavao u tome da me tretiraju kao izoptenog. Da bi
udovoljio onim prvim, moj brat me je odveo u Nasik pre odlaska u R adkot, dao da
se okupam u svetoj reci i po dolasku u Rakot priredio veeru za kastu. Meni se sve
to nije svidelo. Ali, ljubav mog brata prema meni bila je bezgranina, a moja
posveenost njemu je bila srazmerna tome, pa sam se mehaniki ponaao kako je on
eleo, smatrajui njegovu volju zakonom. Problem sa ponovnim prijemom u kastu
bio je tako okonan.
Nikad nisam pokuao da traim da me vrate u svoje redove. Nisam se ljutio na
bilo kog stareinu u onom drugom taboru. Neki od njih su me gledali sa nesimpatijom,
pa sam paljivo nastojao da ne povredim njihova oseanja. U potpunosti sam
potovao kastinska pravila o izoptenju. Po njima, niko od mojih roaka, ukljuujui i
mog tasta i tatu, pa ak i moju sestru i ogora, nisu smeli da me ugoste; nisam smeo
kod njih ak ni da pijem vode. Oni su bili spremni da potajno prekre tu zabranu, ali
meni lino nije bilo milo da potajno radim ono to ne bih radio javno.
Zbog mog obazrivog ponaanja, kasta mi nije nikad pravila probleme: ta vie, ak
i veina onih iz tabora koji me je jo uvek smatrao izoptenim ukazivala mi je samo
naklonost i velikodunost. ak su mi pomogli i u mom radu a da nisu oekivali od
mene da uradim bilo ta za kastu. Uveren sam da su sve te dobre stvari posledica mog
neopiranja. Da sam agitovao da me prime u kastu, da sam pokuao da je podelim na
vie tabora, da sam provocirao njene lanove, sigurno bi mi se osvetili, pa bih se,
umesto da izbegnem oluju, po povratku iz Engleska naao u kovitlacu rasprava a
moda i podmetanja.
Moji odnosi sa enom jo uvek nisu bili onakvi kakve sam eleo. ak me ni moj
boravak u Engleskoj nije izleio od ljubomore. Nastavio sam da budem uvredljiv i
sumnjiav u pogledu svake sitnice, pa su otuda moje elje ostale neispunjene. Odluio
sam da moja ena treba da naui da ita i pie i da ja treba da joj pomognem u
njenom uenju, ali se tome suprotstavila moja pouda, pa je ona morala da pati zbog
mojih nedostataka. Jednom sam ak otiao dotle da je poaljem kui, ocu, i sloio se
da je primim nazad tek kad sam je uinio potpuno jadnom. Kasnije sam video da je to
62

sa moje strane bilo isto ludilo.


Planirao sam reformu obrazovanja dece. Moj brat je imao decu, a moje dete, koje
sam ostavio kod kue kad sam otiao u Englesku, bio je sada deak od skoro etiri
godine. eleo sam da te maliane nauim fizikim vebama i da ih uinim vrstim,
kao i da im donesem dobro mojom linom poukom. U tome sam imao podrku svoga
brata, pa sam u svojim naporima manje-vie uspeo. Veoma mi se svidelo drutvo
dece, a navika da se igram i alim sa njima ostala mi je i dan-danas. Otad sam uvek
mislio da bih mogao da postanem dobar vaspita.
Nunost za reformom ishrane bila je oigledna. aj i kafa su ve nali svoje
mesto u kui. Moj brat je smatrao da su oni pogodni da odri neku vrstu engleske
atmosfere u kui, radi mene, kad se vratim; pa su se stoga keramiko posue i sline
stvari, koje su se drale u kui samo radi specijalnih prilika, sada stalno koristili. Moje
reforme su dodale zavrnu glazuru. Uveo sam ovsenu kau, a kakao je trebalo da
zameni aj i kafu. Ali, u stvarnosti je postao dodatak aju i kafi. izme i cipele su ve
bile tu. Upotpunio sam evropeizaciju dodavanjem evropske odee.
Tako su trokovi porasli. Nove stvari su se dodavale svakodnevno. Uspeli smo da
u kuu unesemo gomilu nepotrebnog. Meutim, kako nai sredstva? Zapoeti praksu
u Rakotu znailo je sigurno izloiti sebe poruzi. Imao sam slabo znanje za jednog
kvalifikovanog advokata, a ipak oekivao da budem plaen deset puta vie! Nijedan
klijent ne bi bio toliko lud da me angauje. Pa ak i da se naao takav, da li je trebalo
da mom neznanju dodam jo i aroganciju i prevaru, kako bih poveao teret svog duga
celom svetu?
Prijatelji su mi savetovali da na izvesno vreme odem u Bombaj kako bih na Viem
sudu stekao odreeno iskustvo, prouio indijsko pravo i dobio odreena uputstva za
profesionalnu orijentaciju. Prihvatio sam taj predlog i otiao tamo.
U Bombaju sam osnovao firmu, i udruio se sa kuvarem nesposobnim kao to
sam bio i ja. Bio je bramin. Nisam ga tretirao kao slugu, ve kao lana domainstva.
On se samo prelivao vodom, ali se nikad nije kupao. Njegov dhoti je bio prljav, kao i
njegova sveta nit, a o svetim spisima nije imao pojma. Ali, gde da naem boljeg
kuvara?
Pa, Raviankare (tako se zvao), pitao bih ga, moda ne zna da kuva, ali
sigurno mora da zna svoju sandhyu i sl.
Sandhya56, gospodine! Plug je naa sandhya, a aov na dnevni ritual. Ja sam ta
vrsta bramina. Moram da ivim od Vae milosti. Inae, eka me oranje.
I tako sam morao da budem Raviankarov uitelj. Imao sam dovoljno vremena.
Poeo sam da pola stvari kuvam sam i uveo engleske eksperimente u vegetarijansku
kuhinju. Kupio sam poret i sa Raviankarom poeo da vodim kuhinju. Nisam se
uopte ustezao da jedem u bilo koje doba, a nije ni Raviankar, pa smo sreno ili
dalje zajedno. Postojala je samo jedna prepreka. Raviankar se zarekao da e ostati
prljav a i hranu drati prljavu!
Ali, nisam mogao da ostanem u Bombaju vie od etiri-pet meseci, poto moji
prihodi nisu bili dovoljni da pokrivam sve vee trokove.
63

Eto, tako sam poeo da ivim. Uvideo sam da je pravniki posao lo - mnogo
razmetanja a malo znanja. Oseao sam da me strahovito pritiska oseaj odgovornosti.

Poglavlje 28
Moj prvi sluaj
Dok sam bio u Bombaju, poeo sam, sa jedne strane, da izuavam indijsko pravo, a
sa druge, poeo sam eksperimente sa ishranom u kojima mi se pridruio jedan
prijatelj, Virand Gandi. Moj brat se, sa svoje strane, trudio koliko je mogao da mi
nae klijente.
Prouavanja indijskog prava bilo je mukotrpan posao. Sa Graanskim zakonikom
nikako nisam mogao da izaem na kraj. Ali, bolje je bilo sa Dokaznim postupkom.
Virand Gandi je uio za advokatski ispit i priao mi je razne prie o advokatima i
pravnicima. Sposobnost ser Feruzaha, govorio bi, lei u njegovom dubokom
poznavanju zakona. On zna Dokazni postupak napamet i zna sve sluajeve u trideset
drugom odeljku. udesna sposobnost Badrudina Tjabija za raspravu uliva
strahopotovanje sudijama.
Prie o tim sposobnim ljudima su me izluivale.
Nije neobino, dodao bi on, da pravnik vegetira pet ili sedam godina. Zato sam
se upisao za zastupnika na viem sudu. Treba da se smatra srenim ako bude
mogao da za tri godine stane na svoje noge.
Trokovi su rasli svakog meseca. Drati pravniku firmu na kui dok se unutra jo
uvek pripremam za tu profesiju nije bila stvar sa kojom bih mogao da se pomirim.
Zato nisam mogao da se potpuno posvetim svom uenju. Donekle mi se svideo
Dokazni postupak i itao sam Mejnov Hinduski zakonik, ali nisam imao hrabrosti da
se prihvatim nekog sluaja. Bio sam bespomoan da se to ne moe opisati, kao kad
snaja prvi put doe u kuu svog tasta!
Negde u to vreme preuzeo sam sluaj neke Mamibaijeve. Bio je to lagan sluaj.
Moraete da platite odreenu proviziju posredniku, reeno mi je. Odluno sam
odbio.
Ali ak i veliki krivini advokat g. Taj-i-Taj, koji zarauje tri-etiri hiljade
meseno plaa proviziju!
Nema potrebe da ga oponaam, odvratio sam, trebalo bi da budem zadovoljan
sa 300 rupija meseno. Ni moj otac nije zaraivao vie.
Ali, ta vremena su prola. Trokovi u Bombaju su strahovito porasli. Morate da
budete poslovni.
Bio sam nepokolebljiv. Nisam dao proviziju, ali mi je svejedno poveren sluaj
Mamibaijeve. Bio je to lak sluaj i naplatio sam 30 rupija. Sluaj nije mogao da traje
due od jednog dana.
Bio je to moj prvi nastup na Sudu za male sporove. Nastupio sam kao branitelj i u
64

tom svojstvu je trebalo da unakrsno ispitam tuiteljevog svedoka. Ustao sam, ali mi je
srce silo u pete. U glavi mi se vrtelo i imao sam utisak da se okree i ceo sud. Nisam
mogao da se setim nijednog pitanja. Mora da se sudija smejao, a nema sumnje da su
advokati uivali u tom spektaklu. Ali ja od toga nita nisam video. Seo sam i rekao
agentu da ne mogu da vodim sluaj, da je bolje da angauje Patela57 i da u mu vratiti
honorar. Gospodin Patel je angaovan za 51 rupiju. Za njega je taj sluaj, naravno,
bio deja igra.
Odjurio sam iz suda ne znajui da li je moja klijentkinja dobila ili izgubila parnicu;
stideo sam se samog sebe i odluio da ne preuzimam vie nijedan sluaj sve dok ne
steknem dovoljno hrabrosti da ih vodim. Zaista i nisam ponovo iao na sud sve dok
nisam otiao u Junu Afriku. U mojoj odluci nije bilo vrline. Jednostavno sam od
nunosti nainio vrlinu. Niko ne bi bio tako blesav da mi poveri neki sluaj, pa da ga
izgubi!
Ali, u Bombaju me je ekao jo jedan sluaj. Trebalo je napisati molbu.
Siromanom Musalimanu konfiskovana je zemlja u Porbandaru. On mi se obratio kao
dostojnom sinu dostojnog oca. Njegov sluaj je stajao slabo, ali sam se sloio da mu
napiem molbu, s tim da on odredi cenu. Napisao sam je i proitao prijateljima. Oni
su je odobrili i to me je u odreenoj meri uverilo da sam dovoljno sposoban da
napiem molbu, kao to sam zaista i bio.
Moj posao bi procvetao da sam pisao molbe za dabe. Ali, to mi ba i ne bi
donelo neke koristi. Zato sam odluio da se zaposlim kao nastavnik. Moje znanje
engleskog je bilo dovoljno dobro, a trebalo bi da mi bude zanimljivo da pouavam
engleskom deake za maturu u nekim kolama. Na taj nain sam mogao da pokrijem
bar deo trokova. Naao sam oglas u novinama: Trai se nastavnik engleskog da
pouava jedan as dnevno. Plata 75 rupija. Oglas je bio od uvene srednje kole.
Prijavio sam se za posao i pozvali su me na razgovor. Otiao sam s puno nade, ali kad
je direktor otkrio da nisam diplomirao engleski, sa aljenjem me je odbio.
Ali, poloio sam ispit u Londonskoj vioj koli, sa latinskim kao drugim
jezikom.
U redu, ali traimo nekog sa diplomom.
Tu nije bilo pomoi. U oajanju sam krio ruke. I moj brat se veoma zabrinuo.
Obojica smo zakljuili da nema smisla da se dalje zadravam u Bombaju. Trebalo je
da se naselim u Rakotu gde je moj brat, inae branitelj u sitnim sluajevima, mogao
da mi obezbedi neki posao, npr. pisanje molbi i peticija. A potom, u Rakotu je ve
postojala firma, a ukidanje one u Bombaju bi znailo znaajnu utedu. Svideo mi se
taj predlog. Tako je malo preduzee u Bombaju bilo zatvoreno nakon est meseci.
Dok sam bio u Bombaju, poseivao bih Visoki sud, ali ne mogu rei da sam tamo
nauio bilo ta. Nisam imao dovoljno znanja da bih nauio dovoljno. esto ne bih
mogao da pratim sluaj i zadremao bih. Bilo je i drugih koji su mi u tome pravili
drutvo, umanjujui tako moju sramotu. Nakon nekog vremena, ak sam prestao i da
se stidim, poto sam uobiajio da mislim da je u modi dremati u Visokom sudu.
Ako i u sadanjoj generaciji ima advokata bez klijenata kao to sam bio ja u
Bombaju, preporuio bih im jednu malu praktinu ivotnu mudrost. Iako sam iveo u
65

Girgaumu, skoro da nikad nisam uao u koiju ili tramvaj. Obino bih peaio do
Visokog suda. Trebalo mi je etrdeset pet minuta, a naravno, po pravilu bih se vraao
kui peke. Prekalio sam se na vruini. Ta etnja do suda i nazad utedela mi je
prilinu sumu novca, i dok su se mnogi moji prijatelji u Bombaju razbolevali, ja se ne
seam da sam ikad bio bolestan. ak i kad sam poeo da zaraujem novac, zadrao
sam praksu da peaim do kancelarije i iz kancelarije a ta praksa mi i dalje donosi
dobrobiti.

Poglavlje 29
Prvi ok
Razoaran, otiao sam iz Bombaja u Rakot gde sam otvorio sopstvenu kancelariju.
Tu sam iveo umereno dobro. Sastavljanje molbi i peticija donosilo mi je u proseku
300 rupija meseno. Za to moram da zahvalim vie vezama nego mojoj sposobnosti,
jer je bratov partner ve imao uhodanu advokatsku praksu. Sve molbe i slino to je
po njegovom miljenju bilo zaista vano, slao je velikim advokatima. Meni je dopalo
sastavljanje molbi za njegove siromane klijente.
Moram da priznam da sam tu morao da naruim princip da ne dajem proviziju,
kojeg sam se u Bombaju tako savesno drao. Reeno mi je da su uslovi u ta dva
sluaja drugaiji: dok je u Bombaju proviziju trebalo plaati onima koji dovode
klijente, ovde je trebalo da bude plaena advokatu koji vam je doneo klijenta; i da
ovde, kao i u Bombaju, svi pravnici bez izuzetka plaaju provizije od svoje zarade.
Na taj argument mog brata nisam mogao da odgovorim. Vidi, rekao je on, da sam
ja u partnerstvu sa drugim advokatom. Ja u uvek nastojati da ti uputim sve nae
sluajeve sa kojima moe da se nosi, a ako odbije da plati proviziju mom
partneru, nema sumnje da e me obrukati. Poto ti i ja imamo zajedniko preduzee,
naa zarada ide u isti novanik, i ja automatski dobijam deo. Ali, ta je sa mojim
partnerom? Kada bi on taj isti sluaj dao nekom drugom pravniku, od njega bi sigurno
dobio proviziju. To zauzimanje me je ubedilo pa sam osetio da, ukoliko hou da
radim kao advokat, ne mogu da insistiram na mom principu koji se tie provizije u
takvim sluajevima. Tako sam to objanjavao sebi, ili, da kaem to otvoreno, tako
sam obmanjivao sebe. Ipak, dodao bih da se ne seam da sam platio proviziju to se
tie bilo kog drugog sluaja.
Iako sam na taj nain poeo da sastavljam kraj s krajem, otprilike u to vreme sam
doiveo prvi ok u ivotu. Sluao sam kakvi su britanski slubenici, ali sve dosad se
nikad nisam suoio ni sa jednim od njih.
Moj brat je bio sekretar i savetnik pokojnog Ranasaheba od Porbandara pre nego
to je postavljen na svoj visok poloaj, i u to vreme mu je nad glavom visila optuba
da je tokom preanjeg slubovanja dao jedan pogrean savet. Predmet je doao do
jednog politikog zastupnika koji nije bio naklonjen mom bratu. Sad, ja sam tog
slubenika upoznao dok sam bio u Engleskoj i mogu rei da je bio prilino prijateljski
66

raspoloen prema meni. Moj brat je smatrao da treba da iskoristim to prijateljstvo i da


bih, ako bih rekao neku dobru re o bratu, mogao da razvejem predrasude koje je taj
zastupnik imao o njemu. Meni se ta ideja nimalo nije svidela. Smatrao sam da ne
treba da se koristim beznaajnim poznanstvom iz Engleske. Ako je moj brat zaista
pogreio, kakva korist od moje preporuke? Ako je nevin, treba da sam podnese
molbu redovnim putem i uveren u svoju nevinost saeka rezultat. Mom bratu se taj
savet nije svideo. To ne poznaje Katijavad, rekao ja, tek treba da upozna svet.
Ovde se rauna samo uticaj. Nije u redu da ti, moj brat, izbegava svoju dunost kada
je jasno da moe da kae neku lepu re o meni slubeniku koga poznaje.
Nisam mogao da ga odbijem, pa sam poao tom slubeniku protiv svoje volje.
Znao sam da nemam prava da mu se obraam i bio sam potpuno svestan da time
kompromitujem sopstveno samopotovanje. Ali, traio sam sastanak i dobio ga.
Podsetio sam ga na nae staro poznanstvo, ali sam odmah opazio da Katijavad nije
Engleska; da slubenik na odmoru nije isto to i slubenik na dunosti. Politiki
savetnik se seao naeg poznanstva, ali mi se uinilo da je postao suzdran kad sam
ga podsetio na to. Sigurno nisi doao da zloupotrebi nae poznanstvo? izgledalo je
kao da je govorila ta suzdranost i kao da mu je to bilo ispisano na elu. Pa ipak sam
izloio svoj sluaj. Sahib58 je bio nestrpljiv. Va brat je spletkar. Ne elim da ujem
nita vie od Vas. Nemam vremena. Ako Va brat ima bilo ta da kae, neka to uini
redovnim putem. Ovaj odgovor je bio dovoljan i verovatno zasluen. Ali, sebinost
je slepa. Nastavio sam sa svojom priom. Sahib je ustao i rekao: Sada morate da
idete.
Ali, molim Vas, sasluajte me do kraja, rekao sam. To ga je jo vie razljutilo.
Pozvao je slugu i naredio da me otprati do vrata. Jo uvek sam oklevao kada je sluga
doao, stavio mi ruke na ramena i izveo me iz sobe.
Sahib i sluga su otili, a otiao sam i ja, uzrujan i ljut. Odmah sam napisao i poslao
sledei dopis: Uvredili ste me. Napali ste me preko vaeg sluge. Ako se ne izvinite,
morau da vas tuim.
Ubrzo je doao sowar59 sa odgovorom: Bili ste neuljudni prema meni. Zamolio
sam Vas da odete, ali Vi niste hteli. Nije mi preostalo nita osim da naredim sluzi da
Vas otprati do vrata. ak i kad Vas je on zamolio da napustite prostoriju, niste to
uradili. Zato je morao da upotrebi silu onoliko koliko je neophodno da vas izvede
napolje. Slobodni ste da uradite kako Vam je volja.
Sa tim odgovorom u depu, pokunjen sam se vratio kui i rekao mom bratu ta se
desilo. Bilo mu je ao, ali nije znao kako da me utei. On se obratio svojim
prijateljima pravnicima. Jer, ja nisam znao kako da nastavim protiv sahiba. Ser
Ferozah Mehta je ba bio u Rakotu u to vreme, poto je doao iz Bombaja zbog
nekog sluaja. Ali, kako bi se mladi pravnik kao to sam ja usudio da ga poseti? Zato
sam mu poslao pismo o mom sluaju, preko advokata koji ga je i angaovao, i
zamolio ga za savet. Reci Gandiju, rekao je on, da se takve stvari esto deavaju
mnogim pravnicima i advokatima. On je tek doao iz Engleske i temperamentan je.
Ne zna kakvi su britanski slubenici. Ako eli da ovde neto zaradi i da izbegne
neprilike, neka pocepa dopis i zaboravi uvredu. Tubom protiv sahiba nee postii
67

nita, a najverovatnije e se upropastiti. Reci mu da jo ne zna kakav je ivot.


Ovaj savet je za mene bio gorak kao otrov, ali sam morao da ga progutam. Preao
sam preko te uvrede, ali sam imao i koristi od nje. Nikad sebe neu vie dovesti u
ovaj poloaj, nikad vie neu pokuati da zloupotrebim prijateljstvo na taj nain,
rekao sam sebi i od tada nikad nisam prekrio tu odluku. Ovaj ok je promenio tok
mog ivota.

Poglavlje 30
Pripreme za Junu Afriku
Nesumnjivo je da sam pogreio to sam otiao tom slubeniku. Ali, njegovo
nestrpljenje i preterani gnev nisu bili proporcionalni mojoj greci. Nisam zasluio da
me izbaci. Jedva da sam mu oduzeo vie od pet minuta. Ali, on jednostavno nije
mogao da podnese ono to sam govorio. Mogao je da me ljubazno zamoli da odem,
ali ga je mo prekomerno opila. Kasnije sam saznao da tog slubenika ba i ne krasi
strpljenje. Bio mu je obiaj da vrea svoje goste. I najmanja neprijatnost bi neizbeno
razbesnela sahiba.
Meutim, veina mog posla morala je da se odvija na njegovom sudu. Nisam bio
u stanju da se pomirim sa njim. Nisam imao nikakvu elju da mu podilazim. Zaista,
kad sam jednom zapretio tubom, nisam hteo da utim.
U meuvremenu, poeo sam da uim o sitnom politikanstvu u zemlji. Poto se
Katijavad sastojao od malih drava, naravno da je vrveo od politiara. Sitne intrige
meu dravama i meu slubenicima, radi moi, bile su uobiajene. Prinevi su uvek
bili na milosti drugih i radi da sluaju ulizice. ak se i sahibovom sluzi trebalo
ulagivati, a sahibov referent na sudu bio je i vie od svog gospodara, poto je bio
njegove oi, ui i njegov tuma. Referentova volja bila je zakon, a prialo se da
zarauje vie od sahiba. Moda je to bilo i preterivanje, ali je svakako iveo bogatije
nego to bi to plata mogla da mu omogui.
Ova atmosfera mi je izgledala otrovna i neprekidno sam brinuo kako da ostanem
ist u svemu tome.
Bio sam stalno deprimiran, a moj brat je to jasno video. Obojica smo oseali da
bih se mogao izbaviti iz te atmosfere samo kad bih mogao da obezbedim neki posao.
Meutim, bez spletkarenja, ni u ministarstvu, ni u sudstvu se nije moglo. A svaa sa
sahibom sada se postavila kao prepreka mojoj praksi.
Porbandar je tada bio pod stranom upravom i ja sam radio tamo kako bih
obezbedio vie ovlaenja za princa. A isto tako sam morao da gledam Upravnika u
svetlu visokih zakupnina zemlje koje su iznuivane od seljaka. Taj inovnik, iako je
bio Indijac, kako sam otkrio, nije to se arogancije tie bio nita bolji od sahiba. Bio je
sposoban, ali mi je izgledalo da uprkos toj njegovoj sposobnosti seljacima nije nita
bolje. Uspeo sam da obezbedim vie ovlaenja za princa (Rana), ali jedva neko
68

olakanje za zakupce zemlje. Pogodilo me je to to njihov sluaj nije ak ni paljivo


ispitan.
I tako sam ak i u toj misiji bio relativno razoaran. Smatrao sam da se mojim
klijentima ne ini pravda, a nisam imao naina da se postaram da se pravda sprovede.
Najvie to sam mogao je da se obratim politikom posredniku ili guverneru, koji bi tu
molbu odbacili, rekavi Neemo da se meamo.
Da je bilo ikakvih pravila ili propisa koji upravljaju takvim odlukama, one bi neto
znaile, ali tu je sahibova volja bila zakon.
Bio sam oajan.
U meuvremena, kompanija Memana iz Porbandara napisala je mom bratu pismo
sa sledeom ponudom: Imamo posao u Junoj Africi. Krupna smo firma i na
ondanjem sudu vodimo veliki spor kojim potraujemo 40.000 funti. On traje ve
dugo. Vode ga najbolji pravnici i advokati. Ako poaljete svog brata tamo, mogao bi
koristiti nama, a i sebi. Mogao bi da poui naeg savetnika bolje nego mi. A imae i
priliku da vidi novi deo sveta i da stekne nova poznanstva.
Brat je porazgovarao o tom predlogu sa mnom. Nisam mogao da jasno shvatim da
li samo treba da pouim savetnika ili i da se pojavljujem na sudu. Meutim, ponuda
me je privlaila.
Moj brat me je upoznao sa pokojnim etom Abdulom Karimom Daverijem,
partnerom Dada Abdulla & Co., firme o kojoj je re. Nee to biti teak posao,
uveravao me je et. Znaajni Evropljani su nai prijatelji, a ti e se upoznati sa
njima. Moe nam koristiti u naoj kompaniji. Vei deo nae prepiske je na
engleskom, pa moe da nam pomogne i u tome. Bie, naravno, na gost, pa nee
imati nikakvih izdataka.
Na koliko sam vam potreban? pitao sam. I koliko u biti plaen?
Najvie godinu dana. Platiemo ti povratnu kartu prvom klasom i 105 funti, svi
trokovi obezbeeni.
Teko da je to bilo putovanje u ulozi advokata. Iao sam kao slubenik firme. Ali,
nekako sam eleo da odem iz Indije. Bila je tu takoe i izazovna mogunost da vidim
jednu novu zemlju i steknem nova iskustva. A mogao sam da bratu poaljem 105
funti i pomognem mu da podmiri kune trokove. Prihvatio sam ponudu bez
oklevanja i spremio se da putujem u Junu Afriku.

Poglavlje 31
Dolazak u Natal
Kada sam kretao u Junu Afriku, nisam oseao onakav bol razdvajanja kakav sam
osetio kada sam odlazio u Englesku. Majka mi vie nije bila iva. Stekao sam
odreeno znanje o svetu i o putovanju u inostranstvo, a odlazak iz Rakota u Bombaj
nije mi bio neuobiajen.
69

Ovog puta sam jedino oseao bol zbog razdvajanja od ene. Jo jedno dete nam
se rodilo od mog povratka iz Engleske. Naa ljubav nije se jo mogla nazvati
slobodnom od poude, ali je postepeno postajala istija. Od mog povratka iz Evrope,
iveli smo veoma malo zajedno; a kako sam sada postao njen uitelj, ma koliko da je
bila nezainteresovana, i pomogao joj da naini odreene promene, oboje smo osetili
potrebu da budemo vie zajedno, makar samo i da bismo nastavili te promene. Ipak,
privlanost June Afrike uinila je razdvajanje podnoljivim. Sigurno emo se videti
za godinu dana, rekoh joj da je uteim i krenuh iz Rakota u Bombaj.
Tu je trebalo da dobijem kartu od agenta Dada Abdula & Co. Meutim, na
brodu nije bilo slobodnih kreveta, a ako ne otplovim sad, ostau na cedilu u Bombaju.
Uradili smo sve to smo mogli, rekao je agent, da obezbedimo kartu prve klase, ali
ne vredi; jedino ako ste spremni da putujete na palubi. Obroci e vam biti poslueni u
salonu. To su bili dani kada sam putovao prvom klasom, a i kako moe pravnik da
putuje na palubi? Zato sam odbio tu ponudu. Sumnjao sam u agentovu iskrenost, jer
nisam mogao da verujem da nije bilo karti prve klase. Sa agentovom saglasnou,
spremio sam se da je sam obezbedim. Poao sam na brod i susreo se sa kapetanom.
On mi je rekao sasvim iskreno: Obino nemamo takvu guvu. Ali, poto generalni
guverner Mozambika putuje ovim brodom, svi kreveti su zauzeti.
Zar ne moete nekako da me uglavite?, upitao sam. On me odmeri od glave do
pete i osmehnu se. Ima samo jedan nain, ree. Ima jedan krevet vika u mojoj
kabini, koji obino ne dajemo putnicima. Ipak, spreman sam da ga ustupim Vama.
Zahvalio sam mu se i rekao agentu da mi kupi kartu. U aprilu 1893. krenuo sam pun
ara da oprobam svoju sreu u Junoj Africi.
Prva luka u kojoj smo pristali bila je Lamu i do nje smo stigli za trinaest dana.
Dotle smo kapetan i ja postali veliki prijatelji. On je rado igrao ah, ali poto je bio tek
poetnik, hteo je nekog ko je jo vei poetnik za partnera, pa je pozvao mene. uo
sam dosta o toj igri mada se nikad nisam oprobao u njoj. ahisti kau da je to igra u
kojoj postoji ogroman prostor za primenu inteligencije. Kapetan se ponudio da me
pouava i otkrio da sam dobar uenik, poto sam imao neogranieno strpljenje. Svaki
put bih gubio, a to ga je uinilo jo ornijim da me ui. Igra mi se svidela mada tu
simpatiju nisam poneo nigde dalje od broda, niti sam odmakao dalje od pomeranja
figura.
U Lamuu je brod ostao na sidritu oko tri-etiri sata i ja sam se iskrcao da vidim
luku. I kapetan je izaao na obalu, ali me je upozorio da je luka opasna i da se vratim
na vreme.
Bilo je to veoma malo mesto. Poao sam u potu i bio oduevljen to tamo vidim
indijske slubenike, pa sam porazgovarao sa njima. Video sam takoe i Afrikance i
pokuao da se upoznam sa njihovim nainom ivota koji me je veoma interesovao.
Za to mi je trebalo neko vreme.
Bilo je nekih putnika sa palube sa kojima sam se sprijateljio i koji su se iskrcali da
bi pripremili hranu na obali i na miru jeli. Sada sam ih naao kako se spremaju da se
vrate na parobrod, pa smo uli u isti amac. Plima je bila visoka u luci, a na amac je
bio pretovaren. Struja je bila toliko jaka da nije bilo mogue zadrati amac uz
70

lestvice parobroda. Samo bi dodirnuo lestvice, a struja bi ga odmah udaljila. Prva


zvidaljka za polazak se ve oglasila. Bio sam zabrinut. Kapetan je gledao ta nam se
deava sa mosta. Naredio je da parobrod eka jo pet minuta. Bio je jo jedan amac
blizu broda, koji je jedan prijatelj iznajmio za mene za deset rupija. Taj amac me je
pokupio sa onog pretovarenog. Lestvica je ve bila podignuta. Zato su morali da me
podignu konopcem i parobrod je odmah isplovio. Ostali putnici su ostavljeni. Sada
sam cenio kapetanovo upozorenje.
Nakon Lamua, naredna luka je bila Mombasa, pa onda Zanzibar. Tu smo se
zadrali osam do deset dana, a onda preli na drugi brod.
Kapetan me je voleo, ali je ta simpatija poprimila neeljeni obrt. Pozvao je jednog
engleskog prijatelja i mene da ga pratimo na izletu, a ja nisam znao ta je izlet
znaio. A slabo je i kapetan znao kolika sam ja neznalica po tim pitanjima. Podvoda
nas je odveo nekim Crnkinjama. Svakom od nas pokazali su sobu. Ja sam naprosto
stajao tamo zanemeo od stida. Samo nebo zna ta je ta jadna ena mislila o meni.
Videla je da sam neduan. Isprva sam se oseao veoma posramljeno, ali poto o celoj
stvari nisam mogao da mislim drugaije nego kao o uasu, oseaj stida se izgubio i ja
sam zahvaljivao Bogu to me pogled na enu ni najmanje nije pogaao. Gadila mi se
moja slabost i saaljevao sam sebe to nisam imao hrabrosti da odbijem da uem u tu
sobu.
To je bilo tree iskustvo te vrste u mom ivotu. Mnogi mladii, nevini u poetku,
mora da su bili uvueni u greh lanim oseanjem srama. Mogao bih da zahvalim sebi,
da sam odbio da uem u tu sobu. Umesto toga, moram da u potpunosti zahvalim
Svemoguem to me je spasao. Taj incident je poveao moju veru u Boga i nauio
me, u izvesnoj meri, da odbacim lani stid.
Poto smo morali da ostanemo u toj luci nedelju dana, iznajmio sam stan u gradu i
video dosta toga lunjajui po susedstvu. Samo Malabar moe da vam prui utisak
bujne vegetacije Zanzibara. Bio sam zapanjen divovskim drveem i veliinom
plodova.
Naredna luka bila je Mozambik i odatle smo stigli u Natal krajem maja.

Poglavlje 32
Neka iskustva
Luka u Natalu je Durban, poznat i kao Port Natal. Tamo me je doekao Abdula et.
Dok je brod pristajao uz kej, gledao sam ljude koji dolaze na brod da doekaju svoje
prijatelje, pa sam primetio da se Indijci ba ne cene mnogo. Nisam mogao da ne
primetim i izvestan snobizam u nainu na koji su se oni koji su poznavali Abdulu eta
odnosili prema njemu i to me je trecnulo. Abdula et se na to ve privikao. Oni koji
su me gledali inili su to sa dozom radoznalosti. Svojom odeom sam se razlikovao od
ostalih Indijaca. Nosio sam aket i turban, imitaciju bengalskog pugreea60.
71

Odveli su me u sedite firme i pokazali mi sobu odreenu za mene, pored sobe


Abdule eta. On me nije razumeo. Ja nisam mogao da razumem njega. itao je pismo
koje mu je po meni poslao moj brat i bio je jo zbunjeniji. Mislio je da mu je moj brat
poslao nekog potpuno beskorisnog. Moj nain odevanja i ivota uinio mu se skupim,
kao kod Evropljana. Tad jo nije bilo nekog posla koji bi mi mogao dati. Njihov sluaj
se odvijao u Transvalu. Nije imalo smisla poslati me tamo odmah. A koliko je mogao
da veruje u moju sposobnost i potenje? On nee biti u Pretoriji da me nadgleda.
Tueni su bili u Pretoriji i, koliko je znao, mogli bi izvriti neeljen uticaj na mene. A
ako se posao u vezi sa tim sluajem nije mogao poveriti meni, ta bih mogao da
radim, poto su sav ostali posao njegovi slubenici mogli da obave mnogo bolje?
Slubenike je mogao da pozove na odgovornost ako pogree. Moe li i mene ako tako
bude? Dakle, ako mi se ne moe poveriti nijedan posao vezan za taj sluaj, treba da
me dre nizata.
Abdula et je bio praktino neobrazovan, ali je imao bogato iskustvo. Bio je
otrouman i bio je toga svestan. Iz prakse je nauio taman toliko engleskog da moe
da vodi razgovor, a to mu je sluilo da obavlja sav svoj posao, bilo da posluje sa
direktorima banaka i evropskim trgovcima, bilo da objasni sluaj svom savetniku.
Indijci su ga visoko cenili. U to vreme njegova firma je bila najvea, ili bar jedna od
najveih, indijskih firmi. Uz sva ta preimustva imao je jedan hendikep: po prirodi je
bio sumnjiav.
Bio je ponosan na islam i voleo je da razgovara o islamskoj filozofiji. Iako nije
znao arapski, njegovo poznavanje Svetog Kurana i islamske literature u celini bilo je
prilino dobro. Primera je imao u izobilju, uvek spremnih pri ruci. Kontakt sa njim mi
je doneo poprilino praktinog znanja o islamu. Kada smo se zbliili, vodili smo duge
diskusije o verskim temama.
Drugog ili treeg dana po mom dolasku poveo me je da vidim sud u Durbanu.
Tamo me je upoznao sa nekolicinom ljudi i posadio do svog pravnog zastupnika.
Sudija je uporno gledao u mene a zatim me zamolio da skinem turban. To sam odbio
da uradim i izaao sam iz suda.
Dakle, i tu me je ekala borba.
Abdula et mi je objasnio zato se od nekih Indijaca trai da skinu svoje turbane.
Oni koji nose muslimansku odeu, rekao je, mogu da zadre turbane, ali za druge
Indijce je pravilo da ih skinu kad uu u sud.
Moram da uem u neke detalje kako bih uinio itaocu tu tananu razliku
razumljivom. Za dva-tri dana mogao sam da vidim da su Indijci podeljeni u razliite
grupe. Jedna je bila grupa muslimanskih trgovaca, koji su sebe zvali Arapima.
Druga su bili hindusi, a trea Parsi, inovnici. Hinduski slubenici nisu bili ni tamo ni
ovamo, osim ukoliko ne poveu svoju sudbinu sa Arapima. Slubenici Parsi su sebe
zvali Persijancima. Te tri klase imale su odreene meusobne drutvene odnose. Ali,
daleko najveu klasu inili su tamilski, telugu i severnoindijski radnici po ugovoru i
slobodni radnici. Radnici po ugovoru bili su oni koji su doli u Natal pod ugovorom da
slue pet godina i postali su tamo poznati kao girmitije, od girmit, to je iskvarena
verzija engleske rei ugovor. Ostale tri klase su sa ovom odravale samo poslovne
72

odnose. Englezi su ih zvali kuli, a poto je veina Indijaca pripadala radnikoj klasi,
sve Indijce su zvali kuli ili sami. Sami je tamilski sufiks koji se javlja posle
mnogih tamilskih imena, i nije nita drugo do sanskritsko svami, to znai
gospodar. Kad god bi se, dakle, neki Indijac naljutio kad mu se obrate kao sami,
a bio je dovoljno vickast, on bi nastojao da uzvrati kompliment na sledei nain:
Moe da me zove sami, ali zaboravlja da sami znai gospodar. Ja nisam tvoj
gospodar! Neki Englezi bi se na to trgnuli, dok bi se drugi naljutili, psovali Indijca pa,
ako bi imali prilike, ak ga i istukli; jer je sami za njih bio samo prezrivi naziv.
Tumaiti da to znai gospodar bilo je ravno uvredi!
Bio sam, dakle, poznat kao kuli pravnik. Trgovci su bili poznati kao kuli
trgovci. Izvorno znaenje rei kuli bilo je zaboravljeno i postalo je zajedniki naziv
za sve Indijce. Muslimanski trgovci bi se na to naljutili i rekli: Ja nisam kuli, ja sam
Arapin, ili Ja sam trgovac, i onda bi im se Englez, ako je uljudan, izvinio.
Pitanje noenja turbana u takvim okolnostima imalo je veliku vanost, poto bi
obaveza da se skida turban znaila pristajanje na uvredu. Zato sam pomislio da je
bolje da se oprostim od indijskog turbana i da ponem da nosim engleski eir, to e
me spasti od uvreda i neprijatnih kontroverzi.
Ali, Abdula et nije odobrio tu ideju. Rekao je: Ako uradi neto takvo, to e
imati veoma lo uticaj. Ugrozie one koji insistiraju da nose indijske turbane. A
indijski turban ti dobro stoji. Ako bude nosio engleski eir, izgledae kao konobar.
U njegovom savetu bilo je praktine mudrosti, patriotizma i pomalo uskosti.
Mudrost je bila oigledna, a on ne bi insistirao na indijskom turbanu osim iz
patriotizma; pominjanje slinosti sa konobarom odavalo je odreenu uskost. Meu
Indijcima pod ugovorom bilo je tri klase: indusi, muslimani i hriani. Ovi poslednji su
bili deca Indijaca pod ugovorom koji su se preobratili u hrianstvo. ak i 1893.
takvih je bilo dosta. Nosili su engleska odela a veina ih je zaraivala za ivot kao
konobari u hotelima. Abdula etova kritika engleskog eira odnosila se na tu klasu.
On je smatrao poniavajuom slubu konobara u hotelu. To ubeenje i danas dele
mnogi.
U celini mi se svideo savet Abdule eta. Pisao sam novinama o ovom incidentu i
branio noenje turbana na sudu. Ovo pitanje izazvalo je brojne rasprave u tampi,
koja me je opisala kao neeljenog posetioca. Tako mi je ovaj incident doneo
neoekivanu popularnost u Junoj Africi samo nekoliko dana po dolasku. Neki su me
podravali, dok su drugi kritikovali moju smelost.
Moj turban sam zadrao praktino do poslednjeg dana boravka u Junoj Africi.
Kada i zato sam odustao od noenja bilo kakvog eira u Africi, videemo kasnije.

Poglavlje 33
Na putu u Pretoriju

73

Uskoro sam stupio u kontakt sa hrianskim Indijcima koji su iveli u Durbanu.


Sudski tuma, g. Pol, bio je rimokatolik. Upoznao sam se sa njim, kao i sa pokojnim
g. ubanom Godfrijem, tada nastavnikom u protestantskoj misiji i ocem Dejmsa
Godfrija, koji je kao lan junoafrike delegacije posetio Indiju 1924. Takoe sam se
sreo sa pokojnim Pardom, Rustomijem, i pokojnim Adamijem Mijukanom,
otprilike u isto vreme. Svi ti prijatelji, koji se dotad nisu viali u druge svrhe osim
zbog posla, na kraju su razvili bliske veze, kao to emo videti kasnije.
Dok sam tako irio krug mojih poznanstava, firma je dobila dopis od svojih
advokata da treba obaviti pripreme za parnicu i da Abdula et treba ili da lino doe u
Pretoriju ili da poalje zastupnika. Abdula et mi je dao pismo da ga proitam i upitao
me da li bih poao tamo. Mogu da odgovorim tek kada mi objasnite pojedinosti
sluaja, rekao sam. Sad ne znam ta bi tamo trebalo da radim. On je potom
zamolio svoje slubenike da mi objasne sluaj.
Kada sam poeo da prouavam taj sluaj, osetio sam da treba da ponem od
samih osnova predmeta. Tokom nekoliko dana koliko sam proveo u Zanzibaru,
posetio sam sud da vidim kako se tamo radi. Jedan advokat, Pars, ispitivao je
svedoka i postavljao mu pitanja u pogledu kredita i dugovanja u poslovnim knjigama.
To su mi bila panska sela. Knjigovodstvo nikad nisam uio ni u koli ni tokom
boravka u Engleskoj. A sluaj radi koga sam doao u Junu Afriku ticao se uglavnom
knjigovodstva. Samo je neko ko poznaje knjigovodstvo mogao da ga razume i
objasni. Slubenik je nastavio da pria o tome kako je ovaj zaduen a onaj potrauje i
ja sam se oseao sve vie zbunjeno. Nisam znao da P. Note znai obveznicu. Kupio
sam knjigu o knjigovodstvu i prouio je. To mi je ulilo neto poverenja. Shvatio sam
sluaj. Video sam da Abdula et, koji ne zna kako da vodi knjige, ima dovoljno
praktinog znanja da lako moe da rei knjigovodstvene komplikacije. Rekao sam mu
da sam spreman da poem u Pretoriju.
Gde e se smestiti? pitao je et. Gde god Vi hoete, rekoh. Onda u pisati
naem advokatu. On e ti nai stan. Pisau takoe i mojim memanskim prijateljima,
ali ti ne savetujem da bude kod njih. Ta druga strana ima veliki uticaj u Pretoriji. Ako
bi iko od njih uspeo da proita nau privatnu prepisku, mogao bi nam naneti mnogo
tete. to vie izbegava da bude familijaran sa njima, to bolje po nas.
Stanovau tamo gde me Va advokat smesti, ili u nai neutralan smetaj. Ne
brinite. Nijedna dua nee saznati nita poverljivo meu nama. Ali, nameravam da se
upoznam sa drugom stranom. Treba da budem kao prijatelj sa njima. Pokuau, ako
je mogue, da sredim sluaj van suda. Na kraju krajeva, Tieb et je Va roak.
et Tieb Kai Kan Muhamed je bio bliski roak Abdule eta.
Pominjanje mogueg poravnanja je donekle iznenadilo eta, mogao sam da vidim.
Ali ja sam ve bio est ili sedam dana u Durbanu i sada smo poznavali i razumevali
jedan drugog. Nisam vie bio nepotreban ovek. Zato je rekao: Da... vidim. Ne bi
bilo nieg boljeg od poravnanja van suda. Ali mi smo svi roaci i poznajemo se zaista
dobro. Tieb et nije ovek koji bi se lako sloio sa poravnanjem. Ako budemo i
najmanje nepaljivi, prevarie nas u mnogim stvarima i dokrajiti nas. Zato te molim
da dvaput promisli pre nego to bilo ta uradi.
74

Ne plaite se za to, rekoh. Nemam potrebe da priam sa Tiebom etom, ili s


bilo kim, o tom sluaju. Jedno bih mu predloio da se sporazumemo i da se spasemo
nepotrebnog parnienja.
Sedam ili osam dana po dolasku u Junu Afriku otiao sam iz Durbana. Imao sam
rezervaciju leaja u prvom razredu. Uobiajeno je bilo da se plati jo pet ilinga ako
se eli i posteljina. Abdula et je insistirao da rezerviem jednu posteljinu, to sam
odbio, delimino iz tvrdoglavosti i ponosa, a delimino iz elje da utedim pet ilinga.
Abdula et me je upozorio: Sluaj, ovo nije Indija. Hvala Bogu, imamo i vie nego
to nam treba. Molim te ne stiskaj se u bilo emu to bi moglo da ti zatreba.
Zahvalio sam mu i zamolio ga da ne strahuje.
Voz je stigao u Maricburg, glavni grad Natala, negde oko 9 uvee. Na toj stanici se
stavljala posteljina. Priao mi je stjuard i upitao me da li elim posteljinu. Ne, rekao
sam, imam svoju. Otiao je. Ali onda je doao jedan putnik i pogledao me od glave
do pete. Video je da sam obojeni. To ga je uznemirilo. Izaao je i vratio se sa
jednim ili dva slubenika. Svi su utali, kad mi je jedan drugi slubenik priao i rekao:
Doite, morate da idete u teretni vagon.
Ali, imam kartu prvog razreda, odgovorio sam.
To nema veze, dodao je drugi. Rekao sam Vam, morate u teretni vagon.
Kaem Vam, u Durbanu sam dobio dozvolu da putujem u ovom kupeu i
insistiram da ovde ostanem.
Ne, neete, rekao je slubenik. Morate da napustite ovaj kupe ili u morati da
pozovem policajca da Vas izbaci.
Slobodno. Dobrovoljno neu izai.
Policajac je doao. Uzeo me je za ruku i izbacio me napolje. Izbaen je i moj
prtljag. Odbio sam da preem u drugi odeljak i voz je otiao. Uao sam u ekaonicu i
seo sa runim prtljagom, ostavivi ostali prtljag tamo gde je. elezniki slubenici su
se pobrinuli za njega.
Bila je zima, a zimi je u viim predelima June Afrike veoma hladno. Poto je
Maricburg bio na velikoj visini, bilo je izuzetno hladno. Ogrta mi je bio u prtljagu, ali
se nisam usudio da ga traim da me ne bi ponovo izvreali, pa sam sedeo i tresao se
od hladnoe. U prostoriji nije bilo svetla. Negde oko ponoi doao je jedan putnik i
verovatno hteo da pria sa mnom. Nisam bio raspoloen za priu.
Poeo sam da razmiljam ta treba da uinim. Da li da se borim za moja prava, ili
da se vratim u Indiju, ili da nastavim u Pretoriju, ne marei za uvrede, pa da se vratim
u Indiju nakon to se parnica okona? Bilo bi kukaviki da se vratim u Indiju a da ne
ispunim svoje obaveze. Treba da pokuam, ako je mogue, da iskorenim ovu bolest i
da se suoim sa tekoama na tom putu. Naknadu za nepravdu traiu samo u onoj
meri u kojoj je to neophodno da bi se iskorenile rasne predrasude.
I tako sam odluio da se ukrcam u prvi sledei voz za Pretoriju.
Narednog jutra poslao sam dugaak telegram glavnom upravniku eleznica, a
obavestio sam i Abdulu eta, koji se odmah sreo sa glavnim upravnikom. Upravnik je
opravdao postupak uprave eleznice, ali je obavestio Abdulu da ef stanice ve ima
75

njegova uputstva da se pobrine da bezbedno stignem na odredite. Abdula et je javio


indijskim trgovcima u Maricburgu i prijateljima da mi se nau na usluzi. Trgovci su
doli na stanicu da me vide i pokuali da me utee priajui mi o svojim nevoljama i
objanjavajui da to to mi se desilo nije nita neuobiajeno. Takoe su rekli da
Indijci koji putuju prvom ili drugom klasom moraju da oekuju da e imati problema
sa slubenicima i belim putnicima. Tako je dan proao u prepriavanju tih alosnih
pria. Doao je veernji voz. U njemu sam imao rezervisan leaj. Sada sam u
Maricburgu kupio kartu za posteljinu koju sam odbio da rezerviem u Durbanu.
Voz me je dovezao do arlstona.

Poglavlje 34
Jo nevolja
U arlston je voz stigao ujutru. Tada izmeu arlstona i Johanesburga nije bilo pruge,
ve je vozila jedino putnika koija, koja bi se radi noenja zaustavila u Standertonu.
Imao sam kartu za tu koiju, koja je vaila i dalje uprkos tome to sam u Maricburgu
prekinuo putovanje na jedan dan; pored toga, Abdula et je poslao telegram agentu za
koije u arlstonu.
Ali, agent je samo traio izgovor da me otkai, pa kad je video da sam stranac,
rekao je: Vaa karta ne vai. Objasnio sam mu ta je bilo. Ali, razlog zbog koga me
je odbio nije bio to to nije bilo mesta u smetaju, ve neto sasvim drugo. Putnici su
morali da sede u koiji, a poto su mene smatrali kulijem i poto sam izgledao kao
stranac, nije bilo prikladno, po miljenju voe puta, kako su zvali belca koji je bio
odgovoran za koiju, da me smeste sa belim putnicima. Sa obe strane koijaa su
postojala sedita. Po pravilu je voa sedeo na jednom od njih. Ali, ovog puta je seo u
koiju i ustupio mi svoje mesto. Znao sam da je to ista uvreda i nepravda, ali sam
mislio da je bolje da preem preko toga. Nisam mogao unutra na silu, a da sam se
pobunio, koija bi otila bez mene. To bi znailo da izgubim jo jedan dan, a sam Bog
zna ta bi se desilo narednog dana. I tako, ma koliko da sam se grizao u sebi, mudro
sam seo pored koijaa.
Oko tri sata koija je stigla u Pardekof. Tu je voa hteo da sedne na moje mesto,
poto je poeleo da pui i verovatno da udahne malo sveeg vazduha. I tako, uzeo je
od koijaa komad prljave tkanine od vree, prostro je na papuicu kola i rekao mi:
Sami, sedi ovde, ja hou da sednem pored vozaa. Ta uvreda je bila vie nego to
sam mogao da otrpim. U strahu i drhtei, rekao sam mu: Vi ste me postavili da sedim
ovde iako bi trebalo da sedim unutra. Progutao sam tu uvredu.
Sada, kad hoete da sedite napolju i puite, smestili biste me da sedim podno
vaih nogu. To neu da uradim, ali mogu da sednem unutra
Jo dok sam se muio da izgovorim ove reenice, taj ovek se bacio na mene i
poeo da me udara po uima. Zgrabio me je za ruku i pokuao da me svue dole.
76

vrsto sam se drao za mesingane ruke koijaevog sedita, odluan da se drim po


cenu da polomim rune zglobove. Putnici su gledali tu scenu - u kojoj me je taj ovek
psovao, vukao i mlatio, a ja sam ostao miran. On je bio snaan, a ja slab. Neki putnici
su se saalili i povikali: ovee, pusti ga. Ne tuci ga. Nije on kriv. U pravu je. Ako
ne moe da sedi tu, neka doe kod nas. Bez brige, povikao je ovek, ali je delovao
nekako pokunjeno i prestao da me bije. Pustio mi je ruku, jo me je malo psovao, pa
poto je rekao sluzi Hotentotu sa druge strane koijaevog sedita da se premesti na
papuicu, on je seo na to mesto.
Putnici su seli na svoja mesta, pitaljka je zazvidala i kola su zatandrkala dalje.
Srce mi je lupalo u grudima i pitao sam se hou li iv stii do cilja. Voa bi me s
vremena na vreme besno pogledao, i upirui prstom na mene, mumlao: ekaj samo
da stignemo u Standerton, videe ti svoje. Sedeo sam utei i molio se Bogu da mi
pomogne.
Ve se smrklo kad smo stigli u Standerton i odahnuo sam kad sam ugledao
nekoliko indijskih lica. im sam siao s kola, ti prijatelji su rekli: Doli smo da Vas
doekamo i da Vas odvedemo u trgovinu Ise eta. Dobili smo telegram od Dade
Abdule. Obradovao sam se i krenuli smo u prodavnicu eta Ise Hai umara. et i
njegovi slubenici su se okupili oko mene. Ispriao sam im ta mi se desilo usput. Bilo
im je veoma ao to to uju i teili su me priajui mi svoja gorka iskustva.
Hteo sam da obavestim agenta kompanije koija o celoj stvari. Zato sam mu
napisao pismo, priajui sve to se desilo, i skreui mu panju na opasnost koju
predstavlja taj ovek. Zamolio sam ga da mi obezbedi smetaj u kolima sa ostalim
putnicima kad sutra ujutru nastavimo putovanje. Na to je agent odgovorio: Od
Standertona voze vea kola za koja su zadueni drugi ljudi. ovek na koga ste se
alili sutra nee biti tu i imaete sedite sa ostalim putnicima. To me je donekle
smirilo. Naravno, nisam imao nameru da tuim oveka koji me je napao, pa se pria o
tom napadu tu i zavrila.
Ujutru me je ovek Ise eta dopratio do koije u koju sam se udobno smestio i
bezbedno stigao u Johanesburg te noi.
Standerton je malo selo, a Johanesburg veliki grad. Abdula et je poslao telegram i
u Johanesburg i dao mi ime i adresu firme Muhameda Kasama Kamrudina. Njegov
ovek je doao na stanicu da me doeka, ali niti sam ja video njega niti je on
prepoznao mene. Zato sam odluio da poem u hotel. Znao sam imena nekoliko
hotela. Uzeo sam taksi i zatraio da me odveze u Grand National Hotel. Ugledao sam
upravnika i zatraio sobu. Pogledao je me kratko i uljudno rekao: Veoma mi je ao,
popunjeni smo. Zamolio sam taksistu da me odveze u radnju Mumaheda Hasana
Kamrudina. Tu sam naao Abdula Ganija eta kako me eka i on me je srdano
pozdravio. Od srca se nasmejao prii o mom iskustvu u hotelu. Kako ste uope
oekivali da Vas prime? pitao je.
Zato da ne? upitao sam.
Saznaete kad proboravite ovde nekoliko dana, ree on. Samo mi moemo da
ivimo u ovakvoj zemlji jer radi zarade prelazimo preko uvreda, eto tako mu je to. I
tu mi je ispriao o problemima Indijaca u Junoj Africi.
77

O etu Abdulu Ganiju saznaemo vie u daljem toku prie.


Rekao je: Ova zemlja nije za ljude kao to ste Vi. Sluajte, sutra idete u
Pretoriju. Moraete da putujete treom klasom. Uslovi u Transvalu su gori nego u
Natalu. Karte prve i druge klase nikad ne prodaju Indijcima.
Zar ne biste mogli da budete uporniji u tom pogledu?
Podnosili smo albe, ali priznajem da ni nai ljudi, po pravilu, ne ele da putuju
prvom ili drugom klasom.
Zatraio sam eleznika pravila i proitao ih. Bilo je tu praznina. Jezik starih
Transvalskih propisa nije bio taan ni precizan; a eleznika pravila su to bila jo
manje.
Rekao sam etu: elim da putujem prvom klasom, a ako ne mogu, radije u
uzeti taksi do Pretorije, koja je samo 60 km daleko.
et Abdul Gani mi je skrenuo panju da bi to znailo gubitak vremena i novca, ali
se sloio sa mojim predlogom da putujem prvom klasom, pa sam napisao dopis efu
stanice. U mom dopisu sam napomenuo da sam advokat i da sam uvek putovao
prvom klasom. Takoe sam u pismu naveo da treba da stignem u Pretoriju to je pre
mogue, a poto nemam vremena da ekam njegov odgovor, preuzeu ga lino na
stanici i oekujem da u dobiti kartu za prvu klasu. Naravno, traio sam lini odgovor
zato to sam mislio da e, ukoliko bude odgovarao pismeno, ef stanice sigurno rei
Ne, pogotovo to ima sopstvene predstave o kuli advokatima. Zato sam
nameravao da se pojavim pred njim u besprekornom engleskom odelu, da
razgovaram sa njim i da ga ubedim da mi izda kartu za prvu klasu. I s tom namerom
poao sam efu stanice odeven u aket sa kravatom, na tezgu sam stavio zlatnik od
jedne funte i zatraio kartu prve klase.
Vi ste mi poslali ovaj dopis?, upitao je.
Tako je. Molim Vas da mi izdate kartu. Moram da danas stignem u Pretoriju.
Nasmeio se, i ganut do saaljenja, rekao: Ja nisam Transvalac. Ja sam
Holananin. Uvaavam Vaa oseanja i simpatiem sa vama. Izdau vam kartu, pod
jednim uslovom: ako kondukter bude traio da se premestite u treu klasu, ne uvlaite
me u to, time mislim, nemojte da tuite eleznicu. elim Vam sretan put. Vidim da ste
gospodin.
S tim reima mi je izdao kartu. Zahvalio sam mu i obeao da u postupiti kako je
rekao.
et Abdul Gani je doao da me isprati. Ovaj dogaaj ga je prijatno iznenadio, ali
me je upozorio: Biu zahvalan Bogu ako bezbedno stigne u Pretoriju. Bojim se da
te kondukter nee pustiti na miru u prvoj klasi, pa ako te on i ostavi na miru, putnici
nee
Zauzeo sam mesto u kupeu prve klase i voz je poao. U Germistonu je kondukter
uao da pregleda karte. Naljutio se ugledavi me i prstom pokazao da se premestim u
treu klasu. Pokazao sam mu kartu prve klase. To nema nikakve veze, rekao je,
premestite se u treu klasu.
U kupeu je sedeo jedan engleski putnik. Prekorio je konduktera: Zar ne vidite da
78

ima kartu prve klase? Meni ni najmanje ne smeta da putuje sa mnom. Obraajui se
meni, rekao je: Samo se vi udobno smestite tu gde ste.
Kondukter je progunao: Ako Vi hoete da putujete sa kulijem, nije me briga, i
otiao.
Oko osam uvee voz je stigao u Pretoriju.

Poglavlje 35
Prvi dan u Pretoriji
Oekivao sam nekog da me u ime Dade Abdule saeka na stanici u Pretoriji. Znao
sam da tamo nee biti Indijaca da me saekaju, poto sam posebno obeao da se neu
smestiti u indijskoj kui. Ali, zastupnik nije poslao nikog. Kasnije sam shvatio da mu
nije bilo zgodno da poalje nekog, poto sam doputovao u nedelju. Bio sam zbunjen i
mislio kuda da idem, poto sam se plaio da me ni u jednom hotelu nee primiti.
eleznika stanica u Pretoriji se 1893. veoma razlikovala od one iz 1914. Imala je
prigueno osvetljenje. Putnika je bilo malo. Pustio sam sve druge putnike da izau, pa
im se kondukter oslobodio posla, mislio sam da mu pokaem kartu i upitam ga da li
me moe uputiti na neki mali hotel ili slino mesto, jer inae moram da noim na
stanici. Moram da priznam da sam se ustruavao ak i to da ga pitam, jer sam se
plaio de e me izvreati.
Svi putnici su se razili sa stanice. Dao sam svoju kartu sakupljau karata i poeo
da ga zapitkujem. Odgovarao mi je ljubazno, ali sam video da mi ne moe mnogo
pomoi. Ali, jedan ameriki Crnac koji je stajao nedaleko od nas upao nam je u
razgovor.
Vidim rekao je, da ste potpuni stranac ovde, bez prijatelja. Ako poete sa
mnom, odveu vas u jedan mali hotel iji je vlasnik Amerikanac kojeg dobro
poznajem. Mislim da e Vas primiti.
Imao sam sumnji u tu ponudu, ali sam mu zahvalio i prihvatio predlog. Odveo me
je u Johnstons Family Hotel. Pozvao je na stranu g. Donstona da razgovara sa njim,
a on se sloio da me smesti na jednu no, pod uslovom da mi veeru poslue u sobi.
Uveravam Vas, rekao mi je, da nemam rasnih predrasuda. Ali, imam samo
evropske goste, pa ako vas pustim u trpezariju, moji gosti bi mogli da se uvrede pa
ak i da odu.
Hvala Vam rekao sam to me primate na tu jednu no. Sada mi je manje-vie
poznato stanje ovde i razumem va problem. Nemam nita protiv da mi posluite
veeru u sobi. Nadam se da u sutra nai neki drugi smetaj.
Pokazana mi je soba, gde sam sada seo ekajui veeru, zadubljen u misli,
potpuno sam. Nije bilo mnogo gostiju u hotelu, pa sam oekivao da konobar brzo
doe sa veerom. Umesto toga, pojavio se g. Donston. Rekao je: Bilo me je
sramota to sam Vas zamolio da ovde veerate. Zato sam priao sa ostalim gostima o
79

Vama i pitao da li bi im smetalo da veerate u restoranu. Rekli su da nemaju nita


protiv, i da im ne smeta da ostanete u hotelu dokle god hoete. Zato Vas molim da
doete u restoran i da ostanete ovde dokle god elite.
Ponovo sam mu se zahvalio, poao u restoran i najeo se do mile volje.
Sutradan ujutro poao sam pravnom zastupniku, g. A. V. Bejkeru. Abdula et mi
ga je donekle opisao, pa me njegov srdani prijem nije iznenadio. Doekao me je vrlo
toplo i ljubazno me propitao. Ispriao sam mu sve o sebi. Nakon toga je rekao: Mi
nemamo ovde posla za vas kao za pravnika, jer smo angaovali najboljeg savetnika.
Sudski postupak se oduio i komplikovan je, pa e nam Vaa pomo trebati samo da
prikupimo neophodne informacije. A naravno, olakaete mi komunikaciju sa mojim
klijentom koji e mi preko Vas davati sve potrebne informacije. To je svakako
prednost. Jo Vam nisam naao smetaj. Mislio sam da je bolje da to uradim nakon
to vas upoznam. Ovde ima strahovito mnogo rasnih predrasuda, pa nije lako nai
smetaj za nekog kao to ste Vi. Ali, znam jednu siromanu enu. Ona je udata za
pekara. Mislim da e vas primiti i tako poveati kuni budet. Hajdete, idemo k njoj.
Odveo me je njenoj kui. Popriao je s njom u etiri oka o meni i ona je pristala
da me primi kao podstanara za 36 ilinga nedeljno.
Osim to je bio pravni zastupnik, g. Bejker je bio posveeni laiki propovednik.
Jo je iv, a nakon to je napustio pravniki poziv, posvetio se misionarskom radu.
Prilino je dobro. I dalje se dopisujemo. U svojim pismima se uvek bavi istom
temom. Brani savrenstvo hrianstva iz raznih aspekata i tvrdi da je nemogue nai
veni mir osim ako ne prihvatimo Isusa kao jedinog Sina Boijeg i spasitelja
oveanstva.
Tokom naeg prvog razgovora, g. Bejker je ispitao moje verske stavove. Rekao
sam mu: Ja sam indus po roenju. Ipak, ne znam mnogo o hinduizmu, a jo manje o
ostalim verama. Zapravo, ne znam ni gde spadam ni koja bi trebalo da bude moja
vera. Nameravam da dobro prouim moju sopstvenu veru, a koliko mogu, i ostale
vere.
G. Bejkeru je bilo drago to to uje, pa je rekao: Ja sam jedan od direktora
Glavne misije June Afrike. Sagradio sam crkvu o svom troku i u njoj redovno drim
propovedi. Nemam rasnih predrasuda. Imam nekoliko saradnika, sastajemo se svakog
dana u jedan sat po podne na nekoliko minuta i molimo se za mir i svetlost. Bilo bi mi
drago da nam se pridruite. Predstaviu Vas mojim saradnicima koji e biti sreni da
Vas upoznaju, a usuujem se da kaem da e se i oni svideti Vama. Dau Vam pored
toga nekoliko verskih knjiga da itate, mada, naravno, knjiga nad knjigama je Sveto
Pismo, koje bih Vam posebno preporuio.
Zahvalio sam g. Bejkeru i sloio se da dolazim na molitve u jedan koliko je
mogue redovno.
Dakle, oekujem Vas ovde sutra u jedan, pa emo zajedno ii da se molimo,
dodao je g. Bejker, nakon ega smo se razili.
Imao sam malo vremena da razmislim.
Poao sam g. Donstonu, platio raun i preselio se u novi stan, gde sam ruao.
80

Gazdarica je bila dobra ena. Pripremila mi je vegetarijanski ruak. Nije dugo prolo,
a u toj porodici sam se oseao kao kod kue.
Potom sam poao da se sretnem sa prijateljem za kojeg mi je Dada Abdula dao
pismo. Od njega sam saznao vie o tekoama Indijaca u Junoj Africi. Insistirao je
da stanujem kod njega. Zahvalio sam mu i rekao da sam to ve sredio. Insistirao je da
ne oklevam da traim bilo ta to mi treba.
Ve je bio mrak. Vratio sam se kui, veerao, poao u svoju sobu i tamo leao
utonuo duboko u misli. Nije bilo nikakvog konkretnog posla za mene. Obavestio sam
Abdulu eta o tome. ta bi, mislio sam, moglo da znai interesovanje g. Bejkera za
mene? ta u dobiti od njegovih verskih saradnika? Dokle da idem u prouavanju
hrianstva? Kako da nabavim literaturu o hinduizmu? I kako da razumem
hrianstvo iz prave perspektive a da nisam potpuno upoznao moju religiju? Mogao
sam da zakljuim samo jedno: trebalo bi da nepristrasno prouavam sve to mi doe,
a da sa grupom g. Bejkera postupam onako kako bi Bog mogao da me vodi; ne treba
da razmiljam o prihvatanju neke druge vere a da nisam potpuno razumeo svoju.
Tako razmiljajui sam zaspao.

Poglavlje 36
Kontakti sa hrianima
Sutradan u jedan otiao sam na molitveni sastanak g. Bejkera. Tu su me predstavili
gicama Haris i Gab, g. Koutsu i drugima. Svi su klekli da se mole, a ja sam sledio
njihov primer. Te molitve su bile molbe Bogu za razne stvari, ve prema elji svake
osobe. Mada, uobiajene forme su bile da nam dan potekne mirno, ili da Bog otvori
vrata srca.
Sada je dodata molitva za moju dobrobit: Gospode, pokai put novom bratu koji
je doao meu nas. Daj mu, Gospode, mir koji si dao nama. Neka Gospod Isus koji
nas je spasao spase i njega. Mi traimo sve ove stvari u Isusovo ime. Nije bilo
pevanih himni i druge muzike na tim sastancima. Svakog dana, nakon molitve za
neto posebno, razili bismo se, svako bi otiao na svoj ruak, poto je to bilo vreme.
Molitve nisu trajale due od pet minuta.
Gospoice Haris i Gab su obe bile starije usedelice. G. Kouts je bio kveker61. Ove
dve dame su ivele zajedno i one su mi uputile otvoren poziv na aj kod njih svake
nedelje u etiri.
Kad bismo se nali u nedelju, davao sam g. Koutsu moj verski dnevnik za tu
sedmicu i diskutovao sa njim o knjigama koje sam proitao i utisku koji su ostavile na
mene. Dame su obino pripovedale svoja slatka iskustva i govorile o miru koji su
nale.
G. Kouts je bio iskren i nepokolebljiv mladi. Odlazili smo u zajednike etnje, a
on me je vodio i drugim hrianskim prijateljima.
81

Kako smo se zbliavali, poeo je da mi daje knjige po svom izboru, sve dok mi
polica nije bila puna. Takorei, zatrpao me je knjigama. Iz istog poverenja prema
njemu sam se sloio da proitam sve te knjige i kako sam ih itao, tako smo
razgovarali o njima.
Tokom 1893. proitao sam odreeni broj tih knjiga. Ne seam se kako se sve
zovu, ali meu njima je bio i Komentar dr Parkera iz Gradskog hrama, Pirsonovi
Mnogi neoborivi dokazi i Batlerova Analogija. Neki njihovi delovi su mi bili
nerazumljivi. Neke stvari u njima su mi se svidele, dok druge nisu. Mnogi neoborivi
dokazi su bili dokazi koji podravaju religiju Biblije, kako ju je autor razumeo. Ta
knjiga nije imala uticaja na mene. Parkerovi Komentari bili su moralno podsticajni,
ali nisu mogli da pomognu nikome ko nije imao veru da je hrianstvo najbolje od
svega. Batlerova Analogija je ostavila utisak na mene kao veoma duboka i teka
knjiga koju treba proitati etiri ili pet puta da bi se ispravno razumela. Argumenti koji
su se u njoj iznosili o postojanju Boga nisu mi bili potrebni, poto sam prevaziao
stanje neverovanja; ali argumenti u korist toga da je Isus jedina inkarnacija Boga i
posrednik izmeu Boga i oveka nisu me dotakli.
Ali, g. Kouts nije bio neko ko lako prihvata poraz. Veoma me je voleo. Video je
da mi oko vrata visi vainavska ogrlica sa brojanicama od tulasija. Pomislio je da je to
neka praznoverica, to ga je zabolelo. Ovo praznoverje Vam ne pristaje. Doite, da
strgnem tu ogrlicu.
Ne, nemojte. To je sveti poklon od moje majke.
Zar vi verujete u to?
Nije mi poznato njeno tajanstveno znaenje. Ne verujem da bi mi se neto loe
desilo kad je ne bih nosio. Ali, ne mogu se bez valjanog razloga odrei ogrlice koju mi
je majka stavila oko vrata iz ljubavi i u uverenju da e doprineti mojoj dobrobiti.
Kada se vremenom izlie i sama pokida, neu je zameniti nekom drugom. Ali, ova
ogrlica se ne sme pokidati.
G. Kouts nije uvaavao moj argument, kao to nije potovao ni moju veru. On se
nadao da e me spasti iz ponora neznanja. eleo je da me ubedi da, bez obzira to u
drugim religijama ima neke istine, spasenje za mene nije mogue ukoliko ne prihvatim
hrianstvo koje predstavlja istinu i da moji gresi mogu biti oprani jedino posredstvom
Isusa, a da su sva dobra dela beskorisna.
Ba kao to mi je preporuio nekoliko knjiga, tako me je upoznao i sa
nekolicinom prijatelja koje je smatrao nepokolebljivim hrianima. Jedno od tih
poznanstava bilo je sa porodicom koja je pripadala plimutskoj brai, jednoj
hrianskoj sekti.
Mnogi od kontakata do kojih sam doao preko g. Koutsa bili su dobri. Veina su
mi izgledali kao bogobojaljivi. Ali, tokom mog kontakta sa tom porodicom, jedan od
plimutske brae suprotstavio mi se argumentom na koji nisam bio pripremljen:
Vi ne moete da razumete lepotu nae religije. Iz onoga to kaete ispada da
mora da ste u svakom trenutku svog ivota razmiljali o svojim grehovima, uvek ih
okajavajui i iskupljujui se zbog njih. Kako Vam taj neprekidni krug delovanja moe
doneti spasenje? Nikad ne moete imati mir. Vi priznajete da smo svi grenici. Sad
82

pogledajte savrenstvo nae vere. Nai pokuaji da se popravimo i iskupimo su jalovi.


Pa ipak, spasenje moramo imati. Kako da nosimo teret greha? Baciemo ga na Isusa.
On je jedini bezgreni Sin Boiji. On je rekao da e oni koji veruju u Njega imati ivot
veni. U tome lei beskrajna milost Boija. A kako mi verujemo u Isusovo
iskupljenje, nai sopstveni gresi nas ne vezuju. Mi moramo da greimo. Nemogue je
iveti u ovom svetu bez greha. I zato je Isus patio i iskupio sve grehe oveanstva.
Samo e onaj ko prihvati Njegovo veliko spasenje imati veni mir. Pomislite koliko je
Va ivot pun nemira, a kakvo obeanje mira mi imamo
Taj argument me ni najmanje nije ubedio. Ponizno sam odgovorio: Ako je to
hrianstvo koje priznaju hriani, ja ga ne mogu prihvatiti. Ja ne traim izbavljenje
od posledica mog greha. Ja traim da budem izbavljen od samog greha, tanije, od
same pomisli na greh. Sve dok ne dostignem taj cilj, biu zadovoljan time da nemam
mir.
Na to je plimutski brat odgovorio: Uveravam Vas, vai pokuaji su jalovi.
Razmislite opet o ovome to sam rekao.
A taj brat se pokazao isto toliko dobar koliko i njegove rei. Svesno je inio
grehove i pokazivao mi da ga pomisao na njih ne uznemirava.
Ali, ja sam ve znao, pre nego to sam susreo te prijatelje, da ne veruju svi
hriani u takvu teoriju iskupljenja. Sam g. Kouts iveo je u strahu Boijem. Njegovo
srce je bilo isto i on je verovao u mogunost samoproienja. Dve pomenute
gospoice imale su isto uverenje. Neke od knjiga koje su mi dole do ruku bile su
pune posveenosti. I tako, iako je g. Kouts bio uznemiren ovim mojim najnovijim
iskustvom, uspeo sam da ga razuverim i da mu kaem da ta iskrivljena verovanja
plimutske brae nisu mogla da u meni stvore predrasude prema hrianstvu.
Imao sam tekoa svuda. One su se ticale Biblije i njenih prihvaenih tumaenja.

Poglavlje 37
Traenje kontakta sa Indijcima
Pre nego to ponem da dalje piem o kontaktima sa hrianima, moram da zabeleim
i druga iskustva iz istog perioda.
et Tieb Hadi Kan Muhamed imao je u Pretoriji isti poloaj kakav je u Natalu
uivao Dada Abdula. Nije bilo nijednog javnog zbivanja koje bi se moglo odigrati bez
njega. Upoznao sam se sa njim tokom prve nedelje i ispriao mu da nameravam da se
upoznam sa svim Indijcima u Pretoriji. Izrazio sam elju da prouim uslove u kojima
ive Indijci ovde i zatraio njegovu pomo u tom mom poslu, a on se rado sa time
saglasio.
Prvo to sam preduzeo bilo je da sazovem sastanak svih Indijaca u Pretoriji i da
im predoim okolnosti u kojima Indijci ive u Transvalu. Sastanak je odran u kui
eta Hadi Muhameda oosaba, za koga sam imao preporuku. Uglavnom su
83

prisustvovali memanski62 trgovci, iako je bilo i neto malo hindusa. Hinduska


populacija u Pretoriji je, u realnosti, bila veoma mala.
Moglo bi se rei da je moj govor na tom sastanku bio prvi javni govor u mom
ivotu. Doao sam dobro pripremljen sa mojom temom, a ona se ticala govorenja
istine u poslu. Stalno sam sluao trgovce kako govore da istina u poslu nije mogua.
Nisam tada mislio da je tako, a ne mislim ni sada. I dan-danas imam prijatelja
trgovaca koji smatraju da je istina nespojiva sa poslovanjem. Posao je, kau oni,
veoma praktina stvar, a istina je stvar religije; i oni tvrde da su praktini poslovi
jedno, dok je religija neto drugo. ista istina, smatraju oni, u poslu ne dolazi u obzir,
ovek moe da je kae samo ako je to pogodno. Snano sam se usprotstavio tom
miljenju u mom govoru i probudio u trgovcima oseaj njihove dunosti, koja je bila
dvostruka. Njihova odgovornost da budu istinoljubivi bila je jo vea u stranoj zemlji,
upravo zbog miliona njihovih sunarodnika.
Uvideo sam da su navike naeg naroda nehigijenske u poreenju sa Englezima
koji ih okruuju i skrenuo im panju na to. Naglasio sam neophodnost da se zaborave
sve razlike kao to su one izmeu hindusa, muslimana, Parsa, hriana, Guartija,
Madrasovaca, Pendablija, Sindija, Kaisa, Surtisa i tako dalje.
Predloio sam, u zakljuku, da se osnuje jedno udruenje da bismo izabrali
predstavnike pred vlastima, to se tie problema indijskog stanovnitva, i ponudio da
tom udruenju stavim na raspolaganje svoje vreme i sluenje koliko god mogu.
Video sam da je to ostavilo znaajan utisakna tom sastanku.
Nakon mog govora sledila je diskusija. Neki su se ponudili da me podre
injenicama. Osetio sam se ohrabreno. Video sam da u publici veoma mali broj zna
engleski. Poto sam smatrao da bi znanje engleskog bilo od koristi u toj zemlji,
savetovao sam one koji imaju slobodnog vremena da naue taj jezik. Rekao sam im
da je mogue nauiti neki jezik i u poznim godinama i naveo sluajeve ljudi koji su to
i uinili. Pored toga, poduhvatio sam se davanja asova, ukoliko se organizuje razred,
ili privatne poduke pojedinaca koji su eleli da naue engleski.
Razred nije organizovan, ali su tri mladia izrazila spremnost da naue jezik, pod
uslovom da dolazim kod njih da ih pouavam. Od njih su dvojica bili muslimani jedan berberin, drugi inovnik - a trei je bio hindus, vlasnik male prodavnice. Sloio
sam se da ih poduavam. Nisam imao sumnji u svoju sposobnost poduavanja. Moji
uenici su mogli da se umore, ali ja ne. Ponekad bi se desilo da odem kod njih, a oni
su bili zauzeti svojim poslom. Ali, nisam izgubio strpljenje. Niko od njih trojice nije
eleo duboko poznavanje engleskog, ali se za dvojicu moe rei da su poprilino
napredovali za otprilike osam meseci. Dvojica su nauila dovoljno da mogu da vode
knjige i piu uobiajena poslovna pisma. Berberinova ambicija je bila da naui taman
toliko engleskog da moe da pria sa muterijama. Zahvaljujui svom uenju, dvojica
od mojih uenika su stekla dovoljno znanje da ostvare finu zaradu.
Bio sam zadovoljan rezultatima ovog sastanka. Odlueno je da drimo takve
sastanke, koliko se seam, jednom nedeljno ili moda jednom meseno. Oni su i bili
drani manje-vie redovno i tom prilikom su slobodno razmenjivane ideje.
Zahvaljujui tome, sada u Pretoriji nije bilo Indijca koga nisam poznavao, ili sa ijim
84

ivotnim prilikama nisam bio upoznat.


Ovo me je, sa svoje strane, podstaklo da upoznam g. Jakobusa de Veta,
britanskog agenta u Pretoriji. On je simpatisao Indijce, ali je njegov uticaj bio vrlo
mali. Ipak je pristao da nam pomogne koliko moe, pa me je pozvao da ga posetim
kad god elim.
Sada sam stupio u kontakt i sa upravom eleznice i rekao im da, prema njihovim
propisima, nema opravdanja za ogranienja u putovanjima Indijaca. Dobio sam njihov
pismeni odgovor u kojem su mi rekli da e se karte za prvi i drugi razred ubudue
izdavati pristojno obuenim Indijcima. Ovo je bilo daleko od zadovoljavajueg
odgovora, poto je ef stanice bio taj koji je odreivao ta je to pristojna odea.
Britanski agent mi je pokazao neka od dokumenata koja su se odnosila na pitanje
Indijaca. Slina dokumenta dobio sam i od Tieba eta. Iz njih sam saznao kako su
okrutno Indijci bili isterani iz Slobodne Drave Oran.
Ukratko, moj boravak u Pretoriji mi je omoguio da detaljno prostudiram
socijalne, ekonomske i politike uslove u kojima su iveli Indijci u Transvalu i
Slobodnoj Dravi Oran. Nisam mogao ni da pretpostavim da e mi jednog dana to
prouavanje biti od neizmerne koristi. Naime, razmiljao sam da se vratim kui
krajem godine, moda i ranije, ako se parnica do tada okona.
Ali, Bog je drugaije odredio.

Poglavlje 38
ta znai biti kuli
Ovo nije mesto da se detaljno opisuju ivotni uslovi Indijaca u Transvalu i Slobodnoj
Dravi Oran. Predlaem onima koji su za to zainteresovani da proitaju moju knjigu
Istorija satjagrahe u Junoj Africi. Ali, neophodno je da ovde to iznesem u kratkim
crtama.
U Slobodnoj Dravi Oran, Indijci su bili lieni svih prava specijalnim zakonom
donetim 1888. a moda i ranije. Ako su odabrali da tamo ostanu, mogli su to da uine
jedino ako bi sluili kao kelneri u hotelima ili se bavili nekim drugim slinim ropskim
poslom. Trgovci su oterani dabinama. Slali su predstavnike i pisali peticije, ali uzalud.
Jedan veoma strog propis donet je u Transvalu 1885. On je malo promenjen
1886, i tim izmenjenim zakonom su svi Indijci bili obavezani da plate 3 funte linog
poreza radi ulaska u Transval. Zemlju su smeli da poseduju samo na lokacijama
odvojenim za njih, a u praksi ak ni to nije bilo vlasnitvo. Nisu imali franize. Sve je
to potpadalo pod specijalni zakon za Azijate, na koje su se odnosili zakoni za obojene
ljude. Po tim zakonima, Indijci nisu smeli da se kreu javnim peakim stazama niti
da izlaze iz kua posla 9 uvee bez dozvole. Primena ovog poslednjeg propisa je bila
fleksibilna to se tie Indijaca. Oni koji su se izdavali za Arape bili su, usled
favorizovanja, izuzeti od toga. To izuzimanje je, naravno, zavisilo od efa policije.
85

Iskusio sam posledice oba ta propisa. esto sam sa g. Koutsom izlazio u veernje
etnje i retko smo se vraali kui pre deset sati. ta ako me uhapse? Ovo je g. Koutsa
brinulo vie nego mene. On je mogao da izda dozvolu svojim crnakim slugama. Ali,
kako da je izda meni? Samo je gospodar mogao da izda dozvolu sluzi. Da mi je takva
dozvola trebala, ak i da je g. Kouts bio spreman da mi je izda, ne bi to mogao, jer bi
to bila prevara.
Zato me je g. Kouts, ili neki njegov prijatelj, odveo dravnom zastupniku, dr
Krausu. Ispalo je da smo nas dvojica tokom studija bili u istoj klasi. Ipak, injenica da
mi je bila potrebna propusnica za izlazak posle 9 uvee bila je previe za njega.
Umesto da mi izda propusnicu, dao mi je pismo kojim me ovlauje da u svako doba
dana budem van kue bez uznemiravanja policije. Ovaj dopis sam imao kod sebe
svaki put kad bih izaao. To to mi nikad nije zatrebao, mogu da zahvalim jedino
sluaju.
Dr Kraus me je pozvao k sebi i moglo bi se rei da smo postali prijatelji.
Povremeno bih svratio k njemu i preko njega sam upoznao njegovog brata, poznatiju
linost, koji je bio javni tuilac u Johanesburgu. Tokom Burskog rata, njemu su sudili
na vojnom sudu da je kovao zaveru za ubistvo nekog engleskog oficira pa je bio
osuen na sedmogodinji zatvor. Takoe su ga izbacili iz advokature. Po zavretku
rata osloboen je i poasno primljen u Transvalsku advokatsku komoru gde je
ponovo poeo praksu.
Te veze su mi koristile kasnije u mom javnom ivotu i umnogome pojednostavile
moj rad.
Posledice zakonske odredbe o korienju peakih staza bile su za mene prilino
neugodne. Uvek sam iao u etnju Predsednikom ulicom po otvorenoj ravnici. Kua
predsednika Krugera bila je u toj ulici - bila je to veoma skromna, nenametljiva
zgrada, bez vrta, koja se nije razlikovala od ostalih kua. Kue mnogih milionera u
Pretoriji bile su daleko pretencioznije i bile su okruene vrtovima. Zaista,
jednostavnost predsednika Krugera bila je poslovina. Samo je prisustvo policijske
patrole ispred kue ukazivalo da ona pripada nekom slubenom licu. Gotovo uvek
sam iao tom peakom stazom koja je prolazila pokraj policijske patrole, bez ikakvog
zaustavljanja ili ometanja.
Sad, deurni policajci su se povremeno smenjivali. Jednom prilikom me je jedan
od njih, bez ikakvog upozorenja, ne zahtevajui da se sklonim sa peake staze,
gurnuo i utnuo na ulicu. Bio sam zaprepaen. Pre nego to sam mogao da ga pitam
zato je to uradio, gospodin Kouts, koji je tuda sluajno prolazio na konju, pozdravio
me je i rekao:
Gandi, sve sam video, Rado u biti Va svedok na sudu ako tuite ovog oveka.
Veoma mi je ao to ste tako grubo napadnuti
Ne treba da alite, rekao sam. ta taj jadnik zna? Njemu su svi obojeni ljudi
isti. Sigurno se prema Crncima odnosi isto kao i prema meni. Reio sam da ne idem
na sud ni za kakve line albe. Prema tome, ne nameravam da tuim ovog oveka.
To ba lii na Vas, ree g. Kouts, ali razmislite jo jednom. Takvi ljudi moraju
da naue lekciju. Onda se obratio policajcu i izgrdio ga. Nisam mogao da razumem
86

njihov razgovor, poto su govorili na holandskom, jer je policajac bio Bur. Ali, on mi
se izvinio, za ta nije bilo potrebe. Ve sam mu oprostio.
Ipak, nikad vie nisam proao tom ulicom. Onog oveka e zameniti neki drugi
koji e se, ne znajui za ovaj incident, poneti slino. Zato bih nepotrebno rizikovao
da me ponovo utnu? Zato sam odabrao drugu rutu za etnju.
Ovaj incident je produbio moje saoseanje prema uslovima u kojima ivi indijsko
stanovnitvo, ne tako to sam itao ili uo o tome, ve tako to sam to lino doiveo.
Shvatio sam da Juna Afrika nije zemlja za Indijca koji ima samopotovanja, pa sam
sve vie i vie poeo da se bavim pitanjem kako se to stanje stvari moe popraviti.
Ali, moja glavna dunost u tom trenutku bila je da se bavim sporom Dade Abdule.

Poglavlje 39
Priprema za sluaj
Godine boravka u Pretoriji bile su izuzetno dragoceno iskustvo u mom ivotu. Tu sam
imao prilike da se nauim javnom radu i da u odreenoj meri steknem i sposobnost za
to. Tu je religiozni duh u meni postao iva snaga, a tu sam, takoe, stekao pravo
znanje o advokatskoj praksi. Tu sam nauio stvari koje mladi pravnik ui u kancelariji
starijeg pravnika, i tu sam isto tako stekao pouzdanje da, na kraju krajeva, nema
razloga da ne uspem kao advokat. Isto tako, tu sam nauio i tajnu advokatskog
uspeha.
Sluaj Dade Abdule nije bio mali. Spor se vodio za 40.000 funti. Poto je izrastao
iz poslovnih transakcija, bio je pun komplikacija u raunovodstvu. Deo potraivanja
bio je zasnovan na obveznicama, a deo na posebnom davanju obeanja da e biti
izdate obveznice. Odbrana se zasnivala na tome da su obveznice uzete na prevaru i da
nisu dovoljno razmotrene. Bilo je mnogo zakonskih injenica u tom komplikovanom
sluaju.
Obe strane su angaovale najbolje advokate i savetnike. Tako sam imao lepu
priliku da prouim njihov rad. Priprema predmeta koji je dostavio tuitelj za
zastupnika i odabir injenica koje podravaju sluaj bile su poverene meni. Bilo je
pouno videti koliko je zastupnik prihvatio, a koliko odbacio iz moje pripreme, a isto
tako i koliko je koristi savetnik imao od rezimea koji je pripremio zastupnik. Video
sam da mi ta priprema za sluaj moe omoguiti da u velikoj meri angaujem svoju
mo razumevanja i sposobnost da prikupim dokaze.
Izuzetno sam se zainteresovao za sluaj. Zaista sam se udubio u njega. Proitao
sam sve dokumente koji su se odnosili na transakciju. Moj klijent je bio ovek velikih
sposobnosti i ukazao mi je apsolutno poverenje, to mi je uinilo posao lakim. Dobro
sam prouio knjigovodstvo. Moja sposobnost prevoenja se poboljala zato to sam
morao da prevodim prepisku, koja je veinom bila na guaratiju.
Iako sam se, kao to sam ve rekao, ivo interesovao za religijsko druenje i javni
87

rad i uvek im posveivao deo mog vremena, oni nisu tada bili moje prevashodno
interesovanje. Priprema za taj sluaj je bila od primarnog interesa za mene. itanje
zakona i pregledanje sudskih sluajeva, kad je to bilo neophodno, uvek mi je bilo na
prvom mestu. Usled toga, toliko sam ovladao injenicama sluaja da moda ni same
strane u sluaju nisu znale toliko, s obzirom da sam kod sebe imao dokumenta obe
strane.
Setio sam se saveta pokojnog g. Pinkata - injenice su tri etvrtine zakona. Tu
maksimu je u obilnoj meri kasnije istakao uveni junoafriki pravnik, pokojni g.
Leonard. U odreenim sluajevima u kojima sam bio nadlean sam video, iako je
pravda bila na strani mog klijenta, da je zakon, izgleda, bio protiv njega. U oajanju
sam se obratio g. Leonardu za pomo. On je takoe oseao da su injenice sluaja
veoma snane. Izjavio je: Gandi, ja sam nauio jednu stvar, a to je ovo, da ako se mi
pobrinemo o injenicama nekog sluaja, zakon e se pobrinuti o sebi. Hajde da dublje
zaronimo u injenice ovog sluaja. Tim reima bi me zamolio da jo dodatno
prostudiram sluaj i onda se ponovo naem sa njim. Prilikom ponovnog ispitivanja
injenica, video sam ih u sasvim novoj svetlosti, a takoe sam naiao i na neki stari
junoafriki sluaj koji je imao tu poentu. Bio sam oduevljen i poao g. Leonardu i
sve mu ispriao. Tano, rekao je, dobiemo sluaj. Jedino moramo da imamo na
umu koji e ga sudija preuzeti.
Dok sam se pripremao za sluaj Dade Abdule, nisam jo potpuno uviao vanost
injenica. injenice znae istinu, a kad se jednom uhvatimo istine, zakon nam
prirodno dolazi u pomo. Ustanovio sam da su injenice u sporu Dade Abdule bile
zaista na vrstim osnovama, ali, ukoliko budemo insistirali na zakonu, da e to unititi
i tuitelja i tuenog koji su bili u rodbinskom odnosu i poticali iz istog grada. Niko nije
znao koliko bi dugo taj sluaj mogao da traje. Ako dopustimo da se vodi na sudu,
mogao bi da traje do beskonanosti, bez prednosti za bilo koju stranu. Zato su obe
strane elele da se spor okona odmah, ako je mogue.
Priao sam Tiebu etu i savetovao mu da prihvati arbitrau. Preporuio sam mu
da konsultuje svog savetnika. Rekao sam mu da, ako prihvati mogunost
naimenovanja arbitra u kojeg obe strane imaju poverenje, spor moe biti brzo
okonan. Pravniki honorari su tako brzo rasli da bi mogli progutati i sva sredstva
klijenata, mada su bili bogati trgovci. Parnica im je toliko okupirala panju da nisu
imali vremena ni za ta drugo. U meuvremenu se meusobna netrpeljivost stalno
poveavala. Zgadila mi se moja profesija. Kao pravnici, savetnici obe strane morali su
da raiste sve pravne detalje koji podravaju njihove klijente. Isto tako sam po prvi
put video da stranka koja dobija nikako ne moe da nadoknadi sudske trokove.
Odredbe o sudskim trokovima sadrale su fiksnu skalu trokova doputenih meu
strankama, dok su stvarni trokovi klijenata prema zastupnicima bili mnogo vii. To je
bilo vie nego to sam mogao da trpim. Smatrao sam svojom dunou da pomirim
obe strane i da ih nagovorim na nagodbu. Maksimalno sam se angaovao da dovedem
do sporazuma. Na kraju se Tieb et sloio. Naimenovan je arbitar, spor je voen u
njegovoj prisutnosti, i Dada Abdula je dobio.
Ali, to me nije zadovoljilo. Ako moj klijent bude traio trenutno izvrenje presude,
88

Tieb et nee moi da isplati celu sumu, a meu porbandarskim memanima koji ive
u Junoj Africi bio je nepisani zakon da je smrt bolja od bankrotstva. Tieb et nije
mogao da isplati celu sumu od oko 37000 funti plus sudske trokove. On je
nameravao da isplati sve, a nije eleo da proglasi bankrotstvo. Postojao je samo jedan
nain. Trebalo je da mu Dada Abdula omogui da plati dug u ratama umerenih iznosa.
Abdula je bio dorastao toj situaciji i odobrio je Tiebu etu isplatu duga u veoma
dugom roku. Bilo mi je mnogo tee da postignem ovaj dogovor o plaanju na rate
nego da nagovorim stranke na arbitrau. Meutim, obe strane su bile zadovoljne
ishodom i oboma je ugled u javnosti porastao. Mojoj radosti nije bilo kraja. Nauio
sam kako se stvarno primenjuje zakon. Nauio sam da otkrijem bolju stranu ljudske
prirode i kako da uem u ljudska srca. Shvatio sam da je prava uloga pravnika da
ujedinjuje zavaene strane. Ova lekcija se tako duboko urezala u mene da sam se
najvei deo moje dvadesetogodinje advokatske prakse bavio navoenjem ljudi na
privatne sporazume, u stotinama sluajeva. Time nisam izgubio nita, ak ni novac - a
svakako ne ni svoju duu.

Poglavlje 40
Religiozno vrenje
Sad je trenutak da se ponovo vratim mojim iskustvima sa hrianskim prijateljima.
G. Bejker je poeo da brine za moju budunost. Poveo me je na Velingtonski
sabor. Protestantski hriani organizuju takve skupove svakih nekoliko godina radi
religioznog prosvetljenja, ili, drugim reima, samoproienja. Mogli bi se nazvati i
verskom restauracijom ili obnovom. Velingtonski sabor bio je te vrste. Predsedavao je
uveni svetenik tog mesta, veleasni Endrju Marej. G. Bejker se nadao da e me ta
atmosfera religiozne egzaltacije na Saboru, ali i entuzijazam i iskrenost uesnika,
neminovno dovesti u okrilje hrianstva.
Ipak, njegova poslednja nada bila je efikasnost molitve. Imao je obilje vere u
molitvu. vrsto je verovao da Bog ne moe da ne uslii molitvu izreenu sa arom.
Navodio bi primere ljudi, kao to je Dord Miler iz Bristola, koji su se u potpunosti
oslanjali na molitvu, ak i za svoje privremene potrebe. Sluao sam njegovo izlaganje
o efikasnosti molitve sa nepomuenom panjom i uveravao ga da me nita ne moe
spreiti da prigrlim hrianstvo, ukoliko osetim potrebu za tim. Nisam oklevao da mu
to obeam, poto sam odavno nauio sebe da sledim unutranji glas. Uivao sam da
mu se povinujem. Da postupam protiv njega, bilo bi mi teko i bolno.
I tako smo poli u Velington. G. Bejker se teko tu uglavio, poto je imao
obojenog, to jest mene, za pratioca. Morao je da trpi neprijatnosti u mnogim
prilikama samo zbog mene. Morali smo da prekinemo putovanje usput, poto je jedan
od tih dana bila subota, a g. Bejker i njegovi istomiljenici ne putuju subotom. Iako se
upravnik staninog hotela sloio da me primi nakon mnogo raspravljanja, kategoriki
je odbio da me pusti u restoran. G. Bejker nije bio ovek koji bi lako odustao. On je
89

podravao prava gostiju hotela. Ali, mogao sam da vidim da mu je teko. I u


Velingtonu sam stanovao sa g. Bejkerom. Uprkos tome to se ba trudio da sakrije te
male neprijatnosti u kojima se naao, ja sam mogao sve da ih vidim.
Taj sabor je bio skup posveenih hriana. Bio sam oduevljen njihovom verom.
Upoznao sam veleasnog Mareja. Video sam da se mnogi mole za mene. Svidele su
mi se neke od njihovih himni, bile su veoma slatke.
Sabor je trajao tri dana. Mogao sam da razumem i uvaim posveenost njegovih
uesnika. Ali, nisam video zato bi trebalo da menjam moja verovanja - moju religiju.
Nije mi bilo mogue da poverujem da mogu otii na nebo ili postii spasenje jedino
ako postanem hrianin. Kad bih iskreno to rekao nekim od mojih dobrih hrianskih
prijatelja, bili bi okirani. Meutim, tu nije bilo pomoi.
Moje tekoe su leale dublje. Da je Isus jedini inkarnirani Sin Boiji i da e samo
oni koji veruju u njega imati veni ivot - u tako neto nisam mogao da poverujem.
Ako Bog moe da ima sinove, onda smo svi mi Njegovi sinovi. Ako je Isus bio kao
Bog, ili ako je bio sam Bog, onda su svi ljudi kao Bog i svi mogu biti sam Bog. Moj
razum nije bio spreman da veruje da je Isus svojom smru i svojom krvlju iskupio
grehe sveta. Metaforiki, u tome je moglo biti neke istine. A opet, po hrianima,
samo ljudska bia imaju due, a ne i druga iva bia, za koje smrt znai potpuni
nestanak; ja verujem da nije tako. Mogu da prihvatim Isusa kao muenika, kao
otelovljenje rtve i kao boanskog uitelja, ali ne kao najsavrenijeg oveka koji se
ikad rodio. Njegova smrt na krstu je bila sjajan primer za svet, ali da je u tome bilo
ma ega misterioznog ili udesnog, moje srce nije moglo da prihvati. Poboni ivoti
hriana nisu mi dali nita to nisu uspeli da mi daju ivoti ljudi drugih vera. I u
drugim ivotima sam video isti preobraaj za kakav sam uo u okviru hrianskih
principa. to se tie rtve, ini mi se da indusi daleko nadmauju hriane. Nije mi
bilo mogue da smatram hrianstvo savrenom religijom ili najveom od svih religija.
Priao sam o tim mentalnim burama mojim hrianskim prijateljima kad god je
bilo prilike, ali njihovi odgovori nisu mogli da me zadovolje.
I kao to nisam mogao da prihvatim hrianstvo ni kao savrenu, ni kao najveu
religiju, nisam bio ubeen ni da je hinduizam takav. Mane hindusa su mi bile
optereujue oigledne. Ako je nedodirljivost sastavni deo hinduizma, onda to moe
biti samo truli deo ili tumor. Nisam mogao da razumem razlog postojanja tolikih sekti i
kasti. Kakav je smisao rei da su Vede nadahnuta Re Boija? Ako su one nadahnute,
zato to nisu i Biblija i Kuran?
Kao to su moj i hrianski prijatelji nastojali da me preobrate, tako su to
pokuavali i muslimanski prijatelji. Abdula et je nastavio da me nagovara da prouim
islam i naravno, uvek je imao neto da kae u pogledu lepote te religije.
Ispriao sam moje probleme u pismu Rajandbaiju. Dopisivao sam se i sa nekim
drugim verskim autoritetima u Indiji i dobijao odgovore od njih. Rajandbaijevo
pismo me je donekle umirilo. Zamolio me je da budem strpljiv i da dublje prouim
hinduizam. Jedna od njegovih reenica glasila je nekako ovako: Pri nepristrasnom
pogledu na to pitanje, ubeen sam da nijedna druga religija nema tako tananu i
duboku misao kao hundiuzam, niti njegovu viziju due, niti njegovo milosre.
90

Kupio sam Sejlov prevod Kurana i poeo da ga itam. Nabavio sam i druge knjige
o islamu. Komunicirao sam sa mojim hrianskim prijateljima u Engleskoj. Jedan od
njih me je predstavio Edvardu Mejtlendu63, sa kojim sam poeo da se dopisujem. On
mi je poslao Savreni put, knjigu koju je napisao u saradnji sa Anom Kingsford.
Knjiga je predstavljala kritiku tekuih hrianskih verovanja. Poslao mi je jo jednu
knjigu, Novo tumaenje Biblije. Obe su mi se svidele. Izgledalo je da podravaju
hinduizam. Tolstojeva knjiga Carstvo nebesko je u vama me je oduevila. Ostavila
je trajan utisak na mene. Pred nezavisnim razmiljanjem, dubokom moralnou i
istinitou te knjige, izgledalo je da su sve knjige koje mi je dao g. Kouts potpuno pale
u zasenak.
Tako su me moja prouavanja usmerila u pravcu koji nisu predvideli moji
hrianski prijatelji. Moje dopisivanje sa Edvardom Mejtlendom je prilino potrajalo,
a prepiska sa Rajandbaijem se nastavila do njegove smrti. Proitao sam neke knjige
koje mi je on poslao. Meu njima su bile i Panchikaran, Maniratnamala, Mumukshu
Prakaran of Yogavasishta, Haribhadra Suris Saddarshana Samuchchaya i druge.
Iako sam krenuo putem kojim moji hrianski prijatelji nisu nameravali da
krenem, ostajem im dunik zbog religijske potrage koju su probudili u meni. Uvek u
se seati tih poznanstava. U narednim godinama bie jo vie, ne manje, takvih slatkih
i svetih prijateljstava za mene.

Poglavlje 41
ovek snuje, a Bog odluuje
Poto se spor zavrio, nije bilo vie razloga da se zadravam u Pretoriji. Zato sam se
vratio u Durban i poeo da se pripremam za povratak kui. Ali, Abdula et nije bio
neko ko bi me pustio bez ispraaja. U moju ast priredio je oprotajni prijem u
Sajdenhamu.
Predloeno je da tu ostanemo ceo dan. Listajui neke novine koje sam sluajno tu
naao, ugledao sam u uglu jedne stranice lanak pod nazivom Prava Indijaca.
Odnosio se na nacrt zakona koji je bio na razmatranju u Zakonodavnoj skuptini, a
trebalo je da lii Indijce njihovog prava na izbor zastupnika u Zakonodavnoj skuptinu
Natala. Ja za taj zakon nisam znao, a ni gosti koju su se tamo okupili.
Upitao sam Abdulu eta o tome. Rekao je: ta mi moemo da razumemo u tim
stvarima? Razumemo samo ono to se tie nae trgovine. Kao to zna, sva naa
trgovina u Slobodnoj Dravi Oran je ukinuta. Bunili smo se zbog toga, ali uzalud. Na
kraju krajeva, svi smo mi invalidi, poto smo nepismeni. Novine kupujemo samo da
utvrdimo dnevne prodajne cene i slino. ta moemo da znamo o zakonodavstvu?
Nae oi i ui su nai evropski zastupnici ovde.
Ali, rekao sam, ima veoma mnogo Indijaca roenih i obrazovanih ovde. Zar ti
oni ne pomau?
91

Oni! uzviknuo je Abdula et u oajanju. Njima nije uopte stalo da dou k


nama, a istinu govorei, nama je jo manje stalo da ih uvaimo. Poto su hriani,
njima vladaju beli svetenici, koji su sa svoje strane potinjeni vlasti.
To mi je otvorilo oi. Osetio sam da bi ta klasa trebalo da bude naa. Je li to
smisao hrianstva? Da li oni prestaju da budu Indijci zato to su postali hriani?
Ali, bio sam pred odlaskom kui i oklevao sam da kaem ta mi je sve prolazilo
kroz glavu. Samo sam odgovorio: Ako se ovaj zakon usvoji, na poloaj e postati
izuzetno teak. To je poetak naeg kraja. On see same korene naeg
samopotovanja.
Moda, odvratio je et Abdula. Ispriau ti kako je dolo do tog pitanja
sloboda. Mi o tome ne znamo nita. Ali g. Eskomb, jedan od naih najboljih
zastupnika, koga i ti poznaje, ubacio nam je tu ideju u glavu. Desilo se ovako. On je
veliki borac i poto se sukobio sa upravnikom brodogradilita, pobojao se da bi mu
ovaj mogao oduzeti glasove i pobediti ga na izborima. I tako se upoznao sa naim
poloajem, i na njegov podsticaj smo se svi prijavili kao glasai i glasali za njega. Sad
vidi da slobode za nas nemaju tu vanost koju im ti pripisuje. Ali, razumemo ta
kae. Pa, ta nam savetuje?
Ostali gosti su paljivo sluali na razgovor. Jedan od njih ree: Da li ja treba da
kaem ta treba da se uradi? Odloite plovidbu ovim brodom, ostanite ovde jo mesec
dana, pa emo se boriti za naa prava prema Vaim uputstvima.
Svi ostali su uskoili sa odobravanjem: Jeste, jeste. Abdula ete, mora da
zadri Gandibaija.
et je bio promuuran ovek. On ree: Moda ne mogu da ga zadrim sada.
Tanije, vi imate isto toliko prava kao i ja da to uradite. Ali ste potpuno u pravu.
Hajde da ga svi ubedimo da ostane. Ali, treba da imate na umu da je on pravnik. ta
emo sa njegovim honorarom?
Pitanje plate me je zabolelo, pa sam ga prekinuo: Abdula ete, plata ne dolazi u
obzir. Ne moe biti plate za javni rad. Mogu da ostanem, na kraju krajeva, i kao
sluga. I kao to zna, ja ne poznajem sve ove prijatelje. Ali, ako veruje da e oni
saraivati, mogu da ostanem jo mesec dana. Ali, ima jedna stvar. Iako nema potrebe
da me plaate za bilo ta, rad takve vrste o kojoj razgovaramo ne moe se zapoeti
bez odreenog fonda. Moda emo morati da aljemo telegrame, da tampamo
odreenu literaturu, da putujemo, da konsultujemo lokalne zastupnike, a poto ne
znam vae zakone, moda e mi biti potrebne odreene pravnike knjige. Sve to se
ne moe uraditi bez novca. A jasno je da jedan ovek nije dovoljan za taj posao.
Mnogi moraju da se ponude da mu pomognu.
A glasovi u horu su mi odgovorili: Alah je veliki i milostiv. Nai e se novac.
Ljudi ima, koliko ti god treba. Molimo te, ostani, i sve e biti dobro.
I tako se oprotajna zabava pretvorila u radni sastanak. Predloio sam da brzo
zavrimo obed i vratimo se kuama. U mislima sam utvrdio glavne smernice
kampanje. Utvrdio sam imena onih koji su bili na glasakim spiskovima i odluio da
ostanem jo mesec dana.

92

I tako je Bog postavio temelje mog boravka u Junoj Africi i posejao seme borbe
za nacionalno samopotovanje.

Poglavlje 42
Boravak u Natalu
et Hai Muhamed Hai Dada se smatrao glavnim liderom indijske zajednice u
Natalu 1893. Finansijski je et Abdula Hai Adam bio glavni meu njima, ali su on i
drugi uvek preputali prvenstvo etu Hai Muhamedu u javnim poslovima. Zato je
sastanak odran pod njegovim predsednitvom u kui Abdule eta, i tom prilikom je
bilo odlueno da se prui otpor Zakonu o pravima.
Prijavili su se i volonteri. Indijci roeni u Natalu, odnosno, veinom hrianska
indijska omladina, pozvani su da prisustvuju ovom sastanku. Prisustvovali su i g. Pol,
tuma Suda u Durbanu i g. uban Godfri, direktor misionarske kole, a oni su bili ti
koji su na sastanak doveli poprilian broj hrianske mladei. Svi su se prijavili kao
volonteri.
Mnogi lokalni trgovci su se, naravno, ulanili, a meu njima treba pomenuti
pripadnike porodice etovih, Davuda Muhameda, Muhameda Kasama Kamrudima,
Adamija Mijakana, A. Kolandavelu Pilaija, C. Lahirama, Rangasamija Padiaija i
Amadu ivu. Naravno, bio je tu i Parsi Rustomi. Od inovnika, bili su tu g.
Maneki, Joi, Narsinram i drugi, zaposleni u Dada Abdulla and Co. i u drugim
velikim firmama. Svi su bili prijatno iznenaeni to su se, eto, ukljuili u javni rad. Da
budu tako pozvani da se ukljue - bilo je to novo iskustvo za tu zajednicu, pa su bile
zaboravljene sve razlike, kao to su razlike izmeu visokih i niskih drutvenih statusa,
malih i velikih, gospodara i slugu, hindusa, muslimana, Parsa, hriana, Guaratija,
Madraana, Sindija i dr. Svi su bili kao deca i sluge otadbine.
Zakon je ve proao, ili je trebalo da proe, drugo itanje. U govorima povodom
tog zakona se injenica da se Indijci nisu usprotivili tom restriktivnom zakonu koristila
kao dokaz da oni i nisu podobni da im se daju slobode.
Objasnio sam tu situaciju na sastanku. Prvo to smo uradili bilo je da poaljemo
telegram predsedniku skuptine zahtevajui da odloi dalju raspravu o tom zakonu.
Slian telegram je poslat i premijeru, ser Donu Robinsonu, a jo jedan g. Eskombu,
kao prijatelju Dade Abdule. Predsednik je odmah odgovorio da e se rasprava o
Zakonu odloiti za dva dana. To nas je obradovalo.
Napisana je peticija koju je trebalo poslati Zakonodavnoj skuptini. Trebalo je
pripremiti tri primerka, i jo jedan dodatni, za tampu. Takoe je predloeno da se
obezbedi to je mogue vie potpisa, a sve je to trebalo uraditi tokom noi. Volonteri
koji su govorili engleski i nekoliko drugih sedeli su cele noi. Jedan stariji ovek, g.
Artur, koji je bio poznat po svojoj kaligrafiji, napisao je glavni primerak. Ostale su
napisali drugi po diktatu. Tako je istovremeno pripremljeno pet primeraka. Poslati su
93

trgovci volonteri, koji su krenuli svojim ili iznajmljenim koijama, da prikupe potpise.
Novine su objavile tu peticiju, sa povoljnim komentarima. Isto tako, peticija je
ostavila utisak i u skuptini. O njoj se raspravljalo u Domu. U odgovor na argumente
iznete u peticiji zagovornici Zakona o pravima su izneli odbranu, po optem priznanju
manjkavu. Pa ipak, zakon je izglasan.
Svi smo znali da je to neizbeno, ali je ova agitacija udahnula novi ivot naoj
zajednici i u njihove kue unela ubeenje da je ta zajednica jedna i nedeljiva i da je
dunost svih da se bore za svoja politika prava isto koliko i za trgovaka prava.
U to vreme je dravni sekretar za Kolonije bio lord Ripon. Odlueno je da mu se
podnese dugaka peticija. Nije to bio mali zadatak i nije se mogao obaviti za dan.
Prijavili su se volonteri i svi su oni doprineli tom poslu.
Podosta sam se potrudio da napiem tu peticiju. Proitao sam svu dostupnu
literaturu o tom predmetu. Moj argument se zasnivao na principu i celishodnosti.
Tvrdio sam da smo imali prava na slobode u Natalu, kao to smo imali neku vrstu
prava u Indiji. Tvrdio sam da je celishodno da ih zadrimo, poto je indijska
populacija koja moe da koristi te slobode veoma mala.
U roku od dve nedelje prikupljeno je deset hiljada potpisa. Obezbediti toliko
potpisa u celoj provinciji nije bilo lako, pogotovo ako se uzme u obzir da su oni koji
su to radili bili potpuno neupueni u posao. Za taj posao su morali biti odabrani
posebno sposobni dobrovoljci, jer je odlueno da se ne uzme nijedan potpis od onih
koji nisu potpuno upoznati sa svrhom i sadrajem peticije. Sela su bila ratrkana, na
velikoj udaljenosti. Posao se mogao obaviti efikasno samo ako odreeni broj ljudi radi
to svim srcem. I tako su i radili. Svi su obavili svoj posao sa entuzijazmom. Ali, dok
piem ove redove, likovi eta Davuda Muhameda, Rustomija, Adamija Mijakana i
Amade ive mi ivo izlaze u seanju. Oni su doneli najvei broj potpisa. Davud et
je iao unaokolo svojom koijom itav dan. A to je bio rad iz ljubavi: niko od njih nije
traio ak ni naknadu svojih trokova. Kua Dade Abdule postala je istovremeno i
karavanseraj i kancelarija za javne poslove. Nekoliko obrazovanih prijatelja koji su mi
pomagali, kao i mnogi drugi, tu su i jeli. Tako je svaki pomaga bio izloen znatnim
trokovima.
Na kraju je peticija predata. Odtampano je hiljadu primeraka da se podele
unaokolo. Po prvi put je ona upoznala indijsku javnost sa prilikama u Natalu. Poslao
sam po primerak svim novinskim kuama i publicistima koje sam poznavao.
U naslovnom lanku o peticiji, The Times of India snano je podrao zahteve
Indijaca. Primerci su poslati novinarima i publicistima u Engleskoj koji su zastupali
razne stranke. I londonski Times je podrao nae zahteve, pa smo poeli da se
nadamo da e na nacrt zakona biti stavljen veto.
Nije mi bilo mogue da u tom trenutku napustim Natal. Indijski prijatelji su me
okruili sa svih strana i nagovarali me da ostanem tamo trajno. Rekao sam ta mi je
problem. Odluio sam da ne ostajem o javnom troku. Osetio sam da je neophodno
da zasnujem nezavisno domainstvo. Pomislio sam da ta kua treba da bude dobra i
smetena u dobrom okruenju zajednice ukoliko hou da ivim na nain uobiajen za
pravnike. A meni je izgledalo nemogue da izdravam takvo domainstvo bez manje
94

od 300 funti godinje. Zato sam odluio da ostanem samo ako mi lanovi zajednice
obezbede pravniki posao da zaradim taj minimum i saoptio sam im tu odluku.
Ali, rekli su oni, voleli bismo da zarauje toliko za javni rad, a mi to lako
moemo da skupimo. Naravno, to po strani od honorara koje mora da naplati za
svoj privatni pravniki rad.
Ne, ne mogu da vam naplatim toliko za javni rad, rekoh ja. Taj posao ne trai
toliko pravnike vetine od mene. Moj posao e biti uglavnom da navedem sve vas da
radite. A kako da to naplatim? Onda, morau da vam se esto obraam za sredstva za
taj rad, a ako treba i da zaraujem za ivot o vaem troku, onda e mi biti nezgodno
da traim velike sume, pa emo se na kraju nai u orsokaku. Osim toga, hteo bih da
zajednica izdvoji vie od 300 funti godinje za javni rad.
Ali, mi te ve poznajemo neko vreme i sigurni smo da nee traiti nita to ti ne
treba. A ako mi hoemo da ostane ovde, zar ne bi trebalo i da ti platimo trokove?
Vaa ljubav i trenutni entuzijazam vas navode da tako govorite. Kako moemo
biti sigurni da e ta ljubav i entuzijazam trajati zauvek? A kao va prijatelj i va sluga,
morau povremeno da vam kaem i neprijatne stvari. Samo Nebo zna da li u i onda
zadrati vau naklonost. Meutim, injenica je da ne smem da prihvatim nikakvu
platu za javni rad. Meni je dovoljno da se svi sloite da ete mi poveriti svoje
pravnike poslove. Moda e vam i to biti teko. Uprkos svemu, ja nisam belacpravnik. Kako moete biti sigurni da e me sud uvaiti? A ja ne mogu da budem
siguran ni koliko da naplaujem kao pravnik. Dakle, ak i ako mi plaate advokatske
honorare, to moe da bude rizino. Ja bi trebalo da smatram da je ve i to to mi ih
poveravate nagrada za moj javni rad.
Ishod tog razgovora je bio da mi je oko dvadeset trgovaca dalo honorare za jednu
godinu da vodim njihove pravne poslove. Pored toga, Dada Abdula mi je kupio
neophodni nametaj, umesto novca koji je nameravao da mi da na odlasku. I tako
sam se naselio u Natalu.

Poglavlje 43
Obojeni advokat
Simbol Suda pravde su terazije koje uravnoteene dri nepristrasna i slepa, ali mudra
ena. Sudbina ju je namerno uinila slepom, kako ne bi mogla da sudi nekome prema
spoljanjosti, ve po njegovoj unutranjoj vrednosti. Ali, Advokatska komora Natala
se bacila na to da ubedi Sud pravde da deluje u suprotnosti sa tim principom i da
izneveri sopstveni simbol.
Prijavio sam se za dozvolu da radim kao advokat na Vrhovnom sudu. Imao sam
sertifikat sa tom dozvolom od Bombajskog visokog suda. Englesko svedoanstvo sam
morao da ostavim u Bombajskom visokom sudu kada sam se tamo ulanio. Prijavi za
dozvolu trebalo je pridruiti dve potvrde o reputaciji, pa sam ih, mislei da veu
95

teinu imaju one koje bi napisali Evropljani, dobio od dva poznata evropska trgovca
koje sam upoznao preko Abdule eta. Tu prijavu je trebalo predati preko nekog lana
komore, a po pravilu je glavni zastupnik te prijave podnosio bez naknade. Glavni
zastupnik je bio g. Eskomb, koji je, kao to smo videli, bio pravni savetnik gospode iz
Dada Abdulla & Co. Posetio sam ga, i on se rado saglasio da podnese moju prijavu.
Advokatska komora mi je sada priredila iznenaenje, poslavi mi dopis u kome se
protivi mojoj prijavi za prijem. Jedna od njihovih primedbi bila je da originalni
engleski sertifikat nije pridodat mojoj prijavi. Ali glavna primedba je bila da, kada su
pisana pravila koja se tiu prijema advokata, mogunost da se obojeni lanovi prijave
nije bila razmatrana. Natal je svoj rast dugovao evropskoj inicijativi, pa je bilo
neophodno da meu advokatima dominira evropski element. Ako bi bili primljeni
obojeni lanovi, oni bi postepeno mogli da postanu brojniji od Evropljana, pa bi se
bastion njihove zatite sruio.
Advokatska komora je angaovala jednog istaknutog advokata da podri njihovo
protivljenje. Poto je i on bio povezan sa Dada Abdulla & Co, preko Abdule eta mi
je poruio da svratim k njemu. Razgovarao je sa mnom sasvim iskreno, pitao me za
moje poreklo, to sam mu ispriao. Onda je rekao:
Nemam da kaem nita protiv Vas. Jedino sam se plaio da niste neki avanturista
roen u Kolonijama. A injenica da uz Vau prijavu niste priloili originalni sertifikat
podgrevala je moju sumnju. Bilo je ljudi koji su se okoristili diplomama koje ne
pripadaju njima. Potvrde o reputaciji od evropskih trgovaca koje ste podneli za mene
nemaju vrednosti. ta oni znaju o Vama? Koliko mogu da Vas poznaju?
Ali, rekao sam, ovde su mi svi nepoznati. ak me je i Abdula et upoznao tek
ovde.
Ali, Vi kaete da potie iz istog kraja kao i Vi? Ako je Va otac tamo bio premijer,
onda Abdula et sigurno poznaje Vau porodicu. Da ste obezbedili njegovu izjavu pod
zakletvom, ne bih apsolutno imao primedbi. Tada bih rado referisao Advokatskoj
komori da ne mogu da se protivim Vaoj prijavi. Ovaj razgovor me je razbesneo, ali
sam obuzdao svoja oseanja. Da sam dodao potvrdu Dade Abdule, rekoh sebi,
ona bi bila odbaena, a oni bi traili potvrde Evropljana. A kakve veze ima moj
prijem kao advokata sa mojim roenjem i precima? Kako se moe moje poreklo, bilo
da je skromno ili problematino, koristiti protiv mene? Ali, suzdrao sam se i mirno
odgovorio:
Iako ne smatram da Advokatska komora ima bilo kakva ovlaenja da zahteva
sve te detalje, potpuno sam spreman da vam prezentujem tu izjavu koju elite.
Pripremljena je izjava eta Abdule i podneta savetniku za Advokatsku komoru.
On je bio zadovoljan. Ali, Komora nije. Ona se usprotivila mojoj prijavi pred
Vrhovnim sudom, koji je zabranio to protivljenje, ak ni ne pozivajui g. Eskomba da
odgovori. Glavni sudija je rekao: Primedba da aplikant nije pridodao originalni
sertifikat nema osnova. Ukoliko je dao lanu izjavu pod zakletvom, moe biti krivino
gonjen, a njegovo ime e biti izbrisano sa spiska ukoliko se pokae da je kriv. Zakon
ne pravi razliku izmeu belih i obojenih ljudi. Zato ovaj Sud nema ovlaenja da
sprei g. Gandija da se upie kao advokat. Mi odobravamo njegovu prijavu.
96

Gospodine Gandi, sada moete da se zakunete.


Ustao sam i zakleo se pred registratorom. im sam se zakleo, glavni sudija,
obraajui mi se, ree: Sada morate da skinete turban, g. Gandi. Morate da se
pridravate pravila Suda u pogledu odee koju nose pravnici koji ovde obavljaju
praksu.
Uvideo sam svoja ogranienja. Turban, za koji sam insistirao da ga nosim u
Regionalnom sudu, sada sam skinuo u znak poslunosti prema Vrhovnom sudu.
Nisam to uinio zato to sam smatrao da ne bi bilo opravdano da se oduprem tom
nareenju. Hteo sam da sauvam snagu da se borim u veim bitkama. Nije trebalo da
iscrpim svoje borbene vetine u insistiranju da zadrim moj turban. One su bile
potrebne za vanije ciljeve.
Abduli etu i drugim prijateljima nije se svidelo moje potinjavanje (ili je to bila
slabost?). Oni su smatrali da je trebalo da se drim mog prava da nosim turban dok
uestvujem u sporovima na sudu. Pokuao sam da ih urazumim. Pokuao sam da im
uinim pojmljivim istinu maksime Kad si u Rimu, radi kako rade Rimljani. Bilo bi
ispravno, rekao sam, da odbijem, da su mi u Indiji neki engleski slubenik ili sudija
naredili da skinem turban; ali kao slubeniku ovog Suda, ne bi mi priliilo da ne
potujem obiaje suda u provinciji Natal.
Donekle sam umirio te prijatelje ovim i slinim argumentima, ali ne mislim da sam
ih potpuno ubedio, u ovom sluaju, o tome da treba primeniti princip da se stvari
gledaju iz razliitih uglova u razliitim okolnostima. Meutim, na osnovu mog
dosadanjeg ivotnog iskustva, insistiranje na istini me je samo po sebi nauilo da
uvaavam lepotu kompromisa. U kasnijem ivotu sam video da je taj duh sutinski
deo satjagrahe. To je esto znailo da treba da ugrozim sopstveni ivot i navuem na
sebe gnev prijatelja. Ali, istina je nepokolebljiva i lepa kao cvet.
Suprotstavljanje Advokatskoj komori me je uinilo jo poznatijim u Junoj Africi.
Veina novina je osudila njihovo protivljenje i optuila Komoru za ljubomoru. Ta
popularnost je, u odreenoj meri, pojednostavila moj rad.

Poglavlje 44
Indijski kongres u Natalu
Pravnika praksa je bila i ostala za mene drugostepeno zanimanje. Bilo je neophodno
da se koncentriem na javni rad kako bih opravdao svoj ostanak u Natalu. Samo
deljenje peticije protiv izglasavanja nacrta zakona kojim se predvialo liavanja
Indijaca njihovih izbornih prava nije bilo dovoljno. Bila je neophodna stalna agitacija
kako bi se ostavio eljeni utisak na dravnog sekretara za Kolonije. Smatralo se da je,
da bi se to sprovelo, neophodno da se stvori jedna stalna organizacija. Zato sam se
posavetovao sa Abdulom etom i ostalim prijateljima, pa smo odluili da osnujemo
javnu organizaciju trajnog karaktera.
97

Koje ime da damo toj novoj organizaciji - pitanje je koje me je muilo. Nisam
hteo da se poistovetim ni sa jednom politikom partijom. Ime Kongres imalo je,
znao sam, lo prizvuk kod konzervativaca u Engleskoj, pa ipak je Kongres bio pravi
ivot Indije. Hteo sam da ga uinim popularnim u Natalu. Liilo bi na kukaviluk da
se okleva da se usvoji to ime. Zato, uz potpuno objanjenje mojih razloga, predloio
sam da se ta organizacija nazove Kongres Indijaca Natala, pa je 22. maja i nastao
Kongres Indijaca Natala.
Velika dvorana kod Dade Abdule tog dana je bila prepuna. Kongres je ponjeo
oduevljeno odobravanje svih prisutnih. Njegovo konstituisanje je bilo jednostavno,
ali lanarina je bila problem. lanovi su mogli da budu samo oni koji su plaali pet
ilinga meseno. Dobrostojee klase su bile zamoljene da doprinesu koliko god mogu.
Abdula et se upisao na spisak sa 2 funte meseno. Jo dva prijatelja su upisala isto.
Pomislio sam da ne treba da krtarim sa mojom lanarinom, pa sam upisao jednu
funtu meseno. Za mene je to bilo preko mogunosti, ako treba da sam sebe
izdravam. I Bog mi je pomogao. Tako smo dobili prilian broj lanova koji su se
upisali sa jednom funtom meseno. Broj onih koji su upisali 10 ilinga bio je jo vei.
Pored toga, bilo je donacija koje su sa zahvalnou prihvaene.
Iskustvo je pokazalo da niko nije plaao lanarinu tek tako. Nije bilo mogue
esto poseivati lanove van Durbana. Izgledalo je kao da se entuzijazam jednog
trenutka u narednom trenutku ve istopio. ak je i lanove u Durbanu trebalo
poprilino ganjati da plate svoju lanarinu.
Zadatak sakupljanja lanarine dopao je meni, poto sam bio sekretar. I doli smo
do situacije kada sam morao da svoje inovnike angaujem ceo dan na sakupljanju
lanarine. Ti ljudi su se umorili od tog posla, pa sam oseao, ako se situacija ne
popravi, da bi lanarinu trebalo plaati godinje a ne meseno, i to strogo unapred.
Zato sam sazvao sastanak Kongresa. Svi su pozdravili predlog da se lanarina plaa
godinje umesto meseno i da se ustanovi minimum od 3 funte. Tako je posao oko
sakupljanja znaajno olakan.
Ve na samom poetku sam nauio da javni rad ne treba obavljati pozajmljenim
novcem. U obeanja drugih se moemo pouzdati u veini stvari, osim u pogledu
novca. Nikad nisam video da ljudi ure da plate sume koje su prijavili za lanarinu, pa
ni Indijci iz Natala nisu bili izuzetak u tom pogledu. I poto zbog toga nikakav posao
nije obavljan dok sredstva ne bismo imali u rukama, Kongres Indijaca Natala nikad
nije bio u dugu.
Mnogi saradnici su ispoljavali izuzetan entuzijazam poduhvativi se zadatka da
ispitaju miljenje lanova. Bio je to posao koji im nije donosio dobit, ali je bio
neprocenjivo iskustvo. Veliki broj ljudi je rado davao lanarinu u gotovini. Rad u
dalekim selima u unutranjosti bio je prilino teak. Ljudi nisu znali kakva je priroda
javnog rada. Pa ipak smo dobijali pozive da posetimo daleka mesta, poto su vodei
trgovci iz svih krajeva nudili svoje gostoprimstvo.
Jednom prilikom, tokom jednog od obilazaka, situacija je bila prilino teka.
Oekivali smo da na domain doprinese lanarini sa 6 funti, ali je on odbio da da vie
od 3. Da smo prihvatili tu sumu, i drugi bi sledili taj primer, pa bi nae sakupljanje
98

lanarina bilo upropaeno. Bilo je kasno uvee i svi smo bili gladni. Ali, kako da
veeramo a da ne dobijemo pre toga sumu koju smo reili da dobijemo? Sva
ubeivanja bila su beskorisna. Izgledalo je da je na domain nepokolebljiv. I drugi
trgovci iz tog grada su pokuavali da ga urazume, pa smo sedeli cele noi, i on kao i
mi, reeni da ne popustimo. Veina mojih saradnika su kipteli od besa, ali su se
suzdravali. Najzad, kad je ve svitalo, domain je popustio, platio nam 6 funti i
poastio nas. To se odigralo u Tongaatu, ali su se posledice ovog incidenta osetile do
Stangera na severnoj obali i do arlstona u unutranjosti. To je takoe ubrzalo na
rad na sakupljanju lanarine.
Meutim, sakupljanje sredstava nije bilo jedina stvar koju je trebalo raditi. U
stvari, ve odavno sam nauio princip da ovek ne treba nikad da ima na raspolaganju
vie novca nego to je neophodno.
Sastanci su se obino odravali jednom meseno, pa ak i jednom nedeljno ako je
bilo neophodno. Proitali bi se detalji sastanka, pa bi se raspravljalo o raznim
pitanjima. Ljudi nisu imali iskustva uea u javnim raspravama, niti su umeli da dre
kratka i svrhovita izlaganja. Svi su oklevali da ustanu i govore. Objasnio sam im.
Uvideli su da je to za njih jedna vrsta obrazovanja, pa su mnogi koji ranije nisu imali
obiaj da govore pred publikom uskoro formirali naviku da promiljaju o stvarima od
javnog interesa i govore o njima javno.
Znajui da u javnom radu sitni trokovi povremeno progutaju velike sume,
odluio sam da u poetku ne tampam ak ni knjige priznanica. U kancelariji sam
imao apirograf na kome sam pravio kopije priznanica i izvetaja. Takve stvari sam
poeo da tampam tek kada su blagajne Kongresa bile pune i kada su i broj lanova i
posao porasli. Takva tednja je sutinska za svaku organizaciju, pa ipak znam da se
ona ne sprovodi uvek. Zato smatram da je na mestu to ovde ulazim u sitne detalje sa
poetaka jedne male, ali rastue organizacije.
Ljudima uopte nije bilo stalo da dobiju priznanicu za sumu koju su platili, ali smo
mi uvek insistirali da izdamo priznanicu. Tako je svaki novi bio opravdan, pa se
usuujem da kaem da se raunovodstvene knjige za 1894. godinu mogu nai i danas
netaknute u arhivama Kongresa Indijaca Natala. Paljivo voenje knjiga je
neophodan uslov za svaku organizaciju. Bez njih, ona gubi dobar glas. Bez ispravno
voenih knjiga, nije mogue drati se istine u njenoj nedirnutoj istoti.
Jo jedna karakteristika Kongresa bila je to je angaovao u slubi obrazovane
Indijce roene u Kolonijama. Pod pokroviteljstvom Kongresa osnovano je Prosvetno
udruenje Indijaca roenih u Kolonijama. lanstvo se sastojalo uglavnom od te
obrazovane omladine. Trebalo je da plate veoma malu lanarinu. Udruenje je sluilo
da iznese u javnost njihove potrebe i probleme, da podstakne razmiljanje meu
njima, da ih dovede u kontakt sa indijskim trgovcima, a isto tako da im obezbedi
razne mogunosti sluenja zajednici. Bila je to neka vrsta debatnog udruenja.
lanovi su se redovno sastajali i razgovarali, ili itali radove o raznim temama.
Povezana sa tim udruenjem, otvorena je i jedna mala biblioteka.
Trea karakteristika Kongresa bila je propaganda. Ona se sastojala u upoznavanju
Engleza u Junoj Africi i Engleskoj, kao i naroda Indije, sa pravim stanjem stvari u
99

Natalu. U tu svrhu napisao sam dva pamfleta. Prvi je bio Poziv svim Britancima u
Junoj Africi. On je sadrao prikaz, potkrepljen dokazima, optih prilika Indijaca u
Natalu. Drugi je nazvan Prava Indijaca, poziv. On je sadrao kratak prikaz prava
Indijaca u Natalu sa injenicama i brojkama. Posvetio sam dosta rada i prouavanja
pripremi tih pamfleta, pa su se zato delili nairoko.
Sva ta aktivnost je dovela do toga da Indijci steknu brojne prijatelje u Junoj
Africi i da zadobiju aktivnu simpatiju svih stranaka u Indiji. Ona je takoe otvorila i
postavila pred junoafrike Indijce definisan pravac delovanja.

Poglavlje 45
Balasundaram
arke i iste elje srca se uvek ispunjavaju. Na svom iskustvu sam se uverio da je
tako. Sluenje siromanima je bila elja moga srca i ona me je uvek bacala meu
sirote i omoguavala mi da se poistovetim sa njima.
Iako su meu lanovima Kongresa Indijaca Natala bili i Indijci roeni u
kolonijama i svetenici, u njega jo uvek nisu spadali radnici po ugovoru. Kongres jo
uvek nije bio njihov. Oni nisu imali dovoljno sredstava da postanu njegovi lanovi
plaanjem lanarine. Kongres je mogao da ih pridobije jedino radei za njih. Ova
prilika se pruila kada ni Kongres ni ja nismo za to bili zaista spremni. Jedva da sam
sastavio tri-etiri meseca prakse, a i Kongres je bio u povoju, kada je jedan Tamilac u
ritama, sa pokrivalom za glavu u rukama, sa dva polomljena zuba i ustima koja su
krvarila stao pred mene drui i jecajui. Njegov gospodar ga je estoko pretukao.
Saznao sam sve o njemu od mog inovnika, koji je takoe bio Tamilac.
Balasundaram - tako se zvao posetilac - sluio je po ugovoru kod jednog poznatog
Evropljanina iz Durbana. Gospodar, naljutivi se na njega, izgubio je kontrolu i
estoko izudarao Balasundarama, slomivi mu dva zuba.
Poslao sam ga lekaru. Tada su lekari bili samo belci. Traio sam od lekara potvrdu
o prirodi Balasundaramovih povreda. Dobio sam potvrdu i odmah poveo povreenog
oveka sudiji za prekraje, kome sam predao njegovu izjavu. Sudija se razbesneo
kada ju je proitao i izdao sudski poziv za poslodavca.
Daleko od toga da sam eleo da poslodavac bude kanjen. Hteo sam samo da se
Balasundaram oslobodi od njega. itao sam zakon o radu po ugovoru. Ako obian
sluga napusti posao a da ne da otkaz, njegov gospodar bi mogao da ga tui
graanskom sudu. Ali, kod radnika po ugovoru stvar je bila svim drugaija. Pod istim
uslovima, radnik po ugovoru bio bi krivino gonjen i ukoliko se utvrdi da je kriv
zavrio bi u zatvoru. Zato je ser Viljem Hanter smatrao sistem rada po ugovoru
gotovo podjednako loim kao i ropstvo. Slino robu, radnik po ugovoru bio je
vlasnitvo svog gospodara.
Postojala su samo dva naina da se Balasundaram oslobodi: ili da branilac radnika
100

po ugovoru poniti njegov ugovor, pa da prevede ugovor na nekog drugog, ili da


navede Balasundaramovog poslodavca da ga oslobodi. Posetio sam tog poslodavca i
rekao mu: Ne elim da Vas tuim i da budete kanjeni. Mislim da shvatate koliko ste
estoko isprebijali tog oveka. Biu zadovoljan ako prenesete njegov ugovor na nekog
drugog. Sa time se rado sloio. Zatim sam otiao braniocu. I on se sloio sa mnom,
pod uslovom da naem novog poslodavca.
I tako sam poeo da traim poslodavca. Morao je da bude Evropljanin, poto
Indijci nisu mogli da zapoljavaju radnike po ugovoru. U to vreme sam poznavao tek
nekoliko Evropljana. Sreo sam se sa jednim od njih. Vrlo ljubazno se sloio da
preuzme Balasundarama. Bio sam mu izuzetno zahvalan na tome. Sudija za prekraje
je presudio Balasundaramovom poslodavcu i konstatovao da se on prihvatio da
prebaci ugovor na nekog drugog.
Balasundaramov sluaj je dopro do uiju svih radnika po ugovoru, a mene su
poeli da smatraju svojim prijateljem. Sa zadovoljstvom sam pozdravio tu novu vezu.
U moju kancelariju poeli su redovno da dolaze radnici po ugovoru, a ja sam dobio
najbolju moguu priliku da se upoznam sa njihovim radostima i tugama.
Balasundaramov sluaj odjeknuo je sve do Madrasa. Radnici iz raznih krajeva te
provincije, koji su dolazili u Natal po ugovoru, saznali su za taj sluaj od svoje brae
radnika.
U tom sluaju nije bilo nieg izuzetnog, ali je injenica da u Natalu postoji neko
ko brani njihova prava i ko javno istupa u njihovo ime izuzetno obradovala radnike po
ugovoru i dala im nadu.
Rekao sam da je Balasundaram uao u moju kancelariju sa pokrivalom za glavu u
ruci. U toj okolnosti je bilo posebne emocionalnosti koja je takoe pokazivala koliko
smo poniavani. Ve sam ispriao incident u kome su traili da skinem turban. Svim
radnicima po ugovoru, i svim Indijcima-strancima, bilo je nametnuto pravilo da skinu
pokrivalo za glavu kad idu u posetu nekom Evropljaninu, bilo da je to kaket, turban
ili al obmotan oko glave. ak ni pozdrav sklopljenim rukama nije bio dovoljan.
Balasundaram je mislio da mora da se dri tog pravila ak i prema meni. To je bio
prvi takav sluaj koji sam doiveo. Osetio sam se ponienim i zamolio ga da povee
svoj al. Uradio je to, ne bez odreenog oklevanja, ali sam mogao da primetim
zadovoljstvo na njegovom licu.
Nikad nisam mogao da shvatim - kako ljudi mogu da se oseaju poastvovani
poniavanjem svojih blinjih?

Poglavlje 46
Porez od 3 funte
Balasundaramov sluaj doveo me je u dodir sa Indijcima koji su radili po ugovoru.
Ali, ono to me je nagnalo da potanko prouim njihovo stanje bila je kampanja da im
101

se nametnu posebni visoki porezi.


Te iste godine, 1894, vlada Natala je nastojala da nametne godinji porez od 25
funti Indijcima, radnicima po ugovoru. Taj predlog me je zapanjio. Izneo sam tu stvar
pred Kongres na diskusiju, pa je odmah odlueno da se organizuje neophodni otpor.
Ali najpre, moram da objasnim kako je nastao taj porez.
Negde oko 1860, poto su utvrdili da taj kraj ima znaajan potencijal za
proizvodnju eerne trske, Evropljani iz Natala su se dali u potragu za radnom
snagom. Bez uvezene radne snage nije bilo mogue gajenje ove kulture i proizvodnja
eera, poto natalski Zului nisu bili pogodni za ovu vrstu rada. Zato je vlada Natala
uspostavila saradnju sa indijskom vladom i dobila od nje dozvolu da regrutuje indijsku
radnu snagu. Ovi radnici su potpisivali petogodinje radne ugovore o radu u Natalu,
po ijem isteku su bili slobodni da se tu nasele i postanu punopravni vlasnici svog
zemljita. To je bio podsticaj za te ljude, poto su se tada belci trudili da unaprede
svoju poljoprivredu proizvodnjom koju bi obavljali indijski radnici, nakon to bi im
ugovor istekao.
Ali, Indijci su proizvodili vie nego to se od njih oekivalo. Gajili su velike
koliine povra. U poljoprivredu su uveli veliki broj indijskih sorti i omoguili jeftinije
gajenje lokalnog povra. Uveli su i mango. Njihova preduzimljivost nije se zaustavila
na poljoprivredi. Poeli su da se bave trgovinom. Kupovali su graevinske parcele, pa
su se mnogi od radnika uzdigli do zemljoposednika i kuevlasnika. Za njima su doli
trgovci iz Indije koji su se tu naselili radi trgovine. Pokojni et Abubakar Amod je bio
prvi meu njima. On je uskoro razvio obiman posao.
Beli trgovci su se uznemirili. Kada su se isprva obradovali dolasku indijskih
radnika, nisu raunali na to koliko su oni poslovno sposobni. Mogli su da ih toleriu
kao nezavisne poljoprivrednike, ali njihovu konkurenciju kao trgovaca nisu mogli da
trpe.
To je posejalo seme neprijateljstva prema Indijcima. Mnogi drugi faktori doprineli
su da ono jo poraste. Na drugaiji nain ivota, naa jednostavnost, nae
zadovoljstvo malim dobicima, naa ravnodunost prema higijenskim pravilima i
istoi, naa lenjost da okolinu drimo istom i urednom i naa krtost da ulaemo u
popravke kua - sve to, u kombinaciji sa razlikom u veri, doprinelo je da se raspiri
plamen neprijateljstva. Ta netrpeljivost nala je izraza u zakonodavstvu, u zakonu o
uskraivanju prava glasa i u zakonu kojim je nametnut porez indijskim radnicima po
ugovoru. A nezavisno od zakonodavstva, ve su zapoela meusobna bockanja.
Prvi predlog bio je da se indijski radnici nasilno repatriraju, kako bi njihov ugovor
o radu mogao da se okona u Indiji. Indijska vlada nije imala nameru da taj predlog
prihvati. Zato je iznet drugi predlog, da se
1. Radnik po ugovoru mora vratiti u Indiju po isteku ugovora ili da
2. Svake dve godine mora da potpie novi radni ugovor, a sa svakim novim
potpisivanjem daje dodatnu sumu; i da
3. U sluaju da odbije da se vrate u Indiju ili da obnovi ugovor, radnik plaa
godinji porez od 25 funti.
102

Delegacija koju si inili ser Henri Bins i g. Mejson otputovala ja u Indiju da bi


postigla da indijska vlada prihvati taj predlog. U to vreme vicekralj je bio lord Eglin.
On nije prihvatio porez od 25 funti, ali se sloio sa paualnim porezom od 3 funte.
Tada sam smatrao, a smatram i sada, da je to bila ozbiljna greka vicekralja.
Odobrivi to, on ni na koji nain nije mislio o interesima Indije. Nije bila njegova
dunost da ini uslugu Evropljanima iz Natala. Za tri ili etiri godine, radnik po
ugovoru sa svojom enom i svakim mukim detetom preko 16 godina i enskim preko
13 postao bi podloan ovom propisu. Opteretiti etvorolanu porodicu - mua, enu i
dvoje dece - godinjim porezom od 12 funti na proseni prihod mua koji nikako nije
prelazio 14 ilinga meseno, bilo je svirepo i nevieno nigde u svetu.
Organizovali smo estoku kampanju protiv tog poreza. Da je Kongres Indijaca
Natala utao po tom pitanju, Vicekralj bi moda odobrio i porez od 25 funti. Ovo
smanjenje sa 25 funti na 3 funte je, moda, bilo posledica iskljuivo agitacije
Kongresa. Ali, moda se i varam. Moda indijska vlada od poetka ne bi odobrila
porez od 25 funti i smanjila bi ga na 3 funte i nezavisno od protivljenja Kongresa. U
svakom sluaju, posledica je bila gubljenje poverenja u indijsku vladu. Kao neko
kome je poverena dobrobit Indije, Vicekralj nikako nije smeo da odobri tako nehuman
porez.
Kongres nije mogao da smatra nekim velikim dostignuem to se uspelo da se
porez smanji sa 25 na 3 funte. I dalje smo alili to nismo uspeli da u potpunosti
zatitimo interese Indijaca koji rade po ugovoru. Kongres je uvek ostao odluan da se
taj porez ukine, ali je bilo potrebno 20 godina da bi ta reenost donela ploda. A kada
je to postignuto, bila je to posledica zalaganja ne samo Indijaca iz Natala, ve svih
Indijaca iz June Afrike. Krenje obeanja pokojnom g. Gokhaleu postalo je povod za
finalnu kampanju u kojoj su indijski radnici po ugovoru uzeli puno uee, a neki su
dali i svoje ivote, jer je vlast naredila da se puca, a oko deset hiljada ih je zatvoreno.
Ipak, istina je na kraju pobedila. Patnje tih Indijaca bile su izraz te istine.
Meutim, istina ne bi pobedila da nije bilo nepokolebljive vere, velikog strpljenja i
neprekidnog napora. Da je zajednica odustala od borbe, da je Kongres prekinuo
kampanju i prihvatio taj porez kao neizbean, indijski radnici po ugovoru bi i dandanas na venu sramotu Indijaca u Junoj Africi, kao i cele Indije, plaali taj porez.

Poglavlje 47
Uporedno prouavanje religija
Ako sam se potpuno posvetio sluenju zajednici, razlog koji je stajao u osnovi toga
bila je moja elja za samorealizacijom. Uinio sam sluenje mojom religijom, poto
sam oseao da se Bog moe ostvariti samo pomou sluenja. A sluenje je za mene
bilo sluenje Indiji, jer mi je to dolo i bez mog traenja, jer sam tome bio sklon.
Otiao sam u Junu Afriku da bih putovao, da bih se sklonio od intriga Katjavaana i
da sebi zaradim za ivot. Ali, kao to sam rekao, naao sam se u potrazi za Bogom i u
103

tenji za samorealizacijom.
Hrianski prijatelji su mi otvorili apetit za znanjem, koji je postao gotovo nezasit,
a oni me ne bi ostavili na miru ak i da sam hteo da budem ravnoduan. U Durbanu
me je otkrio g. Spenser Volton, voa Glavne misiji June Afrike. Gotovo da sam
postao lan njegove porodice. U pozadini tog poznanstva bili su, naravno, moji
kontakti sa hrianima u Pretoriji. G. Volton je imao potpuno samosvojan stil. Ne
seam se da me je ikad pozvao da prigrlim hrianstvo. Ali, postavio je svoj ivot kao
otvorenu knjigu pred mene i dopustio mi da gledam sve njegove postupke. Ga Volton
bila je veoma blaga i talentovana ena. Sviao mi se stav toga para. Mi smo znali
kakve su osnovne razlike meu nama. Nikakva diskusija ne bi mogla da ih izbrie. Pa
ipak se razlike pokazuju kao korisne, kad postoje tolerancija, milosre i istina. Sviala
mi se poniznost gospodina i gospoe Volton, njihova istrajnost i posveenost radu, pa
smo se susretali veoma esto.
To prijateljstvo je odravalo moje interesovanje za religiju ivim. Sada mi je bilo
nemogue da doem do slobodnog vremena, koje samo imao u Pretoriji, za moja
religiozna prouavanja. Mada, ono malo vremena koje sam mogao da odvojim,
upotrebio sam u dobre svrhe. Moja religiozna prepiska se nastavila. Rajandbai me je
vodio. Jedan prijatelj mi je dao Narmadaankarovu64 knjigu Darma Viar. Njegov
predgovor mi je zaista pomogao. itao sam o boemskom nainu na koji je taj pesnik
iveo, a opis iz predgovora kako su njegova prouavanja religije dovela do preokreta
u njegovom ivotu me je fascinirao. Knjiga mi se svidela i proitao sam je sa
interesovanjem od korica do korica. itao sam sa interesovanjem knjigu Maksa
Milera65 Indija - emu moe da nas poui? i prevod Upaniada koji je objavilo
Teozofsko drutvo. Sve je to povealo moje potovanje prema hinduizmu i njegova
lepota je poela da me osvaja. Ali, to nije u meni stvorilo predrasude prema ostalim
religijama. itao sam ivot Muhameda i njegovih nastavljaa od Vaingtona Irvinga
66i Karlajlovu slavopojku Proroku. Te knjige su poveale moje potovanje prema
Muhamedu. Proitao sam i knjigu pod nazivom Zaratustrine izreke.
Tako sam stekao znanje o raznim religijama. To prouavanje je podstaklo moje
samoposmatranje i podstaklo u meni naviku da u praksi sprovedem sve to bi mi se
svidelo u mojim prouavanjima. Tako sam poeo neke jogike prakse, onoliko koliko
sam mogao da ih razumem iz hinduistikih knjiga. Mada, nisam mogao da stignem
previe daleko, pa sam odluio da ih, po povratku u Indiju, sledim uz pomo nekog
strunjaka. Ta elja se nikad nije ispunila.
Izuzetno sam intenzivno prouavao Tolstojeve knjige. Jevanelje ukratko, ta
raditi? i druge knjige ostavile su dubok utisak na mene. Sve vie i vie sam poeo da
uviam mogunosti univerzalne ljubavi.
Otprilike u isto vreme sam stupio u kontakt sa jo jednom hrianskom
porodicom. Na njihov predlog, poeo sam da pohaam Veslijansku crkvu svake
nedelje. Za te dane sam takoe imao njihov otvoreni poziv na veeru. Ta crkva nije
ostavila povoljan utisak na mene. Propovedi su mi izgledale neinspirativne. Pastva mi
se nije uinila neto posebno religioznom. Nije to bio skup posveenih dua; pre su
izgledali kao svetovno orijentisani ljudi koji idu u crkvu radi razonode, povinujui se
104

obiaju. Tu bih, povremeno, preko volje zadremao. Bio sam posramljen, ali neki od
mojih suseda, koji nisu bili nita bolji, uteili su me. Nisam dugo mogao tako, pa sam
uskoro odustao od dolaska na te slube.
Moja veza sa porodicom koju sam poseivao svake nedelje se iznenada prekinula.
U stvari, moglo bi se rei da sam bio upozoren da ih vie ne poseujem. Moja
domaica je bila dobra i jednostavna ena, iako donekle uskih pogleda. Uvek smo
razgovarali o religioznim temama. U to vreme sam ponovo itao Svetlost Azije.
Jednom smo poeli da uporeujemo Isusov sa Budinim ivotom. Vidite Vi Gotaminu
samilost, rekoh ja. Ona nije bila ograniena na oveanstvo, ona se protezala na sva
iva bia. Zar se ovekovo srce ne ispuni ljubavlju kad pomisli na jagnje koje je
radosno stavio na ramena? Takvu ljubav prema svim ivim biima ne primeujemo u
Isusovom ivotu. To poreenje je zabolelo dobru gospou. Mogao sam da razumem
njena oseanja. Prekratio sam razgovor, pa smo poli u trpezariju. Njen sin, deak od
jedva pet godina, heruvimskog lica, takoe je bio sa nama. Najsreniji sam kada sam
meu decom a taj deko i ja smo odavno postali prijatelji. Podrugljivo sam govorio o
paretu mesa na njegovom tanjiru, a veoma pohvalno o jabuci na mom. Taj neduni
deak se zaneo i pridruio se mom hvaljenju voke.
A majka? Ona je bila uasnuta.
Bio sam upozoren. Obuzdao sam se i promenili smo temu. Naredne nedelje sam
posetio tu porodicu kao i obino, ali ne bez strepnje. Nisam shvatio da treba da
prestanem da idem tamo, nisam o tome jo ispravno razmislio. Meutim, dobra
gospoa mi je olakala odluku.
Gospodine Gandi, ree ona, molim Vas ne uzimajte mi za zlo to moram da
Vam kaem da Vi niste dobro drutvo za mog deaka. Svakog dana se ustee da jede
meso i trai voe, podseajui me na Vae argumente. To je previe. Ako se odrekne
mesa, postae slab, ako ne i bolestan. Kako bih to mogla da podnesem? Od sada bi
trebalo da razgovarate samo sa nama odraslima. Vai razgovori loe deluju na decu.
Gospoo... odgovorio sam, ao mi je. Mogu da razumem Vaa oseanja kao
majke, jer i ja imam decu. Lako moemo da okonamo ovo neprijatno stanje stvari.
Ono to ja jedem ili ne jedem e vie uticati na to dete od onoga to govorim.
Najbolje je, zato, da prestanem da Vam dolazim u posete. To svakako ne bi trebalo da
narui nae prijateljstvo.
Hvala Vam, ree ona, sa oiglednim olakanjem.

Poglavlje 48
Kao domain
Osnovati domainstvo nije bilo novo iskustvo za mene. Ali, domainstvo u Natalu bilo
je drugaije od onih koje sam imao u Bombaju i Londonu. Ovog puta je deo trokova
iao na isti presti. Mislio sam da je neophodno da imam domainstvo u skladu sa
105

mojim poloajem indijskog pravnika u Natalu i sa poloajem predstavnika Zajednice.


Hrana je bila jednostavna, ali poto sam imao obiaj da pozivam engleske prijatelje i
indijske saradnike, kuni trokovi su uvek bili prilino veliki.
Dobar sluga je sutinski vaan u svakom domainstvu. Ali, nije mi bilo jasno kako
da bilo koga drim kao slugu.
Jedan prijatelj mi je bio pratilac i pomonik, a imao sam i kuvara, koji je postao
lan porodice. inovnici iz kancelarije su obedovali i stanovali sa mnom.
Mislim da sam imao poprilino uspeha u tom eksperimentu, mada ni to nije bilo
bez odreene doze gorkog ivotnog iskustva.
Taj moj pratilac je bio veoma bistar, i mislio sam, odan meni. Tu sam se varao.
On je postao ljubomoran na jednog inovnika iz kancelarije koji je stanovao sa mnom
i ispleo takvu mreu da sam poeo da sumnjam u tog inovnika. Taj inovnik-prijatelj
je imao samosvojnu narav. im je video da mi je postao sumnjiv, napustio je i kuu i
kancelariju. To me je zabolelo. Osetio sam da sam moda bio nepravedan prema
njemu, pa me je savest stalno grizla.
U meuvremenu, mom kuvaru je zatrebalo nekoliko dana odsustva, ili je otiao iz
nekog drugog razloga. Bilo je neophodno da naem nekog drugog tokom njegovog
odsustva. O tom novom oveku sam kasnije saznao da je potpuni nitkov. Meutim,
za mene se pokazao Bogom poslan. Za dva ili tri dana po dolasku, on je otkrio
odreene nepravilnosti koje su se odvijale pod mojim krovom bez mog znanja i
odluio je da me upozori. Bio sam na glasu kao lakoveran ali ispravan ovek. To
otkrie je za njega, zato, bilo jo okantnije. Svakog dana bih u jedan iao iz
kancelarije kui na ruak. Jednog dana, oko dvanaest, kuvar je daui doao u
kancelariju i rekao: Molim Vas, doite kui odmah. Ima iznenaenje za Vas.
ta je sad? pitao sam. Mora mi rei ta je. Kako da napustim kancelariju u
ovo doba da bih video ta je u pitanju?
Zaaliete ako ne doete. To je sve to mogu da kaem.
Osetio sam poziv u njegovom insistiranju. Poao sam kui u pratnji slubenika i
kuvara koji je iao ispred nas. Poveo me je pravo na prvi sprat, pokazao na sobu mog
druga i rekao: Otvorite vrata pa vidite i sami.
Shvatio sam sve. Pokucao sam na vrata. Bez odgovora. Poeo sam da lupam tako
jako da su se zidovi tresli. Vrata su se otvorila. Unutra sam ugledao prostitutku.
Zamolio sam je da izae iz kue i da nikad vie ne doe ovamo.
Prijatelju sam rekao: Od ovog trenutka neu da imam nita s tobom. Bio sam
potpuno obmanut i napravio sam budalu od sebe. Tako si mi se oduio za moje
poverenje u tebe?
Umesto da se opameti, zapretio je da e me razotkriti.
Ja nemam ta da krijem, rekoh. Ispriaj sve to sam uradio. Ali, ovog trenutka
mora da ode od mene.
Od toga je jo vie pobesneo. Tu nije bilo pomoi. Zato sam rekao inovniku koji
je stajao dole: Molim te, idi i obavesti policijskog nadzornika, prenesi mu moj
pozdrav i reci da se ovek koji ivi sa mnom loe poneo. Ja neu da ga zadrim u
106

kui, ali on odbija da ide. Biu veoma zahvalan ako moe da poalje policiju da mi
pomogne.
To mu je pokazalo da mislim ozbiljno. Oseaj krivice ga je rastrojio. Izvinio mi se,
molio me da ne zovem policiju i sloio se da odmah ode iz kue, to je i uinio.
Ovaj incident je doao kao pravovremeno upozorenje u mom ivotu. Tek sad sam
jasno mogao da vidim koliko me je zaveo taj zli duh. Negujui prijateljstvo sa njim,
izabrao sam loe sredstvo za dobar cilj. Oekivao sam da u odvojiti rue od trnja.
Znao sam da je taj drugar loeg karaktera, pa ipak sam verovao da mi je odan. U
pokuaju da ga promenim gotovo da sam upropastio sebe. Prenebregao sam
upozorenja dobrih prijatelja. Zaluenost me je potpuno zaslepela.
A da nije bilo novog kuvara, nikad ne bih otkrio istinu, i poto sam bio pod
uticajem tog drugara, verovatno ne bih bio u stanju da ivim ivot nevezanosti kakav
sam tada zapoeo. Uvek bih traio vreme na njega. On je imao mo da me dri u
tami i da me zavodi.
Ipak, Bog mi je doao u pomo kao i ranije. Moje su namere bile iste, pa sam
tako bio spasen uprkos mojim grekama, a to rano iskustvo me je veoma temeljno
upozorilo na budunost.
Taj kuvar je bio, takorei, glasnik poslan s Neba. Nije znao da kuva, pa kao kuvar
ne bi ni mogao da ostane kod mene. Ali, niko drugi ne bi mogao da mi otvori oi. To
nije bilo prvi put, kao to sam kasnije shvatio, da je ta ena bila dovoena u moju
kui. Ona je esto dolazila i ranije, ali niko nije imao hrabrosti kao taj kuvar. Jer, svi
su znali koliko sam slepo verovao tom drugaru. Taj kuvar mi je, reklo bi se, bio poslat
samo da mi uini tu uslugu, budui da me je zamolio da ode gotovo istog trenutka.
Ne mogu da ostanem u tvojoj kui, rekao je. Tebe je tako lako zavesti. Ovo
nije mesto za mene.
Pustio sam ga da ide.
Sada sam otkrio da onaj ko mi je u ui ubacio otrovne stvari o inovniku kojeg
sam pominjao nije niko drugi do drugar koga sam izbacio. Potrudio sam se koliko god
sam mogao da ublaim nepravdu koju sam uinio tom inovniku. Ali, za veno je
aljenje to nikad nisam mogao da ga potpuno zadovoljim. Koliko god da se trudite da
ga popravite, raskid je raskid.

Poglavlje 49
Kui
Do sada sam proveo tri godine u Junoj Africi. Upoznao sam tamonje ljude i oni su
upoznali mene. Godine 1896. zatraio sam doputenje da odem kui na est meseci,
jer sam shvatio da bi moj boravak u Junoj Africi mogao da potraje. Tamo sam
prilino razradio praksu, a mogao sam da vidim da je narodu bilo potrebno moje
prisustvo. Zato sam odluio da otputujem kui, povedem sa sobom suprugu i decu,
107

vratim se i nastanim u Junoj Africi. Takoe sam uvideo da, ukoliko odem kui,
moda bih i tamo mogao da se bavim nekim javnim radom, unapredim miljenje
javnosti i da je jo vie zainteresujem za Indijce u Junoj Africi. Porez od 3 funte bio
je otvorena rana. Nije moglo biti mira dok se on ne ukine.
Ali, ko e se brinuti o radu Kongresa i Prosvetnog drutva u mom odsustvu? Na
pamet su mi padala dva oveka, Adami Mijakan i Parsi Rustomi. Sada je bilo
mnogo javnih radnika iz klase trgovaca. Ipak, najistaknutiji meu onima koji bi mogli
da ispune dunosti sekretara radei redovno, a koji su takoe zasluili potovanje
indijske zajednice, bila su ova dvojica. Sekretaru je svakako bilo potrebno aktivno
znanje engleskog. Preporuio sam pokojnog Adamija Mijakana Kongresu, a Kongres
je odobrio njegovo naimenovanje za sekretara. Iskustvo je pokazalo da je to bio
veoma srean izbor. Adami Mijakan je udovoljio svima svojom istrajnou,
liberalnou, drueljubivou i uljudnou i pokazao svima da zvanje sekretara ne
zahteva oveka sa pravnikom diplomom ili visokim engleskim obrazovanjem.
Sredinom 1896. zaplovio sam kui na s.s. Pongola koji je putovao za Kalkutu.
Na brodu je bilo veoma malo putnika. Meu njima su bila dva engleska slubenika
sa kojima sam uspostavio blizak kontakt. Sa jednim od njih sam imao obiaj da igram
ah sat dnevno. Brodski lekar mi je dao Prirunik za tamilski koji sam poeo da
prouavam. Moje iskustvo u Natalu mi je pokazalo da treba da nauim urdu, kako bih
se vie zbliio sa muslimanima, i tamilski, kako bih postao bliskiji sa Indijcima iz
Madrasa.
Na zahtev engleskog prijatelja, koji je itao urdu sa mnom, naao sam dobrog
urdu munshija meu putnicima sa palube, pa smo izvrsno napredovali u prouavanju.
Taj slubenik je imao bolje pamenje nego ja. Kad bi jednom video neku re, nikad je
vie ne bi zaboravio; meni je esto bilo teko da odgonetnem urdu slova. Ja sam imao
vie upornosti, ali nikako nisam mogao da preteknem tog slubenika.
Sa tamilskim sam prilino uznapredovao. Nije bilo pomoi sa strane, ali je
prirunik za tamilski bio dobro napisana knjiga, pa nisam oseao da mi je potrebna
neka spoljanja pomo.
Nadao sam se da u nastaviti ta prouavanja kad stignem u Indiju, ali to nije bilo
mogue. Veinu stvari koje sam itao od 1893. itao sam u zatvoru. Jesam donekle
napredovao sa tamilskim i urdu, u zatvorima - sa tamilskim u junoafrikim
zatvorima, a sa urduom u zatvoru Jeravda. Ali, nikad nisam nauio da govorim
tamilski, a ono malo znanja to sam stekao itanjem sada ra usled nedostatka prakse.
Jo uvek oseam koliko je veliki nedostatak bilo to neznanje tamilskog ili telugua.
Ljubavi kojom su me obasuli Dravidi u Junoj Africi uvek se seam. Kad god vidim
tamilskog ili telugu prijatelja, ne mogu a da se ne prisetim vere, istrajnosti i nesebinog
rtvovanja mnogih njihovih sunarodnika u Junoj Africi. A oni su uglavnom bili
nepismeni, i to i mukarci isto koliko i ene. U Junoj Africi smo se borili upravo za
takve, a i borbu su vodili nepismeni borci; ta borba je bila za siromane, a siromani
su se u potpunosti ukljuili u nju. Ipak, to to nisam znao njihov jezik nije mi uopte
smetalo da osvojim srca tih jednostavnih i dobrih sunarodnika. Oni su govorili lo
hindi ili lo engleski, pa nam nije bilo teko da nastavimo sa naim radom. Ali, ja sam
108

eleo da im uzvratim ljubav tako to u nauiti tamilski ili telugu. U tamilskom sam,
kao to sam rekao, donekle napredovao, ali u teluguu, koji sam pokuao da nauim u
Indiji, nisam stigao dalje od alfabeta. Sada se plaim da nikad neu moi da nauim te
jezike, pa se zato nadam da e Dravidi nauiti hindi. Oni meu njima u Junoj Africi,
koji nisu govorili engleski, zaista su i govorili hindi, ili hindustani, ma koliko to bilo
osrednje. Jedino ga nisu nauili oni koji su vladali engleskim, kao da je znanje
engleskog prepreka da nauimo nae sopstvene jezike.
Ali, udaljio sam se od teme. Zavriu priu o mom putovanju. Moram da
predstavim itaocima kapetana s. s. Pongola.
Sprijateljili smo se. Dobri kapetan pripadao je plimutskoj brai. Razgovarali smo
vie o verskim nego o pomorskim temama. On je postavio granicu izmeu moralnosti
i vere. Uenje Biblije je za njega bilo deija igra. Njegova lepota, po njemu, lei u
njegovoj jednostavnosti. Neka svi, mukarci, ene i deca, govorio bi on, imaju vere u
Isusa i njegovu rtvu, pa e njihovi grehovi sigurno biti iskupljeni. Ovaj prijatelj mi je
vratio seanja na plimutsku brau iz Pretorije. Religija koja ne namee nikakva
moralna ogranienja je bila glavna tema tih diskusija. Zato da ne jedem meso, ili
konkretno, govedinu? Zar nije Bog stvorio nie ivotinje radi uivanja oveanstva,
kao to je, na primer, stvorio biljno carstvo? Ta pitanja su nas neizostavno uvlaila i
religijske diskusije.
Nismo mogli da ubedimo jedan drugog. Bio sam ubeen u svoje uverenje da su
religija i moralnost sinonimi. Kapetan nije imao sumnji u ispravnost svog, suprotnog,
uverenja.
Nakon dvadeset etiri dana ovo prijatno putovanje je dolo kraju, i divei se lepoti
reke Huli, iskrcah se u Kalkuti. Istog dana seo sam u voz za Bombaj.

Poglavlje 50
U Indiji
Na putu ka Bombaju voz je stajao u Alahabadu 45 minuta. Odluio sam da tu pauzu
iskoristim da se provozam kroz grad. Trebalo je takoe da kupim i neki lek u apoteci.
Apotekar je bio napola zaspao i trebalo mu je mnogo vremena da rastvori lek, tako da
je, kad sam stigao na stanicu, voz upravo bio otiao. ef stanice je ljubazno zadrao
voz zbog mene jedan minut, ali poto nije video da dolazim, paljivo je naredio da se
moj prtljag iznese iz voza.
Uzeo sam sobu kod Kellnera i odluio da ponem da radim odmah, na tom mestu.
Dosta sam uo o Pioniru koji se izdavao u Alahabadu, i koliko sam razumeo, on je
bio protivnik indijskih aspiracija. ini mi se da je u to vreme njegov urednik bio g.
esni Junior. Hteo sam da obezbedim pomo sa svih strana, pa sam napisao pismo g.
esniju, ispriavi mu kako sam propustio voz i zamolio ga za sastanak, u neko
vreme koje bi mi omoguilo da nastavim put sledeeg dana. On me je odmah pozvao,
109

pa sam bio veoma srean, pogotovo to me je paljivo sluao. Obeao je da e


pomenuti u svojim novinama sve to bih mogao da napiem, ali je dodao da ne moe
da obea da e sa odobravanjem propratiti sve indijske zahteve, u onoj meri u kojoj
je bio obavezan da razume i prida odgovarajuu teinu i pogledima kolonijalaca.
Dovoljno je, rekoh ja, ako prouite pitanje i prodiskutujete o njemu u Vaim
novinama. Traim, i ne elim nita vie, nego najelementarniju pravdu koja nam se
duguje.
Ostatak dana sam proveo razgledajui okolinu i divei se uu triju reka,
Triveni,67 i planirajui posao koji me eka.
Taj neoekivani razgovor sa urednikom Pionira postavio je osnov za niz
dogaaja koji e na kraju dovesti do toga da budem linovan u Natalu.
Otputovao sam direktno u Rakot, bez zaustavljanja u Bombaju, i poeo da se
pripremam za pisanje pamfleta o stanju u Junoj Africi. Pisanje i objavljivanje tog
pamfleta trajali su oko mesec dana. Imao je zelene korice i kasnije je postao poznat
pod nazivom Zeleni pamflet. U njemu sam skicirao namerno ublaenu sliku stanja
Indijaca u Junoj Africi. Nain izraavanja koji sam u njemu koristio bio je umereniji
nego u dva pamfleta koja sam pomenuo ranije, zato to sam znao da stvari o kojima
se uje izdaleka izgledaju krupnije nego to jesu. tampan je u deset hiljada primeraka
koji su podeljeni svim novinama i voama svih indijskih partija. Pionir je bio prvi
koji je dao uredniki osvrt na njega. Saetak tog lanka je telegramom poslat u
Londonsko urednitvo Rojtersa, a ono je saetak tog saetka poslalo telegramom u
Natal. Taj telegram nije bio dui od tri tampana reda. Bilo je to minijaturno, ali
preterano preoblikovanje slike koju sam dao o tretmanu Indijaca iz Natala i nije bilo
napisano mojim reima. Kasnije emo videti kakav je to efekat imalo u Natalu. U
meuvremenu su sve ugledne novine nadugako prokomentarisale ovo pitanje.
Priprema tih pamfleta za slanje potom nije bila nimalo lagan posao. Bila bi i
skupa da sam nekoga plaao da pakuje koverte i sl. Umesto toga, imao sam znatno
jednostavniji plan. Okupio sam svu decu iz mog susedstva i zamolio ih da pomognu
na dva ili tri sata, i ujutru kad nije bilo nastave. Rado su na to pristala. Obeao sam da
u ih blagosloviti i dati im iskoriene potanske marke iz moje zbirke. Posao su
obavili zaas. To je bio moj prvi eksperiment da angaujem decu kao volontere.
Danas su dvojica od tih malih prijatelja moji saradnici.
Otprilike u to vreme u Bombaju je izbila epidemija kuge, pa je panika vladala
svuda unaokolo. Postojao je strah da e epidemija izbiti i u Rakotu. Poto sam
oseao da mogu da budem od pomoi u zdravstvu, ponudio sam moju slubu dravi.
Ona je prihvaena i bio sam naimenovan u komitet koji je trebalo da ispita to pitanje.
Poseban naglasak sam stavio na istou toaleta, pa je komitet odluio da ispita toalete
u svakoj ulici. Siromani nisu imali nita protiv da se njihovi toaleti pregledaju, ta
vie, oni su sproveli poboljanja koja su im predloena. Ali kad smo poli da ispitamo
kue viih klasa, neki od njih su nam ak uskratili pristup, a da i ne govorimo da nisu
hteli da sluaju nae predloge. Obino bismo uvideli da su toaleti bogatih prljaviji. Bili
su mrani i smrdeli su i vrveli od prljavtine i crva. Promene koje smo predlagali bile
su sasvim jednostavne, npr. da se za izmet koriste kofe umesto da mu se doputa da
110

pada na tlo; da se urin takoe sakuplja u kofe umesto da mu se dopusti da natapa


zemlju, da se sklone pregrade izmeu spoljanjih zidova kako bi smetljari mogli da ih
propisno oiste. Vie klase su iznele brojne primedbe na ovo poslednje poboljanje i u
najveem broju sluajeva nisu ga obavili.
Komitet je morao da pregleda i kvartove nedodirljivih. Samo je jedan lan
komiteta bio spreman da me prati tamo. Za ostale je poseta tim kvartovima bilo neto
besmisleno, a jo besmislenije im je bilo da pregledaju njihove klozete. Ali za mene su
ti kvartovi bili prijatno iznenaenje. To mi je bila prva poseta jednom takvom mestu u
ivotu. Tamonji mukarci i ene su bili iznenaeni to nas vide. Zamolio sam ih da
nam dopuste da pregledamo njihove klozete.
Klozeti za nas, uzviknuli su zaueno. Izlazimo i obavljamo te potrebe
napolju. Klozeti su za vas, velike ljude.
Pa, onda, nee vam smetati da pregledamo vae kue?, upitao sam.
Potpuno ste dobrodoli, gospodine. Moete da pregledate svaki oak naih
kua. To i nisu kue, to su rupe. Uao sam i bio oduevljen to sam video da je
unutra isto kao i napolju. Ulazi su bili dobro pometeni, podovi lepo premazani
kravljom balegom, a malobrojni lonci i tiganji isti i sjajni. Nije se trebalo plaiti
epidemije u tim kvartovima.
U kuama viih klasa nailazili smo na klozete koje ne mogu da odolim a da ne
opiem bar ukratko. Svaka soba je imala svoj leb, koji je korien i za vodu i za urin,
to je znailo da je cela kua zaudarala. Ali, jedna od tih kua imala je spavau sobu
na spratu sa lebom koji je korien i za urin i za fekalije. Kanal je imao cev koja se
sputala u prizemlje. Nije se mogao podneti smrad u toj sobi. Kako su vlasnici mogli
tu da spavaju, ostavljam itaocima da zamisle.
Komitet je takoe posetio vainavski Haveli. Svetenik odgovoran za Haveli je bio
veoma dobar prijatelj sa mojom porodicom. Zato se saglasio da pregledamo sve i
predloimo prepravke kakve bismo eleli. Postojalo je jedno mesto na zemljitu
Havelija koje ni taj svetenik nikad nije video. Bilo je to mesto gde su bacani ostaci
jela i listovi koji su korieni umesto tanjira - bacani preko zida. Bio je to plen vrana i
sokolova. Klozeti su, naravno, bili prljavi. Nisam ostao dovoljno dugo u Rakotu da
bih video koliko je od naih predloga svetenik realizovao.
Veoma me je bolelo to vidim tako mnogo neistoe na mestu bogosluenja.
ovek bi oekivao da se na mestu koje se smatra svetim s panjom sprovode pravila
istoe i higijene. Autori Smritija68, kao to sam jo tada znao, izuzetno su naglaavali
istou, i unutranju i spoljanju.

Poglavlje 51
Dve strasti
Teko da znam nekog ko je toliko bio odan Britanskom ustavu kao to sam to bio ja.
111

Sada mogu da vidim da je moja ljubav prema istini bila u korenu te odanosti. Nikad
nisam mogao da simuliram odanost, kao ni bilo koju drugu vrlinu. Na svim sastancima
u Natalu kojima sam prisustvovao pevala se himna. Nisam bio svestan mana britanske
vladavine, ve sam mislio da je, u celini gledano, ona prihvatljiva. U to vreme sam
verovao da je britanska vladavina, u celini, dobra za one kojima se vladalo.
Rasne predrasude koje sam video u Junoj Africi bile su, mislio sam, potpuno
suprotne britanskim tradicijama, pa sam verovao da su one samo privremene i
lokalne. Zato sam se grabio sa Englezima za odanost prestolu. Sa paljivom
istrajnou nauio sam melodiju nacionalne himne i pridruio bih se pevaima gde
god se pevala. Gde god je postojala prilika da se izrazi lojalnost bez larme ili
razmetanja, spremno bih uzimao uea u tome.
Nikad u ivotu nisam se okoristio tom lojalnou, nikad nisam teio da pomou
nje steknem neku linu korist. Za mene je to vie bilo kao neka obaveza i ja sam je
izvravao ne oekujui nagradu.
Kad sam stigao u Indiju, odvijale su se pripreme za proslavu dijamantskog jubileja
kraljice Viktorije. Bio sam pozvan da se pridruim komitetu naimenovanom u tu
svrhu u Rakotu. Prihvatio sam tu ponudu, ali sam se plaio da e te proslave
uglavnom biti prilika za razmetanje. Otkrio sam mnogo podvala u vezi sa njima, to
me je veoma zabolelo. Poeo sam da se pitam treba li da ostanem u tom komitetu ili
ne, ali sam na kraju odluio da se zadovoljim time to u obaviti svoj deo posla.
Jedan od predloga bio je da se sadi drvee. Video sam da su mnogi to radili samo
da se razmeu i da udovolje inovnicima. Pokuao sam da im objasnim da saenje
drvea nije obavezno, ve samo predlog. To treba ili uraditi ozbiljno, ili ne raditi
uopte. Imao sam oseaj da se smeju mojim idejama. Seam se da sam bio izuzetno
revnostan kad bih posadio drvo dodeljeno meni i da sam ga paljivo zalivao i
negovao.
Nauio sam britanskoj himni i decu u mojoj porodici. Seam se da sam njoj
pouavao i uenike lokalnog Koleda za obuku, ali sam zaboravio da li je to bilo
tokom tog jubileja ili prilikom krunisanja Edvarda VII kao cara Indije. Kasnije je taj
tekst poeo da me nervira. Kako je moje poimanje ahimse sazrevalo, postao sam
svesniji mojih misli i rei. Rei u toj himni: Rasturi njene neprijatelje, i uini da
padnu; obuzdaj njihovu politiku, osujeti njihove podle trikove posebno su iritirale
moj oseaj ahimse. Podelio sam svoja oseanja sa dr Butom, koji se sloio da ne
prilii nekom ko veruje u ahimsu da peva te stihove. Kako moemo da pretpostavimo
da su ti takozvani neprijatelji i podli? Pa iako su neprijatelji, da li je sigurno da
nisu u pravu? Od Boga moemo da traimo jedino pravdu. Dr But je u potpunosti
podrao moja oseanja i komponovao novu himnu za te skupove. Ali, vie o dr Butu
kasnije.
Slino kao i lojalnost, i sklonost da negujem moje prijatelje bila je duboko
ukorenjena u mojoj prirodi. Voleo sam da negujem ljude, bilo da su prijatelji ili stranci.
Dok sam se u Rakotu bavio radom na pamfletu o Junoj Africi, ukazala mi se
prilika za kratku posetu Bombaju. Nameravao sam da javnost u gradovima obavestim
o tom pitanju, a Bombaj je bio prvi grad koji sam odabrao. Najpre sam upoznao
112

sudiju Ranadea, koji me je paljivo sasluao i posavetovao da se upoznam sa ser


Ferozahom Mehtom. Sudija Badrudin Tjabi, koga sam sreo sledeeg, dao mi je isti
savet. Sudija Ranade i ja moemo da te vodimo samo malo, rekao je. Zna kakav
je na poloaj. Ne moemo da aktivno uestvujemo u javnim poslovima, ali su nae
simpatije sa tobom. ovek koji moe da te efikasno vodi je ser Ferozah Mehta.
Svakako da sam eleo da upoznam ser Ferozaha Mehtu, ali injenica da su me ti
ljudi na poloajima savetovali da delujem na osnovu njegovog saveta bolje mi je
predoila kakav ogroman uticaj ser Ferozah ima u javnosti. Tokom vremena sam ga
upoznao. Bio sam spreman da u njegovoj prisutnosti osetim strahopotovanje. uo
sam za popularna imena koja su mu dali i znao sam da u videti Bombajskog Lava,
Nekrunisanog Kralja Predsednitva. Ali, taj kralj me nije nadvladao. Primio me je
kao to bi otac sa ljubavlju primio svog odraslog sina. Sreli smo se u njegovoj sobi.
Bio je okruen grupom prijatelja i sledbenika. Meu njima su bili g. D. E. Vaka i g.
Kama, kojima su me predstavili. Ve sam uo za g. Vaku. Smatralo se da je on desna
ruka ser Ferozaha, a advokat Virand Gandi mi ga je opisao kao velikog statistiara.
G. Vaka je rekao: Gandi, moramo da se opet vidimo.
Za ta upoznavanja trebalo je jedva dva minuta. Ser Ferozah me je paljivo
sasluao. Rekao sam mu da sam upoznao sudije Ranadea i Tjabija. Gandi, rekao
je, vidim da moram da Vam pomognem. Moram da ovde sazovem javni sastanak.
Na to se okrenuo g. Muniju, sekretaru, i zamolio ga da odredi datum njegovog
odravanja. Datum je utvren i on se oprostio sa mnom, zamolivi me da se opet
vidimo usput pre tog sastanka. Taj razgovor je uklonio moje strahove i otiao sam
kui oduevljen.
Tokom tog boravka u Bombaju posetio sam mog uraka koji je tu iveo, ali je
sada bio bolestan. On nije bio imuan a moja sestra (njegova ena) nije bila dorasla da
se brine o njemu. Bolest je bila ozbiljna, pa sam ponudio da ga povedem u Rakot.
Saglasio se, pa sam se vratio kui sa sestrom i njenim muem. Ta bolest se otegla
due nego to sam oekivao. Smestio sam uraka u moju sobu i bio sa njim dan i no.
Morao sam da bdim jedan deo noi i da obavljam neto od mog junoafrikog posla
dok sam ga negovao. Ali, na kraju je on umro, a za mene je bila velika uteha to sam
imao priliku da ga negujem tokom njegovih poslednjih dana.
Moja sklonost negovanju se postepeno razvila u strast, do te mere da me je esto
navodila da zanemarujem svoj posao, a u nekim prilikama sam angaovao ne samo
moju enu, ve i celu kuu u takvom sluenju.
Takvo sluenje nema smisla ukoliko ovek u njemu ne uiva. Ako se obavlja da
bismo se pravili vani ili iz straha od javnog mnjenja, ono ne doputa oveku da se
razvija i lomi njegov duh. Sluenje koje se obavlja bez radosti ne pomae ni onom ko
slui ni onom koga slue. Ali, sva druga zadovoljstva i imovina nitavni su u
poreenju sa sluenjem koje se obavlja u duhu radosti.

Poglavlje 52
113

Bombajski sastanak
Na sam dan smrti mog uraka morao sam da idem u Bombaj na javni sastanak. Jedva
da sam imao vremena da smislim moj govor. Oseao sam se iscrpljenim nakon dana i
noi bdenja u strepnji, pa mi je glas postao promukao. Ali, poao sam u Bombaj
uzdajui se potpuno u Boga. Nisam ni pomiljao da napiem svoj govor.
Prema uputstvima ser Ferozaha, javio sam se u njegovu kancelariju u 5 po
podne, uoi sastanka.
Da li je Va govor gotov, Gandi? upitao je.
Ne gospodine, rekoh ja drhtei od straha, razmiljam da govorim
improvizovano.
To nee proi u Bombaju. Ovde nije dobro da se samo usmeno podnese izvetaj,
pa ako hoemo da imamo neke koristi od ovog sastanka, treba da napiete svoj govor
i on mora biti odtampan pre nego to sutra svane. Nadam se da to moete da
uradite?
Osetio sam se prilino nervozno, ali sam rekao da bih pokuao.
Onda, recite mi kada da g. Muni doe kod Vas po rukopis?
U jedanaest veeras, rekoh ja.
Idui na sastanak narednog dana, uvideo sam koliko je mudar ser Ferozahov
savet. Sastanak je odran u dvorani Instituta ser Kovasija Dehangira. uo sam da
je ta dvorana bila uvek puna kada bi ser Ferozah govorio na skupovima. Uglavnom
su ga sluali studenti, koji bi dupke napunili dvoranu. To je bio prvi sastanak te vrste
koji sam imao. Video sam da moj glas moe da dopre samo do nekolicine. Tresao
sam se kada sam poeo da itam moj govor. Ser Ferozah me je stalno podsticao,
traei da govorim glasnije i jo glasnije. Imam oseaj da je to, umesto da me ohrabri,
inilo da moj glas postaje sve slabiji i slabiji.
Moj stari prijatelj advokat Keavrao Depande mi je pritekao u pomo. Dao sam
mu moj govor. Njegov glas je bio sasvim odgovarajui. Ali, publika nije htela da slua.
Dvorana je odzvanjala od povika: Vaka, Vaka. I tako je g. Vaka ustao i proitao taj
govor, sa sjajnim rezultatom. Publika se potpuno umirila i sasluala govor do kraja,
potkrepljujui ga aplauzom i povicima Sramota! gde je to bilo potrebno. To me je
obradovalo.
Ser Ferozahu se svideo moj govor. Bio sam izuzetno srean.
Taj sastanak mi je doneo aktivnu simpatiju advokata Depandea, i jednog
prijatelja Parsa, ije ime ne bih pominjao poto je danas visoki funkcioner u vladi.
Oba su mi rekla da su odluni da me prate u Junu Afriku. Meutim, g. M. K.
Kurseti, koji je bio sudija u Parninom sudu, odvratio je Parsa od te odluke, poto je
planirao da ga oeni. Morao je da bira izmeu enidbe i odlaska u Junu Afriku, pa je
izabrao ono prvo. Ali, Parsi Rustomi je ublaio posledicu tog prekrenog obeanja, a
nekoliko sestara Parsa sada nadoknauju to krenje rei tako to su se posvetile radu
sa pamunim tkaninama. Zato sam rado oprostio tom paru. Depande nije bio u
114

iskuenju da se eni, ali ni on nije mogao da poe. Danas on sam dovoljno ini da
nadoknadi to to je tada prekrio re. Na putu nazad u Junu Afriku sreo sam jednog
od Tjabija u Zanzibaru. I on je obeao da e doi i pomoi mi, ali nikad nije doao.
G. Abas Tjabi se iskupljuje za taj prekraj. Tako nijedan od moja tri pokuaja da
navedem pravnike da pou u Junu Afriku nije doneo ploda.
Tim povodom, seam se g. Pestonija Padaha. Bio sam prijatelj sa njim jo od
mog boravka u Engleskoj. Prvi put sam ga sreo u jednom vegetarijanskom restoranu
u Londonu. Znao sam za njegovog brata, g. Barorija Padaha, po njegovoj reputaciji
da je osobenjak Iz saaljenja prema konjima nije se vozio konjskim tramvajem,
odbijao je da stie diplome uprkos izuzetnom pamenju, razvio je nezavisan duh, a
bio je vegetarijanac, uprkos tome to je bio Pars. Pestoni nije bio na takvom glasu,
ali je bio uven po svojoj uenosti ak i u Londonu. Meutim, zajedniki imenilac
meu nama bilo je vegetarijanstvo, a ne uenost, u emu mu nisam bio ravan.
Opet sam ga sreo u Bombaju. Bio je glavni zapisniar u Visokom sudu. Kad sam
ga susreo, bio je angaovan radom na Viem guarati reniku. Nije bilo prijatelja
kome nisam priao da ga zamolim za pomo u mom radu u Junoj Africi. Pestoni
Padah, meutim, ne samo da je odbio da mi pomogne, ve mi je savetovao da se ne
vraam u Junu Afriku.
Ne mogu da ti pomognem, rekao je. Ali, kaem ti da mi se ne svia ak ni to
to ti ide u Junu Afriku. Zar u ovoj zemlji nema dovoljno posla? Gledaj, ima
podosta da se uradi za na sopstveni jezik. Moram da naem naune termine. A to je
samo jedan ogranak rada. Pomisli na siromatvo ove zemlje. Nai zemljaci u Junoj
Africi su nesumnjivo u problemima, ali ja ne elim da ovek kao ti bude rtvovan radi
tog rada. Hajde da zadobijemo autonomiju ovde, pa emo automatski pomoi naim
sunarodnicima tamo. Iako znam da ne mogu da te nagovorim, neu ohrabrivati
nijednog oveka tvog kova da povezuje svoju sudbinu sa tobom.
Taj savet mi se nije svideo, mada je uveao moje potovanje prema g. Pestoniju
Padahu. Impresionirala me je njegova ljubav prema svojoj zemlji i prema maternjem
jeziku. Ovaj incident nas je jo vie zbliio. Mogao sam da razumem njegovo gledite.
Ali, daleko od toga da odustanem od mog rada u Junoj Africi - samo sam uvrstio
svoju odluku. Patriota ne moe da dopusti da ignorie bilo koji ogranak sluenja
domovini. A za mene je tekst Gite bio jasan i naglaen: Na kraju, bolje je da ovek
obavlja svoj zadatak, makar i da ne uspe, nego da se poduhvati zadataka koji nisu
njegovi, iako izgledaju dobro. Umreti obavljajui svoju dunost nije zlo; ali onaj ko
trai druge puteve, nastavie da luta

Poglavlje 53
Puna i Madras
Ser Ferozah mi je olakao stvari. Tako sam iz Bombaja otiao u Punu. Tamo su
postojale dve partije. Ja sam hteo pomo od svih, ma kakve bile nijanse njihovih
115

stavova. Najpre sam se upoznao sa Lokamanjom Tilakom.69 On je rekao:


Potpuno ste u pravu to traite pomo svih partija. Kad se radi o junoafrikom
pitanju, ne moe biti razlika u miljenju. Ali, za predsednika morate imati nekog van
stranaka. Upoznajte profesora Bandarkara. Nije se skoro ukljuivao ni u jedan javni
pokret. Ipak, moda e biti mogue uvui ga u ovo pitanje. Sastanite se s njim i javite
mi ta je rekao. Hou da Vam pomognem najvie to mogu. Naravno, moemo da se
vidimo kad god elite. Stojim Vam na raspolaganju.
Ovo je bio moj prvi sastanak sa Lokamanjom. Iz njega sam shvatio zato je tako
popularan.
Zatim sam se susreo sa Gokaleom. Naao sam ga na Ferguson koledu. Doekao
me je srdano i tako odmah osvojio moje srce. Iako mi je to bio prvi sastanak sa
njim, imao sam oseaj kao da obnavljamo staro prijateljstvo. Ser Ferozah mi je
izgledao kao Himalaji, a Lokamanja kao okean. Ali, Gokale70 je bio kao Gang. U
svetoj reci ovek moe da se osvei. Himalaji su nedostini, na more se ne moemo
lako otisnuti, dok nas Gang mami u svoja nedra. Uivanje je ploviti po njemu u
amcu sa veslima. Gokale me je podrobno ispitao, kao to bi profesor ispitao
kandidata za brucoa. Pokazao mi je koled, uverio me da e mi uvek biti na
raspolaganju, zamolio me da ga obavestim o rezultatu razgovora sa dr Bandarakarom
i oprostio se od mene izuzetno srean. U sferi politike, mesto koje je Gokale
zauzimao u mom srcu, a zauzima ga i dalje, apsolutno je jedinstveno.
Dr Bandarakar mi je priredio oinski topao doek. Bilo je podne kad sam svratio
do njega. Sama injenica da sam obilazio ljude u to doba ovom neumornom nauniku
je izgledala sjajna i on me je odmah podrao u mom insistiranju da nepartijska osoba
predsedava sastanku, to je izrazio spontanim uzvicima: To je to, to je to!
Nakon to me je sasluao, rekao je: Svi e Vam rei da se ne petljam u politiku.
Ali, Vas ne mogu da odbijem. Va sluaj je tako jak a vaa vrednoa je toliko za
divljenje da ne mogu da odbijem da uestvujem na tom skupu. Dobro ste uradili to
ste se posavetovali sa Tilakom i Gokaleom. Molim Vas, recite im da u rado
predsedavati sastanku koji e se odrati sa blagoslovom ta dva poslanika. Nema
potrebe da govorim koje vreme sastanka mi odgovara. Svako vreme koje odgovara
njima odgovarae i meni. Tako se oprostio sa mnom, uz estitke i blagoslove.
Bez ikakve guve, ova uena i nesebina grupa delatnika u Puni odrala je
sastanak na skromnom mestu, u malom prostoru i ispratila me jo srenijeg i
odlunijeg da ispunim svoju misiju.
Potom sam otiao u Madras. On je kipteo od oduevljenja. Incident sa
Balasundaramom je ostavio dubok utisak na taj skup. Moj govor je bio tampan i, za
moje standarde, prilino dug. Ali, publika je sluala svaku re sa panjom. Na kraju je
nastao uobiajeni grabe za Zeleni pamflet. Objavio sam i drugo, revidirano izdanje
u 10.000 primeraka. Prodavali su se kao alva; meutim, uvideo sam da nije bilo
nuno tampati tako veliki broj primeraka. U svom entuzijazmu, precenio sam
potranju. Publika kojoj sam se obratio mojim govorom u Madrasu bila je ona koja je
govorila engleski, a samo taj sloj u Madrasu nije mogao da pokupuje svih deset
hiljada primeraka.
116

Najveu pomo tamo mi je pruio pokojni G. Paramevaran Pilaj, urednik


asopisa The Madras Standard. On je paljivo prouio to pitanje, pa me je esto
pozivao u kancelariju i davao mi uputstva. Uvaeni Subramanijam iz asopisa The
Hindu, i dr Subramanijam su mi takoe bili veoma naklonjeni. Ali, g. Paramevaran
Pilaj mi je stranice The Madras Standarda stavio u potpunosti na raspolaganje, pa
sam se okoristio tom ponudim. Sastanak u Dvorani Paaijapa odran je, koliko se
seam, pod predsednitvom dr Subramanijama.
Ta ljubav kojom me je obasula veina prijatelja koje sam susreo i njihovo
oduevljenje ovom stvari bile su toliko velike da sam se, uprkos tome to sam sa
njima morao da priam na engleskom, oseao kao kod kue. Ima li prepreke koju
ljubav ne moe da srui?

Poglavlje 54
Vrati se brzo
Iz Madrasa sam nastavio za Kalkutu, gde sam se naao zaglavljen u tekoama. Tamo
nisam poznavao nikog, pa sam uzeo sobu u Great Eastern hotelu. Tu sam se upoznao
sa g. Elentorpom, predstavnikom Dejli Telegrafa. On me je pozvao u Bengal Klub,
gde je odseo. On tada nije shvatao da se Indijac ne moe uvesti u gostinsku sobu tog
kluba. Kad je otkrio to ogranienje, poveo me je u svoju sobu. Izrazio je svoje
aljenje zbog te predrasude lokalnih Engleza i izvinio mi se to nije mogao da me
uvede u gostinsku sobu.
Morao sam, naravno, da se sretnem sa Surendranatom Banerijem71, Idolom
Bengala Kad sam ga susreo, bio je okruen brojnim prijateljima. Rekao je: Bojim se
da se ljudi nee zainteresovati za Va rad. Kao to znate, i ovde imamo poprilino
nevolja. Ali, morate da date sve od sebe. Moraete da steknete naklonost maharada.
Ne zaboravite da se upoznate sa predstavnicima Engleskog indijskog udruenja. Treba
da se upoznate sa radom ser Pjarimohanom Mukarijem i maharadom Tagoreom.
Obojica su slobodoumni i prilino ukljueni u javni rad.
Susreo sam se sa tom gospodom, ali bez uspeha. Obojica su me primila u Kalkuti,
hladno, pa ako je ita moglo da se uradi, sve je praktino zavisilo od Surendranata
Banerija.
Video sam da moj zadatak postaje sve tei i tei. Svratio sam u redakciju asopisa
Amrita Bazar Patrika. Gospodin koga sam tamo sreo smatrao me je nekom vrstom
nesrene lutalice. U asopisu Bangabasi je bilo i gore. Urednik me je ostavio da
ekam ceo sat. Oigledno je bilo da je bilo mnogo ljudi koji su ekali na razgovor, ali
se nije mnogo obazirao na mene, ak i kad se otarasio ostalih. Kad sam se usudio da
zaponem moju temu nakon dugog ekanja, rekao mi je: Zar ne vidite da su nam
pune ruke? Nema kraja posetama ljudi kao to ste Vi. Bolje da idete. Nisam
raspoloen da Vas sluam. Na trenutak sam se osetio uvreenim, ali sam brzo
117

shvatio urednikov poloaj. uo sam koliko je uven Bangabasi. Mogao sam da vidim
da posetioci redovno opsedaju redakciju. A to su sve bili ljudi koji poznaju urednika.
Njegovim novinama nije nedostajalo pitanja o kojima bi raspravljao, a u to vreme se
za Junu Afriku jedva i znalo.
Ma koliko da je neki problem veliki u oima oveka koji pati od njega, on e biti
samo jedan od brojnih posetilaca koji opsedaju urednikovu kancelariju, svaki sa
svojim albama. Kako da urednik razgovara sa svima njima? ta vie, oaloeni
posetioci zamiljaju da urednik ima neku mo u toj zemlji. Jedino on zna da njegova
mo teko da moe da pree prag njegove redakcije. Ali, nisam se obeshrabrio.
Nastavio sam da poseujem urednike ostalih novina. Kao i obino, susretao sam se i
sa anglo-indijskim urednicima. asopisi The Statemen i The Englishman su
uvideli vanost tog problema. Dao sam im dugake intervjue i oni su ih objavili u
celini.
G. Saunders, urednik asopisa The Englishman, primio me je kao svoga. Stavio
mi je svoju redakciju i novine na raspolaganje. ak mi je dopustio da nainim kakve
god hou izmene u naslovnom lanku koji je on napisao o junoafrikoj situaciji, a
probni otisak mi je poslao pre tampe. Nije preterivanje ako kaem da se meu nama
razvilo prijateljstvo. On mi je obeao da e mi pomoi kako god moe, izvrivi to
obeanje doslovno, i nastavio je da se dopisuje sa mnom sve dok se nije ozbiljno
razboleo.
itavog ivota imao sam privilegiju da stiem mnogo takvih prijatelja, koji bi
izronili sasvim neoekivano. Ono to se g. Saundersu svidelo kod mene bilo je to to
nisam preterivao i to sam bio posveen istini. Ispitao me je unakrsno pre nego to je
poeo da osea simpatiju za moju stvar, pa je uvideo da sam uinio sve da mu
iznesem nepristrasan prikaz okolnosti u kojima ive ak i belci u Junoj Africi, a
takoe i da uvaavam i njih.
Iskustvo mi je pokazalo da pravdu za sebe najbre postiemo kada smo i mi sami
pravedni prema drugoj strani.
Neoekivana pomo g. Saundersa me je taman ohrabrila u miljenju da bih, na
kraju krajeva, moda i mogao da odrim javni sastanak u Kalkuti, kada sam iz
Durbana primio telegram sledee sadrine: Parlament se sastaje u januaru. Vrati se
brzo.
Zato sam novinama uputio pismo u kome sam objasnio zato moram da tako
naglo odem iz Kalkute i uputio sam se u Bombaj. Pre polaska telegrafisao sam agentu
Dada Abdula & Co da mi obezbedi putovanje prvim brodom za Junu Afriku.
Dada Abdula je upravo tada kupio parobrod Courland i insistirao je da putujem
njime, nudei meni i mojoj porodici besplatnu plovidbu. Zahvalno sam prihvatio ovu
ponudu i poetkom decembra krenuo po drugi put u Junu Afriku, ali sada sa enom,
dvojicom sinova i sinom jedincem moje obudovele sestre. Jo jedan parobrod,
Naderi, je istovremeno plovio za Durban. Agenti i te kompanije bili su Dada
Abdulla & Co. Na oba broda mora da je plovilo oko osamsto ljudi, od kojih je
polovina ila u Transval.

118

Poglavlje 55
Grmljavina oluje
Ovo je bilo moje prvo putovanje sa mojom enom i decom. esto sam, tokom ove
prie, napominjao da je, zbog deijih brakova meu srednjom klasom indusa, mu
obino bio pismen, dok bi ena ostajala praktino nepismena. Zato ih je razdvajao
irok jaz i mu je morao da postane uitelj svoje ene. Zato sam morao da mislim o
detaljima odee koju e nositi moja ena i deca, o hrani koju e jesti i o manirima koji
e odgovarati njihovom novom okruenju. Neka od seanja na te dane su zabavna
kad se osvrnem unazad.
Induska ena smatra slepu poslunost svome muu najviom religijom. Induski
mu smatra sebe gospodarem svoje ene, koja mora da obigrava oko njega.
U vreme o kojem piem verovao sam da naa odea i maniri moraju da budu to
blii evropskim merilima kako bismo izgledali civilizovano. Jer, mislio sam, jedino
tako moemo imati nekog uticaja, a bez uticaja ne bi bilo mogue sluiti zajednici.
Zato sam odredio nain odevanja moje ene i dece. Kako bih mogao da poelim
da ih upoznaju kao banije iz Katjavada?
U to vreme su Parsi smatrani najcivilizovanijim svetom meu Indijcima, pa smo,
poto bi potpuno evropski stil bio neodgovarajui, usvojili parsi stil. U skladu sa tim
moja ena je nosila parski sari, a deaci parski sako i pantalone. Naravno, niko nije
mogao da bude bez cipela i arapa. Prolo je dugo pre nego to su se moja ena i
deca navikli da ih koriste. Cipele su im stezale noge, a arape smrdele na znoj. Noni
palevi bi ih esto boleli. Ja sam uvek imao spremne odgovore na te primedbe. Ali,
imam utisak da ti odgovori nisu uspeli da ih ubede toliko koliko snaga autoriteta.
Sloili su se sa promenama u odevanju, jer nije bilo alternative. U istom duhu, ali sa
jo vie odbojnosti, usvojili su korienje noeva i viljuaka. Kad se moja zaluenost
tim znacima civilizacije smanjila, i oni su odustali od viljuaka i noeva. Nakon to su
se ve dugo vremena navikli na taj novi stil, moda im je bila isto tolika gnjavaa da
se sad vraaju na prvobitni nain. Ali, danas vidim da se svi mi oseamo slobodnije i
lake kad odbacimo ljokice civilizacije.
Na istom brodu sa nama bili su neki nai roaci i poznanici. Sretao sam esto i
njih i druge putnike sa palube, poto sam bio slobodan da se kreem po brodu svuda i
kad god sam hteo, jer je pripadao mojim klijentima i prijateljima.
Poto je parobrod iao pravo u Natal, bez svraanja u usputne luke, nae
putovanje je trajalo samo osamnaest dana. Ali, kao da nas upozorava na dolazak
prave oluje na kopnu, strana bura nas je zahvatila kad smo bili na samo osam dana
od Natala. Decembar je letnji mesec monsuna na Junoj hemisferi, pa su oluje, velike
i male, sasvim uobiajene u Junom moru u to doba. Oluja koja je nas zahvatila bila
je tako snana i dugaka da su se putnici uspaniili. Bila je to sveana scena. Svi su
postali jedno pred licem opasnosti. Zaboravili su svoje razlike i poeli da misle o
jednom i jedinom Bogu - muslimani, indusi, hriani i svi. Neki su dali razne zavete. I
119

kapetan se pridruio putnicima u njihovim molitvama. Uveravao ih je, da iako oluje


jesu opasne, on je doiveo i mnoge gore i objasnio im da dobro graen brod moe da
odoli gotovo svakom vremenu. Ali, oni su bili neuteni. Svakog minuta uli bi se zvuci
i lomljava koji bi mogli da nagoveste pukotine i prodor vode. Brod se ljuljao i drmao
toliko da je izgledalo kao da e potonuti svakog trenutka. Nije bilo ni govora da bilo
ko ostane na palubi. Neka bude Njegova volja - to je bio jedini vapaj na svaijim
usnama. Koliko se seam, u toj nevolji mora da smo proveli dvadeset i etiri sata.
Najzad se nebo razvedrilo, pojavilo se sunce i kapetan je rekao da je oluja prola.
Lica ljudi zasijala su od radosti, a sa nestankom opasnosti nestalo je i Boije ime sa
njihovih usana. Jelo, pie, pevanje i zabava - opet su postali uobiajeni. Strah od smrti
je nestao i prolazno molitveno raspoloenje ustupilo je mesto maji72. Bilo je, naravno,
uobiajenih klanjanja i molitvi, pa ipak one nisu imale nita od sveanosti onog
stranog asa.
Ali, oluja me je ujedinila sa putnicima. Malo sam se plaio te oluje, poto sam ve
doiveo sline. Ja sam dobar mornar i ne patim od morske bolesti. Zato mogu da se
bez straha kreem meu putnicima, donosei im utehu i dobro raspoloenje i
prenosei im redovne izvetaje kapetana za svaki sat. Prijateljstvo koje sam tako
uspostavio mi je, kao to emo videti, bilo od velike koristi.
Brod je bacio sidro u luci Durban 18. ili 19. decembra. I Naderi je stigao istog
dana. Ali, prava oluja je tek trebalo da doe.

Poglavlje 56
Oluja
Videli smo da su oba broda bacila sidro u luci Durban negde 18. decembra. Nijednom
putniku nije bilo doputeno da pristane ni u jednoj luci June Afrike bez detaljnog
lekarskog pregleda. Ako je na brodu bio makar jedan sluaj neke zarazne bolesti, brod
bi bio stavljen u karantin. Poto je u Bombaju u vreme naeg odlaska vladala kuga,
plaili smo se da bismo mogli biti stavljeni u kratkotrajni karantin. Pre tog pregleda,
svaki brod je morao da istakne utu zastavu, koja bi bila sputena tek kad lekar
potvrdi da su putnici zdravi. Roacima i prijateljima putnika se doputa da stupe na
palubu tek kad se uta zastava spusti.
U skladu sa tim, na brod je istakao utu zastavu, a onda je doao lekar i
pregledao nas. Odredio je karantin od pet dana jer je, po njegovom miljenju,
potrebno najvie dvadeset tri dana da se bacil kuge razvije. Zato je naem brodu bio
odreen karantin do dvadeset treeg dana od odlaska iz Bombaja. Ali, iza ovog naloga
za karantin stojali su i drugi razlozi osim zdravstvenih.
Beli stanovnici Durbana su agitovali da nas vrate kui i ta agitacija bila je jedan od
razloga za nareenje o karantinu. Dada Abdulla & Co. su nas redovno obavetavali o
svakodnevnim dogaajima u gradu. Belci su svakodnevno odravali ogromne
120

skupove. Upuivali su svakojake pretnje i povremeno ak i pokuavali da utiu na


Dada Abdulla & Co. Bili su spremni da plate obeteenje kompaniji ako oba broda
vrati natrag. Meutim, Dada Abdulla & Co. nisu bili ljudi koji se daju lako zastraiti.
Tadanji direktor firme bio je et Abdul Karim Hai Adam. Bio je reen da usidri
brodove i da po svaku cenu iskrca putnike. Svakodnevno sam od njega primao
detaljna pisma. Na sreu, advokat Manduklal Nazar je doao u Durban, sa namerom
da se vidi sa mnom. Bio je to sposoban i neustraiv ovek i vodio je indijsku
zajednicu. Njihov advokat, g. Lafton, bio je podjednako neustraiv. Osuivao je
ponaanje belog stanovnitva i savetovao zajednicu ne samo kao njihov plaeni
advokat, ve i kao njihov pravi prijatelj.
Durban je postao poprite neravnopravne borbe. S jedne strane bila je aica
siromanih Indijaca sa nekoliko svojih engleskih prijatelja, a sa druge strane su se
svrstali belci, snani po oruju, broju, obrazovanju i bogatstvu. Imali su i podrku
drave, jer im je vlada Natala otvoreno pomagala. Gospodin Hari Eskomb, koji je bio
najuticajniji lan Kabineta, otvoreno je uestvovao na njihovim skupovima.
Pravi cilj karantina je, dakle, bio da ubedi putnike da se vrate u Indiju tako to e
ih na neki nain uplaiti - ili njih, ili agenta Kompanije. Jer, sada su poeli da nam
upuuju pretnje, u stilu: Ako se ne vratite nazad, sigurno e vas baciti u more. Ali,
ako pristanete da se vratite, moda e vam ak vratiti novac za karte. Stalno sam se
kretao meu mojim putnicima-prijateljima hrabrei ih. Poslao sam i utenu poruku
putnicima s. s. Naderi. Svi su ostali mirni i hrabri.
Da bismo zabavili putnike, organizovali smo razne igre. Na Boi je kapetan
pozvao putnike iz salona na veeru. Glavni meu njima bili smo moja porodica i ja.
Kad su poeli govori posle veere, ja sam govorio o zapadnoj civilizaciji. Znao sam da
to nije prilika za ozbiljan govor. Ali, moj govor nije mogao da bude drugaiji.
Uestvovao sam u zabavama, dok mi je srce bilo u bici koja se vodila u Durbanu. Jer,
ja sam bio meta. Bile su dve optube protiv mene:
1. Da sam se tokom boravka u Indiji angaovao u bezrazlonoj osudi belaca iz
Natala;
2. Da sam, sa namerom da preplavim Natal Indijcima, posebno doveo dva broda
puna putnika koji e se tu nastaniti.
Bio sam svestan svoje odgovornosti. Znao sam da je zbog mene Dada Abdulla &
Co. ozbiljno rizikovao, ivoti putnika su bili u opasnosti, a dovodei porodicu sa
sobom, ugrozio sam i njih.
Pa ipak, bio sam potpuno neduan. Nikoga nisam nagovorio da doe u Natal. Kad
smo se ukrcali, nisam poznavao nijednog od putnika. Osim u sluaju nekoliko roaka,
nisam znao ime ni adresu nijednog od stotina putnika na brodu. A u Indiji, nisam
rekao nijednu re o belcima u Natalu koju ve nisam rekao i u samom Natalu. A imao
sam brojne dokaze koji su podravali sve to sam rekao.
Zato sam alio civilizaciju iji su plod bili belci iz Natala i koju su predstavljali i
podravali. Ta civilizacija mi je stalno bila na umu, pa sam zato iskazao svoje poglede
na nju u mom govoru pred tim malim skupom. Kapetan i drugi prijatelji su me
paljivo sasluali i primili moj govor u onom duhu u kojem je on i sastavljen. Ne
121

znam da li je on nabilo koji nain uticao na dalji tok njihovih ivota, ali sam kasnije
imao duge razgovore sa kapetanom i drugim oficirima o civilizaciji Zapada. U mom
govoru sam opisao zapadnu civilizaciju kao civilizaciju koja je, za razliku od istone,
uglavnom zasnovana na sili. Sluaoci koji su mi postavili pitanja uhvatili su me za re,
pa mi je jedan od njih, kapetan koliko se seam, rekao:
Pretpostavimo da belci ispune svoje pretnje, kako ete se drati svog principa
nenasilja? Na ta sam odgovorio: Nadam se da e mi Bog dati hrabrosti i razuma da
im oprostim i da se uzdrim da ih ne tuim. Ja nisam ljut na njih. Jedino mi je ao
zbog njihovog neznanja i uskosti. Znam da oni iskreno veruju da je ono to ine
danas ispravno i na svom mestu. Zato nemam razloga da budem ljut na njih.
ovek koji je postavio pitanje se osmehnuo, verovatno ne verujui.
I tako su dani prolazili u mranom raspoloenju. Jo uvek nije bilo sigurno kada
e se karantin okonati. Karantinski slubenik je rekao da je stvar izmakla iz njegovih
ruku i da e nam, im dobije nareenja od Vlade, dopustiti da se iskrcamo.
Na kraju je putnicima i meni postavljen ultimatum. Zatraeno je da se potinimo
ako hoemo da spasemo ivote. U naem odgovoru, i putnici i ja smo insistirali na
naem pravu da se iskrcamo u Port Natal i nagovestili nau odlunost da uemo u
Natal ma kakav bio rizik.
Kada je isteklo dvadeset tri dana, brodovima je doputeno da uu u luku i izdata
su nareenja kojima se dozvoljava putnicima da se iskrcaju na kopno.

Poglavlje 57
Ispit
I tako su brodovi pristali uz dok, a putnici su poeli da se iskrcavaju na obalu.
Meutim, g. Eskomb je poruio kapetanu sledee: da s obzirom na bes belaca prema
meni i s obzirom da mi je ivot u opasnosti, posavetuje mene i moju porodicu da se
iskrcamo u sumrak, nakon ega bi nas luki nadzornik g. Tatum otpratio kui.
Kapetan mi je preneo ovaj predlog i ja sam ga prihvatio. Ali, jedva pola sata nakon
toga kapetanu se obratio g. Lafton. Rekao je: Hteo bih da povedem g. Gandija sa
sobom, ako on nema primedbi. Kao pravni savetnik kompanije, kaem Vam da niste
duni da postupite prema poruci koju Vam je uputio g. Eskomb. Nakon toga mi je
priao i rekao otprilike: Ako se ne plaite, predlaem da se ga Gandi sa decom
odveze kui gospodina Rustomija, a nas dvojica emo ih pratiti peke. Nimalo mi se
ne svia ideja da ulazite u grad nou poput lopova. Mislim da nema razloga za strah
da e Vas bilo ko povrediti. Sada je sve mirno. Svi belci su se razili. U svakom
sluaju, ubeen sam da ne treba da ulazite u grad kriom. Rado sam se sloio. Moja
ena i deca su se bezbedno odvezli kui g. Rustomija. Sa kapetanovom dozvolom,
izaao sam na obalu sa g. Laftonom. Kua g. Rustomija bila je oko 3 kilometra od
doka.
122

im smo izali na obalu, neki mladii su me prepoznali i povikali: Gandi, Gandi!


Dotrala su estorica ljudi koji su im se pridruili u vici. Gospodin Lafton se uplaio
da se gomila ne povea, pa je pozvao riku. Nikad nisam voleo da se vozim rikom.
Ovo bi mi bilo prvi put. Ali, mladii mi nisu dopustili da se popnem u nju. Prestraili
su na smrt vozaa rike i ovaj je zbrisao. Kako smo ili dalje, gomila je nastavljala da
raste, sve dok vie nismo mogli da idemo napred. Najpre su uhvatili g. Laftona i
razdvojili nas. Potom su poeli da me gaaju kamenjem, komadima cigle i
pokvarenim jajima. Neko mi je strgnuo turban, dok su ostali poeli da me udaraju i
utiraju. Poeo sam da gubim svest i uhvatio sam se za ogradu neke kue i stao tu da
povratim dah. Ali, nisam mogao. Bacili su se na mene udarajui me pesnicama.
Sluajno je tuda prolazila ena efa policije, koja me je poznavala. Ta hrabra gospoa
mi je prila, otvorila svoj suncobran iako nije bilo sunca i postavila se izmeu gomile i
mene. To je obuzdalo bes gomile, jer nisu mogli da me udaraju a da ne povrede gu
Aleksander.
U meuvremenu je jedan mladi Indijac, koji je video ta se deava, otrao u
policijsku stanicu. ef policije g. Aleksander je poslao odred policajaca da me okrue i
bezbedno doprate do odredita. Stigli su u pravi as. Policijska stanica nam je bila
usput. Kad smo stigli tu, ef me je zamolio da se tu sklonim, ali sam ja sam to odbio,
iako sam mu bio zahvalan. Sigurno e se smiriti kad shvate da su pogreili, rekao
sam. Verujem u njihov oseaj za pravdu. Praen policijom, bez novih problema
sam stigao kui g. Rustomija. Imao sam modrice po celom telu. Doktor Dadibaror,
brodski lekar koji je bio tu, pomogao mi je najbolje to je mogao.
Unutra je bilo mirno, ali su spolja belci opkolili kuu. Sputalo se vee, a gomila je
vikala: Moramo se dokopati Gandija! Dalekovidi ef policije je ve bio tu,
pokuavajui da dri gomilu pod kontrolom, ne pretnjama, ve alei se sa njima.
Meutim, nije bio sasvim spokojan. Poslao mi je sledeu poruku: Ako elite da
spasete kuu i imovinu svog prijatelja, a i svoju porodicu, treba da izaete iz kue
prerueni, ovako kako u Vam rei.
I tako sam se jednog te istog dana naao u dve suprotne situacije. Kad je opasnost
po ivot bila samo pretpostavka, g.
Lafton mi je savetovao da izaem otvoreno. Prihvatio sam taj savet. Kad je
opasnost bila oigledna, drugi prijatelj mi je dao suprotan savet, a ja sam prihvatio i
njega. Ko moe da kae da sam postupio tako zato to sam video da mi je ivot u
opasnosti, ili zato to nisam hteo da ugrozim imovinu mog prijatelja ili ivote moje
ene i dece? Ko moe da sam sigurnou kae da sam bio u pravu u oba sluaja: kada
sam se u prvom sluaju hrabro suoio sa gomilom, kao to sam ispriao, ili kad sam
preruen pobegao od nje?
Beskorisno je prosuivati o ispravnom i pogrenom u dogaajima koji su se ve
odigrali. Korisno je da ih razumemo i ako je mogue, da iz njih nauimo lekciju za
budunost. Teko je sa sigurnou rei kako bi odreeni ovek postupio u odreenim
okolnostima. Takoe moemo da vidimo da je prosuivanje oveka prema njegovom
spoljanjem ponaanju samo nepouzdano zakljuivanje, u onoj meri u kojoj nije
zasnovano na dovoljno podataka.
123

Bilo kako bilo, pripreme za bekstvo uinile su da zaboravim na povrede. Po


savetu efa policija, obukao sam indijsku policijsku uniformu i na glavu stavio svoj
madraski al obmotan oko tanjira, da mi slui kao lem. Dva detektiva su me pratila,
jedan od njih preruen u indijskog trgovca, sa obojenim licem da bi liio na Indijca.
Zaboravio sam kako se drugi preruio. Poprenom ulicom stigli smo do susedne
prodavnice i probijajui se izmeu jutenih vrea poslaganih u skladitu pobegli smo
kroz ulaz radnje i provukli se kroz gomilu do koije koja me je ekala na kraju ulice.
Njome smo se dovezli do policijske stanice koju mi je nedavno ponudio g. Aleksander
za privremeno sklonite, pa sam se zahvalio njemu i detektivima.
Dok sam tako beao, g. Aleksander je zabavljao gomilu pevajui pesmicu:
Starog Gandija obesite
Na stablo kisele jabuke!
Kada su mu javili da sam bezbedno stigao do policijske stanice, objavio je gomili:
E pa, vaa rtva je pobegla kroz susednu trgovinu. Bolje da se sada raziete
kuama. Neki su bili ljuti, drugi su se smejali, a neki mu nisu poverovali.
Pa dobro, rekao je glavni inspektor, ako mi ne verujete, izaberite jednog ili dva
predstavnika koje u uvesti u kuu. Ako pronau Gandija, rado u vam ga predati. Ali
ako ga ne nau, morate da se raziete. Siguran sam da ne nameravate da unitite kuu
gospodina Rustomija, ni da povredite Gandijevu suprugu i decu.
Gomila je poslala svoje predstavnike da pretrae kuu. Uskoro su se vratili sa
razoaravajuim vestima i masa se konano razila; veina se divila glavnom
inspektoru zbog njegovog taktinog postupanja u ovoj situaciji, dok je nekolicina
gunala i besnela.
Pokojni g. embrlen, tadanji dravni sekretar za Kolonije, poslao je telegram
traei od vlade Natala da sudski goni napadae na mene. Gospodin Eskomb me je
pozvao, izrazio aljenje zbog povreda koje sam pretrpeo i rekao: Verujte mi, svaka
Vaa i najmanja povreda me ini nesretnim. Imali ste pravo da posluate savet g.
Laftona i suoite se sa najgorim, ali sam uveren, da ste posluali moj savet, ove
alosne okolnosti bi bile izbegnute. Ako moete da identifikujete napadae, spreman
sam da ih uhapsim i kaznim. I g. embrlen eli od mene da to uinim.
Na to sam odgovorio: Ne elim da gonim nikoga. Moda bih mogao da
identifikujem jednog ili dvojicu, ali kakva je korist da se oni kazne? Osim toga, ne
krivim napadae. Njima je reeno kako sam ja u Indiji davao neopravdane izjave o
belcima u Natalu i da sam ih ocrnio. Ako su u to poverovali, nije udo to su besni.
Krivci su voe, i dopustite mi da kaem, Vi. Mogli ste da ispravno uputite ljude, ali ste
i Vi poverovali Rojtersu i pretpostavili da sam sigurno preterao. Ne elim da tuim
nikoga. Siguran sam da e, kad istina postane poznata, zaaliti zbog svog ponaanja.
Da li biste mi ovo dali napismeno? upitao me je g. Eskomb. Zato to to moram
da telegrafiem g. embrlenu. Nemojte da brzate ni sa jednom izjavom. Ako hoete,
pre nego to donesete konanu odluku moete da se konsultujete sa g. Laftonom i
drugim prijateljima. Ali, moram da priznam da ete mi, ukoliko se odreknete svog
prava da podignete optunicu protiv svojih napadaa, znaajno pomoi da povratim
mir, a popraviete i svoju reputaciju.
124

Hvala Vam, rekao sam. Ne treba mi nikakva konsultacija. Odluio sam o tome
jo pre nego to sam doao k Vama. Moj je stav da ne treba da gonim svoje napadae
i spreman sam da ovog trenutka svoju izjavu dam u pisanom obliku.
I sa time sam mu dao potrebnu izjavu.

Poglavlje 58
Mir nakon oluje
Jo sam boravio u policijskoj stanici kada sam, nakon dva dana, odveden da posetim
g. Eskomba. Dva policajca su poslana da me zatite, mada takva predostronost nije
bila neophodna.
Na dan iskrcavanja, im je sputena uta zastava, jedan novinar lista The Natal
Advertiser je doao da me intervjuie. Postavio mi je dosta pitanja, a ja sam
odgovorio i imao sam priliku da opovrgnem sve optube protiv sebe. Zahvaljujui ser
Ferozahu Mehti, u Indiji sam drao samo govore koji su prethodno bili napisani, pa
sam imao sve njihove primerke, zajedno sa ostalim rukopisima. Predao sam novinaru
sve te papire i pokazao mu da u Indiji nisam dao nijednu izjavu koju ve nisam bio
dao u Junoj Africi, niti da je neka bila u otrijem tonu. Takoe sam mu pokazao da
nemam nita sa dovoenjem putnika sa brodova Curland i Naderi u Junu Afriku.
Mnogi od njih su bili stari stanovnici, a veina njih nikako nije htela da se nastani u
Natalu, ve su nameravali da otputuju u Transval. U to vreme Transval je nudio vee
mogunosti onima koji su doli da bi se obogatili, pa je veina Indijaca vie volela da
ide tamo.
Ovaj intervju i moje odbijanje da tuim napadae ostavili su dubok utisak, pa su
se Evropljani u Natalu postideli svog postupka. tampa me je proglasila nedunim i
okrivila rulju. Tako se taj lin pokazao kao blagoslov za mene, tj. za nau stvar.
Poveao je ugled indijske zajednice u Junoj Africi i uinio mi rad lakim. Nakon trietiri dana otiao sam kui i ubrzo se sve sredilo. Ovaj incident je takoe doprineo i
mojoj profesionalnoj praksi. Ali, kako je incident uveao presti indijske zajednice,
tako je i raspirio plamen predrasuda protiv nje. im se pokazalo da Indijac moe da
se muki bori, poeo se smatrati opasnou. Dva zakona su predstavljena
Zakonodavnoj skuptini Natala; jedan od njih bio je sraunat da negativno utie na
indijske trgovce, a drugi da strogo ogranii emigraciju Indijaca. Na sreu, borba za
slobode je imala za rezultat odluku da se nijedan propis ne moe doneti protiv
Indijaca kao takvih, to jest, da zakon ne treba da pravi razlike izmeu ljudi po boji
koe ili rasi. Jezik pomenutih zakona inio ih je primenljivim na sve, ali je njihov cilj
nesumnjivo bio da se indijskim stanovnicima Natala nametnu nova ogranienja. Ti
zakoni su znaajno intenzivirali moj pravni rad i uinili da Zajednica vie nego ikad
ispolji svoj oseaj dunosti. Oni su prevedeni na indijske jezike i u potpunosti
objanjeni, kako bi se Zajednici uinile shvatljivim njihove suptilne implikacije.
Obratili smo se sekretaru Kolonija, ali je on odbio da se umea, pa je nacrt postao
125

zakon. Sada je javni rad poeo da okupira veinu mog vremena. Advokat Mansuklal
Nazar, koji je, kao to sam pomenuo, ve bio u Durbanu, doao je da ivi sa mnom,
pa kako je i on posvetio svoje vreme javnom radu, rasteretio me je u odreenoj meri.
et Adami Mijakan je u mom odsustvu predao svoju dunost, sa velikim zaslugama.
Uveao je broj lanova i dodao oko 1000 funti blagajni Kongresa Indijaca Natala.
Buenje izazvano predlozima zakona i demonstracije protiv iskrcavanja indijskih
putnika okrenuo sam na dobro, traei lanove i sredstva, koja su sada porasla na
5000 funti. elja mi je bila da za Kongres osiguram trajni fond, kako bi mogao da
stekne sopstvenu imovinu i da obavlja svoj posao a da ne mora da uzima imovinu u
zakup. To je bilo moje prvo iskustvo u upravljanju nekom javnom institucijom.
Izloio sam svoj predlog mojim saradnicima i oni su ga pozdravili. Imovinu koju smo
kupili potom smo izdali, a zakupnina je bila dovoljna da podmiri tekue trokove
Kongresa. Imovina je bila dodeljena snanom odboru poverenika, a tako je i danas,
ali je postala predmet mnogih estokih rasprava, a posledica toga je da se zakupnina
za tu imovinu sad gomila u sudu. Ta alosna situacija se razvila nakon mog odlaska iz
June Afrike, ali je ta moja ideja da se poseduje trajni fond za javne institucije
promenila mnogo toga pre nego to su se pomenute razlike javile. Danas, nakon
znaajnog iskustva sa mnogim javnim institucijama kojima sam upravljao, vrsto sam
ubeen da nije dobro voditi javne institucije na trajnim fondovima. Trajni fond nosi u
sebi seme moralnog pada date institucije. Javna institucija znai instituciju koja se
vodi sa odobravanjem javnosti i koju finansira javnost. Kad jedna takva institucija
prestane da dobija javnu podrku, ona gubi pravo na postojanje. Institucije koje se
odravaju trajnim fondovima esto su sklone da ignoriu miljenje javnosti, pa se
esto deava da deluju nasuprot njemu. U naoj zemlji, to doivljavamo na svakom
koraku. Neki od takozvanih religioznih trustova prestali su da polau bilo kakve
raune. Poverenici su postali vlasnici i ne odgovaraju nikom. Uopte ne sumnjam da
je idealno za javne institucije da ive, kao i priroda, od dana do dana. Institucija koja
ne uspe da dobije podrku javnosti nema prava da postoji kao takva. lanarina koju
odreena institucija dobija godinje predstavlja test njene popularnosti i asnosti njene
uprave; i smatram da svaka institucija treba da se podvrgne tom testu.
Ali, nemojte me pogreno razumeti. Moje primedbe se ne odnose na tela koja se,
po samoj svojoj prirodi, ne mogu voditi bez trajnih prostorija. Ono to hou da kaem
jeste da tekui trokovi treba da se pokrivaju od lanarine koja se dobrovoljno
sakuplja iz godine u godinu. Ti pogledi su se potvrdili tokom vremena Satjagrahe u
Junoj Africi. Ta velianstvena kampanja, koja je potrajala est godina, izvedena je
bez stalnih fondova, mada su za nju bile potrebne stotine hiljada rupija. Mogu da se
setim trenutaka kad nisam znao ta e biti narednog dana ako ne dobijemo nikakvu
lanarinu. Ali, ne bih da anticipiram budue dogaaje. italac e uvideti kako
miljenja koja sam izrazio u prethodnom tekstu u izobilju proistiu iz prie koja sledi.

Poglavlje 59

126

Obrazovanje dece
Kad sam se 1. januara iskrcao u Durbanu, sa mnom je bilo troje dece: sin moje
sestre, koji je tada imao deset godina i moji sinovi od devet i pet godina. Gde da ih
kolujem?
Mogao sam da ih poaljem u neku kolu za Evropljane, ali samo tako to bi mi
kolske vlasti uinile uslugu i napravile izuzetak. Drugoj indijskoj deci nije bilo
doputeno da ih pohaaju. Za njih su postojale kole koje su osnovale hrianski
misionari, ali nisam bio spreman da poaljem moju decu tamo jer mi se nije svialo
obrazovanje koje se tamo daje. Jer, nastava bi bila na engleskom, ili moda na loem
tamilskom ili hindiju; a i to se teko moglo organizovati. Jednostavno, nisam mogao
da preem preko tih i drugih nedostataka. U meuvremenu sam pokuao da ih sam
uim. Ali, to je u najboljem sluaju bilo neredovno, a nisam mogao da doem do
odgovarajueg guarati uitelja.
Nisam znao ta bih. Dao sam oglas traei engleskog nastavnika koji bi poduavao
decu po mojim uputstvima. Taj uitelj bi ih redovno poduavao odreenim stvarima,
a to se ostalog tie, morali bi da budu zadovoljni onim to ja mogu da ih nauim
povremeno. Tako sam angaovao englesku guvernantu za 7 funti meseno. Tako je
ilo neko vreme, ali nisam bio zadovoljan. Deaci su nauili neto guaratija u mojim
razgovorima sa njima, koji su bili striktno na maternjem jeziku. Nisam bio spreman ni
da ih vratim u Indiju, jer sam ve tada bio uveren da mala deca ne treba da se
odvajaju od roditelja. Obrazovanje koje deca prirodno steknu u sreenim porodicama
ne moe se stei u uenikim domovima. Zato sam zadrao decu sa sobom. Jesam,
dodue, slao neaka i starijeg sina da se ue u redovnim kolama u Indiji na nekoliko
meseci, ali sam brzo morao da ih pozovem nazad. Kasnije se moj stariji sin, dugo
nakon to je postao punoletan, rastao sa mnom i otiao u Indiju da nastavi da se
koluje na Fakultetu u Ahmedabadu. Imao sam utisak da je neak bio zadovoljan
onim to sam mogao da mu pruim. Na nesreu, umro je u cvetu mladosti nakon
kratke bolesti. Ostala tri moja sina nikad nisu pohaala neku javnu kolu, iako su
dobili bar neko redovno kolovanje u jednoj improvizovanoj koli koju sam pokrenuo
za decu roditelja, pripadnika Satjagrahe, u Junoj Africi.
Svi ti eksperimenti su bili neodgovarajui. Nisam mogao da deci posvetim svo ono
vreme koje sam hteo da im pruim. Nemogunost da im posvetim dovoljno panje i
drugi neizbeni uzroci spreili su me da im pruim formalno obrazovanje koje sam
prieljkivao, pa su se svi moji sinovi alili na mene zbog toga. Kad god naiu na
nekog sa magistraturom, fakultetskom diplomom, pa ak i nekog ko je poloio
prijemni, izgleda da se oseaju hendikepirano zbog nedostatka obrazovanja.
Pa ipak, mislim da bi ih moje insistiranje da se koluju u nekoj javnoj koli liilo
onog obrazovanja koje se stie samo u koli iskustva ili u stalnom kontaktu sa
roditeljima. Nikad nisam prestao da strepim, ak ni danas, da ih vetako obrazovanje
koje bi mogli da steknu u Engleskoj ili Junoj Africi, odvojeni od mene, nikad ne bi
moglo nauiti jednostavnosti i duhu sluenja koji oni danas ispoljavaju u svojim
127

ivotima, dok bi njihov vetaki nain ivota mogao da postane ozbiljna prepreka u
mom javnom radu. Zato, iako nisam bio u stanju da im pruim formalno obrazovanje
ni na njihovo ni na moje zadovoljstvo, najverovatnije je da bih mogao da kaem, kad
se osvrnem na protekle godine, da sam izvrio moju dunost prema njima najbolje to
sam mogao. A i ne alim to ih nisam slao u javne kole. Uvek oseam da su te
nepoeljne crte koje danas vidim kod mog sina odjek mog sopstvenog
nedisciplinovanog i neuoblienog ranog ivota. Na to vreme gledam kao na period
polupeenog znanja i poputanja sebi. On se poklopio sa godinama mog najstarijeg
sina u kojima je bio najprijemiviji za utiske i naravno da on nije hteo da na to vreme
gleda kao na period mog neiskustva i poputanja sebi. Naprotiv, moj sin je verovao da
je to bio najsjajniji period mog ivota, a da su promene, koje su izvrene kasnije, bile
posledica iluzije koju sam ja zvao prosvetljenje. I svakako da je imao razloga da tako
misli. Zato ne bi mislio da su moje ranije godine predstavljale period buenja, a
kasnije godine radikalnih promena - period iluzija i egoizma? esto su mi moji
prijatelji postavljali razna teka pitanja: ta bi bilo loe u tome da sam mojim deacima
omoguio akademsko obrazovanje? Kakvog prava sam imao da im tako podseem
krila? Zato sam morao da im stanem na put da steknu diplome i izaberu sopstvene
karijere?
Mislim da nema ba mnogo smisla u tim pitanjima. Susretao sam se sa brojnim
studentima. Pokuavao sam, i lino i preko drugih, da nametnem moju obrazovnu
modu drugoj deci pa sam video kakav je bio rezultat toga. Poznajem nekolicinu
mladia, vrnjaka mojih sinova. Ne mislim da su ita bolji od mojih sinova niti da moji
sinovi mogu neto mnogo da naue od njih.
Ali, krajnji rezultat mojih eksperimenata pripada budunosti. Ovo pitanje
razmatram zato da bi prouavalac istorije civilizacije mogao da uvidi razliku izmeu
disciplinovanog kunog obrazovanja i kolskog obrazovanja, kao i posledice koje na
decu ostavljaju promene koje su roditelji uveli u njihove ivote. Svrha ovog poglavlja
je, takoe, da pokae u kojoj meri posveenika istine pokreu njegovi eksperimenti sa
istinom, kao i da pokae posveeniku slobode koliko rtava zahteva ta stroga boginja.
Da nisam imao oseaj samopotovanja i da sam se zadovoljio time da svojoj deci
obezbedim obrazovanje koje druga deca nisu mogla da dobiju, onda bih ih liio lekcija
o slobodi i samopotovanju koje sam im davao nautrb knjikog uenja. Ako se bira
izmeu slobode i uenosti, ko ne bi rekao da je ono prvo hiljadu puta bolje od
drugog?
Omladina koju sam 1920. pozvao da izie iz tih tvrava ropstva - njihovih kola i
fakulteta - i koju sam savetovao da je daleko bolje ostati nepismen i tucati kamen
slobode radi, negoli teiti za knjikim obrazovanjem u lancima ropstva, moda danas
moe da otkrije izvor tog mog saveta.

Poglavlje 60
Duh sluenja
128

Moja profesija je zadovoljavajue napredovala, ali je to bilo daleko od toga da me


zadovolji. Pitanje daljeg pojednostavljenja mog ivota i konkretnog sluenja mojim
zemljacima me je stalno zaokupljalo, kad mi je jedan leprozni bolesnik pokucao na
vrata. Nisam imao srca da mu samo dam da jede i pustim ga da ode. Zato sam mu
ponudio sklonite, previo mu rane i poeo da se brinem o njemu. Ali, nisam mogao da
nastavim sa tim doveka. Nisam to mogao da izvedem, nedostajala mi je volja da ga
stalno drim kraj sebe. Zato sam ga poslao u Dravnu bolnicu za radnike po ugovoru.
Meutim, jo sam bio daleko bio od toga da se smirim. eznuo sam za nekim
stalnim humanitarnim radom. Dok-tor But je bio ef Misije Sv. Edana. Bio je ovek
dobrog srca i besplatno je leio svoje pacijente. Zahvaljujui dobrotvornom prilogu
Parsija Rustomija, uspeli smo da otvorimo malu dobrotvornu bolnicu pod upravom
dr Buta. Oseao sam snanu potrebu da radim kao negovatelj u toj bolnici. Rad koji
se sastojao u davanju lekova uzimao mi je jedan do dva sata dnevno, pa sam odluio
da ugrabim to vreme od mog kancelarijskog posla kako bih popunio mesto apotekara
u dispanzeru koji je bio pridruen bolnici. Veina mog profesionalnog rada sastojala se
od kancelarijskog posla, prenosa imovine i arbitraa. Naravno, imao sam i nekoliko
sluajeva u sudu za prekraje, ali je veina od njih bila nekontroverznog karaktera, a
g. Kan, koji je poao sa mnom u Junu Afriku i tada iveo sa mnom, poduhvatio se
da ih preuzme kad sam ja odsutan. Tako sam naao vremena da sluim u maloj
bolnici. Taj rad mi je doneo neto mira. Moj posao se sastojao u utvrivanju
pacijentovih tegoba, iznoenju injenica doktoru i deljenju prepisanih lekova. On me
je doveo u bliski dodir sa napaenim Indijcima, od kojih su veina bili radnici po
ugovoru Tamili, Telegu ili Indijci sa severa.
Steeno iskustvo mi je veoma dobro posluilo tokom Burskog rata, kada sam
ponudio svoje sluenje u negovanju bolesnih i ranjenih vojnika.
Pitanje podizanja dece me je stalno zaokupljalo. Imao sam dva sina koji su se
rodili u Junoj Africi, a moje sluenje u bolnici mi je koristilo da reim pitanje
njihovog podizanja. Moj nezavisni duh je bio stalni izvor iskuenja. Moja ena i ja
smo odluili da obezbedimo najbolju medicinsku pomo za njen poroaj, ali ako lekar
i sestra moraju da nas ostave na cedilu u odluujuem trenutku, ta onda da radim?
Tako je sestra morala da bude Indijka. A lako moete da zamislite koliko je bilo teko
nai obuenu indijsku sestru u Junoj Africi, ako to uporedite sa slinom situacijom u
Indiji. itao sam knjigu dr Tribuvandasa, Ma-ne Shikhaman - Savet majci - i
negovao sam oba moja deteta prema uputstvima datim u toj knjizi, korigovanih tu i
tamo pomou iskustva koje sam stekao na drugim mestima. Usluge sestre smo
koristili - ne vie od dva meseca u oba sluaja - uglavnom za pomo mojoj eni, a ne
za voenje brige o bebama, poto sam to radio sam.
Roenje najmlaeg deteta me je stavilo na najteu probu. Trudovi su doli
iznenadno. Lekar nije mogao da doe odmah, a izgubili smo odreeno vreme dok
smo doveli babicu. A ak i da je bila prisutna, ne bi mogla da pomogne pri poroaju.
Morao sam ja da se brinem za bezbedno roenje deteta. To to sam paljivo prouio
temu rada dr Tribuvandasa bilo mi je od neprocenjive pomoi. Nisam bio nervozan.
Ubeen sam da za ispravno podizanje dece roditelji moraju da u optim crtama
129

budu upoznati sa brigom o bebama i negom beba. Na svakom koraku sam video
prednosti toga to sam paljivo prouio tu temu. Moja deca ne bi bila tako zdrava kao
to su danas da nisam prouavao tu temu i svoje znanje sproveo u praksi. Mi
postupamo voeni predrasudom da dete nema ta da ui tokom prvih pet godina svog
ivota. Naprotiv, injenica je da dete nikad kasnije u ivotu ne naui onoliko koliko to
uini u prvih pet godina. Obrazovanje dece poinje od zaea. Fiziko i mentalno
stanje roditelja u trenutku zaea reprodukuju se u detetu. Potom, tokom perioda
trudnoe, na dete utiu majina raspoloenja, elje i temperament, kao i njen nain
ivota. Kad se rodi, dete imitira roditelje i poprilian broj godina njegov razvoj u
potpunosti zavisi od njih.
Par koji razume ove stvari nikad nee imati seksualni odnos radi ispunjenja svoje
poude, ve jedino kada eli potomstvo. Mislim da je vrhunac neznanja verovati da je
seksualni in nezavisna funkcija, neophodna koliko su to i spavanje ili jelo. Postojanje
sveta zavisi od ina raanja, a kako je svet Boije igralite i odraz Njegove slave, in
reprodukcije treba kontrolisati radi ureenog rasta sveta. Onaj ko to razume,
kontrolisae svoju poudu po svaku cenu, opremiti se znanjem neophodnim za
fiziku, mentalnu i duhovnu dobrobit svog potomstva i dobrobiti od tog znanja predati
potomstvu.

Poglavlje 61
Bramaarija I
Sada smo stigli do one take u prii kada sam poeo da ozbiljno razmiljam da se
zavetujem na bramaariju. Bio sam posveen idealu monogamije od svog venanja, a
vernost mojoj eni bila je deo ljubavi prema istini. Ali, u Junoj Africi sam poeo da
uviam vanost pridravanja zaveta bramaarije ak i kad je u pitanju moja ena. Ne
mogu da tano kaem kakve su okolnosti ili kakva knjiga usmerile moje misli u tom
pravcu, ali se seam da je preovlaujui faktor bio uticaj Rajandbaija, o kome sam
ve pisao; jo uvek mogu da se prisetim jednog razgovora sa njim. Jednom prilikom
sam mu veoma pohvalno govorio o posveenosti ge Gledston svome muu. itao
sam negde da je ga Gledston insistirala da sprema aj g. Gledstonu ak i u Donjem
domu parlamenta, i da je to postalo pravilo u ivotu tog sjajnog para, ija su se dela
rukovodila principom redovnosti. Ispriao sam pesniku o tome i sluajno pohvalio
supruniku ljubav. Koju od ove dve ceni vie, upitao je Rajandbai, ljubav ge
Gledston kao ene prema svom muu, ili njeno posveeno sluenje nezavisno od
njenog odnosa sa g. Gledstonom? Pretpostavimo da je ona bila njegova sestra, ili
njegova posveena slukinja, i sluila ga sa istom panjom - ta bi rekao? Zar nema
primera tako posveenih sestara ili slugu? Pretpostavimo da nae istu takvu
posveenost sa ljubavlju u jednom mukom slugi, da li bi te to zadovoljilo na isti nain
kao sluaj ge Gledston? Samo proui tu perspektivu na koju sam ti ukazao.
Sam Rajandbai je bio oenjen. Imam utisak da su mi u tom trenutku njegove rei
130

zvuale grubo, ali su me neodoljivo obuzele. Posveenost sluge, oseao sam, bila je
hiljadu puta vrednija hvale nego posveenost ene svom muu. Nema nieg
iznenaujueg u posveenosti ene svom muu, poto meu njima postoji neraskidiva
veza. Takva posveenost je savreno prirodna. Ali, potreban je poseban napor da bi
se stvorila podjednaka posveenost izmeu gospodara i sluge. Pesnikov pogled na te
stvari je polako poeo da me osvaja. Kakav onda, upitao sam se, treba da bude moj
odnos prema mojoj eni? Da li se moja vernost ogleda u tome da uinim moju enu
instrumentom moje poude? Sve dok sam rob poude, moja vernost ne vredi nita.
Da budem poten prema mojoj eni, moram da kaem da ona nikad nije bila neka
zavodnica. Zato bi mi bilo izuzetno lako da se zavetujem na bramaariju, ako to samo
hou. Prepreka tome bile su moja slaba volja ili poudna vezanost. ak i nakon to
mi se savest o tom pitanju probudila, dvaput nisam uspeo. Nisam uspeo zato to
motiv koji je pokretao taj napor nije bio najvie vrste. Moj glavni cilj je bio da
izbegnem da imam vie dece. Dok sam boravio u Engleskoj, itao sam neto o
kontraceptivnim sredstvima. Ve sam govorio o propagandi kontrole raanja dr
Alinsona u poglavlju o vegetarijanstvu. Ako je to i imalo nekog privremenog uticaja na
mene, protivljenje g. Hila tim metodima i njegovo zagovaranje unutranjih napora kao
neeg to treba koristiti umesto spoljanjih sredstava, drugim reima, zagovaranje
samokontrole, imalo je daleko jai efekat, koji je, kad je dolo vreme, postao trajan.
Uviajui, dakle, da ne elim vie dece, poeo sam da teim samokontroli. Taj
zadatak bio je ispunjen beskrajnim tekoama. Poeli smo da spavamo u odvojenim
krevetima. Odluio sam da idem na spavanje tek kad bih se potpuno iscrpio od rada
tog dana. Izgledalo je da svi ti napori ne donose mnogo ploda, ali kad se osvrnem na
prolost, oseam da je konana odluka dola kao kumulativni efekat tih neuspenih
nastojanja.
Konanu odluku uspeo sam da donesem tek 1906. Satjagraha73 jo nije bila
pokrenuta. Nisam ni pretpostavljao da e ona doi. Radio sam u Johanesburgu u
vreme pobune Zulua u Natalu, do koje je dolo nakon Burskog rata. Oseao sam
da natalskoj vladi moram da ponudim svoje sluenje u tim okolnostima. Ta ponuda je
prihvaena, kao to emo videti u narednom poglavlju. Ali, taj posao me je naveo da
grozniavo razmiljam o samokontroli i na osnovu estih razgovora sa mojim
saradnicima o toj temi, postao sam ubeen da raanje, i shodno tome briga o deci,
nisu u skladu sa javnim radom. Morao sam da rasturim moje domainstvo u
Johanesburgu da bih mogao da sluim tokom pobune. Tokom tog jednog meseca
sluenja, morao sam da ostavim kuu koju sam tako paljivo opremio. Poveo sam
enu i decu u Feniks i vodio Indijski ambulantni korpus pridodat Natalskim snagama.
Tokom tekih mareva koje smo morali da izvodimo, sinula mi je ideja da ako hou
da se posvetim sluenju zajednici na taj nain, moram da se odreknem elje za decom
i bogatstvom i da ivim ivot vanaprashte - onog ko se povukao od domainskih
dunosti. Pobuna me nije drala zauzetim due od est nedelja, ali se taj kratki
period pokazao kao veoma vano razdoblje u mom ivotu. Vanost zaveta mi je
postala jasnija nego ikad ranije. Shvatio sam da taj zavet ne da ne zatvara vrata prave
slobode, ve ih otvara. Sve do tada nisam postigao uspeh jer mi je nedostajala volja,
jer nisam imao vere u sebe ni vere u Boiju milost, pa mi se zato um kovitlao u
131

uzburkanom moru sumnje. Shvatio sam da, ako nee da se zavetuje, mukarac biva
uvuen u iskuenje, a biti vezan zavetom je kao prelazak iz frivolnosti u pravi
monogamni brak. Verujem u napor, ne elim da se vezujem zavetima - to je
mentalna slabost i odaje suptilnu elju da se odreena stvar izbegne. Jer, zato bi onda
bilo teko doneti konanu odluku? Zavetujem se da u pobei od zmije za koju znam
da e me ujesti, umesto da samo pokuavam pobegnem od nje. Znam da bi puki
napor mogao da znai sigurnu smrt. Puki napor znai neznanje injenice de e me
zmija sigurno ubiti. Dakle, injenica da sam mogao da se zadovoljim samo naporom
znaila je da jo nisam jasno uvideo da je neophodno tano odreeno delovanje. Ali,
pretpostavimo da e se moji pogledi promeniti u budunosti, kako mogu da se veem
zavetom? Takva sumnja nas esto odvraa od toga. Ali, ta sumnja takoe odaje
nedostatak jasnog uvida da se odreenih stvari moramo odrei. Zato je Nikulananda
pevao:
Odricanje bez odbojnosti nije trajno.
Dakle, kad elja nestane, zavet odricanja je prirodna i neizbena posledica.

Poglavlje 62
Bramaarija - II
Nakon detaljne rasprave i zrele odluke odluio sam se na taj zavet 1906. Do tada
nisam bio podelio moja razmiljanja sa enom, ve sam se jedino posavetovao sa
njom u vreme kad sam se odluio na zavet. Ona nije imala primedbi. Meutim, bilo
mi je izuzetno teko da donesem konanu odluku. Nisam imao neophodnu snagu.
Kako da kontroliem svoje strasti? Prekid telesnih odnosa sa sopstvenom enom je u
to vreme izgledalo kao udna stvar. Ipak, upustio sam se u to sa verom u monu
Boiju podrku. Kada se sada osvrnem na dvadeset godina tog zaveta, ispunjen sam
zadovoljstvom i uenjem. Sa praksom samokontrole sam manje-vie uspeno
pokuavao od 1901. Ali, slobodu i radost kakvi su mi je doli nakon to sam se
zavetovao nisam osetio nikad pre 1906. Pre nego to sam se zavetovao, bio sam
otvoren iskuenju - da me nadvlada u svakom trenutku. Sada je moj zavet bio sigurna
zatita protiv iskuenja. Ogromne mogunosti bramaarije postajale su mi iz dana u
dan sve oiglednije. Zavetovao sam se dok sam boravio u Feniksu. im sam se
oslobodio rada u ambulanti, otiao sam u Feniks, odakle je trebalo da se vratim u
Johanesburg. Otprilike mesec dana nakon tog povratka, bili su postavljeni i temelji
Satjagrahe. Iako to nisam znao, zavet bramaarije me je pripremao za to. Satjagraha
nije bila unapred zamiljen plan. Ona je dola spontano, ja nisam to hotimino
planirao. Meutim, mogao sam da vidim da su svi moji prethodni koraci vodili tom
cilju. Skresao sam svoje velike kune trokove u Johanesburgu i otiao u Feniks da se
tamo zavetujem na bramaariju.
Saznanje da savreno pridravanje bramaarije znai ostvarenje Brahmana74

132

nisam dugovao astrama75. Postepeno sam to poeo da uviam iz iskustva. astrike


tekstove o toj temi proitao sam tek kasnije. Svaki dan tog zaveta me je sve vie
pribliavao uvidu da u bramaariji lei zatita tela, uma i due. Jer bramaarija nije
sada bila stvar strogih pokora, ve stvar utehe i radosti. Svaki dan je otkrivao novu
lepotu u njoj.
Ali, iako je to sada postala radost koja je neprekidno rasla, neka niko ne misli da
mi je to bilo lako. ak i sada, kada sam prevalio pedeset i est godina, uviam koliko
je to teka stvar. Svakog dana shvatam sve vie i vie da je to kao hodanje otricom
brijaa i u svakom trenutku uviam da je neophodno da se bude neprekidno budan.
Kontrola apetita je prva, osnovna stvar u pridravanju tog zaveta. Uvideo sam da
potpuna kontrola apetita ini pridravanje zaveta veoma lakim, pa sam sada svoje
eksperimente sa ishranom sprovodio ne samo iz vegetarijanske perspsktive, ve i iz
perspektive bramaarije. Video sam da hrana jednog bramaarina treba da bude
ograniena po koliini, jednostavna, bez zaina, i ako je mogue, neobraena
termiki.
est godina eksperimenata pokazale su mi da je idealna hrana za bramaarija
svee voe i oraasti plodovi. Otpornost na strasti u kojoj sam uivao dok sam iveo
na takvoj lirani bila mi je nepoznata sve dok nisam preao na tu ishranu. U Junoj
Africi, za bramaariju mi nije bio potreban napor dok sam iveo samo na vou i
oraastim plodovima. Ali, postala mi je poprilino naporna otkad sam poeo da
konzumiram mleko. Ovde je dovoljno da primetim da nemam ni najmanje sumnje da
mleko oteava oveku da se dri zaveta bramaarije. Pa ipak, nemojte iz ovoga da
zakljuite da svi bramaari moraju da se odreknu mleka. Uticaj raznih vrsta hrane na
bramaariju moe se odrediti tek nakon brojnih eksperimenata. Tek treba da naem
vonu zamenu za mleko koji bi bila podjednako dobra za izgradnju miia i lako
svarljiva. Ni lekari ni vaidje ni hakimi nisu uspeli da me prosvetle po tom pitanju.
Zato, iako znam da je mleko delimini stimulant, zasad ne mogu nikom da savetujem
da ga se odrekne.
Kao spoljanja pomo bramaariji, post je neophodan - kao i paljiv izbor i
ogranienje koliine namirnica. ula su tako mona da se mogu drati pod kontrolom
samo kada su potpuno obezbeena sa svih strana, i odozgo i odozdo. Poznato je da
su ona nemona bez hrane, pa zato ne sumnjam da je post koji se sprovodi u cilju
kontrole ula od velike pomoi. Kod nekih post ne pomae iz sledeeg razloga: poto
pretpostavljaju da e ih puki mehaniki post uiniti imunim, oni svom telu ne daju
hranu, ali goste svoj um svakakvim delikatesima, mislei sve vreme ta e jesti i ta e
piti kad se post zavri. Takav post im ne pomae da kontroliu ni apetit ni poudu.
Post je od koristi kad um sarauje sa telom koje se liava hrane, to e rei, kad stvara
odbojnost prema objektima koji su uskraeni telu. Um je koren svekolike ulnosti.
Zato post ima ogranien domet, jer ovek koji posti i dalje moe da bude noen
strastima. Meutim, moe se rei da je ukidanje seksualne strasti po pravilu
nemogue bez posta, pa se za post moe rei da je nezamenljiv da bismo se
pridravali bramaarije. Mnogi aspiranti nakon to uzmu zavet bramaarije
doivljavaju neuspeh, jer ele da sa korienjem ula nastave isto kao i oni koji nisu
133

bramaari. Zato je njihov napor isto to i napor da se doivi osveavajua hladnoa u


vrelim letnjim mesecima. Treba da postoji jasna granica izmeu ivota bramaarina i
onog ko to nije. Slinost koja meu tom dvojicom postoji je samo prividna. Razlika
treba da bude jasna kao dan. Obojica koriste svoj vid, ali dok ga bramaari koristi da
vidi slavu Boiju, onaj drugi ga koristi da oko sebe vidi raskalanost. Obojica koriste
ui, ali dok onaj prvi uje samo hvale Bogu, onaj drugi gosti svoje ui skarednostima.
Obojica ostaju do kasno u no, ali dok onaj prvi posveuje svoje sate molitvi, onaj
drugi ih troi u razuzdanom i beskorisnom veselju. Obojica se hrane, ali onaj prvi
samo da bi odrao hram Boiji u dobrom stanju, dok se drugi prejeda i ini svetu
posudu smrdljivim jarkom. Tako obojica ive kao Severni i Juni pol, pa e rastojanje
meu njima s vremenom rasti, a ne smanjivati se.
Bramaarija znai kontrolu ula u misli, rei i delu. Svakog dana sam sve vie
uviao neophodnost ogranienja koja sam maloas opisao. Nema granica mogunosti
odricanja, kao to nema ni granica bramaariji. Takvu bramaariju nemogue je
dostii ogranienim naporom. Za mnoge e ona morati da ostane samo ideal. Onaj
koji tei bramaariji e uvek biti svestan svojih mana, tragae za strastima koje tinjaju
duboko u njegovom srcu i neprekidno e teiti da ih se oslobodi. Sve dok misli nisu
pod potpunom kontrolom, nema potpune bramaarije. Nevoljno miljenje je mana
uma, pa zauzdavanje misli znai zauzdavanje uma, to je tee nego zauzdati vetar.
Neka niko ne misli da je to nemogue, zato to je teko. To je najvii cilj, pa nije
udo to je potreban i najvei napor da se to postigne.
Ali, tek nakon povratka u Indiju sam uvideo da je takvu bramaariju nemogue
postii pukim ljudskim naporom. Do tada sam iveo u iluziji da e mi sama ishrana
voem omoguiti da iskorenim sve strasti i laskao sam sebi verovanjem da ne moram
nita vie od toga da radim.
Meutim, ne smem sada da poinjem poglavlje o mojoj borbi. U meuvremenu,
hteo bih da uinim jasnim da oni koji ele da praktikuju bramaariju da bi ostvarili
Boga ne treba da oajavaju, pod uslovom da je njihova vera u Boga ravna njihovom
poverenju u sopstveni napor.
Objekti ula se okreu od uzdrljive due, ostavljajui za sobom zadovoljstvo.
To zadovoljstvo takoe nestaje sa ostvarenjem najvie Istine. Zato su Njegovo ime i
Njegova milost poslednja nada aspiranta da e postii moku. Ta mi je istina dola tek
nakon povratka u Indiju.

Poglavlje 63
Jednostavan ivot
Bio sam zapoeo ivot lagodnosti i konfora, ali je taj eksperiment bio kratkotrajan.
Iako sam paljivo opremio kuu nametajem, to me nimalo nije vezalo. Zato, maltene
im sam se upustio u takav ivot, poeo sam i da smanjujem trokove. Raun za
pranje rublja je bio veliki, a poto ni pera nije bio ni najmanje taan, pokazalo se da
134

mi ni dva-tri tuceta koulja i okovratnika nisu dovoljni. Okovratnici i koulje morali su


da se menjaju svakodnevno, ili bar svakog drugog dana. To je podrazumevalo
dvostruke trokove, to mi je izgledalo nepotrebno. Zato sam nabavio opremu za
pranje. Kupio sam knjigu o pranju, prouio tu vetinu i nauio tome i enu. To mi je
bez sumnje bio dodatni posao, ali mi je ta novina pruala zadovoljstvo.
Nikad neu zaboraviti prvi okovratnik koji sam oprao. Stavio sam vie tirka nego
to je bilo neophodno, pegla nije bila dovoljno topla, a iz straha da ga ne izgorim
nisam dovoljno vrsto pritisnuo peglu. Na kraju, iako je okovratnik bio dovoljno krut,
viak tirka je stalno kapljao sa njega. Otiao sam na sud nosei taj okovratnik, to je
izazvalo smeh ostalih advokata, ali ak i tada sam ostao imun na zadirkivanje.
Pa, rekao sam, ovo mi je prvo iskustvo u pranju okovratnika, pa otud viak
tirka. To meni ne smeta, a vas zabavlja.
Zar ovde nema dovoljno praonica? upitao je jedan prijatelj.
Raun za pranje je veliki, odgovorio sam. Pranje okovratnika kota gotovo kao
novi okovratnik, a osim toga, stalno zavisite od peraa. Daleko vie volim da sam
perem stvari.
Meutim, nisam mogao da navedem moje prijatelje da cene lepotu samopomoi.
Vremenom sam postao strunjak za pranje, kako mi se posao razvijao, pa moji
okovratnici nisu bili ni manje kruti ni manje sjajni od drugih.
Kada je Gokale doao u Junu Afriku, sa sobom je imao al koji mu je poklonio
Mahadeo Govind Ranade76. Tu uspomenu uvao je sa najveom panjom i koristio je
samo u posebnim prilikama. Jedna od takvih prilika je bila gozba koju su u njegovu
ast priredili Indijci iz Johanesburga. al je bio izguvan i trebalo ga je ispeglati. Nije
bilo mogue poslati ga u praonicu i dobiti nazad na vreme. Ponudio sam mu da
oprobam moju vetinu.
Mogu da se pouzdam u tvoju pravniku sposobnost, ali ne i u peraku, rekao je
Gokale. ta ako ga isprlja? Zna li ta mi on znai?
I tu mi je ispriao, sa mnogo radosti, priu o tom poklonu. I dalje sam insistirao,
garantujui da u dobro obaviti posao, pa sam dobio njegovu dozvolu da ga ispeglam i
na kraju je bio zadovoljan. Nakon toga, ne bi mi bilo stalo ak i da me ne priznaje ceo
svet.
Kako sam se oslobodio robovanja perionici, tako sam odbacio i zavisnost od
berberina. Svi koji odu u Englesku naue bar da se briju, ali niko, koliko znam, ne
naui da se sam ia. I to sam morao da nauim. Jednom, u Pretoriji, poao sam
frizeru Englezu. Sa prezirom je odbio da me oia. Naravno da sam se osetio
povreenim, ali sam odmah kupio makaze za ianje i oiao se pred ogledalom.
Uspeo sam da se oiam spreda, ali sam pokvario frizuru pozadi. Prijatelji na sudu su
se valjali od smeha.
ta ti je sa kosom, Gandi? Jesu li je izgrickali pacovi? Ne. Beli berberin nije
hteo da se udostoji da dodirne moju crnu kosu, rekao sam, pa sam vie voleo da se
oiam sam, ma koliko loe.
Ovaj odgovor nije iznenadio moje prijatelje.
135

Berberin nije pogreio to me nije oiao. Sva je prilika bila da bi izgubio muterije
ako bi usluio tamnoputog. Ni mi svojim berberima ne doputamo da dodirnu nau
nedodirljivu brau. Dobio sam nagradu za to u Junoj Africi ne samo jednom, ve
mnogo puta, a uverenje da je to kazna za nae sopstvene grehe spreavalo me je da
se naljutim.
Ekstremni oblici u kojima se moja strast za samopomoi i jednostavnou na
kraju ispoljila bie opisani na mestu gde pripadaju. Seme za to je bilo odavno
posejano. Bilo je potrebno samo zalivanje da pusti korenje, da procveta i rodi
plodove, a zalivanje je dolo u pravo vreme.

Poglavlje 64
Burski rat77
Moram da preskoim mnogo drugih iskustava u periodu izmeu 1897. i 1899. i
preem pravo na Burski rat.
Kad je rat zapoeo, moje line simpatije su bile potpuno na strani Bura, ali sam
tada verovao da jo uvek nemam prava da nameem moja lina ubeenja. U detalje
sam opisao moju unutranju borbu koja se ticala toga u mojoj Istoriji Satjagrahe u
Junoj Africi i ne smem da to ponavljam ovde. One koji su radoznali pozivam da
proitaju te stranice. Dovoljno je rei da me je moja lojalnost britanskoj vladavini
navela da uestvujem u tom ratu na strani Britanaca. Oseao sam da, ako zahtevam
svoja prava kao britanski graanin, onda je moja dunost, kao takvog, da uestvujem
u odbrani Britanske Imperije. Zato sam okupio to sam vie mogao drugova i uz
velike potekoe uspeo da prihvate nae sluenje kao ambulantnog korpusa.
Proseni Englez je verovao da je Indijac kukavica, nesposoban da rizikuje ili da
gleda dalje od svog neposrednog linog interesa. Zato su mnogi engleski prijatelji
obeshrabrivali moj plan. Meutim, dr But ga je svesrdno podrao. Obuio nas je za
rad u ambulanti. Obezbedili smo medicinske sertifikate da smo obueni za tu slubu.
Sa enzutijazmom su taj plan podrali g. Lafton i pokojni g. Eskomb, pa smo se na
kraju prijavili za sluenje na frontu. Vlada je zahvalno prihvatila nau prijavu, ali nam
je reeno da naa sluba u tom trenutku nije potrebna.
Meutim, to odbijanje nije moglo da me smiri. Zahvaljujui tome to smo se
upoznali preko dr Buta, uspeo sam da posetim biskupa Natala. U naem korpusu bilo
je mnogo Indijaca hriana. Biskup je bio oduevljen mojim predlogom, pa je obeao
pomo da se naa sluba prihvati. I vreme je radilo za nas. Buri su pokazali vie
odvanosti, odlunosti i junatva nego to se oekivalo; pa je na kraju nae sluenje
bilo potrebno. Na korpus je brojao 1100 ljudi, sa oko 40 voa. Oko tri stotine su bili
slobodni Indijci, a ostali radnici po ugovoru. Dr But je takoe bio sa nama. Korpus se
dobro pokazao. Iako je trebalo da radimo van linije fronta, iako smo imali zatitu
Crvenog krsta, u kritinim trenucima su traili da sluimo na samom frontu. Nije da
smo bili poteeni na na zahtev. Vlasti nisu htele da budemo na vatrenoj liniji. Ali,
136

situacija se promenila nakon odbijenog napada na Spion Kopu, pa je general Buler


poslao sledeu poruku: iako nismo obavezni da rizikujemo, vlada bi nam bila zahvalna
ako bismo to uinili i poneli ranjene sa bojnog polja. Nismo oklevali, pa smo u akciji
na Spion Kopu radili na vatrenoj liniji. Tih dana smo morali da mariramo i po 40 km
dnevno, nosei ranjene na nosilima. Meu ranjenima koje smo imali ast da nosimo
bili su i ratnici poput generala Vudgejta.
Korpus je bio rasputen nakon est nedelja sluenja. Nakon neuspeha na Spion
Kopu i Valkrancu, britanski glavnokomandujui je odustao od pokuaja da oslobodi
Ledismit i druga mesta po kratkom postupku i odluio je da nastupa polako, ekajui
pojaanja iz Engleske i Indije.
Na skromni rad je u to vreme izuzetno odjeknuo, a ugled Indijaca je porastao.
Novine su objavljivale hvalospeve sa refrenom: Na kraju, svi smo sinovi Imperije.
General Buler je pohvalio rad korpusa u svom izvetaju, a lideri su odlikovani
ratnim odlikovanjima.
Indijska zajednica je postala bolje organizovana. Uspostavio sam blii kontakt sa
Indijcima, radnicima po ugovoru. Meu njima je dolo do veeg buenja, a oseaj da
su indusi, muslimani, hriani, Tamili, Guarati i Sindi - svi Indijci i deca iste
otadbine duboko se ukorenio meu njima. Svi su verovali da e sada patnje Indijaca
biti sigurno nadoknaene. U tom trenutku, izgledalo je da se stav belaca znaajno
promenio. Odnosi uspostavljeni sa belcima tokom rata bili su meu najslaim. Doli
smo u dodir sa hiljadama britanskih vojnika. Bili su prijateljski prema nama i zahvalni
to smo tu da im sluimo. Ne mogu da odolim a da ne pomenem slatko seanje kako
se ljudska priroda najbolje pokazuje u vremenima nevolja. Marirali smo prema
logoru iveli, gde je porunik Roberts, sin lorda Robertsa, zadobio smrtnu ranu. Na
korpus je imao ast da odnese njegovo telo sa bojnog polja. Dan naeg mara bio je
sparan. Svi su bili edni. Usput je bio potoi na kome smo mogli da utolimo e. Ali,
ko e da pije prvi? Predloili smo da mi pijemo nakon to vojnici utole e. Ali, oni
nisu hteli da ponu prvi i insistirali su da mi to uradimo, pa je neko vreme trajalo to
lepo nadmetanje u ustupanju prvenstva.

Poglavlje 65
Sanitarna reforma i ublaenje gladi
Nisam nikad mogao da se pomirim sa time da ijedan lan nae politike grupe ne bude
ukljuen u na rad. Uvek mi je bilo odbojno da krijem slabe take nae zajednice ili
im gledam kroz prste, ili da se borim za njena prava, a da je nisam proistio od njenih
nedostataka. Zato, otkad sam se nastanio u Natalu, trudio sam se da oslobodim
zajednicu jedne optube koja nam je upuivana, a imala je osnova. esto su nas,
Indijce, okrivljavali da smo aljkavi u svojim navikama i ne drimo svoje kue i
okruenje istim. Glavni ljudi u zajednici su ve bili poeli da dovode svoje kue u
red, ali je inspekcija svake pojedinane kue otpoela tek kad je objavljeno da
137

Durbanu preti kuga. To je uinjeno nakon konsultacija i sa dozvolom gradskih otaca


koji su eleli da saraujemo. Naa saradnja je olakala posao njima, a istovremeno
umanjila i nae tekoe. Jer, kad god doe do neke epidemije, po pravilu izvrne vlasti
postaju nestrpljive, preduzimaju preterane mere i postupaju prema onima koji ih
naljute prilino grubo. Naa zajednica se izbavila od tog ugnjetavanja tako to je
dobrovoljno preduzela sanitarne mere.
Ipak, imao sam neka gorka iskustva. Video sam da ne mogu da raunam na
pomo zajednice u izvravanju njenih sopstvenih dunosti onoliko koliko sam mogao
da raunam na tu pomo kad je bilo u pitanju traenje njenih prava. Za ljude je bilo
previe da se pokrenu na rad kako bi odrali istim svoje okruenje. To iskustvo me
je nauilo, bolje nego ikad ranije, da je bez beskrajnog strpljenja nemogue navesti
ljude da urade bilo ta. Reformator je taj koji gori od elje za reformom, a ne drutvo,
od koga reformator ne treba da oekuje nita bolje od protivljenja, gnuanja, pa ak i
nasrtaja na svoj ivot. Na ono to je reformatoru drae od sopstvenog ivota, drutvo
gleda kao na nazadovanje.
Ipak je, zahvaljujui toj propagandi, indijska zajednica manje ili vie shvatila
vanost toga da dri kue i okolinu istim. Stekao sam ugled kod vlasti. Oni su videli
da, iako sam se prihvatio toga da dam oduka naim albama i borim se za naa
prava, ne insistiram nita manje ni na samoproienju.
Ipak, ostala je da se uradi jo jedna stvar, a to je da se indijski naseljenici probude
za oseaj dunosti prema otadbini. Indija je bila siromana, indijski doseljenik je
dolazio u Junu Afriku u potrazi za bogatstvom, pa je njegova obaveza bila da delom
svoje zarade doprinese dobrobiti svojih zemljaka kad su oni u nevolji. To su
naseljenici i uinili tokom uasne gladi koja je vladala 1897. i 1899. Oni su znatno
doprineli da se glad ublai, i to vie 1899. nego 1897. Mi smo se obratili i Englezima
traei priloge, a i oni su reagovali dobro. ak su i Indijci koji rade po ugovoru dali
svoj doprinos, pa se taj obiaj koji je ustanovljen u vreme te dve gladne godine
nastavio; sada znamo da Indijci iz June Afrike nikad nee propustiti da poalju lepu
pomo Indiji u vreme kad je zemlja u nevolji.
Sluenje Indijcima u Junoj Africi mi je stalno otkrivalo sve nove i nove
implikacije istine na svakom koraku. Istina je kao ogromno drvo, koje daje sve vie i
vie plodova to ga vie gajite. to dublje kopamo u rudniku istine, to emo otkriti
vie dragulja koji su tu zakopani, u obliku otvaranja za sve vie raznih oblika sluenja.

Poglavlje 66
Povratak u Indiju
Po zavretku ratne dunosti osetio sam da moj rad nije vie vezan za Junu Afriku,
ve za Indiju. Ne da nije bilo ta da se uradi u Junoj Africi, ve sam se plaio da bi
moj glavni posao mogao postati sticanje novca. Prijatelji kod kue su me takoe
nagovarali da se vratim, pa sam osetio da mogu da bolje sluim u Indiji. A to se tie
138

sluenja u Junoj Africi tu su bili, naravno, gospoda Kan i Mansuklal Nazar. Zato sam
zamolio moje saradnike da me puste. Nakon velikih tekoa moj zahtev je uslovno
prihvaen, a uslov je bio da budem spreman da se za godinu dana vratim u Junu
Afriku ako budem potreban zajednici. Pomislio sam da je to teak uslov, ali me je
ljubav koja me je vezivala za tu zajednicu navela da ga prihvatim. Gospod me je
vezao nitima ljubavi, ja sam Njegova robinja, pevala je Mirabai78. A i za mene je nit
ljubavi koja me je vezivala za zajednicu bila i suvie jaka da bih je prekinuo. Glas
naroda je glas Boga, a ovde je glas prijatelja bio i suvie snaan da bi bio odbaen.
Prihvatio sam taj uslov i dobio njihovo doputenje da idem.
U to vreme sam bio blisko povezan samo sa Natalom. Indijci iz Natala su me
obasipali ljubavlju. Njihovi darovi su, naravno, ukljuivali i stvari od zlata i srebra, ali
je bilo i predmeta od skupih dijamanata.
Kakvo pravo sam imao da prihvatim te darove? A prihvatajui ih, kako sam
mogao da uverim sebe da sluim zajednici bez naknade? Svi ti darovi, osim nekolicine
od mojih klijenata, bili su iskljuivo za sluenje zajednici, a ja nisam mogao da pravim
razliku izmeu mojih klijenata i saradnika, jer su mi i klijenti pomagali u javnom radu.
Jedan od tih darova bila je zlatna ogrlica vredna pedeset gineja, namenjena mojoj
eni. Ali mi je ak i taj dar dat za javni rad, pa nisam mogao da ga odvojim od ostalih.
Nakon te veeri, kad mi je uruena gomila tih stvari, imao sam besanu no.
Hodao sam tamo-amo po sobi duboko uznemiren, ali nisam mogao da naem reenje.
Bilo mi je teko da odbacim te darove vredne stotine funti, a jo tee da ih zadrim.
Pa ak i da sam mogao da ih zadrim, ta sa mojom decom? ta sa mojom
enom? Oni su ueni da ive da bi sluili i da shvate da je sluenje samo sebi nagrada.
U kui nisam imao skupih ukrasa. Mi smo brzo pojednostavljivali na ivot. Kako
onda moemo da dopustimo da imamo zlatne satove? Kako da dopustimo da nosimo
zlatne lance i dijamantsko prstenje? Jo tada sam nagovarao ljude da pobede
zaluenost nakitom. ta da radim sa tim nakitom kojim su me obasuli?
Odluio sam da ne mogu da zadrim te stvari. Napisao sam pismo, odredio
starateljstvo u korist zajednice i naimenovao Parsija Rustomija i druge poverenike.
Ujutru sam se posavetovao sa mojom enom i decom i konano se otarasio teke
more.
Znao sam da u imati tekoa da ubedim enu, a bio sam siguran da nee biti
toliko teko da ubedim decu. Zato sam odluio da ih uinim svojim zastupnicima.
Deca su se rado sloila sa mojim predlogom. Ne trebaju nam ti skupi pokloni,
moramo da ih vratimo zajednici, a ako nam ikad budu zatrebali, lako moemo da ih
kupimo, rekli su.
Bio sam ushien. Onda ete zamoliti i vau majku, jel da? pitao sam ih.
Sigurno, rekli su. To je na posao. Njoj ne treba da nosi nakit. Ona bi htela da
ga zadri zbog nas, a ako ga mi neemo, zato se ne bi sloila da ga se oslobodimo?
Meutim, to je bilo lake rei nego uiniti.
Moda nee trebati tebi, rekla je moja ena. Moda nee trebati tvojoj deci.
Oni e igrati kako ti svira. Mogu da razumem da ne da meni da ga nosim. Ali, ta sa
139

mojim snahama? Njima e sigurno trebati. A ko zna ta moe da se desi sutra? Ja sam
poslednja osoba koja e se odrei darova koji su dati sa toliko ljubavi.
I tako je zapoela rasprava, pojaana, na kraju, suzama. Ali, deca su bila
nepopustljiva. A ni mene nije dirnula.
Blago sam rekao: Deca tek treba da se oene. Mi neemo da ih oenimo mlade.
Kad odrastu, mogu da vode brigu sami o sebi. A za nae sinove sigurno neemo imati
neveste koje vole nakit. A ako na kraju treba da im obezbedimo taj nakit, tu sam ja.
Pitae me onda. Da pitam tebe? Dobro te znam. Liio se me mog nakita, nisi me
ostavljao na miru sa time. Smeno je to nudi da nabavi nakit za nae snahe! Ti koji
pokuava da od mojih deaka napravi sadhue79! Ne, taj nakit nee biti vraen. I
kakvog prava ima na moju ogrlicu?
Ali, odgovorio sam, da li je ta ogrlica data tebi za tvoje sluenje ili za moje
sluenje?
Slaem se. Ali, tvoje sluenje je kao da sam sluila i ja. Trudila sam se i
obigravala oko tebe dan i no. Zar to nije sluenje? Navukao si mi na vrat sve i
svakoga, naterao me da plaem i da robujem svima njima!
To su bile strele od rei i neke od njih su pogodile cilj. Meutim, ja sam bio reen
da vratim nakit. Nekako sam uspeo da iznudim njenu saglasnost. Darovi koje sam
dobio 1896. i 1901. su svi vraeni. Spremljen je ugovor o poverenitvu i darovi su
ostavljeni u banku, da se koriste za sluenje zajednici, po mojoj elji ili po elji
poverenika.
esto, kad su mi trebala sredstva za javne svrhe i kad sam oseao da moram da
uzmem neto od te poverene imovine, mogao sam da dobijem potreban iznos a da
povereni novac ostane netaknut. Taj fond je jo uvek tamo, koristi se kad zatreba, a
redovno se uveava.
Nikad dosad nisam zaalio zbog tog koraka; i kako su godine prolazile i moja ena
je uvidela da je bio mudar. Sauvao nas je od mnogih iskuenja.
Ubeen sam da javni radnik ne treba da prima skupe darove.

Poglavlje 67
Ponovo u Indiji
I tako sam otplovio kui. Jedna od usputnih luka bio je i Mauricijus, pa poto je brod
tu ostao dugo, izaao sam na obalu i dobro se upoznao sa stanjem tamo. Na jednu
no sam bio gost ser arlsa Brusa, guvernere te kolonije.
Po dolasku u Indiju, proveo sam neko vreme obilazei zemlju. Bila je to 1901.
godina - godina kada se Kongres sastao u Kalkuti pod predsednitvom g. Dinoua
Vake (kasnije je dobio plemiku titulu ser). Naravno da sam mu prisustvovao. Bilo je
to moje prvo iskustvo na Kongresu. Iz Bombaja sam putovao istim vozom kao i ser
Ferozah Mehta i trebalo je da razgovaram sa njim o stanju u Junoj Africi. Znao sam
140

na kakav kraljevski nain on ivi. Iznajmio je specijalni salon za sebe, a ja sam imao
nalog da iskoristim priliku da priam sa njim tako to u jednu stanicu putovati u
njegovom salonu. Zato sam uao u voz i prijavio se na naznaenoj stanici. Sa njim su
bili g. Vaka i g. (sada ser) imanlal Setalvad. Razgovarali su o politici. im me je ser
Ferozah video, rekao je: Gandi, izgleda da se nita ne moe uiniti za Vas. Naravno
da emo doneti rezoluciju koju elite. Ali, kakva prava mi imamo u naoj sopstvenoj
zemlji? Verujem da, sve dok ne budemo imali mo u naoj sopstvenoj zemlji, ne
moete proi bolje ni u Kolonijama. Bio sam okiran. Izgledalo je da se g. Setalvad
slae sa tim stavom; g. Vaka me je patetino pogledao. Pokuao sam da molim g.
Ferozaha, ali nije bilo anse da neko kao ja nagovori nekrunisanog kralja Bombaja.
Zadovoljio sam se injenicom da e mi biti doputeno da proguram svoju rezoluciju.
Naravno, pokazaete mi Vau rezoluciju, rekao je g. Vaka da me razvedri. Zahvalio
sam mu i siao na sledeoj stanici. Tako smo stigli u Kalkutu. Komisija za doek je uz
veliku pompu odvela Predsednika njegov tabor. Upitao sam jednog volontera kuda da
idem. Poveo me je u Ripen koled, gde je bio smeten odreeni broj delegata. Srea
mi se osmehnula - Lokamanja je bio smeten u istom bloku. Seam se da je doao
jedan dan kasnije. I, kao to je bilo prirodno, Lokamanja nikad nije bio bez svojih
prijema. Da sam slikar, mogao bih da ga naslikam kako sedi na svom krevetu - tako
mi je iva ta scena u seanju. Od mnogobrojnih ljudi koji su ga posetili, danas mogu
da se setim samo jednog, naime pokojnog Babua Motilala Goa, urednika asopisa
Amrita bazar patrika. Njihov smeh i razgovori o zlodelima vladajue rase ne mogu
se zaboraviti. Ali, predlaem da pogledamo neke detalje sastanaka u tom taboru.
Volonteri su se sudarali jedan sa drugim. Zatraili biste od jednog da uradi neto; on bi
to prenosio na drugog, a ovaj na treeg i tako dalje. A to se delegata tie, oni nisu bili
ni tu ni tamo. Upoznao sam se sa nekoliko volontera. Ispriao sam im neke stvari o
Junoj Africi i oni su se osetili donekle posramljeno. Pokuao sam da im pribliim
tajnu sluenja. Izgledalo je da razumeju, ali sluenje nje neto to raste na grani. Ono
podrazumeva najpre volju, a potom iskustvo. Tim mladim, dobrim, jednostavnim
ljudima nije nedostajalo volje, ali im je iskustvo bilo nikakvo. Kongres se sastajao tri
dana svake godine, a onda odlazio na spavanje. Kakvu obuku bilo ko moe da stekne
tokom ta tri dana oua jednom godinje? A i delegati su bili nalik na volontere. Nisu
imali ni bolju ni duu obuku. Nita nisu hteli da urade sami. volonteru, uradi ovo,
Volonteru, uradi ono, stalno su nareivali. ak i ovde sam morao da se suoim sa
nedodirljivou u prilinoj meri. Tamilska kuhinja je bila daleko od mira. Za tamilske
delegate je pogled na druge, ak i dok veeraju, znaio da su uprljani. Zato je za njih
morala da bude nainjena posebna kuhinja na terenu koleda, omeena pletenim
pregradama. Bila je puna dima koji bi vas guio. Bila je to kuhinja, trpezarija,
kupatilo, sve u jednom - sigurno utoite bez izlaza. Za mene je to izgledalo kao
travestija varnadharme80. Ako, rekao sam sebi, postoji takva nedodirljivost ak i
meu delegatima Kongresa, onda moete da zamislite u kojoj tek meri postoji meu
njihovim glasaima. Uzdahnuo sam na tu pomisao. Nehigijeni nije bilo granica. Svuda
su bile lokve vode. Bilo je samo nekoliko klozeta, a seanje na njihov smrad me jo
progoni. Pokazao sam to volonterima. Rekli su crno na belo: To nije na posao, to je
posao smetljara. Zatraio sam metlu. ovek me je pogledao u udu. Dobio sam
141

jednu i oistio klozet. Ali, to je bilo samo za mene. Guva je bila tako velika a klozeta
tako malo da su morali da se esto iste; meutim, to je bilo vie nego to sam mogao
da uradim. Zato sam morao da se zadovoljim time da posluim samo sebe. A
ostalima, izgleda, nisu smetali smrad i prljavtina. Neki od delegata se nisu ustruavali
da koriste verande svojih soba da nou vre nudu. Ujutru bih ta mesta pokazao
volonterima. Niko nije bio spreman da se poduhvati ienja i nisam naao nikog ko
bi tu ast podelio sa mnom. Od tada su se uslovi znatno popravili, ali ak ni danas ne
nedostaje nemarnih delegata koji rue kamp Kongresa vrei nudu gde im se svidi, a
ni svi volonteri nisu uvek spremni da poiste za njima. Shvatio sam da bi, ukoliko bi
se zasedanje Kongresa produilo, uslovi za izbijanje epidemije bili sasvim povoljni.

Poglavlje 68
inovnik i raznosa
Ostala su jo dva dana do poetka zasedanja Kongresa. Odluio sam da ponudim
svoje sluenje u kancelariji kako bih stekao neko iskustvo. Tako, im sam zavrio
dnevne obrede po dolasku u Kalkutu, poao sam u kancelariju Kongresa.
Sekretari su bili Babu Bupendranat i advokat Goal. Poao sam Bupenbabi i
ponudio mu svoje sluenje. Pogledao me je i rekao: Nemam posla, ali e moda
Goalbabu moi da Vam neto da. Molim Vas, poite njemu.
Tako sam poao k njemu. Odmerio me je i rekao sa osmehom: Mogu da Vam
dam jedino inovniki posao. Hoete li da to radite? Svakako, rekao sam. Ovde
sam da uinim bilo ta to ne prevazilazi moje sposobnosti.
To je pravi duh, mladiu, ree on. Obraajui se volonterima koji su ga
okruivali, rekao je: ujete li ta taj mladi kae?
Onda, okrenuvi se k meni, nastavio je: Pa dobro, ovde je gomila pisama koje
treba rasporediti. Uzmite tu stolicu u ponite. Kao to vidite, stotine ljudi dolaze k
meni. ta da radim? Da li da se sastanem sa njima, ili da odgovaram tim
nametljivcima koji me zasipaju pismima? Nemam inovnike kojima bih mogao da
poverim taj posao. Veina tih pisama nema nieg u sebi, ali Vas molim da ih
pregledate. Vidite koja su vredna itanja, a meni prenesite ona na koja mislite da bi
trebalo odgovoriti.
Bio sam oduevljen poverenjem koje mi je ukazano.
Uvaeni Goal me nije poznavao u trenutku kad mi je dao posao. Tek kasnije je
pitao za moje preporuke.
Taj posao mi je bio veoma lak - da razvrstam tu gomilu pisama. Uradio sam to
zaas i g. Goalu je bilo veoma drago. Bio je veoma govorljiv. Govorio bi satima bez
prekida. Kad je od mene saznao neto o mom ivotu, bilo mu je ao to mi je dao
inovniki posao. Ali, uveravao sam ga: Molim Vas, ne brinite. ta sam ja prema
Vama? Osedeli ste sluei Kongresu i za mene ste kao nadreeni. Ja sam samo
142

neiskusni mladi. Zaduili ste me poveravajui mi ovaj posao. Jer ja elim da radim
za Kongres, a vi ste mi dali retku priliku da se uputim u detalje.
Iskreno govorei, ree uvaeni Goal, to je pravi duh. Ali, dananja mlade to
ne shvata. Naravno da poznajem Kongres otkad je nastao. Zapravo, mogu da tvrdim
da imam odreenog udela, zajedno sa g. Hjumom, u stvaranju Kongresa.
I tako smo postali veoma dobri prijatelji. Insistirao je da ruam sa njim.
Obino je koulju g. Goala zakopavao njegov nosa. Dobrovoljno sam se
prihvatio te dunosti, poto je moje potovanje prema starijima uvek bilo veliko. Kad
je on to saznao, nije mu smetalo to mu inim te male line usluge. Zapravo, bio je
oduevljen. Zatraivi od mene da mu zakopam koulju, rekao bi: Vidite, sekretar
Kongresa nema vremena ak ni da zakopa sopstvenu koulju. Uvek ima nekog
posla. Naivnost g. Goala me je zabavljala, ali mi ni najmanje nije inila odbojnom
sluenje takve prirode. Dobrobit koju sam dobio od tog sluenja bila je neizmerna.
Za nekoliko dana sam upoznao rad Kongresa. Susreo sam se sa veinom voa.
Posmatrao sam poteze odlunih ljudi kakvi su bili Gokale i Surendranat. Takoe sam
primetio i ogromno gubljenje vremena tamo. Jo sam zapazio, a ve i tada mi je bilo
ao zbog toga, istaknuto mesto koje je engleski jezik zauzimao u naim poslovima.
Malo se vodilo rauna o ekonomisanju energijom. Nekoliko njih bi radilo posao
jednog oveka, a mnogim vanim stvarima nije se bavio niko.
Iako je moj um bio kritian kad sam posmatrao te stvari, u meni je bilo dovoljno
saoseanja pa sam uvek mislio da u datim okolnostima moda i nije mogue uraditi
posao bolje, i to me je spaslo da ne potcenim bilo koji rad.

Poglavlje 69
Na kongresu
Najzad, na kongresu. Ogroman paviljon i volonteri u sveanom poretku, kao i stariji
koji su sedeli na podijumima, fascinirali su me. Pitao sam se gde ja treba da budem na
tom ogromnom skupu.
Predsedniko obraanje bilo je kao zasebna knjiga. Nije dolazilo u obzir da se ita
od poetka do kraja. Zato je proitano samo nekoliko odlomaka.
Nakon toga je doao izbor predmetnog Komiteta. Gokale me je vodio na sastanke
Komiteta.
Ser Ferozah se, naravno, sloio da odobre moju rezoluciju, ali sam se pitao ko e
je izneti pred predmetni Komitet i kada. Jer o svakoj rezoluciji drani su dugaki
govori, uz to na engleskom, a svaka rezolucija imala je nekog poznatog vou da je
podri. Moja rezolucija je bila samo malena frula meu bubnjevima tih veterana, pa
kako se vee pribliavalo, srce je poelo da mi kuca brzo. Preko rezolucija koje su
dolazile na kraju, koliko se seam, prelazilo se brzinom svetlosti. Svi su urili da idu.
Bilo je 11 uvee. Nisam imao hrabrosti da govorim. Ve sam se bio sreo sa
143

Gokaleom, koji je bio pregledao moju rezoluciju. Zato sam mu pribliio svoju stolicu i
proaputao mu: Molim Vas, uinite neto za mene. Rekao je: Nisam zaboravio na
Vau rezoluciju. Vidite kako pretravaju preko rezolucija. Ali, neu dopustiti da
preskoe Vau.
Dakle, zavrili smo? ree ser Ferozah Mehta.
Ne, ne, ima jo jedna rezolucija o Junoj Africi. Gospodin Gandi je dugo ekao,
povika Gokale.
Da li ste videli tu rezoluciju?, upita ser Ferozah.
Naravno.
Svia Vam se?
Sasvim je dobra.
E pa dobro, na sredu sa njom, Gandi.
Proitao sam je tresui se.
Gokale ju je podrao.
Jednoglasno prihvaeno, povikali su svi.
Imaete pet minuta da govorite o tome, Gandi, ree g. Vaka.
Ta procedura je bila daleko od toga da mi se svidela. Niko se nije potrudio da
razume tu rezoluciju, svi su urili da idu, jer poto je Gokale video rezoluciju, nije se
smatralo da je neophodno da je ostali vide ili da je shvate!
Celo jutro sam brinuo zbog svog govora. ta da kaem u pet minuta? Dobro sam
se pripremio, ali mi rei nisu dolazile. Odluio sam da ne itam svoj govor, ve da
govorim improvizovano. Ali, sposobnost za govore, koju sam stekao u Junoj Africi,
izgledalo je, kao da me je na trenutak napustila.
im je dolo vreme za moju rezoluciju, g. Vaka me je prozvao. Ustao sam. U
glavi mi se vrtelo. Nekako sam proitao rezoluciju. Neko je odtampao i razdelio
meu delegatima primerke pesme koju je napisao u pohvalu naim emigrantima.
Proitao sam tu pesmu i povezao je sa nevoljama naseljenika u Junoj Africi. Ba u
tom trenutku je g. Vaka zazvonio zvoncetom. Bio sam siguran da jo nisam govorio
pet minuta. Nisam znao da je zvono zazvonilo da me upozori da imam jo dva minuta
da zavrim. uo sam kako drugi govore pola sata ili tri etvrti sata a da im nikakvo
zvono ne zvoni. Oseao sam se povreeno i seo im je zvono zazvonilo. Ali, moj
detinji intelekt je tada pomislio da je poema koju sam pomenuo odgovor ser
Ferozahu. Nije bila stvar u tome da li e rezolucija biti usvojena. U tim danima jedva
da je bilo neke razlike izmeu posetilaca i delegata. Svi bi podigli ruke i sve rezolucije
su bile jednoglasno usvajane. I moja rezolucija je prola na taj nain, pa je zato za
mene izgubila sav znaaj. Pa ipak je sama injenica da ju je usvojio Kongres bila
dovoljna da me ushiti. Saznanje da odobrenje Kongresa znai odobrenje cele zemlje
dovoljno je da ushiti bilo koga.

Poglavlje 70
144

Darbar lorda Kerzona


Kongres je bio zavren, ali sam morao da se susretnem sa predstavnicima Trgovinske
komore i raznim drugim ljudima po pitanju June Afrike. Ostao sam u Kalkuti mesec
dana. Umesto da to vreme provedem u hotelu, sredio sam da dobijem odobrenje za
sobu u Indijskom klubu. Meu njegovim lanovima bili su neki istaknuti Indijci, pa
sam se nadao da u se povezati sa njima i zainteresovati ih za rad u Junoj Africi.
Gokale je esto dolazio u taj klub da igra bilijar, a kad je saznao da u ostati u Kalkuti
neko vreme, pozvao me je da stanujem kod njega. Zahvalno sam prihvatio taj poziv,
ali sam mislio da nije primereno da tamo odem sam. On je saekao dan ili dva, a onda
me je lino doveo. Saznao je zato sam bio uzdran i rekao: Gandi, morate da
ostanete u ovoj zemlji, a takva rezervisanost vam nee koristiti. Morate da doete u
kontakt sa to je vie mogue ljudi. elim da radite za Kongres.
Pre nego to nastavim o mom boravku kod Gokalea, ispriau jedan incident iz
Indija kluba.
Negde u to vreme odran se darbar (prijem) kod lorda Kerzona. Neki od pozvanih
rada i maharada bili su lanovi Kluba. U klubu su uvek nosili fine bengalske dhotije
sa kouljama i alovima. Na dan prijema oblaili su pantalone koje su pristajala
khansama (batler) i sjajne izme. To me je zabolelo, pa sam jednog od njih pitao
zato menjaju odeu.
Samo mi znamo kako je nesrean na poloaj. Samo mi znamo uvrede koje
moramo da podnosimo kako bismo zatitili svoje bogatstvo i titule, odgovorio je on.
Ali, emu ovi batlerski turbani i sjajne izme?
Vidite li ikakvu razliku izmeu nas i batlera? odgovorio je i dodao: Oni su nai
batleri, a mi smo batleri lorda Kerzona. Da sam izostao sa jutronjeg prijema, snosio
bih posledice. Ako bih doao obuen kao i uvek, to bi bila uvreda. I mislite li da u
dobiti ikakvu priliku da popriam sa lordom Kerzonom? Nema anse!
Dirnula me je iskrenost tog prijatelja.
To me podsea na jedan drugi darbar.
Kada je lord Harding polagao kamen temeljac za Hindu univerzitet, organizovan
je prijem. Prisustvovale su mu rade i maharade, ali mi je pandit Malavijai poslao
posebnu pozivnicu, pa sam i ja doao.
Bio sam potresen kada sam video maharade okiene kao ene - svilene duge
koulje i svileni achkani, sa bisernim ogrlicama oko vrata, narukvicama na rukama, sa
rojtama ukraenim biserima i dijamantima i sabljama sa zlanim balacima koje su
visile oko pasa.
Otkrio sam da to nije bio znak njihovog kraljevskog statusa, ve njihovog ropstva.
Mislio sam da te znake nemoi nose po svojoj volji, ali mi je reeno da su rade bile
obavezne da stave sav svoj skupoceni nakit u takvim prilikama. Takoe sam zakljuio
da se nekima od njih uopte ne svia da nose taj nakit i da ga ne nose nikad osim u
prilikama kao to je bio taj darbar.
145

Ne znam koliko su informacije koje sam dobio tane. Ali, bilo da su ih nosili u
drugim prilikama ili ne, zaista je uznemiravajue da se darbari vicekraljeva moraju
poseivati sa nakitom koji nose samo neke ene.
Koliko je teka cena greha i nepravdi koju bogatstvo, mo i presti zahtevaju od
oveka!

Poglavlje 71
Mesec sa Gokaleom - I
Od prvog dana mog boravka kod njega, Gokale je uinio da se oseam potpuno kao
kod kue. Tretirao me je kao mlaeg brata, pitao je za sve to bih mogao da traim i
postarao se da dobijem sve to mi treba. Na sreu, imao sam malo elja, a razvio sam
naviku da pomaem sam sebi, pa mi je bilo potrebno veoma malo line panje. On je
bio duboko impresioniran mojom navikom da se brinem sam o sebi, mojom istoom,
istrajnou i redovnou, pa me je esto obasipao pohvalama.
Izgledalo je da nita ne taji od mene. Upoznao bi me sa svim vanim ljudima koji
bi svratili k njemu. Od njih mi se najvie urezao u seanje dr (sada ser) P. K. Raj. On
je iveo praktino u susedstvu i bio est posetilac.
Evo kako je predstavio dr Raja: Ovo je profesor Raj, koji meseno zarauje 800
rupija, zadrava samo 40 za sebe a ostalo daje u javne svrhe. On nije oenjen, niti je
hteo da se eni.
I danas ne vidim mnogo razlike izmeu toga kakav je dr Raj sada i toga kakav je
bio tada. Njegova odea je bila jednostavna kao to je i sada, naravno sa tom
razlikom to je danas to pamuk, tada je to bilo indijsko tkano sukno. Oseao sam da
ne mogu da se nasluam razgovora izmeu Gokalea i dr Raja, poto su se svi oni
odnosili na ono to donosi dobrobit narodu ili su bili od obrazovne vrednosti. Ponekad
su oni bili i bolni, poto su sadrali zamerke javnim linostima. Zbog toga, neki od
onih koje sam smatrao snanim borcima poeli su da mi izgledaju prilino sitno.
Gledati Gokalea na poslu donosilo je i radost i pouku. Nikad nije gubio ni minut.
Svi njegovi privatni odnosi i prijateljstva bili su za javno dobro. Svi njegovi razgovori
odnosili su se jedino na dobro nae zemlje i bili potpuno lieni i traga neistine ili
neiskrenosti. Siromatvo i potinjenost Indije bile su stvari kojima se neprekidno
bavio. Razni ljudi su nastojali da ga zainteresuju za razne stvari. Ali, svima njima je
davao isti odgovor: Uradite tu stvar sami. Pustite me da radim svoj posao. Ono to
hou je sloboda za moju zemlju. Nakon to to zadobijemo, moemo da mislimo na
druge stvari. Danas je ta jedna stvar dovoljna da okupira svo moje vreme i energiju.
Njegovo potovanje prema Ranadeu moglo je da se vidi u svakom trenutku.
Ranadeov autoritet bio je presudan u svakoj stvari i on ga je citirao na svakom
koraku. Godinjica Ranadeove smrti (ili roenja, zaboravio sam) pala je tokom mog
boravka kod Gokalea, koji ju je redovno obeleavao. Pozvao nas je da uestvujemo u
146

sveanosti, i u svom govoru je izneo seanje na Ranadea. Namerno je uporedio


Ranadea, Telanga i Mandlika. Hvalio je Telangov armantni nain a Mandlikovu
veliinu kao reformatora. Citirajui jedan primer, kako se Mandlik zalagao za svoje
klijente, ispriao nam je dogaaj kako se jednom, poto je propustio svoj redovni voz,
ukrcao u neki specijalni voz kako bi mogao da doe na sud u interesu svoga klijenta.
Ali, rekao je, Ranade se uzdie nad svima njima kao mnogostruki genije. On ne samo
da je bio veliki sudija, ve podjednako veliki istoriar, ekonomista i reformator. Iako
je bio sudija, bez straha je dolazio na sastanke Kongresa i svi su imali toliko poverenje
u njegovu mudrost da su bez pitanja prihvatali njegove odluke. Gokaleova radost nije
imala granica dok je opisivao te osobine glave i srca koje su se bile udruile u
njegovom uitelju.
U to vreme Gokale je imao koiju. Nisam znao zato mu je koija bila
neophodna, pa sam mu prigovorio: Zar ne bi nekad mogao da ide nekuda
tramvajem? Je li to ponienje za ponos jednog lidera?
Pomalo oaloen, rekao je: Dakle, ni ti me ne razume! Ja ne koristim prihode
koji mi pripadaju kao lanu saveta za moj lini komfor. Zavidim ti na tvojoj slobodi
da se vozi tramvajem, ali mi je ao to ja ne mogu da inim to isto. Kada je neko
iroko poznata javna linost kao to sam ja, teko mu je, ako ne i nemogue, da se
vozi tramvajem. Nema razloga da se misli da je sve to lideri ine zarad njihovog
linog komfora. Ja volim tvoje jednostavne navike. ivim onoliko jednostavno koliko
mogu, ali su odreeni trokovi za oveka kao to sam ja gotovo neizbeni.
Tako je na zadovoljavajui nain otklonio jednu od mojih pritubi, ali postojala je
jedna druga koju nije mogao da odbaci na, za mene, zadovoljavajui nain.
Ali, ti ak i ne ide u etnju, rekao sam. Zar je udo to stalno poboleva? Zar
javni rad ne ostavlja vremena za fiziko vebanje?
Kad si me video slobodnog da mogu da idem u etnju? odgovorio je.
Toliko sam potovao Gokalea da se nikad nisam raspravljao sa njim. Iako je
njegov odgovor bio daleko od toga da me zadovolji, outao sam. Verovao sam tada,
kao to verujem i sada, da bez obzira koliko posla neko ima, uvek treba da odvoji
neko vreme za vebanje, kao to odvaja vreme da jede. Moje skromno miljenje je
da to ne samo da ne oduzima oveku sposobnost za rad, ve je uveava.

Poglavlje 72
Mesec sa Gokaleom - II
Dok sam iveo pod Gokaleovim krovom, daleko od toga da sam samo sedeo kod
kue.
Obeao sam mojim hrianskim prijateljima u Junoj Africi da u se u Indiji sresti
sa Indijcima hrianima i upoznati se sa njihovim poloajem. uo sam za Babua
Kaliana Banerija i veoma ga cenio. On je imao istaknutu ulogu unutar Kongresa i
147

prema njemu nisam gajio nita od sumnji koje sam gajio prema obinim Indijcima
hrianima koji su se drali na distanci od Kongresa i ograivali se od indusa i
muslimana. Rekao sam Gokaleu da razmiljam da se sretnem sa njim. On je rekao:
Kakve koristi od toga? On je veoma dobar ovek, ali se bojim da te nee zadovoljiti.
Poznajem ga veoma dobro. Meutim, svakako da moe da se sretne sa njim ako
eli.
Traio sam sastanak, a on je rado pristao. Kad sam poao k njemu, otkrio sam da
mu je ena na samrtnoj postelji. Kua mu je bila jednostavna. Na sastanku Kongresa
video sam ga u sakou i pantalonama, ali mi je bilo drago to ga sad vidim da nosi
bengalski doti i koulju. Svideo mi se njegov jednostavni nain oblaenja, iako sam ja
sam tada nosio parski sako i pantalone. Bez mnogo buke, izneo sam mu svoje
tekoe. Upitao je: Da li verujete u uenje o izvornom grehu?
Verujem, rekao sam.
E pa, hinduizam ne nudi razreenje od njega, a hrianstvo nudi, odgovorio je i
dodao: Plata za greh je smrt, a Biblija kae da je jedini nain izbavljenja predaja
Isusu.
Istakao sam Bhakti marga (put posveenosti) iz Bagavad Gite, ali bez uspeha.
Zahvalio sam mu na njegovoj dobroti. Nije me zadovoljio, ali mi je taj razgovor
koristio.
Tih dana sam propartao Kalkutu uzdu i popreko. Na veinu mesta iao sam
peke. Susreo sam se sa sudijom Gurdasom Banerijem, iju pomo sam eleo u
mom radu u Junoj Africi. A otprilike u to vreme sreo sam i radu ser Pjarimohana
Mukarija.
Kaliaran Baneri mi je priao o hramu Kali 81 koji sam eleo da vidim, posebno
zato to sam itao o njemu u knjigama. Zato sam jednom poao tamo. Kua sudije
Mitera bila je u istom kraju, pa sam otiao u hram istog dana kada sam ga i posetio.
Usput sam video povorku ovaca koja je ila da bude rtvovana Kali. Redovi prosjaka
poreali su se kraj aleje koja je vodila u hram. Bilo je i monaha prosjaka, a ja sam u
to vreme bio striktno protiv toga da se daje milostinja prosjacima koji su u snazi.
Gomila njih me je pratila. Jedan od takvih je sedeo na verandi. Zaustavio me je i
obratio mi se: Kuda si poao, deko? Odgovorio sam mu.
Zamolio je mog pratioca i mene da sednemo, to smo i uradili.
Upitao sam ga: Da li smatra ovo rtvovanje religijom?
Ko bi smatrao ubijanje ivotinja religijom?
Pa, zato onda ne propoveda protiv toga?
To nije moj posao. Na posao je da oboavamo Boga.
Ali, zar ne biste mogli da naete neko drugo mesto da oboavate Boga?
Sva mesta su podjednako dobra za nas. Narod je kao stado ovaca, prati voe
kuda ih vode. To nije posao nas sadua.
Nismo nastavili razgovor, ve smo produili u hram. Tu su nas doekale reke krvi.
Nisam mogao da podnesem da tu stojim. Bio sam oajan i uznemiren. Nikad neu
zaboraviti taj prizor.
148

Te iste veeri sam bio pozvan na veeru na zabavi bengalskih prijatelja. Tu sam
ispriao jednom prijatelju o tom okrutnom obliku oboavanja. On je rekao: Ovca ne
osea nita. Buka i udaranje u bubnjeve u hramu umrtvljuju svako oseanje bola.
To nisam mogao da progutam. Rekao sam mu, da ovca moe da govori, ispriala
bi drugaiju priu. Osetio sam da taj okrutni obiaj treba prekinuti. Pomislio sam na
priu o Budi, ali sam takoe uvideo da taj zadatak prevazilazi moje sposobnosti.
I danas imam isto miljenje kao to sam ga imao tada. Po mom miljenju, ivot
jagnjeta nije manje dragocen nego ivot ljudskog bia. Nemam volju da oduzmem
ivot jagnjetu zarad ljudskog tela. Smatram da, to je neko stvorenje bespomonije,
to vie zasluuje zatitu oveka od okrutnosti ljudi. Ali, onaj ko se nije obuio za
takvo sluenje ne moe da mu prui nikakvu zatitu. Ja moram da vie proistim sebe
i podnesem vie rtava da bih mogao da se nadam da u spasti te jaganjce od tog
nemoralnog rtvovanja. Danas mislim da moram da umrem udei za tim
samoproienjem i rtvovanjem. Stalno se molim da se na zemlji rodi neki veliki
duh, mukarac ili ena, koji gori boanskom samilou i koji e nas spasti od tog
gnusnog greha, spasti ivote nedunih bia i proistiti taj hram. Kako to da Bengal, sa
svim svojim znanjem, inteligencijom, portvovanou i oseajnou, tolerie to
klanje?

Poglavlje 73
Mesec sa Gokaleom - III
Uasna rtva koja se prinosila Kali u ime vere pojaala je moju elju da upoznam
ivot Bengala. itao sam i uo dosta o Brahmo samau82. Znao sam neto o ivotu
Pratapa andre Mazumdara83. Bio sam na nekim sastancima na kojima je on
govorio. Nabavio sam njegovu knjigu o ivotu Keava andra Sena84, proitao je sa
velikim interesovanjem i razumeo razliku izmeu Sadharan Brahmo samaa i Adi
Brahmo samaa. Susreo sam se sa panditom ivanatom astrijem i u pratnji
profesora Katavate poao da vidim maharija Debendranata Tagorea, ali u to vreme
nisu bili dozvoljeni nikakvi razgovori sa njim, pa nismo mogli da ga vidimo. Ali, bili
smo pozvani na proslavu koju je Brahmo sama odravao kod njega i imali smo
priliku da sluamo lepu bengalsku muziku. Od tada sam ljubitelj bengalske muzike.
Poto sam video dovoljno od Brahmo samaa, nisam mogao da budem
zadovoljan a da ne vidim i Svami Vivekanandu85. I tako sam sa velikim
oduevljenjem poao u Belur Mat, uglavnom, a moda i celim putem, peice. Bio sam
razoaran i oaloen kada su mi rekli da je Svami u svom domu u Kalkuti, da je
bolestan i da se ne moe videti.
Onda sam saznao gde ivi sestra Nivedita i susreo se sa njom u auringi domu.
Trgao sam se kada sam video kakav je sjaj okruuje, pa ak i u naem razgovoru nije
bilo mnogo dodirnih taaka. Ispriao sam Gokaleu o tome, a on je rekao da se ne udi
149

to nije moglo biti dodirnih taaka izmeu mene i nestalne osobe kao to je ona.
Susreo sam se sa njom opet u kui g. Pestonija Padaha. Doao sam ba kada je
ona razgovarala sa njegovom starom majkom, pa sam im posluio kao prevodilac.
Uprkos tome to nisam ni u emu mogao da se sloim sa njom, nisam mogao da ne
zapazim njenu dirljivu ljubav prema hinduizmu i da joj se divim. Kasnije sam saznao i
za njene knjige.
Dan mi je prolazio izmeu susreta sa vodeim ljudima u Kalkuti, sa kojima sam se
nalazio zbog rada u Junoj Africi, i posete i prouavanja religioznih institucija u tom
gradu. Jednom sam govorio na sastanku kojim je predsedavao g. Mjulik o radu
Indijskih ambulantnih korpusa u Burskom ratu. Moje poznanstvo sa asopisom The
Englishman mi je tom prilikom bilo od koristi. Gospodin Saunders je tada bio
bolestan, ali mi je pomogao isto koliko i 1896. Gokaleu se svideo taj moj govor i bilo
mu je veoma drago to je uo da ga dr Raj hvali.
Tako je moj boravak pod Gokaleovim krovom uinio moj rad u Kalkuti veoma
lakim, doveo me je u kontakt sa vodeim bengalskim porodicama i oznaio je poetak
moje bliske povezanosti sa Bengalom.
Moram da preskoim mnoga seanja na taj znaajni mesec. Samo u pomenuti
moju kratku posetu Burmi i tamonje monahe. Zabolela me je njihova lenjost. Video
sam zlatnu pagodu. Nisu mi se svidele bezbrojne sveice koje su tu gorela, a pacovi
koji su trali po svetilitu podsetili su me na iskustvo Svamija Dajananda86 u Morviju.
Sloboda i energinost burmanskih ena me je oarala, kao to me je tromost
mukaraca bolela. Tokom tog kratkog putovanja sam takoe video da kao to Bombaj
nije Indija, tako ni Rangun nije Burma, pa kao to smo mi u Indiji postali akviziteri
koji rade za britanske trgovce, tako smo se u Burmi udruili sa engleskim trgovcima
da nainimo burmanski narod naim akviziterima.
Po povratku iz Burme oprostio sam se od Gokalea. Rastanak je bio bolan, ali je
moj posao u Bengalu, tanije, u Kalkuti, bio zavren i nisam imao razloga da due
ostajem.
Pre nego to se skrasim, nameravao sam da proputujem kroz Indiju treom
klasom i da se upoznam sa problemima putnika tree klase. Razgovarao sam sa
Gokaleom o tome. Isprva se podsmevao toj mojoj ideji, ali kad sam mu objasnio ta
se nadam da u videti, radosno je to odobrio. Planirao sam da najpre poem u
Benares da odam potovanje gi Bezan, koja je tada bila bolesna.
Bilo je neophodno da se ponovo opremim za to putovanje treom klasom. Sam
Gokale mi je dao metalnu kutiju za hranu i napunio je slatkim kuglicama i purijima87.
Kupio sam platnenu torbu za 12 ana i dugaak sako od aja vune. U torbu su morali
da stanu taj kaput, doti, pekir i koulja. Imao sam i ebe da se pokrijem, kao i bokal
za vodu. Tako opremljen krenuo sam na put, a Gokale i dr Raj su doli na stanicu da
me isprate. Zamolio sam obojicu da se ne trude da dolaze, ali su oni insistirali. Ne
bih morao da doem da putuje prvom klasom, ali u ovom sluaju moram, rekao je
Gokale.
Niko nije spreio Gokalea da doe na platformu. Nosio je svoj svileni turban,
150

sako i doti. Dr Raj je bio u svom bengalskom odelu. Zaustavio ga je kondukter, ali
poto mu je Gokale rekao da je to njegov prijatelj, pustili su ga.
I tako sam sa njihovim dobrim eljama krenuo na moje putovanje.

Poglavlje 74
U Benaresu
Putovao sam iz Kalkute u Rakot, a planirao sam da se usput zadrim u Benaresu,
Agri, aipuru i Palanpuru. Nisam imao vremena da vidim vie mesta. U svakom od
tih gradova ostao sam po jedan dan i odsedao u konacima hramova ili sa svetenicima
kao to su to inili i obini hodoasnici, osim u Palanpuru. Koliko se seam, nisam
potroio vie od 31 rupije (ukljuujui i kartu) na tom putovanju.
Putujui treom klasom, vie sam voleo obine nego potanske vozove, poto
sam znao da je u ovim drugim vea guva i da su karte skuplje.
Kupei tree klase su danas praktino isto toliko prljavi, a klozeti isto toliko loi kao
to su bili i onda. Moda je to sada malo popravljeno, ali razlika izmeu pogodnosti
koje se obezbeuju prvoj i treoj klasi uopte nije proporcionalna cenama karata za te
klase. Prema putnicima tree klase se postupa kao prema ovcama, a njihov komfor je
komfor za ovce. U Evropi sam uvek putovao treom klasom, a samo jednom prvom,
isto da vidim kakva je, ali nisam zapazio neku veliku razliku izmeu prve i tree
klase. U Junoj Africi je ureenost klasa bolja nego to je ovde. U delovima June
Afrike su kupei tree klase snabdeveni tapaciranim seditima i stvarima za spavanje.
Ulaz u kupee je takoe regulisan kako bi se spreilo da budu pretrpani, dok sam ovde
video da se, po pravilu, granica prenatrpanosti prelazi.
Ravnodunost uprave eleznica prema komforu putnika tree klase udruena sa
prljavim i neobzirnim navikama samih putnika ini putovanje tree klase muenjem za
oveka sa navikama istunca. Te neprijatne navike obino ukljuuju bacanje ubreta
na pod kupea, puenje u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, vakanje betela88 i
duvana, pretvaranje celog vagona u pljuvaonicu, vikanje i vriska, korienje runih
rei, a sve to bez obaziranja na to da li prija ostalim putnicima ili ne. Nisam primetio
neke velike razlike izmeu tog mog iskustva u treoj klasi 1902. i tokom mojih dugih
putovanja treom klasom od 1915. do 1919.
Pada mi na pamet samo jedan lek za ovo uasno stanje stvari: da obrazovani ljudi
odlue da namerno putuju treom klasom kako bi promenili navike putnika; da uprave
eleznica nikad ne ostavljaju na miru, aljui albe kad god treba; da nikad ne
pribegavaju podmiivanju i drugim nezakonitim sredstvima kako bi obezbedili
sopstveni komfor; i da se nikad ne pomire sa krenjem pravila koje bi poinila bilo
koja od navedenih strana. To bi, siguran sam, donelo znatno poboljanje.
Moja ozbiljna bolest 1918-1919. me je, na nesreu, prisilila da potpuno
odustanem od putovanja treom klasom, i to mi je bio stalni izvor bola i sramote,
151

posebno zato to je ta nesposobnost dola u vreme kada se agitacija da se otklone


tekoe putnika tree klase ve bila prilino probila. Tekoe siromanih put neke
eleznice i parobroda, pojaane jo i njihovim loim navikama, nezasluene olakice
koje vlada daje stranoj trgovini i sline stvari ine vanu grupu predmeta kojima je
vredno da se pozabave jedan ili dva preduzimljiva i istrajna radnika koji bi mogli da
svo svoje vreme posvete tome.
Ali, ostaviu putnike tree klase na tome i prei na moje iskustvo u Benaresu.
Stigao sam tamo ujutru. Odluio sam da odsednem kod nekog svetenika. Okruili su
me brojni bramini im sam izaao iz voza, pa sam odabrao jednog koji mi je izgledao
relativno istiji i bolji od drugih. Pokazalo se da je to dobar izbor. U dvoritu njegove
kue bila je krava, a kua je imala sprat, gde su smestili mene. Nisam hteo da jedem
nita pre kupanja u Gangu na pravi ortodoksni nain. Svetenik je sve pripremio.
Rekao sam mu unapred da mu nikako ne mogu dati vie od jedne rupije i etiri ane
kao dakinu 89i da to treba da ima na umu kad pravi pripreme.
Svetenik se rado sloio. Bio hodoasnik siromaan ili bogat, rekao je, sluba
je ista u svakom sluaju. Ali, koliko emo dakine dobiti, to zavisi od volje i
mogunosti hodoasnika. Video sam da svetenik ni najmanje nije skratio uobiajene
formalnosti u mom sluaju. Pua90 je bila gotova u 12, pa sam poao u hram Kashi
Vishnavat91 na darshan. Duboko me je zabolelo ono to sam video tamo. Dok sam
radio kao pravnik u Bombaju, imao sam priliku da prisustvujem predavanju o
hodoau u Kai (Kai - staro ime za Benares, prim. prev.), u dvorani Prarthana
samaa. Zato sam bio spreman na odreeno razoaranje. Ali stvarno razoaranje je
bilo vee nego to sam se nadao.
Prilazilo se uskom i klizavom ulicom. Mira nije bilo nigde. Rojevi muva i buka
koju su dizali prodavci i hodoasnici bila je savreno nepodnoljiva.
Tamo gde bi ovek mogao da oekuje atmosferu meditacije i jedinstva, bilo je
upadljivo njeno odsustvo. Morali ste da to potraite u sebi. Zaista, primetio sam neke
posveene sestre, koje su bile utonule u meditaciju, savreno nesvesne okoline. Ali,
uprava hrama teko da je imala bilo kakve zasluge za to. Uprava hrama treba da bude
odgovorna za to da u hramu i oko njega stvori istu i vedru atmosferu, fiziku kao i
moralnu. Umesto toga, naao sam pijacu, gde su lukavi trgovci prodavali slatkie i
drangulije po poslednjoj modi.
Kada sam se pribliio hramu, na ulazu me je doekala smrdljiva masa trulog
cvea. Pod je bio poploan finim mermerom, koji su, meutim, naruili neki
posveenici operisani od estetike, koji su pukotine popunili rupijama, to je bilo
savreno mesto za skupljanje prljavtine.
Priao sam blizu Jnana-vapi (bunara znanja). Traio sam tu Boga, ali Ga nisam
naao. Zato nisam bio u ba dobrom raspoloenju. Video sam i da je okolina Jnanavapija takoe prljava. Nije mi padalo na pamet da ostavim bilo kakvu donaciju. Zato
sam ponudio pitu. Odgovorni svetenik se razbesneo i bacio pitu. Opsovao me je i
rekao: Ta uvreda e te odvesti pravo u pakao.
To me nije uznemirilo. Mahara, rekao sam, kakva god da me sudbina eka,
152

ne prilii tvom staleu da koristi tako rune rei. Moe da uzme tu pitu ako eli, ili
nee dobiti ni to.
Odlazi, odgovorio je, briga me za tvoju pitu. Potom je sledila bujica uvreda.
Podigao sam pitu i okrenuo se da odem, laskajui sebi da je, eto, bramin ostavio
pitu, a ja sam sebi utedeo jednu. Ali, mahara nije bio ovek koji bi dopustio da mu
pita izmakne. Pozvao me je da se vratim i rekao: Dobro, ostavi pitu ovde, ne bih
hteo da budem isti kao ti. Ako odbijem tvoju pitu, biu isto tako lo kao i ti.
Dadoh mu pitu bez rei i sa uzdahom odoh dalje.
Od tada sam jo dvaput bio u Kai Vainavatu, ali to je bilo ve nakon to su mi
naturili titulu Mahatme, pa su iskustva kakva sam malopre pomenuo postala
nemogua. Ljudi koji su goreli od elje da vide mene nisu me putali da vidim hram.
Jade Mahatmi znaju samo Mahatme. Inae, prljavtina i buka su bile iste kao i ranije.
Ako iko sumnja u beskrajnu milost Boiju, neka pogleda ta sveta mesta. Koliko
samo licemerstva i nepobonosti Princ Jogija mora da istrpi, da se sprovode u
Njegovo sveto ime? On je objavio jo davno: ta god da ovek poseje, to e i
ponjeti. Zakon karme je neumoljiv i nemogue je izmai mu. Tu Bog i nema neke
potrebe da se mea. On je postavio taj zakon i, tako rei, povukao se.
Nakon te posete hramu, posetio sam gu Bezan. Znao sam da samo to se
oporavila od bolesti. Najavio sam se. Ona je dola odmah. Poto sam jedino eleo da
joj ukaem potovanje, rekao sam: Svestan sam da ste krhkog zdravlja. Hteo sam
jedino da Vam ukaem potovanje. Zahvalan sam Vam to ste bili dovoljno dobri da
me primite uprkos vaem slabom zdravlju. Neu vas due zadravati.
I sa tim reima, oprostio sam se sa njom.

Poglavlje 75
ivot u Bombaju
Gokale je veoma eleo da se nastanim u Bombaju, da radim na sudu i pomaem mu u
javnom radu. Javni rad je u to vreme znaio rad u Kongresu, a glavni posao institucije
kojoj je on pomogao da se osnuje bio je voenje administrativnih poslova Kongresa.
Svideo mi se njegov savet, ali nisam bio preterano uveren da u uspeti kao
advokat. Neprijatne uspomene na moj proli neuspeh jo uvek su me pratile, a i dalje
sam mrzeo kao otrov korienje laskanja da dobijem sluajeve.
Zato sam odluio da zaponem rad najpre u Rakotu. Kevalram Mavi Dave,
moj stari dobroelatelj, koji me je nagovorio da idem u Englesku, bio je tamo i
doekao me je odmah sa tri sluaja. Dva od njih bili su albe pravnom asistentu
politikog agenta u Katjavadu, a jedan je bio sluaj izvorno iz Damnagara. Taj
poslednji je bio prilino vaan. Na moju izjavu da ne mogu da garantujem da u
isterati pravdu, Kevalram Dave je uzviknuo: Dobiti ili izgubiti, nije tvoja briga.
Jednostavno uradi najbolje to moe, a naravno, ja sam tu da ti pomognem.
153

Protivniki advokat bio je pokojni Samart. Prilino sam se dobro pripremio.


Nisam ja znao mnogo o indijskom zakonu, ali me je Kevalram Dave poduio veoma
podrobno. uo sam, pre odlaska u Junu Afriku, kako su moji prijatelji govorili da ser
Ferozah Mehta ima zakon o dokaznom materijalu u malom prstu i da je to tajna
njegovog uspeha. To mi se urezalo u pamenje, pa sam tokom putovanja paljivo
prouio indijski zakon o dokazima, sa komentarima. A tu je, naravno, bila i prednost
mog pravnikog iskustva u Junoj Africi.
Dobio sam taj sluaj i stekao neto pouzdanja. Za one albe nisam se plaio i
postigao sam uspeh. Sve me je to nadahnulo nadom da, na kraju krajeva, moda neu
propasti ak ni u Bombaju.
Ali, pre nego to izloim okolnosti pod kojima sam odluio da odem u Bombaj,
ispriau vam moje iskustvo sa bezobzirnou i neznanjem engleskih inovnika. Sud
pravnog asistenta bio je u pokretu. On je stalno bio na putu, a advokati i njihovi
klijenti morali su da ga prate gde god bi premestio svoj tabor. Advokati bi naplaivali
vie kad god bi morali da idu iz svog mesta, pa su, naravno, njihovi klijenti plaali
dvostruke raune. Sudiji ta neprijatnost nije smetala.
alba o kojoj govorim trebalo je da bude sasluana u Veravalu, gde je harala kuga.
Seam se da je bilo po pedeset sluajeva dnevno u tom mestu koje je imalo 5,500
stanovnika. Bilo je praktino opustelo, pa sam se smestio u naputenom
manastirskom konaku na odreenoj udaljenosti od tog mesta. Ali gde da se smeste
klijenti? Ako su bili siromani, morali su jednostavno da se prepuste Boijoj milosti.
Prijatelj koji je takoe imao sluajeve na sudu telegrafisao je da bi trebalo da
podnesem molbu da se tabor premesti na neko drugo mesto zbog kuge u Veravalu.
Nakon to sam podneo tu molbu, sahib me upita: Da li se plaite?
Odgovorio sam: Nije stvar u tome da li se plaim. Ja mogu da se premestim, ali
ta je sa klijentima?
Kuga je dola da ostane u Indiji, odgovorio je sahib. Zato je se plaiti? Klima
u Veravalu je divna (Sahib je iveo van grada u raskonom atoru razapetom na obali
mora). Svakako da ljudi moraju da naue da ive na otvorenom.
Nije imalo smisla raspravljati se sa takvom filozofijom. Sahib je rekao svom
irastedaru: Zapiite to to g. Gandi kae i obavestite me da li je to veoma nezgodno
advokatima ili klijentima.
Sahib je, naravno, iskreno uinio ono to je mislio da je ispravno. Ali, kako je taj
ovek mogao da ima predstavu o nevoljama siromane Indije? Kako bi on razumeo
potrebe, navike, sklonosti i obiaje naeg naroda? Kako neko, ko je naviknut da meri
stvari zlatnicima, moe odjednom da uzme u raunicu bakarne novie? Kao to slon
ne moe da misli u pojmovima mrava, uprkos najboljim namerama, tako ni Englez ne
moe da razmilja u pojmovima Indijca, ili da donosi zakone za Indijca.
Ali, da nastavim nit pripovedanja. Uprkos mojim uspesima, mislio sam da u
Rakotu ostanem neto due, kada mi je jednog dana doao Kevalram Dave i rekao:
Gandi, ne moemo da trpimo da gledamo kako vegetira ovde. Mora da se nastani
u Bombaju.

154

Ali ko e mi tamo nai posao? upitao sam. Hoe mi ti platiti trokove?


Da, da, hou, rekao je. Ponekad emo te dovoditi ovamo kao velikog
advokata iz Bombaja, a posao koji moe da se obavi pismeno slaemo ti tamo. Na
nama pravnicima je da nainimo ili pokvarimo advokata. Dokazao si svoju vrednost u
Damnagaru i Veravalu, pa zato ni najmanje ne strepim za tebe. Sueno ti je da se
bavi javnim radom, a mi ti neemo dopustiti da se zakopa u Katjavadu. Dakle, reci
mi kad ide u Bombaj? Oekujem neku novanu poiljku iz Natala. im je
dobijem, idem, odgovorio sam.
Novac je stigao za otprilike dve nedelje, pa sam otiao u Bombaj. Uzimao sam
sobe u Pejnovoj, Gilbertovoj i Sajanijevoj kancelariji, i izgledalo je da sam se skrasio.

Poglavlje 76
Vera na ispitu
Iako sam iznajmljivao sobe u tvravi, a kuu u Girgaumu, Bog mi nije dao da se
skrasim. Jedva da sam se uselio u moju novu kuu kada je moj drugi sin, Manilal,
koji je ve doiveo akutni napad malih boginja pre nekoliko godina, oboleo od
estokog akutnog tifusa u kombinaciji sa upalom plua i znacima delirijuma nou.
Pozvan je lekar. Rekao je da bi lekovi doneli malo dobra, dok bi jaja i pilea supa
doneli poboljanje.
Manilal je imao samo deset godina. Pitati ga ta bi on eleo nije dolazilo u obzir.
Poto sam ja bio njegov uvar, morao sam da odluim. Lekar je bio veoma dobar
Pars. Rekao sam mu da smo svi mi vegetarijanci i da ne bih mogao svom sinu da dam
nijednu od te dve stvari. Da li bi onda preporuio neto drugo?
ivot Vaeg sina je u opasnosti rekao je dobri doktor. Mogli bismo da mu
damo mleko razblaeno vodom, ali to mu nee obezbediti dovoljno hranljivih
materija. Kao to znate, mene pozivaju mnoge induske porodice i one nemaju
prigovora na bilo ta to ja prepiem. Mislim da bi dobar savet bio da ne budete toliko
strogi sa svojim sinom.
Ono to kaete je sasvim tano, rekao sam. Kao lekar i ne moete drugaije.
Ali, moja odgovornost je veoma velika. Da je deak odrastao, svakako bih pokuao
da utvrdim ta su njegove elje i potovao ih. Ali ovde, moram da razmislim i da
odluim za njega. Po meni, samo je u ovakvim prilikama ovekova vera na pravom
ispitu. Bilo to ispravno ili ne, deo je mog religijskog uverenja da ovek ne treba da
jede meso, jaja i slino. Treba da postoji granica ak i u nainima na koje se
odravamo u ivotu. ak i za sebe ne moemo da uinimo odreene stvari. Vera,
kako je ja razumem, mi brani da koristim meso ili jaja za sebe ak i u ovakvim
prilikama, pa zato moram da preuzmem rizik da smatram da je i sluaj o kome
govorite slian. Ali, molim Vas za jednu stvar. Poto ne mogu da prihvatim Va
tretman, predlaem da probamo sa nekim hidropatskim lekovima za koje sluajno
155

znam. Ali, ja ne znam kako da izmerim deaku puls, pregledam grudi, plua i slino.
Ako biste, molim Vas, svratili s vremena na vreme da ga pregledate i obavestite me o
njegovom stanju, bio bih Vam zahvalan.
Dobri doktor je uvaio moj problem i sloio se sa mojim zahtevom. Iako Manilal
nije mogao da sam izabere, rekao sam mu ta se desilo izmeu mene i doktora i pitao
ga za miljenje.
Probaj tvoj hidropatski tretman, rekao je. Neu jesti jaja i pileu supu.
To me je obradovalo, mada sam shvatio da bi on, da sam mu dao bilo ta od toga,
to uzeo.
Znao sam za Kuneov92 tretman, pa sam probao i njega. Znao sam isto t ako da se
moe probati i sa postom. Tako sam poeo da primenjujem na Manilalu kupke
kukova po Kuneu, nikad ga ne drei u kadi due od tri minuta, i hranio sam ga
sokom od narandi pomeaninm sa vodom tri dana.
Ali, temperatura je ostala, penjui se i do 40 C. Nou je bio u delirijumu. Poeo
sam da strepim. ta e mi ljudi rei? ta e moj stariji brat misliti o meni? Zar ne
bismo mogli da pozovemo nekog drugog lekara? Zato ne pozovemo ajurvedskog
lekara? Kakvog prava imaju roditelji da nameu svoje efove svojoj deci?
Opsedale su me tome sline misli. Onda je krenula suprotna struja. Bog e sigurno
biti zadovoljan da vidi kako na mom sinu primenjujem isti tretman koji bih primenio
na sebi. Imao sam vere u hidropatiju, a malo vere u alopatiju. Lekari nisu mogli da
garantuju oporavak. U najbolju ruku, mogli su da probaju. Nit ivota je u Boijim
rukama. Zato je ne poverimo Njemu i u Njegovo ime ne nastavimo sa onim to ja
mislim da je dobro leenje?
Um mi je bio rastrzan izmeu tih suprotstavljenih misli. Bila je no. Bio sam u
Manilalovom krevetu i leao kraj njega. Odluio sam da mu stavim oblog od vlanih
arava. Ustao sam, pokvasio arav, iscedio vodu i umotao Manilala tako da mu je
virila samo glava, a potom ga pokrio sa dva ebeta. Na glavu sam mu stavio vlaan
pekir. Celo telo mu je gorelo kao vrela pegla i bilo je sasvim suvo. Nije se znojio
nimalo.
Bio sam uasno umoran. Ostavio sam Manilala na brigu majci i izaao u etnju po
aupatiju da se osveim. Bilo je oko deset sati. Veoma je malo peaka bilo napolju.
Utonuo duboko u misli, jedva da sam ih i pogledao. Moja ast je Tebi na staranju u
ovom asu iskuenja, ponovio sam sebi. Ramanama93 mi je bila na usnama.
Nakon kratkog vremena sam se vratio, dok mi je srce lupalo u grudima.
im sam uao u sobu, Manilal je rekao: Vratio si se, bapu?
Da, drago dete.
Molim te izvadi me iz ovoga. Gorim.
Znoji li se, deko moj?
Potpuno sam mokar. Molim te, izvadi me.
Pipnuo sam mu elo. Bilo je pokriveno grakama znoja. Temperatura je padala.
Zahvalio sam Bogu.
156

Manilal, tvoja groznica e sada sigurno proi. Jo malo da se preznoji pa u te


izvaditi.
Molim te, ne. Izbavi me iz ove pei. Umotaj me neki drugi put ako eli. Uspeo
sam da ga odrim u oblogu jo nekoliko minuta odvraajui mu panju. Znoj mu je
curio niz elo. Odmotao sam oblog i obrisao ga. Otac i sin su zaspali u istom krevetu.
I obojica smo zaspali kao klade. Narednog jutra Manilal je imao mnogo niu
temperaturu. Tako je nastavio etrdeset dana na razblaenom mleku i vonim
sokovima. Sada se nisam plaio. Bila je to uporna groznica, ali je ipak stavljena pod
kontrolu.
Danas je Manilal najzdraviji od mojih deaka. Ko moe da kae da li se oporavio
zahvaljujui Boijoj milosti, ili hidropatiji, ili briljivoj ishrani i nezi? Neka svak
zakljui u skladu sa svojom verom. to se mene tie, siguran sam da je Bog spasao
moju ast i to verovanje se nije promenilo do dananjeg dana.

Poglavlje 77
Ponovo u Junoj Africi
Manilal je povratio zdravlje, ali sam uvideo da kua u Girgaumu nije za stanovanje.
Bila je vlana i loe osvetljena. Zato sam, posavetovavi se sa ri Ravaankarom
agivanom, odluio da iznajmim neki dobro provetren bungalov u predgrau
Bombaja. Lutao sam po Bandri i Santa Kruzu. Klanica u Bandri me je odvratila od
tog kraja. Ghatkopar i oblinja mesta bili su suvie daleki od mora. Najzad smo naili
na fini bungalov u Santa Kruzu, koji smo i iznajmili, jer je to se higijene tie bio
najbolji.
Kupio sam sezonsku kartu prve klase od Santa Kruza do ergejta i seam se da
sam esto oseao izvestan ponos to sam bio jedini putnik prve klase u mom kupeu.
esto bih peaio do Bandre da bih odatle uhvatio brzi voz direktno za ergejt.
U mojoj profesiji sam napredovao bolje nego to sam oekivao. Moji junoafriki
klijenti bi mi esto poveravali neki posao i to je bilo dovoljno da mi omogui da platim
put.
Nisam jo uspeo da obezbedim bilo kakav posao na Visokom sudu, ali sam
pohaao debate koje su se odravale tih dana, iako se nikad nisam usuivao da u
njima uestvujem. Seam se da je istaknutu ulogu imao amiatram Nanabai. Kao i
drugi novopeeni advokati, trudio sam se da prisustvujem pretresima sluajeva na
Visokom sudu, vie, bojim se, da uivam u uspavljujuem povetarcu koji je dolazio sa
mora nego da uveam moje znanje. Primetio sam da nisam jedini koji uiva u tom
zadovoljstvu. Izgleda da je to bilo u modi, pa se zato nije trebalo stideti toga.
Meutim, poeo sam da se koristim bibliotekom Visokog suda i sklapam nova
poznanstva i oseao sam da bi uskoro trebalo da obezbedim neki posao na Visokom
sudu.
157

I tako, iako sam sa jedne strane poeo da se oseam donekle lagodno u pogledu
svoje profesije, sa druge strane je Gokale, koji me je stalno drao na oku, poeo da
pravi svoje planove na moj raun. Svratio bi u moju kancelariju dvaput ili triput svake
nedelje, esto praen prijateljima koje je eleo da upoznam, i obavetavao me o svom
nainu rada.
Ali, moglo bi se rei da Bog nikad nije dopustio da se bilo koji od mojih planova
ostvari. On je raspolagao njima na Svoj sopstveni nain.
Ba kada je izgledalo da sam se skrasio kao to sam nameravao, dobio sam
neoekivani telegram iz June Afrike. embrlen se oekuje ovde. Molim te vrati se
odmah. Setio sam se mog obeanja i telegrafisao da bi trebalo da mogu da krenem
im mi obezbede novac. Brzo su odgovorili, otkazao sam kancelariju i uputio se u
Junu Afriku.
Mislio sam da e me posao tamo zadrati godinu ili tako neto, pa sam zadrao
bungalov i ostavio enu i decu tamo.
Tada sam verovao da preduzimljiva mlade, koja nije mogla da nae neki prostor
u naoj zemlji, treba da emigrira u druge zemlje. Zato sam poveo sa sobom etiri-pet
takvih mladia, a jedan od njih je bio Maganlal Gandi.
Gandijevi su bili i jo uvek su velika porodica. Hteo sam da naem sve koji su
hteli da napuste utabane puteve i krenu u inostranstvo. Moj otac je imao obiaj da
nekima od njih obezbedi neku dravnu slubu. Ja sam hteo da se oslobode tog
oekivanja. Ja ne bih ni mogao, a ni hteo da im obezbedim neku slubu; hteo sam da
budu ljudi koji se oslanjaju na sebe.
Ali, kako su moji ideali napredovali, trudio sam se da ubedim i te mladie da se
prilagode tim mojim idealima i postigao sam veliki uspeh u usmeravanju Maganlala
Gandija. Ali o tome kasnije.
Odvajanja od ene i dece, odustajanje od ve sreenog stana i odlazak iz sigurnog
u nesigurno - sve je to na trenutak bilo bolno, ali sam ve bio oguglao na nesiguran
ivot. Mislim da je pogreno oekivati sigurnost u ovom svetu, gde je sve drugo osim
Boga, koji je Istina, nesigurno. Sve to se pojavljuje i dogaa s nama i oko nas je
nesigurno i prolazno. Ali, postoji Vrhunsko Bie, koje je u tome skriveno kao
Sigurnost, i ovek bi bio blagosloven ako moe da opazi tu Sigurnost i da svoj ivot
vee za nju. Potraga za tom Istinom je vrhunsko dobro ivota.
Stigao sam u Durban taman na vreme. Tamo me je ve ekao posao. Utvren je
datum kada delegacija treba da doeka g. embrlena. Trebalo je da sastavim
memorandum koji e mu biti predan i da pratim delegaciju.

Poglavlje 78
Nenagraeni ljubavni trud
Gospodin embrlen je doao da dobije poklon vredan 35 miliona funti od June
158

Afrike i da osvoji srca Engleza i Bura. Zato je hladno doekao indijsku delegaciju.
Znate, rekao je, da Vlada Imperije ima malo kontrole nad samoupravnim
kolonijama. Vae albe mi se ine opravdanim. Uradiu sve to mogu, ali ako elite da
ivite sa Evropljanima, morate da uinite sve to moete da im udovoljite.
Taj odgovor delegaciji bio je kao hladan tu. I ja sam bio razoaran. To nam je
svima otvorilo oi, pa sam video da moramo da ponemo na rad ispoetka. Objasnio
sam situaciju mojim kolegama.
Zapravo, nije bilo nieg loeg u odgovoru g. embrlena. Dobro je bilo da on nije
ublaavao stvari. On nam je na prilino ljubazan nain ukazao da se radi o vladavini
jaeg, odnosno o zakonu maa.
Ali, mi ma nismo imali. Teko da smo imali nerava i miia ak i da podnesemo
posekotine od maa.
Gospodin embrlen je potkontinentu posvetio samo kratko vreme. U poreenju
sa rastojanjem od rinagara do Kejp Komorina, koje iznosi oko 3000 km, od
Durbana do Kejptauna nema manje od 1700 km, a g. embrlen je to veliko rastojanje
morao bukvalno da projuri.
Iz Natala je g. embrlen pourio u Transval. Trebalo je da pripremim tubu
tamonjih Indijaca i da mu je predam. Ali, kako da doem u Pretoriju? Nai ljudi
tamo nisu bili u mogunosti da mi obezbede neophodne zakonske pogodnosti kako
bih stigao na vreme. Rat je pretvorio Transval u uasnu divljinu. Nije bilo ni
namirnica ni odee. Radnje su bile prazne ili zatvorene, ekajui da se popune ili
otvore, ali za to je bilo potrebno vreme. ak se ni izbeglicama nije doputao povratak
dok se trgovine ne snabdeju namirnicama. Zato je svaki Transvalac morao da ima
dozvolu. Evropljani su je dobijali bez problema, ali za Indijce je to bilo veoma teko.
Tokom rata, mnogi oficiri i vojnici su doli u Junu Afriku iz Indije i Cejlona, a
smatralo se da je obaveza britanskih vlasti da pomognu onima od njih koji su odluili
da se tu nasele. U svakom sluaju, morale su da naimenuju nove oficire, pa su im ti
iskusni ljudi sasvim dobrodoli. Hitra pamet nekih od njih stvorila je jedno novo
odeljenje. Ono je pokazalo svoju snalaljivost. Postojalo je ve posebno nadletvo za
Crnce. Zato ne bi postojalo i jedno za Azijate? Izgledalo je da je ta ideja sasvim
prihvatljiva. Kada sam ja stigao u Transval, to novo nadletvo je ve bilo otvoreno i
polako je irilo svoje pipke. Oficiri koji su izdavali dozvole izbeglicama koje se
vraaju mogli su da ih izdaju svima, ali kako da to urade za Azijate a da se novo
nadletvo ne umea? A ako je dozvole trebalo izdavati po preporuci tog novog
nadletva, onda bi se neke odgovornosti i optereenje slubenika zaduenih za
dozvole smanjile. Tako su oni razmiljali. Ali, injenica je bila da je to novo nadletvo
htelo neki izgovor za svoj rad, a ljudi su eleli novac. Ako ne bi bilo posla, to
nadletvo bi bilo suvino i bilo bi ukinuto. Tako su oni sami nali posao za sebe.
Indijci su morali da se prijave tom nadletvu. Tek nakon poprilino dana bili bi
udostojeni odgovora. A poto ih je bio veliki broj koji su eleli da se vrate u Transval,
narasla je itava armija posrednika, ili domamljivaa muterija, koji su zajedno sa
inovnicima uzimali Indijcima hiljade i hiljade. Reeno mi je da za dobijanje te
dozvole moram da interveniem kod neke uticajne linosti, ali da uprkos tome
159

ponekad treba platiti i po sto funti. Izgledalo je da za mene ne postoji reenje. Poao
sam svom starom prijatelju, efu policije u Durbanu, i rekao sam mu: Molim Vas,
upoznajte me sa oficirom koji izdaje dozvole i pomozite mi da dobijem dozvolu.
Znate da sam bio stanovnik Transvala. Odmah je stavio eir na glavu, izaao
napolje i nabavio mi dozvolu. Ostao je jedva jedan sat do polaska voza. Prtljag sam
drao spreman. Zahvalio sam inspektoru Aleksanderu i krenuo u Pretoriju.
Sada sam imao dobru predstavu kakve me tekoe ekaju. Po dolasku u
Pretoriju, napisao sam memorandum. Ne seam se da se u Durbanu od Indijaca
trailo da unapred jave imena svojih zastupnika, ali ovde je postojalo to novo
nadletvo i oni su to traili. Indijci iz Pretorije su ve saznali da njegovi slubenici ele
da me iskljue.
Ali, za taj bolan, mada zabavan dogaaj, potrebno je novo poglavlje.

Poglavlje 79
Autokrati iz Azije
Slubenici koji su vodili to novo nadletvo nisu imali predstavu kako sam uao u
Transval. Pitali su Indijce koji su obino dolazili k njima, ali oni nisu mogli da im kau
nita odreeno. Jedino to su mogli da pretpostave bilo je da sam uspeo da uem bez
dozvole, pomou mojih starih veza. Ako je tako, onda mogu da me uhapse!
Opta je praksa, po zavretku nekog velikog rata, da se trenutnim vlastima daju
neka specijalna ovlaenja. Vlada je donela Dekret o ouvanju mira, prema kojem je
svako ko ue u Transval bez dozvole mogao da bude uhapen i zatvoren.
Raspravljalo se o tome da me uhapse pod tim izgovorom, ali niko nije mogao sa skupi
dovoljno hrabrosti da mi trai da pokaem dozvolu.
Naravno, inovnici su poslali telegram u Durban, pa su bili razoarani kada su
saznali da sam uao u Transval sa dozvolom. Ipak, to nisu bili ljudi koje bi takvo
razoaranje obeshrabrilo. Iako sam uspeo da uem u Transval, jo uvek su uspeno
mogli da me spree da doekam g. embrlena.
I tako je od indijske zajednice zatraeno da dostave imena predstavnika koji e
initi delegaciju. Rasne predrasude su, naravno, bile oigledne svuda u Junoj Africi,
ali nisam oekivao da u i ovde naii na tako prljave i zakulisne radnje meu
inovnicima kakve sam upoznao u Indiji. U Junoj Africi su javna nadletva postojala
za dobro naroda i bila su odgovorna javnom mnjenju. Otuda su odgovorni inovnici
imali odreenu uglaenost u ponaanju i odreenu poniznost, pa su i obojeni od toga
imali manje ili vie koristi. Sa dolaskom inovnika iz Azije, dola je i njihova
autokratija, pa su se i navike koje su autokrati imali ustalile i ovde. U Junoj Africi
postojala je neka vrsta odgovorne vlade, ili demokratije, dok je roba uvezena iz
Azije bila ista autokratija; jer, Azijati nisu imali odgovornu vladu, poto je njima
vladala strana sila. U Junoj Africi su Evropljani bili emigranti-naseljenici. Oni su
160

postali junoafriki graani i imali su kontrolu nad inovnicima raznih odeljenja. Ali,
sada su se na sceni pojavili autokrati iz Azije, pa su se Indijci usled toga nali u
kripcu.
Dobro sam iskusio tu autokratiju. Najpre su me pozvali kod efa tog odeljenja,
inovnika sa Cejlona. Da ne bi izgledalo da preterujem kad kaem da sam bio
pozvan, razjasniu stvar. Nije mi urueno nikakvo pismeno nareenje. Indijske
voe esto su morale da odlaze kod azijskih inovnika. Meu njima je bio i pokojni
Tieb Hai Kanmahomed. ef odeljenja ga je pitao ko sam ja i zato sam doao tu.
On je na savetnik, rekao je Tieb et, i doao je ovamo na na zahtev.
Zato smo mi onda ovde? Zar mi nismo naimenovani da vas titimo? ta Gandi
zna o ovdanjim prilikama? upitao je autokrata.
Tieb et je odgovorio na optubu najbolje to je mogao: Naravno da ste vi tu.
Ali, Gandi je na ovek. On zna na jezik i razume nas. Na kraju krajeva, vi ste svi
inovnici.
Sahib je naredio Tiebu etu da me dovede k njemu. Poao sam Sahibu u pratnji
Tieba eta i drugih. Nisu nam ponudili stolice, svi smo stojali.
ta Vas dovodi ovamo? obrati mi se Sabih.
Doao sam ovde na zahtev mojih zemljaka da im pomognem savetom,
odgovorio sam.
Ali, zar ne znate da nemate prava do doete ovde? Dozvola koju imate data vam
je grekom. Morate da se vratite. Nemojte ekati g. embrlena. Azijsko nadletvo je
specijalno otvoreno radi zatite Indijaca. Pa, moete da idete. Sa tim reima se
oprostio sa mnom, ne dajui mi priliku da mu odgovorim.
Meutim, zadrao je moje pratioce. Dobro ih je izgrdio i posavetovao ih da me
poalju nazad.
Vratili su se ojaeni. Sada smo se suoavali sa jednom neoekivanom situacijom.

Poglavlje 80
Progutati uvredu
Pekla me je ta uvreda, ali sam ve progutao mnoge takve u prolosti, pa sam postao
imun na njih. Zato sam odluio da ovu poslednju uvredu zaboravim i da se ponaam
onoliko nepristrasno koliko bi to sluaj mogao zahtevati.
Dobili smo pismo efa Azijskog nadletva u kojem je stajalo da, poto sam video
g. embrlena u Durbanu, treba da izostave moje ime sa spiska lanova delegacije koji
treba da ga saekaju.
To pismo je bilo vie nego to su moji saradnici mogli da otrpe. Predlagali su da
odbacimo zamisao o delegaciji. Ukazao sam im da bi to bilo nezgodno za zajednicu.
Ako ne izloite svoj sluaj g. embrlenu rekao sam, smatrae se da nikakvog
161

sluaja i nema. Na kraju krajeva, ta predstavka treba da se podnese pismeno, a mi


smo je spremili. Nema nikakve veze da li u je itati ja ili e je itati neko drugi.
Gospodin embrlen nee raspravljati o toj stvari sa nama. Plaim se da moramo da
progutamo tu uvredu.
Jedva da sam zavrio, kada je Tieb et povikao. Zar nije uvreda prema tebi i
uvreda za nau zajednicu? Kako moemo da zaboravimo da si ti na predstavnik?
Potpuno tano, rekao sam. Ali, ak i zajednica e morati da prelazi preko
ovakvih uvreda. Imamo li ikakvu alternativu? Kako god bilo, kako da preemo
preko neke nove uvrede? Nita gore nam se ne moe desiti. Imamo li jo mnogo
prava, pa da ih izgubimo? upitao je Tieb et.
Bio je to hrabar odgovor, ali kakve koristi od njega? Bio sam potpuno svestan
ogranienja nae zajednice. Umirio sam moje prijatelje i posavetovao ih da umesto
mene uzmu g. Dorda Godfrija, jednog indijskog advokata.
I tako je g. Godfri poveo delegaciju. U svom odgovoru, g. embrlen se osvrnuo
na moje iskljuenje. Umesto da sluamo stalno iznova iste predstavnike, zar nije
bolje imati nekog novog?, rekao je i pokuao da zaceli tu ranu.
Ali, sve to, umesto da okona tu stvar, samo je donelo dodatni posao i zajednici a
i meni. Morali samo da ponemo od poetka.
Ti si nagovorio zajednicu da pomogne u ratu, pa vidi sad rezultat, tim reima su
mi se neki ljudi podsmevali. Meutim, taj podsmeh nije delovao ne mene. Ne alim
zbog toga, rekao sam. I dalje smatram da je nae uee u ratu bilo dobra stvar. Mi
smo jednostavno izvrili nau dunost. Moda za svoj rad ne moemo da oekujemo
nikakvu nagradu, ali sam vrsto uveren da sva dobra dela na kraju donesu plod.
Zaboravimo na prolost i mislimo na zadatak koji je pred nama. Veina se sloila sa
tim.
Dodao sam: Istini za volju, posao radi kojeg ste me pozvali je praktino gotov.
Ali, smatram da ne bi trebalo da idem iz Transvala, ako je ikako mogue, ak i ako mi
dopustite da se vratim kui. Umesto da nastavim svoj rad iz Natala, kao ranije, sada
to moram da inim odavde. Sledeu godinu dana ne smem da razmiljam o povratku
u Indiju, nego moram da se ukljuim u Transvalski vrhovni sud. Imam dovoljno
samopouzdanja da se nosim sa ovim novim nadletvom. Ako to ne uinimo, pored
toga to e nas potpuno oderati, nau zajednicu e isterati iz ove zemlje. Svakog dana
nam nanose sve nove i nove uvrede. injenica da je g. embrlen odbio da se vidi sa
mnom i da su me inovnici izvreali nije nita prema ponienju cele zajednice. Bie
nemogue podneti psei ivot kakav e oni oekivati da vodimo.
I tako sam pokrenuo stvari, razmenio miljenja sa Indijcima iz Pretorije i
Johanesburga i na kraju odluio da otvorim kancelariju u Johanesburgu.
Zaista sam sumnjao treba li da sa ulanim u Transvalski vrhovni sud. Ali,
avokatska komora se nije usprotivila mojoj aplikaciji, a Sud ju je prihvatio. Teko je
bilo jednom Indijcu da nae prostor za kancelariju u odgovarajuem kraju. Sreom,
uspostavio sam prilino blizak kontakt sa g. Riom, jednim od ondanjih trgovaca.
Zahvaljujui dobrim uslugama jednog agenta za nekretnine kojeg je on poznavao,
uspeo sam da obezbedim odgovarajue prostorije za moju kancelariju u pravnikoj
162

etvrti grada, pa sam zapoeo sa svojim poslom.

Poglavlje 81
Oivljeni duh rtvovanja
Pre nego to ispriam o borbi za prava indijskih naseljenika u Transvalu i njihovim
odnosima sa Azijskim odeljenjem, moram da se okrenem nekim drugim aspektima
mog ivota.
Sve do sada u meni je postojala pomeana elja. Duh portvovanja bio je ublaen
eljom da obezbedim neto za budunost.
Otprilike u vreme kad sam iznajmio kancelariju u Bombaju, k meni je doao jedan
ameriki agent osiguranja. Bio je to ovek prijatnog izgleda i slatkog jezika. Kao da
smo stari prijatelji, on je poeo da govori o mojoj buduoj dobrobiti. Svi ljudi Vaeg
statusa u Americi su osigurali svoj ivot. Zar ne bi trebalo da se i Vi osigurate za
budunost? ivot je neizvestan. Mi u Americi smatramo verskom obavezom da se
osiguramo. Mogu li da Vam predloim da zakljuimo jednu malu polisu?
Sve dotad sam ignorisao sve agente koje sam sretao u Junoj Africi i Indiji, jer
sam mislio da osiguranje ivota podrazumeva strah i nedostatak vere u Boga. Ali,
sada sam podlegao iskuenju u koje me je doveo taj ameriki agent. Kako je
nastavljao da izlae svoje argumente, u mislima su mi se pojavile slike moje ene i
dece. ovee, prodao si gotovo sav nakit tvoje ene, rekoh sebi. Ako ti se neto
desi, teret da izdrava nju i decu pae na tvog siromanog brata, koji je tako
plemenito zauzeo oevo mesto. Zar ti to prilii? Tim i slinim argumentima ubedio
sam sebe da zakljuim polisu na 10000 rupija.
Ali, kad se moj nain ivota u Junoj Africi promenio, promenio se i moj pogled
na stvari. Svi koraci koje sam preduzimao u to vreme nedaa bili su preduzeti u ime
Boga i u slubi Njemu. Nisam znao koliko u morati da ostanem u Junoj Africi.
Plaio sam se da nikad neu moi da se vratim u Indiju; zato sam odluio da zadrim
moju enu i decu kraj sebe i da zaradim dovoljno da ih izdravam. Taj plan je uinio
da zaalim zbog polise osiguranja i da se postidim to me je taj agent osiguranja
uhvatio u svoju mreu. Ako je, rekao sam sebi, moj brat zaista u poloaju koji je
zauzimao moj otac, svakako da nee smatrati da mu je preveliko optereenje da
izdrava moju udovicu, ako do toga doe. A kakvog razloga imam da pretpostavljam
da e me smrt snai ranije nego druge? Na kraju krajeva, pravi zatitnik nismo ni ja ni
moj brat, ve Svemogui. Osiguravi se, liio sam moju enu i decu njihovog
samopouzdanja. Zar od njih ne treba da se oekuje da vode rauna o sebi? ta se
deava porodicama mnogih siromaha u svetu? Zato ne bih smatrao sebe jednim od
njih?
Mnotvo takvih misli mi je prolo kroz glavu, ali nisam smesta postupio u skladu
sa njima. Seam se da sam u Junoj Africi uplatio bar jednu premiju osiguranja.
163

Izgleda da su i spoljanje okolnosti podravale takva razmiljanja. Tokom mog


prvog putovanja u Junu Afriku, hrianski uticaj je bio ono to me je odravalo
ivim u religioznom smislu. Sada je to bilo pojaano i teozofskim uticajem. Gospodin
Ri je bio teozof i povezao me je sa njihovim udruenjem u Johanesburgu. Nikad
nisam postao njegov lan, poto sam se donekle razlikovao, ali sam doao u bliski
kontakt sa gotovo svim teozofima. Vodio sam verske diskusije sa njima gotovo svakog
dana. Obino se italo iz teozofskih knjiga, a ponekad sam imao prilike da govorim na
njihovim sastancima. Glavna stvar u teozofiji je da se gaji i promovie ideja bratstva.
Mnogo smo raspravljali o tome, pa sam ja kritikovao lanove tog bratstva kad mi je
izgledalo da njihovo ponaanje nije u skladu sa njihovim idealom. Moje sopstveno
kritikovanje imalo je uticaja i na mene. Dovelo me je do introspekcije.

Poglavlje 82
Rezultati introspekcije
Kad sam 1893. stupio u blizak kontakt sa hrianskim prijateljima, bio sam potpuni
novajlija. Veoma su se trudili da mi priblie Isusovu poruku i navedu me da je
prihvatim, a ja sam bio skromni slualac sa potovanjem i otvorenog uma. Tada sam
prouavao hinduizam najbolje to sam mogao i trudio se da razumem druge religije.
U 1903. taj poloaj se donekle promenio. Moji prijatelji teozofi su svakako
nameravali da me ukljue u svoje udruenje, ali sa ciljem da od mene, kao hindusa,
neto dobiju. Teozofska literatura obiluje hinduistikim uticajem, pa su ti prijatelji
oekivali da im ja pomognem. Objasnio sam im da moje uenje sanskrita i nije bilo
neto posebno, da nisam itao hinduske svete spise u originalu, pa ak i da je moje
poznavanje njihovih prevoda bilo slabo. Ali, poto su oni verovali u samskare
(sklonosti izazvane prethodnim inkarnacijama) i punaranme (reinkarnaciju), verovali
su da mogu da im pomognem bar malo. I tako sam se oseao kao Triton94 meu
belicama. Poeo sam da itam Rada jogu od Svami Vivekanande sa nekim od tih
prijatelja, a Rada jogu M. N. Dvivedija sa drugima. Morao sam da proitam
Patanalijeve Joga sutra sa jednim prijateljem, a Bagavad gitu sa dosta njih. Osnovali
smo neku vrstu lduba tragalaca, na kome smo redovno organizovali itanja. Ve sam
imao vere u Gitu, koja me je opinjavala. Sada sam shvatio da je neophodno da se
vie zadubim u nju. Imao sam jedan ili dva prevoda pomou kojih sam pokuavao da
razumem izvorni sanskrit. Odluio sam takoe da svakog dana nauim napamet jedan
ili dva stiha. Za to sam koristio vreme mojih jutarnjih obreda. Za to mi je trebalo
trideset pet minuta, petnaest za pranje zuba i dvadeset za kupanje. Ovo prvo sam
obavljao stojei, na zapadni nain. Tako da sam na naspramnom zidu privrstio
listove papira na kojima su bili ispisani stihovi iz Gite i gledao ih povremeno, da
osveim seanje. To vreme mi je bilo dovoljno da nauim dnevni program i da
obnovim stihove koje sam ve nauio. Seam se da sam tako nauio napamet trinaest
poglavlja. Meutim, uenje Bagavad gite moralo je da ustupi mesto drugim
164

poslovima, stvaranju i razvoju Satjagrahe, koje je okupiralo svo moje vreme za


razmiljanje, kao to ga okupira i danas.
Kakav je uticaj to itanje Gite imalo na moje prijatelje, to samo oni mogu da
kau, ali je za mene Gita postala nepogreivi vodi za delovanje. Ona je postala renik
koji sam svakodnevno koristio. Ba kao to bih uzeo engleski renik da naem
znaenje engleskih rei koje nisam razumeo, tako sam listao taj renik delovanja da
naem neko spremno reenje za sve moje nevolje i iskuenja. Rei kao aparigraha
(neposedovanje) i samhhava (staloenost) su me obuzele. Kako razviti i ouvati tu
staloenost - to je bilo pitanje. Kako da ovek podjednako tretira inovnike koji
vreaju, drski su i pokvareni, jueranje saradnike koji su pruali besmislen otpor - i
ljude koji su uvek bili dobri prema vama? Kako da se ovek lii sve imovine? Zar nije
i telo samo po sebi dovoljna imovina? Zar nisu ena i deca imovina? Da li treba da
unitim sve ormane i knjige koje sam imao? Da li da se odreknem svega i sledim
Njega? Odmah je doao odgovor: ne mogu da sledim Njega dok se ne odreknem
svega. Moje prouavanje engleskog zakonika mi je priteklo u pomo. Snelova
rasprava o maksimama prava na nekretnine mi je dola u seanje. U svetlosti uenja
Gite jasnije sam razumeo znaenje rei poverenik. Moje uvaavanje zakonodavstva
se uvealo, otkrio sam ga u religiji. Razumeo sam uenje Gite o neposedovanju na
sledei nain: da oni koji ele spasenje treba da se ponaaju kao poverenici koji, iako
imaju kontrolu nad velikom imovinom, ne smatraju ni najmanji njen deo svojim.
Postalo mi je jasno kao dan da neposedovanje i staloenost zahtevaju promenu u
srcu, promenu stava. Potom sam pisao Revaankarbaiju, naloivi mu da pusti da
polisa osiguranja istekne a da povrati od uloenog novca koliko moe, ili da ve
plaene premije smatra izgubljenim - jer sam postao ubeen da e Bog, koji je stvorio
moju enu i decu kao i mene samog, i da se pobrine o njima. Mom bratu, koji mi je
bio kao otac, pisao sam i objasnio da sam mu dao sve to sam utedeo do tog
trenutka, ali da od tada ne treba da oekuje nita od mene, jer e budue utede, ako
ih bude, biti koriene na dobrobit zajednice.
Nije mi ba bilo lako da to objasnim bratu. Strogim reima on mi je izloio kakva
je moja dunost prema njemu. Ne bi trebalo, rekao je, da ja teim da budem mudriji
od naeg oca. Moram da izdravam porodicu kao to je i on inio. Ukazao sam mu da
inim upravo ono to je i na otac inio. Znaenje porodice treba da se malo proiri
pa e mudrost onoga to sam uinio postati jasna.
Moj brat me se odrekao i praktino prekinuo svaku komunikaciju sa mnom. Bio
sam duboko potresen, ali jo bih vie bio potresen da se odreknem onoga to sam
smatrao svojom dunou i da izaberem neto manje. Meutim, to nije uticalo na
moju posveenost njemu, koja je ostala isto tako ista i velika kao i ranije. Uzrok
njegovog jada je bila njegova velika ljubav prema meni. On nije toliko eleo moj
novac, koliko je eleo da se ja dobro ponesem prema porodici. Ali, pred kraj ivota,
moj brat je uvaio moj pogled na stvari. Kada je bio gotovo na samrtnoj postelji,
uvideo je da je moj korak bio ispravan i napisao mi izuzetno dirljivo pismo. Izvinio mi
se, ako uopte otac moe da se izvini svom sinu. Preporuio je svoje sinove mojoj
brizi, da ih podiem onako kako ja mislim da treba i rekao da jedva eka da se
vidimo. Telegrafisao je da bi voleo da doe u Junu Afriku, a ja sam mu odgovorio da
165

moe. Ali, to se nije dogodilo. A nije se ispunila ni njegova elja u pogledu njegovih
sinova. Umro je pre nego to je mogao da krene u Junu Afriku. Njegovi sinovi su bili
podizani u staroj atmosferi i nisu mogli da promene tok svoga ivota. Nisam mogao
da ih privuem k sebi. Nije to bila njihova greka. Ko moe da kae plimi svoje
prirode: moe dotle, ali ne dalje? Ko moe da izbrie nesavrenosti sa kojima je
roen? Isprazno je oekivati da naa deca i tienici nuno moraju da slede isti put
razvoja kao i mi sami.
Ovaj primer u odreenoj meri slui da pokae kakva je strana odgovornost biti
roditelj.

Poglavlje 83
rtva vegetarijanstvu
Kako su ideali rtvovanja i jednostavnosti sve vie i vie poeli da se ostvaruju, a
svesnost u mom svakodnevnom ivotu se sve vie i vie budila, moja strast prema
vegetarijanstvu kao misiji nastavila je da raste. Znao sam samo jedan nain da se
obavlja misionarski rad, a to je linim primerom i razgovorima sa onima koji tragaju
za znanjem.
U Johanesburgu je postojao vegetarijanski restoran koji je drao jedan Nemac,
pristalica Kunovog hidropatskog tretmana. Lino sam odlazio u taj restoran i pomagao
mu tako to sam tamo vodio moje engleske prijatelje. Ali, video sam da nee opstati,
poto je stalno bio u finansijskim tekoama. Pomagao sam mu koliko sam smatrao
da on to zasluuje i potroio neto novca na njega, ali je na kraju morao da bude
zatvoren.
Veina teozofa su manje-vie vegetarijanci, pa je jedna preduzimljiva gospoa,
lanica tog drutva, sad izala na scenu sa novim vegetarijanskim restoranom velikih
razmera. Bila je ljubitelj umetnosti, ekstravagantna i neupuena u poslovanje. Njen
krug prijatelja bio je prilino irok. Zapoela je skromno, ali je kasnije odluila da
proiri preduzee iznajmljivanjem velikih prostorija, pa me je zamolila za pomo.
Kada mi se obratila, nisam znao nita o njenim finansijama, ali sam prihvatio da njena
procena mora biti da je prilino tana. A ja sam bio u prilici da joj uinim. Moji
klijenti su mi ostavljali velike sume kao depozite. Uz saglasnost jednog od tih
klijenata, pozajmio sam joj oko 1000 funti na njegov raun. Taj klijent je bio izuzetno
irokog srca i poverljiv. U Junu Afriku je prvobitno doao kao radnik po ugovoru.
Rekao je: Daj joj novac ako eli. O tim stvarima ne znam nita. Znam jedino tebe.
Zvao se Badri. Kasnije je igrao istaknutu ulogu u Satjagrahi, pa je zaglavio i u
zatvoru. I tako sam dao tu pozajmicu pretpostavljajui da je njegova saglasnost
dovoljna.
Za dva-tri meseca saznao sam da ta suma nee biti vraena. Teko da sam mogao
da nadoknadim toliki gubitak. Bilo je mnogo drugih projekata na koje sam mogao da
potroim taj novac. Ta pozajmica nikad nije vraena. Ali, kako sam mogao da
166

dopustim da Badri, tako pun poverenja, pati? On je poznavao jedino mene.


Nadoknadio sam taj gubitak.
Jedan klijent kome sam ispriao o toj transakciji sa uivanjem me je izgrdio zbog
moje ludosti.
Bhai (na sreu, jo nisam postao Mahatma, pa ak ni Bapu (otac), prijatelji
su me odmilja zvali Bhai (brat)), rekao je on, nije trebalo da to uradi. Mi se
oslanjamo na tebe u mnogim stvarima. Tu sumu nee dobiti nazad. Znam da nikad
nee dopustiti da Badri bude oteen, jer e mu platiti iz svog depa, ali ako
nastavi da pomae svoje reformatorske planove koristei novac svojih klijenata, ti
jadni ljudi bie uniteni, a ti e dospeti do prosjakog tapa. Ali, ti si na poverenik,
pa mora da zna, ako postane prosjak, ceo na javni rad e stati.
Taj prijatelj je, hvala Bogu, jo u ivotu. Nikad u ivotu nisam sreo istijeg
oveka nego to je on, ni u Junoj Africi ni igde drugde. Znam da se on izvinjavao
ljudima i proiavao sebe kada bi, ukoliko je sumnjao u njih, uvideo da je njegova
sumnja bila neosnovana.
Shvatio sam da je njegovo upozorenje na mestu. Jer, iako sam pokrio Badrijev
gubitak, ne bih bio u stanju da podnesem bilo kakav slian gubitak i bio bih prisiljen
da se zaduim - a to je neto to nikad nisam uinio u ivotu i ega sam se uvao.
Uvideo sam da ak ni neiji reformatorski ar ne treba da ga navede da prekorai
svoje granice. Isto tako sam uvideo da sam, pozajmljujui na taj nain povereni mi
novac, prekrio glavno uenje Gite, a to je dunost staloenog oveka da deluje bez
elje za plodovima delanja. Ta greka je za mene postala lampica upozorenja.
Ta rtva, podneta na oltaru vegetarijanstva, nije bila ni namerna ni oekivana. Bila
je jednostavno uinjena iz nude.

Poglavlje 84
Eskperimenti sa leenjem zemljom i vodom
Kako sam iveo sve jednostavnije i jednostavnije, moja odbojnost prema medicini je
postojano rasla. Dok sam imao praksu u Durbanu, neko vreme sam patio od slabosti i
reumatskih upala. Doktor P. D. Mehta, koji je dolazio da me pregleda, prepisao mi je
tretman pa mi je bilo dobro. Nakon toga, sve dok se nisam vratio u Indiju, ne seam
se da sam patio od bilo koje bolesti vredne pomena.
Ali, u Johanesburgu sam patio od zatvora i estih glavobolja. Odravao sam se u
dobrom stanju povremeno koristei laksative i uravnoteenu ishranu. Meutim, teko
da bih mogao da sebe nazovem zdravim, pa sam se stalno pitao kako da se oslobodim
gnjavae sa tim laksativnim lekovima.
Otprilike u to vreme sam proitao da je u Manesteru osnovano udruenje Bez
doruka. Promoteri tog udruenja su izjavljivali da Englezi jedu toliko esto i toliko
mnogo, da plaaju velike raune lekarima - jer jedu do ponoi, pa da bi trebalo da se
167

odreknu bar doruka ako hoe da poprave stanje stvari. Iako se to ne bi moglo rei za
mene, oseao sam da se to delimino odnosi i na moj sluaj. Dnevno sam jeo tri cela
obroka, a pored toga i popodnevni aj. Nikad se nisam uzdravao od hrane i uivao
sam u delikatesima koliko god to moe neko ko je vegetarijanac i ne koristi zaine.
Retko sam ustajao ranije od est ili sedam. Zato sam pomislio da bih se moda, ako
bih preskoio doruak, oslobodio glavobolja. Tako sam pokuao sa tim
eksperimentom. Nekoliko dana mi je bilo prilino teko, ali su glavobolje potpuno
nestale. To me je navelo da zakljuim da sam jeo vie nego to mi treba.
Meutim, ta promena me uopte nije oslobodila zatvora. Probao sam sa Kunovim
kupkama kukova, koje su mi donele odreeno olakanje, ali me nisu izleile. U
meuvremenu mi je Nemac koji je drao vegetarijanski restoran, ili neki drugi
prijatelj, zaboravio sam koji, dao Dastovu knjigu Povratak prirodi. U toj knjizi
sam proitao o tretmanu zemljom. Autor je takoe zagovarao svee voe i oraaste
plodove kao prirodnu ishranu za oveka. Nisam odmah preao na iskljuio vonu
ishranu, ali sam odmah poeo eksperimente sa tretmanima zemljom, i to sa udesnim
rezultatima. Tretman se sastojao u tome da se na trbuh stavi pojas od iste zemlje
ovlaene hladnom vodom i razmazane po finom platnu kao obloga. To sam stavljao u
vreme odlaska na spavanje, a uklanjao tokom noi ili ujutru, kad god bih se probudio.
Ispostavilo se da je to korenit lek. Od tada sam probao taj tretman na sebi i
prijateljima i nikad nisam poalio zbog toga. U Indiji nisam mogao da isprobam taj
tretman sa podjednakim pouzdanjem. Iz jednog razloga. Nikad nisam imao vremena
da se skrasim na jednom mestu kako bih izveo taj eksperiment. I dan-danas
primenjujem na sebi tretmane zemljom u odreenoj meri, a preporuujem ih i mojim
saradnicima kad god se ukae prilika.
Iako sam u ivotu imao dve ozbiljne bolesti, verujem da ovek ima malo razloga
da se truje lekovima. U 999 od 1000 sluajeva stvari se mogu reiti dobro
regulisanom ishranom, tretmanima vodom i zemljom i slinim domaim lekovima.
Onaj koji tri lekaru, vaidji ili hakimu za svaku sitnu bolest i guta svakakve biljne i
mineralne lekove, ne samo da sebi skrauje ivot, ve postaje rob svoga tela umesto
da ostane njegov gospodar, gubi samokontrolu i prestaje da bude ovek.
Nemojte da odbacite ova zapaanja zato to ih piem leei bolestan. Ja znam
uzroke svoje bolesti. Potpuno sam svestan da sam samo ja odgovoran za njih i zbog
te svesnosti nisam izgubio strpljenje. Zapravo, zahvalio sam Bogu na njima kao na
poukama i uspeno se odupro iskuenju da uzimam mnogobrojne lekove. Znam da
moja tvrdoglavost esto nervira moje lekare, ali me oni ljubazno trpe i ne odustaju od
mene.
Meutim, ne smem da skreem sa teme. Pre nego to nastavim dalje, trebalo bi
da upozorim itaoca na neto. Oni koji kupe Dastovu knjigu zahvaljujui ovom
poglavlju ne treba da smatraju da je sve to je u njoj napisano sveto pismo. Pisac
gotovo uvek predstavlja jedan aspekt nekog sluaja, dok se svaki sluaj moe
sagledati iz bar sedam razliitih aspekata od kojih su svi verovatno ispravni sami po
sebi, ali nisu ispravni svi u isto vreme i u istim okolnostima. A onda, mnoge knjige su
napisane sa ciljem da se namame muterije i da se steknu ime i slava. Neka zato oni
168

koji itaju takve knjige ine to kritiki i neka isprobaju stvari, ili neka ih itaju sa
strpljenjem i potpuno ih shvate pre nego to ponu da se ravnaju prema njima.

Poglavlje 85
Upozorenje
Plaim se da moram da nastavim sa digresijom do sledeeg poglavlja. Uporedo sa
mojim eksperimentima sa tretmanima zemljom pravio sam i eksperimente sa
ishranom, pa moda nee biti suvino da iznesem nekoliko primedbi o njima, mada u
imati prilike da opet o tome govorim kasnije.
Moda neu, ovde ili kasnije, ulaziti u detaljne opise eksperimenata sa ishranom,
jer sam to ve uinio u nizu lanaka na guaratiju koji su se pre nekoliko godina
pojavili u asopisu Indian Opinion, a kasnije su objavljeni u obliku knjige koja je na
engleskom poznata pod popularnim nazivom Vodi za zdravlje. Od nevelikih knjiga
koje sam napisao, ta je bila najitanija i na Istoku i na Zapadu, a to je neto to jo
uvek ne mogu da razumem. Ona je napisana radi italaca Indian Opiniona.
Meutim, znam da je ta knjiga duboko uticala na ivote mnogih, i na Istoku i na
Zapadu, koji nikad nisu ni videli Indian Opinion. Znam - zato to su mi pisali o
tome. Zato mi izgleda neophodno da ovde kaem neto o toj knjiici, jer iako ne
vidim razloge da promenim stavove koji su izneti u njoj, ipak sam nainio korenite
izmene u samoj mojoj praksi za koje ne znaju svi itaoci te knjiice, a o kojima
smatram da treba da ih obavestim.
Ta knjiica je, kao i svi moji ostali spisi, napisana sa duhovnim ciljem, koji je
uvek nadahnjivao svaki moj postupak, pa me zato duboko potresa to danas nisam u
stanju da primenjujem neke od teorija koje sam izneo u toj knjizi.
vrsto sam ubeen da ovek uopte ne treba da pije mleko, osim majinog mleka
koje uzima kao beba. Ishrana treba da se sastoji samo od voa i oraastih plodova
suenih na suncu. Dovoljno hranljivih materija i za tkiva i za nerve moe da obezbedi
od voki kao to je groe i oraastih plodova kao to su bademi. Uzdravanje od
seksualnih i drugih strasti postaje lako oveku koji ivi na takvoj hrani. Moji saradnici
i ja smo iz iskustva uvideli da ima mnogo istine u indijskoj izreci da ta ovek jede, to
i postaje. Ti pogledi su detaljno razraeni u pomenutoj knjizi.
Ali, na nesreu, u Indiji sam bio prinuen da neke od mojih teorija poreknem u
praksi. Dok sam se bavio kampanjom pridobijanja pristalica u Khedi, jedna greka u
ishrani me je upropastila, pa sam bio na ivici smrti. Uzalud sam pokuavao da
popravim narueno zdravlje bez mleka. Traio sam pomo lekara, vaidja i naunika
koje sam poznavao da mi preporue zamenu za mleko. Neki su preporuili mung
vodicu, neki mowhra95 ulje, a neki mleko od badema. Istroio sam svoje telo u
takvim eksperimentima, ali mi nita nije moglo pomoi da ustanem iz kreveta. Vaidje
su mi itali stihove iz arake da bi mi pokazali da verskim obzirima u pogledu ishrane
169

nema mesta u terapiji. Zato su rekli da ne oekujem da mi pomognu da preivim bez


mleka. Pa kako bi i mogli oni koji su bez oklevanja preporuivali goveu supu i rakiju
mogli da mi pomognu da istrajem u ishrani bez mleka?
Moda nisam morao da konzumiram kravlje ili bivolje mleko, poto mi je to
branio moj zavet. Moj zavet je, naravno, podrazumevao da se odreknem svakog
mleka, ali poto sam, kada sam davao zavet, na umu imao samo krave i bivolice,
nekako sam uspeo da ubedim sebe da se drim samo forme zaveta, pa sam odluio da
pijem kozje mleko. Bio sam potpuno svestan, kada sam poeo da pijem kozije mleko,
da je duh mog zaveta uniten.
Ipak, ideja da vodim kampanju protiv Rovlatovog96 zakona me je okupirala. A sa
njom je rasla i elja da ivim. Zbog toga je jedan od najveih eksperimenata u mom
ivotu obustavljen.
Znam da se tvrdi da dua nema veze sa time ta ovek jede ili pije, jer dua niti
jede niti pije; da nije vano ta se spolja unosi unutra, ve ta se iznutra izraava
spolja. U tome, nema sumnje, ima neke snage. Ali, umesto da preispitam takvo
razmiljanje, zadovoljiu se time to u jednostavno izraziti moje vrsto uverenje da
je za tragaoca koji hoe da ivi u strahu Boijem i koji hoe da se sretne sa Njim oi
u oi, uzdravanje u ishrani i u pogledu koliine i u pogledu vrste isto tako sutinski
vano kao i uzdravanje u misli i govoru.
Meutim, u onoj oblasti u kojoj me je moja teorija izdala, ne mogu samo da vas o
tome obavestim, ve moram da vas ozbiljno upozorim da ne usvojite moju teoriju.
Zato bih molio one koji su se, zbog teorija koje sam ja propovedao, moda odrekli
mleka, da ne istrajavaju u tom eksperimentu, ukoliko ne uvide da im on koristi na
svaki nain, ili ukoliko za to ne dobiju odobrenje od iskusnih lekara. Zasad mi je moje
iskustvo pokazalo da za one koji imaju slabo varenje i za one koji su vezani za
postelju, nema tako lagane i hranljive namirnice kao to je to mleko.
Bio bih veoma zahvalan ako bi mi neko ko ima iskustva u ovome, a ko proita
ovo poglavlje, ispriao ako zna iz iskustva, a ne iz knjiga, za neku biljnu zamenu za
mleko koja bi bila podjednako hranljiva i lako svarljiva.

Poglavlje 86
Borba protiv moi
Da se okrenem sada Azijskom odeljenju.
Johenasburg je bio uporite azijskih inovnika. Gledao sam kako, umesto da tite
Indijce, Kineze i druge, ti oficiri ih urniu. Svakog dana sam dobijao albe poput
sledee: Oni koji imaju pravo na to nisu primljeni, dok su oni koji nemaju prava
prokrijumareni za 100 funti. Ako ti ne popravi takvo stanje, ko e? Delio sam to
oseanje. Ako ne uspem da igoem to zlo, onda uzalud ivim u Transvalu.
Zato sam poeo da sakupljam dokaze, pa im sam skupio prilinu koliinu,
170

obratio sam se policijskom komesaru. Ispalo je da je on poten ovek. Nije bio


ravnoduan, sasluao me je paljivo i zatraio da mu pokaem sve dokaze koje imam.
Ispitao je svedoke lino i bio je zadovoljan, ali je znao dobro, ba kao i ja, da je u
Junoj Africi teko postii da bela porota osudi belog krivca koji je otetio obojenog
oveka. Ali rekao je, hajde bar da probamo. Nije ispravno ni putati takve
kriminalce da se kreu nekanjeno, zato to se plaimo da e ih porota osloboditi.
Moram da ih uhapsim. Uveravam Vas da u uiniti sve to mogu.
Nije bilo potrebno da me uverava. Sumnjao sam u poprilian broj tih inovnika,
ali poto nisam imao neoborive dokaze protiv svih njih, nalog za hapenje je izdat za
dvojicu o ijoj krivici nije bilo ni najmanje sumnje.
Moje kretanje nikako nije moglo da ostane tajna. Mnogi su znali da sam praktino
svakog dana iao upravniku policije. Ta dva inovnika, za koje je izdat nalog, imali su
manje-vie efikasne pijune. Oni su partali pored moje kancelarije i tim inovnicima
javljali o mom kretanju. Ali, moram da priznam da su ti inovnici bili toliko loi da
nisu mogli da imaju ni veliki broj pijuna. Da mi Indijci i Kinezi nisu pomogli, oni
nikad ne bi bili uhapeni.
Jedan od njih je pobegao. Upravnik policije je dobio nalog za izruenje za njega i
postigao da ga uhapse i vrate u Transval. Sueno im je, pa iako su protiv njih postojali
jaki dokazi, i uprkos injenici da je porota imala dokaz da je jedan od njih pobegao,
obojica su proglaeni nevinima i osloboeni.
Bio sam strano razoaran. I upravniku policije je bilo veoma ao. Smuila mi se
pravnika profesija. Sam intelekt je za mene postao predmet gnuanja, u onoj meri u
kojoj je bilo mogue navesti ga da se prodaje - da prikriva zloin.
Ali, krivica ta dva inovnika bila je toliko oigledna da ih vlada nije mogla zadrati
uprkos tome to su osloboeni. Obojica su isplaeni, pa je Azijsko odeljenje postalo
relativno isto, a indijska zajednica je donekle obeteena.
Ovaj dogaaj je uveao moj presti i doneo mi vie posla. Veina, ako i ne itava
suma od stotina funti koju je zajednica svakog meseca gubila na proneverama, bila je
sauvana. Nije se moglo sauvati sve, jer je neasnost i dalje imala nadzor nad
njihovom trgovinom. Ali, sada je bilo mogue da asni ljudi sauvaju svoju ast.
Moram da kaem da, iako su ti inovnici bilo veoma loi, nisam imao nita protiv
njih lino. Oni su toga i sami bili svesni, pa kad su mi se u nevolji obratili, pomogao
sam i njima. Imali su priliku da se zaposle u optini Johanesburg ukoliko se ja ne bih
tome usprotivio. Jedan njihov prijatelj me je posetio da mi to kae i ja sam se sloio
da ih ne spreim, pa su uspeli da se zaposle.
Taj moj stav je inovnike sa kojima sam dolazio u kontakt inio savreno
oputenim, pa iako sam esto morao da se borim protiv njihovog nadletva i da
koristim teke rei, ostali su sasvim prijateljski prema meni. Tada nisam bio svestan
da je takvo ponaanje bilo deo moje prirode. Kasnije sam shvatio da je to sutinski
deo satjagrahe i svojstvo ahimse.
ovek i njegova dela su dve razliite stvari. Dok dobra dela treba da zaslue
odobravanje, a zla dela neodobravanje, onaj ko ta dela ini, bilo da je dobar ili zao,
uvek zasluuje potovanje ili saaljenje, ve prema sluaju. Mrzite greh a ne
171

grenika - uenje je koje se, iako ga je lako razumeti, retko sprovodi, pa se zato
otrov mrnje iri svetom.
Ahimsa je osnova traganja za istinom. Svakog dana uviam da je to traganje
uzaludno ukoliko nije zasnovano na ahimsi. Potpuno je ispravno odupreti se i napasti
neki sistem, ali odupirati se i napadati njegovog tvorca je isto to i odupirati se i
napadati samog sebe. jer svi smo mi nainjeni po istom uzoru i deca smo jednog te
istog Tvorca, pa poto smo takvi, moi u nama su beskrajne. Omalovaiti makar i
jedno ljudsko bie znai omalovaiti te boanske moi i na taj nain nauditi ne samo
tom biu, ve sa njime, i celom svetu.

Poglavlje 87
Sveto priseanje i pokajanje
Mnotvo dogaaja u mom ivotu zaverilo se da me dovede u bliski dodir sa ljudima
mnogih vera i mnogih zajednica, a moje iskustvo sa svima njima potvruje da nisam
znao za razliku izmeu roaka i tuina, zemljaka i stranaca, belaca i obojenih, hindusa
i Indijaca drugih vera, bili to muslimani, Parsi, hriani ili judaisti. Mogu da kaem da
moje srce nije bilo u stanju da pravi takve razlike. Ne mogu da tvrdim da je to neka
posebna vrlina, poto je to u samoj mojoj prirodi, a nije deo nekog napora sa moje
strane; ali, to se tie ahimse (nenasilja), bramaarije (celibata) aparigrahe
(neposedovanja) i drugih glavnih vrlina, potpuno sam svestan da sam stalno stremio
da ih razvijem.
Dok sam obavljao praksu u Durbanu, slubenici u mojoj kancelariji su iveli sa
mnom, a meu njima je bilo indusa i hriana, ili, da ih opiem prema provincijama,
Guaratija i Tamilaca. Ne seam se da sam ih ikad gledao drugaije nego kao svoje
najroenije. Postupao sam prema njima kao prema lanovima porodice i raspravljao
se sa enom ako bi se ikad usprotivila to prema njima postupam tako. Jedan od tih
slubenika bio je hrianin, roen od Panama97 roditelja.
Kua je bila izgraena po zapadnjakom modelu i sobe nisu imale odvode za
prljavu vodu. Zato je svaka soba imala none posude. Umesto da ih isti neki sluga ili
ista, to smo obavljali moja ena ili ja. Slubenici koji su se potpuno odomaili istili
su svoje posude, ali je hrianski slubenik bio doljak, pa je naa dunost bila da
sreujemo njegovu sobu. Moja ena je istila posude drugih, ali da isti one koje je
koristio neko ko je bio Panama bilo je za nju previe, pa smo se posvaali. Ona nije
mogla da podnese da ja istim te posude, a nije volela ni da to sama radi. Jo i danas
se seam slike kako me grdi, oi su joj crvene od gneva, suze joj cure niz obraze dok
silazi niz merdevine sa posudom u ruci. Ali, ja sam bio okrutno dobar mu. Smatrao
sam sebe njenim uiteljem, pa sam je maltretirao iz slepe ljubavi prema njoj.
Daleko od toga da sam bio zadovoljan da samo nosi tu posudu. Hteo sam da to
uradi sa radou. Zato sam rekao, podigavi glas: Takve besmislice neu trpeti u
172

svojoj kui.
Te rei su je pogodile kao strela.
Uzvratila je viui: Zadri svoju kuu za sebe i pusti me da idem. Zaboravio
sam se a izvor saoseanja u meni je presuio. Uhvatio sam je za ruku, povukao tu
bespomonu enu do kapije, koja je bila prekoputa merdevina, i krenuo da je otvorim
sa namerom da je izbacim napolje. Suze su joj potocima tekle niz obraze pa je
povikala: Zar nema stida? Mora li toliko da se zaboravlja? Kuda da idem? Ovde
nemam roditelja ni roaka da me udome. Zato to sam tvoja ena, misli li da moram
da trpim sve tvoje amare i utiranje? Za Boga miloga, ponaaj se normalno i zatvori
kapiju. Nemoj da nas vide kako pravimo ovakve scene!
Sabrao sam se ali sam bio zaista posramljen i zatvorio sam kapiju. Ako moja ena
nije mogla da napusti mene, nisam mogao ni ja nju. Imali smo bezbroj prepirki, ali na
kraju je uvek bio mir meu nama. ena, sa svojim neuporedivom moi izdrljivosti,
uvek je izlazila kao pobednik.
Danas sam u prilici da o tom dogaaju priam sa odreenom nevezanou, poto
on pripada periodu iz koga sam sreno isplivao. Nisam vie slepi, zalueni mu, nisam
vie uitelj svoje ene. Kasturba moe, ako hoe, da danas prema meni bude isto
onako neprijatna kakav sam ja bio prema njoj ranije. Mi smo prekaljeni prijatelji,
nijedno od nas vie ne gleda ono drugo kao predmet poude. Ona me je predano
negovala dok sam bio bolestan, sluei me bez ikakve pomisli na nagradu.
Taj dogaaj se odigrao 1898, kada nisam imao ideju o bramaariji. Bilo je to
vreme kada sam mislio da je ena predmet poude svog mua, roena da udovoljava
svom muu, a ne pomonik, drug i sudeonik u muevljevim radostima i tugama.
Te ideje su 1900. doivele koreniti preobraaj, a 1906. su uzele konkretan oblik.
Ali, predlaem da o tome govorim na mestu koje tome pripada. Dovoljno je da kaem
da je sa postepenim nestajanjem telesne elje iz mene moj domai ivot postajao i
postaje sve mirniji, slai i sreniji.
Neka niko iz ove prie o jednom svetom seanju ne zakljuuje da smo mi na bilo
koji nain predstavljali neki idealan par, niti da meu nama postoji potpuno jedinstvo
ideala. Sama Kasturba moda i ne zna ima li bilo kakvih ideala nezavisno od mene.
Verovatno je da mnoge od stvari koje inim ona ni danas ne odobrava. Nikad ne
raspravljamo o njima, ne vidim nikakvog dobra u tome. Jer, ona nije dobila nikakvo
obrazovanje ni od svojih roditelja ni od mene kada je to trebalo da joj pruim. Ipak,
ona je blagoslovena jednom velikom osobinom u veoma znaajnoj meri, jednom
osobinom koju veina induskih ena poseduje u odreenoj meri. A to je ovo: voljno ili
nevoljno, svesno ili nesvesno, ona se smatra blagoslovenom da ide mojim stopama i
nikad nije stala na put mom nastojanju da vodim ivot uzdravanja. I zato, iako je
meu nama velika razlika u intelektualnom pogledu, uvek sam imao oseaj da je na
ivot ivot zadovoljstva, sree i napretka.

Poglavlje 88
173

Bliske veze sa Evropljanima


Ovo poglavlje me je dovelo da take kada postaje neophodno da objasnim itaocu
kako je ova pria pisana iz nedelje u nedelju.
Kada sam poeo da je piem, nisam pred sobom imao neki odreeni plan. Nisam
imao dnevnik niti dokumenta na kojima bih zasnovao priu o mojim eksperimentima.
Piem ba onako kako me Duh pokree dok piem. Ne tvrdim da pouzdano znam da
svim mojim svesnim mislima i delima upravlja Duh. Ali, ispitujui najvee korake
koje sam preduzeo u ivotu, kao i one koji se mogu smatrati najmanjim, mislim da
nee biti neprikladno da kaem da je svima njima upravljao Duh.
Ja Ga nisam video, niti sam Ga upoznao. Uinio sam veru sveta u Boga mojom
sopstvenom, a poto je moja vera neizbrisiva, smatram da je ta vera ravna doivljaju.
Meutim, kao to se moe rei da je opisati veru kao doivljaj isto to i pokvariti
istinu, moda bi bilo ispravnije rei da nemam rei da opiem moju veru u Boga.
I sad, opet, dok poinjem ovo poglavlje, vidim da se suoavam sa jednim novim
problemom. Koje stvari da pomenem, a koje da izostavim u pogledu mojih engleskih
prijatelja o kojima u upravo da piem - predstavlja ozbiljan problem. Ako izostavim
stvari koje su vane, istina e biti zamagljena. A teko je smesta odluiti ta je bitno
kad nisam siguran ak ni da li je bitno da piem ovu priu.
Danas jasnije razumem ono to sam davno itao o nedostacima svih
autobiografija, kada se posmatraju kao istorija. Znam da nisam u ovu priu ukljuio
sve ega se seam. Ko moe da kae koliko moram da iznesem, a koliko da
izostavim, u interesu istine? I kakva bi na sudu bila vrednost nedovoljnog
jednostranog dokaza koji bih ponudio o odreenim dogaajima u mom ivotu? Ako bi
me neko njukalo preispitalo o poglavljima koja sam ve napisao, ono bi moda
moglo da baci vie svetlosti na njih, a ako bi to bilo unakrsno ispitivanje koje bi
sproveo neki neprijateljski nastrojen kritiar, on bi moda ak mogao da polaska sebi
to je pokazao upljine u mnogim od mojih pretenzija.
Zato se na trenutak pitam da li bi moda bilo prikladno da prestanem da piem
ovu knjigu. Ali, sve dok ne dobijem zabranu od unutranjeg glasa, moram da
nastavim da piem. Moram da se drim mudre izreke da nita to se jednom zapone
ne treba naputati ukoliko se ne pokae da je moralno pogreno.
Ja ne piem autobiografiju da udovoljim kritiarima. Samo njeno pisanje je jedan
od tih eksperimenata sa istinom. Jedan od njenih ciljeva je svakako da obezbedi
odreenu utehu i hranu za razmiljanje mojim saradnicima. Zaista, i poeo sam da je
piem u skladu sa njihovim eljama. Ona moda ne bi ni bila napisana da Deramdas i
Svami Anand nisu insistirali na tom svom predlogu. Dakle, ako greim to piem
autobiografiju, oni moraju da podele krivicu sa mnom.
Ali, da se poduhvatim teme na koju sam ukazao na poetku. Ba kao to je sa
mnom bilo Indijaca koji su iveli kao lanovi moje porodice, tako sam u Durbanu
imao i engleske prijatelje koji su iveli sa mnom. Nije se svima koji su iveli sa mnom
to i svialo. Ipak, ja sam insistirao da budu sa mnom. A nisam mogao ni da budem
174

pametan u svakom sluaju. Imao sam neka gorka iskustva, ali ona ukljuuju i Indijce i
Evropljane. A zbog tih iskustava ne alim. Uprkos njima i uprkos nezgodama i brizi
koju sam esto uzrokovao prijateljima, nisam promenio moje ponaanje i prijatelji su
me ljubazno trpeli. Kad god su moji kontakti sa strancima bili bolni prijateljima, nisam
oklevao da ih okrivim. Drim da vernici, koji bi trebalo da vide u drugima istog Boga
kojeg vide u sebi, moraju da budu u stanju da ive meu svima uz dovoljnu
nevezanost. A sposobnost da se tako ivi se moe razviti, ne tako to se izbegavaju
prilike za takve kontakte, ve tako to se oni pozdravljaju u duhu sluenja, a pored
toga i na takav nain da ne dopustimo sebi da ti kontakti loe utiu na nas.
I tako, iako mi je kua bila puna kad je izbio Burski rat, primio sam dva Engleza
koja su dola iz Johanesburga. Obojica su bili teozofi, a jedan od njih je bio g. Kiin,
o kome emo imati priliku da vie saznamo kasnije. Ti prijatelji bi esto naterali moju
enu da gorko plae. Na nesreu, imala je mnogo takvih nevolja zbog mene. To je
bilo prvi put da sam doveo engleske prijatelje da ive sa mnom u kui kao lanovi
porodice. Tokom mog boravka u Engleskoj, boravio sam u engleskim domainstvima,
ali tamo sam se ja prilagoavao njihovom nainu ivota i to je bilo manje-vie kao da
ivim u pansionu. Ovde je bilo sasvim suprotno. Engleski prijatelji postali su lanovi
moje porodice. Prihvatili su indijski nain u mnogim stvarima. Iako je nametaj u kui
bio po zapadnoj modi, unutranji ivot je bio uglavnom indijski. Seam se da sam
imao odreenih tekoa da ih zadrim kao lanove porodice, ali sa sigurnou mogu
da kaem da nisam imao tekoa da uinim da se pod mojim krovom oseaju
savreno kao kod kue. U Johanesburgu su se ti kontakti razvili jo vie nego u
Durbanu.

Poglavlje 89
Kontakti sa Evropljanima (nastavak)
U Johanesburgu sam u jednom trenutku imao etiri indijska inovnika, koji su mi pre
bili kao sinovi nego inovnici. Meutim, ak ni to nije bilo dovoljno za moj posao.
Nije bilo mogue raditi bez kucanja na pisaoj maini a to sam meu nama jedino ja
znao, ako sam uopte znao. A onda sam hteo da jednog od njih obuim za
raunovou. Nisam mogao da dobijem nikog iz Natala, jer niko nije mogao da ue u
Transval bez odobrenja, a nisam bio spreman da za moje line potrebe traim uslugu
od inovnika koji je izdavao dozvole.
Nisam znao ta bih. Zaostali dugovi su se brzo gomilali, toliko da mi je izgledalo
nemogue, ma koliko da sam se trudio, da obavljam svoju profesiju i javni rad. Bio
sam sasvim voljan da angaujem nekog evropskog inovnika, ali nisam bio siguran da
bih mogao da naem belog mukarca ili enu koji bi sluili obojenog kao to sam ja.
Ipak sam odluio da pokuam. Obratio sam se jednom daktilografskom agentu koga
sam poznavao i zamolio ga da mi nae stenografa. U Johanesburgu je bilo ljudi koji
su znali taj posao i on mi je obeao da e mi nai nekog. Naiao je na kotlananku
175

po imenu gospoica Dik, koja tek to je stigla iz kotske. Nije imala primedbi na to da
asno zarauje za ivot, ma gde to bilo, poto joj je novac trebao. I tako ju je agent
poslao k meni. Odmah mi se svidela.
Da li vam smeta da budete slubenik jednog Indijca? upitao sam je.
Ni najmanje, odgovorila je odluno.
Koliko platu oekujete?
Da li bi 17 funti i 10 ilinga bilo previe?
Ne bi bilo, ako budete radili kako mi odgovara. Kad moete da ponete?
Kad god hoete.
Bio sam veoma zadovoljan i odmah sam poeo da joj diktiram pisma.
Uskoro mi je postala vie erka ili sestra nego stenograf. Nisam imao nikakvog
razloga da se poalim na njen rad. esto bi joj bilo povereno da rukuje fondovima od
hiljada funti, poto je bila zaduena za poslovne knjige. Zadobila je moje potpuno
poverenje, ali ta vie, poveravala mi je svoje najskrivenije misli i oseanja. Potraila
je moj savet kada je birala mua, pa sam imao priliku da joj pomognem da se uda.
im je gospoica Dik postala gospoa Mekdonald, morala je da ode, ali i nakon njene
udaje bi pomogla u poslu kad sam bio pod pritiskom i bio prisiljen da je zamolim za
pomo.
Ipak, bio mi je potreban stalni stenograf umesto nje, pa sam imao sree da
dobijem jednu drugu devojku. Bila je to gica lezin, koju mi je predstavio g.
Kalenbah, koga e italac biti u prilici da upozna kad za to doe vreme. Kad je dola
k meni, imala je oko sedamnaest godina. Imala je sklonosti koje su, povremeno, bile
previe za g. Kalenbaha i za mene. Dola je pre da stekne iskustvo nego da radi kao
stenografkinja. Rasne predrasude su bile strane njenoj naravi. Izgledalo je da nema
respekta ni prema godinama ni prema iskustvu. Nije oklevala ak ni da uvredi nekog i
kae mu u lice ta misli o njemu. Njena naglost bi me esto dovela u nepriliku, ali bi
te neprilike njena otvorena i prostosrdana narav uklanjala istog trenutka kad bi i
nastale. esto bih potpisivao pisma koja je ona kucala bez ispravki, poto sam
smatrao da je njen engleski bolji od moga i imao sam puno poverenje u njenu
odanost.
Zaista se rtvovala. Tokom prilino dugog vremena nije htela da uzima vie od 6
funti, i odbila je da prima vie od 10 funti meseno. Kad bih je molio da uzme vie,
izgrdila bi me i rekla: Nisam ovde da primam platu od Vas. Ovde sam zato to volim
da radim sa Vama i sviaju mi se Vai ideali.
Jednom je imala priliku da dobije 40 funti od mene, ali je insistirala da to uzme
kao pozajmicu i naredne godine je vratila celu sumu. Njena hrabrost bila je ravna
njenoj rtvi. Meu onima koje sam imao privilegiju da upoznam, bila je jedna od
malobrojnih ena sa karakterom jasnim kao kristal i hrabrou koja bi postidela i
ratnika. Sada je odrasla ena. Ne znam kako se sada osea, kao to sam to znao dok
je bila kod mene, ali e moje poznanstvo sa tom mladom enom za mene uvek biti
sveto seanje. Ne bih bio veran istini ako bih zadrao za sebe ono to znam o njoj.
Nije znala za dan ili no trudei se za nau stvar. Izlazila bi napolje nou sasvim
176

sama da obavlja poslove i besno odbijala svaku ponudu za pratnju. Hiljade odlunih
Indijaca gledalo je u nju, radi vostva. Kada je tokom perioda satjagrahe gotovo
svakog dana neki od voa bio u zatvoru, ona je vodila pokret kao od ale. Upravljala
je hiljadama, vodila ogromnu prepisku i imala posao sa Indian Opinionom u svojim
rukama, ali se nikad nije umarala.
Mogao bih tako do u beskraj da piem o gici lezin, ali u zakljuiti ovo
poglavlje citirajui Gokaleovu pohvalu. Gokale je poznavao sve moje saradnike. Bio
je zadovoljan mnogim od njih i esto bi izrazio svoje miljenje o njima. Na prvo
mesto meu svim mojim indijskim i evropskim saradnicima stavljao je gicu lezin.
Retko sam sretao takvo portvovanje, takvu istotu i takvu neustraivost kakvu sam
video u gici lezin rekao je. Meu tvojim saradnicima, nju najvie cenim.

Poglavlje 90
Indian Opinion
Pre nego to nastavim da piem o ostalim bliskim kontaktima koje sam imao s
Evropljanima, moram da pomenem dve-tri vane stvari. Ali, jedan od tih kontakata
treba pomenuti odmah. Zaposlenje gice Dik nije bila dovoljna pomo da postignem
da uradim sve poslove. Bilo mi je potrebno vie pomoi. U prethodnim poglavljima
pomenuo sam g. Ria. Poznavao sam ga dobro. On je bio direktor jedne trgovake
firme. Prihvatio je moj predlog da napusti tu firmu i obui se da radi kod mene, to
me je znaajno rasteretilo.
Otprilike u to vreme javio mi se potovani Madanit sa predlogom da pokrene
Indijsko miljenje (Indian Opinion) i upitao me za savet. On je ve radio u tampi,
pa sam se sloio sa njegovim predlogom. asopis je pokrenut 1904. a potovani
Mansuklal Nazar je postao prvi urednik. Ali, ja sam morao da podnesem najvei teret
tog posla, poto sam, praktino, uglavnom ja morao da budem odgovoran za taj
asopis. Nije bila stvar u tome da g. Mansuklal to nije mogao da obavi. On se
poprilino bavio novinarstvom dok je bio u Indiji, ali se nije usuivao da pie o
zamrenim junoafrikim problemima, bar dok sam ja tu. Imao je izuzetno poverenje
u moj sud pa je na mene svalio odgovornost da se bavim urednikim kolumnama. Sve
do danas taj asopis je ostao nedeljnik, a u poetku je tampan na guaratiju, hindiju,
tamilskom i engleskom. Ali, video sam da su tamilski i hinduski delovi iluzorni. Oni
nisu sluili svrsi kojoj su bili namenjeni, pa sam prekinuo sa njima poto sam oseao
da bi, ukoliko bi se nastavili, u tome ak bila odreena doza obmane.
Nisam smatrao da treba da ulaem novac u taj asopis, ali sam ubrzo uvideo da
bez moje finansijske pomoi on ne bi mogao da nastavi da izlazi. I Indijci i Evropljani
su znali da, mada ja nisam zvanino urednik indijskog miljenja, praktino sam
odgovoran za njegov rad. Da taj asopis nije ni pokrenut, ne bih se potresao, ali
ugasiti ga kad je jednom poeo da izlazi bio bi i gubitak i sramota. Zato sam nastavio
da ulaem moj novac, sve dok praktino nisam protraio svu moju uteevinu na
177

njega. Seam se perioda kada sam morao da dodajem po 75 funti meseno.


Ali, nakon svih ovih godina, oseam da je taj asopis dobro posluio naoj
zajednici. On nikad nije bio namenjen da bude komercijalan. Sve dok je bio pod
mojom kontrolom, promene u tom asopisu ukazivale su na promene u mom ivotu.
asopis Indijsko miljenje je u to vreme bio ogledalo jednog dela mog ivota, kao
to su to Young India i Navajivan danas. Nedelju za nedeljom izlivao sam svoju
duu u njegove stupce i izlagao principe i praksu satjagrahe kako sam je ja razumeo.
Tokom 10 godina, sve do 1914, osim prekida kada sam prinudno bio na odmoru, u
zatvoru, teko da je izaao ijedan broj Indijskog miljenja bez nekog mog lanka.
Ne mogu da se setim da je ijedna re u tim lancima napisana bez promiljanja ili
namere, ili da je bila svesno preterivanje, ili neto napisano isto da udovolji. Zaista je
taj asopis postao za mene trening u samoobuzdavanju, a za prijatelje sredstvo da
budu u kontaktu sa mojim mislima. Kritiari su nalazili malo toga emu bi mogli da
zamere. Zapravo, ton Indijskog miljenja je prisiljavao kritiara da zauzda
sopstveno pero. Verovatno je da ni satjagraha ne bi bila mogua bez Indijskog
miljenja. itaoci su oekivali taj asopis da bi proitali istinitu priu o kampanji
satjagrahe, kao i o stvarnim prilikama Indijaca u Junoj Africi. Za mene je on postao
sredstvo prouavanja ljudske prirode u svim njenim bojama i nijansama, poto sam
uvek nastojao da uspostavim blisku i istu vezu izmeu urednika i italaca. Bio sam
zatrpan pismima koja su sadrala izlive srca mojih korespondenata. Oni su bili
prijateljski, kritiki ili ogoreni, ve prema naravi onoga ko je pisao. itanje,
pregledanje i odgovaranje na sva ta pisma za mene je bila sjajna lekcija. Bilo je to kao
da je itava zajednica glasno mislila zajedno sa mnom kroz tu prepisku. To je uinilo
da potpuno shvatim odgovornost jednog novinara, a uticaj koji sam na taj nain
ostvario nad naom zajednicom uinio je buduu kampanju izvodljivom,
dostojanstvenom i neodoljivom.
Ve u prvom mesecu izlaenja Indijskog miljenja shvatio sam da bi jedini cilj
novinarstva trebalo da bude sluenje. Novine imaju veliku mo, ali ba kao to
neobuzdana bujica vode potopi sela i uniti letinu, tako i pero bez kontrole slui jedino
da unitava. Ako je ono kontrolisano spolja, onda je to jo opasnije nego da uopte
nema kontrole. Kontrola moe doneti korist jedino kada se primenjuje iznutra. Pod
pretpostavkom da je ovakvo razmiljanje ispravno, koliko bi novina u svetu ispunilo
ove kriterijume? Ali, ko e da zaustavi one koje su beskorisne? I ko treba da bude
sudija? Korisno i beskorisno, kao i dobro i zlo u celini, moraju da idu zajedno, a
ovek mora da izabere.

Poglavlje 91
Lokacija za kulije, ili geto?
Neke od klasa koje nam najvie slue u drutvu, ali koje su indusi izabrali da smatraju
nedodirljivima, saterane su u daleke krajeve gradova, koji se na guaratiju nazivaju
178

dhedvado, i to ime je steklo lo glas. Pa i u hrianskoj Evropi, nekad su Jevreji bili


nedodirljivi i etvrti koje su im dodeljivane nosile su uvredljivi naziv geto Na
slian nain smo mi danas postali nedodirljivi June Afrike. Ostaje da se vidi koliko
su Endrjusova rtva i arobni tapi astrija uspeli da nas rehabilituju.
Stari Jevreji su sebe smatrali odabranim Boijim narodom, uz iskljuivanje svih
drugih, a posledica je bila da se njihovi potomci suoavaju sa jednom udnom pa ak
i nepravednom odmazdom. Na slian nain, Hindusi su sebe smatrali Arijevcima, ili
civilizovanim, a jedan deo sopstvenog roda Anarijevcima, ili nedodirljivima, a rezultat
je bio da je udna, iako nepravedna, odmazda snala ne samo Hinduse, ve i
muslimane i Parse u Junoj Africi, poto i oni pripadaju istoj zemlji i imaju istu boju
kao njihova hinduska braa.
italac e sada shvatiti u odreenoj meri znaenje rei lokacija kojom sam
zapoeo ovo poglavlje. U Junoj Africi smo stekli runo ime kuliji. Re kuli u
Indiji znai samo nosaa, ili nadniara, ali u Junoj Africi ona ima prezrivu konotaciju.
Ona tamo znai ono to parija ili nedodirljivi znai kod nas, a etvrti dodeljene
kulijima su poznate kao kuli lokacije. Johanesburg je imao takvu jednu lokaciju,
ali za razliku od ostalih mesta sa lokacijama gde su Indijci imali zakupnika prava, u
Johanesburgu su Indijci stekli u vlasnitvo svoje parcele lizingom na 99 godina. Ljudi
su se gusto naselili u tom kraju, u oblasti koja sa rastom populacije nije rasla. Osim
to je uredila da se na toj lokaciji iste klozeti na nasumian nain, optina nije uinila
nita da obezbedi sanitarije, a jo manje dobre puteve ili osvetljenje. Teko je bilo
oekivati da e optina odrati svoju higijenu, kad je bila ravnoduna prema dobrobiti
svojih stanovnika. Oni u toj meri nisu poznavali optinska sanitarna i higijenska
pravila, da nisu ni mogli da ih sprovedu bez pomoi optine. Da su svi oni koji su tu
boravili bili Robinzoni, pria bi bila drugaija. Ali, u svetu ne znamo nijednu koloniju
koju su naselili Robinzoni. Obino ljudi idu u inostranstvo u potrazi za bogatstvom i
trgovinom, ali su veina Indijaca koji su otili u Junu Afrika bili neuki, siromani
poljoprivrednici, kojima je bila potrebna sva briga i zatita koja je mogla da im se
prui. Trgovaca i obrazovanih Indijaca koji su poli za njima bilo je veoma malo.
Kriminalna nebriga optine i neznanje indijskih doseljenika udruili su se na taj
nain, uinivi tu lokaciju potpuno nehigijenskom. A optina, umesto da uradi bar
neto da popravi stanje, iskoristila je tu nehigijenu izazvanu njenim sopstvenim
nemarom kao izgovor da uniti tu lokaciju, pa je u tu svrhu od lokalnih vlasti dobila
ovlaenje da lii naseljenike prava vlasnitva. Takvo je bilo stanje stvari kada sam se
naselio u Johanesburgu.
Poto su imali pravo vlasnitva na svoju zemlju, trebalo je da stanovnici dobiju
kompenzaciju. Naimenovan je specijalni sud da sudi u sluajevima sticanja zemljita.
Ako zakupac nije hteo da prihvati ponudu optine, imao je pravo da se ali tom sudu,
a ako bi njegovo obeteenje prevazilazilo ponudu optine, optina je morala da snosi
trokove.
Veina zakupaca me je angaovala kao njihovog pravnog savetnika. Nisam imao
elje da zaraujem na tim sluajevima, pa sam rekao zakupcima da bi trebalo da budu
zadovoljni kakvu god cenu sud odredi, u sluaju da dobiju, i honorarom od 10 funti
179

po svakom ugovoru, nezavisno od rezultata sluaja. Takoe sam im rekao da


predlaem da se deo novca koji e mi platiti odvoji za izgradnju bolnice ili neke sline
institucije za siromane. Naravno da su time svi bili zadovoljni.
Od 70 sluajeva, samo smo jedan izgubili. Tako su honorari narasli do prilino
velike sume. Ali, tu je bilo Indijsko miljenje sa svojim stalnim zahtevima i te
novine su progutale, koliko se seam, oko 1600 funti. Trudio sam se oko tih
sluajeva. Klijenti su me uvek okruivali. Veina su bili radnici po ugovoru iz Bihara i
okoline i iz june Indije.
Radi obeteenja za njihove posebne albe osnovali su svoje sopstveno udruenje,
nezavisno od udruenja slobodnih indijskih trgovaca. Neki od njih su bili otvorenog
srca, slobodoumni i imali su uzvien karakter. Njihove voe bili su potovani
airamsing, predsednik, i potovani Badri, koji je bio isto tako dobar kao i
predsednik. Nijedan nije vie u ivotu. Oni su mi izuzetno mnogo pomogli. Potovani
Badri je doao u veoma blizak dodir sa mnom i igrao istaknutu ulogu u satjagrahi.
Preko tih i drugih prijatelja doao sam u blizak dodir sa brojnim indijskim
naseljenicima iz severne i june Indije. Postao sam vie njihov brat nego samo pravni
savetnik, i uestvovao u svim njihovim privatnim i javnim tugama i tekoama.
Interesantno je znati kako su me Indijci zvali. Abdula et je odbijao da mi se
obraa sa Gandi. Niko me, na sreu, nije nikad uvredio nazvavi me ili gledajui na
mene kao na saheba. Abdula et je naao lepo ime - bhai, odnosno brat. Drugi su
ga sledili i nastavili da mi se obraaju sa bhai. Sve do mog odlaska tako su me
nazivali Indijci, bivi radnici po ugovoru.

Poglavlje 92
Crna kuga - I
Indijci nisu bili uklonjeni sa te lokacije im je optina obezbedila sebi vlasnitvo. Bilo
je neophodno da se stanovnicima nau odgovarajua nova stanita pre nego to se
isele; ali, poto optina to nije lako mogla da uradi, Indijci su bili osueni da ostanu na
istoj prljavoj lokaciji, sa tom razlikom to je njihov poloaj postao jo gori nego pre.
Poto su prestali da budu vlasnici, postali su zakupci optine, a rezultat je bio da je
njihovo okruenje postalo prljavije nego ikad. Dok su bili vlasnici, morali su da
odravaju odreenu istou, makar samo i iz straha od zakona. Optina se toga nije
plaila! Broj zakupaca se poveavao, a sa njima i prljavtina i nered.
Dok su se Indijci sekirali zbog takvih okolnosti, iznenada je izbila crna kuga,
takoe zvana i pluna koga, stranija i smrtonosnija od bubonske.
Na sreu, za epidemiju nije bila odgovorna indijska lokacija, ve jedan od zlatnih
rudnika u okolini Johanesburga. Radnici u tom rudniku su bili uglavnom crnci, za iju
su istou bili odgovorni iskljuivo njihovi beli poslodavci. Bilo je i nekoliko Indijaca
koji su radili neke poslove u vezi sa rudnikom, a dvadeset tri od njih su se iznenada
180

zarazili i jedne veeri se vratili u svoje stanove u indijskoj etvrti sa akutnim oblikom
kuge. Uvaeni Madanit, koji je tada anketirao pretplatnike Indian Opiniona i
sakupljao pretplatu, zatekao se u tom trenutku u etvrti. On je bio izrazito neustraiv
ovek. Srce ga je zabolelo to vidi te rtve poasti, pa mi je poslao ceduljicu sa
sledeim sadrajem: Iznenada je izbila crna kuga. Mora da doe smesta i da
preduzme hitne mere, inae e nas ekati teke posledice. Molim te, doi odmah.
G. Madanit je hrabro obio bravu jedne naputene kue i smestio sve pacijente
unutra. Dovezao sam se biciklom do indijske etvrti i poslao pismo gradskom
delovoi da ga obavestim pod kojim smo uslovima uli u tu kuu.
Doktor Viljem Godfri, koji je radio u Johanesburgu, pritekao je u pomo im je
uo vesti, pa je postao i lekar i negovatelj bolesnicima. Ali, dvadeset tri pacijenta je
bilo previe da se o njima brine nas trojica.
Moje je uverenje, zasnovano na iskustvu, da ako je ovekovo srce isto, nevolja
mu dovodi u pomo ljude i sredstva da se bori protiv nje. U to vreme su u mojoj
kancelariji radila etiri Indijca, potovani Kaljandas, Maneklal, Gunvantrai Desai i jo
jedan ijeg imena ne mogu da se setim. Kaljandasa mi je poverio na brigu njegov
otac. U Junoj Africi nisam znao mnogo ljudi koji bi bili tako savesni i spremni da bez
pogovora posluaju kao to je to bio Kaljandas. Na sreu, on je tada bio neoenjen,
pa nisam oklevao da mu dajem rizine dunosti, ma koliko da je rizik bio veliki.
Maneldala sam naao u Johanesburgu. I on je, koliko se seam, bio neoenjen. Zato
sam odluio da rtvujem svu etvoricu - nazvali ih slubenicima, saradnicima ili
sinovima. Kaljandasa nije trebalo ni da pitam. Drugi su rekli da su spremni im su bili
upitani. Gde si ti, biemo i mi, glasio je njihov kratak i sladak odgovor.
Gospodin Ri je imao veliku porodicu. On je bio spreman da se upusti u ovo, ali
sam ga ja spreio. Nisam imao srca da ga izloim riziku. Zato je on obavljao posao
van opasne zone.
Bila je to uasna no - no bdenja i negovanja. Negovao sam nekoliko bolesnika
pre toga, ali nikad nekoga koga je uhvatila crna kuga. Hrabrost doktora Godfrija
pokazala se zaraznom. Nije bilo potrebno mnogo nege. Dati im njihovu dozu lekova,
ispuniti im ono to trae, drati ih u krevetima iste i uredne i hrabriti ih bilo je sve to
smo mogli da uradimo.
Neumorni ar i neustraivost sa kojom su mladii radili obradovala me je
neizmerno. ovek bi mogao da razume hrabrost dr Godfrija i iskusnog oveka kao
to je bio uvaeni Madanit. Ali kakav je samo bio duh te neiskusne omladine!
Koliko se seam, uspeli smo da pacijenti preive te noi.
Ali, ceo taj dogaaj, po strani od njegove uzvienosti, tako je zanimljiv i za mene
toliko vaan u religioznom smislu, da mu moram posvetiti bar jo dva poglavlja.

Poglavlje 93
Crna kuga - II
181

Gradski delovoa mi se zahvalio to sam se pobrinuo o praznoj kui i pacijentima.


Iskreno je priznao da Gradsko vee nema sredstava da se izbori sa takvom jednom
hitnom situacijom, ali je obeao da e nam ono pruiti svu pomo koju moe. Kada
se jednom u njima probudio oseaj dunosti, optina nije oklevala da preduzme hitne
mere.
Sutradan su mi stavili na raspolaganje jedno prazno skladite i predloili da se
pacijenti premeste tamo, ali se optina nije poduhvatila da oisti te prostorije. Zgrada
je bila zaputena i prljava. Oistili smo je sami, nabavili nekoliko kreveta i drugih
nunih stvari pomou dobrovoljnih priloga Indijaca i improvizovali privremenu
bolnicu. Optina je unajmila bolniarku, koja je dola sa rakijom i ostalom bolnikom
opremom. Doktor Godfri je ostao glavni.
Bolniarka je bila ljubazna gospoa i rado bi negovala pacijente, ali smo joj retko
doputali da ih dodirne da se ne bi zarazila.
Dobili smo uputstva da pacijentima esto dajemo doze rakije. Sestra je aktraila i
od nas da je uzimamo iz predostronosti, ba kao to je inila i sama. Ali, niko od nas
nije hteo ni da je pipne. Nisam verovao da moe da pomogne, ak ni pacijentima. Sa
doputenjem dr Godfrija, primenio sam tretman zemljom na tri pacijenta koji su bili
spremni da se lee bez rakije, i stavljao im vlane obloge od zemlje na glavu i grudi.
Dvojica od njih su preiveli. Ostalih dvadeset su umrli u skladitu.
U meuvremenu se optina bavila preduzimanjem drugih mera. Postojao je
karantin za zarazne bolesti na oko 12 km od Johanesburga. Dva preivela pacijenta su
premetena u atore blizu karantina, a ureeno je da se svaki novi oboleli poalje
tamo. Tako smo bili razreeni svog posla.
Za nekoliko dana smo saznali da se dobra bolniarka razbolela i odmah podlegla.
Nemogue je rei kako su pomenuta dva pacijenta preivela i kako smo mi ostali
imuni, ali je to iskustvo uvealo moju veru u tretmane zemljom, kao i moju sumnju u
efikasnost rakije, ak i kao leka. Znam da ni ta vera ni ta sumnja nisu zasnovani na
vrstim osnovama, ali i dalje imam isti utisak, kao onaj koji sam tada stekao, pa sam
zato mislio da je nuno da ga ovde pomenem.
Po izbijanju epidemije kuge, uputio sam otro pismo novinama, u kojem sam
izneo da smatram da je optina kriva za zanemarivanje lokacije koja je prela u njeno
vlasnitvo i da je odgovorna i za izbijanje same epidemije. To pismo mi je pridobilo g.
Henrija Polaka i delom je ono doprinelo to sam se sprijateljio sa pokojnim
veleasnim Dozefom Doukom.
U jednom od prethodnih poglavlja rekao sam da sam obino jeo u
vegetarijanskom restoranu. Tu sam se upoznao sa g. Albertom Vestom. Sastajali smo
se u tom restoranu svake veeri i ili zajedno u etnju posle veere. Gospodin Vest je
bio partner u malom tamparskom preduzeu. Proitao je u tampi moje pismo o
epidemiji, pa se uznemirio kad me nije naao u restoranu.
Od izbijanja epidemije, moji saradnici i ja smo smanjili nae obroke, a ja sam
odavno sebi postavio za pravilo da tokom epidemija budem na laganoj hrani. Zato
sam u tom periodu odustao od veere. Ruak bih takoe zavrio pre nego to stignu
ostali gosti. Vlasnika restorana sam poznavao veoma dobro, pa sam ga obavestio da
182

elim da to je vie mogue izbegavam kontakt sa prijateljima poto sam se


angaovao u nezi obolelih od kuge.
Poto me nije video u restoranu dan ili dva, g. Vest je pokucao na moja vrata rano
ujutru, ba kad sam se spremao da izaem u etnju. Kad sam otvorio vrata, g. Vest je
rekao: Nisam Vas naao u restoranu pa sam se zaista uplaio da Vam se neto nije
desilo. Zato sam odluio da doem ujutru i vidim Vas kako bih bio siguran da u Vas
zatei kod kue. Pa, ovde sam, stojim Vam na raspolaganju. Spreman sam da
pomognem u nezi pacijenata. Znate da nemam nikog ko zavisi od mene.
Zahvalio sam mu se, pa bez gotovo ikakvog razmiljanja, odgovorio: Neu da
Vas angaujem kao bolniara. Ukoliko ne bude novih sluajeva, biemo slobodni za
dan ili dva. Ali, ima jedna stvar.
Da, koja?
Da li biste mogli da se pobrinete za tampu Indijskog miljenja u Durbanu?
Gospodin Madanit e verovatno biti angaovan ovde, a neko je potreban u Durbanu.
Ako biste mogli da tamo odete, oseao bih se sasvim na miru u tom pogledu.
Vi znate da imam tampariju. Najverovatnije je da u moi da idem, ali da li bih
mogao da Vam dam konaan odgovor veeras? Porazgovaraemo o tome tokom nae
veernje etnje.
Bio sam ushien. Porazgovarali smo. Sloio se da ide. Plata mu nije bila bitna,
poto njegov motiv nije bio novac. Ali, dogovorili smo se da prima 10 funti meseno i
deo zarade, ako je uopte bude. Ve sutradan je g. Vest otiao u Durban veernjim
vozom, poverivi mi da naplatim njegova potraivanja. Od tog dana, pa sve dok
nisam otplovio iz June Afrike, on mi je ostao prijatelj u mojim radostima i tugama.
Gospodin Vest je poticao iz seljake porodice iz Lauta (Linkolnir). Zavrio je
osnovnu kolu, ali je nauio dosta toga u ivotnoj koli, a i samostalno. Uvek sam ga
znao kao istog, trezvenog, bogobojaljivog, humanog Engleza.
U narednim poglavljima saznaemo vie o njemu i njegovoj porodici.

Poglavlje 94
Indijska etvrt u plamenu
Iako smo moji saradnici i ja bili osloboeni od brige za pacijente, ostalo je mnogo
stvari koje je crna kuga pokrenula i koje su morale da se ree.
Pomenuo sam ve nemarnost optine u pogledu indijske etvrti. Ali, kada je bilo u
pitanju zdravlje njenih belih graana, optina je bila potpuno aurna. Potroila je
velike sume da ouva njihovo zdravlje i sada je sipala novac kofama da suzbije kugu.
Uprkos mnogim gresima koji se tiu propusta i stvari uinjenih na tetu Indijaca za
koje sam okrivio optinu, nisam mogao a da ne pohvalim njeno zalaganje za bele
graane, pa sam pruio koliko god sam mogao pomoi u njenim hvale vrednim
naporima. Imam utisak da bi za optinu zadatak bio tei da sam se uzdrao od
183

saradnje, i da ona ne bi oklevala da upotrebi oruanu silu i da uradi najgore.


Ali, sve je to izbegnuto. Optinske vlasti bile su zadovoljne ponaanjem Indijaca,
pa je mnogo budueg rada koji se ticao mera protiv kuge bilo pojednostavljeno.
Upotrebio sam sav svoj uticaj da navedem Indijce da se potine zahtevima optine.
Daleko od toga da je bilo lako za Indijce da sve to ispune, ali se ne seam da se iko
protivio mome savetu.
Indijska etvrt je stavljena pod jaku strau, ulazak i izlazak iz nje bio je nemogu
bez dozvole. Moji saradnici i ja imali smo otvorene dozvole za ulazak i izlazak.
Doneta je odluka da se svo stanovnitvo iseli i da tri nedelje ivi pod atorima na
otvorenom oko 20 km od Johanesburga, a potom da se indijska etvrt spali. Za
smetanje pod atorima sa neophodnim potreptinama i drugim stvarima bilo je
potrebno neko vreme, a tokom tog perioda straa je bila neophodna.
Narod je bio strano uplaen, ali im je moje stalno prisustvo bilo uteha. Mnogi od
siromanih su zakopavali svoju oskudnu uteevinu u zemlju. Sad su morali da je
iskopaju. Nisu imali banku, nisu ni znali za nju. Ja sam postao njihov bankar. Bujice
novca slile su se u moju kancelariju. U takvoj krizi nisam nikako mogao da
naplaujem za svoj rad. Nekako sam uspevao da obavim posao. Upravnika moje
banke sam poznavao veoma dobro. Rekao sam mu da bi trebalo da ostavim taj novac
kod njega. Banke nipoto nisu bile eljne da prime velike koliine bakarnih i srebrnih
novia. Meu bankarskim slubenicima je takoe vladao strah, pa su odbijali i da
pipnu novac koji dolazi iz zone zahvaene kugom. Ali, direktor mi je pomogao na
svaki nain. Odlueno je da se sav novac dezinfikuje pre nego to se poalje u banku.
Koliko se seam, tom prilikom je uloeno u banku skoro 60000 funti. One ljude koji
su imali dovoljno novca zamolio sam da ga ostave kao fiksni depozit, i oni su taj savet
posluali. Posledica toga je bila da su neki navikli da tede novac u banci.
Stanovnici indijske etvrti su odvezeni specijalnim vozom na Kilsprut farmu blizu
Johanesburga, gde im je optina obezbedila snabdevanje o javnom troku. Taj grad
pod atorima izgledao je kao vojni logor. Ljudi koji nisu bili naviknuti na ivot u
logorima bili su uznemireni i udili su se takvom ureenju; ali nisu naili ni na kakve
posebne neugodnosti. Vozio sam se biciklom svakog dana da ih obiem. Nakon
dvadeset i etiri sata tamo, ve su zaboravili sav svoj jad i poeli da ive veselo. Kad
god bih otiao tamo, nalazio sam ili kako uivaju u pesmi i veselju. Tri nedelje
boravka na sveem vazduhu je oigledno poboljalo njihovo zdravlje.
Koliko se seam, indijska etvrt je zapaljena ve sutradan po evakuaciji. Optina
nije pokazala ni najmanju nameru da bilo ta spase od vatre. Otprilike u isto vreme, i
iz istih razloga, optina je spalila svu drvenu grau na pijaci i tako izgubila nekih deset
hiljada funti. Razlog za taj drastian korak bilo je otkrie nekoliko uginulih pacova na
pijaci.
Optina je podnela ogromne trokove, ali je uspeno zaustavila dalji razvoj kuge,
pa je grad ponovo mogao da slobodno die.

184

Poglavlje 95
arolija jedne knjige
Crna kuga je osnaila moj uticaj kod siromanih Indijaca, a proirila je i moj posao i
odgovornosti. Neki od mojih novih kontakata sa Evropljanima postali su toliko bliski
da su znaajno uveali moje moralne obaveze.
Upoznao sam se sa g. Polakom u vegetarijanskom restoranu, ba kao to sam se
bio upoznao i sa g. Vestom. Jedne veeri, jedan mladi koji je veerao za stolom
nedaleko od mog poslao mi je svoju vizit-kartu izrazivi elju da me upozna. Pozvao
sam ga da doe za moj sto, to je i uinio.
Ja sam zamenik urednika asopisa The Critic, rekao je. Kada sam proitao
Vae pismo tampi o kugi, osetio sam snanu elju da Vas vidim. Drago mi je to
imam tu priliku.
Bio je to g. Polak. Njegova otvorenost me je privukla. Iste te veeri smo se
upoznali. Izgleda da smo imali sline poglede na osnovne stvari u ivotu. On je voleo
jednostavan ivot. Imao je sjajnu sposobnost da primeni u praksi sve to je privlailo
njegov intelekt. Neke od promena koje je nainio u svom ivotu bile su isto tako brze
koliko i korenite.
Indian Opinion je svakog dana postajao sve skuplji. Ve prvi izvetaj g. Vesta je
bio uznemirujui: Ne oekujem da e ovaj poduhvat doneti profit za koji ste mislili
da je verovatan. Plaim se da smo ak na gubitku. Knjige nisu u redu. Postoje veliki
zaostali dugovi koji moraju da se plate, ali ne mogu da ih uhvatim ni za glavu ni za
rep. Moraju da se izvre znaajne ispravke. Ali sve to ne treba da Vas uznemirava.
Nastojau da dovedem stvari u red najbolje to mogu. Ostajem u poslu, bilo zarade ili
ne
Gospodin Vest je mogao da ode kada je otkrio da nema zarade, a ja ne bih mogao
da ga krivim. U stvari, imao je pravo da me optui, jer sam ja taj projekat predstavio
kao profitabilan, a bez pravog dokaza. Ali, on to nije uradio, kao to se nije ni poalio
nijednom reju. Imao sam, meutim, utisak da je to otkrie navelo g. Vesta da me
smatra lakovernim. Ja sam naprosto prihvatio procenu uvaenog Madanita a da se
nisam potrudio da je proverim, pa sam rekao g. Vestu da moe da oekuje zaradu.
Sada uviam da javni radnik ne treba da daje izjave u koje nije siguran. Iznad
svega, sledbenik istine mora da bude veoma oprezan. Dopustiti nekom oveku da
poveruje u neto to nije potpuno provereno znai kompromitovati istinu. Boli me to
moram da priznam da, uprkos tom saznanju, nisam potpuno pobedio moju naviku da
budem lakoveran, a za to je odgovorna moja ambicija da radim vie posla nego to
sam sposoban. Ta ambicija je esto bila izvor brige, vie za moje saradnike nego za
mene samog.
Po prijemu pisma g. Vesta poao sam u Natal. U gospodina Polaka stekao sam
185

potpuno poverenje. Doao je da me isprati na stanici i ostavio mi da proitam tokom


putovanja knjigu, za koju je rekao da je siguran da e mi se svideti. Bila je to
Raskinova I ovom poslednjem (Unto This Last)
Kad sam je jednom uzeo, nisam mogao da ostavim tu knjigu. Osvojila me je. Od
Johanesburga do Durbana putuje se dvadeset i etiri sata. Voz je stigao tamo uvee.
Nisam uopte mogao da spavam te noi. Odluio sam da promenim moj ivot u
skladu sa idealima te knjige.
To je bila prva Raskinova knjiga koju sam proitao. Tokom mog kolovanja
nisam itao praktino nita osim udbenika, a nakon to sam poeo aktivan ivot,
imao sam veoma malo vremena za itanje. Zato ne mogu da tvrdim da imam mnogo
knjikog znanja. Ali, verujem da nisam izgubio mnogo usled tog nametnutog
ogranienja. Naprotiv, to ogranieno itanje mi je omoguilo da potpuno svarim ono
to sam proitao. Od tih knjiga, ona koja je donela trenutni i praktini preobraaj u
mom ivotu bila je Unto This Last. Preveo sam je kasnije na guarati, nazvavi je
Sarvodaya (Dobrobit svih).
Verujem da sam otkrio da sam u toj sjajnoj Raskinovoj knjizi naao odraz nekih
mojih najdubljih ubeenja i zato me je ona toliko osvojila i uinila da preobrazim svoj
ivot. Pesnik je onaj ko moe da iznese na povrinu dobro koje je skriveno u
ljudskim grudima. Pesnici ne utiu na sve podjednako, jer nisu svi evoluirali u istoj
meri.
Uenje Unto This Last, kako sam ga ja razumeo, glasi:
1. Da se dobro pojedinca nalazi u dobru svih.
2. Da rad advokata ima istu vrednost kao i rad berberina u smislu da obojica
imaju pravo da zarade za ivot svojim radom.
3. Da je ivot napornog rada, tj. rad oraa i rad zanatlije, vredan ivljenja.
Ovo prvo sam znao. Drugo sam maglovito poimao. Tree mi nikad nije sinulo.
Unto This Last mi je uinilo jasnim kao dan da su drugo i tree sadrani u prvom.
Ustao sam u zoru, spreman da sprovedem te principe u praksi.

Poglavlje 96
Naselje u Feniksu
Popriao sam o itavoj stvari sa g. Vestom, opisao sam mu kakav je uticaj Unto This
Last izvrila na moj um i predloio da se Indian Opinion premesti na neku farmu,
na kojoj svi treba da rade, da dobijaju istu platu i da u slobodnom vremenu rade
tamparski posao. G. Vest se sloio sa tim predlogom pa je odreeno da 3 funte bude
mesena zarada po glavi, bez obzira na boju koe ili nacionalnost.
Ali, bilo je pitanje da li bi se svih deset ili vie radnika u tampariji sloilo da se
nasele na nekoj zabaenoj farmi i da budu zadovoljni samo golim izdravanjem. Zato
smo predloili da oni koji ne mogu da se uklope u tu shemu treba da nastave da
186

dobijaju svoju platu i da se postepeno trude da postanu lanovi tog naselja.


Razgovarao sam sa radnicima o tom predlogu. On se nije svideo uvaenom
Madanitu, koji je smatrao da je predlog budalast i mislio da e upropastiti poduhvat
u koji je on uloio sve svoje; da e radnici pobei, da e Indian Opinion prestati da
izlazi, a tamparija morati da se zatvori.
Meu radnicima u tampariji bio je i aganlal Gandi, jedan od mojih roaka.
Njemu sam izneo ovaj predlog u isto vreme kada i Vestu. On je imao enu i decu, ali
je od detinjstva uen da se podvrgava treningu i da radi za mene. Imao je puno
poverenje u mene. Zato se bez ikakve rasprave sloio sa tom zamilju, i sa mnom je
sve od tada. Mainista Govindasvami se takoe sloio sa predlogom. Ostali se nisu
sloili sa ovom zamilju, ali su pristali da pou gde god da premestim tampariju.
Mislim da mi nije trebalo vie od dva dana da uredim te stvari sa ljudima. Nakon
toga sam odmah dao oglas da traim parcelu blizu neke eleznike stanice u okolini
Durbana. Ponuda takve vrsta je stigla iz Feniksa. Gospodin Vest i ja smo poli da
pregledamo zemljite. Za nedelju dana kupili smo 20 jutara zemlje. Parcela je imala
lep mali izvor, nekoliko pomorandi i mango drvo. Uz nju je bila i jedna parcela od 80
jutara sa mnogo vie voki i sa jednom tronom kolibom. Kupili smo i to, a ukupna
cena bila je hiljadu funti.
Pokojni g. Rustomi me je uvek podravao u takvim poduhvatima. Njemu se taj
projekat svideo. Stavio mi je na raspolaganje polovne talasaste eline ploe od
jednog velikog skladita i drugi graevinski materijal, sa kojim smo poeli da radimo.
Nekoliko indijskih drvodelja i zidara, koji su radili sa mnom u Burskom ratu, pomogli
su mi da podignemo upu za tampariju. Ta graevina, duga 25 i iroka 16 metara,
bila je spremna za manje od mesec dana. Gospodin Vest i ostali, uz veliki lini rizik,
ostali su sa drvodeljama i zidarima. Ta parcela, nenaseljena i obrasla gustom travom,
bila je puna zmija i oigledno opasna za ivot. Isprva su svi iveli pod atorom.
Veinu stvari smo dopremili kolima iz Feniksa za oko nedelju dana. Mesto je bilo na
22 km od Durbana, a na 4 km od stanice u Feniksu.
Samo je jedno izdanje Indian Opiniona moralo da bude tampano sa strane, u
tampariji Mercury.
Sada sam se poduhvatio da privuem u Feniks one poznanike i prijatelje koji su
doli sa mnom iz Indije da oprobaju sreu i koji su se upustili u poslove raznih vrsta.
Doli su u potrazi za bogatstvom, pa ih je zato bilo teko ubediti; ali, neki su pristali.
Od njih mogu da izdvojim Maganlala Gandija. Ostali su se vratili svom poslu.
Maganlal Gandi je zauvekostavio svoj posao da bi svoju sudbinu povezao sa mojom,
a po sposobnostima, rtvovanju i posveenosti stoji na prvom mestu meu prvim
saradnicima u mojim etikim eksperimentima. Njegovo mesto, kao samoukog
zanatlije meu njima, je jedinstveno.
I tako je naselje u Feniksu pokrenuto 1904, i na njemu je uprkos loim
prognozama Indijsko miljenje nastavilo da izlazi.
Ali, te poetne tekoe, promene koje su nainjene, nae nade i razoaranja,
zahtevaju posebno poglavlje.

187

Poglavlje 97
Prva no
Nije bilo lako po prvi put izdati Indijsko miljenje iz Feniksa. Da nisam preduzeo
dve mere opreza unapred, to prvo ondanje izdanje bi verovatno bilo proputeno ili bi
zakasnilo. Ideja da imamo motor koja e pokretati tamparsku presu me nije
privlaila. Mislio sam da bi runo pokretanje bilo vie u skladu sa atmosferom gde
poljoprivredni radovi takoe treba da se obavljaju runo. Ali, poto ta ideja nije
izgledala izvodljiva, postavili smo benzinski motor. Ipak, predloio sam Vestu da
imamo neku runu alternativu na koju moemo da se oslonimo u sluaju da motor
otkae. Zato smo ugradili jedan toak koji se mogao pokretati rukama. Uzeto je u
obzir i da se format papira, dnevnih novina, smanji na duge tabake, kako bismo u
sluaju nekog kvara mogli da seemo primerke uz pomo pedale.
U poetku smo svi morali da ostajemo do kasno u no pred izlazak novina. Svi, i
mladi i stari, morali su da pomognu u savijanju listova. Obino bismo zavravali posao
izmeu deset uvee i ponoi. Ali, prva no je bila nezaboravna. Pozvali smo jednog
inenjera iz Durbana da podesi motor i pokrene ga. On i Vest su pokuali sve to su
mogli, ali uzalud. Svi smo strepeli. Na kraju mi je Vest doao u oajanju, sa suzama u
oima, i rekao: Motor nee da proradi, bojim se da ne moemo da izdamo novine na
vreme.
Ako je tako, ta moemo? Nema koristi od plakanja. Hajde da uradimo sve to
je oveku mogue. ta je sa runim tokom? rekao sam teei ga.
Imamo li ljude da rade?, odgovorio je. Nema nas dovoljno da obavimo taj
posao. On zahteva naizmenini rad etvorice ljudi, a nai ljudi su svi umorni.
Gradnja objekata jo nije bila zavrena, tako da su drvodelje bili sa nama. Spavali
su na podu tamparije. Rekao sam, pokazavi na njih: Zar ne bismo mogli da pitamo
ove drvodelje? A mi moemo da radimo celu no. Mislim da nam preostaje jo to
reenje.
Ne usuujem se da budim drvodelje. A svi nau ljudi su zaista previe umorni
rekao je Vest.
Pa, to je posao za mene, da se pogaam, rekoh.
Onda je moda mogue da zavrimo posao, odgovori Vest.
Probudio sam drvodelje i zamolio ih za pomo. Nije bilo potrebno nagovarati ih.
Rekli su: Ako nas ne moete pozvati kad je hitno, kakva korist od nas? Vi se
odmorite, a mi emo raditi na toku. Za nas je to lak posao. Nai ljudi su, naravno,
bili spremni.
Vest je bio potpuno oduevljen i poeo je da peva kad smo se bacili na posao.
Pomagao sam drvodeljama, a ostali su im se pridruivali naizmenino, pa smo tako
radili do 7 ujutru. Ostalo je jo dosta da se uradi. Zato sam predloio Vestu da moda
probudi inenjera da pokua da ponovo upali motor, pa ako uspemo, moda i
188

zavrimo na vreme.
Vest ga je probudio i on je smesta otiao u mainsku prostoriju. I gle! Motor je
proradio maltene im ga je dotakao. Cela tamparija je odzvanjala povicima radosti.
Kako je to mogue? Kako to da od svog naeg sinonog truda nije bilo nikakve
koristi, a ujutru je motor proradio kao da nema nikakvih problema sa njim? upitao
sam.
Teko je to rei, odgovorio je Vest, ili inenjer, zaboravio sam ko. Izgleda da
se i maine ponekad ponaaju kao da im je potreban odmor, ba kao i nama.
to se mene tie, neuspeh sa motorom je doao kao neka vrsta testa za sve nas, a
to to je proradio u pravom trenutku, bilo je plod naih iskrenih i ozbiljnih napora.
Novine su otpremljene na vreme pa su svi bili sreni.
Ova poetna upornost obezbedila je redovno izlaenje novina i u Feniksu stvorila
atmosferu samopouzdanja. U odreenom trenutku smo namerno odustali od
korienja motora i radili iskljuivo runo. Po mom miljenju, to su bili dani najvieg
etikog poleta u Feniksu.

Poglavlje 98
Polak se ukljuuje
Uvek mi je bilo ao to sam, iako sam ja inicirao to naselje u Feniksu, mogao da tu
boravim samo tokom kratkih perioda. U poetku sam mislio da se polako povuem iz
prakse, preselim se u to naselje i tu ivim, da zaraujem za ivot manuelnim radom i
da naem radost sluenja u ispunjenju misije Feniksa. Ali, nije moglo da bude tako. Iz
iskustva sam nauio da ovek planira, ali ga Bog esto omete; meutim, poto je
krajnji cilj potraga za istinom, ma koliko da su ovekovi planovi osujeeni, ishod
nikad nije tetan a esto je bolji nego to se oekivalo. Neoekivani pravac kojim je
Feniks krenuo i neoekivana zbivanja svakako da nisu bila tetna, mada je teko rei
da su bila bolja nego to smo u poetku oekivali.
Da bismo omoguili svakom od nas da ivi od manuelnog rada, podelili smo
zemljite oko tamparije na parcele od po tri jutra. Jedna od njih pripala je meni. Na
tim parcelama smo, mada nam to ba nije bilo drago, sagradili kuice od talasastog
elika. Mi smo eleli da imamo kolibe od zemlje pokrivene slamom ili kuice od cigli,
kao to bi i priliilo obinim seljacima, ali to nije moglo da se uradi. One bi bile
skuplje i traile bi vie vremena, a svi su eleli da se okue to je pre mogue.
Urednik je jo uvek bio Mansuklal Nazar. On nije prihvatio ovaj novi plan i
rukovodio je asopisom iz Durbana, gde se nalazio ogranak kancelarije Indian
Opiniona. Iako smo plaali slovoslagae, ideja je bila da svi stanovnici naselja naue
tipografiju - najlaki, mada i najdosadniji posao u tamparstvu. Zato su oni, koji nisu
ve znali, nauili taj posao. Ja sam ostao glupan do kraja. Maganlal Gandi nas je sve
nadmaio. Iako nikad ranije nije radio u tampariji, postao je vet slovoslaga i ne
189

samo da je postao veoma brz, ve je, na moje prijatno iznenaenje, brzo ovladao i
svim drugim granama tamparskog posla. Uvek sam mislio da on nije svestan
sopstvenih sposobnosti.
Tek to smo se naselili, zgrade jedva da su bile gotove, kad sam morao da ostavim
novosagraeno gnezdo i odem u Johanesburg. Nisam bio u poloaju da dopustim da
tamonji posao ostane bez nadzora na bilo koji period.
Po povratku u Johanesbrug, obavestio sam Polaka o vanim promenama koje
sam nainio. Njegovoj radosti nije bilo kraja kad je saznao da je to to mi je pozajmio
knjigu dalo takve rezultate. Da li je mogue, pitao me je, da se i ja ukljuim u taj
novi poduhvat? Svakako, rekao sam. Ako hoete, moete da sa pridruite naem
naselju. Potpuno sam spreman, odgovorio je, ako mi doputate. Njegova
reenost me je osvojila. Obavestio je efa u The Criticu mesec dana unapred o
otkazu i stigao u Feniks nakon toga. Svojom drueljubivou osvojio je srca svih i
uskoro postao lan te porodice. Jednostavnost je u tolikoj meri bila deo njegove
prirode da se u Feniksu, umesto da osea da mu je takav ivot stran ili teak, oseao
kao riba u vodi. Ali, nisam mogao da ga dugo drim tamo. Gospodin Ri je odluio da
zavri studije prava u Engleskoj, pa nisam mogao da jednom rukom nosim teret moje
kancelarije; zato sam predloio Polaku da pone da radi u kancelariji i stekne
kvalifikacije pravozastupnika. Mislio sam da emo se na kraju obojica povui i
nastaniti u Feniksu, ali to se nikad nije desilo. Polak je bio tako poverljive prirode, da
kad bi jednom stekao poverenje u nekog prijatelja, trudio se da se sloi sa njim
umesto da se raspravlja. Pisao mi je iz Feniksa: iako voli da tu ivi, savreno je srean
i nada se da e se to naselje razviti, spreman je da doe da radi u mojoj kancelariji i
da stekne kvalifikacije pravozastupnika ukoliko ja mislim da emo na taj nain bre
ostvariti nae ideale. Od srca sam se obradovao tom pismu. Polak je napustio Feniks,
doao u Johanesburg i poeo da se ui pravu sa mnom.
Otprilike u isto vreme, jedan kotski teozof, koga sam pouavao za lokalni
pravniki ispit, takoe nam se pridruio kao slubenik na obuci nakon to sam ga
pozvao da sledi Polakov primer. Zvao se g. Mekintajr.
I tako, iako sam imao hvale vredan cilj - da ostvarim moje ideale u Feniksu izgledalo je da odlazim sve dalje i dalje na drugu stranu, i da Bog nije hteo drugaije, i
sam bih se upleo u tu mreu koju sam rasprostro u ime jednostavnog ivota.
Nakon nekoliko poglavlja, opisau kako smo ja i moji ideali bili spaseni na nain
koji niko nije mogao da zamisli niti oekuje.

Poglavlje 99
Koga Bog titi...
Sada sam se ve odrekao svake nade da u se vratiti u Indiju u bliskoj budunosti.
Bio sam obeao mojoj eni da u se vratiti kui za godinu dana. Godina je prola bez
190

ikakvih izgleda da se vratim, pa sam odluio da poaljem po nju i decu.


Na brodu kojim su plovili u Junu Afriku, Ramdas, moj trei sin, slomio je ruku
dok se igrao sa kapetanom broda. Kapetan se lepo pobrinuo o njemu i poverio
brodskom lekaru da se brine o njemu. Ramdas se iskrcao sa rukom u povezu.
Brodski lekar je posavetovao da mu tu ranu, im stignemo kui, previje neki dobar
lekar. Ali, to je bio period u kome sam bio pun poverenja u moje eksperimente sa
tretmanima zemljom. ak sam uspeo da ubedim neke od mojih klijenata koji su
verovali u moje arlatanstvo da probaju tretmane zemljom i vodom.
ta, dakle, da uradim sa Ramdasom? Imao je samo osam godina. Upitao sam ga
da li ima neto protiv da mu ja previjem ranu. Sa osmehom je rekao da nema nita
protiv. U tim godinama, on nije mogao da odlui ta je najbolje za njega, ali je vrlo
dobro uviao razliku izmeu arlatanstva i pravog medicinskog tretmana. A znao je i
za moju naviku kunog leenja i imao je dovoljno vere da mi se poveri. U strahu i
drhtei, razvezao sam zavoj, isprao ranu, stavio oblog od iste zemlje i ponovo
uvezao ruku. Takvo previjanje se ponavljalo svakodnevno otprilike mesec dana, dok
se rana nije potpuno zacelila. Nije ostala kvrga i rani nije trebalo vie vremena da se
zaceli nego to je brodski lekar rekao da e biti potrebno uz uobiajeni tretman.
Taj i drugi eksperimenti osnaili su moju veru u takve kune lekove i ja sam sada
nastavio sa njima sa jo vie samopouzdanja. Proirio sam oblast njihove primene,
probajui leenje zemljom, vodom i postom za rane, groznice, poremeaje varenja,
uticu i druge tegobe, i to u veini sluajeva uspeno. Ali, danas u sve to nemam
takvo poverenje kakvo sam imao u Junoj Africi, a iskustvo mi je ak pokazalo da
takvi eksperimenti nose oigledne rizike.
Dakle, to to ovde pominjem te eksperimente nije zato da bih pokazao njihov
uspeh. Ne mogu da tvrdim da je bilo koji od njih potpuno uspeo. ak ni medicinski
profesionalci ne mogu to da tvrde za svoje eksperimente. Moj cilj je samo da
pokaem da onaj ko hoe da proba neke nove eksperimente, mora da pone od sebe.
To vodi brem otkrivanju istine, a Bog uvek titi iskrenog eksperimentatora.
Rizici koje su podrazumevali eksperimenti u razvijanju bliskih odnosa sa
Evropljanima bili su isto toliko ozbiljni koliko i rizici eksperimenata sa prirodnim
leenjem. Jedino to su to bili rizici drugaije vrste. Ali, gajei te odnose, nikad nisam
mnogo razmiljao o rizicima.
Pozvao sam Polaka da doe da ivi sa mnom i poeli smo da ivimo kao braa po
krvi. Nekoliko godina je bio veren sa jednom damom koja e uskoro postati ga
Polak, ali je brak bio odlagan za neko povoljnije vreme. Imao sam utisak da je Polak
hteo da zaradi neto novca pre nego to se skrasi u branom ivotu. On je poznavao
Raskina bolje nego ja, ali je njegovo zapadno okruenje bilo prepreka da odmah
primeni Raskinovo uenje u praksi. Ali, ja sam ga molio: Kad postoji jedinstvo srca,
kao to je to sluaj sa tobom, nije ba ispravno odlagati brak samo iz finansijskih
razloga. Da je siromatvo prepreka, siromani ljudi se nikad ne bi enili. Onda, ti sada
ivi kod mene. Ne mora da plaa kiriju. Mislim da treba da se oeni to je pre
mogue. Kao to sam rekao u prethodnim poglavljima, nikad nisam morao da se
dvaput raspravljam sa Polakom. On je uvaio snagu mog argumenta i odmah poeo
191

prepisku o toj temi sa gospoom Polak, koja je tada bila u Engleskoj. Ona je rado
prihvatila prosidbu i za nekoliko meseci doputovala u Johanesburg. Nisu dolazili u
obzir nikakvi posebni trokovi za venanje, nije se smatralo da je potrebno ak ni
neko posebno odelo. Nisu im bili potrebni verski rituali da bi zapeatili tu vezu.
Gospoa Polak je po roenju bila hrianka, a g. Polak Jevrejin. Njihova zajednika
religija bila je religija etinosti.
Mogao bih da u prolazu pomenem zabavan dogaaj u vezi sa tim venanjem.
Matiar evropskih brakova u Transvalu nije mogao da registruje crnce ili obojene. U
pomenutom braku, ja sam bio kum. Nije da nismo mogli da naemo nekog evropskog
prijatelja u tu svrhu, ali Polak nije hteo ni da uje za to. I tako smo svo troje poli kod
matiara. Kako je on mogao da bude siguran da su strane koje stupaju u brak, u
kome sam ja kum, oboje belci? Predloio je da odloimo registraciju dok se ne ispita.
Sutradan je bila nedelja. Prekosutra je bila Nova godina, dravni praznik. Odlagati
datum sveano ugovorenog venanja pod tako klimavim izgovorom bilo je vie nego
to ovek moe da istrpi. Poznavao sam glavnog sudiju, koji je bio ef matiarskog
odeljenja. I tako sam se pojavio pred njim sa ovim parom. Nasmejao se, dao mi
pisamce za matiara, pa je brak zakonski sklopljen.
Sve do sada, Evropljani koji su iveli sa nama su mi bili manje-vie poznati od
ranije. Ali, sada je jedna engleska dama, koja je bila potpuni stranac, ula u nau
porodicu. Ne seam se da smo ikad imali rasprave sa nekim tek venanim parom, a
ak i kad bi ga Polak i moja ena imale neko neprijatno iskustvo, to ne bi bilo nita
gore nego to se deava i u najbolje sreenim homogenim porodicama. A neka se zna
da bi se moja porodica mogla smatrati sutinski heterogenom porodicom, u koju su
slobodno primani ljudi svih vrsta i temperamenata. Kad razmislimo o tome, uviamo
da je razlika izmeu heterogenog i homogenog isto imaginarna. Svi smo mi jedna
porodica.
Bolje je da kaem neto i o venanju g. Vesta u ovom poglavlju. U tom periodu
mog ivota, moje predstave o bramaariji nisu bile potpuno sazrele, pa sam se
zanimao time da poenim sve moje prijatelje neenje. Kad je, u odgovarajue vreme,
Vest otputovao u Laut da vidi svoje roditelje, posavetovao sam ga da se vrati oenjen,
ako je mogue. Feniks je bio zajedniki dom, a poto je trebalo da svi mi postanemo
farmeri, nismo se plaili braka i njegovih uobiajenih posledica. Vest se vratio sa
gospoom Vest, divnom mladom damom iz Leestera. Poticala je iz porodice obuara
koji su radili u leesterskoj fabrici. Nazvao sam je divnom, jer je njena moralna lepota
bila ono to me je smesta privuklo. Na kraju krajeva, prava lepota je istota u srcu.
Sa gospoom Vest dola je i tata g. Vesta. Ta stara gospoa jo je u ivotu. Sve nas
je postidela svojom vrednoom i svojom ivahnom, veselom prirodom.
Kao to sam nagovorio te evropske prijatelje da se oene, tako sam ohrabrio i
indijske prijatelje da poalju po svoje porodice koje su ostale u Indiji. Tako se Feniks
razvio u seoce u koje je dolo est porodica, naselilo se i poelo da tu raste.

Poglavlje 100
192

Pogled na domainstvo
Ve sam rekao, iako su moji kuni trokovi bili veliki, moja sklonost jednostavnosti
zapoela je u Durbanu. Ali, kua u Johanesbrugu pretrpela je mnogo stroe promene
u svetlu Raskinovog uenja.
Uveo sam onoliko jednostavnosti koliko je to bilo mogue uiniti u kui jednog
advokata. Nije se moglo bez odreene koliine nametaja. Promena je bila vie
unutranja nego spoljanja. Moja sklonost da svojeruno obavljam sve fizike poslove
se poveala. Zato sam poeo da i moju decu podvrgavam takvoj disciplini.
Umesto da kupujemo hleb iz pekare, poeli smo da pravimo beskvasni integralni
hleb kod kue po Kunovom receptu. Obino brano iz mlina za to nije bilo pogodno,
a korienje runo mlevenog brana davalo je vie jednostavnosti, zdravlja i utede.
Zato sam kupio runi mlin za 7 funti. elini toak je bio suvie teak da ga pokree
jedan ovek, ali dvojica su to radila lako. Obino smo na njemu radili Polak, ja i deca.
Povremeno bi pomogla i moja ena, mada je vreme kada smo mleli bilo njeno
uobiajeno vreme da pone posao u kuhinji. Gospoa Polak nam se pridruila im je
stigla. To mlevenje je ispalo veoma korisno iskustvo za decu. Nikad im nije nametan
ni taj ni neki drugi posao, ve im je bila razonoda da se pridrue i pomognu, a bili su
slobodni da prekinu kad god se umore. Ali, deca, ukljuujui i onu koju u imati
prilike da predstavim kasnije, po pravilu me nikad ne bi izneverila. Nije da ja nisam
nikad zaostajao, nego je veina radila svoj posao sa dovoljno radosti. Mogu da se
setim kako je nekoliko mladih iz tog vremena izbegavalo posao ili se pravilo umorno.
Unajmili smo slugu da se brine o kui. iveo je sa nama kao lan nae porodice, a
deca su mu pomagala u njegovom poslu.
Optinski ista je bio zaduen za uklanjanje izmeta, ali smo mi lino istili klozete
umesto da traimo ili oekujemo od tog sluge da to radi. Pokazalo se da je to dobra
obuka za decu. Usled toga nijedan od mojih sinova nije stekao averziju prema radu
smetljara, a prirodno su dobili dobru osnovu za higijenske navike. Slabo je bilo bolesti
u kui u Johanesburgu, ali kad god bi se neko razboleo, deca su dragovoljno negovala
bolesne. Neu rei da sam bio ravnoduan prema njihovom formalnom obrazovanju,
pa ipak, nema sumnje da nisam oklevao da ga rtvujem. Zato moji sinovi imaju
odreenog razloga da se ale na mene. Zaista su oni to povremeno i inili, pa moram
da izjavim da sam u odreenoj meri kriv. Postojala je elja da im pruim formalno
obrazovanje. ak sam se poduhvatio da ih poduavam lino, ali svako malo bi naila
neka prepreka. Poto nisam sredio ni na koji nain da se poduavaju privatno, obino
bih ih pozvao da etaju sa mnom do kancelarije i nazad kui, ukupno oko 8 km. Tako
smo i oni i ja imali priliku da se dobro razgibamo. Tokom tih etnji nastojao sam da ih
pouim u razgovoru, ukoliko nije bilo nekog drugog ko bi zahtevao moju panju. Sva
moja deca, osim najstarijeg sina, Harilala, koji je ostao u Indiji, bila su vaspitavana u
Johanesburgu na taj nain. Da sam mogao da bar jedan sat dnevno potpuno redovno
posvetim njihovom obrazovanju, po mom miljenju obezbedio bih im idealno
obrazovanje. Ali, na njihovu, a i na moju alost, nisam uspeo da im pruim dovoljno
193

takve poduke. Moj najstariji sin se esto alio na to, privatno meni, a javno u tampi;
ostali sinovi su mi velikoduno oprostili taj propust kao neizbean. Meutim, ja
smatram da sam rtvovao njihovo formalno obrazovanje onome za ta ja iskreno,
mada moda pogreno, verujem da predstavlja sluenje zajednici. Sasvim mi je jasno
da nisam propustio da uinim nita to je neophodno kako bih izgradio njihov
karakter. Verujem da je nezaobilazna dunost svakog roditelja da tako neto uradi na
ispravan nain. Ukoliko mojim sinovima, uprkos mojim nastojanjima, neto
nedostaje, ubeen sam da ti nedostaci ne odraavaju to to se nisam dovoljno brinuo
o njima, ve da odraavaju nedostatke oba njihova roditelja.
Deca nasleuju osobine roditelja - nita manje nego njihove fizike crte.
Okruenje zaista igra vanu ulogu, ali je osnovni kapital sa kojim dete zapoinje svoj
ivot nasleen od njegovih predaka. Viao sam decu koja su uspeno prevazilazila
mane svog zlog naslea. To su uspevala zato to je istota uroena osobina due.
Polak i ja smo veoma esto vatreno raspravljali da li je poeljno ili ne da se deci
obezbedi englesko obrazovanje. Oduvek sam bio ubeen da indijski roditelji koji ue
svoju decu da misle i govore na engleskom od detinjstva izdaju i svoju decu i svoju
zemlju. Oni ih liavaju duhovnog i drutvenog naslea naeg naroda i na taj nain ih
ine nepodobnim da slue svojoj zemlji. Poto sam to verovao, sa mojom decom sam
uvek razgovarao na guaratiju. Polaku se to nikako nije svialo. Polak je mislio da im
upropaujem budunost. On je tvrdio, sa svom silinom i ljubavlju koje je imao, da
ukoliko deca od ranog detinjstva naue univerzalni jezik, kakav je engleski, u ivotnoj
trci e lako stei znatnu prednost u odnosu na druge. Ali, nije me ubedio. Ne seam
se sada da li sam ja uspeo da ga ubedim u ispravnost mog stava, ili je on digao ruke
od mene zato to sam suvie tvrdoglav. To se deavalo pre oko 20 godina, a moja
ubeenja je iskustvo od tada samo jo vie uvrstilo. Iako mojim sinovima zaista
nedostaje formalno obrazovanje, znanje maternjeg jezika koje su prirodno stekli je
koristilo i njima i njihovoj zemlji, u tom smislu da oni ne izgledaju kao stranci, kako bi
izgledali da ne znaju maternji jezik. Po prirodi su postali dvojezini, govorei i piui
engleski sa lakoom, zbog toga to su svakodnevno bili u kontaktu sa irokim krugom
engleskih prijatelja i zato to su iveli u zemlji u kojoj je engleski bio glavni jezik.

Poglavlje 101
Pobuna Zulua
aki nakon to sam mislio da sam se skrasio u Johenasburgu, nee biti domaeg
ivota za mene. Taman kad sam osetio da mogu da slobodno diem, desio se
neoekivan dogaaj. Novine su donele vest o izbijanju pobune Zulua u Natalu.
Nisam bio uopte kivan na Zulue, oni nisu naudili nijednom Indijcu. Imao sam sumnji
i u pogledu same pobune. Ali, ja sam tada verovao da Britanska Imperija postoji za
dobro sveta. Iskren oseaj lojalnosti spreavao me je da ak i poelim zlo Imperiji.
Dakle, opravdanost ili neopravdanost pobune zato ne bi mogle da utiu na moju
194

odluku. Natal je imao Volonterske odbrambene snage i bio je otvoren za regrutaciju


jo vie ljudi. Proitao sam da su te snage ve bile mobilisane da ugue pobunu.
Smatrao sam se graaninom Natala, poto sam bio blisko povezan sa njim. I tako
sam pisao guverneru, izrazivi svoju spremnost da, ako je potrebno, formiram Indijski
ambulantni korpus. On je odgovorio odmah, prihvativi ponudu.
Nisam oekivao tako brz pristanak. Na sreu, sve to je neophodno sam
pripremio jo pre nego to sam napisao to pismo. Odluio sam da, ako prihvate moju
ponudu, rasturim domainstvo u Johanesburgu. Polak e morati da nae manju kuu,
a moja ena e otii da ivi u Feniksu. Za tu odluku imao sam njenu punu saglasnost.
Ne seam se da mi je ikad stajala na putu u slinim stvarima. Dakle, im sam dobio
odgovor od guvernera Natala, dao sam otkaz gazdi u otkaznom roku od mesec dana i
poslao neke stvari u Feniks, a neke ostavio Polaku.
Otiao sam u Durban i obratio se ljudima. Nije bio neophodan veliki kontingent.
Bilo nas je dvadeset i etiri od kojih su, pored mene, etvorica bili Guarati. Ostali su
bili bivi radnici po ugovoru iz June Indije, osim jednog koji je bio slobodni Patan.
Da bi mi dao odgovarajui status, a i u skladu sa postojeim konvencijama,
glavnokomandujui sanitetski oficir dao mi je privremeni in starijeg vodnika, trojici
ljudi koje sam izabrao inove vodnika, a jednom in kaplara. Od vlade smo dobili i
uniforme. Na korpus je aktivno sluio narednih est nedelja. Kad smo stigli do
poprita pobune, video sam da tamo nije bilo niega to bi opravdalo naziv
pobuna. Nije bilo otpora koji bi se mogao videti. Razlog to su ti nemiri proglaeni
pobunom bio je to je poglavica Zulua nagovarao ljude da se ne plaa jedan novi
porez koji je nametnut njegovom narodu, i to je napao jednog vodnika koji je poao
da sakupi taj porez. U svakom sluaju, moje srce je bilo uz Zulue, pa sam bio
oduevljen kad sam stigao u tab i uo da e na glavni posao biti da negujemo
ranjene Zulue. Doekao nas je nadleni sanitetski oficir. Rekao je da belci nisu radi da
neguju ranjene Zulue, da se njihove rane gnoje i da on ne zna ta da radi. Pozdravio
nas je kao Bogom poslane radi tih nedunih ljudi, opremio nas zavojima, sredstvima
za dezinfekciju itd. i poveo nas u improvizovanu bolnicu. Zului su bili oduevljeni to
nas vide. Vojnici belci bi virili kroz ogradu koja nas je razdvajala i pokuavali da nas
odvrate da se brinemo o ranjenima. A poto mi nismo obraali panju, razbesneli su
se i poeli da sipaju nezamislive uvrede na Zulue.
Postepeno sam uspostavio kontakt sa tim vojnicima, pa su prestali da se meaju.
Meu oficirima koji su zapovedali bili su pukovnici Sparks i Vajli, koji su se estoko
pobunili protiv mene 1896. Bili su iznenaeni mojim stavom i posebno su me pozvali
da mi zahvale. Predstavili su me generalu Mekenziju. Neka italac ne misli da su to
bili profesionalni vojnici. Pukovnik Vajli je bio poznati durbanski advokat. Pukovnik
Sparks je bio takoe dobro poznat kao vlasnik mesare u Durbanu. General Mekenzi
je bio istaknuti farmer iz Natala. Sva ta gospoda su bili dobrovoljci, pa su kao takvi
proli vojnu obuku i stekli iskustvo.
Ranjenici o kojima smo se brinuli nisu bili ranjeni u bici. Neki od njih su zatvoreni
kao sumnjivi. General je naredio da se iibaju. Bievanje je izazvalo gadne rane. I
poto nisu bile leene, poele su da se gnoje. Ostali su bili prijateljski Zului. Iako su
195

njima date znake da ih razlikuju od neprijatelja vojnici su grekom pucali u njih.


Pored ovoga posla trebalo je da pripremim i razdelim lekove belim vojnicima. To
mi je bilo lako, poto sam ranije proao obuku od godinu dana u maloj bolnici dr
Buta. Taj posao me je doveo u blizak kontakt sa mnogim Evropljanima.
Bili smo dodeljeni koloni koja se brzo kretala. Imala je nareenje da marira gde
god bi bila prijavljena opasnost. Bila je to uglavnom peadija koja je po potrebi jahala.
im bi se na kamp pokrenuo, morali smo da ih pratimo peke sa nosilima na
ramenima. Dvaput ili triput morali smo da mariramo po 64 km dnevno. Ali, gde god
smo ili, bio sam zahvalan to smo radili Boiji posao, poto je trebalo da nosimo u
logor prijateljske Zulue koji su nenamerno ranjeni i da ih negujemo kao bolniari.

Poglavlje 102
Traganja srca
Pobuna Zulua donela je mnoga nova iskustva i dala mi mnogo hrane za misli.
Burski rat mi ni priblino nije uinio oiglednim uase rata kao to je to uinila ta
pobuna. To nije bio rat, ve lov na ljude, ne samo po mom miljenju, ve i po
miljenju mnogih Engleza sa kojima sam imao priliku da priam. Sluati svako jutro
izvetaje o pucnjavi u nedunim seocima i iveti meu njima, bilo je muenje. Ali,
progutao sam gorku pilulu, posebno zato to se posao mog korpusa sastojao samo od
negovanja ranjenih Zulua. Mogao sam da vidim da se o Zuluima niko ne bi brinuo da
nije bilo nas. Zato mi je taj posao umirivao savest.
Ipak, bilo je tu mnogo ta drugo to je oveka navodilo na razmiljanje. Bio je to
retko naseljen deo te zemlje. Malobrojna i udaljena u brdima i dolinama bila su
ratrkana sela sa kolibama jednostavnih i takozvanih necivilizovanih Zulua.
Marirajui sa ili bez ranjenih kroz tu sveanu samou, esto bih se zadubio u misli.
Razmiljao sam o bramaariji i njenim implikacijama i moja ubeenja su se vrsto
ukorenila. Razgovarao sam o tome sa mojim saradnicima. Tada jo nisam shvatao
koliko je ona neophodna za samorealizaciju. Ali, jasno sam video da onaj ko tei da
celom duom slui oveanstvu ne moe bez bramaarije. Svanulo mi je da bi trebalo
da imam sve vie i vie prilika za sluenje one vrste koje sam obavljao, a da ne bih
bio dorastao tom zadatku da sam se bavio zadovoljstvima porodinog ivota i
raanjem i odgajanjem dece.
Jednom reju, ne bih mogao da ivim i po zahtevima puti i po zahtevima duha. U
datoj prilici, na primer, ne bih mogao da se ukljuim u rat da je moja ena oekivala
dete. Bez pridravanja bramaarije, sluenje porodici ne bi se moglo uskladiti sa
sluenjem zajednici. Uz bramaariju, savreno bi se uskladili.
I tako mislei, postao sam malo nestrpljiv da se konano zavetujem. Oekivanje
tog zaveta donelo mi je odreenu vrstu likovanja. Mata mi je takoe radila slobodno
i prikazivala nove vidike sluenja.
196

Dok sam tako bio usred napornog fizikog i mentalnog rada, stigao je izvetaj da
je posao na guenju pobune gotovo okonan i da bi uskoro trebalo da budemo
otputeni. Dan ili dva nakon toga i bili smo otputeni i za nekoliko dana vratili smo se
kuama.
Ubrzo potom, primio sam pismo od guvernera u kome se posebno zahvaljivao
Ambulantnom korpusu na njegovom sluenju.
Po dolasku u Feniks, oduevljeno sam naeo temu bramaarije sa aganlalom,
Maganlalom, Vestom i drugima. Svidela im se ta ideja i prihvatili su da je neophodno
da se da zavet, ali su takoe napomenuli koliko je to teak zadatak. Neki od njih su se
hrabro upustili u to da ga se dre, a neki su, znam, u tome i uspeli.
I ja sam se upustio u to da se drim zaveta bramaarije doivotno. Moram da
priznam da tada nisam potpuno shvatao razmere i veliinu zadatka kojeg sam se
poduhvatio. Jo i danas se suoavam sa tim tekoama. Vanost tog zaveta mi je sve
vie postajala jasna. ini mi se da je ivot bez bramaarije bljutav i ivotinjski. Zveri,
po prirodi, ne znaju za samokontrolu. ovek je ovek zato to je sposoban za
samokontrolu, i to samo u onoj meri u kojoj je i primenjuje. Ono to mi je u naim
verskim knjigama ranije izgledalo kao preterivanje u hvaljenju bramaarije, sada mi
izgleda, sve jasnije i jasnije svakog dana, kao apsolutno ispravno i zasnovano na
iskustvu.
Uvideo sam da bramaarija, toliko puna udesnih mogunosti, nipoto nije laka
stvar, a svakako nije samo stvar tela. Ona poinje obuzdavanjem tela, ali se tu ne
zavrava. Savrenstvo bramaarije iskljuuje ak i neistu misao. Istinski bramaari
nee ak ni sanjati da zadovolji puteni apetit, i sve dok ne doe do tog stanja, ima jo
mnogo toga da uradi.
Za mene je ak i pridravanje telesne bramaarije bilo puno tekoa. Danas mogu
da kaem da se oseam prilino bezbedno, ali tek treba da postignem punu kontrolu
nad mislima, koja je sutinski vana. Nije da mi nedostaju volja ili napor, ali mi je
problem da otkrijem odakle nepoeljne misli vre svoju podmuklu invaziju. Ne
sumnjam da postoji klju da se spree nepoeljne misli, mada svako to mora da
otkrije za sebe. Sveci i mudraci su nam ostavili svoja iskustva, ali nisu nam dali neki
nepogreivi ili sveprimenljivi recept. Jer, savrenstvo, ili sloboda od greaka, dolazi
samo od milosti, pa su nam zato tragaoci za Bogom ostavili mantre, kao to je
Ramanama, osvetane njihovim sopstvenim pokorama i ispunjene njihovom istotom.
Bez bezrezervne predaje Njegovoj milosti, potpuno ovladavanje mislima je
nemogue. To je uenje svih velikih verskih knjiga i ja uviam njegovu istinitost u
svakom trenutku mog stremljenja za tom savrenom bramaarijom.
Meutim, deo prie o tom stremljenju i borbi ispriau u narednim poglavljima.
Ovo poglavlje u zakljuiti time to u ispriati kako sam se upustio u taj zadatak. U
prvom naletu entuzijazma izgledalo mi je da je veoma lako drati ga se. Prva promena
koju sam sproveo u mom nainu ivota bila je da sam prestao da spavam u istom
krevetu sa mojom enom ili da traim da budem nasamo sa njom.
I tako je bramaarija, koje sam se kako-tako pridravao od 1900, bila zapeaena
zavetom koji sam dao sredinom 1906.
197

Poglavlje 103
Roenje satjaghrahe
Dogaaji su se tako uobliavali u Johanesburgu kako bi to moje samoproienje bilo,
tako rei, uvod u satjagrahu. Sad mogu da vidim da su me svi glavni dogaaji u mom
ivotu, koji su kulminirali zavetom bramaarije, tajno pripremali za to. Princip zvani
satjagraha se rodio pre nego to je to ime izmiljeno. Zaista, kada se taj princip rodio,
ni ja nisam mogao da kaem ta je to. I na guaratiju mi koristimo englesku frazu
pasivni otpor da bismo je opisali. Kada sam na jednom sastanku sa Evropljanima
uvideo da je izraz pasivni otpor suvie uskog znaenja, da se pretpostavlja da je to
oruje slabih, da moe biti karakterisano mrnjom i da se na kraju moe ispoljiti kao
nasilje, morao sam da se suprotstavim svim tim tvrdnjama i da objasnim pravu
prirodu tog indijskog pokreta.
Bilo mi je jasno da Indijci moraju skovati novu re da bi opisali svoju borbu.
Ali, nikako nisam mogao da naem to novo ime, pa sam zato preko Indian
Opiniona ponudio nominalnu nagradu onom itaocu koji najbolje opie tu temu. I
podstaknut tim, Maganlal Gandi je skovao re sadagraha (Sat=istina,
Agraha=vrstina) i dobio nagradu. Ali, da bih termin uinio jasnijim, promenio sam tu
re u satjagraha, koja je od tada na guaratiju postala sinonim za nau borbu.
Pria o toj borbi je praktino pria o ostatku vremena koje sam proveo u Junoj
Africi, a posebno o mojim eksperimentima sa istinom na tom potkontinentu. Glavni
deo te prie napisao sam u zatvoru Jeravda i zavrio je nakon to sam bio osloboen.
Bila je objavljena u Navajivanu, a nakon toga u obliku knjige. Uvaeni Vali
Govindi Desai98 ju je prevodio na engleski za Current Thought, ali sada radim na
tome da se prevod na engleski objavi to pre u obliku knjige kako bi zainteresovani
mogli da se upoznaju sa mojim najvanijim eksperimentima u Junoj Africi. Onim
itaocima koji je dosad nisu itali, preporuio bih moju Istoriju satjagrahe u Junoj
Africi. Neu ponavljati ono to sam tamo napisao, ali u se u nekoliko narednih
poglavlja baviti samo nekolicinom dogaaja iz mog ivota u Junoj Africi koje ta
knjiga nije obuhvatila. A kad to uradim, odmah u itaocu pruiti neku predstavu o
mojim eksperimentima u Indiji. Zato, bilo bi dobro da svi oni koji bi hteli da te
dogaaje uju tanim hronolokim redom imaju Istoriju satjagrahe u Junoj Africi
pred sobom.

Poglavlje 104
Jo eksperimenata sa ishranom

198

Goreo sam od elje da se pridravam bramaarije u misli, rei i delu, a podjednako


sam goreo od elje i da posvetim maksimum vremena satjagraha borbi, a da sebe
uinim podobnim za nju tako to u razviti istotu. Zato sam bio voen da dalje
menjam stvari i da sebe jo vie ograniim u pogledu hrane. Za prethodne promene
motivi su bili uglavnom higijenski, ali su ovi novi eksperimenti nainjeni iz religiozne
perspektive.
Post i ogranienje ishrane su sada poeli da igraju jednu vaniju ulogu u mom
ivotu. Strast u oveku uglavnom postoji paralelno sa udnjom za nalaenjem
zadovoljstva u jelu. I tako je bilo i sa mnom. Susreo sam se sa brojnim tekoama
nastojei da kontroliem strast, kao i ulo ukusa, i ne mogu da tvrdim ak ni sada da
sam ih potpuno potinio. Smatrao sam sebe prilino prodrljivim. Ono to su prijatelji
smatrali mojim obuzdavanjem, meni uopte nije izgledalo tako. Da nisam uspeo da se
uzdrim ovoliko koliko sam uspeo do sada, ve bih se srozao nie od ivotinje i
odavno propao. Sreom, poto sam na odgovarajui nain shvatio moje nedostatke,
veoma sam se potrudio da ih se otarasim, pa sam zahvaljujui tom trudu sve ove
godine progurao zajedno sa svojim telom i uspevao da zajedno sa njim obavim svoj
deo posla.
Poto sam bio svestan mojih slabosti i poto sam neoekivano doao u dodir sa
prijatnim drutvom, poeo sam da se hranim iskljuivo voem, ili da postim na
ekadai dan, a takoe da praznujem anmatami99 (Jahnmastami) i sline praznike.
Poeo sam sa vonom ishranom, ali to se tie obuzdavanja, nisam imao mnogo
ta da biram izmeu ishrane voem i ishrane itaricama. Primetio sam da je
udovoljavanje ulu ukusa mogue i sa prvim isto kao i sa drugim, pa jo i vie, kad se
ovek na to navikne. Zato sam poeo da pridajem vei znaaj postu ili tome da na
praznike jedem samo jedan obrok dnevno. A ako bi se ukazala bilo kakva prilika za
neku pokoru ili slino, rado bih je iskoristio za post.
Ali, isto tako sam uvideo sledee: to se telo efikasnije iscrpljivalo, to je hrana
pruala vee zadovoljstvo, a apetit je postajao sve udniji. Sinulo mi je da post moe
da postane isto toliko mono oruje udovoljavanja sebi, koliko i orue
samoobuzdavanja. Mnoga moja kasnija iskustva, kao i iskustva drugih, mogu se
navesti kao dokaz te iznenaujue injenice. Ja sam hteo da poboljam i istreniram
moje telo, ali kako je sada moj glavni cilj bio da se obuzdam i postignem kontrolu
apetita, izabrao sam najpre jednu vrstu hrane, a potom drugu, a istovremeno ograniio
koliinu. Ali, uivanje me je takorei progonilo. Kako bih odustajao od jedne stvari i
poduhvatao se druge, ta druga bi mi pruala novije i vee uivanje nego njen
prethodnik.
U tim eksperimentima imao sam nekoliko kompanjona, a glavni od njih bio je
Herman Kalenbah. O tom prijatelju sam ve pisao u Istoriji satjagrahe u Junoj
Africi, pa to neu ovde ponavljati. Gospodin Kalenbah je uvek bio sa mnom, kako u
postu, tako i u promenama ishrane. U vreme kad je borba satjagrahe dostigla
vrhunac, iveo sam kod njega. Razgovarali smo o promenama u ishrani i svaka nova
dijeta donosila nam je jo vie zadovoljstva nego prethodna. Razgovori te prirode u to
vreme zvuali su sasvim prijatno i uopte mi nisu izgledali kao da nisu na svom
199

mestu. Ali, iskustvo me je nauilo da je pogreno bilo baviti se uivanjem u hrani.


ovek ne treba da jede da bi udovoljio ulu ukusa, ve jednostavno da odri telo.
Kada svaki ulni organ slui telu, a kroz telo i dui, njegovo posebno uivanje nestaje
i jedino tada on poinje da funkcionie na nain na koji je priroda to nameravala.
Nikad nije dovoljno eksperimenata i nijedna rtva nije prevelika da se postigne ta
usklaenost sa prirodom. Ali, na nesreu, stvari danas snano idu u suprotnom
pravcu.
Mi se ne stidimo da rtvujemo mnotvo drugih ivota kako bismo ulepali svoje
prolazno telo i pokuali da produimo svoj ivot za nekoliko prolaznih trenutaka - a
posledica toga je da ubijamo sami sebe, i telo i duu. Pokuavajui da izleimo jednu
staru bolest, mi smo stvorili stotine novih; pokuavajui da uivamo u linim
zadovoljstvima na kraju smo izgubili ak i sposobnost da uivamo. Sve se to deava
pred samim naim oima, ali niko nije toliko slep kao oni koji nee da vide.
Poto sam na ovaj nain odredio njihov cilj, kao i tok ideja koji me je doveo do
njih, predlaem da sada malo opirnije opiem te eksperimente u ishrani.

Poglavlje 105
Kasturbaina hrabrost
Triput u ivotu je moja ena jedva izbegla smrt, usled tekih bolesti. Izleila se
kunim lekovima. U vreme kad je imala prvi napad, satjagraha se ili odvijala, ili tek
to nije zapoela. Imala je esta krvarenja. Jedan prijatelj medicinske struke
savetovao je operaciju, sa ime se ona nakon odreenog oklevanja sloila. Bila je
krajnje iscrpljena, pa je lekar morao da obavi operaciju bez hloroforma. Operacija je
uspela mada je ona morala da pretrpi mnogo bola; ali, izdrala je to sa udesnom
hrabrou. Lekar i njegova ena koji su je negovali bili su krajnje paljivi. Bilo je to u
Durbanu. Lekar mi je rekao da slobodno mogu da idem u Johanesburg i rekao mi je
da uopte ne strepim za njegovu pacijentkinju.
Ali, za nekoliko dana sam primio pismo u kome je stajalo da je Kasturbai gore, da
je suvie slaba da sedi u krevetu i da se jednom onesvestila. Lekar je znao da bez
mog doputenja ne sme da joj daje vino ili meso. Zato mi je telefonirao u Johanesburg
da me pita za doputenje da joj da goveu supu. Rekao sam da ja to odobrenje ne
mogu dati, ali ako je ona u stanju da izrazi svoju elju o tome, moe da pita nju i
slobodna je da uini kako hoe. Ali, rekao je lekar, ja ne mogu da pitam za
pacijentove elje o ovakvim stvarima. Morate da doete lino. Ukoliko mi ne date
slobodu da prepiem ishranu kakvu elim, ja ne mogu biti odgovoran za ivot vae
ene.
Seo sam u voz za Durban istog dana i susreo se sa lekarom koji mi je tiho
saoptio vest: Ve sam dao gospoi Gandi goveu supu kada sam Vam telefonirao.
Ali, doktore, za mene je to prevara, rekao sam.
200

Nema prevare u prepisivanju lekova ili ishrane pacijentu. U stvari, mi lekari


smatramo za vrlinu da obmanemo pacijente i njihovu rodbinu, ako emo tako spasti
nae pacijente, rekao je odluno lekar.
Iako me je to duboko zabolelo, ostao sam hladnokrvan. Taj lekar je bio dobar
ovek i moj lini prijatelj. On i njegova ena su me zaduili, meutim, nisam bio
spreman da se pomirim sa njihovim medicinskim moralom.
Doktore, recite mi ta predlaete da radimo sada. Nikad ne bih dopustio da se
mojoj eni da meso, ili govedina, ak i ako bi to znailo njenu smrt, osim, naravno,
ukoliko ona sama ne eli da to jede.
Vaa filozofija je u redu za Vas. Kaem Vam, sve dok od mene traite da leim
Vau enu, ja moram da imam slobodu da joj dam ta god elim. Ako Vam se to ne
svia, moram, naalost, da Vas zamolim da je odvedete. Ne mogu da gledam kako
umire pod mojim krovom.
Hoete li da kaete da moram odmah da je vodim?
Kada sam Vam rekao da je vodite? Jedino hou da mi date potpunu slobodu.
Ako to uradite, moja ena i ja uiniemo sve to moemo za nju i Vi moete da idete
bez imalo straha za nju. Ali, ako ne razumete tako jednostavnu stvar, prinudiete me
da od Vas traim da odvedete svoju enu od mene.
Mislim da je jedan od mojih sinova bio sa mnom. On se potpuno sloio sa mnom i
rekao da njegovoj majci ne treba davati goveu supu. Potom sam razgovarao sa
Kasturbai. Ona je zaista bila i suvie slaba da bismo je pitali o tim stvarima. Ali,
smatrao sam da je moja bolna dunost da to uradim. Rekao sam joj ta se dogodilo
izmeu doktora i mene. Ona je odluno odgovorila: Neu da uzimam goveu supu.
U ovom svetu retka je stvar roditi se kao ljudsko bie i ja bih radije umrla na tvojim
rukama nego prljala svoje telo takvim odvratnim stvarima.
Molio sam je. Rekao sam joj da nije obavezna da sledi moj primer. Naveo sam joj
primere hinduskih prijatelja i poznanika koji se nisu ustruavali da uzmu meso ili vino
kao lek. Ali, ona je bila nepokolebljiva. Ne, rekla je, molim te, odmah me vodi
odavde.
Bio sam ushien. Odluio sam da je odvedem, iako ne bez odreenog
uznemirenja. Obavestio sam lekara o njenoj odluci. On je ljutito uzviknuo: Koliko
ste Vi nemaran ovek! Trebalo bi da Vas je sramota da joj o tome priate u njenom
sadanjem stanju. Kaem Vam da Vaa ena nema nimalo energije. Ne bih se udio
da umre usput. Ali, ako morate da istrajete u tome, slobodni ste. Ako neete da joj
dajete goveu supu, neu da rizikujem da je drim pod mojim krovom ni jedan dan.
I tako smo odluili da odmah odemo. Sipila je kia, a stanica je bila podaleko.
Morali smo da uhvatimo voz iz Durbana za Feniks, odakle se do naeg naselja stizalo
putem dugim 4 km; na taj nain sam nesumnjivo veoma rizikovao, ali sam imao
poverenja u Boga pa sam nastavio sa ovim to mi je bio zadatak. Poslao sam unapred
glasnika u Feniks, sa porukom Vestu da nas saeka na stanici sa nosiljkom, bocom
toplog mleka i bocom tople vode i sa est ljudi da nose Kasturbai na nosiljci. Pozvao
sam riku kako bih je odvezao do voza i, poto sam je tako doveo u opasnu situaciju,
krenuli smo.
201

Kasturbai nije trebalo hrabriti. Naprotiv, ona je teila mene reima: Nita mi nee
biti. Ne brini.
Bila je kost i koa, poto danima nije jela. Peron je bio veoma veliki, a poto rike
nisu smele da ulaze na perone, moralo je da se hoda da bi se dolo do voza. I tako
sam je poneo na rukama i uneo je u kupe. Do Feniksa smo je nosili u nosiljci, a tamo
je polako povratila snagu zahvaljujui hidropatskom tretmanu.
Za dva ili tri dana po naem dolasku u Feniks, doao nam je jedan svami. uo je
o odlunom nainu na koji sam odbacio doktorov savet, pa je iz saoseanja doao da
nas moli. Koliko se seam, kada je taj svami doao, bili su prisutni moj drugi i trei
sin, Manilal i Ramdas. Svami je smatrao da ne smeta veri da se jede meso, citirajui
autoritete iz Manua (Manu samriti). Nisam bio raspoloen da se uputam u te
rasprave u prisustvu moje ene, ali sam mu iz gostoprimstva to dopustio. Znao sam te
stihove iz Manusmritija, nisu mi oni bili potrebni da me ubede. Znao sam isto tako da
postoje kole koje te stihove smatraju umetnutim; ali ak da to i nisu bili, moji pogledi
na vegetarijanstvo bili su nezavisni od verskih tekstova, a Kasturbaina vera je bila
nepokolebljiva. Ona tekstove svetih spisa nije umela da ita, ali joj je tradicionalna
vera njenih predaka bila dovoljna. Deca su se zaklela na veru svog oca, pa su poela
da omalovaavaju svamijeve argumente. Ali, Kasturbai je odjednom okonala tu
diskusiju. Svamii, rekla je, ta god da kae, ja neu da se oporavim pomou
govee supe. Molim te ne zadaji mi vie brige. Moe da o tome raspravlja sa mojim
muem i decom ako hoe. Ali ja sam odluila.

Poglavlje 106
Domaa satjagraha
Moje prvo iskustvo ivota u zatvoru odigralo se 1908. Uvideo sam da su neka od
pravila kojih zatvorenici moraju da se pridravaju takva kao kad bi se dobrovoljno
pridravali ivota bramaarije, to jest, onoga ko eli da upranjava samoobuzdavanje.
Takvo je, na primer, bilo pravilo koje je zahtevalo da se poslednji dnevni obrok zavri
pre zalaska Sunca. Ni indijskim ni afrikim zatvorenicima nisu bili doputeni aj ni
kafa. Mogli su da posole skuvanu hranu ako su hteli, ali nisu mogli da dobiju nita radi
pukog zadovoljenja ula ukusa. Kada sam zatraio od zatvorskog lekara da nam daju
kari prah i da nam dopuste da posolimo hranu dok se kuva, on je rekao: Vi niste
ovde da udovoljavate svom ulu ukusa. Iz zdravstvene prespektive, kari prah nije
neophodan, a nema razlike da li se so dodaje tokom ili posle kuvanja.
Na kraju su ta ogranienja izmenjena, mada ne bez mnogo tekoa, ali su oba
predstavljala zdrava pravila samoobuzdavanja. Zabrane koje se nameu spolja retko
uspevaju; meutim, kada ih nametnemo sami sebi, one imaju izriito koristan efekat. I
tako, odmah nakon to sam puten iz zatvora, nametnuo sam sebi ta dva pravila.
Onoliko koliko je to tada bilo mogue, prestao sam da pijem aj i zavrio bih poslednji
dnevni obrok pre zalaska Sunca. Danas mi ne treba nikakav napor da se pridravam
202

te dve stvari.
Ali, stvorile su se prilike koje su me prisilile da se potpuno odreknem soli i tog
ogranienja sam nastavio da se pridravam bez prekida deset godina. U nekim
knjigama o vegetarijanstvu sam proitao da so nije neophodan artikal u ljudskoj
ishrani, ve da je, naprotiv, ishrana bez soli bolja za zdravlje. Zakljuio sam
dabramaari moe da ima koristi od ishrane bez soli. itao sam, a i shvatio, da ljudi sa
slabim telom treba da izbegavaju mahunarke. Ja sam ih veoma voleo.
E sad, desilo se da je Kasturbai, koja je nakon operacije imala kratak period
predaha, opet poela da dobija krvavljenja i izgledalo je da je to oboljenje uporno.
Hidropatski tretmani sami po sebi nisu bili reenje. Ona nije mnogo verovala u moje
lekove, mada im se nije protivila. Svakako da nije traila pomo spolja. I zato, kada
nijedan od mojih lekova nije uspeo, zamolio sam je da se odrekne soli i mahunarki.
Nije se slagala, ma koliko da sam je molio, potkrepljujui moje miljenje miljenjima
auoriteta. Na kraju mi se suprotstavila, rekavi mi da ak ni ja ne bih mogao da se
odreknem tih stvari kada bi mi se to savetovalo. To me je zabolelo, ali sam
istovremeno bio ushien - ushien zato to sam dobio priliku da je obaspem mojom
ljubavlju. Rekao sam joj: Vara se. Da sam bolestan, pa da mi lekar posavetuje da se
odreknem tih ili bilo kojih drugih namirnica, bez oklevanja bih to uinio. Ali, gledaj!
Bez ikakvog medicinskog saveta odriem se soli i mahunarki na jednu godinu, bilo da
ti to uini ili ne.
Bila je potpuno okirana i uzviknula je, duboko alei: Molim te da mi oprosti!
Poto te poznajem, nije trebalo da te provociram. Obeavam da u se uzdravati od
tih stvari, ali za Boga miloga, povuci svoj zavet. To mi je previe.
Veoma je dobro to e izostaviti te namirnice. Ni najmanje ne sumnjam da e ti
biti bolje bez njih. to se mene tie, ne mogu da povuem zavet koji sam ozbiljno
dao. A to e mi sigurno koristiti jer je svako samoobuzdavanje, ta god da mu je
povod, zdravo za oveka. Zato e mi dopustiti. To e biti proba za mene, a moralna
podrka za tebe da istraje u svojoj odluci.
I tako me je pustila. Suvie si tvrdoglav. Nee da slua nikoga, ree ona i
potrai olakanje u suzama.
Voleo bih da ovaj dogaaj spomenem kao jedan primer satjagrahe, i to je jedna od
najslaih uspomena u mom ivotu.
Nakon toga je stanje Kasturbai poelo da se popravlja brzo - bilo da je to dolo
kao posledica ishrane bez soli i mahunarki ili drugih promena u njenoj ishrani, bilo kao
rezultat moje stroge budnosti u pridravanju ostalih pravila ivota, bilo kao posledica
mentalnog podsticaja koji joj je dao taj dogaaj - kako je zaista bilo i u kojoj meri, to
ne mogu da kaem. Ali, ona se oporavljala brzo, krvarenja su potpuno prestala, a ja
sam neto malo poboljao svoju reputaciju nadrilekara.
to se mene tie, bilo mi je jo bolje zbog novih odricanja. Nikad nisam udeo za
stvarima kojih sam se odrekao; godine su prolazile i uviao sam da su moja ula
pokornija nego ikad. Taj eksperiment je podstakao moju sklonost ka
samoograniavanju. Na kraju sam se vratio u Indiju. Samo jednom sam konzumirao
te dve namirnice dok sam boravio u Londonu 1914. Ali o toj zgodi i o tome kako sam
203

ponovo konzumirao obe te stvari, priau u narednim poglavljima.


Ponovio sam taj eksperiment sa ishranom bez soli i mahunarki na mnogim mojim
saradnicima, i to sa dobrim rezultatima, u Junoj Africi. Medicinski gledano, postoje
dva miljenja o vrednosti takve ishrane, ali moralno nemam sumnje da je svako
odricanje dobro za due. Ishrana oveka koji obuzdava sebe mora biti drugaije od
ishrana oveka koji se preputa zadovoljstvima, ba kao i to njihovi naini ivota
moraju biti razliiti. Oni koji tee bramaariji esto upropauju sopstveni napor time
to se hrane jelima koja prilie ivotu zadovoljstava.

Poglavlje 107
Ka samoobuzavanju
U prethodnom poglavlju sam opisao kako je Kasturbaina bolest posluila da dovede
do odreenih izmena u mojoj ishrani. U kasnijim fazama je uvedeno vie promena
kako bi podrale bramaariju.
Prva od njih je bilo odricanje od mleka. Rajandbai je bio taj od koga sam prvi
put uo da mleko podstie ivotinjske strasti. Knjige o vegetarijanstvu su podrale tu
ideju, ali sve dok nisam dao zavet bramaarije, nisam mogao da se odluim da se
odreknem mleka. Odavno sam shvatio da mleko nije neophodno da bi se odralo telo,
ali nije bilo lako odrei ga se. Dok mi je neophodnost da se odreknem mleka u
interesu samoobuzdavanja (samokontrole) postajala sve oiglednija, naiao sam na
neku literaturu iz Kalkute koja opisuje muenje kojima krave i bivolice podvrgavaju
njihovi uvari. To je ostavilo udesan utisak na mene. Popriao sam o tome sa g.
Kalenbahom.
Iako sam predstavio g. Kalenbaha itaocima Istorije satjagrahe u Junoj Africi i
pomenuo ga u prethodnom poglavlju, mislim da je neophodno da ovde kaem neto
vie o njemu.
Susreli smo se sasvim sluajno. On je bio prijatelj g. Kana, a poto je ovaj
poslednji otkrio duboko u njemu icu duhovnosti, upoznao ga je sa mnom. Kada sam
ga upoznao, bio sam zapanjen njegovom ljubavlju prema luksuzu i ekstravaganciji.
Ali, ve prilikom naeg prvog susreta on je poeo da pita o stvarima koje su se ticale
religije. Sluajno smo poeli da priamo o odricanju Gotame Bude. Nae poznanstvo
je uskoro sazrelo u veoma blisko prijateljstvo, tim vie to smo razmiljali slino, a on
je bio ubeen da mora da u svom ivotu sprovede promene koje sam ja inio u
svome.
U to vreme bio je samac i troio je 1200 rupija meseno na sebe, povrh kirije koju
je plaao za kuu. Sada je svoj ivot sveo na takvu jednostavnost da su se njegovi
rashodi smanjili na 12 rupija meseno. Nakon to sam rasformirao moje domainstvo
i nakon to sam prvi put puten iz zatvora, poeli smo da ivimo zajedno. Taj ivot
koji smo vodili bio je prilino teak.
204

Tokom tog perioda smo poveli razgovor o mleku. Gospodin Kalenbah je rekao:
Mi stalno priamo o tetnim efektima mleka. Zato da ga se ne odreknemo? Sigurno
je da ono nije neophodno. Bio sam prijatno iznenaen tim predlogom koji sam toplo
pozdravio, pa smo se obojica na licu mesta zakleli da emo se odrei mleka. To je
bilo na Tolstojevoj farmi100, 1912. godine.
Ali, to odricanje nije bilo dovoljno da me zadovolji. Ubrzo nakon toga odluio
sam da ivim na isto vonoj hrani a i da se ona sastoji od najjeftinijeg voa. Imali
smo ambiciju da ivimo ivotom najsiromanijeg sveta.
Ispalo je da je ishrana voem veoma zgodna. Praktino smo se reili kuvanja.
Naa uobiajena ishrana sastojala se od sirovog kikirikija, banana, urmi, limuna i
maslinovog ulja.
Ovde moram da upozorim one koji tee bramaariji. Iako sam ja blisko povezao
ishranu i bramaariju, sigurno je da je glavna stvar - um. Um koji je svesno neist ne
moe se proistiti postom. Promene u ishrani ne deluju na njega. Pohotljivost uma
moe se iskoreniti samo intenzivnim preispitivanjem sebe, predajom Bogu, i na kraju,
milou. Meutim, postoji bliska veza izmeu uma i tela, a pohotni um uvek udi za
delikatesima i luksuzom. Da bi se otklonila ta sklonost, izgleda da su neophodna
ogranienja u ishrani i post. Pohotljivi um, umesto da kontrolie ula, postaje njihov
rob, pa su zato telu uvek potrebni ista, nestimulativna hrana i periodini post.
Oni koji olako shvataju ogranienja u ishrani i post gree isto koliko i oni koji sve
polau na to. Moje iskustvo me ui da su, za one iji umovi rade na
samoobuzdavanju, ogranienja u ishrani i post od velike pomoi. Zapravo, bez
njihove pomoi se pohotljivost ne moe potpuno iskoreniti iz uma.

Poglavlje 108
Post
Ba negde u to vreme kada sam se odrekao mleka i itarica i zapoeo eksperiment sa
ishranom voem, zapoeo sam i sa postom kao sredstvom samoobuzdavanja.
Gospodin Kalenbah mi se pridruio i u tome. Imao sam obiaj i dotad da povremeno
postim, mada iz isto zdravstvenih razloga. Da je post neophodan radi uzdravanja,
nauio sam od jednog prijatelja.
Poto sam roen u porodici vainava, od majke koja se drala svakakvih tekih
zaveta, pridravao sam se dok sam bio u Indiji ekadaija i ostalih postova, ali sam,
inei to, samo oponaao moju majku i nastojao da udovoljim svojim roditeljima.
U to vreme nisam razumeo efikasnost posta niti sam verovao u nju. Meutim,
poto sam video da su prijatelji koje sam pomenuo postili i da su imali koristi od toga,
a u nadi da u pomoi sebi da se drim zaveta bramaarije, poao sam njihovim
primerom i poeo da drim ekadai post. Po pravilu, hindusi sebi na dan posta
doputaju voe i mleko, ali sam se ja takvog posta drao svakodnevno. Zato sam sada
205

poeo potpuni post, doputajui sebi samo da pijem vodu.


Kada sam zapoeo taj eksperiment, desilo se da su se poklopili hinduski mesec
ravan101 i islamski mesec ramazan102. Gandijevi se nisu drali samo zaveta vainava,
ve i ivaista103, pa su poseivali i ivaistike kao i vainavske hramove. Neki lanovi
nae porodice su se pridravali pradoe104 (pradosha) tokom celog meseca ravana. I
ja sam odluio da uradim tako.
Tih vanih eksperimenata smo se poduhvatili dok smo iveli na Tolstojevoj farmi,
gde smo g. Kalenbah i ja boravili sa nekoliko satjagrahi porodica, ukljuujui i mlade
ljude i decu. Za decu smo imali kolu. Meu njima je bilo etvoro muslimana. Uvek
sam im pomagao i hrabrio ih da se pridravaju svih svojih religioznih pravila. Postarao
sam se da vidim da li su obavili svoj svakodnevni namaz (molitvu - prim. red). Bilo je
i hrianske i parske mladei, a ja sam smatrao za svoju dunost da ih podstaknem da
ispunjavaju svoje specifine religiozne obaveze.
Zato sam tokom tog meseca nagovarao muslimansku mlade da se pridravaju
ramazanskog posta. Naravno, ja sam odluio da se pridravam pradoe, ali sam sada
zatraio od muslimanske, parske i hrianske omladine da mi se pridrue. Objasnio
sam im da je uvek dobro udruiti se sa drugima u bilo kakvom obliku odricanja.
Mnogi od stanovnika farme su se sloili sa mojim predlogom. Hinduska i parska
omladina nisu kopirali muslimansku mlade u svim detaljima; to nije bilo neophodno.
Muslimanska omladina morala je da eka na svoj doruak do zalaska Sunca, dok
ostali to nisu morali, pa su zato mogli da pripreme poslastice za muslimanske prijatelje
i poslue ih. Isto tako, hindusi i drugi mladi nisu morali da se pridrue muslimanima
kad bi ovi jeli svoj poslednji obrok pre svitanja narednog jutra, i naravno, svi osim
muslimana pili su vodu.
Zahvaljujui tim eksperimentima svi su se uverili u efikasnost posta i meu njima
se razvio sjajan kolektivni duh.
Na Tolstojevoj farmi smo svi bili vegetarijanci, zbog toga to su, moram da sa
zahvalnou priznam, svi bili spremni da potuju moja oseanja. Mora da je
muslimanima nedostajalo meso tokom ramazana, ali niko od njih mi nije stavio do
znanja da je bilo tako. Bili su oduevljeni i uivali su u vegetarijanskoj ishrani, a
hinduska omladina je esto pripremala vegetarijanske delikatese za njih, u skladu sa
jednostavnou koja je vladala na toj farmi.
Namerno sam napravio malu digresiju usred ovog poglavlja o postu, poto nisam
imao neko drugo mesto gde bih mogao da iznesem ove slatke uspomene, a indirektno
sam opisao i jednu moju karakteristiku, naime, da sam se uvek trudio da moji
saradnici budu sa mnom u svemu to meni izgleda kao dobro. Post je za njih bio
sasvim nov, ali zahvaljujui pradoi i ramazanskom postu, bilo mi je lako da ih
zainteresujem za post kao sredstvo samokontrole.
I tako se atmosfera uzdravanja prirodno pojavila na farmi. Sada su svi stanovnici
farme poeli da nam se pridruuju u dranju deliminih i potpunih postova, to je,
siguran sam, bilo potpuno dobro. Ne mogu da kaem koliko je to uzdravanje dirnulo
njihova srca i koliko im je pomoglo u njihovom stremljenju da pobede putenost. Ali,
206

to se mene tie, siguran sam da mi je to izuzetno koristilo, i fiziki i moralno. Ipak,


znam da to ne znai da bi post i sline discipline morale da imaju isti efekat na sve.
Post moe da nam pomogne da zauzdamo ivotinjske strasti jedino ako se
preduzima radi samokontrole. Neki od mojih prijatelja su otkrili da su, usled
naknadnih posledica posta, njihove ivotinjske strasti i apetit bili jo vie stimulisani.
To e rei, post je jalov ukoliko ga ne prati neprekidna enja za samokontrolom. U
tom pogledu, vredi pomenuti uveni stih iz drugog poglavlja Bagavad Gite:
Za oveka koji ispouje svoja ula spolja, ulni objekti nestaju, ostavljajui za
sobom udnju; ali kada on ugleda najvie, ak i udnja nestaje
Post i sline discipline su, zato, jedno od sredstava samokontrole, ali one nisu sve,
jer ako fiziki post nije praen mentalnim postom, on e sigurno zavriti u licemerstvu
i neuspehu.

Poglavlje 109
Kao kolski uitelj
italac e, nadam se, imati na umu da u ovim poglavljima opisujem stvari koje nisu
pomenute, ili su samo uzgred pomenute, u Istoriji satjagrahe u Junoj Africi. Ako to
ima na umu, lako e uvideti povezanost izmeu prethodnih poglavlja.
Kako je farma rasla, postalo je neophodno da se obezbede odgovarajue
pogodnosti za obrazovanje tamonjih deaka i devojica. Meu njima je bilo
hinduskih, muslimanskih, parskih i hrianskih deaka i nekoliko hinduskih devojica.
Nije bilo mogue, a nisam mislio ni da je neophodno, da se angauju posebni uitelji
za njih. Nije bilo mogue zato to je kvalifikovanih indijskih uitelja bilo malo, pa ak
i da smo mogli da naemo nekog, niko ne bi bio spreman da doe u mesto 40 km od
Johanesburga i to za malu platu. A naravno, nije nam preticalo novca. Smatrao sam
da nije neophodno da dovodimo uitelje van farme. Nisam verovao u postojei sistem
obrazovanja i namerio sam da pomou iskustva i eksperimentisanja otkrijem koji je
pravi sistem. Znao sam samo toliko - da pod idealnim uslovima pravo obrazovanje
mogu da daju jedino roditelji, a da pomo spolja treba da bude minimalna; da je
Tolstojeva farma jedna porodica u kojoj ja zauzimam mesto oca i da bi trebalo da
koliko je god mogue preuzmem odgovornost za obuku mladih.
Ta zamisao je nesumnjivo imala svojih mana. Nisu svi mladi bili sa mnom od
roenja, neki su vaspitavani u drugaijim okolnostima i okruenju i nisu svi bili iste
vere. Kako da udovoljim svim mladima u tim okolnostima, ak i ako preuzmem
mesto pater familiasa?
Ali, u izgradnji karaktera sam uvek davao prvo mesto srcu, pa kako sam bio
siguran da etiko poduavanje moe biti isto za sve, ma kolika da je razlika u uzrastu i
vaspitanju, odluio sam da ivim meu njima dvadeset i etiri sata dnevno kao njihov
otac. Smatrao sam da je izgradnja karaktera pravi osnov za njihovo obrazovanje, pa
207

ako se temelj solidno postavi, bio sam siguran da e deca moi da naue sve ostalo i
sama, ili uz pomo prijatelja.
Meutim, poto sam se potpuno slagao sa time da pored ovoga mora da postoji i
formalno obrazovanje, zapoeo sam da drim asove uz pomo g. Kalenbaha i
uvaenog Pragija Desaija. A nisam potcenio ni izgradnju tela. To su, naravno,
dobijali svojim dnevnim obavezama. Na farmi nije bilo slugu pa su sve poslove, od
kuvanja do ienja smea, obavljali stanovnici. Bilo je mnogo voaka o kojima se
trebalo brinuti, a takoe i dosta vrtlarskog posla. Gospodin Kalenbah je voleo
vrtlarenje, a neko iskustvo u tom poslu je stekao u jednom od dravnih vrtovamodela. Bilo je obavezno za sve, mlade i stare, koji nisu bili angaovani u kuhinji, da
neko vreme posvete vrtlarenju. Deca su obavljala najvei deo tog posla, u koji je
spadalo kopanje rupa, seenje stabala i prenoenje teih stvari. To im je davalo obilje
prilika za fiziko vebanje. Uivala su u tom radu, pa im nisu bile potrebne nikakve
druge vebe ili igre. Naravno, neki od njih, a ponekad i svi, povremeno bi zabuavali i
izvrdavali. Ponekad bih progledao kroz prste njihovim nestalucima, ali sam esto bio
strog prema njima; rekao bih da im se strogost nije sviala, ali se ne seam da su se
bunili. Kad god bih bio strog, ubedio bih ih argumentima da nije ispravno igrati se sa
svojim poslom. Ali, ta ubeenost bi bila kratkotrajna, ve narednog trenutka oni bi
ostavili posao i otili da se igraju. Svejedno smo nekako gurali zajedno, a u najmanju
ruku su dobro izgradili svoja tela. Jedva da je bilo pobolevanja na farmi, iako se mora
napomenuti da je ne mala zasluga za to pripadala istom vazduhu, dobroj vodi i
redovnim obrocima.
Nekoliko rei o profesionalnoj obuci. Nameravao sam da svakog od mladih
nauim nekom korisnom manuelnom zanimanju. U tu svrhu je g. Kalenbah iao u
manastir trapista105 i vratio se nauivi obuarski zanat. Ja sam to, opet, nauio od
njega i toj vetini nauio druge, koji su bili spremni da je prihvate. Kalenbah je imao i
odreeno iskustvo u stolarstvu, a bio je jo jedan naseljenik farme koji je to znao; pa
smo imali malu kolu stolarstva. Gotovo sva omladina je znala da kuva.
Sve je to za njih bilo novo. Nisu ni sanjali da e jednog dana morati da naue te
stvari. Uglavnom, jedino obrazovanje koje su indijska deca sticala u Junoj Africi
sastojalo se u itanju, pisanju i raunanju.
Na Tolstojevoj farmi smo uveli pravilo da od mladih ne treba traiti da rade ono
to uitelji ne rade, pa kad bismo ih zamolili da rade neto, uvek bi neki uitelj
pomagao i zaista radio zajedno sa njima. I zato su deca sve to su uila, uila sa
radou.
Formalnim obrazovanjem i izgradnjom karaktera moraemo da se pozabavimo u
narednim poglavljima.

Poglavlje 110
Formalno obrazovanje
208

U prethodnom poglavlju videlo se kako smo na Tolstojevoj farmi obezbedili fiziki


trening, a usput i obuku za odreene profesije. Iako je to uraeno na nain koji teko
da me je zadovoljavao, moe se rei da je to bilo manje-vie uspeno.
Ali, formalno obrazovanje je bilo tee. Nisam imao ni izvore niti neophodne
knjige; a nisam imao ni dovoljno vremena, koliko sam eleo da tome posvetim.
Fiziki posao koji sam radio me je ostavljao potpuno iscrpljenog pri kraju dana, pa
sam drao te asove ba kad mi je najvie trebao neki odmor. I tako, umesto da na
asovima budem odmoran, jedva sam mogao da se odrim budnim. Jutra je trebalo
posvetiti radu na farmi i domaim obavezama, pa su kolski asovi morali da se dre
posle podnevnog obroka. Nije bilo drugog pogodnog vremena za kolu.
Imali smo najvie tri oblasti formalnog obrazovanja. Pouavali smo hindi, tamilski,
guarati i urdu, a pouka se odvijala na dijalektu deaka. Pouavano je i engleskom, a
bilo je potrebno da se hindusi iz Guarata upoznaju neto malo sa sanskritom, kao i
da se sva deca naue elementarnoj istoriji, geografiji i aritmetici.
Ja sam se poduhvatio da pouavam tamilski i urdu. Ono malo tamilskog to sam
znao nauio sam tokom putovanja i u zatvoru. Nisam otiao dalje od Poupovog
izvanrednog prirunika za tamilski. Na onom jednom putovanju jedino to sam nauio
od urdua bilo je urdu pismo, a moje poznavanje jezika bilo je ogranieno na poznate
persijske i arapske rei koje sam nauio u kontaktu sa muslimanskim prijateljima. Od
sanskrita nisam znao nita vie nego to sam nauio u gimnaziji, pa ni moj guarati
nije bio bolji od onog koji se ui u gimnaziji.
Takav je bio kapital sa kojim sam morao da nastavim. to se tie oskudice u
formalnom znanju, moje kolege su me nadmaile. Ali, koristi su mi doneli moja ljubav
prema jezicima moje zemlje, moje poverenje u uenike, a jo vie njihova
velikodunost.
Svi tamilski deaci su bili roeni u Junoj Africi, pa su zato znali veoma malo
tamilskog, a pismo uopte nisu znali. Zato sam morao da ih uim pismu i osnovama
gramatike. To je bilo prilino lako. Moji uenici su znali da me jednog dana mogu
nadmaiti u tamilskoj konverzaciji, pa kad bi Tamilci koji ne znaju engleski doli da
me posete, oni bi mi bili prevodioci. Radosno bih se sa tim sloio, jer nikad nisam
pokuavao da sakrivam svoje neznanje od svojih uenika. U svakom pogledu sam im
se pokazivao tano onakav kakav sam stvarno. I tako, uprkos mom kolosalnom
neznanju tamilskog, nikad nisam izgubio njihovu ljubav i potovanje. Srazmerno je
lake bilo uiti muslimanske deake urduu. Oni su znali urdu pismo. Trebalo je samo
da u njima podstaknem interesovanje za itanje i elju da poprave svoj rukopis.
Ta omladina je uglavnom bila nepismena i nekolovana. Meutim, tokom mog
rada sam ustanovio da ne moram mnogo da ih uim, osim da ih oduim od njihove
lenjosti i da nadgledam njihovo uenje. Poto sam time bio zadovoljan, mogao sam da
izlazim na kraj sa deacima raznih uzrasta i da pouavam razne predmete u jednoj te
istoj uionici.
Nikad nisam oseao da mi nedostaju udbenici, o kojima toliko sluamo. Ne
seam se ak ni da sam mnogo koristio knjige koje su bile dostupne. Smatrao sam da
uopte nije neophodno da optereujem te deake gomilom knjiga. Uvek sam oseao
209

da je pravi udbenik za uenike - njihov uitelj. Ja se seam veoma malo onoga to su


me moji uitelji nauili iz knjiga, ali se jo i danas jasno seam stvari koje su me
nauili nezavisno od knjiga.
Deca ue mnogo vie, i sa mnogo manje napora, pomou uiju nego pomou
oiju. Ne seam se da sam proitao bilo koju knjigu od korica do korica sa mojim
deacima. Ali, priao sam im, mojim reima, ono to sam usvojio itajui razne
knjige, pa se usuujem da kaem da oni to jo uvek pamte. Njima je bilo naporno da
zapamte ono to su nauili iz knjiga, meutim, ono to sam im preneo usmeno, mogli
su da ponove izuzetno lako. itanje je za njih bilo posao, a da sluaju mene, bilo im
je zadovoljstvo, ukoliko ih ne bih ugnjavio ne uspevi da im temu o kojoj govorim
uinim interesantnom. A iz pitanja koja su ih moja predavanja navodila da postavljaju,
mogao sam da ocenim u kojoj meri su me razumeli.

Poglavlje 111
Trening duha
Duhovna obuka tih deaka bila je mnogo tea stvar nego njihova fizika i mentalna
obuka. Nisam se ba mnogo oslanjao na verske knjige radi obuke duha. Naravno,
verovao sam da svaki uenik treba da poznaje elemente sopstvene religije i da ima
opte znanje o njenim svetim spisima, pa sam zato nastojao da im pruim takvo
znanje to sam bolje mogao. Ali to je, po meni, bio deo intelektualne obuke. Davno
pre nego to sam se poduhvatio obrazovanja omladine na Tolstojevoj farmi, shvatio
sam da je obuka duha stvar za sebe. Razviti duh znai izgraditi karakter i osposobiti
oveka da deluje u cilju spoznaje Boga i samospoznaje. I smatram da je to sutinski
deo obrazovanja mladih i da od bilo kakve obuke bez kulture duha nema koristi, nego
ak moe da bude i tetna.
Poznata mi je predrasuda da je samospoznaja mogua samo u etvrtoj fazi ivote,
tj. u sanjasi106. Ali, poznato je i da oni koji odlau pripremu za to neprocenjivo
iskustvo ivota na kraju ne postignu samospoznaju, ve ih snae starost koja je kao
alosno podetinjenje i ivot na teret ovom svetu. Dobro se seam da sam to isto
mislio i dok sam pouavao, tj. 1911-1912, iako to moda nisam izraavao na ovaj
nain.
Kako se onda moe pruiti ta duhovna obuka? Dao sam deci da pamte i recituju
himne i itao sam im iz knjiga o etikom vaspitanju. Ali, daleko od toga da me je to
zadovoljilo. Kada sam se blie upoznao sa njima, video sam da se ne moe obezbediti
duhovno vaspitanje iz knjiga. Ba kao to se fizika obuka obavlja pomou fizikih
vebi, tako je i obuka duha mogua samo pomou treninga duha. A trening duha u
potpunosti zavisi od ivota i karaktera uitelja. Uitelj uvek mora da pazi na svoje
ponaanje, bilo da je meu svojim uenicima ili ne.
Mogue je da uitelj koji stanuje kilometrima daleko utie na duh svojih uenika
210

svojim nainom ivota. Da sam bio laov, bilo bi beskorisno da uim decu da govore
istinu. Uitelj koji je kukavica nikad nee uspeti da uini svoje deake odvanim, a
onaj kome je obuzdavanje sebe strano nikad ne bi mogao da naui svoje uenike
vrednosti samokontrole. Zato sam uvideo da ja sam moram da budem neprekidna
oigledna nastava za deake i devojice koji ive sa mnom. Tako su oni postali moji
uitelji, pa sam nauio da moram da budem dobar i ivim ispravno, makar samo i radi
njih. Moram da kaem da za strou disciplinu i ogranienja koja sam nametnuo sebi
na Tolstojevoj farmi uglavnom mogu da zahvalim tim mojim tienicima.
Jedan od njih je bio divlji, nedisciplinovan, navikao da lae i svadljiv. U jednoj
prilici je planuo krajnje nasilno. Bio sam oajan. Nikad nisam kanjavao moje deake,
ali sam u toj prilici bio veoma ljut. Pokuao sam da ga urazumim. Ali, bio je
nepopravljiv, pa je ak pokuao da me prevari. Na kraju sam dohvatio lenjir koji mi je
leao nadohvat ruke i udario ga po ruci. Drhtao sam dok sam ga udarao. Mogu da
kaem da je on to primetio. Bilo je to potpuno novo iskustvo za sve njih. Deak je
zaplakao i molio da mu se oprosti. Plakao je ne zato to ga je udarac boleo; mogao je,
da je hteo, da mi vrati, poto je bio snano graen sedamnaestogodinjak. Ali, on je
primetio koliko me boli to to sam bio prisiljen da pribegnem nasilju. Nakon tog
incidenta, nikad se vie nije desilo da me ne poslua. Ali, i dalje se kajem zbog tog
nasilja. Plaim se da sam tog dana pred njim prikazao ne duh, ve ivotinju u meni.
Uvek sam se protivio fizikom kanjavanju. Seam se da sam samo u jednoj
prilici fiziki kaznio jednog od mojih sinova. Zato ni do dana dananjeg nisam bio u
stanju da odredim da li sam bio u pravu ili ne to sam tada upotrebio lenjir. Verovatno
to nije bilo ispravno, jer je uinjeno u gnevu i u elji da kaznim. Da je to bio izraz
iskljuivo moje oaloenosti, mogao bih da to smatram opravdanim. Meutim, u
ovom sluaju su motivi bili pomeani.
Taj incident me je bacio u misli i nauio me je boljem metodu popravljanja mojih
uenika. Ne znam da li bi taj metod pomogao u pomenutom sluaju. Taj deak je
uskoro zaboravio taj incident i ne mislim da se ikad mnogo popravio. Meutim, taj
incident je uinio da ja bolje razumem dunost uitelja prema njegovim uenicima.
Sluajevi loeg ponaanja meu deacima su se nakon toga esto javljali,
meutim, nikad nisam pribegao telesnoj kazni. I tako sam, u mom nastojanju da
pruim duhovnu obuku deacima i devojicama koje sam pouavao, poeo da sve
bolje i bolje razumem mo duha.

Poglavlje 112
Kukolj meu itom
Na Tolstojevoj farmi mi je g. Kalenbah skrenuo panju na jedan problem koji me
nikad ranije nije zaokupljao. Kao to sam rekao, neki od deaka na farmi bili su loi i
nevaljali. Meu njima je bilo i besposliara. Sa takvima su moja tri deaka dolazila u
svakodnevni dodir, kao i druga deca nalik na moje sinove. To je uznemiravalo g.
211

Kalenbaha, ali se najvie usmerio na to da mi dokae da nije ispravno da drim moje


deake zajedno sa tim nevaljalim mladiima.
Jednog dana je rekao: Tvoj nain da doputa da se tvoji deaci meaju sa loim
momcima mi se ne svia. To moe da donese samo jednu stvar. Oni e se
demoralisati zbog tog loeg drutva.
Ne seam se da li me je to pitanje u tom trenutku zbunilo, ali se seam ta sam
mu tada rekao: Kako moe da pravi razliku izmeu mojih deaka i besposliara? Ja
sam podjednako odgovoran i za jedne i za druge. Ti mladii su doli zato to sam ih ja
pozvao. Kad bih ih otpustio i dao im neto novca, oni bi smesta odjurili u Johanesburg
i vratili se svom starom ivotu. Istini za volju, sasvim je mogue da oni i njihovi
staratelji veruju da su me obavezali time to su doli ovde. Da ovde moraju da
podnesu dosta neugodnosti, znamo vrlo dobro i ti i ja. Ali, moja dunost je jasna.
Moram ih imati ovde, pa zato i moji deaci moraju da ive sa njima. A sigurno je da ti
ne eli da uim moje deake da od danas treba da oseaju da su bolji od drugih
deaka. Utuviti im takvo oseanje superiornosti u glave znailo bi zavesti ih na
stranputicu. Druenje sa drugim deacima bie za njih dobar oblik discipline. Nauie,
sami za sebe, da razlikuju dobro od zla. Zato ne bismo verovali da e, ako u njima
zaista ima neeg dobrog, to sigurno delovati na njihove drugove? Kako god bilo, ja ne
mogu a da ih ne zadrim ovde, pa ako to i znai odreeni rizik, moramo se upustiti u
njega.
Gospodin Kalenbah je zavrteo glavom.
Za posledice se, mislim, ne moe rei da su bile loe. Ne smatram da je mojim
sinovima bilo ita gore zbog tog eksperimenta. Naprotiv, mogu da vidim da su neto
dobili. Ako je u njima bilo i traga superiornosti, ona je unitena i nauili su da se drue
sa svakakvom decom. Tako su bili provereni i disciplinovani.
Taj i slini eksperimenti su mi pokazali da dobra deca, ukoliko ue zajedno sa
loom decom i prisiljena su da budu u njihovom drutvu, nee izgubiti nita, pod
uslovom da se taj eksperiment sprovodi pod budnim nadzorom njihovih roditelja i
staratelja.
Ni deca koja se dre pod staklenim zvonom nisu uvek zatiena od svih iskuenja
ili neistota. Meutim, istina je sledea: ako se deaci i devojice koji su vaspitani na
najrazliitije naine dre i ue zajedno, i roditelji i uitelji su stavljeni na najteu
probu. Moraju da stalno budu na oprezu.

Poglavlje 113
Gladovanje kao pokora
Dan za danom mi je postajalo sve jasnije koliko je teko vaspitavati i obrazovati
deake i devojice na ispravan nain. Ako hou da budem njihov pravi uitelj i uvar,
onda moram da dodirnem njihova srca. Moram da delim njihove radosti i tuge,
212

moram da im pomognem da ree probleme sa kojima se suoavaju i moram da


usmerim ispravnim kanalom uzburkane tenje njihove mladosti.
Kada su neki od pripadnika satjagrahe puteni iz zatvora, Tolstojeva farma je
gotovo bila ostala bez stanovnika. Ono malo to je preostalo uglavnom su pripadali
Feniksu. Zato sam ih premestio tamo. Tu sam morao da proem vatreno krtenje.
U tim danima sam morao da se kreem izmeu Johanesburga i Feniksa. Jednom,
dok sam bio u Johanesburgu, primio sam vesti o moralnom padu dva stanovnika
Arama. Da su to bile novosti o neuspehu ili nazadovanju u borbi satjagrahe, one me
ne bi okirale, ali me je ta novost pogodila kao munja. Istog dana sam seo na voz za
Feniks. Gospodin Kalenbah je insistirao da me prati. Primetio je u kakvom sam
stanju. Nije mogao da podnese pomisao da me pusti samog, jer je mi je on doneo te
vesti koje su me toliko potresle.
Tokom putovanja, moja dunost mi je izgledala jasna. Osetio sam da je staratelj,
ili uitelj, odgovoran bar u izvesnoj meri za greku njegovog tienika ili uenika. I
zato mi je moja odgovornost u pogledu pomenutog incidenta postala jasna kao dan.
Moja ena me je ve upozorila na to, ali poto sam naivne prirode, prenebregao sam
njeno upozorenje. Osetio sam da je jedini nain na koji bi krivci mogli da shvate
koliko sam ogoren i koliko su nisko oni sami pali bio da pribegnem nekoj pokori. I
tako sam sebi nametnuo sedmodnevno gladovanje i zavet da tokom etiri i po meseca
jedem samo jedan obrok dnevno. Kalenbah je pokuao da me odvrati od toga, ali
uzalud. Na kraju se sloio da je ta pokora opravdana i insistirao da mi se pridrui.
Nisam mogao da se oduprem njegovoj oiglednoj ljubavi.
Osetio sam veliko olakanje, jer mi je ta odluka skinula teak teret sa srca. Bes
prema krivcima se smirio i ustupio mesto istom saaljenju prema njima. I tako, poto
mi je bilo znatno lake, stigao sam u Feniks. Ispitao sam stvari detaljnije i upoznao se
sa jo nekim detaljima koje je trebalo da znam.
Moja pokora je zabolela sve, ali je raistila atmosferu. Svi su uvideli kako je
uasna stvar biti grean, a veza koja me je povezivala sa deacima i devojicama
postala je jo snanija i istinitija.
Okolnosti koje su proizale iz tog incidenta prisilile su me, neto kasnije, da se
upustim u etrnaestodnevni post, iji su rezultati prevazili ak i moja oekivanja.
Ne nameravam da navedem itaoca da iz ovih dogaaja zakljui da je dunost
uitelja da pribegne gladovanju kad god njegovi uenici naine neki prestup. Ipak,
smatram da neki sluajevi zaista zahtevaju drastian lek. Taj lek, meutim,
pretpostavlja jasnou vizije i duhovnu spremnost. Kada izmeu uenika i uitelja ne
postoji prava ljubav, kada prestup uenika nije dirnuo uitelja do sri i kada uenik ne
potuje uitelja, gladovanje nije na mestu i ak moe i da kodi. Iako, dakle, ima
mesta da se sumnja u opravdanost gladovanja u takvim sluajevima, nema mesta
dovoenju u pitanje uiteljeve odgovornosti za greke njegovog uenika.
Ova prva pokora nije se pokazala kao teka ni za koga od nas. Nisam morao da
privremeno ili stalno prekinem nijednu od mojih uobiajenih aktivnosti. Moe se
napomenuti da sam tokom itavog tog perioda pokore bio striktno na vou. Drugi deo
drugog gladovanja pao mi je prilino teko. U to vreme nisam potpuno razumeo
213

udesnu efikasnost Ramaname, pa je moja sposobnost da trpim bila utoliko manja.


Pored toga, nisam znao tehniku gladovanja, a posebno to da je neophodno piti dosta
vode, ma koliko da je to muno ili bljutavo. A onda, injenica da je prvo gladovanje
prolo lako, uinilo me je prilino nebriljivim tokom drugog. I tako sam tokom prvog
posta primenjivao Kunove kupke svakog dana, ali tokom drugog sam odustao od njih
nakon dva ili tri dana i pio veoma malo vode, poto mi je bila bljutava i izazivala mi
muninu. Grlo mi je postalo ispucalo i slabo pa sam tokom poslednjih dana mogao da
govorim jedino veoma tiho. Ali, uprkos tome obavljao sam svoj posao diktirajui,
kada je pisanje bilo neophodno. Redovno sam sluao itanje iz Ramajane i drugih
svetih knjiga. Imao sam takoe dovoljno snage da razgovaram i dajem savete u svim
hitnim stvarima.

Poglavlje 114
U susret Gokaleu
Moram da preskoim mnoga od seanja iz June Afrike. Na kraju satjagraha borbe
1914, dobio sam Gokaleov nalog da se vratim kui preko Londona. I tako smo u julu
Kasturbai, Kalenbah i ja zaplovili ka Engleskoj.
Tokom satjagrahe poeo sam da putujem treom klasom. Zato sam uzeo karte
tree klase za ovo putovanje. Meutim, bilo je dosta razlike izmeu smetaja tree
klase na toj liniji i onog koji obezbeuju indijski obalski brodovi ili eleznice. Kod
indijskih, jedva da ima dovoljno mesta, ima mnogo manje pogodnosti za spavanje i
mnogo je manje isto. Sa druge strane, tokom putovanja u London, bilo je dovoljno
prostora i bilo je dovoljno isto a parobrodska kompanija obezbedila nam je posebne
pogodnosti. Kompanija nam je obezbedila rezervisan poseban klozet, a poto smo se
hranili voem, stjuard je dobio nalog da nas snabdeva voem i oraastim plodovima.
Inae, po pravilu, putnici tree klase dobijaju malo voa ili oraastih plodova. Te
pogodnosti su nam uinile osamnaest dana na brodu prilino ugodnim.
Neki od incidenata tokom putovanja vrede da ih zabeleimo. Gospodin Kalenbah
je veoma voleo durbine imao je jedan ili dva skupa modela. Svakodnevno smo
raspravljali o tome. Pokuao sam da ga uverim da posedovanje takvih stvari nije u
skladu sa idealom jednostavnosti koji smo teili da postignemo. Jednog dana, dok smo
stajali kraj prozora nae kabine, naa rasprava dostigla je vrhunac.
Umesto da to bude jabuka razdora meu nama, zato da ih ne bacimo u more i
zavrimo sa njima? rekao sam.
Svakako treba baciti te proklete stvari, rekao je g. Kalenbah.
Stvarno sam mislio, rekoh ja.
I ja sam, odmah je odgovorio.
Odmah sam ih zavitlao u more. Kotali su nekih 7 funti, ali njihova vrednost je
manje bila u toj ceni, a vie u Kalenbahovoj zaluenosti njima. Meutim, kada ih se
214

jednom otarasio, nikad nije poalio za njima.


To je jedan od mnogih dogaaja koji su se odigrali izmeu g. Kalenbaha i mene.
Svakog dana smo morali da na taj nain nauimo neto novo, jer smo obojica
nastojali da sledimo put Istine. U hodu ka Istini, bes, sebinost, mrnja i druge loe
sile prirodno poputaju, jer inae ne bi bilo mogue dosegnuti Istinu. ovek kojim
vladaju strasti moe da ima dobre namere, moe da bude istinoljubiv na reima, ali
nikad nee nai Istinu. Uspena potraga za Istinom znai potpuno izbavljenje od
dualnih navala, kao to su to ljubav i mrnja, srea i jad.
Nije mnogo vremena proteklo otkad sam zavrio post pa do polaska na ovo
putovanje. Nisam jo povratio svoju uobiajenu snagu. etao sam palubom kako bih
malo fiziki vebao, da povratim apetit i svarim ono to pojedem. Ali, ak mi je i ta
veba bila preteka, izazivala mi je bolove u listovima, tako da sam se po dolasku u
London oseao gore, umesto bolje. Tu sam upoznao dr ivraa Mehtu. Ispriao sam
mu o mom postu i bolu koji sam imao, a on je rekao: Ako se potpuno ne odmorite
nekoliko dana, plaim se da e Vam noge otkazati.
Tada sam nauio da ovek koji prekine dugi post ne treba da uri da povrati
izgubljenu snagu, a takoe i da treba da obuzda svoj apetit. Moda je kada se prekine
post potrebno jo vie opreza i vie obuzdavanja, nego dok se dri.
U Maderi smo uli da Veliki rat moe da izbije svakog trenutka. Kada smo uplovili
u Laman, dobili smo vesti o izbijanju rata. Bili smo zaustavljeni na neko vreme.
Teko je bilo provui brod izmeu podmorskih mina koje su postavljene po celom
kanalu, pa nam je trebalo oko dva dana da stignemo do Sauthemptona.
Rat je objavljen etvrtog avgusta. U London smo stigli estog.

Poglavlje 115
Moja uloga u ratu
Po dolasku u Englesku, saznao sam da je Gokale zaglavio u Parizu, gde je otiao iz
zdravstvenih razloga, a poto su veze izmeu Pariza i Londona bile preseene, nisam
znao kada e se vratiti. Nisam hteo da idem kui a da ga ne vidim, ali niko nije mogao
da tano kae kada e doi.
ta da radim u meuvremenu? Kakva je moja dunost to se tie rata? Sorabi
Adaanija, moj drugar u zatvoru i satjagrahi, spremao se u to vreme za advokaturu u
Londonu. Kao jedan od najboljih satjagrahina bio je poslat u Englesku da se
kvalifikuje za pravnika, kako bi mogao da zauzme moje mesto po povratku u Junu
Afriku. Doktor Pranivandas Mehta je plaao njegove trokove. Sa njim, i preko
njega, imao sam razgovore sa dr ivraem Mehtom i drugima koji su studirali u
Engleskoj. Po dogovoru sa njima, zakazan je sastanak Indijaca koji ive u Engleskoj i
Irskoj. Izloio sam im svoje poglede.
Oseao sam da Indijci koji borave u Engleskoj treba da daju svoj doprinos ratu.
215

Engleski studenti su dobrovoljno sluili u armiji, a toliko bi mogli da uine i Indijci.


Tom miljenju je suprotstavljen odreen broj primedbi. Postoji, tvrdilo se, poprilino
razlike izmeu Indijaca i Engleza. Mi smo bili robovi, a oni gospodari. Kako rob moe
da sarauje sa gospodarom kad ovome to zatreba? Zar nije dunost roba koji nastoji
da se oslobodi da tu nevolju svog gospodara iskoristi za sebe? Tada me taj argument
nije privukao. Znao sam kakva je razlika u statusu izmeu Indijaca i Engleza, ali
nisam verovao da smo svedeni na puko roblje. Tada sam oseao da je to vie greka
pojedinih britanskih inovnika nego britanskog sistema i da mi moemo da ih
preobratimo ljubavlju. Ako hoemo da poboljamo svoj status uz pomo saradnje sa
Britancima, naa je dunost da ih pridobijemo da nam pomognu - tako to emo stati
uz njih u nevolji. Iako je britanski sistem bio lo, nije mi izgledao neprihvatljiv kao to
mi izgleda danas. Pa ako ja danas, poto sam izgubio veru u taj sistem, odbijam da
saraujem sa britanskom vladom, nije nikakvo udo to ti prijatelji nisu hteli da to
ine tada, poto su bili izgubili veru ne samo u sistem, ve i u njegove inovnike.
Prijatelji koji su mi se protivili oseali su da je doao as da se smelo izloe
indijski zahtevi i da se pobolja status Indijaca.
Ja sam smatrao da nevolju Engleza ne bi trebalo da iskoriavamo i da je prilinije
i dalekovidnije da ne insistiramo na svojim zahtevima dok rat traje. Zato sam se drao
svog saveta i pozvao one koji hoe da se prijave kao dobrovoljci. Reakcija je bila
dobra, meu dobrovoljcima je bilo ljudi iz praktino svih provincija i svih vera.
Napisao sam pismo lordu Kruu, upoznavi ga sa time i izrazivi nau spremnost
da se obuimo za ambulantni rad, ako se to smatra uslovom da bi se naa ponuda
prihvatila.
Nakon odreenog oklevanja, lord Kru je prihvatio tu ponudu i zahvalio nam to
smo se stavili u slubu Imperije u tom kritinom momentu.
Volonteri su zapoeli sa pripremnom obukom za prvu pomo ranjenima
predvoeni uvenim dr Kentlijem. Bio je to kratak kurs od est nedelja, ali je
obuhvatio celu obuku za prvu pomo.
U grupi nas je bilo oko 80. Nakon est nedelja smo ispitani i poloili smo svi osim
jednog. Za one koji su poloili vlada je sada obezbedila vojnu obuku i druge treninge.
Za taj posao je bio zaduen pukovnik Bejker.
U tim danima, London je bio mesto koje je vredelo videti. Nije bilo panike, ve su
se svi trudili da pomognu najbolje to su mogli. Sposobni odrasli poeli su da se
obuavaju za borbu, ali ta da starci, nemoni i ene rade? Za njih je bilo dovoljno
posla, ako su hteli. I tako su se oni zaposlili na krojenju i ivenju odela i zavoja za
ranjenike.
Jedan enski klub, Liceum, poduhvatio se da saije to vie moe odee za
vojnike. rimati Saroini Naidu je bila lanica tog kluba, pa se od sveg srca bacila na
posao. Tada sam se prvi put upoznao sa njom. Izruila je pred mene gomilu paradi
platna koja su bile iseene po obrascu i zatraila da ih sve saijemo i vratimo njoj.
Pozdravio sam njen zahtev i uz pomo prijatelja sastavio koliko god sam mogao
paradi tokom obuke za prvu pomo.

216

Poglavlje 116
Duhovna dilema
im su u Junu Afriku stigle vesti da smo se ja i ostali Indijci ponudili da sluimo u
ratu, dobio sam dva telegrama. Jedan od njih je bio od g. Polaka koji je postavio
pitanje koliko je taj moj postupak u skladu sa mojim propovedanjem ahimse.
U odreenoj meri sam oekivao takvu primedbu, jer sam o tom pitanju
diskutovao u mom delu Hind Swaraj, ili Indijska samouprava, a diskutovao sam
o tome stalno i sa prijateljima u Junoj Africi. Svi mi smo shvatali nemoralnost rata.
Ako nisam bio spreman da gonim nekoga ko me je napao, jo manje bih bio voljan da
uestvujem u nekom ratu, posebno ako ne znam nita o pravednim razlozima ili
drugim razlozima zato se zaraene strane bore. Prijatelji su, naravno, znali da sam
ranije sluio u Burskom ratu, ali su pretpostavljali da su se moji pogledi od tada
promenili.
Zapravo, isti oni razlozi koji su me naveli da uzmem uea u Burskom ratu su
pretegli i u ovoj prilici. Bilo mi je savreno jasno da uee u ratu nikako ne moe biti
u saglasnosti sa ahimsom. Ali, oveku nije uvek dato da mu bude podjednako jasno
ta mu je dunost. Sledbenik istine esto mora da tumara u mraku.
Ahimsa je opsean princip. Mi smo bespomoni smrtnici, uhvaeni u poaru
himse (nasilja). Izreka da se ivot hrani ivotom ima u sebi duboko znaenje. ovek
ne moe da ivi ni trenutak a da svesno ili nesvesno spolja ne ini nasilje. Sama
injenica da ivi, jede, pije i kree se unaokolo neizbeno ukljuuje odreeno nasilje,
unitenje ivota, pa makar on bio i siuan. Sledbenik ahimse zato ostaje dosledan
svojoj veri ukoliko je izvor svih njegovih dela samilost, ako izbegava najvie to moe
da uniti makar i nasitnije stvorenje, pokuava da ga spase i tako neprekidno stremi da
se oslobodi od smrtonosnog zagrljaja himse (nasilja). On e neprekidno sve vie
razvijati obuzdavanje i samilost, ali nikad ne moe da se potpuno oslobodi spoljanjeg
nasilja.
A opet, poto u osnovi ahimse lei jedinstvo svega ivog, greka jednog oveka ne
moe da ne utie na druge, pa otud ovek ne moe da bude potpuno slobodan od
nasilja. Sve dok nastavlja da bude drutveno bie, on ne moe a da ne uestvuje u
nasilju, koje se podrazumeva samim tim to ljudsko drutvo postoji. Kada se dve
nacije bore, dunost posveenika ahimse je da prekine rat. Onaj ko toj dunosti nije
dorastao, onaj ko nema mo da se odupre ratu, onaj koji nije kvalifikovan da se
odupre ratu, moe da uzme uea u ratu, a da ipak od sveg srca nastoji da oslobodi
sebe, svoj narod i ceo svet od rata.
Nadao sam se da u popraviti poloaj mog naroda u itavoj Britanskoj Imperiji.
Dok sam bio u Engleskoj, imao sam zatitu Britanske flote, a poto sam naao
utoite pod njenom oruanom moi, direktno sam uestvovao i u njenom
potencijalnom nasilju. Zato, ukoliko sam eleo da zadrim vezu sa Imperijom i da
ivim pod njenom zastavom, bila mi je otvorena jedna od tri mogunosti: mogao sam
217

da otvoreno objavim da se protivim ratu i da u skladu sa zakonom satjagrahe


bojkotujem Imperiju dok ne promeni svoju vojnu politiku; ili sam mogao da budem
zatvoren zbog graanske neposlunosti onih njenih zakona koji su zasluili da se ne
potuju; ili sam mogao da uestvujem u ratu na strani Imperije i da tako steknem
sposobnost i snagu da se oduprem nasilju rata. Meni su ta sposobnost i snaga
nedostajali, pa sam zato mislio da je mogu stei jedino sluenjem u ratu.
Iz perspektive ahimse ja ne pravim razliku izmeu boraca i neboraca. Onaj ko
dobrovoljno slui bandu razbojnika, radei kao njihov nosa, ili kao njihov osmatra
dok se bave svojim poslom, ili kao njihov negovatelj kada su ranjeni, isto je toliko
kriv za razbojnitvo kao i sami razbojnici. Na isti nain ni oni koji se ogranie na to da
neguju ranjene u bici ne mogu biti osloboeni krivice rata.
itavu tu stvar sam ve raspravio za sebe na taj nain pre nego to sam primio
Polakov telegram, a ubrzo poto sam ga primio, porazgovarao sam o tim pogledima sa
nekolicinom prijatelja i zakljuio da mi je dunost da sluim u ratu. Ni dan-danas ne
vidim greku u tom nizu argumenata niti alim zbog svog postupka, poto su moji
pogledi danas, kao to su bili i tada, blagonakloni u pogledu veza sa Britancima.
Znam da ak ni tada nisam mogao da ubedim sve moje prijatelje u ispravnost mog
stava. To pitanje je tanano. Ono doputa razlike u miljenju, pa sam zato izneo svoje
argumente to sam jasnije mogao onima koji veruju u ahimsu i koji se ozbiljno trude
da je primenjuju u svim oblastima ivota. Posveenik Istine ne bi trebalo da ini nita
da brani ustaljena miljenja. On mora uvek da i sam bude otvoren za ispravke, pa ta
god da lino otkrije da je pogreno, on to mora da ispovedi po svaku cenu i da se
iskupi za to.

Poglavlje 117
Minijaturna satjagraha
Iako sam na taj nain uzeo uea u ratu iz oseaja dunosti, dogodilo se ne samo da
nisam mogao da direktno uestvujem u tome, ve sam zapravo bio prinuen da
pruim ono to bi se moglo nazvati minijaturnom satjagrahom ak i u tom kritinom
trenutku.
Ve sam rekao da je naimenovan oficir da rukovodi naom obukom im su naa
imena odobrena i upisana. Svi smo mi smatrali da taj komandni oficir treba da bude
na ef samo to se tie tehnikih stvari, a da sam u svim ostalim stvarima ja voa
naeg korpusa, koji je bio direktno odgovoran meni u pogledu unutranje discipline; to
e rei, da oficir komandant treba da radi sa korpusom preko mene. Ali, od samog
poetka taj oficir nam nije ostavio mnogo iluzija.
Gospodin Sorabi Adaanija je bio lukav ovek. Upozorio me je. uvaj se tog
oveka, rekao je. Izgleda da je sklon tome da nam gazduje. Neemo da primamo
nijedno od njegovih nareenja. Spremni smo da gledamo na njega kao na naeg
218

instruktora. Ali, mladii koje je on naimenovao da nas poue isto tako oseaju kao da
su oni nai gospodari.
Ti mladii su bili studenti sa Oksforda koji su doli da nas poue i koje je
komandant postavio za voe naih odeljenja.
Ni ja nisam mogao da ne primetim arogantnost zapovednika, ali sam zamolio
Sorabija da ne strahuje i probao sam da ga umirim. Meutim, njega nije bilo lako
ubediti.
Ti si suvie poverljiv. Ti ljudi e te obmanuti lanim reima i kad ih na kraju
prozre, zatraie od nas da pribegnemo satjagrahi, i tako pretrpeti neuspeh, a
dovesti i nas u situaciju da pretrpimo neuspeh sa tobom, rekao je sa osmehom.
ta drugo osim neuspeha moe da oekuje kada si se udruio sa mnom?
rekao sam. Satjagrahi je roen da bude obmanut. Neka nas komandant obmane. Zar
ti nisam bezbroj puta rekao da obmanjiva na kraju obmane samog sebe? Sorabi se
glasno nasmejao. Pa dobro, ree, nastavi da bude obmanjivan. Jednog dana e
poginuti u satjagrahi i povui jadne smrtnike kao to sam ja za sobom.
Te rei su me podsetile na ono to mi je pokojna ga Emili Hobhaus napisala u
pogledu nesaraivanja: Ne bih bila iznenaena ako ovih dana zavrite na vealima,
branei istinu. Neka Vam Bog pokae pravi put i zatiti Vas.
Razgovor sa Sorabijem se odigrao neposredno nakon naimenovanja
komandanta. Za samo nekoliko dana nai odnosi sa njim stigli su do take prekida.
Jedva to sam povratio snagu nakon etrnaestodnevnog posta kada sam uzeo uea
u drilu, esto peaei do naznaenog mesta 3 km od kue. Od toga sam dobio
pleuritis i pao u postelju. U tom stanju morao sam da idem na kampovanje za vikend.
Dok su drugi ostali tamo, ja sam se vratio kui. Tada se ukazala prilika za satjagrahu.
Zapovednik je poeo da primenjuje svoj autoritet netedimice. Jasno nam je
stavio do znanja da je on na ef u svim stvarima, vojnim i civilnim, istovremeno nam
dajui da okusimo njegov autoritet. Sorabi je pourio k meni. Uopte nije bio
spreman da otrpi tu aroganciju. Rekao je: Sva nareenja moramo da dobijamo preko
tebe. Mi smo jo uvek u kampu za obuku, a izdaju nam svakakva besmislena
nareenja. Napravljena je pakosna razlika izmeu nas i mladia koji su naimenovani
da nas poue. Moramo da se objasnimo sa zapovednikom, jer neemo moi da
nastavimo dalje. Indijski studenti i drugi koji su se pridruili naem korpusu nee
sluati nikakva besmislena nareenja. U ovoj stvari koje smo se poduhvatili zarad
samopotovanja, nezamislivo je da se pomirimo sa gubitkom samopotovanja.
Obratio sam se zapovedniku i skrenuo mu panju na albe koje sam uo. On mi
je odgovorio pismeno traei da te albe saoptim napismeno, a istovremeno traei
od mene da onima koji se ale utuvim u glavu da je ispravan nain na koji treba da
podnose albe preko komandira njihovih odeljenja, sada naimenovnih, koji e
informisati mene preko instruktora.
Na to sam odgovorio da ja ne prisvajam nikakav autoritet, da u vojnom smislu
nisam nita vie nego bilo koji drugi redov, ali da sam verovao da bi mi kao
predsedniku Dobrovoljakog korpusa trebalo nezvanino dopustiti da delujem kao
njihov predstavnik. Takoe sam istakao albe i zahteve koji su mi izneti, naime, da je
219

veliko nezadovoljstvo bilo izazvano naimenovanjem voa odeljenja ne uzimajui u


obzir oseanja pripadnika Korpusa; da se oni opozovu i da se pozove Korpus da
izabere voe odeljenja, i da to daju na odobrenje zapovedniku.
To se nije svidelo zapovedniku, koji je rekao da je za vojnu disciplinu
neprihvatljivo da Korpus bira voe odeljenja i da bi opoziv ve naimenovanih bio
naruavanje sveukupne discipline.
I tako smo odrali sastanak i odluili da se povuemo. Objasnio sam lanovima
ozbiljne posledice satjagrahe. Ali, velika veina je glasala za tu odluku, a ona je glasila:
ukoliko se ve naimenovani desetari ne opozovu i lanovima Korpusa ne prui prilika
da izaberu svoje desetare, lanovi e biti prisiljeni da se uzdre od dalje dnevne obuke
i logorske obuke vikendom.
Potom sam se obratio zapovedniku rekavi mu koliko je za mene bilo krajnje
razoaravajue njegovo pismo u kojem je odbacio moj predlog. Uverio sam ga da
sam izuzetno voljan da sluim. Takoe sam mu skrenuo panju na presedan. Ukazao
sam da iako nisam imao zvanini in u junoafrikom Indijskom ambulantnom
korpusu tokom Burskog rata, nikad nije bilo nikakvog neslaganja izmeu pukovnika
Galoveja i korpusa i da pukovnik nikad nije preduzeo neki korak a da mi se ne obrati
da utvrdim kakve su elje korpusa. Uz to sam dodao primerak rezolucije koju smo
usvojili prethodne veeri.
To nije imalo dobar uticaj na tog oficira, koji je oseao da su taj sastanak i ta
rezolucija teko naruavanje discipline.
Na to sam uputio pismo dravnom sekretaru za Indiju, upoznajui ga sa svim
injenicama, aljui i primerak rezolucije u prilogu. On je odgovorio objanjavajui da
su uslovi u Junoj Africi bili drugaiji i skrenuo mi panju na injenicu da, po
pravilima, komandire odeljenja postavlja zapovednik, ali me je uverio da e ubudue,
prilikom naimenovanja komandira odeljenja, zapovednik uzeti u obzir moje
preporuke.
Nakon toga je meu nama bilo jo dosta prepiske, ali ne bih duio tu alosnu
priu. Dovoljno je da kaem da je moje iskustvo bilo iste one vrste kakvu
svakodnevno imamo u Indiji. Neto pretnjama a neto lukavstvom, zapovednik je
uspeo da stvori podele u naem korpusu. Neki od onih koji su glasali za rezoluciju
popustili su pred zapovednikovim pretnjama ili ubeivanjima i porekli svoje obeanje.
Otprilike u to vreme je neoekivano veliki kontingent ranjenih vojnika pristigao u
bolnicu Netli, pa je bilo potrebno sluenje naeg korpusa. Oni koje je zapovednik
uspeo da ubedi otili su u Netli. Ostali su odbili da idu. Ja sam leao u krevetu, ali sam
bio u kontaktu sa lanovima Korpusa. Gospodin Roberts, dravni podsekretar, uinio
mi je ast brojnim posetama tokom tih dana. Insistirao je da ubedim ostale da slue.
Predloio je da oni formiraju posebni korpus i da u bolnici Netli budu potinjeni
jedino tamonjem zapovedniku, kako ne bi bilo rei o gubitku samopotovanja. Vlada
bi bila zadovoljena, a istovremeno bi se sluenjem pomoglo velikom broju ranjenih
koji su primljeni u bolnicu. Taj predlog se svideo i mojim drugovima i meni, pa su oni
koji su prvobitno bili ostali, takoe otili u Netli.
Samo sam ja ostao, leei u krevetu i inei najbolje to mogu u loim
220

okolnostima.

Poglavlje 118
Gokaleovo milosre
Ve sam pomenuo napad pleuritisa koji sam imao u Engleskoj. Ubrzo potom Gokale
se vratio u London. Kalenbah i ja smo ga redovno poseivali. Razgovarali smo
uglavnom o ratu, a poto je Kalenbah poznavao geografiju Nemake kao svoj dep i
putovao mnogo po Evropi, pokazivao bi nam na mapi razna mesta u kontekstu rata.
Kada sam dobio pleuritis, to je takoe postala tema svakodnevnih razgovora. ak
i tada sam sprovodio moje eksperimente sa ishranom. Izmeu ostalog, moja ishrana
se sastojala od kikirikija, zrelih i nezrelih banana, limuna, maslinovog ulja, paradajza i
groa. Potpuno sam iskljuio mleko, itarice, mahunarke i druge stvari.
Leio me je dr ivra Mehta. Uporno je vrio pritisak na mene da ponem da
konzumiram mleko i itarice, ali sam ja bio tvrdokoran. Ta stvar je dola i do
Gokaleovih uiju. On nije ba mnogo uvaavao moje rezonovanje u korist ishrane
voem i hteo je da uzimam sve to mi lekar prepie radi mog zdravlja.
Nije mi bilo lako da ne popustim Gokaleovom pritisku. Kada ne bi hteo da uje za
odbijanje, molio bih ga da mi da dvadeset etiri sata da razmislim o tom pitanju. Kad
smo se Kalenbah i ja te veeri vratili kui, porazgovarali smo o tome u emu je moja
dunost. On je zajedno sa mnom uestvovao u mom eksperimentu. Njemu se on
sviao, ali sam video da je saglasan da odustanem od toga ukoliko to moje zdravlje
zahteva. Zato sam morao da odluim sam, po nalozima mog unutranjeg glasa.
Proveo sam itavu no razmiljajui o tome. Odustati od tog eksperimenta znailo
bi odrei se svih mojih ideja u tom pogledu, a opet, u njima nisam nalazio nikakvu
greku. Pitanje je bilo do koje mere da poputam Gokaleovom pritisku koji je vrio iz
ljubavi i do koje mere mogu da izmenim moj eksperiment u takozvanom interesu
zdravlja. Na kraju sam odluio da se drim mog eksperimenta u onoj meri u kojoj je
motiv za njega religiozni; a da prihvatim lekarski savet tamo gde su motivi pomeani.
U odricanju od mleka, religijski razlozi su preovlaivali. U glavi mi je bila slika zlog
metoda kravara iz Kalkute koji su primenjivali da iscede i poslednju kap mleka iz
svojih krava i bivolica. Isto tako sam oseao da, kao to meso nije hrana za ljude,
tako ni ivotinjsko mleko ne moe biti hrana za ljude. Zato sam ujutru ustao sa
reenou da se drim odluke da ne pijem mleko. To mi je donelo veliko olakanje.
Strepeo sam da priem Gokaleu, ali sam verovao da e potovati moju odluku.
Uvee smo Kalenbah i ja posetili Gokalea u Nacionalnom klubu liberala. Prvo to
me je pitao bilo je: Pa, jesi li reio da poslua doktorov savet?
Blago, ali vrsto sam odgovorio: Voljan sam da ga posluam u svim stvarima
osim u jednoj, za koju te molim da me ne pritiska. Neu uzimati mleko, mlene
proizvode ni meso. ak i ako bi to to ih ne konzumiram znailo moju smrt, oseam
221

da bi bilo bolje da umrem.


Je li to tvoja konana odluka? upitao je Gokale.
Bojim se da drugaije ne mogu da odluim, rekao sam. Znam da e te moja
odluka boleti, ali te molim da mi oprosti.
Sa odreenom koliinom bola, ali sa dubokom ljubavlju, Gokale ree: Ne
odobravam tvoju odluku. U njoj ne vidim nikakvu religiju. Ali, neu te vie gnjaviti.
Sa tim reima, on se okrete dr ivrau Mehti pa mu kaza: Molim te, nemoj vie da
ga sekira. Prepii mu ta hoe, u granicama koje je on postavio sebi.
Doktor je rekao da se ne slae, ali je bio bespomoan. Posavetovao me je da
uzimam mung107 supu, sa malo asafetide108. Sa time sam se sloio. Uzimao sam je
dan ili dva, ali od toga me je jo vie bolelo. Poto sam video da ne odgovara, vratio
sam se na voe i oraaste plodove. Doktor je, naravno, nastavio sa svojim spoljanjim
tretmanima. Oni su mi donekle olakali bol, ali su moja ogranienja za njega bila
bolno optereenje.
U meuvremenu je Gokale otputovao kui, poto nije mogao da podnese
oktobarske magle u Londonu.

Poglavlje 119
Leenje pleuritisa
Upornost pleuritisa me je donekle zabrinula, ali sam znao da lek nije u uzimanju
tableta, ve u promenama ishrane uz korienje spoljanjih lekovitih sredstava.
Posetio sam dr Alinsona109, koga sam upoznao 1890, uvenog vegetarijanca koji
je leio bolesti promenama u ishrani. On me je detaljno pregledao. Objasnio sam mu
kako sam se zakleo da neu uzimati mleko. Ohrabrio me je i rekao: Nema potrebe
da uzimate mleko. Zapravo, hteo bih da se nekoliko dana hranite bez ikakvih
masnoa. Onda me je posavetovao da se hranim istim integralnim hlebom, sirovim
povrem kao to su cvekla, repa, luk i druge lukovice i zeleni, ali i sveim voem,
uglavnom pomorandama. Povre nije trebalo kuvati ve samo sitno naseckati, da bih
mogao da ga savaem.
Drao sam se toga oko tri dana, ali mi sirovo povre ba nije odgovaralo. Moje
telo nije bilo u takvom stanju da bih mogao da u potpunosti potujem taj eksperiment.
Nije mi bilo ugodno da jedem sirovo povre.
Doktor Alinson me je posavetovao da drim sve prozore u sobi otvorene 24 sata
dnevno, da se kupam u mlakoj vodi, masiram se uljem po bolnim delovima i etam
napolju trideset do etrdeset minuta. Svi ti predlozi su mi se svideli.
Moja soba je imala dvokrilne prozore, pa ako se otvore, unutra bi ulazila kia.
Lufta nije mogao da se otvori. Zato sam razbio staklo kako bi ulazio sve vazduh, a
prozore sam delimino otvorio tako da ne ulazi kia.
222

Sve te mere su mi donekle popravile zdravlje, ali me nisu potpuno izleile.


Povremeno me je posveivala ledi Sesilija Roberts. Postali smo prijatelji. Ona je
veoma elela da me ubedi da uzimam mleko. Ali, poto sam bio nepopustljiv, poela
je da traga za nekom zamenom za mleko. Neki prijatelji su joj predloili malteksmleko u prahu, uveravajui je u svom neznanju da u njemu nema mleka i da je to
vetaki napitak koji samo ima osobine mleka. Ledi Sesilija, znao sam, izuzetno je
potovala moj religiozni oseaj dunosti, pa sam joj slepo verovao. Rastvorio sam taj
prah u vodi i probao, i odmah video da ima ukus isti kao mleko. Proitao sam etiketu
na boci i otkrio, mada prekasno, da je taj napitak napravljen od mleka. I tako sam
odustao od toga.
Obavestio sam ledi Sesiliju ta sam otkrio rekavi joj da ne brine zbog toga. Hitro
je dola k meni da mi kae koliko joj je ao. Njen prijatelj nije uopte ni proitao
etiketu. Molio sam je da ne brine i rekao da mi je ao to nisam mogao da se
posluim tim napitkom za koji se ona toliko potrudila da ga nabavi. Takoe sam je
uverio da se ja lino uopte ne oseam uzne miren ni kriv to sam popio mleko ne
znajui ta je u pitanju.
Moram da preskoim mnoga slatka seanja na moje kontakte sa ledi Sesilijom.
Seam se mnogih prijatelja koji su mi bili izvor velike utehe usred nevolja i
razoaranja. Onaj ko ima vere vidi u njima milostivo Provienje Boga, koji nam na
taj nain ublauje tugu.
Kad sam ga sledei put posetio, dr Alinson je popustio sa svojim restrikcijama i
dopustio mi da jedem kikiriki puter ili maslinovo ulje zbog masti i da ako hou jedem
kuvano povre sa pirinem. Te promene su mi bile dobrodole, ali daleko od toga da
su me potpuno izleile. I dalje je bila potrebna veoma paljiva nega i morao sam da
uglavnom ostajem u krevetu.
Povremeno bi dr Mehta doao da me pregleda i da mi ostavi otvorenu ponudu da
e me izleiti, ako samo posluam njegov savet.
I dok su se stvari tako odvijale, g. Roberts je jednog dana doao da me poseti i
poeo da insistira da idem kui. Nema anse da idete u Netli u tom stanju. ekaju
nas jo ee hladnoe. Savetovao bih Vam od sveg srca da se vratite u Indiju, jer
jedino tamo se moete potpuno izleiti. Ako, nakon to se oporavite, rat jo bude
trajao, imaete mnogo prilika da nam pomognete tamo. Bilo kako bilo, mislim da ovo
to ste dosad uinili nije mali doprinos.
Posluao sam njegov savet i poeo da se spremam za povratak u Indiju.

Poglavlje 120
Kui
Gospodin Kalenbah me je dopratio u Englesku sa eljom da poe u Indiju. Stanovali
smo zajedno, i naravno, hteli da plovimo istim brodom. Ali, Nemci su bili pod tako
223

strogim nadzorom da smo se pitali moe li g. Kalenbah uopte dobiti paso. Uradio
sam sve to sam mogao da ga dobije, a g. Roberts, koji je podravao ideju da
Kalenbah dobije paso poslao je telegram vicekralju Indije sa tom sadrinom.
Meutim, odgovor lorda Hardinga je stigao odmah: alimo, indijska vlada nije
spremna da preuzme nikakav rizik te vrste. Svi smo razumeli teinu tog odgovora.
Bilo mi je bolno da se rastanem od g. Kalenbaha, ali mogao sam da vidim da je
njemu jo bolnije. Da je mogao da poe u Indiju, danas bi vodio srean ivot farmera
i tkaa. Sada je u Junoj Africi, gde vodi svoj stari ivot i radi dinamian posao kao
arhitekta.
Hteli smo treu klasu, ali poto nije bila dostupna na P. i O. brodovima, morali
smo da putujemo drugom.
Poneli smo sa sobom sueno voe koje smo nosili iz June Afrike, poto to nije
moglo da se dobije na brodu, gde se lako moglo dobiti svee voe.
Doktor ivra Mehta mi je stavio zavoj oko rebara, tzv. Medeov flaster i
zamolio me da ga ne skidam dok ne stignemo do Crvenog mora. Dva dana sam trpeo
tu nelagodu, ali mi je na kraju bilo previe. Poprilino sam se namuio dok sam uspeo
da skinem taj flaster i da povratim slobodu da mogu da se normalno umijem i
okupam.
Moja ishrana se sastojala uglavnom od oraastih plodova i voa. Primeivao sam
da mi je svakim danom sve bolje i u trenutku kad smo uplovili u Suecki kanal, oseao
sam se ve znatno bolje. Bio sam slab, ali sam oseao da nisam vie u opasnosti i
polako sam poeo da pojaavam svoje vebe. To poboljanje u velikoj meri
pripisujem istom vazduhu umerenog pojasa.
Da li je to bilo zbog prethodnog iskustva ili nekog drugog razloga, ne znam, ali
ovakva distanca koju sam zapazio izmeu engleskih i indijskih putnika na ovom brodu
bilo je neto to nisam video ak ni na putovanju iz June Afrike. Jeste da sam
razgovarao sa nekoliko Engleza, ali je taj razgovor bio uglavnom formalan. Nije bilo
gotovo nikakvog srdanog razgovora, kakav bi se sigurno odvijao na junoafrikim
brodovima. Razlog za to je, po mom miljenju, u svesnom ili nesvesnom oseanju
koje su Englezi krili negde u svojoj glavi da pripadaju vladajuoj rasi, i oseaju koji su
Indijci krili negde u svojoj glavi, da pripadaju potinjenoj rasi.
Jedva sam ekao da stignem kui i oslobodim se te atmosfere.
Prolo je jo nekoliko dana i stigli smo u Bombaj. Kakva je to radost bila vratiti se
kui, posle desetogodinjeg izgnanstva!
Gokale je organizovao doek za mene u Bombaju, kojem je i sam prisustvovao,
uprkos svom slabom zdravlju. Prilazio sam Indiji sa arkom nadom da u se stopiti sa
njom i tako oseati slobodnim. Ali, sudbina je htela drugaije.

Poglavlje 121
Neka seanja na advokatsku praksu
224

Pre nego to ponem da priam o putu kojim je moj ivot krenuo u Indiji, izgleda mi
da je neophodno da se prisetim nekoliko junoafrikih iskustava koje sam namerno
izostavio.
Neki prijatelji pravnici su me zamolili da ispriam moja seanja na advokaturu.
Njih je toliko da bi to, ukoliko bih ih sve opisao, zauzelo celu knjigu i prevazilo
prostor koji imam. Ali, moda ne bi bilo neopravdano prisetiti se nekih koja se odnose
na primenjivanje istine.
Koliko se seam, ve sam rekao da u mojoj profesiji nikad nisam pribegao neistini
i da je veliki deo moje pravnike prakse bio u interesu javnog rada, za ta nisam
naplaivao nita osim nadoknade trokova, a i to sam ponekad nadoknaivao sam.
Mislio sam da sam, rekavi to, rekao sve to je neophodno u pogledu moje pravnike
prakse. Meutim, prijatelji hoe da uinim vie. Njima izgleda da bi, kad bih opisao
neke od prilika u kojima sam odbio da odstupim od istine, pravnika struka mogla
imati koristi od toga.
Jo kao student sam uo da je posao advokata posao laova. Meutim, to nije
uticalo na mene poto nisam imao nameru da steknem ni poloaj ni novac laganjem.
Moj princip je bio stavljen na probu mnogo puta u Junoj Africi. esto se
deavalo da sam znao da su moji protivnici pouavali svoje svedoke ta da kau, a da
sam i ja makar ohrabrio mog klijenta ili njegovog svedoka da lau, mogli bismo dobiti
sluaj. Ipak, uvek sam odolevao tom iskuenju. Seam se samo jedne prilike u kojoj
sam, nakon to smo dobili sluaj, posumnjao da me je moj klijent obmanuo. Duboko
u srcu sam uvek prieljkivao da dobijem jedino ako je sluaj mog klijenta pravedan.
Odreujui svoj honorar, ne seam se da sam ga ikad uslovljavao dobitkom sluaja.
Bilo da moj klijent dobije ili izgubi, nisam oekivao nita ni manje ni vie od svog
honorara.
Upozorio bih svakog novog klijenta na samom poetku da ne oekuje da
preuzimam nepravedan sluaj niti da poduavam svedoke, pa sam usled toga izaao
na takav glas da mi nije ni doao nijedan nepravedan sluaj. Zaista su neki od mojih
klijenata uvali svoje iste sluajeve za mene, a sumnjive davali nekom drugom.
Bio je jedan sluaj u kome sam bio na estokoj probi. Doneo mi ga je jedan od
mojih najboljih klijenata. Bio je to sluaj izuzetno komplikovnih rauna, i to se oteglo.
Delimino je pretresan pred nekoliko raznih sudova. Na kraju je njegov
knjigovodstveni deo predat sudu, na arbitrau nekim kvalifikovanim knjigovoama.
Presuda je bila potpuno u korist mog klijenta, ali su arbitri nenamerno nainili greku
u kalkulaciji, greku koja je, ma koliko mala, bila ozbiljna u tom smislu to je unos
koji je trebalo da bude na strani dunika, stavljen na stranu poverioca. Protivnici su se
suprotstavili presudi na drugim osnovama. Ja sam bio nii savetnik moga klijenta.
Kada je vii savetnik shvatio u emu je greka, smatrao je da na klijent nije
obavezan da je prizna. On je bio ubeen da nijedan savetnik ne treba da prizna nita
to se protivi interesu njegovog klijenta. Ja sam rekao da treba da priznamo greku.
Ali, vii savetnik je tvrdio: U takvim sluajevima je sva prilika da e sud ponititi
itavu presudu, a nijedan normalan savetnik ne bi ugrozio svog klijenta do te mere. U
svakom sluaju, ja sam poslednji ovek koji bi preuzeo takav rizik. Ako bi sluaj bio
225

poslat na novi pretres, ne moe se ni pretpostaviti kakvim bi trokovima na klijent


mogao da bude izloen, i kakav bi bio konani rezultat!
Klijent je bio prisutan tokom ovog razgovora.
Ja sam rekao: Oseam da i na klijent i mi treba da preuzmemo taj rizik. Kakva
je pouzdanost suda koji donosi pogrenu presudu naprosto zato to mi ne priznajemo
greku?
A ako bi priznanje i dovelo do klijentovog neuspeha, kakva je tu teta?
Ali, zato bi uopte trebalo da priznajemo?
Kakva je pouzdanost suda koji ne uspe da otkrije greku, ili da je ne otkrije na
protivnik? rekao sam.
Pa dobro, da li ete Vi pretresti sluaj? Ja nisam spreman da ga pretresam pod
Vaim uslovima, odgovorio je odluno vii savetnik.
Ponizno sam odgovorio: Ako Vi neete da ga pretresete, ja sam spreman da to
uradim, ukoliko na klijent tako eli. Neu da imam nita sa ovim sluajem ako se ne
prizna greka.
I tu sam pogledao mog klijenta. On je bio malo zbunjen. Radio sam na tom
sluaju od samog poetka. Klijent mi je potpuno verovao i dobro me je poznavao.
Rekao je: Pa dobro, Vi ete pretresti sluaj i priznati greku. Neka izgubimo, ako
takva mora da nam bude sudbina. Bog brani pravedne.
Bio sam oduevljen. Od njega nisam oekivao nita manje. Vii savetnik me je
ponovo upozorio, alio me je zbog moje tvrdoglavosti, ali mi je svejedno estitao. ta
se desilo na sudu, videemo u sledeem poglavlju.

Poglavlje 122
Lukavstvo?
Nisam imao sumnji u ispravnost mog saveta, ali sam poprilino sumnjao da u moi
da taj sluaj uradim najbolje mogue. Osetio sam da je izuzetno rizino poduhvatiti se
pretresa tako tekog sluaja na Vrhovnom sudu, pa sam se pred sudijom pojavio u
strahu i drhtei.
im sam pomenuo greku u raunima, jedan od sudija ree: Nije li to lukavstvo,
g. Gandi?
Iznutra sam prokljuao na tu optubu. Nisam mogao da trpim da budem optuen
za lukavstvo tamo gde nije bilo ni najmanjeg opravdanja za to.
Kod sudije koji od poetka ima ovakve predrasude, mala je ansa da se uspe u
ovako tekom sluaju, rekoh sebi. Ali, sabrao sam misli i odgovorio: Iznenaen sam
da Vae Gospodstvo sumnja na lukavstvo a da me nije saslualo.
Nije u pitanju optuba, ree sudija. To je samo sugestija.
Ta sugestija mi izgleda kao optuba. Molio bih Vae Gospodstvo da me saslua
226

pa da me onda optui ako ima ikakvog razloga za to.


Izvinjavam se to sam Vas prekinuo, odgovorio je sudija. Molim Vas, nastavite
sa Vaim objanjenjem neslaganja.
Imao sam dovoljno materijala da podri moje objanjenje. Zahvaljujui tome to
je sudija postavio to pitanje, uspeo sam da privuem panju suda na moj argument od
samog poetka. Oseao sam se veoma ohrabreno i iskoristio priliku da se upustim u
detaljno objanjenje. Sud me je strpljivo sasluao i uspeo sam da ubedim sudije da je
do neslaganja dolo iskljuivo nepanjom. Zato oni nisu bili raspoloeni da ponite
celu presudu, to bi zahtevalo poprilian trud.
Protivniki savetnik se, izgleda, oseao sigurnim u uverenju da nee biti potrebno
mnogo rasprave nakon to je greka priznata. Ali, sudije su nastavile da ga prekidaju,
poto su bile uverene da je ta greka omaka koja se lako moe ispraviti. Savetnik se
veoma trudio da napadne presudu, ali je sudija koji je u poetku sumnjao sad potpuno
preao na moju stranu.
Pretpostavimo da g. Gandi nije priznao greku, ta biste Vi uradili?, upitao je.
Nije nam bilo mogue da obezbedimo usluge strunijeg i asnijeg strunjaka nego
to je onaj kojega smo naimenovali.
Sud mora da pretpostavi da Vi najbolje znate Va sluaj. Ako ne moete da
ukaete ni na ta osim na omaku koju bilo koji struni knjigovoa moe da poini,
sud nije voljan da prisiljava obe strane da idu na novu parnicu i da ih izlae novim
trokovima zbog jedne oigledne greke. Ne bismo odreivali novu istragu kada se
jedna takva greka lako moe ispraviti, nastavio je sudija.
I tako je primedba tog savetnika bila nadjaana. Sud je ili potvrdio presudu sa
ispravljenom grekom, ili je naredio arbitru da ispravi greku, zaboravio sam ta od
toga.
Bio sam oduevljen. A bili su i moj klijent i vii savetnik; a ja sam se jo uvrstio
u mom uverenju da nije nemogue baviti se pravom a da se ne ugrozi istina.
Ali, neka italac zapamti da ak ni istinoljubivost u praktikovanju advokature ne
moe da izlei tu profesiju od sutinskih mana koje je izopaavaju.

Poglavlje 123
Klijenti koji su se pretvorili u saradnike
Razlika izmeu pravnike prakse u Natalu i Transvalu bila je u tome to je u Natalu
postojala zajednika praksa; pravnik, kada bi bio primljen u rang advokata, mogao je
da radi i kao zastupnik; dok su u Transvalu, kao i u Bombaju, oblasti zastupnika i
advokata bile odvojene. Pravnik je mogao da izabere da li e raditi kao advokat ili kao
zastupnik. I tako, dok sam bio u Natalu, bio sam advokat, a u Transvalu sam zatraio
dozvolu za zastupnika. Jer, kao advokat, ne bih mogao da doem u direktan kontakt
sa Indijcima, a beli zastupnici u Junoj Africi me ne bi angaovali.
227

Ali ak i u Transvalu su zastupnici mogli da se pojavljuju pred sudijama za


prekraje. U jednoj prilici, dok sam vodio sluaj pred jednim sudijom za prekraje u
Johanesbrugu, otkrio sam da me je moj klijent obmanuo. Video sam kako se potpuno
slomio na klupi na svedoke. I tako sam bez ikakve rasprave zatraio od sudije da
obustavi postupak. Protivnikov savetnik je bio zapanjen, a sudija je bio zadovoljan.
Izgrdio sam klijenta to mi je doneo nepravedan sluaj. Znao je da ja ne primam lane
sluajeve, a kada sam mu to objasnio, priznao je greku, a imam utisak i da nije bio
ljut na mene to sam traio od sudije da odlui protiv njega. U svakom sluaju moje
ponaanje u tom sluaju nije loe uticalo na moju praksu, naprotiv, uinilo mi je rad
lakim. Isto tako sam video da je moja posveenost istini poboljala moju reputaciju
meu lanovima moje profesije, pa bih uprkos hendikepu zbog boje koe u nekim
sluajevima uspevao ak i da zadobijem njihovu simpatiju.
Tokom mog profesionalnog rada sam bio navikao da nikad ne krijem svoje
neznanje od mojih klijenata i kolega. Kad god bih osetio da ne znam ta da radim,
savetovao bih mom klijentu da se obrati nekom drugom savetniku, ili ako je vie
voleo da se dri mene, zamolio bih ga da mi dopusti da potraim savet vieg
savetnika. Ta iskrenost mi je donela nesumnjivu naklonost i poverenje mojih
klijenata. Uvek su bili voljni da plate honorar kad god bi konsultacija sa viim
savetnikom bila neophodna. Ta naklonost i poverenje koristili su mi u mom javnom
radu.
Ukazao sam u prethodnim poglavljima da je cilj moje prakse u Junoj Africi bilo
sluenje zajednici. I za to je bilo neophodno zadobiti poverenje ljudi. Indijci irokog
srca preuveliavali su profesionalni rad obavljan za novac i nazivali ga sluenjem, pa
kad bih ih posavetovao da izdre tekoe zatvora zarad svojih prava, mnogi od njih su
radosno prihvatali taj savet, ne toliko zato to sam uspevao da objasnim da je to
ispravan nain, koliko zbog njihovog poverenja u mene i njihove ljubavi prema meni.
Dok ovo piem, u seanje mi naviru mnoge slatke uspomene. Stotine mojih
klijenata postali su mi prijatelji i pravi saradnici u javnom radu, a njihovo drutvo
uinilo mi je slaim ivot koji je inae bio pun tekoa i opasnosti.

Poglavlje 124
Kako je spasen jedan klijent
itaocu je dosad ve postalo prilino poznato ime Parsija Rustomija. On je bio jedan
od onih koji su postali istovremeno moji klijenti i saradnici, ili bi moda tanije bilo
rei da mi je prvo postao saradnik, pa onda klijent. Zadobio sam njegovo poverenje u
toj meri da je traio i sluao moje savete i u privatnim domaim stvarima. ak i kad je
bio bolestan, pitao bi me za savet, pa iako su se naini na koje smo iveli dosta
razlikovali, nije oklevao da prihvati moje nadrilekarske savete.
Taj prijatelj je jednom upao u vrlo gadan kripac. Iako me je obavetavao o svim
svojim poslovima, jednu stvar je namerno preutkivao. On je bio veliki uvoznik robe
228

iz Bombaja i Kalkute, pa je neretko pribegavao krijumarenju. Ali, poto je sa


carinskim slubenicima bio u najboljim moguim odnosima, niko nije pomiljao da
posumnja na njega. Prilikom naplate carine, uzimali su njegove fakture na poverenje.
Neki su ak murili na krijumarenje.
Ali, da se posluim metaforom guaratskog pesnika Akhoa: ni lopovluk, kao ni
iva, ne moe se zadrati da ne procuri, pa se pokazalo da ni Parsi Rustomi nije
izuzetak. Taj dobri prijatelj mi je dotrao sa suzama koje su mu tekle niz obraze dok
je govorio: Bhai, obmanuo sam te. Moja krivica je danas otkrivena. Krijumario sam
i sad sam propao. Moram da idem u zatvor i biu upropaen. Jedino me ti moe
spasti od tog jada. Nita drugo nisam krio od tebe, ali sam mislio da ne treba da te
gnjavim sa varanjem u trgovini, pa ti nikad nisam rekao ni za krijumarenje. Ali sada,
strano se kajem zbog toga!
Umirio sam ga i rekao: Da te izbavi ili da te ne izbavi, to je u Njegovim rukama.
to se mene tie, poznaje me. Mogu da pokuam da te spasem jedino pomou
priznanja.
Dobri Parsi se na smrt prestraio.
Ali, zar nije dovoljno moje priznanje tebi?, upitao je.
Nisi obmanuo mene, ve vlasti. Kako ti moe koristiti priznanje preda mnom?
odgovorio sam blago.
Naravno da u uraditi kako predlae, ali zar se nee posavetovati sa mojim
starim savetnikom g. ...? On nam je takoe prijatelj, rekao je Parsi Rustomi.
Istraga je pokazala da se krjumarenje odvijalo tokom dugog perioda, ali se
prekraj koji je otkriven odnosio na beznaajnu sumu. Poli smo njegovom savetniku.
On je pregledao dokumenta i rekao: Sluaj e biti predat sudu, a porota u Natalu je
poslednja koja bi oslobodila jednog Indijca. Ali, ja neu prestati da se nadam.
Tog savetnika ja nisam dobro poznavao. Parsi Rustomi ga je prekinuo: Hvala ti,
ali mene bi u ovom sluaju trebalo da vodi savet g. Gandija. On me dobro poznaje.
Naravno, ti e ga posavetovati kad god je to neophodno.
I poto smo tako odbacili savetnikov predlog, poli smo u trgovinu Parsija
Rustomija.
I tu sam, objanjavajui mu moj stav, rekao: Ne mislim da e sluaj uopte biti
predat sudu. Na carinskom slubeniku je da li da te goni ili da te pusti da ide, a njega
e morati da uputi vrhovni tuilac. Spreman sam da se susretnem sa obojicom.
Predlaem da ponudi da plati kaznu koja e popraviti tetu i ima ansi da e se oni
sloiti. Ali, ako se ne sloe, mora da bude spreman da ide u zatvor. Moje je
miljenje da sramota nije toliko u tome da se ode u zatvor, ve u tome da se poini
prekraj. Delo koje je sramno ve je uinjeno. Na zatvor treba da gleda kao na
pokoru. Prava pokora lei u odluci da nikad vie ne krijumari.
Ne mogu da kaem da je Parsi Rustomi podneo sve ovo ba dobro. On je bio
hrabar ovek, ali ga je hrabrost na trenutak napustila. Njegovo ime i ugled bili su u
opasnosti, i gde bi on bio kad bi se zdanje koje je podigao sa takvom panjom i
trudom raspalo u komade?
229

Pa, rekao sam ti, kazao je, da sam potpuno u tvojim rukama. Moe da uradi
kako god hoe.
Odabrao sam da u ovom sluaju upotrebim svu svoju mo ubeivanja. Sastao
sam se sa carinskim slubenikom i bez straha mu ispriao o celom sluaju. Obeao
sam takoe da u mu staviti sve knjige na raspolaganje i rekao mu koliko se
pokajniki osea Parsi Rustomi.
Carinski slubenik je rekao: Svia mi se stari Parsi. ao mi je to je napravio
budalu od sebe. Vi znate ta je moja dunost. Moram da se ravnam prema vrhovnom
tuiocu, pa bih Vam savetovao da primenite svu svoju mo ubeivanja na njega.
Biu Vam zahvalan, rekoh ja, ako ne budete insistirali da on ide na sud.
Poto mi je on to obeao, zapoeo sam prepisku sa vrhovnim tuiocem, a i sastao
sam se sa njim. Drago mi je to mogu da kaem da mu se svidela moja potpuna
iskrenost i bio je ubeen da nisam prikrio nita.
Zaboravio sam sada da li je tuiocu u vezi sa tim ili sa nekim drugim sluajem
moja istrajnost i iskrenost izmamila opasku: Vidim da nikad neete prihvatiti ne
kao odgovor.
I tako je sluaj Parsija Rustomija reen sporazumno. Morao je da plati kaznu
dvostruko veu od sume za koju je priznao da ju je prokrijumario. Rustomi je sve
injenice ovog sluaja stavio na papir, uramio taj papir i okaio ga u svojoj kancelariji
kako bi sluio kao stalni podsetnik njegovim naslednicima i kolegama trgovcima.
A ti prijatelji su me upozorili da se ne dam prevariti tom privremenom
skruenou. Kad sam Rustomiju rekao za to upozorenje, odgovorio je: Kakva bi
bila moja sudbina da sam te obmanuo?

Poglavlje 125
Prvo iskustvo
Pre nego to sam stigao kui, grupa koja je krenula iz Feniksa je ve pristigla. Prema
naem prvobitnom planu trebalo je da ja doem pre njih, ali je moje bavljenje ratnim
stvarima u Engleskoj pokvarilo nae planove, pa kad sam video da u se u Engleskoj
zadrati neodreeno dugo, suoio sam se sa pitanjem kako da naem smetaj za
grupu iz Feniksa. Hteo sam da svi oni ostanu zajedno u Indiji i da, ako je mogue,
ive ivotom kakav su vodili u Feniksu. Nisam znao nijedan aram gde bih im
preporuio da odu, pa sam im zato telegrafisao da se nau sa g. Endrjusom110 i da
uine po njegovom savetu.
I tako su isprva bili smeteni u gurukul111 Kangri, gde je pokojni svami
radanandi prema njima postupao kao prema svojoj deci. Potom su bili smeteni u
aram antiniketan, gde su ih Pesnik (Tagore) i njegovi ljudi obasuli slinom ljubavlju.
Iskustvo koje su stekli na ta dva mesta dobro je dolo i njima i meni.
230

Tagore, radanandi i direktor Suil Rudra bili su Endrjusu Sveto Trojstvo, kao
to sam imao obiaj da mu kaem. Dok je bio u Junoj Africi stalno je govorio o
njima, i od mojih slatkih seanja iz June Afrike, seanje na to kako g. Endrjus
govori, dan i no, o tom velikom trojstvu, spada u najslaa i najivlja. Gospodin
Endrjus je, naravno, povezao druinu iz Feniksa sa Suilom Rudrom. Direktor Rudra
nije imao aram, ali je imao kuu koju je potpuno stavio na raspolaganje porodici iz
Feniksa. Samo dan poto su stigli, njegovi ljudi su uinili da se tako potpuno oseaju
kao kod kue da im, izgleda, Feniks uopte nije nedostajao.
Tek kad sam se iskrcao u Bombaju saznao sam da je druina iz Feniksa u
antiniketanu. Zato sam bio nestrpljiv ih to pre sretnem, nakon to se vidim sa
Gokaleom.
Prijemi u Bombaju pruili su mi priliku da ponudim neto to bi se moglo nazvati
malom satjagrahom.
Na zabavi koja je prireena u moju ast u palati gospodina Dehangira Petita,
nisam se usuivao da govorim na guaratiju. U toj atmosferi palate bletave raskoi,
ja, koji sam najvei dao ivota proiveo meu radnicima po ugovoru, oseao sam se
kao potpuni seljak. Sa mojim katjavadskim ogrtaem, turbanom i dotijem, izgledao
sam neto civilizovanije nego to izgledam danas, ali su pompa i sjaj kue g. Petita
uinile da se oseam potpuno van svog elementa. Ali, privikao sam se podnoljivo
dobro, poto sam potraio utoite pod zatitom ser Ferozaha.
Potom je bio guaratski prijem. Guarati nisu hteli da me puste da idem bez
prijema, koji je bio organizovao pokojni Utamlal Trivedi. Upoznao sam se sa
programom unapred. Bio je prisutan g. ina112, poto je bio Guarati, a zaboravio
sam da li kao predsednik ili kao glavni govornik. Odrao je kratak i sladak govor na
engleskom. Koliko se seam, veina ostalih govora takoe su bili na engleskom. Kad
je doao red na mene, zahvalio sam se na guaratiju, objasnivi moju pristrasnost
prema guaratiju i hindustaniju i izloivi moj skromni protest protiv korienja
engleskog na skupu Guaratija. To sam uinio ne bez izvesnog oklevanja, jer sam se
plaio da bi se moglo smatrati neuljudnim da ovek bez iskustva, vrativi se kui posle
dugo vremena, ulae svoj protest protiv jedne ustaljene prakse. Ali, izgleda da niko
nije pogreno razumeo moje insistiranje da odgovaram na guaratiju. Zapravo, bilo mi
je drago da primetim da izgleda da su se svi sloili sa mojim protestom.
Zato me je taj sastanak ohrabrio da pomislim da ne bi trebalo da mi je teko da
moje komplikovane ideje izlaem pred mojim zemljacima.
Nakon kratkog boravka u Bombaju, punog tih poetnih iskustava, poao sam u
Punu, kuda me je pozvao Gokale.

Poglavlje 126
Sa Gokaleom u Puni

231

im sam stigao u Bombaj, Gokale mi je poslao poruku da guverner eli da me vidi i


da bi bilo umesno da odgovorim pre nego to krenem u Punu. I tako sam posetio
Njegovu Ekselenciju. Nakon uobiajenih pitanja, on ree:
Traim od Vas jednu stvar. Voleo bih da doete da se vidimo kad god predlaete
da se preduzme bilo koji korak koji se tie vlade.
Odgovorio sam:
Lako to mogu da obeam, poto je pravilo kojeg se drim, kao satjagrahi, da
razumem taku gledita one strane sa kojom predlaem da se ima posla i da pokuam
da se saglasim sa njom koliko je mogue. Tog pravila sam se striktno drao u Junoj
Africi i nameravam da to inim i ovde.
Lord Vilingdon mi je zahvalio i rekao: "Moete da doete k meni kad god hoete i
videete da moja vlada ne ini nita loe namerno.
Na to sam odgovorio: Ta vera me odrava.
Nakon toga sam otiao u Punu. Ne mogu da zapiem sva seanja na taj dragoceni
period. Gokale i lanovi Drutva slugu Indije su me preplavili ljubavlju. Koliko se
seam, Gokale ih je sve pozvao da se sretnu sa mnom. Prijateljski sam razgovarao sa
svima njima o svakakvim pitanjima.
Gokale je veoma eleo da se ulanim u to udruenje, a eleo sam i ja. Ipak,
lanovi su oseali da, poto izmeu mojih i njihovih ideala i metoda rada postoji velika
razlika, moda ne bi bilo na mestu da se ulanim u to drutvo. Gokale je verovao da
sam ja, uprkos insistiranju na mojim principima, podjednako spreman da toleriem i
njihove.
Meutim, rekao je on, lanovi Drutva nisu jo razumeli tvoju spremnost na
kompromis. Oni su uporni u svojim principima i prilino nezavisni. Nadam se da e te
oni prihvatiti, ali ako ne, nemoj ni na trenutak da pomisli da nemaju potovanja ili
ljubavi prema tebi. Oni oklevaju da preuzmu bilo kakav rizik, kako njihovo visoko
miljenje o tebi ne bi bilo ugroeno. Ali, bilo da te formalno prime za lana ili ne, ja u
te smatrati lanom. Obavestio sam Gokalea o mojim namerama. Bilo da me prime za
lana ili ne, hteo sam da imam aram u kome mogu da naselim moju porodicu iz
Feniksa, po mogustvu negde u Guaratu, poto sam, kao Guarati, mislio da je
najbolje sluiti zemlju kroz sluenje Guaratu. Gokaleu se ta ideja svidela. Rekao je:
Svakako treba da uradi tako. Kakav god bio rezultat tvog razgovora sa lanovima,
mora raunati na mene za trokove arama, koje u smatrati mojim sopstvenim.
Srce mi je preplavila radost. Bilo je zadovoljstvo oseati se slobodnim od
sakupljanja novca i znati da neu morati da zapoinjem rad potpuno sam, ve da u
moi da raunam na sigurno vostvo kad god sam u nevolji. To mi je skinulo veliki
kamen sa srca.
I tako je bio pozvan pokojni dr Dev, pa mu je naloeno da otvori jedan raun za
mene u knjigama Dutva i da mi da ta god bi moglo da mi treba za aram i za javne
trokove.
Sada sam bio spreman da poem u antiniketan. Uoi mog odlaska, Gokale je
organizovao zabavu sa odabranim prijateljima, pobrinuvi se da nabavi osveenje
232

kakvo sam ja voleo, odnosno voe i oraasti plodovi. Zabava se odravala samo
nekoliko koraka od njegove sobe, pa ipak je jedva uspeo da prepeai i toliko da bi
prisustvovao. Ali, njegova ljubav prema meni uinila je da mu bude bolje pa je
insistirao da doe. Doao je, ali je klonuo, pa su morali da ga odnesu. Takvo gubljenje
svesti nije bilo novo za njega, pa je zato, kad se povratio, poslao poruku da moramo
da nastavimo sa zabavom.
Zabava, naravno, nije bila nita vie nego razgovor na otvorenom preko puta
gostionice Drutva, tokom koje su prijatelji srdano askali uz laganu zakusku koja se
sastojala od kikirikija, urmi i sveeg sezonskog voa.
Ali, taj nastup gubljenja svesti nije bio neto to sam esto viao.

Poglavlje 127
Je li to bila pretnja?
Iz Pune sam krenuo u Rakot i Porbandar, gde je trebalo da se sretnem sa udovicom
mog brata i drugom rodbinom.
Tokom boravka u Junoj Africi, promenio sam nain oblaenja kako bih ga vie
uskladio sa oblaenjem radnika po ugovoru, a u Engleskoj sam se u zatvorenom
takoe drao tog naina oblaenja. Prilikom iskrcavanja u Bombaju imao sam
katjavadsku odeu, koja se sastojala od koulje, dotija, ogrtaa i belog ala, sve
nainjeno od indijskog pamunog platna. Ali, poto sam od Bombaja putovao treom
klasom, mislio sam da su al i ogrta vie smetnja, pa sam ih skinuo i kupio kamirsku
kapu od osam-devet ana. ovek koji se tako oblai svakako bi proao kao siromaan.
Zbog kuge koja je vladala u to vreme, putnici tree klase su bivali podvrgnuti
medicinskom pregledu u Viramgamu ili Vadavanu, zaboravio sam gde. Imao sam
blagu groznicu. Poto je inspektor otkrio da imam temperaturu, rekao mi je da se
javim medicinskoj slubi u Rakotu i zapisao moje ime.
Neko je moda poslao poruku da prolazim kroz Vadavan, jer me je kroja Motilal,
zapaeni javni radnik tog mesta, saekao na stanici. Ispriao mi je o viramgamskim
obiajima i nevoljama kroz koje putnici moraju da prolaze zbog toga. Nije mi se ba
razgovaralo zbog groznice, pa sam pokuao da zavrim kratkim odgovorom koji je
uzeo oblik pitanja:
Jesi li spreman da ide u zatvor?
Mislio sam da je Motilal jedan od onih plahovitih mladia koji ne razmisle pre
nego to neto kau. Ali, Motilal nije bio od takvih. Odgovorio je sa vrstom
namerom:
Svakako da emo ii u zatvor, ukoliko nas Vi povedete. Kao Katijavaani, mi
prvi imamo prava na Vas. Naravno da ne mislimo da Vas zadrimo sada, ali morate da
obeate da ete zastati ovde u povratku. Oduevie Vas kad vidite rad i duh nae
omladine, a moete da oekujete da emo se odazvati im nas pozovete.
233

Motilal me je oarao. Njegov drug ga je pohvalio, rekavi: Na prijatelj je samo


kroja. Ali, on je takav majstor svog zanata da lako zaradi 15 rupija meseno - tano
koliko mu treba - radei jedan sat dnevno, a ostalo vreme posveuje javnom radu. On
nas tako vodi, da mi koji smo obrazovani moemo da se postidimo.
Kasnije sam poblie upoznao Motilala i video sam da u toj pohvali nije bilo
preterivanja. On se poduhvatio da u novoosnovanom aramu provodi nekoliko dana
svakog meseca i da ui decu krojenju, kao i da obavlja neke od krojakih poslova
samog arama. Svakog dana bi mi priao o Viramgamu i nevoljama putnika, koje su
njemu postale potpuno nepodnoljive. Umro je u cvetu mladosti od iznenadne bolesti
a javni ivot u Vadavanu je trpeo zbog tog gubitka.
Po dolasku u Rakot, javio sam se medicinskom slubeniku narednog jutra. Tamo
nisam bio nepoznat. Doktor se osetio posramljeno i bio je besan na inspektora. To je
bilo nepotrebno, poto je inspektor samo vrio svoju dunost. On me nije poznavao, a
i da me je poznavao, ne bi trebalo da uini drugaije. Medicinski slubenik mi nije
dopustio da mu ponovo dolazim, insistirajui da umesto toga poalje inspektora k
meni.
Pregled putnika tree klase iz sanitarnih razloga je sutinski vaan u takvim
prilikama. Ako velike zverke odlue da putuju treom klasom, kakav god da je njihov
status u ivotu, oni moraju da se dobrovoljno potine svim pravilima koja vae za
siromane, a slubenici treba da budu nepristrasni. Moje iskustvo je da ti slubenici,
umesto da gledaju na putnike tree klase kao na svoje blinje, gledaju na njih kao na
ovce. Obraaju im se sa prezirom i ne trpe da im se odgovara ili da se raspravlja.
Putnik tree klase mora da slua slubenika kao da je njegov sluga, a slubenik moe
da ga nekanjeno istue, uceni i da mu izda kartu pod najgorim moguim uslovima,
to esto ukljuuje i da propusti voz. Sve sam to video svojim oima. Nikakva
reforma nee biti mogua sve dok obrazovani i bogati dobrovoljno ne prihvate status
siromanih, dok ne odbiju da uivaju u komforu koji se siromanima uskrauje i
umesto da smatraju te nevolje (koje se mogu izbei), neuljudnost i nepravdu neim
to se podrazumeva, ponu da se bore za njihovo ukidanje.
Kad god bih doao u Katjavad, uo bih albe na probleme sa carinom u
Viramgamu. Zato sam odluio da se odmah okoristim ponudom lorda Vilingdona113.
Sakupio sam i proitao svu literaturu o toj temi, uverio se da su sve albe sasvim
osnovane i zapoeo prepisku sa vladom u Bombaju. Posetio sam privatnog sekretara
lorda Vilingdona i ekao i na Njegovu Ekselenciju. Meutim, on je izjavio da saosea
sa situacijom ali je svu krivicu prebacio na Delhi. Da je to u naim rukama, odavno
bismo uklonili tu blokadu. Treba da se obratite Vladi Indije, rekao je sekretar.
Obratio sam se Vladi Indije, ali nisam dobio nikakavodgovor osim da je moja
poruka primljena. Tek kad sam kasnije bio u prilici da se sretnem sa lordom
elmsfordom114 bilo je mogue da se ispravi ta nepravda. Kada sam mu predoio
injenice, rekao je da je zapanjen. Nije znao nita o tome. Strpljivo me je sasluao,
telefonirao istog trenutka da mu poalju dokumenta o Viramgamu i obeao da e
ukloniti blokadu ukoliko uprava ne moe da za to ponudi nikakvo objanjenje ili
opravdanje. Kroz nekoliko dana nakon tog razgovora, proitao sam u novinama da je
234

Viramgamski carinski kordon uklonjen.


Smatram taj dogaaj dolaskom satjagrahe u Indiju. Jer, tokom moje komunikacije
sa vladom u Bombaju, njen sekretar je izrazio svoje neslaganje sa pominjanjem
satjagrahe u jednom govoru koji sam odrao u Bagasri (Katjavad).
Zar to nije pretnja, upitao je on. I zar mislite da e se jedna mona vlast
povinovati pretnjama?
To nije bila pretnja, odgovorio sam. Ja sam edukovao ljude. Moja dunost je
da ljudima iznesem koja su sva legitimna sredstva za izraavanje albi. Jedna nacija
koja hoe da doe na svoje treba da poznaje sve puteve i naine sticanja slobode.
Obino se nasilje ukljuuje kao poslednje sredstvo. A satjagraha je, sa druge strane,
jedno potpuno nenasilno sredstvo. Smatram svojom dunou da objasnim kako se
ona sprovodi, kao i da ukaem na njena ogranienja. Ne sumnjam da je Britanska
vlada mona vlada, ali takoe ne sumnjam da je satjagraha suvereni lek.
Prepredeni sekretar je skeptino klimnuo glavom i rekao: Videemo.

Poglavlje 128
antiniketan
Iz Rakota sam nastavio za antiniketan. Tamo su me i uitelji i uenici obasuli
ljubavlju. Taj doek je bio divna kombinacija jednostavnosti, umetnosti i ljubavi. Tu
sam po prvi put upoznao Kakasaheba Kalelkara.
Tada nisam znao zato su Kalelkara zvali Kakasaheb. Ali, kasnije sam saznao
da je uvaeni Keavrao Depande, koji mi je bio blizak prijatelj dok sam boravio u
Engleskoj i koji je u dravi Baroda vodio kolu po imenu Ganganat Vidyalaya,
uiteljima davao prezimena kako bi u Vidjalaji stvorio porodinu atmosferu. Uvaeni
Kalelkar, koji je tamo bio uitelj, nazvan je Kaka, odnosno stric po ocu. Fadke je
nazvan Mama (ujak po majci), a Harihar arma je dobio ime Ana (bukvalno:
brat). I drugi su dobili slina imena. Anandanand (Svami), kao Kakin prijatelj, i
Patvardan (Appa), kao Mamin prijatelj, kasnije su se pridruili porodici, i svi su mi
tokom vremena postali saradnici, jedan za drugim. Samog Depandea su zvali
Saheb. Kad je Vidjalaja morala da se rasformira i porodica se razila, nikad nisu
prestali sa svojim duhovnim odnosima niti su odbacili imena koja su dobili.
Kakasaheb je zapoeo da stie iskustva u raznim institucijama, a kad sam ja
doao u antiniketan, i on se zadesio tamo. I intaman astri, koji je pripadao istom
bratstvu, bio je tamo. Obojica su pomagala da se poduava sanskrit.
Porodici iz Feniksa su u antiniketanu dodelili razne stanove. Maganlal Gandi im
je bio stareina, pa se bavio time da se postara da se sva pravila arama u Feniksu
obazrivo potuju. Video sam da je, pomou svoje ljubavi, znanja i istrajnosti on uinio
da se njegov uticaj oseti po celom antiniketanu.
I Endrjus je bio tamo, kao i Pirson. Meu bengalskim uiteljima sa kojima smo
235

doli u prilino blisku vezu bili su aganandbabu, Nepalbabu, Santobabu,


Kitimohanbabu, Neganbabu, aradbabu i Kalibabu.
Po svom obiaju, brzo sam se pomeao sa uiteljima i uenicima i upustio se sa
njima u diskusiju o samostalnosti. Napomenuo sam uiteljima sledee: ukoliko bi oni i
deaci prestali da trae usluge iznajmljenih kuvara i sami spremali hranu, to bi
omoguilo uiteljima da kontroliu kuhinju iz perspektive fizikog i moralnog zdravlja
deaka, a uenicima bi obezbedilo oiglednu nastavu o samostalnosti. Jedan ili dvojica
su odmahnuli glavama. Neki od njih su radosno pozdravili ovaj predlog. Deaci su ga
pozdravili, makar i samo zbog njihove instinktivne sklonosti ka novotarijama. I tako
smo zapoeli eksperiment. Kada sam pozvao Pesnika (Tagore) da kae svoje
miljenje, on je rekao da nema nita protiv ukoliko se uitelji sloe. Deacima je
rekao: Ovaj eksperiment sadri klju za samoupravu.
Pirson je dao sve od sebe kako bi eksperiment uspeo. Bacio se na njega sa arom.
Formirana je jedna grupa da secka povre, druga da isti itarice, i tako dalje.
Nagenbabu i ostali su se poduhvatili da se brinu za higijenu kuhinje i njene okoline.
Bilo mi je zadovoljstvo da gledam kako rade sa aovom u rukama.
Ali, bilo je i suvie oekivati da se sto dvadeset pet deaka sa njihovim uiteljima
u ovom eksperimentu oseaju kao ribe u vodi. Svakodnevno je bilo rasprava. Neki su
rano poeli da pokazuju umor. Meutim, Pirson nije bio ovek koji e se umoriti.
Uvek bi se mogao nai kako, sa osmehom na licu, radi ovo ili ono u kuhinji i oko
kuhinje. Uzeo je na sebe pranje krupnijeg kuhinjskog pribora. Grupa uenika je
svirala na svojim sitarima za tu grupu koja je prala sue, kako bi im ublaili
monotoniju posla. Svi zajedno poduhvatili su se ove stvari sa arom i antiniketan je
postao ivahan kao konica.
Promene kao to je ta, kad jednom ponu, uvek se razviju. Stanovnici Feniksa ne
samo da su sami kuvali, ve je hrana koju su spremali bila krajnje jednostavna. Zaini
su izbegavani.
Pirina, dal, pa ak i penino brano, kuvani su istovremeno u kuhinji, sa eljom
da se sprovede reforma u bengalskoj kuhinji. Jedan ili dva uitelja i nekoliko uenika
vodili su tu kuhinju.
Ali, nakon nekog vremena, taj eksperiment je naputen. Moje je miljenje da ta
uvena institucija nije izgubila nita time to je taj eksperiment sprovodila kratko
vreme, a neka od iskustava koja su tom prilikom stekli mogla su jedino da budu od
pomoi uiteljima.
Nameravao sam da neko vreme ostanem u antiniketanu, mada je sudbina
drugaije htela. Jedva da sam tamo proveo nedelju dana, kada sam iz Pune dobio
telegram koji je objavljivao Gokaleovu smrt. antiniketan je utonuo u tugu. Svi
lanovi su mi doli da mi izraze svoje sauee. U Aramu je sazvan posebni sastanak
da se oali taj nacionalni gubitak. Bila je to sveana prilika. Istog dana sam otiao u
Punu sa svojom enom i Maganlalom. Svi ostali su ostali u antiniketanu.
Endrjus me je pratio do Burdvana. Misli li, upitao me je, da e u Indiji doi
vreme za satjagrahu? Ako hoe, ta misli kada e doi?
Teko je to rei, rekao sam. Godinu dana ne mogu da radim nita. Jer, Gokale
236

mi je iznudio obeanje da u putovati po Indiji da steknem iskustvo i da neu


izraavati svoje miljenje o javnim pitanjima dok ne zavrim taj probni period. Pa i
kad proe godina, neu uriti da govorim i da izraavam miljenje. I zato, ne mislim
da e biti bilo kakve prilike za satjagrahu za pet godina ili slino.
Ovom prilikom mogu da napomenem da se Gokale smejao nekim od mojih ideja
iznetim u knjizi Hind Swaraj, odnosno Indijska samouprava, i rekao: Kad
proboravi godinu dana u Indiji, tvoji pogledi e se sami ispraviti.

Poglavlje 129
Nevolje putnika tree klase
U Burdvanu smo se suoili sa tekoama kroz koje mora da proe putnik tree klase,
ak i da bi obezbedio kartu. Karte tree klase se ne rezerviu tako rano, rekli su
nam. Poao sam efu stanice, mada je i do njega bilo teko doi. Neko me je ljubazno
uputio gde da ga naem i ja sam mu izloio na problem. On mi je odgovorio isto.
im se alter za karte otvorio, poao sam da kupim karte. Ali, nije bilo lako doi do
njih. Vladalo je pravo jaega, pa su putnici koji su bili jai i ravnoduni prema
drugima dolazili jedni za drugim nastavljajui da me guraju iz reda. Tako sam bio
meu poslednjima iz prve grupe koji su dobili kartu.
Voz je stigao, a ulazak u njega bio je druga muka. Putnici koji su ve bili u vozu i
oni koji su pokuavali da uu su se psovali i gurali do mile volje. Trali smo uz i niz
platformu, ali svuda nas je doekivao isti odgovor: Ovde nema mesta. Poao sam
kondukteru. On je rekao: Morate da pokuate da uete gde moete ili da ekate
sledei voz.
Ali, imamo hitan posao, odgovorio sam uz duno potovanje. Nije imao
vremena da me slua. Uznemirio sam se. Rekao sam Maganlalu da ue gde god
moe, a ja u sa enom ui u jedan odeljak izmeu klasa. Kondukter nas je video
kako ulazimo. Na stanici u Asansolu je doao da nam naplati doplatnu kartu. Rekao
sam mu: Vaa dunost je bila da nam naete mesto. Nismo mogli da uemo nigde,
pa zato sedimo ovde. Ako moete da nas smestite u neki kupe tree klase, bie nam
veoma drago da uemo tamo.
Ne moe da se raspravlja sa mnom, rekao je kondukter. Ne mogu da vas
smestim. Morate da platite dodatnu cenu, ili izaite napolje. Hteo sam da se nekako
dokopam Pune. Zato nisam bio spreman da se borim sa kondukterom. Zato sam
platio dodatnu cenu koju je traio, do Pune. Ali, bio sam ljut zbog nepravde.
Ujutru smo stigli do Mogalsaraja. Maganlal je uspeo da obezbedi mesto u treoj
klasi, za ta sam ja traio od konduktera da mi izda potvrdu da sam se prebacio u
kupe tree klase u Mogalsaraju. To je odbio da uradi. Prijavio sam se upravi eleznice
radi nadoknade, i dobio sledei odgovor: Nije nam praksa da nadoknaujemo
dodatne naplate bez odgovarajueg sertifikata, ali u Vaem sluaju uiniemo
237

izuzetak. Ali, nije mogue refundirati dodatnu naplatu od Burdvana do Mogalsaraja.


Do tada sam ve stekao takva iskustva putovanja treom klasom koja bi, da sam
ih sva zapisao, lako popunila celu knjigu. Meutim, u ovim poglavljima mogu da ih se
dotaknem samo sporadino. Uvek sam duboko alio i nastaviu da alim to me je
fizika nesposobnost prisilila da odustanem od putovanja treom klasom.
Nevolje putnika tree klase nesumnjivo su izazvane arogancijom uprave eleznice.
Meutim, nita manje za to nisu krivi ni grubost, nehigijenske navike, sebinost i
neznanje samih putnika. Za aljenje je to oni esto ne shvataju da se ponaaju loe,
prljavo ili sebino. Oni veruju da je sve to rade prirodno. A uzrok za to je moda
ravnodunost nas, obrazovanih ljudi, prema njima.
Stigli smo u Kaljan mrtvi umorni. Maganlal i ja smo doli do neto vode na
staninoj esmi i oprali se. Dok sam traio svojoj eni mesto da se opere, prepoznao
nas je advokat Kaul iz Drutva slugu Indije i priao nam. I on je putovao u Punu.
Ponudio se da povede moju enu u kupatilo druge klase. Znao sam da moja ena
nema prava da se koristi kupatilom druge klase, ali sam na kraju zamurio na tu
neprilinost. Znao sam da to ne prilii sledbeniku istine. A ni moja ena nije ba
udela da se koristi tim kupatilom, ali je pristrasnost mua prema svojoj eni
nadvladala pristrasnost prema istini. Lice istine je sakriveno iza zlatnog vela maje115
(Maya), kau Upaniade116

Poglavlje 130
Nagovaranje
Po dolasku u Punu, nakon to je obavljena komemoracija (shradha), zatekli smo se
kako razgovaramo o sudbini Drutva i o tome da li da mu se pridruim ili ne. To
pitanje lanstva se pokazalo suvie tananom materijom za mene. Dok je Gokale bio
tu, nije trebalo da traim prijem u lanstvo. Trebalo je samo da posluam njegovu
elju, to je bio poloaj u kome sam voleo da budem. Poto sam se otisnuo na
uzburkano more indijskog javnog ivota, trebao mi je pouzdan kormilar. Imao sam
takvoga u Gokaleu i oseao sam se siguran pod njegovim nadzorom. Sada kada ga
nema, morao sam da se oslonim sam na sebe, pa sam osetio da mi je dunost da
traim prijem. To e, mislio sam, udovoljiti Gokaleovom duhu. I tako, bez oklevanja i
vrsto, poeo sam nagovaranje.
U toj prilici je veina lanova Drutva dola u Punu. Poeo sam da ih molim i
nastojao da otklonim njihove strahove u pogledu mene. Ali, video sam da su bili
podeljeni. Jedna grupa je podravala moj prijem, druga je bila snano protiv toga.
Znao sam da nijednoj od njih ne nedostaje naklonosti prema meni, ali je verovatno
njihova odanost Drutvu bila vea, ili bar nije bila manja od njihove ljubavi prema
meni. I tako su svi nai razgovori bili lieni ogorenja i strogo ogranieni na pitanja
principa. Grupa koja mi se protivila smatrala je da smo oni i ja dijametralno suprotni u
238

raznim vitalnim pitanjima i oseali su da bi moje lanstvo ugrozilo i same ciljeve radi
kojih je to drutvo osnovano. Naravno da je to bilo vie nego to su mogli da
prihvate.
Razili smo se nakon duge diskusije, a konana odluka je odloena za kasnije.
Bio sam prilino uznemiren kad sam se vratio kui. Da li je ispravno da me prime
glasanjem po principu veine? Da li bi se to slagalo sa mojom odanou Gokaleu?
Jasno sam video da je, ako postoji tako otra podela meu lanovima Drutva po
pitanju mog prijema, daleko najbolje za mene bilo da povuem prijavu za prijem i
spasem komplikacija one koji su mi se protivili. U tome bi, mislio sam, bila moja
odanost Drutvu i Gokaleu. Odluka mi je sinula u momentu pa sam smesta pisao g.
astriju, traei da se sastanak koji je bio odloen uopte i ne odri. lanovi koji su se
protivili mom prijemu su izuzetno cenili tu odluku. Ona ih je spasla od nezgodnog
poloaja i povezala nas vezama blieg prijateljstva. Povlaenje moje prijave uinilo
me je zaista lanom tog Drutva.
Iskustvo mi je pokazalo da je bilo dobro to nisam formalno postao njihov lan i
da je protivljenje onih koji su bili protiv mene bilo opravdano. Ali, to priznavanje
razlika nije znailo otuenje ili ozlojoenost meu nama. Ostali smo kao braa, a
sedite tog Drutva u Puni za mene je uvek bilo mesto hodoaa.
Istina je da nisam zvanino postao lan Drutva, ali sam uvek bio njegov lan u
duhu. Duhovni odnos je daleko dragoceniji nego fiziki. Fiziki odnos bez duhovnog
je telo bez due.

Poglavlje 131
Kumbha Mela117
Potom sam otputovao u Rangun da se sretnem sa dr Mehtom, a usput sam se
zaustavio u Kalkuti. Bio sam gost kod pokojnog Babua Bupendranata Basua.
Bengalsko gostoprimstvo je tu doivelo svoj vrhunac. Tih dana sam bio striktno na
vou, pa su svo voe i oraasti plodovi koji su bili dostupni u Kalkuti narueni za
mene. Dame u kui su bdele po celu no ljutei razne oraaste plodove. Potrudili su
se iz sve snage da ukrase svee voe u indijskom stilu. Za moje pratioce, meu
kojima je bio i moj sin Ramdas, bili su pripremljeni brojni delikatesi. Ma koliko da
sam cenio tu gostoljubivost punu ljubavi, nisam mogao da podnesem misao da se celo
domainstvo bavi zabavljanjem dva ili tri gosta. Ali, nisam video kako da se izvuem i
izbegnem tu panju koja me je postidela.
Na brodu koji je plovio za Rangun bio sam putnik na palubi. Ako nas je preterana
panja u kui advokata Basua postidela, najgrublja nepanja ak i to se tie
elementarne udobnosti putnika na palubi bila je naa sudbina na tom brodu. ime su
mogli da se izvine to je kupatilo nepodnoljivo prljavo, a klozeti smrdljivi kanali? Da
bi upotrebio klozet, ovek je morao da gaca kroz urin i izmet ili da ih preskae.
239

To je bilo vie nego to ovek moe da istrpi. Obratio sam se kapetanu, ali uzalud.
Ako je neto nedostajalo da upotpuni sliku smrada i prljavtine, sami putnici su to
dodali svojim neobzirnim navikama. Pljuvali su na mestima gde sede, prljali okolinu
ostacima hrane, listovima betela i duvana. agoru nije bilo kraja i svak se trudio da
zauzme to je vie mesta mogao. Njihov prtljag zauzimao je vie mesta nego oni
sami. I tako smo imali dva dana najeeg iskuenja.
Po dolasku u Rangun, pisao sam agentu parobrodske kompanije, upoznavi ga sa
svim tim injenicama. Zahvaljujui tom pismu i zalaganju dr Mehte u tom pravcu,
putovanje nazad na palubi bilo je manje nepodnoljivo.
U Rangunu je moja ishrana voem opet bila izvor dodatnih problema za
domaina. Ali, poto je kua dr Mehte bila isto tako dobra za mene kao i moja,
mogao sam da donekle kontroliem obilnost jelovnika. Ipak, poto nisam postavio
nikakvu granicu broju artikala koje bih mogao da jedem, nepce i oi su odbijali da
ogranie raznovrsnost naruenih vrsta. Nije bilo redovnog vremena za obroke. Ja sam
lino vie voleo da pojedem poslednji obrok pre mraka. Meutim, kao po pravilu, to
nije moglo da bude pre osam ili devet.
Ta godina, 1915, bila je godina Kumba festivala, koji se odrava u Haridvaru
jednom u 12 godina. Nisam ba goreo od elje da posetim tu svetkovinu, ali sam
eleo da se sretnem sa Mahatmom Muniramijem118 koji je bio u svom gurukulu.
Gokaleovo Drutvo je poslalo veliku grupu dobrovoljaca da slui na Kumbi. Pandit
Hridajanat Kunzru ju je vodio, a pokojni dr Dev je bio medicinski slubenik. Ja sam
bio pozvan da poaljem grupu iz Feniksa da im pomogne, pa je Maganlal Gandi ve
stigao pre mene. Po povratku iz Ranguna, pridruio sam se toj druini.
Putovanje od Kalkute do Haridvara bilo je posebno muno. Ponekad u kupeima
nije bilo svetla. Od Saharanpura smo bili prebaeni u vagone za robu ili stoku. Nisu
imali krov, pa smo sa jarkim podnevnim suncem nad glavom i vrelim metalnim
podom ispod nas bili potpuno ispeeni. Muke ei, ak i ako ih izazove takvo
putovanje, ne mogu da navedu otrodoksnog hindusa da pije vodu, ako je ona bila
muslimanska Oni su ekali da dobiju hindusku vodu. Ali, isto da se zna, sami ti
hindusi nisu se mnogo ustezali ni dvoumili kada bi im lekar tokom bolesti dao vino ili
im prepisao goveu supu, ili ako bi im muslimanski ili hrianski bolniar dao vodu.
Na boravak u antiniketanu nas je pouio da e posao istaa biti naa posebna
sluba u Indiji. Sada, u Haridvaru su za volontere atori bili razapeti u jednoj
darmaali119, a dr Dev je dao da se iskopaju rupe koje e biti koriene kao klozeti.
Morao je da se osloni na plaene istae da se staraju o tome. To je bio posao za
druinu iz Feniksa. Ponudili smo se da nasipamo izmet zemljom i da se pobrinemo da
se ukloni, pa je dr Dev rado prihvatio nau ponudu. Ponudu sam, naravno, dao ja, ali
je Maganlal Gandi morao da je izvri. Moj posao je bio uglavnom da sedim u atoru i
dam se videti (darshan) i da vodim razne religiozne i druge razgovore sa brojnim
hodoasnicima koji su mi svraali. To mi nije ostavljalo ni minuta koji bih mogao
nazvati svojim. Ti ljudi koji su hteli da me vide pratili su me ak i na gat120 za
kupanje, nisu me ostavljali na miru ak ni dok sam jeo. I tako sam tek u Haridvaru
shvatio kakav je dubok utisak moje skromno sluenje u Junoj Africi ostavilo irom
240

cele Indije.
Nije to bio zavidan poloaj. Oseao sam se kao u procepu. Tamo gde me niko
nije poznavao, morao sam da podnosim tekoe koje su sudbina miliona u ovoj
zemlji, na primer, prilikom putovanja eleznicom. A tamo gde sam bio okruen
ljudima koji su uli za mene, bio sam rtva njihovog ludila za daranom. esto nisam
mogao da odredim koje je od ova dva stanja alosnije. Znam jedino da me je slepa
ljubav daranlija esto dovodila do besa, a ee do bola u srcu, dok je putovanje,
iako naporno, bilo uzdiue i teko da me je nekad razbesnelo.
U tim danima sam bio dovoljno zdrav da lutam unaokolo, i na sreu, nisam bio
toliko poznat da ne bih mogao da etam ulicama a da ne izazovem mnogo guve.
Tokom tih lutanja mogao sam da vidim da su hodoasnici uglavnom odsutni umom,
licemerni i aljkavi vie nego to su poboni. Gomila sadua, koji su se sakupili tamo,
izgleda da je bila roena jedino da uiva u ivotu.
Tu sam video kravu sa pet nogu! Bio sam zapanjen, ali me je jedan ovek koji je
znao u emu je stvar otreznio. Jadna krava sa pet nogu bila je rtva pohlepe zlih.
Saznao sam da je peta noga bila noga odseena sa ivog teleta i nakalemljena na
kravlje rame! Ta dvostruka okrutnost bila je koriena da lii neznalice njihovog
novca. Nije bilo hindusa koga ne bi privukla krava sa pet nogu i nijedan hindus ne bi
propustio da obaspe milostinjom takvu udesnu kravu.
Doao je dan svetkovine. Za mene je to ispao znaajan dan. Nisam doao u
Haridvar sa oseanjima hodoasnika. Nikad mi nije padalo na pamet da obilazim
mesta hodoaa u potrazi za svetou. Ali, milion i sedamsto hiljada ljudi za koje je
reeno da su se tu okupili nisu svi mogli biti licemeri, ili naprosto turisti. Nisam
sumnjao da je veliki broj meu njima tu doao da stekne religiozne zasluge, ili radi
samoproienja. Teko je, ako ne i nemogue, rei u kojoj meri takva vrsta vere
uzdie duu.
Proveo sam itavu no utonuo duboko u misli. A te misli su se bavile onim
pobonim duama koje su se nale usred tog licemerja koje ih je okruivalo. One e
biti slobodne od krivice pred svojim Tvorcem. Kad bi poseta Haridvaru bila greh
sama po sebi, morao bih da se javno tome usprotivim i da odem iz Haridvara kad
pone Kumba. Ako hodoae u Haridvar i na svetkovinu Kumba nije greno, onda
moram da sebi nametnem odreeno samoporicanje da bih se iskupio za grenost koja
na toj svetkovini prevladava i da bih se proistio. To mi je bilo sasvim prirodno. Moj
ivot je zasnovan na odlukama koje se tiu disciplinovanja. Pomislio sam na
nepotrebne tekoe koje sam izazvao mojim domainima u Kalkuti i Rangunu koji su
me tako obilato ugostili. Zato sam odluio da ograniim izbor namirnica za
svakodnevnu ishranu i da pojedem poslednji obrok pre zalaska Sunca. Bio sam
ubeen u sledee: ukoliko sebi ne nametnem ta ogranienja, svoje budue domaine
u dovesti u popriline nezgode i zaposliti ih da slue mene umesto da se ja
angaujem u sluenju. I tako sam se zakleo na sledee: da neu, dok sam u Indiji,
nikad uzeti vie od pet razliitih namirnica za dvadeset i etiri sata i da nikad neu jesti
nakon to se smrkne. Potpuno su mi bile jasne tekoe sa kojima bih se u ovome
mogao sresti. Ali, hteo sam da ne ostavim nikakvu mogunost da se izmigoljim.
241

Presliao sam sebe ta bi se moglo dogoditi tokom bolesti ako bih u tih pet namirnica
raunao i lekovita sredstva, a ne bih ih smatrao izuzetkom koji mogu da koristim. Na
kraju sam odluio da ne treba da bude izuzetka ni u kom sluaju.
Do danas sam se tih zaveta drao trinaest godina. Oni su me stavljali na teke
probe, ali mogu da posvedoim da su bili i moja zatita. Smatram da su dodali mom
ivotnom veku nekoliko godina i spasli me od mnogih bolesti.

Poglavlje 132
Lakman dula
Bilo je zaista olakanje stii do Gurukula i sresti se sa Mahatmom Muniramijem,
ovekom divovskog rasta. Odmah sam osetio udesni kontrast izmeu mira Gurukula
i graje i buke Haridvara.
Mahatma me je obasuo ljubavlju. Bramaarini su me izuzetno pazili. Tu sam prvi
put upoznao Aariju Ramadevija, i mogao sam odmah da vidim kakva je on sila i
mo. Imali smo razliite poglede na nekoliko pitanja, ali je ipaknae poznanstvo
uskoro sazrelo u prijateljstvo.
Dugo sam razgovarao sa Aarijom Ramadevijem i drugim predavaima o
neophodnosti da se u gurukul uvede obuka za industriju. Kada je dolo vreme da se
ide, bilo mi je zaista teko da napustim to mesto.
uo sam mnogo pohvala o Lakman duli (viseem mostu preko Ganga) neto
dalje od Riikea, a mnogi prijatelji su me ubeivali da ne idem iz Haridvara a da ne
odem do tog mosta. Hteo sam da to hodoae obavim peke, pa sam to uinio u dve
etape.
Mnogi sanjasini (Sannyasi) su me posetili u Riikeu. Jednog sam posebno
privlaio. Druina iz Feniksa je bila prisutna i njihovo prisustvo je navelo Svamija da
postavi mnoga pitanja.
Razgovarali smo o religiji i on je uvideo da imam duboko oseanje o religioznim
pitanjima. Video je da sam bio gologlav i bez koulje kad sam se vratio sa kupanja u
Gangu. Zabolelo ga je to na mojoj glavi nema uperka (shikha) ni svete niti oko mog
vrata, pa je rekao:
Boli me to ti, hinduski vernik, ide unaokolo bez svete niti i uperka. Te dve
stvari su spoljanji simboli hinduizma i svaki hindus treba da ih nosi.
E sad, ima itava pria kako sam se izostavio te stvari. Dok sam bio
desetogodinji nestako, zavideo sam braminskim momcima kako se igraju vezujui
svenjeve kljueva za svoju svetu nit i poeleo da i ja uradim tako neto. Praksa
noenja svete niti nije bila uobiajena meu trgovakim (vaishya) porodicama iz
Katjavada. Ali, upravo je zapoeo pokret da se to uini obaveznim za prve tri kaste. I
zbog toga je nekoliko pripadnika porodice Gandi prihvatilo svetu nit. Bramin koji je
nas dvojicu-trojicu deaka pouio Ram Raki dao nam je nit, pa iako nisam
242

posedovao sveanj kljueva, nabavio sam jedan i poeo da se igram njime. Kasnije,
kada se sveta nit ishabala, ne seam se da li mi je mnogo nedostajala. Ali, znam da
drugu nisam traio.
Kada sam odrastao, nekoliko puta su dobronamerno pokuali da mi ponovo daju
svetu nit, ali bez uspeha. Ako udre (shudra) mogu da je ne nose, tvrdio sam, kakvo
pravo imaju ostale kaste da je nose? I tako, nisam smatrao da ima nekog razloga da
prihvatam to to mi je izgledalo kao nepotreban obiaj. Nisam imao primedbe na nit
kako takvu, ali su nedostajali razlozi za njeno noenje.
Kao vainava, nosio sam oko vrata brojanice, a stariji su smatrali da je uperak
neophodan. Uoi mog puta u Englesku, ratosiljao sam se uperka da me ne bi izlagao
podsmehu i inio da gologlav ne izgledam, kako sam tada mislio, kao varvarin u
oima Engleza. U stvari, to kukaviko oseanje me je odvelo tako daleko da sam u
Junoj Africi nagovorio mog roaka aganlala Gandija, koji je nosio uperak iz
verskih razloga, da ga ukloni. Bojao sam se da bi on mogao da smeta njegovom
javnom radu, pa sam ga, uz rizik da ga to povredi, nagovorio da se otarasi uperka.
Zato sam itavu stvar otvoreno ispriao Svamiju i rekao:
Neu da nosim svetu nit, jer ne vidim da je ona neophodna, kad bezbrojni
hindusi mogu da idu bez nje pa opet da ostani hindusi. ta vie, sveta nit bi trebalo da
bude simbol duhovne obnove, koji pretpostavlja da onaj ko je nosi voljno pokuava
da ivi jedan vii i istiji ivot. Sumnjam da u sadanjem stanju hinduizma i Indije
hindusi mogu da opravdaju to pravo da nose simbol jednog takvog znaenja. To moe
doi tek nakon to se hinduizam oisti od nedodirljivosti, kad ukloni sve razlike
superiornosti i inferiornosti i kad odbaci gomilu drugih zala i sramota koji njime
haraju. Zato se moj um buni protiv ideje da nosim svetu nit. Ali, siguran sam da je
tvoja sugestija u pogledu uperka vredna da se razmotri. Nekad sam ga imao i uklonio
sam ga iz lanog oseanja stida. Zato oseam da treba opet da ga pustim.
Porazgovarau o tome sa mojim drugovima.
Svami nije uvaio moj stav u pogledu svete niti. Upravo ono to je meni izgledalo
kao razlog da se ona ne nosi, njemu je bio razlog koji govori u prilog tome da je treba
nositi. I dan-danas je moj stav o tome isti kao to je bio u Riikeu. Sve dok postoje
razliite vere, svakoj od njih mogu biti potrebni spoljanji simboli koji je obeleavaju.
Ali, kad se od tog simbola napravi feti i instrument kojim se dokazuje nadmo jedne
religije nad drugima, onda je on dobar jedino da se odbaci. Sveta nit mi ne izgleda
danas kao sredstvo koje bi uzdiglo hinduizam. Zato sam prema njoj ravnoduan.
to se tie uperka, poto je kukaviluk bio razlog da ga odseem, nakon to sam
se posavetovao sa mojim prijateljima, odluio sam da ga ponovo pustim da izraste.
Ali, da se vratim Lakman duli. Bio sam oaran prirodom oko Riikea i
Lakman dule i poklonio sam se u potovanju naim precima zbog njihovog oseanja
za lepotu Prirode i zbog njihove dalekovidosti da divnim ispoljavanjima prirode
pridodaju religiozni smisao.
Ali, nain na koji su ljudi koristili ta prelepa mesta bio je daleko od toga da mi
prui mir. I u Haridvaru, kao i u Riikeu, ljudi su prljali puteve i lepe obale Ganga.
Nisu oklevali ak ni da oskrnave svete vode Ganga. Uasnu patnju mi je priinjavalo
243

da vidim ljude kako obavljaju nudu na putevima i obalama reke kad su lako mogli da
odu malo dalje od tih mesta koje koristi mnogo ljudi.
Lakman dula je, kao to sam video, bio samo jedan gvozdeni visei most preko
Ganga. Reeno mi je da je ranije to bio fini visei most od konopaca. Ali, jednom
filantropski nastrojenom Marvaaninu dunulo je u glavu da uniti most od konopaca i
da izgradi elini most uz ogromne trokove, a potom kljueve poveri vladi Indije! Ne
mogu da kaem nita o tom mostu od konopaca poto ga nisam video, ali elini most
potpuno odudara od okoline i kvari njenu lepotu. Predavanje kljueva tog
hodoasnikog mosta vladi bilo je previe ak i za moju lojalnost iz tih dana.
argaram na koji se stie po prelasku mosta bio je jadno mesto, poto nije imao
nita osim otrcanih upa od galvanizovanih elinih ploa. One su, reeno mi je,
nainjene za sadake (sadhaka, aspirant). Jedva da je neko tamo iveo. Oni koji su bili
u glavnoj zgradi ostavljali su nepovoljan utisak.
Ipak, pokazalo se da mi je iskustvo u Haridvaru bilo od neprocenjive vrednosti.
Ono mi je nemalo pomoglo da odluim gde da ivim i ta da radim.

Poglavlje 133
Osnivanje arama
Hodoae na Kumba melu bilo je moja druga poseta Haridvaru.
Satjagraha aram je osnovan 25. maja 1915. radanandi je eleo da se naselim u
Haridvaru. Neki od mojih prijatelja iz Kalkute preporuili su mi Vaidjanatadam. Drugi
su me autoritativno nagovarali da odaberem Rakot. Ali, dok sam prolazio kroz
Ahmedabad, mnogi prijatelji su me nagovarali da se naselim tu i rekli da e
dobrovoljno prikupiti fond za aram, kao i kuu da ivimo u njoj.
Bio sam naklonjen Ahmedabadu. Poto sam bio Guarati, smatrao sam da u
najveu pomo celoj zemlji moi da pruim preko guaratskog jezika. A onda, poto
je Ahmedabad bio drevni centar tkanja na runom razboju, verovatno je to bilo
najbolje okruenje za oivljavanje pamune industrije runog tkanja. Postojala je
takoe i nada da bi novana pomo njegovih bogatih graana mogla da bude
dostupnija nego na drugim mestima, poto je taj grad prestonica Guarata.
Problem nedodirljivosti je, naravno, bio jedna od tema o kojoj sam razgovarao sa
prijateljima iz Ahmedabada. Razjasnio sam im da treba da prvom prilikom prime
nekog nedodirljivog kandidata u aram, ukoliko je podoban za aram.
Gde je taj nedodirljivi koji zadovoljava tvoje uslove? upitao je samozadovoljno
jedan prijatelj, vainava.
Na kraju sam odluio da osnujem aram u Ahmedabadu.
Koliko se seam, uvaeni ivanlal Desai, pravnik iz Ahmedabada, bio je glavni
meu ljudima koji su mi pomogli. On je ponudio da nam izda, ukoliko odluimo da ga
iznajmimo, njegov bungalov Kohrab.
244

Prva stvar koju je trebalo odrediti bilo je ime arama. Posavetovao sam se sa
prijateljima. Meu predloenim imenima bili su i Sevaram (dom sluenja),
Tapovan (dom pokora) itd. Svidelo mi se ime Sevaram, samo zbog toga to nije
naglaavalo metod sluenja. Tapovan mi je izgledao kao pretenciozan naziv, jer
iako nam je tapas (pokora) bio drag, nismo se smatrali tapasvinima (asketama). Naa
vera bila je posveenost Istini, a na zadatak da tragamo za istinom i da insistiramo na
istini. Hteo sam da upoznam Indiju sa metodom koji sam isprobao u Junoj Africi i
udeo sam da ga isprobam u Indiji u onoj meri u kojoj je mogao da se primeni.
I tako smo moji prijatelji i ja odabrali ime Satjagraha aram, poto je izraavalo
i cilj i nain naeg sluenja.
Radi voenja arama, bio je neophodan pravilnik ponaanja i obiaja. Zato je bio
pripremljen nacrt i pozvani prijatelji da kau svoje miljenje o njemu. Od mnogih
miljenja koje sam tada uo, jo se seam miljenja ser Gurudasa Banerija. Njemu
su se sviala pravila, ali je predloio da poniznost treba da se doda kao jedan od
obiaja, poto je verovao da mlaoj generaciji alosno nedostaje poniznost. Iako sam
zapazio tu manu, plaio sam se da e poniznost prestati da bude poniznost onog
trenutka kad postane stvar zaveta. Pravi smisao poniznosti je skromnost. Skromnost
je moka (spasenje) pa mada samo po sebi to ne moe da postane pravilo, moglo bi
biti drugih pravila koja su neophodna da se ono postigne.
Ukoliko postupci oveka koji tei moki ili onoga koji slui u sebi nemaju
poniznosti ili nesebinosti, onda nema ni udnje za mokom ili sluenjem. Sluenje
bez poniznosti je sebinost i egoizam.
U to vreme je u naoj druini bilo oko trinaest Tamilaca. Pet tamilskih mladia me
je pratilo iz June Afrike, a ostali su doli iz raznih delova zemlje. Bilo nas je oko
dvadeset i pet mukaraca i ena.
I tako je osnovan taj aram. Svi su obedovali u zajednikoj kuhinji i trudili se da
ive kao jedna porodica.

Poglavlje 134
Na nakovnju
Aram je radio tek nekoliko meseci kada smo stavljenu na probu kakvu teko da sam
mogao da oekujem. Dobio sam od Amritlala Takara pismo sledee sadrine: Jedna
skromna i potena porodica nedodirljivih elela bi da se prikljui vaem aramu.
Hoete li ili primiti?
Bio sam uznemiren. Nisam ni pomiljao da bi porodica nedodirljivih, i to sa
preporukom od nikog drugog nego od Takar Bape, mogla da uskoro potrai prijem u
aram. Proitao sam pismo mojim prijateljima. Oni su ga pozdravili.
Napisao sam Amritlalu Takaru pismo da smo voljni da primimo tu porodicu, pod
uslovom da su svi njeni lanovi spremni da se pridravaju pravila arama.
245

Porodicu su inili Dudabai, njegova ena Daniben i njihova erka Lakmi, detence
koje je tek prohodalo. Dudabai je bio uitelj u Bombaju. Svi su se oni sloili da se
pridravaju pravila i bili su primljeni.
Ali, njihov prijem izazvao je komeanje meu prijateljima koji su pomagali aram.
Prva tekoa sa kojom smo se suoili ticala sa korienja bunara, koji je delom bio
pod upravom vlasnika bungalova. ovek koji je bio nadlean za ekrk je prigovorio
da e ga kapi vode iz nae kofe zagaditi. I tako je poeo da nas psuje i maltretira
Dudabaija. Rekao sam svima da progutaju uvrede i da nastave da crpu vodu po svaku
cenu. Kada je video da mu nismo uzvratili na uvrede, ovek se postideo i prestao da
nas maltretira.
Meutim, sva novana pomo je presuila. Onaj prijatelj koji mi je postavio
pitanje o tome da li bi neki nedodirljivi mogao da se dri pravila ovog arama nije ni
pomiljao da e neki takav zaista doi.
Sa prestankom novane pomoi dole su i glasine o predlozima za drutveni
bojkot. Bili smo spremni na sve to. Rekao sam mojim prijateljima da, ukoliko nas
bojkotuju i ne daju nam uobiajene objekte i sredstva, neemo otii iz Ahmedabada.
Umesto toga emo se naseliti u etvrtima za nedodirljive i iveti od onoga to
moemo da zaradimo manuelnim radom.
Stvari su dole dotle da me je Maganlal Gandi jednog dana obavestio: Nemamo
vie sredstava i nema niega za sledei mesec.
Mirno sam odgovorio: Onda emo ii u etvrti nedodirljivih.
Nije mi bilo prvi put da se suoavam sa takvom nevoljom. U svim slinim
prilikama Bog mi je poslao pomo u poslednjem trenutku. Jednog jutra, ubrzo nakon
to me je Maganlal upozorio na nae novano stanje, jedno od dece doe i ree mi da
jedan od etovih koji eka u autu napolju hoe da me vidi. Izaao sam k njemu.
Hteo bih da nekako pomognem aramu, rekao sam ja. I priznajem da u ovom
trenutku ne znam ta da radim.
Doi u sutra u ovo vreme, rekao je on. Hoete li biti ovde?
Da, rekao sam, i on je otiao.
Narednog dana, tano u dogovoreni as, automobil se doveze blizu naeg
boravita i svirnu u sirenu. Deca dooe da me obaveste. et nije uao. Ja sam izaao
napolje da se sretnem sa njim. Uruio mi je novanice u vrednosti od 13,000 rupija i
odvezao se.
Nisam nikako oekivao tu pomo, i takav neobian nain da je dobijem! Taj
gospodin nikad ranije nije posetio na aram. Koliko se seam, susreo sam ga samo
jednom. Bez poseta, bez raspitivanja, naprosto nam je pomogao i otiao! To je za
mene bilo jedinstveno iskustvo. Ta pomo je odloila selidbu u etvrti nedodirljivih.
Sada smo se oseali prilino sigurno jo godinu dana.
Ba kao to je besnela oluja spolja, tako je besnela i u aramu. Iako su u Junoj
Africi nedodirljivi prijatelji dolazili k meni i iveli i hranili se kod mene, izgleda da
moja ena i druge ene nisu ba uivale u prijemu nedodirljivih prijatelja u aram.
Moje oi i ui su lako mogle da otkriju njihovu ravnodunost, ako ne i nesimpatiju,
246

prema Daniben. Novani problem me nije naveo da strepim, ali je ta unutranja oluja
bila vie nego to sam mogao da podnesem. Daniben je bila obina ena. Dudabai je
bio ovek ne previe obrazovan, ali je dobro razumeo stvari. Svialo mi se njegovo
strpljenje. Ponekad bi planuo, ali sam u celini bio zadovoljan njegovim uzdravanjem.
Molio sam ga da prenebregne male uvrede. On ne samo da se sloio sa time, ve je
nagovorio i svoju enu da tako ini.
Prijem te porodice pokazao se kao vredna lekcija za na aram. Od samog
poetka smo objavili svetu da na aram nee tolerisati nedodirljivost. Oni koji su hteli
da pomognu aramu su tako bili na oprezu, a rad arama u tom pravcu je bio znatno
pojednostavljen. injenica da su oni koji su morali da pokrivaju svakodnevno rastue
trokove arama bili uglavnom ortodoksni hindusi, bila je verovatno jasan znak da je
nedodirljivost uzdrmana iz temelja. Zaista, ima mnogo drugih dokaza za to, ali
injenica da se dobri hindusi nisu ustruavali da pomau aram, u kojem smo ili dotle
da jedemo sa nedodirljivima, nije mali dokaz.
ao mi je to u morati da preskoim poprilino stvari koje se tiu ove teme: kako
smo se uhvatili ukotac sa tananim pitanjima koja su proizilazila iz ovog glavnog
pitanja i kako smo morali da prevazilazimo neke neoekivane tekoe i razna druga
pitanja koja su sasvim od znaaja to se tie eksperimenata sa Istinom. Poglavlja koja
e uslediti takoe e imati isti nedostatak. Morau da preskoim vane detalje, zato
to je najvei broj likova u toj drami jo u ivotu, a nije u redu da bez dozvole
koristim njihova imena u vezi sa dogaajima u kojima su uestvovali. Teka je stvar
dobiti njihovu saglasnost, ili ih svako malo zamarati da pregledaju poglavlja koja se
tiu njih. Osim toga, takva procedura prevazilazi granice ove autobiografije. Zato se
plaim da e ostatak ove prie, koja je po mom miljenju vredna za tragaoce za
Istinom, biti isprian sa neizbenim preskakanjima. Pa ipak, to je moja elja i nada,
Bog eli da ovu priu dovedem do poetka perioda nesaraivanja.

Poglavlje 135
Ukidanje emigracije po ugovoru
Na trenutak emo se oprostiti od arama koji je na samom poetku morao da se suoi
sa unutranjim i spoljanjim olujama i ukratko se osvrnuti na jedno pitanje koje je
zaokupilo moju panju.
Radnici po ugovoru su bili ljudi koji su emigrirali iz Indije da rade po ugovoru na
pet godina ili manje. Po sporazumu Smuts-Gandi iz 1914, ukinut je porez od 3 funte
radnicima po ugovoru u Natalu, ali je opta emigracija iz Indije i dalje zahtevala da se
njome neko pozabavi.
U martu 1916. pandit Mohan Malavijai je podneo rezoluciju u Imperijalni
zakonodavni savet da se ukine sistem rada po ugovoru. Prihvatajui taj potez, lord
Harding je objavio da je od Vlade Njenog Visoanstva dobio obeanje da e se u
dogledno vreme taj sistem ukinuti. Ali, oseao sam da Indija ne bi trebalo da se
247

zadovolji tako neodreenim uveravanjem, ve treba da agituje za njegovo ukidanje


odmah. Indija je taj sistem tolerisala iz istog nemara, pa sam verovao da je dolo
vreme da moe da se efikasno agituje da se on popravi. Susreo sam se sa nekim od
voa, pisao tampi i video da je javno mnjenje u dobroj meri za trenutno ukidanje.
Da li je to pogodan predmet za satjagrahu? Nisam imao sumnji da jeste, ali nisam
znao kako da delujem.
U meuvremenu, vicekralj je razotkrio ta znai eventualno ukidanje, koje je,
po njegovim reima, bilo ukidanje u tako razumnom vremenu koje bi dopustilo da se
uvedu alternativni sporazumi.
I tako je u februaru 1917. pandit Malavijai zatraio dozvolu da uvede zakon za
trenutno ukidanje tog sistema. Lord elmsford je to odbio. Bilo je to vreme da ja
obiem zemlju, radi agitacije po celoj Indiji.
Pre nego to sam zapoeo sa agitacijom, mislio sam da je ispravno da najpre
saekam Vicekralja. I tako sam se prijavio za razgovor. Odmah me je primio.
Gospodin Mafi, sada ser Don Mafi, bio je njegov lini sekretar. Upoznao sam se sa
njim. Vodio sam zadovoljavajui razgovor sa lordom elmsfordom koji je, iako nije
bio odreen, obeao da e biti od pomoi.
Poeo sam moju turneju od Bombaja. Gospodin Dehangir Petit se poduhvatio da
sazove sastanak pod pokroviteljstvom Udruenja graana imperije. Izvrni komitet
Udruenja se najpre sastao kako bi uobliio rezoluciju koja e biti usvojena na
sastanku. Doktor Stenli Rid, (sada ser) uvaeni Lalubai Samaldas, Nataraan i g. Petit
su bili prisutni na sastanku tog Komiteta. Diskusija se vodila oko utvrivanja perioda
u kojem je trebalo zatraiti od vlade da ukine taj sistem. Bilo je tri predloga, i to, za
ukidanje to je pre mogue, ukidanje do 31. jula i trenutno ukidanje. Ja sam
bio za odreeni datum, poto smo tada mogli da odluimo ta da uradimo ukoliko
vlada ne bi ispunila na zahtev u dogovorenom periodu. Uvaeni Lalubai je bio za
trenutno ukidanje. Rekao je da trenutno znai krai rok od 31. jula. Objasnio sam
da ljudi nee razumeti re trenutno. Ako hoemo da uine neto, moraju da daju
odreenu re. Svak e tumaiti re trenutno na svoj nain, vlada na jedan, a narod
na drugi nain. Nije bilo mogue pogreno razumeti 31. juli, pa ako do tog datuma
ne bi bilo uinjeno nita, mogli bismo da nastavimo dalje. Doktor Rid je uvideo snagu
tog argumenta, pa se na kraju Lalubai sloio. Usvojili smo 31. juli kao najkasniji
datum do kojeg bi trebalo da bude objavljeno ukidanje, rezolucija o tome je usvojena
na javnom sastanku a sastanci irom Indije odrani u skladu sa time.
Posetio sam Karai, Kalkutu i razna druga mesta. Svuda su odrani lepi sastanci i
vladao je neopisivi entuzijazam. Nisam oekivao nita slino kada je agitacija
zapoeta.
Tih dana sam putovao sam, pa sam imao udesna iskustva. Ljudi iz
Kriminalistike policije (C. I. D.) su me stalno pratili. Ali, ja nisam imao ta da krijem,
oni me nisu maltretirali niti sam ja njima pravio bilo kakve probleme. Na sreu, tad
jo nisam bio dobio ig Mahatme, iako su tu titulu esto izvikivali tamo gde su me
ljudi poznavali.
Jednom prilikom su me detektivi uznemirili na nekoliko stanica, traili mi kartu i
248

zapisali njen broj. Ja sam, naravno, spremno odgovorio na sva pitanja koja su mi
postavili. Moji saputnici su me smatrali saduom ili fakirom. Kad su videli da me
maltretiraju na svakoj stanici, to ih je naljutilo pa su poeli da psuju detektive. Zato
uznemiravate jadnog sadua nizata? bunili su se. Ne pokazuj tim lupeima kartu,
govorili bi meni.
Rekao sam im blago: Nije problem da im pokaem kartu. Oni vre svoju
dunost Putnici nisu bili zadovoljni, pokazivali su sve vie i vie saoseanja i snano
se protivili takvom maltretiranju nedunog oveka.
Ali, detektivi nisu bili nita. Pravi problem bilo je putovanje treom klasom.
Najgore iskustvo mi je bilo od Lahorea do Delhija. Putovao sam u Kalkutu iz
Karaija preko Lahorea, gde je trebalo da promenim voz. Bio je pun, a oni koji su
uspeli da uu uradili su to istom silom, esto se uvlaei kroz prozore ako su vrata
bila zakljuana. Trebalo je da stignem u Kalkutu na dan koji je bio odreen za
sastanak, pa ako bih propustio taj voz, ne bih mogao da stignem na vreme. Gotovo da
sam izgubio nadu da u ui u voz. Niko nije bio voljan da me pusti, kad je jedan
nosa video ta mi se deava, priao mi i rekao: Daj mi 12 ana i dau ti sedite.
Da, rekao sam, dobie 12 ana ako mi obezbedi sedite. Mladi je poao od
vagona do vagona molei putnike, ali niko nije obraao panju na njega. Poto voz
samo to nije poao, neki putnici rekoe: Ovde nema mesta, ali moe da ga ugura
unutra ako hoe. Morae da stoji. Dakle? upita mladi nosa. Rado sam se sloio i
on me je silom ugurao kroz prozor. Tako sam uao u voz, a nosa je zaradio svojih
12 ana.
Ta no je bila muka. Ostali putnici su nekako sedeli. Stajao sam dva sata, drei
se za lanac gornjeg kreveta. U meuvremenu, neki putnici su me stalno gnjavili.
Zato ne sedne? pitali su. Pokuavao sam da ih urazumim govorei im da nema
mesta, ali oni nisu mogli da trpe da stojim iako su celom duinom leali na gornjim
krevetima. Nisu prestajali da me gnjave, a ja nisam prestajao da im blago odgovaram.
To ih je na kraju umirilo.
Neki su me pitali kako se zovem i napravili mi mesta. Tako je strpljenje bilo
nagraeno. Bio sam mrtav umoran, u glavi mi se vrtelo. Bog je poslao pomo ba kad
je bila najpotrebnija.
I tako sam nekako doao do Delhija, a odatle do Kalkute. Maharada od
Kasimbazara, predsedavajui na sastanku u Kalkuti, bio mi je domain. Ba kao i u
Karaiju, i tu je vladao bezgranini entuzijazam. Sastanku je prisustvovalo nekoliko
Engleza.
Pre 31. jula vlada je objavila da je emigracija iz Indije na rad po ugovoru prestala.
Prvu peticiju protesta protiv tog sistema napisao sam 1894. i tada sam se nadao da
e to poluropstvo, kako je ser V. V. Hanter zvao taj sistem, jednog dana biti
okonano.
Bilo je mnogo njih koji su pomagali u agitaciji koju sam zapoeo 1894. ali ne
mogu a da ne kaem da je mo satjagrahe ubrzala okonanje te stvari.
Za vie detalja o toj agitaciji i o onima koji su u njoj uestvovali, upuujem
itaoca na moju knjigu Satjagraha u Junoj Africi.
249

Poglavlje 136
Beleg indiga
amparan je zemlja kralja Danake121. Ba kao to u njoj postoji obilje mango
vrtova, do 1917. godine bila je puna plantaa indiga. Po zakonu je zakupac zemlje u
amparanu bio obavezan da zasadi indigom tri dvadesetine parcele za svog gazdu.
Taj sistem je bio poznaz kao tinkathis sistem, poto je tri kathe od 20 (to je jedno
jutro) moralo da bude zasaeno indigom.
Moram da priznam da nisam znao ni ime, a jo manje geografski poloaj
amparana, i da sam malo ta znao o plantaama indiga. Viao sam pakete indiga, ali
nisam ni sanjao da se on gaji i proizvodi u amparanu uz veliki trud hiljada
poljoprivrednika.
Rakumar ukla bio je jedan od poljoprivrednika koji su patili pod tim jarmom i
strastveno je udeo da opere beleg indiga sa hiljada ljudi koji su patili kao i on.
Taj ovek me je uhvatio u Luknovu, gde sam iao na sastanak Kongresa 1918.
Vakil Babu e ti rei sve o naoj nevolji, rekao je i traio od mene da idem u
amparan. Vakil Babu nije bio niko drugo do Babu Brakior Prasad, koji je postao
moj cenjeni saradnik u amparanu i koji je dua javnog rada u Biharu.
Rakumaruklagajedoveo u moj ator. Biojeobuen u crni akan 122(achkan) od
alpake123 i pantalone. Tada Brakior Babu nije ostavio neki utisak na mene. Mislio
sam da on mora da je neki vakil koji iskoriuje proste seljake. Poto sam uo neto o
amparanu od njega, odgovorio sam mu ta bih eleo: Ne mogu da kaem moje
miljenje dok svojim oima ne vidim kakvo je stanje. Molim vas da podnesete
rezoluciju Kongresu, ali zasad mene ostavite po strani. Rakumar ukla je, naravno,
eleo neku pomo Kongresa. Babu Brakior Prasad je podneo rezoluciju
izraavajui saoseanje sa narodom amparana, i ona je jednoglasno usvojena.
Rakumaru ukli je bilo drago, ali daleko od toga da je bio zadovoljan. Hteo je da
ja lino poem da posetim amparan i da se uverim u jade tamonjih seljaka. Rekao
sam mu da u ukljuiti amparan u turneju koju planiram i da u biti tamo dan-dva.
Jedan dan e biti dovoljan, rekao je, videete sopstvenim oima kako stoje stvari.
Iz Luknova sam poao u Kaunpor. Rakumar ukla me je pratio do tamo.
amparan je veoma blizu odavde. Molim Vas, odvojite jedan dan, insistirao je.
Molim Vas, izvinite me ovog puta. Ali, obeavam da u doi, rekao sam,
obavezavi se jo vie.
Vratio sam se u aram. Sveprisutni Rakumar je stigao i tu. Molim Vas, odredite
datum sada, rekao je. Dobro, rekoh, moram da budem u Kalkuti tog i tog dana,
doite da se tada vidimo i povedite me odatle. Nisam znao kuda da idem, ta da
radim i ta treba da vidim.
Pre nego to sam stigao do Bupen Babua u Kalkuti, Rakumar je poao i smestio
250

se tamo. I tako me je taj neobrazovani, prosti ali odluni poljoprivrednik uhvatio.


I tako, poetkom 1917. poli smo iz Kalkute u amparan, a izgledali smo ba kao
okolni metani. Nisam znao ni kojim vozom da idem. On me je uveo u voz, putovali
smo zajedno i ujutru stigli u Pratnu.
Bila je to moja prva poseta Pratni. Nisam tamo imao prijatelja ni poznanika kod
kojih bi se mogao smestiti. Mislio sam da Rakumar ukla, jednostavni
poljoprivrednik, mora da ima nekog uticaja u Pratni. Malo sam ga bolje upoznao
usput, pa kad smo stigli u Pratnu, nisam vie imao iluzija to se njega tie. Bio je
savreno neupuen u svemu. Vakili za koje je smatrao da su mu prijatelji nisu to
nipoto bili. Jadni Rakumar je za njih bio manje-vie sluga. Izmeu takvih
poljoprivrednika, kao klijenata, i njihovih vakila (advokata) zjapi jaz veliki kao Gang
kad se izlije.
Rakumar ukla me je u Pratni poveo kui Raendre Babua. Raendra Babu124
je otiao u Puri ili neko drugo mesto, zaboravio sam koje. U bungalovu je bio jedan ili
dvojica slugu, koji nisu obraali panju na nas. Imao sam sa sobom neto za jelo.
Hteo sam urme, koje mi je moj saputnik nabavio na pijaci.
U Biharu je vladalo strogo pravilo nedodirljivosti. Nisam smeo da uzimam vodu iz
bunara dok su sluge to radile, jer bi kapi iz moje kofe mogle da ih uprljaju, poto
sluge nisu znale kojoj kasti pripadam. Rakumar me je uputio na toalet u kui, ali me
je sluga odmah uputio na onaj napolju. Sluge su postupale onako kako su smatrale da
bi Raendra Babu eleo.
Ta uvodna iskustva su uveala moje potovanje prema Rakumaru ukli, ali su
mi pomogla i da ga bolje upoznam. Sada sam video da Rakumar ukla ne moe da
me vodi i da moram da uzmem uzde u svoje ruke.

Poglavlje 137
Otmeni Biharac
Upoznao sam Maulana Mazharula Haka u Londonu gde je studirao prava, pa kad
sam ga susreo na Kongresu u Bombaju 1915, kada je postao predsednik Muslimanske
lige, obnovili smo nae poznanstvo a on me je pozvao da ga posetim ako nekad
doem u Pratnu. Podsetio sam se na taj poziv i poslao mu najavu rekavi mu ta je
svrha moje posete. Smesta je doao svojim automobilom i poeo da me nagovara da
prihvatim njegovo gostoprimstvo. Zahvalio sam mu i zamolio ga da me otpremi do
mog odredita prvim vozom, poto je red vonje bio beskoristan za potpunog stranca
kao to sam ja. On je porazgovarao sa Rakumarom uklom i predloio da prvo
odem u Muzafarpur. Voz je iao do tog mesta te iste veeri i on me je poslao njime.
Direktor Kripalani je u to vreme bio u Muzafarpuru. Poznavao sam ga od moje
posete Hajderabadu. Doktor oitram mi je ispriao o njegovom velikom
portvovanju, o jednostavnom ivotu i o aramu koji je dr oitram vodio zahvajujui
251

sredstvima koje je obezbeivao prof. Kripalani. On je ranije predavao na dravnom


koledu u Muzafarpuru, a upravo se bio povukao iz slube kada sam ja stigao. Poslao
sam telegram obavetavajui ga o mom dolasku i on me je saekao na stanici sa
gomilom studenata, iako je voz stigao u pono. Nije imao svoj stan i stanovao je sa
profesorom Malkanijem, koji je tako praktino postao moj domain. U tim danima je
bilo izuzetno da jedan dravni profesor primi oveka kao to sam ja.
Profesor Kripalani mi je ispriao o oajnom stanju u Biharu, posebno u oblasti
Tirhut, i predoio mi koliko je moj zadatak teak. On je upostavio veoma blizak
kontakt sa Biharcima i ve je priao sa njima o misiji koja me je dovela u Bihar.
Ujutru me je posetila mala grupa vakila. Jo se seam Ramnavnija Prasada meu
njima, poto me je njegova revnost posebno privukla.
Nemogue je, rekao je da radite to zbog ega ste doli ukoliko ostanete ovde
(mislio je u stanu prof. Malkanija). Morate da doete kod nekog od nas. Gaja Babu je
poznati vakil ovde. Doao sam da Vas u njegovo ime zamolim da odsednete kod
njega. Priznajem da se svi mi plaimo vlasti, ali emo pomoi koliko moemo. Veina
stvari koje vam je Rakumar ukla ispriao su tane. teta je to nae voe danas
nisu ovde. Ali, ja sam im obojici telegrafisao - Bapuu Brakioru Prasadu i Babuu
Raendri Prasadu. Oekujem da uskoro stignu, a oni e sigurno moi da Vam prue
sve informacije koje elite i da vam znatno pomognu. Molim Vas, hajdemo kod Gaje
Babua.
Brakiorbabu je doputovao iz Darbanga, a Raendra Babu iz Purija.
Brakiorbabu nije bio onaj Babu Brakior Prasad koga sam upoznao u Luknovu.
Ovog puta me je impresionirao svojom poniznou, jednostavnou, dobrotom i
izuzetnom verom, tako karakteristinom za Biharce, i srce mi je bilo sreno zbog
toga. Potovanje biharskih vakila prema njemu bilo je za mene prijatno iznenaenje.
Uskoro sam se vezao za taj krug prijatelja doivotnim prijateljstvom.
Brakiorbabu me je upoznao sa injenicama celog sluaja. On je preuzimao
sluajeve siromanih zakupaca. Kad sam stigao tamo, dva takva sluaja bila su u
toku. Kad bi dobio bilo koji od takvih sluajeva, on se teio da ne moe da naplauje
usluge siromanim seljacima. Advokati rade u uverenju da, ukoliko ne naplate nita,
nee imati ime da vode svoje kancelarije i nee moi da efikasno pomognu
siromanim ljudima. Sume koje su oni naplaivali i standard advokatskih honorara u
Bengalu i Biharu su me zaprepastili.
Mi dajemo 10.000 rupija za miljenje tog-i-tog, rekli su mi. U bilo kom sluaju,
nita manje od etvorocifrene sume.
Prijatelji su sasluali moj ljubazni prekor i nisu me pogreno shvatili.
Poto sam prouio te sluajeve, rekoh, doao sam do zakljuka da treba da
prestanemo da idemo na sud. Iznoenje takvih sluajeva pred sud ne pomae mnogo.
Tamo gde su seljaci tako slomljeni i zaplaeni, sudovi su beskorisni. Pravo olakanje
za njih je da se oslobode straha. Ne moemo biti mirni dok ne prognamo tinkathiu iz
Bihara. Mislio sam da u moi odavde da odem za dva dana, ali sad shvatam da e za
taj posao moda trebati i dve godine. Spreman sam da posvetim to vreme ako je
neophodno. Oseam da sam sad na svom terenu, ali hou vau pomo.
252

Video sam da je Brakiorbabu izuzetno hladne glave. Pomoi emo koliko


moemo, rekao je, ali nam molim te reci kakva ti je pomo potrebna.
I tako smo posedeli razgovarajui do ponoi.
Malo e mi trebati vae pravniko znanje, rekao sam im. Hou slubeniku
pomo i pomo u prevoenju. Moda emo morati da se suoimo i sa odlaskom u
zatvor, ali onoliko koliko oseate da ste sposobni da tamo dospete. Nije mala stvar ni
da se pretvorite u inovnike i da batalite svoju profesiju na neodreeno vreme. Teko
mi je da razumem ovdanji dijalekat hindija, a neu moi da itam dokumenta pisana
na kaitiju ili urduu. Hteo bih da ih vi prevedete za mene. Nemamo sredstava da
plaamo taj posao. To sve treba da bude uraeno iz ljubavi i u duhu sluenja.
Brakiorbabu je to smesta shvatio, pa je poeo da me podrobno ispituje, a i
njegovi prijatelji, naizmenino. Nastojao je da utvrdi ta sve povlai to to sam ja
rekao i koliko e njihovo sluenje biti potrebno, koliko njih e trebati, da li mogu da
slue po redu i slino. Onda je upitao vakile koliko mogu da slue.
Na kraju me je uverio da e pomoi. Toliko i toliko nas mogu da urade ta god
da trai. Neko od nas e biti sa tobom onoliko vremena koliko trai. Ideja da
moemo dospeti u zatvor nije nova za nas. Pokuaemo da je prihvatimo.

Poglavlje 138
Oi u oi sa ahimsom
Moj cilj je bio da ispitam stanje amparanskih poljoprivrednika i da razumem njihove
albe na vlasnike indigo plantaa. Za to je, mislio sam, neophodno da se vidim sa
hiljadama seljaka. Ali, smatrao sam da je neophodno, pre nego to ponem da
istraujem, da saznam miljenje plantaera o tom sluaju i da se sretnem sa
komesarom ove oblasti. Traio sam i odobren mi je sastanak sa obojicom.
Sekretar udruenja plantaera mi je otvoreno rekao da sam stranac i da nije moj
posao da se meam u odnose plantaera i njihovih zakupaca, ali ako imam bilo kakav
protest, da mogu da ga podnesem pismeno. Ljubazno sam mu rekao da ne smatram
sebe strancem i da imam sva prava da ispitam poloaj zakupaca ukoliko oni to od
mene trae.
Upoznao sam moje saradnike sa svim ovim i rekao im da je verovatno da e me
vlasti spreiti da idem dalje i da bih mogao da dospem u zatvor ranije nego to sam
oekivao, a ako budem uhapen, da je najbolje da se hapenje odigra u Motihariju ili
ako je mogue u Betiahu. Zato je dobro da odem tamo to pre.
amparan je distrikt u okrugu Tirhut, a Motihari je njegovo administrativno
sedite. Mesto Rakumara ukle je bilo u okolini Betiaha, a zakupci koji su pripadali
plantaama u okolini tog mesta spadali su u najsiromanije u tom distriktu. Rakumar
ukla je eleo da ih upoznam a ja sam to jedva ekao.
I tako sam sa mojim saradnicima poao u Motihari istog dana. Babu Gorakh
253

Prasad nas je smestio u svojoj kui, koja je postala karavanseraj. Jedva da smo svi
mogli da stanemo. Istog dana smo uli da je na nekih 8 km od Motiharija neki
zakupac bio maltretiran. Odluio sam da ga, u pratnji Babua Daranidara Prasada,
posetim narednog jutra, pa smo se uputili tamo jaui na slonu. Uzgred, u amparanu
su slonovi uobiajena prevozna sredstva, ba kao to su to volovska kola u Guaratu.
Jedva da smo stigli do pola puta, kad nas je sustigao glasnik od efa policije i rekao da
nam je ovaj poslao svoje pozdrave. Shvatio sam ta hoe da kae. Poto sam ostavio
Daranibabua da nastavi tamo gde smo krenuli, uao sam u iznajmljenu koiju koju je
glasnik dovezao. Onda mi je on predao poruku da napustim amparan i odvezao me
do mesta gde sam bio smeten. Na njegovo traenje da potvrdim da sam dobio
poruku, napisao sam da se ne slaem sa njom i da neu da napustim amparan pre
nego to zavrim moju istragu. Potom sam sutradan dobio poziv na sud zato to
nisam posluao nareenje da napustim amparan.
Ostao sam budan cele noi piui pisma i dajui neophodna uputstva Babuu
Brakioru Prasadu.
Vesti o poruci i pozivu na sud su se proirile kao poar i rekli su mi da je u
Motihariju tog dana bilo nevienih scena. Gorakhbabuova kua i sudnica bile su
preplavljene ljudima. Na sreu sam zavrio sav posao tokom noi, pa sam mogao da
se nosim sa gomilom. Moji prijatelji su mi pomogli najvie to su mogli. Oni su se
zabavili upravljanjem gomilom, jer me je ona sledila gde god bih poao.
Neka vrsta prijateljstva rodila se izmeu slubenika - sakupljaa, sudije za
prekraje, efa policije i mene. Mogao sam da se pravno usprotivim porukama koje su
mi slali. Umesto toga sam ih sve prihvatio, a moje ponaanje prema slubenicima je
bilo korektno. I tako su videli da ne elim da ih uvredim lino, ali da hou da
pokaem graansku neposlunost prema njihovim naredbama. Na taj nain su se
opustili, pa umesto da me maltretiraju, rado su dopustili da moji saradnici i ja
saraujemo u upravljanju gomilom. Ali, to je za njih bila oigledna demonstracija
injenice da je njihov autoritet poljuljan. Narod se na trenutak oslobodio svakog
straha od kazne i pokazao poslunost moi ljubavi koju je primenio njihov novi
prijatelj.
Treba imati na umu da me u amparanu niko nije poznavao. Svi seljaci su bili
neobrazovani. Poto je amparan leao daleko na severu uzvodno uz Gang, tik u
podnoju Himalaja blizu Nepala, bio je odseen od ostatka Indije. U tim delovima je
Kongres praktino bio nepoznat. ak i oni koji su uli za Kongres prezali su da mu se
pridrue, pa ak i da ga pomenu. A sada su Kongres i njegovi lanovi uli u tu zemlju,
mada ne u ime Kongresa, iako u mnogo stvarnijem smislu.
Uz konsultacije sa mojim saradnicima, odluio sam da nita ne treba initi u ime
Kongresa. Mi smo eleli rad, a ne ime; sutinu, a ne formu. Jer, ime Kongres bilo je
neto ega su se uasavale vlasti i njihovi kontrolori, plantaeri. Za njih je Kongres bio
sinonim za advokatske rasprave, izbegavanje zakona traenjem rupa u zakonu,
sinonim za bombe i anarhistike zloine i za diplomatiju i licemerstvo. Morali smo da
ih razuverimo. Zato smo odluili da ne pominjemo ime organizacije zvane Kongres.
Bilo je dovoljno, mislili smo, ako oni razumeju i povinuju se duhu Kongresa, a ne
254

njegovoj formi.
Zato tamo nisu bili poslati nikakvi izaslanici u ime Kongresa, ni otvoreno ni tajno,
da pripreme teren za na dolazak. Rakumar ukla nije mogao da dopre do hiljada
seljaka. Nikakav politiki rad meu njima nije bio obavljan. Svet van amparana nije
im bio poznat. Pa ipak su me primili kao da smo dugogodinji prijatelji. Nije
preterivanje, ve stvarna istina, ako kaem da sam u tom sastanku sa seljacima bio
oi u oi sa Bogom, Ahimsom i Istinom.
Kad je dolo do toga da preispitam osnov za taj moj uvid, nisam naao nita osim
moje ljubavi prema ljudima. A to, sa moje strane, nije bilo nita drugo do izraz moje
nepokolebljive vere u Ahimsu.
Taj dan u amparanu bio je nezaboravan dogaaj u mom ivotu i izuzetno
znaajan datum za te seljane i za mene.
Po zakonu, trebalo je da to bude suenje meni, ali istinu rekavi, vlasti su trebale
dabude na suenju. Komesar je uspeo jedino da u mreu koju je ispleo za mene
uhvati vlasti.

Poglavlje 139
Sluaj povuen
Suenje je poelo. Dravni tuilac, sudija za prekraje i drugi inovnici bili su napeti.
Nisu znali ta da rade. Dravni tuilac je insistirao kod sudije da odloi sluaj. Ali, ja
sam se usprotivio i zatraio od sudije da ne odlae sluaj, poto sam hteo da priznam
krivicu da nisam posluao nareenje da napustim amparan, i proitao sam sledeu
kratku izjavu:
Sa dozvolom suda, hteo bih da dam kratku izjavu koja pokazuje zato sam
preduzeo veoma ozbiljan korak, navodno odbijanje da posluam nareenje izdato pod
odeljkom 144. Zakonika krivinog postupka. Po mom skromnom miljenju, u pitanju
je razlika u miljenju izmeu lokalne uprave i mene. Uao sam u ovu zemlju sa
motivom da sluim u humanitarne i nacionalne svrhe. Uinio sam to u odgovor na
insistiranje i pozive da doem i pomognem seljacima, koji tvrde da plantaeri indiga
ne postupaju poteno prema njima. Nisam mogao da pruim nikakvu pomo dok ne
prouim problem. Zato sam doao da ga prouim, uz pomo, ako je mogue, vlasti i
plantaera. Nemam drugog motiva i ne mogu da verujem da moj dolazak moe na
bilo koji nain naruiti javni mir i dovesti do gubitka ivota. Tvrdim da imam znaajno
iskustvo u takvim pitanjima. Ali, uprava je mislila drugaije. Potpuno razumem njen
problem i priznajem da oni mogu da postupe jedino u skladu sa informacijama koje su
dobili. Kao graanin pokoran zakonu prvo to bih pomislio bilo bi da, takorei,
posluam nareenje koje mi je izdato. Ali, nisam to mogao da uinim a da ne naruim
moj oseaj dunosti prema onima zbog kojih sam doao. Oseam da mogu da im
sluim jedino ako ostanem meu njima. Zato nisam mogao da se dobrovoljno
255

povuem. U tom konfliktu dunosti, odgovornost za moje sklanjanje odavde mogu


jedino da prebacim sa sebe na upravu. Potpuno sam svestan injenice da osoba koja
u javnom ivotu Indije zauzima poloaj kao to je moj mora da bude veoma paljiva
u postavljanju primera. Moje je vrsto uverenje da je u kompleksnom drutvu u
kojem ivimo jedini bezbedan i astan pravac za oveka koji ima samopotovanja, u
okolnostima sa kojima se suoavam, da uini ono to sam ja uinio, to jest, da se bez
protesta podvrgne kazni za neposlunost.
Usuujem se da dam ovu izjavu ne da bih na bilo koji nain ublaio kaznu koja e
mi biti odreena, ve da pokaem da sam prenebregao nareenje koje mi je izdato ne
iz nedostatka potovanja prema zakonskom autoritetu, ve iz poslunosti prema viem
zakonu naeg bia, glasu savesti.
Nije bilo prilike da se odloi rasprava, poto su i sudija i javni tuilac bili uhvaeni
na prepad, pa je sudija odloio suenje. U meuvremenu ja sam telegrafisao sve
detalje vicekralju, prijateljima u Patni, kao i panditu Madanu Mohanu Malaviji i
drugima.
Pre nego to sam mogao da se pojavim na sudu da dobijem presudu, sudija mi je
poslao pismenu poruku da je guverner naredio da se tuba protiv mene povue, a
sakuplja mi je napisao da sam slobodan da sprovedem predloenu istragu i da mogu
da raunam na svu pomo slubenika koja mi je potrebna. Niko od nas nije oekivao
tako brzo i sreno reenje.
Svratio sam do sakupljaa, g. Hejkoka. On je izgleda bio dobar ovek, eljan da
uini pravdu. Rekao mi je da mogu da traim sva dokumenta koja elim da vidim i da
sam slobodan da ga posetim kad god elim.
Tako je naa zemlja dobila prvu oiglednu lekciju iz graanske neposlunosti. O
toj stvari se raspredalo i privatno i u tampi, a moja istraga je dobila neoekivani
publicitet.
Za moje istraivanje bilo je neophodno da vlada ostane neutralna. Meutim, tom
istraivanju nije bila potrebna podrka novinskih izvetaa ili lanaka sa naslovnih
strana. Zaista je situacija u amparanu bila tako delikatna i teka da bi preterano
energino kritikovanje ili veoma emotivni izvetaji ak mogli da nanesu tetu ovom
sluaju za koji sam nastojao da se zaloim. Zato sam pisao urednicima glavnih novina
molei ih da se ne trude da alju bilo kakve reportere, poto u im ja poslati sve to bi
moglo biti neophodno da se objavi i obavetavau ih o svemu.
Znao sam da je stav vlade koja je tolerisala moje prisustvo naljutio plantaere iz
amparana, a znao sam da teko da se to svidelo ak i inovnicima, mada oni to nisu
mogli otvoreno da kau. Netane ili pogrene reportae bi ih verovatno jo vie
razdraile, a njihov gnev, umesto da se okrene na mene, sigurno bi se sruio na jadne
prestraene seljake i ozbiljno omeo moju potragu za istinom u tom sluaju.
Uprkos toj predostronosti, plantaeri su iskonstruisali otrovnu agitaciju protiv
mene. U tampi su se pojavljivale svakakve neistine o mojim saradnicima i meni.
Ipak, moja krajnja obazrivost i moje insistiranje na istini, ak i u najsitnijim detaljima,
otupili su otricu njihovog maa.
Plantaeri su prevrnuli sve ivo da opanjkaju Brakiorbabua, ali to su ga vie
256

opanjkavali, to vie je njegov ugled rastao kod ljudi.


U tako delikatnoj situaciji kao to je ova, nisam smatrao da je ispravno da
pozivam lidere iz drugih provincija. Pandit Malavijai mi je poslao poruku da kad god
mi treba, dovoljno je samo da mu poaljem poruku, ali ga nisam uznemiravao. Tako
sam spreio da ta borba poprimi politiki aspekt. Meutim, slao sam svim liderima i
glavnim novinama povremene izvetaje, ne za objavljivanje, ve isto radi njihove
informisanosti. Video sam da tamo gde cilj moda i moe biti politiki, ali gde uzrok
nije politiki, ovek kodi sluaju dajui mu politiki aspekt, a pomae mu ako ga dri
u njegovim nepolitikim granicama. Borba u amparanu bila je dokaz injenice da
nepristrasno sluenje ljudima u bilo kojoj sferi na kraju politiki pomae celoj zemlji.

Poglavlje 140
Metodi rada
Ispriati sve o istraivanju u amparanu znailo bi ispriati priu o amparanskom
seljaku iz tog vremena, to ne dolazi u obzir u ovoj knjizi. Istraivanje u amparanu
bilo je smeo eksperiment sa Istinom i Ahimsom, i ja ovde iznosim, nedelju po nedelju,
samo ono to mi izgleda vredno da se ispria iz te perspektive. Da bi saznao vie
detalja, italac mora potraiti prii o satjagrahi u amparanu uvaenog Raendre
Prasada na hindiju, koja je, kako mi je reeno, sada u tampi.
Ali, da se vratim temi ovog poglavlja. Istraivanje nije moglo da se vodi u kui
Gorakbabua a da od jadnog Gorakbabua ne zatraimo da je napusti. A ljudi iz
Motiharija jo nisu odbacili svoj strah u tolikoj meri da bi nam iznajmili kuu. Ali,
Brakiorbabu je taktino obezbedio jednu kuu sa velikim otvorenim prostorom oko
nje pa smo se preselili tamo.
Nije bilo mogue obavljati taj posao bez novca. Dotad nije bila praksa da se
obraamo javnosti radi novca za rad te vrste. Brakiorbabu i njegovi prijatelji bili su
uglavnom vakili koji su ili sami donirali za taj fond, ili nalazili donacije od prijatelja
kad god je bilo mogunosti. Kako bi oni mogli da trae od ljudi da plate kad su oni, i
njihova fela, lako mogli to sami da urade? Izgledalo je da je to dobar argument.
Odluio sam da ne primam nita od amparanskih seljaka. To bi se sigurno pogreno
protumailo. Isto sam tako bio reen da se ne obraam celoj zemlji radi novca
potrebnog za to istraivanje. Jer, to bi sigurno celoj stvari dalo sveindijski i politiki
aspekt. Prijatelji iz Bombaja ponudili su 15.000 rupija, ali sam ja odbio ponudu,
zahvalivi im. Odluio sam da dobijem to je vie mogue, uz pomo Brakiorbabua,
od dobrostojeih Biharaca koji su iveli van amparana, ili, ukoliko mi bude trebalo
vie, da se obratim mom prijatelju dr P. D. Mehti iz Ranguna. Dr Mehta se spremno
sloio da mi poalje koliko god bude trebalo. Tako smo se oslobodili brige po tom
pitanju. Verovatno je da nam nee trebati velike sume, poto smo namerili da tedimo
najvie to je mogue u skladu sa siromatvom kojem nisu trebale vee sume. Imao
sam utisak da, sve u svemu, nismo potroili vie od tri hiljade rupija, a koliko se
257

seam, utedeli smo i nekoliko stotina rupija od onog to smo sakupili.


Neobian nain ivota mojih drugova u tim prvim danima bio je stalna tema
zadirkivanja na njihov raun. Svaki od vakila imao je slugu i kuvara, pa zato i
odvojenu kuhinju, a veerali su esto u pono. Iako su pokrivali svoje trokove,
neredovnost njihovih navika me je brinula, ali poto smo postali dobri prijatelji, nije
vie bilo mogunosti za nesporazume meu nama, pa sam im se prilino podsmevao.
Na kraju smo se sloili da se sluge otpuste, da se kuhinje spoje i da treba jesti u
redovno vreme. Poto nisu svi bili vegetarijanci, a dve kuhinje bi bile skupe, odlueno
je da se usvoji obina vegetarijanska kuhinja. Takoe smo oseali da je neophodno da
insistiramo na jednostavnim obrocima.
Takvo ureenje je znatno smanjilo trokove i sauvalo nam mnogo vremena i
energije, a obe te stvari su nam oajniki trebale. Dolazile su gomile seljaka da daju
izjave, a pratila ih je armija saputnika koji bi prepunili dvorite i vrt. Napori mojih
drugova da me sauvaju od onih koji su hteli daran (da me vide) esto nisu pomagali,
pa sam morao da budem izloen radi darana u odreene sate. Bilo je potrebno bar
pet do sedam volontera da zapiu izjave, pa ak su i tad neki od posetilaca morali
uvee da se vrate a da nisu uspeli da daju izjave. Nisu sve te izjave bile neophodne,
neke su predstavljale ponavljanje, ali ljudi ne bi drugaije mogli biti zadovoljni, a ja
sam uvaavao njihov oseaj prema ovoj stvari.
Zapisniari izjava morali su da se pridravaju odreenih pravila. Svakog seljaka je
trebalo podrobno unakrsno ispitati i oni koji ne bi zadovoljili bili bi odbijeni. To je
zahtevalo mnogo dodatnog vremena, ali se pokazalo da su veina izjava nepobitne.
Jedan slubenik iz kriminalistike policije je uvek bio prisutan kada su te izjave
zapisivane. Mogli smo da ga spreimo, ali smo od samog poetka odluili da neemo
dopustiti da nam smeta prisustvo slubenika kriminalistike policije, ve da emo
prema njima postupati ljubazno i pruiti im sve informacije koje je bilo mogue da im
damo. Od toga svakako nismo imali nikakve tete. Naprotiv, sama injenica da su
izjave uzimane u prisustvu slubenika kriminalistike policije seljake je jo vie
oslobodila straha. Sa jedne strane, preteran strah seljaka od kriminalistike policije je
bio odagnan iz glava seljaka, a sa druge strane, njeno prisustvo je predstavljalo
prirodnu zatitu od preterivanja. Posao prijatelja iz kriminalistike policije bio je da
love ljude, pa su zato seljaci morali da budu oprezni.
Poto nisam hteo da ljutim plantaere, ve da ih pridobijem ljubaznou, postarao
sam se da se sastanem sa svakim od njih protiv koga su podnete ozbiljne optube.
Sastao sam se i sa Udruenjem plantaera, predoio im albe seljaka i upoznao se sa
njihovom takom gledita. Neki od plantaera su me mrzeli, neki su bili ravnoduni, a
neki su sa mnom razgovarali ljubazno.

Poglavlje 141
Prijatelji
258

Brakiorbabu i Raendrababu su bili neuporediv par. Zbog njihove posveenosti,


nisam mogao da nainim nijedan korakbez njihove pomoi. Njihovi uenici, ili njihovi
prijatelji ambaubabu, Anugrahababu, Daranibabu, Ramnavmibabu i drugi vakili su
stalno bili sa nama. Vindjababu i anakdaribabu su takoe doli i povremeno nam
pomagali. Svi su oni bili Biharci. Njihov glavni posao je bio da zapisuju izjave seljaka.
Profesor Kripalani nije mogao a da se ne povee sa nama. Iako je bio iz Sindija,
bio je vei Biharac od roenih Biharaca. Video sam samo nekoliko radnika koji su bili
u stanju da se stope sa nekom provincijom u procesu prilagoavanja. Kripalani je bio
jedan od te nekolicine. Niko nije mogao da oseti da je on doao iz neke druge
provincije. Uglavnom je bio moj uvar. Na neko vreme je sebi za ivotni cilj postavio
da me spase od svih tih koji su hteli da me vide. Odbijao je ljude, pozivajui u pomo
svoj neiscrpni smisao za humor, kao i svoje dobroudne pretnje. Nou bi se bavio
svojim poslom predavaa i uveseljavao svoje prijatelje svojim istorijskim
prouavanjima i zapaanjima, a sve snebivljive posetioce ohrabrivao.
Maulana Majharul Hak se upisao na listu pomagaa koje mogu da pozovem kad
god je neophodno i postarao se da svraa jednom ili dvaput meseno. Pompa i rasko
u kojoj je on iveo tada u potpunom su kontrastu sa njegovim dananjim skromnim
ivotom. Nain na koji se povezao sa nama uinio je da osetimo da je jedan od nas,
iako su njegove pomodne navike ostavljale jedan malo udan i drugaiji utisak.
Kako sam sticao sve vie iskustva u Biharu, postao sam ubeen da je rad stalne
prirode nemogu bez ispravnog obrazovanja sela. Neznanje seljaka bilo je alosno.
Oni su svoju decu ili putali da lunjaju unaokolo, ili bi ih zaposlili da rintaju na
plantaama indiga od jutra do mraka za nekoliko novia. U to vreme, zarada mukog
radnika nije prelazila deset novia (0,64 rupija), za ene est (0,4 rupija), a za decu
tri (0,2 rupija). Oni koji bi uspeli da zarade etiri ane dnevno smatrali su se izuzetno
srenim.
Uz dogovor sa mojim drugovima odluio sam da otvorimo osnovne kole u est
sela. Jedan od naih uslova seljanima bio je da uiteljima obezbede stan i hranu, dok
emo se za druge trokove pobrinuti mi. Seljani nisu imali gotovo nikakve gotovine,
ali su lako mogli da obezbede hranu. Zaista, oni su ve izjavili da su spremni da
obezbede ito i drugu sirovu hranu.
Drugi je problem bio gde nai uitelje. Bilo je teko nai uitelje iz tog kraja koji
bi radili samo za stan i hranu ili bez naknade. Smatrao sam da decu nikako ne treba
poveravati obinim uiteljima. Nije toliko bitna njihova formalna kvalifikacija, koliko
njihova moralna graa.
I tako sam objavio javni poziv za uitelje-volontere. Naiao je na spreman odziv.
Uvaeni Gangadarao Depande poslao je Babasaheba Somana i Pundalika. rimati
Avantikabai Gokale je dola iz Bombaja, a ga Anandibai Vaiampajan iz Pune.
Poslao sam u aram po otalala, Surendranata i mog sina Devdasa. Otprilike u to
vreme Mahadev Desai i Narahari Parik sa svojim suprugama udruili su se sa mnom.
I Kasturbai je pozvana na posao. To je bila prilino jaka ekipa. rimati Avantikabai i
rimati Anandabai su bile dovoljno obrazovane, ali su rimati Durga Desai i rimati
Maniben Parik znale jedino guarati, a Kasturbai ni to. Kako da te gospoe
259

poduavaju decu na hindiju?


Objasnio sam im da se od njih ne oekuje toliko da pouavaju deci gramatici,
itanju, pisanju i raunanju, koliko istoi i lepom ponaanju. Dalje sam im objasnio
da ak ni u pogledu slova nije toliko velika razlika izmeu guaratija, hindija i maratija
kao to su one mislile, pa da bar u poetnim razredima uenje osnova alfabeta i
brojeva nije teko. I zato su asovi koje su drale te tri gospoe bili krajnje uspeni.
To iskustvo im je ulilo pouzdanje i interesovanje za svoj posao. kola Avantikabai je
postala kola za uzor. Ona se od sveg srca bacila na posao. U njega je unela svoju
izuzetnu darovitost. Pomou te tri ene smo, u odreenoj meri, mogli da dopremo do
seoskih ena.
Ali, nisam eleo da se zaustavim na obezbeivanju osnovnog obrazovanja. Ta sela
su bila nehigijenska, ulice pune prljavtine, zidovi okrueni muljem i smradom, a
dvorita nepodnoljivo neuredna. Starijima je bila neophodna pouka u odravanju
istoe. Svi su patili od raznih konih bolesti. Zato je bilo odlueno da obavimo
onoliko sanitarnog rada koliko je mogue i da prodremo u svaki segment njihovog
ivota.
Za taj posao su bili potrebni lekari. Zamolio sam Drutvo slugu Indije da nam
stave na raspoloenje pokojnog dr Deva. Mi smo bili veliki prijatelji, a on nam je rado
ponudio svoje sluenje na est meseci. Svi uitelji, mukarci i ene, trebalo je da rade
pod njegovim nadzorom.
Svi oni su dobili izriita uputstva da se ne bave albama protiv plantaera ili
politikom. Ljude koji su imali bilo kakve albe trebalo je uputiti meni. Niko nije
trebalo da prelazi granice svog zaduenja. Prijatelji su ta uputstva izvravali sa
neverovatnom odanou. Ne seam se nijednog sluaja nediscipline.

Poglavlje 142
Prodor u sela
Koliko god je bilo mogue, za svaku kolu smo odredili da budu odgovorni jedan
mukarac i jedna ena. Ti volonteri je trebalo da se postaraju za medicinsku pomo i
higijenu. enskoj populaciji je trebalo prii preko ena.
Medicinska pomo je bila vrlo jednostavna. Ricinusovo ulje, kinin i sumporna
mast su bili jedini lekovi koje su volonteri dobili. Ukoliko bi pacijent imao naslage na
jeziku ili se alio na zatvor, primenjivano je ricinusovo ulje; u sluaju groznice, davan
je kinin nakon poetne doze ricinusovog ulja, a sumporna mast je primenjivana u
sluajevima ireva i svraba, nakon to bi oboleli delovi bili dobro oprani. Nijednom
pacijentu se nije doputalo da nosi kui nijedan lek. Kad god bi dolo do neke
komplikacije, dr Dev bi posetio svaki od tih centara odreenim danima u nedelji.
Poprilino ljudi se posluilo tim jednostavnim tretmanima. Takav plan rada nee
izgledati udno ako imamo na umu da je u tim krajevima preovladavalo samo
260

nekoliko tegoba, a one su se mogle ublaiti jednostavnim tretmanom i nisu zahtevale


pomo strunjaka. Ispostavilo se da je narodu takav pristup savreno odgovarao.
Higijena je bila teak posao. Ljudi nisu bili spremni da uine nita za sebe. ak ni
poljski radnici nisu bili spremni da oiste za sobom. Ali, dr Dev nije bio ovek koji se
lako obeshrabruje. Zajedno sa volonterima, koncentrisao je energiju da uini
odreeno selo idealno istim. Oni bi poistili puteve i dvorita, oistili bunare, popunili
oblinje rupe i sa ljubavlju nagovarali seljake da nau volontere meu sobom. U
nekim selima bi posramili seljake tako to su se sami poduhvatali posla, a u drugima
su seljaci bili tako puni entuzijazma da su ak sreivali puteve kako bi moj automobil
mogao da ide od mesta do mesta. Ali, uz ta slatka iskustva ila su i gorka iskustva
ljudske apatije. Seam se da su neki seljaci iskreno rekli da im se taj posao ne svia.
Moda nije van konteksta da ispriam ovde jedno iskustvo koje sam dosad priao
na mnogim sastancima. Bitiharva je bilo jedno malo selo u kome je radila jedna od
naih kola. Posetio sam jedno oblinje manje selo i tamo video da su neke od ena
obuene u veoma prljavu odeu. Rekao sam mojoj eni da ih upita zato ne operu
svoju odeu. Razgovarala je sa njima. Jedna ena ju je uvela u svoju kuicu i rekla:
Vidi, ovde nema ni kutije ni ormana u kojima bi bila druga odea. Sari koji nosim je
jedini koji imam. Kako da ga operem? Reci Mahatmaiju da mi nabavi drugi sari, pa
obeavam da u se onda kupati i oblaiti isto odelo svakog dana.
Ta kuica nije bila izuzetak, ve su se takve mogle nai u mnogim indijskim
selima. U bezbrojnim kuicama u Indiji ljudi ive bez ikakvog nametaja i ne
menjajui odeu, samo sa nekom krpom da pokriju svoju golotinju.
Pomenuu jo jedno iskustvo. U amparanu ima dosta bambusa i trave. Zgrada
kole koju smo uspostavili u Bitiharvi bila je nainjena od tih materijala. Neko,
mogue neko od okolnih plantaera, jedne noi ju je zapalio. Mislili smo da nije
preporuljivo da gradimo drugu kolibu od bambusa i trave. Za ovu kolu bili su
nadleni uvaeni Soman i Kasturbai. Soman je odluio da sagradi pravu kuu, i
zahvaljujui njegovom trudu koji je delovao zarazno, mnogi su mu pomogli pa je
kua od cigala uskoro bila spremna. Sada se nije trebalo bojati da e ova zgrada biti
spaljena.
I tako su ti volonteri sa svojim kolama, higijenskim radom i medicinskom pomoi
stekli poverenje i potovanje seoskog ivlja, pa su mogli da izvre povoljan uticaj na
njega.
Ali, moram da sa aljenjem priznam da se moja nada da u taj stvaralaki posao
zasnovati na trajnoj osnovi nije ispunila. Volonteri su doli da rade privremeno, nisam
vie mogao da ih obezbedim spolja, a stalnih radnika iz Bihara koji bi radili za neki
honorar nije bilo. im se moj posao u amparanu zavrio, jedan drugi posao koji se u
meuvremenu spremao, odveo me je odatle. Ali, tih nekoliko meseci rada u
amparanu pustili su tako dubok koren da se njihov uticaj u ovom ili onom obliku
moe zapaziti i dan-danas.

261

Poglavlje 143
Kad je guverner dobar
Dok se sa jedne strane odvijao rad na sluenju drutvu koji sam opisao u prethodnim
poglavljima, sa druge strane je uporedo sa tim napredovao rad na beleenju izjava i
albi seljaka. Zapisane su na hiljade takvih izjava i nije bilo mogue da ne daju
nikakav efekt. Sve vei broj seljaka koji su dolazili da daju izjave uveavao je i bes
plantaera, pa su oni prevrnuli sve ivo da se suprotstave mojoj istrazi.
Jednog dana sam dobio pismo od biharske vlade, sledee sadrine: Vaa istraga
se ve dovoljno otegla; zar ne bi trebalo da je okonate i napustite Bihar? Pismo je
bilo pisano uvijenim ljubaznim jezikom, ali je njegovo znaenje bilo oigledno.
U odgovor sam napisao da je istraga morala da se otegne i sve dok ne dovede do
toga da se olaka ljudima, nemam nameru da idem iz Bihara. Ukazao sam da vlada
moe da okona moju istragu tako to e uvaiti albe seljaka kao opravdane i
obetetiti ih, ili tako to e priznati da su seljaci pruili materijal za pravi sluaj koji
zahteva zvaninu istragu, koju bi trebalo smesta sprovesti.
Ser Edvard Gejt, guverner, zatraio je da ga posetim, izrazivi svoju spremnost da
pokrene istragu i pozvao me da budem lan istranog komiteta. Saznao sam imena
ostalih lanova i nakon dogovora sa mojim saradnicima, saglasio se da sluim u tom
komitetu, pod uslovom da sam slobodan da se dogovaram sa mojim saradnicima dok
istraga tee, i da se vlada sloi da time to sam postao lan komiteta nisam prestao da
budem advokat seljaka, kao i da sam u sluaju da me ta istraga ne zadovolji slobodan
da vodim i savetujem seljake o tome u kom pravcu treba da deluju.
Ser Edvard Gejt prihvatio je taj uslov kao ispravan i pravedan i najavio istragu.
Pokojni ser Frenk Slaj imenovan je za predsednika komiteta.
Nalazi komiteta bili su u korist seljaka i komitet je predloio da plantaeri
nadoknade onaj deo nameta za koji je Komitet utvrdio da je nezakonit, kao i da
zakonski treba da se ukine tinkathia sistem.
Ser Edvard Gejt odigrao je veliku ulogu u tome da navede komitet da jednoglasno
podnese izvetaj i da se agrarni zakon donese u skladu sa preporukama Komiteta. Da
on nije zauzeo vrst stav i da nije upotrebio sav svoj uticaj da utie na taj predmet,
izvetaj ne bi bio jednoglasan, a agrarni zakon ne bi bio izglasan. Plantaeri su bili
izuzetno moni. Uprkos izvetaju, pruili su ogoren otpor tom zakonu, ali je ser
Edvin Gejt ostao vrst do kraja i u potpunosti sproveo preporuke Komiteta.
Sistem tinkatje (tri dvadesetine), koji je vladao gotovo itav vek, bio je tako
ukinut, a sa njime je i vladavina plantaera okonana. Seljaci, koji su sve vreme bili
ugnjeteni, sada su donekle doli na svoje a predrasuda da se mrlja od indiga nikad ne
moe oprati bila je uklonjena.
eleo sam da taj konstruktivni posao nastavim jo nekoliko godina, da osnujem
262

jo vie kola i da efikasnije prodrem u selo. Tlo za to je bilo pripremljeno, ali nije se
svidelo Bogu, kao i esto ranije, da dopusti da se moji planovi ostvare. Sudbina je
odluila drugaije i odvela me da se poduhvatim posla na nekom drugom mestu.

Poglavlje 144
U dodiru sa radom
Dok sam jo razvijao svoj posao sa Komitetom, primio sam pismo od potovanih
Mohanlala Pandije i ankarlala Parika koji su mi ispriali da je etva u distriktu Kheda
podbacila i zamolili me da posavetujem seljake, koji nisu bili u stanju da plate porez.
Nisam bio sklon, niti sam imao hrabrosti, niti sam bio u stanju da pruim bilo kakav
savet bez istraivanja na licu mesta.
U isto vreme stiglo mi je pismo od rimati Anasujabai o situaciji sa radnicima u
Ahmedabadu. Plate su bile male, radnici su ve dugo agitovali za poviicu, pa sam
poeleo da ih usmerim ako mogu. Meutim, nisam se pouzdao da mogu da ak i tako
sitnim poslom da upravljam sa tako velike razdaljine. Zato sam iskoristio priliku da
odem u Ahmedabad. Nadao sam se da u obe te stvari moi da zavrim brzo i vratim
se u amparan da nadgledam rad na izgradnji novog sistema koji sam tamo zapoeo.
Ali, stvari nisu ile onako brzo kao to sam eleo, pa nisam mogao da se vratim u
amparan, a zbog toga su se sve kole pozatvarale, jedna po jedna. Moji saradnici i ja
smo bili napravili mnoge kule u vazduhu, ali su one sve nestale, zasad.
Jedna od njih je bila zatita krava u amparanu, pored seoske higijene i
obrazovanja. Tokom mojih putovanja sam video da su zatita krava i propaganda
hinduizma postali glavna briga Marvaana125. Jedan prijatelj Marvaanin me je primio
u svoju darmaalu dok sam bio u Betiji. Drugi Marvaani iz tog mesta su me
zainteresovali za njihovu mlekaru. Moje ideje o zatiti krava su se tada konano
uobliile, a moja zamisao tog posla bila je ista kao to je i danas. Zatita krava, po
mom miljenju, ukljuuje gajenje teladi, poboljanje stonog fonda, ljudsko
postupanje prema bikovima, formiranje uzornih mlekara itd. Prijatelji Marvaani su
mi obeali da e u potpunosti saraivati na tom poslu, meutim, kako nisam mogao
da se skrasim u amparanu, taj plan nije mogao da se izvede.
Mlekara u Betiji i danas postoji, mada nije postala uzorna mlekara; amparanski
bikovi i dalje rade preko svojih snaga, a takozvani hindusi surovo iskoriavaju jadne
krave i sramote svoju veru.
Stalno sam alio to tog posla ne mogu da se poduhvatim, pa kad god odem u
amparan i ujem blage grdnje Marvaana i biharskih prijatelja, sa dubokim uzdahom
se setim svih tih planova koje sam morao tako naglo da napustim.
Obrazovni posao se na ovaj ili onaj nain odvijao na mnogim mestima. Meutim,
rad na zatiti krava se nije vrsto ukorenio, pa zato nije ni napredovao u pravcu u
kome je to nameravano.
263

Dok se jo uvek raspravljalo o pitanju seljaka iz Khede, ve sam se poduhvatio


pitanja fabrikih radnika iz Ahmedabada.
Bio sam u veoma delikatnoj situaciji. Sluaj fabrikih radnika je bio jak. rimati
Anasujabai je morala da se bori protiv sopstvenog brata, uvaenog Ambalala
Sarabaija, koji je vodio bitku za raun vlasnika fabrika. Moji odnosi sa njim su bili
prijateljski, pa je to uinilo borbu protiv njih jo teom. Odrao sam sastanak sa njima
i zatraio od njih da upute svoj spor na arbitrau.
Zato sam morao da posavetujem radnike da stupe u trajk. Pre nego to sam to
uinio, dobro sam se upoznao sa njima i njihovim voama i objasnio im uslove da
trajk bude uspean: 1. da nikad ne pribegavaju nasilju, 2. da nikad ne maltretiraju
trajkbrehere, 3. da se nikad ne oslanjaju na milostinju i 4. da ostanu vrsti ma koliko
da se trajk odui i da tokom trajka zarauju za hleb bilo kojim drugim potenim
radom.
Voe trajka su razumeli i prihvatili te uslove, a radnici su se na optem sastanku
zarekli da se nee vraati na rad dok njihovi uslovi ne budu prihvaeni ili dok se
vlasnici fabrika ne saglase da upute spor na arbitrau.
Tokom tog trajka sam poblie upoznao uvaene Valabaija Patela i ankarlala
Bankera. rimati Anasujabai sam dobro poznavao od ranije.
Imali smo svakodnevno sastanke sa trajkaima u senci drvea na obalama reke
Sabarmati. Dolazili su na sastanke na hiljade njih, a ja sam ih u svojim govorima
podseao na njihove zavete i na dunost da odre mir i samopotovanje. Oni su
svakodnevno prolazili ulicama grada u mirnoj povorci, nosei zastavu sa natpisom
Ek tek - odri zavet.
trajk je trajao dvadeset i jedan dan. Dok je trajao, s vremena na vreme sam se
konsultovao sa vlasnicima fabrika i preklinjao ih da budu pravedni prema radnicima.
I mi imamo svoj zavet, govorili bi oni. Nai odnosi sa radnicima su kao odnosi
roditelja i dece... Kako da trpimo meanje tree strane? ta e tu arbitraa?

Poglavlje 145
Osvrt na aram
Pre nego to nastavim da piem o napretku radnikog spora, sutinski je vano da se
osvrnem na aram. Sve vreme dok sam bio u amparanu, aram mi nikako nije
izlazio iz glave, a povremeno bih ga nakratko obiao.
U to vreme je aram bio u Kohrabu, seocetu blizu Ahmedabada. U tom selu je
izbila kuga, pa sam uvideo da postoji oigledna opasnost po aramsku decu. Nije bilo
mogue da sebe izolujemo od posledica nehigijenske okoline, ma koliko da smo se
obazrivo drali pravila higijene unutar samog arama. Tada nismo bili dorasli ni da
navedemo stanovnike Kohraba da se dre tih pravila, niti da na drugi nain sluimo
seljanima.
264

Na ideal je bio da imamo aram na bezbednom rastojanju i od sela i od grada, pa


ipak na dovoljno bliskoj udaljenosti od oba. A bili smo reeni da se jednog dana
smestimo na naem sopstvenom zemljitu.
Ta kuga je, oseao sam, bila dovoljna opomena da idemo iz Kohraba. Punabai
Hraand, jedan trgovac iz Ahmedabada, uspostavio je blisku vezu sa aramom i sluio
nam je na mnoge naine u istom i nesebinom duhu. Dobro je poznavao stvari u
Ahmedabadu pa se dobrovoljno primio zadatka da nam obezbedi pogodno zemljite.
Iao sam sa njim na sever i jug od Kohraba u potrazi za zemljitem, a onda sam mu
predloio da nae neku parcelu na 5 do 6 km na sever. On je naiao na ovo sadanje
mesto. Posebno me je privuklo to to je blizu Centralnog zatvora u Sabarmatiju.
Poto se podrazumevalo da je odlazak u zatvor normalna sudbina sledbenika
satjagrahe, to mesto mi se svialo. A znao sam i da mesta koja se biraju za zatvore
uglavnom imaju istu okolinu.
Za oko osam dana je kupovina obavljena. Na tom zemljitu nije bilo graevina ni
drvea. Ali, njegov poloaj na obali reke i njegova izolovanost bili su velike prednosti.
Odluili smo da ponemo da ivimo pod atorima a da za kuhinju sagradimo malu
kalajnu upu dok ne izgradimo trajne kue.
Aram je polako rastao. Sada nas je bilo preko etrdeset dua, mukaraca, ena i
dece i obedovali smo u zajednikoj kuhinji. itava zamisao sa preseljenjem je bila
moja, a izvrenje je kao i obino preputeno Maganlalu.
Pre nego to smo napravili trajne zgrade, imali smo velike tekoe. Predstojale su
kie, a snabdevanje se moralo obavljati iz grada udaljenog 6 i po kilometara.
Zemljite, koje je bilo pusto, bilo je prepuno zmija i nije bio mali rizik iveti u takvim
uslovima sa malom decom. Opte pravilo je bilo da ne ubijamo zmije, mada
priznajem da nije ba da se niko nije plaio tih gmizavaca, a tako je i sada.
Pravilo da se ne ubijaju otrovni gmizavci se primenjivalo najveim delom u
Feniksu, na Tolstojevoj farmi i u Sabarmatiju. Na svim tim mestima morali smo da se
naselimo na pustom zemljitu. Ipak, niko nije umro od ujeda zmija. U toj injenici
vidim, okom vere, ruku Milostivog Boga. Neka niko ne cepidlai oko ovoga, govorei
kako Bog nikad ne moe da bude pristrasan i da On nema vremena da se petlja u
dosadne ljudske poslove. Nemam drugog jezika da izrazim injenino stanje te stvari,
da opiem to moje stalno iskustvo. Ljudski jezik moe da opie Boije puteve jedino
nesavreno. Svestan sam injenice da su oni neopisivi i nedokuivi. ak i da je
verovanje da to to nam se nita loe nije desilo tokom dvadeset pet godina uprkos
praksi neubijanja zmija nije sluaj nego Boija milost puka praznoverica, u tu
praznovericu bi ipak trebalo da verujem.
Tokom trajka fabrikih radnika u Ahmedabadu, postavljene su osnove aramske
tkanice. Jer, osnovna aktivnost arama bila je tkanje. Predenjem nam do sada nije
bilo mogue da se bavimo.

Poglavlje 146
265

Post
U prve dve nedelje fabriki radnici su pokazali veliku hrabrost i samokontrolu i
svakodnevno odravali masovne sastanke. U tim prilikama bih ih obino podseao na
njihov zavet, a oni bi mi uzvratili povicima uveravajui me da bi radije umrli nego
pogazili svoju re.
Ali, na kraju su poeli da pokazuju znake kolebanja. Ba kao to se fizika slabost
kod oveka ispoljava naprasitou, njihov stav prema trajkbreherima je postajao sve
vie i vie pretei kako je izgledalo da trajk slabi, pa sam poeo da se plaim da
meu njima ne izbije nasilje. I prisustvo na svakodnevnim sastancima je poelo da se
iz dana u dan smanjuje, a potitenost i oajanje su bili uveliko ispisani na licima onih
koji su ih pohaali. Na kraju su mi preneli informaciju da su trajkai poeli da se
kolebaju. Duboko sam se uznemirio i poeo da frenetino razmiljam ta je moja
dunost u tim okolnostima. Imao sam iskustvo jednog velikog trajka u Junoj Africi,
ali situacija sa kojom sam se suoio ovde bila je drugaija. Fabriki radnici su se
zavetovali na moj predlog. Oni su zavet ponavljali preda mnom dan za danom, pa mi
je sama pomisao da bi ga sad mogli pogaziti bila nezamisliva. Da li je ponos, ili moja
ljubav prema tim radnicima i moje strastveno povinovanje istini, bula osnovi tog
oseanja, ko bi to mogao da kae?
Jednog jutra, na sastanku fabrikih radnika, dok sam jo uvek lutao i nisam jasno
mogao da vidim moj put, svanulo mi je. Netraene i same od sebe, dole su mi
sledee rei: Dok se trajkai ne dovedu u red, izjavio sam na sastanku, i nastave
svoj trajk do postizanja sporazuma, ili dok potpuno ne napuste fabrike, neu ni
pipnuti nikakvu hranu.
Radnici su bili okirani. Suze su poele da teku niz obraze Anasujabene. Radnici
su povikali: Ne ti, ve emo mi gladovati. Bilo bi strano da mora da gladuje.
Molimo te oprosti nam nae pogreke, sada emo ostati verni naem zavetu do kraja.
Nema potrebe da vi gladujete, odgovorio sam. Bie dovoljno ako ostanete
verni svom zavetu. Kao to znate, mi nemamo sredstava, a ne elimo da nastavimo
ovaj trajk ivei od milostinje. Zato bi trebalo da se potrudite da sebi obezbedite
osnovne ivotne potrebe potraivi neki posao kako biste bili bez brige ma koliko da
trajk potraje. to se mog gladovanja tie, prekinua ga tek nakon to se trajk sredi.
U meuvremenu, Valabai je pokuavao da nae neki posao za trajkae u okviru
optine, ali nije bilo mnogo nade u uspeh. Maganlal Gandi je predloio da odreeni
broj radnika moemo zaposliti da nabave i naspu pesak za temelje nae kole tkanja u
aramu. Radnici su pristali na to. Anasujaben ih je predvodila sa korpom na glavi, pa
se uskoro beskrajni niz radnika koji su nosili korpe sa peskom mogao videti kako
izlazi iz rupe u koritu reke. Radnici su osetili da im je ulivena nova snaga, pa je
postalo teko nagovoriti ih da prime novac za to.
Moje gladovanje imalo je jednu ozbiljnu manu. Jer, kao to sam ve pomenuo u
prethodnom poglavlju, imao sam bliske i srdane odnose sa vlasnicima fabrika, a
moje gladovanje nije moglo a da ne utie na njihovu odluku. Kao satjagrahi, znao sam
266

da ne bih smeo da postim protiv njih, ve bi trebalo da im ostavim slobodu da na njih


utie jedino trajk radnika. Moje gladovanje nije preduzeto zbog greke u kojoj sam,
kao njihov predstavnik, oseao da imam udela. Vlasnike fabrika sam mogao jedino da
molim; gladovati kao protivljenje njima bilo bi isto to i prinuda. Pa iako sam znao da
e moje gladovanje sigurno da ostvari pritisak na njih, kao to je i uinilo, oseao sam
da ne mogu da to ne uradim. Dunost da se toga poduhvatim izgledala mi je jasna.
Pokuao sam da umirim vlasnike fabrika. Nema ni najmanje potrebe da odstupite
od svoje pozicije, rekao sam im. Ali, oni su moje rei primili hladno, pa su mi ak i
uzvratili otrim, tananim ujedima sarkazma, to sam oseao da zaista imaju pravo da
uine.
Glavni ovek koji je stajao iza nepopustljivog stava vlasnika fabrika prema trajku
bio je et Ambalal. Njegova odluna volja i otvorena iskrenost su bili sjajni i osvojili
su moje srce. Bilo je zadovoljstvo biti suprotstavljen takvom oveku. Pritisak koji je
moje gladovanje proizvelo na to protivljenje, koje je on predvodio, dirnuo me je u
ivac. A onda, Sarladevi, njegova ena, bila je vezana za mene ljubavlju roene sestre
i nisam mogao da podnesem da gledam kako se mui zbog mog postupka.
Anasujaben i nekoliko drugih prijatelja i radnika gladovali su zajedno sa mnom
prvog dana. Ali, mada uz izvesne tekoe, uspeo sam da ih odvratim da ne nastave
dalje.
Kao ista posledica svega toga, svuda unaokolo stvorila se jedna atmosfera dobre
volje. Srca vlasnika fabrika bila su dirnuta i oni su se dali na posao da nau neki nain
da se potigne sporazum. Anasujabenina kua je postala mesto njihovih razgovora.
Uvaeni Anandaankar Druva se umeao i na kraju je naimenovan za arbitra, trajk je
okonan, a ja sam gladovao samo tri dana. Vlasnici fabrika su proslavili ovo razdelivi
slatkie radnicima, pa je tako sporazum postignut nakon 21 dana trajka.
Na sastanku odranom da se proslavi sporazum bili su prisutni i vlasnici fabrika i
komesar. Savet koji je on tom prilikom dao vlasnicima fabrika bio je sledei. Uvek
treba da postupite onako kako vam g. Gandi savetuje. Gotovo odmah nakon tih
dogaaja morao sam da se upustim u borbu sa tim istim gospodinom. Ali, okolnosti su
se promenile, a i on se promenio sa okolnostima. Tada je poslao upozorenje
Patidarima126 iz Khede da ne sluaju moj savet!
Ne bih smeo da zavrim ovo poglavlje a da ne zabeleim jedan dogaaj isto toliko
zabavan koliko i patetian. Desio se prilikom deljenja slatkia. Vlasnici fabrika su
naruili veoma veliku koliinu i sad je bio problem kako ih razdeliti hiljadama radnika.
Odlueno je da je najbolje da se razdele na otvorenom, ispod istog onog drveta ispod
kojega su oni dali zavet, poto bi bilo veoma nezgodno da se svi oni okupe na bilo
kom drugom mestu.
Smatrao sam da je sasvim prirodno da ljudi koji su se drali stroge discipline punih
21 dan mogu da bez ikakvih problema stoje u redu dok se dele slatkii i da se ne
otimaju nestrpljivo za njih. Ali, kad su stavljeni na probu, svi metodi koji su oprobani
da se slatkii podele su omanuli. Stalno iznova bi se njihovi redovi remetili nakon dvatri minuta deljenja. Voe radnika su se iz sve snage trudile da povrate red, ali uzalud.
Pometnja, guva i guranje su na kraju postali toliki da se dosta slatkia zgnjeilo ili
267

bilo izgaeno, pa se na kraju odustalo od pokuaja da se podele na otvorenom. Jedva


smo nekako uspeli da preostale slatkie odnesemo u bungalov eta Ambalala u
Mirzapuru. Narednog dana su slatkii podeljeni bez problema u dvoritu tog
bungalova.
Komina strana ovog incidenta je oigledna, ali tugaljiva strana zasluuje da se
pomene. Kasnije ispitivanje je pokazalo da su se prosjaci iz Ahmedabada, poto su
namirisali da e slatkii biti podeljeni pod Ek Tek drvetom, poli tamo u velikom
broju, pa je njihovo udno guranje za slatkie stvorilo zbrku i nered.
Teko siromatvo i glad koji more nau zemlju su takvi da se sve vie i vie ljudi
svake godine pretvara u prosjake, ija oajnika borba za hleb ih ini neosetljivim na
bilo kakav oseaj dostojanstva i samopotovanja. A nai filantropi, umesto da im
obezbede posao i insistiraju na tome da zarade za hleb, daju im milostinju.

Poglavlje 147
Satjagraha u Khedi
Ali, nisam imao vremena za predah. Jedva da se trajk radnika u Ahmedabadu
zavrio, kada sam morao da se upustim u borbu satjagrahe u Khedi.
Stanje blisko gladi javilo se u okrugu Kheda, usled toga to je etva svuda
podbacila, pa su Patidari iz Khede razmatrali pitanje kako da nadoknade dravne
namete za tu proputenu godinu.
Advokat Amritlal Takar je ve istraio stvari, izvestio o situaciji i lino
porazgovarao o tom pitanju sa komesarom, pre nego to je dao odreen savet
zemljoradnicima. Advokati Mohanlal Pandija i ankarlal Parik su se bacili u borbu, pa
su zapoeli agitaciju u Bombajskom zakonodavnom savetu preko adv. Vitalbaija
Patela i pokojnog ser Gokuldasa Kandasa Pareka. Na guvernera je ekalo nekoliko
delegacija da razgovara u o tom pitanju.
Ja sam u tom trenutku bio predsednik Guaratskog donjeg doma parlamenta.
Donji dom je poslao peticije i telegrame vladi, pa je ak delimino zanemario uvrede i
pretnje komesara. Ponaanje inovnika u toj prilici bilo je tako smeno i
nedostojanstveno da je to sada gotovo neverovatno.
Zahtev zemljoradnika je bio jasan kao dan i toliko umeren da je na sluaj
smatran sasvim pogodnim da bude reen povoljno po nas. Po Pravilniku o porezima
na zemlju, ako je etva bila etiri ane ili manje, zemljoradnici mogu da trae potpuni
povraaj poreza na zaradu za tu godinu. Prema zvaninoj proceni etve, ona je bila
manje od etiri ane. Ali, vlada nije bila raspoloena da slua i smatrala je da je zahtev
stanovnitva za arbitraom atak na vlast. Na kraju, poto su sve peticije i molbe
omanule, nakon to sam se posavetovao sa mojim saradnicima, savetovao sam
Patidarima da pribegnu satjagrahi.
Pored dobrovoljaca iz Khede, moji glavni drugovi u toj borbi bili su advokati
268

Valabai Patel, ankarlal Banker, rimati Anasujaben, adv. Indulal Jadnik, Mahadev
Desai i drugi. Advokat Valabai, pridruivi se toj borbi, morao je da obustavi sjajnu
praksu u usponu u advokaturi, koju zbog svega to se desilo nikad vie nije mogao da
nastavi.
Uspostavili smo svoje sedite u Nadijad anataramu, poto nijedno drugo mesto
dovoljno veliko da se smestimo nije bilo dostupno.
Satjagrahi su potpisali sledei zavet:
Znajui da su etve u naim selima bile manje od etiri ane, zatraili smo od
vlade da obustavi sakupljanje poreza do naredne godine, ali vlada nije posluala nau
molbu. Zato mi, dolepotpisani, ovde sveano obeavamo da neemo svojevoljno
plaati vladi ni pun porez ni ostatak poreza za ovu godinu. Pustiemo vladu da
preduzme po elji zakonske korake za koje ona misli da su pogodni i rado emo
snositi posledice naeg neplaanja. Radije emo dopustiti da naa zemlja bude
konfiskovana nego da dobrovoljnim plaenjem dopustimo da se uini da na sluaj
bude smatran nepravinim ili da naruimo svoje samopotovanje. Ali, ako se vlada
sloi da obustavi sakupljanje drugog dela poreza u okrugu, oni meu nama koji su u
mogunosti da plate platie zaostatak poreza, koliko on iznosi. Razlog zbog kojeg oni
koji su u stanju da plate i dalje ne plaaju je sledei: ukoliko oni plate, siromaniji
seljaci bi mogli u panici prodati svoju pokretnu imovinu ili se zaduiti da bi platili
dugove i tako sebi naneti patnju. U tim okolnostima oseamo da je, zarad siromanih,
naa dunost da ak i oni koji mogu da plate ne plate svoj deo poreza.
Ovoj borbi ne mogu da posvetim vie poglavlja. I tako e nekoliko slatkih
uspomena na to morati da budu izbaene. Oni koji bi hteli da dublje i potpunije
proue ovu vanu borbu, dobro e uiniti ako proitaju potpunu i autentinu priu o
satjagrahi u Khedi koju je napisao advokat ankarlal Parik iz Katlala u Khedi.

Poglavlje 148
Kradljivac luka
Poto je amparan bio zabaen deo Indije, a tampu smo drali po strani od te
kampanje, on nije privukao posetioce sa strane. Ali, nije bilo tako sa kampanjom u
Khedi, o ijem se toku izvetavalo u tampi iz dana u dan.
Guarati su bili duboko zainteresovani za tu borbu, koja je za njih bila jedan novi
eksperiment. Bili su spremni da svojim bogatstvom potpomognu uspeh te stvari. Nije
im bilo lako da uvide da se satjagraha ne moe voditi samo pomou novca. Novac je
stvar koja je njoj najmanje potrebna. Uprkos mom protivljenju, bombajski trgovci su
nam poslali vie novca nego to nam je potrebno, tako da smo imali odreeni viak
koji je preostao po zavretku kampanje.
Istovremeno su volonteri u satjagrahi morali da naue jednu novu lekciju
jednostavnosti. Ne mogu da kaem da su je u potpunosti usvojili, ali su znaajno
269

promenili svoj nain ivota.


I za seljake, Patidare, ova borba je bila neto sasvim novo. Zato smo morali da
idemo od sela do sela objanjavajui principe satjagrahe.
Glavna stvar je bila da oslobodimo poljoprivrednike njihovog straha tako to emo
ih navesti da oseaju da inovnici nisu njihovi gospodari, ve sluge naroda, utoliko to
svoje plate dobijaju od poreskih obveznika. A onda je izgledalo da im je gotovo
nemogue objasniti dunost koja kombinuje utivost sa neustraivou. Poto su ve
plakali zbog inovnika, kako da se uzdre da im ne vrate za uvrede? Pa ipak, da su
pribegli grubosti, to bi pokvarilo njihovu satjagrahu, kao kap otrova u mleku. Kasnije
sam shvatio da su lekciju utivosti nauili manje nego to sam oekivao. Iskustvo me
je nauilo da je utivost najtei deo satjagrahe. Utivost ovde ne znai puku
spoljanju uglaenost i elju da se protivniku uini dobro. Te dve stvari moraju da se
pokau u svakom inu satjagrahe.
U poetnim fazama, iako su ljudi pokazali dosta hrabrosti, izgleda da vlada nije
bila sklona da preduzme neke vrste korake. Ali, kako odlunost naroda nije
pokazivala znake kolebanja, vlada je poela sa prinudom. Slubenici za prinudnu
naplatu su poeli da prodaju stoku koja je pripadala seljacima i da grabe svaku
pokretnu imovinu koje su mogli da se doepaju. Dostavljani su dopisi sa kaznama, a u
nekim sluajevima je etva bila zaplenjena. To je uzrujalo seljake, od kojih su neki
platili svoje dabine, dok su drugi eleli da stave pokretnu imovinu pred oi inovnika
kako bi ovi mogli da je zaplene i naplate dabine. Sa druge strane, neki su bili spremni
da se bore do samog kraja.
Dok su se te stvari odvijale, jedan od zakupaca uvaenog ankarlala Parika platio
je porez na svoju zemlju. To je izazvalo senzaciju. ankarlal Parik je smesta popravio
greku svog zakupca dajui u dobrotvorne svrhe tu zemlju za koju je namet plaen.
Tako je spasao svoju ast i dao dobar primer drugima.
Da bismo osvojili srca onih koji su se plaili, posavetovao sam ljude da pod
vostvom g. Mohanlala Pandije poberu rod luka sa jednog polja koje je, po mom
miljenju, bilo nepravedno konfiskovano. Nisam to smatrao graanskom
neposlunou, a i da jesam, smatrao sam da je plenidba postojeeg roda, iako je
moda po zakonu, bila moralno pogrena i nije nita drugo do pljaka, pa je zato
dunost ljudi da odnesu luk uprkos naredbi za konfiskovanje. Bila je to dobra prilika
da ljudi naue lekciju primanja kazni ili zatvaranja, koja je bila nuna posledica takve
neposlunosti. Za uvaenog Mohanlala Pandiju to je bila stvar po njegovoj meri. On
nije hteo da se kampanja zavri a da neko ne pati u smislu da nije dospeo u zatvor
zato to je uinio neto u skladu sa principima satjagrahe. Zato je dobrovoljno
pomogao da se odnese rod luka sa polja, a u tome mu se pridruilo sedam-osam
prijatelja.
Vlada nije mogla da ih ostavi na slobodi. Hapenje uvaenog Mohanlala i njegovih
drugova uvealo je entuzijazam naroda. Kad strah od zatvora nestane, represije
ulivaju sranost ljudima. Gomile su opsele sudnicu na dan suenja. Pandija i njegovi
drugovi bili su proglaeni krivim i osueni na kratku zatvorsku kaznu. Ja sam smatrao
da je presuda pogrena, jer se in sklanjanja roda luka ne moe svrstati pod definiciju
270

krae u Krivinom zakoniku. Ali, nije podneta nikakva alba, poto nam je plan bio
da izbegavamo sudske procese.
Povorka je otpratila osuene u zatvor a od tog dana je uvaeni Mohanlal
Pandija od naroda dobio poasni naziv dungli chor (kradljivac luka), koji nosi i dan
danas.
Zavretak satjagrahe u Khedi ostaviu za naredno poglavlje.

Poglavlje 149
Kraj satjagrahe u Khedi
Kampanja se neoekivano zavrila. Bilo je jasno da je narod iscrpljen i ja sam
oklevao da se istraje u nepopustljivosti do krajnjih granica. Traio sam neki zgodan
nain da se zavri ta borba, koji bi bio prihvatljiv za sledbenike satjagrahe. Jedan
takav nain se pojavio sasvim neoekivano. Mamlatdar127 iz taluke128 Nadijad mi je
poslao poruku da e, ukoliko dobrostojei Patidari plate, oni siromani biti osloboeni
plaanja. Traio sam pismenu potvrdu tog obeanja, koja mi je i data. Ali, poto je
mamlatdar mogao da bude odgovoran samo za svoju taluku, pitao sam poreznika, koji
je jedini mogao da obea isto to se tie itavog okruga, da li mamlatdarovo obeanje
vai za ceo okrug. On je odgovorio da su nareenja koja obeavaju oslobaanje od
plaanja poreza pod uslovima koje je mamlatdar naveo u pismu ve izdata. Nisam to
znao, ali ako je tako, onda je zavet koji je dao narod bio ispunjen. Sam zavet, setiete
se, imao je za cilj istu stvar, pa smo izjavili da smo zadovoljni tim nareenjima.
Ali, kraj daleko od toga da me je uinio srenim, jer mu je nedostajala milostivost
kojom bi zavretak svake kampanje satjagrahe trebalo da bude praen. Poreznik je
nastavio kao da se nita nismo dogovorili. Siromani je trebalo da budu osloboeni, ali
teko da je neko imao koristi od toga. Bilo je pravo naroda da odredi ko je siromaan,
ali to nisu mogli da urade. Bilo mi je ao to nisu imali snage da ostvare to pravo. Pa
iako je ovakav zavretak bio slavljen kao trijumf satjagrahe, nisam mogao da time
budem oduevljen, poto mu je nedostajao sutinski deo za potpuni trijumf.
Zavretak satjagrahe se moe opisati kao vredan samo ukoliko sledbenike
satjagrahe uini snanijim i smelijim nego to su bili na poetku.
Ali, ta kampanja nije ostala bez indirektnih rezultata koje danas moemo da
vidimo, kao i bez dobrobiti koje smo ponjeli. Satjagraha u Khedi oznaava poetak
jednog buenja meu seljacima Guarata, poetak njihovog pravog politikog
obrazovanja.
Sjajna agitacija za samoupravu dr Bezan svakako je dirnula seljake, ali je
kampanja u Khedi bila ono to je prisililo obrazovane javne radnike da dou u dodir
sa stvarnim ivotom seljaka. Oni su nauili da se poistovete sa njima. Nali su pravu
oblast svoga rada i njihova sposobnost za rtvovanje se uveala. Nije bilo malo
dostignue to to je Valabai tokom te kampanje naao sebe. Mogli smo da uvidimo
271

koliko je ta kampanja koristila tokom akcije za pomo pogoenim poplavama prole


godine i tokom satjagrahe u Bardoliju ove godine. Javni ivot u Guaratu dobio je
novu energiju i novi ar. Patidarski seljaci su na nezaboravan nain postali svesni
svoje snage. Nauk, da spasenje naroda a od njega samog, od njegove sposobnosti da
pati i rtvuje se, neizbrisivo se urezao u svest javnosti. Putem kampanje u Khedi,
satjagraha se vrsto ukorenila na guaratskom tlu.
Pa iako ja nisam naao nita oduevljavajue u zavretku te kampanje satjagrahe,
seljaci u Khedi su bili ushieni zato to su znali da su sada nali pravi i nepogreiv
metod za reavanje svojih albi. To znanje im je bilo dovoljno opravdanje da budu
ushieni.
Pa ipak, seljaci iz Khede nisu potpuno razumeli unutranje znaenje satjagrahe, pa
su morali da ga naue na svoju tetu, kao to emo videti u narednim poglavljima.

Poglavlje 150
Strast za jedinstvom
Kampanja u Khedi je pokrenuta dok su ratne strahote u Evropi jo trajale. Sada je
dolo do krize, pa je Vicekralj pozvao razne voe na konferenciju o ratu u Delhiju.
Mene su takoe pojurili da prisustvujem toj konferenciji. Ve sam pomenuo da sam
sa lordom elmsfordom, vicekraljem, bio u srdanim odnosima.
Po pozivu sam poao u Delhi. Ali, imao sam primedbe to se tie mog uea na
konferenciji, a glavna je bila ta to su sa nje iskljuene voe kao to su braa Ali. Bili
su u zatvoru. Posetio sam ih. Svi su pohvalno govorili o njihovom sluenju naciji i
hrabrosti. Do tada se jo nisam bio upoznao sa Hakimom Sahebom, ali su mi direktor
Rudra i Dinabandu Endrjus ispriali pohvalne stvari o njemu. Susreo sam se sa g.
uaibom Kureijem i g. Kvaom u seditu Muslimanske lige u Kalkuti. Doao sam
dodir i sa doktorima Ansarijem i Abdurom Rahmanom. Traio sam prijateljstvo
dobrih muslimana i bio sam eljan da razumem muslimanski um pomou kontakta sa
njihovim najistijim i najvie patriotski nastrojenim predstavnicima. Zato nije bio
potreban nikakav pritisak da me navede da idem sa njima gde god bi me poveli, kako
bih uspostavio blizak kontakt.
Na vreme sam shvatio, u Junoj Africi, da nema pravog prijateljstva izmeu
hindusa i muslimana. Nikad nisam proputao nijednu priliku da uklonim neku od
prepreka na putu jedinstva. Nije bilo u mojoj prirodi da bilo koga stiavam laskanjem
ili po cenu gubitka samopotovanja. Ali, moja junoafrika iskustva su me ubedila da
e ba po pitanju hindusko-muslimanskih odnosa moja ahimsa biti stavljena na
najteu probu i da ba to pitanje predstavlja najire polje za moje eksperimente sa
ahimsom. U to sam ubeen i sada.
U svakom trenutku svog ivota shvatam da me Bog stavlja na probu.
Poto sam u to postao tako vrsto uveren po povratku iz June Afrike, cenio sam
272

to sam se upoznao sa braom Ali. Meutim, pre nego to smo mogli da se blie
upoznamo, bili su zatvoreni. Maulana Mahomed Ali mi je pisao duga pisma iz Betula i
indvada kad god bi mu njegovi uvari to dopustili. Zatraio sam dozvolu da posetim
brau u zatvoru, ali uzalud.
Nakon hapenja brae Ali, bio sam pozvan od muslimanskih prijatelja da
prisustvujem sastanku Muslimanske lige u Kalkuti. Poto su traili da govorim,
govorio sam im o dunosti muslimana da obezbede da braa Ali budu osloboena.
Ubrzo nakon toga, ti prijatelji su me poveli u Muslimanski koled u Aligarhu. Tamo
sam pozvao mlade da budu askete u slubi domovine.
Nakon toga, poeo sam prepisku sa vladom radi oslobaanja brae Ali. Tom
prilikom sam prouio njihove poglede i aktivnosti koje su se ticale islamskog pokreta
khilafata.129 Razgovarao sam sa muslimanskim prijateljima. Osetio sam da, ukoliko
elim da postanem pravi prijatelj sa muslimanima, moram da pomognem to je vie
mogue da obezbedim da se braa Ali oslobode i da se pravedno rei pitanje khilafata.
Nije bilo moje da ulazim u apsolutne vrednosti tog pitanja, pod uslovom da u
njihovim zahtevima nema nieg nemoralnog. to se tie religija, miljenja se razlikuju
i svakom je njegova religija najvia. Kad bi svi imali ista verovanja u pogledu religije,
bila bi samo jedna religija na svetu. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da
muslimanski zahtevi to se tie khilafata ne samo da se ne protive etikim principima,
nego i da je britanski premijer priznao opravdanost muslimanskih zahteva. Zato sam
se osetio obaveznim da pruim svu pomo koju mogu da obezbedim da se
premijerovo obeanje ostvari. To obeanje je dato tako jasno da je meni bilo
potrebno da ispitam opravdanost muslimanskih zahteva isto radi svoje savesti.
Prijatelji i kritiari kritikovali su moj stav u pogledu pitanja khilafata. Uprkos toj
kritici, oseao sam da nemam razloga da preispitujem ili da alim zbog moje saradnje
sa muslimanima. Da se pojavi neki slian sluaj, morao bih da zauzmem slian stav.
Dakle, kada sam otiao u Delhi, imao sam vrstu nameru da muslimanski sluaj
predstavim vicekralju. U to vreme pitanje khilafata nije dobilo onaj oblik koji e
kasnije dobiti.
Ali, po mom dolasku u Delhi, pojavila se nova prepreka mom prisustvu toj
konferenciji. Dinabandu Endrjus postavio je pitanje o moralnosti mog uea na
konferenciji o ratu. Ispriao mi je o dilemi u britanskoj tampi u pogledu tajnih
ugovora izmeu Engleske i Italije. Kako da ja uestvujem u toj konferenciji kad je
Engleska sklopila tajni ugovor sa jednom drugom evropskom silom? - pitao je g.
Endrjus. Nisam znao nita o tim ugovorima. Re Dinabandua Endrjusa mi je bila
dovoljna. Zato sam uputio pismo lordu elmsfordu objanjavajuu mu zato oklevam
da se prikljuim toj konferenciji. Pozvao me je da porazgovaram sa njim o tom
pitanju. Dugo sam razgovarao sa njim i njegovim privatnim sekretarom g. Mafijem.
Zahvaljujui tome, sloio sam se da prisustvujem toj konferenciji. Ovo je bio
argument vicekralja: Sigurno da Vi ne verujete da vicekralj zna sve to radi britanski
kabinet. Ja ne tvrdim, niko ne tvrdi, da je britanska vlada nepogreiva. Ali ako se
slaete da je, u celini gledano, naa Imperija sila koja stoji na strani dobra, ako
verujete da je Indija, u celini, imala koristi od veza sa Britanijom, zar ne biste priznali
273

da je dunost svakog graanina Indije da pomogne Imperiji kada je u nevolji? I ja sam


itao ta britanske novine piu o tim tajnim ugovorima. Uveravam Vas da o tome ne
znam nita osim onog to novine piu, a Vi znate kakve novinarske patke ta tampa
esto lansira. Zar moete, na osnovu nekakvih novinskih lanaka, da odbijete da
pomognete Imperiji u ovako kritinom momentu? Moete da pokrenete kakva god
hoete moralna pitanja i da nam se suprotstavite po volji po zavretku rata, samo ne
danas.
Taj argument nije bio nov. Meni se uinio novim zbog naina i zbog asa u kome
mi je iznet, pa sam se sloio da prisustvujem toj konferenciji. to se tie
muslimanskih zahteva, trebalo je da o tome piem vicekralju.

Poglavlje 151
Regrutna kampanja
I tako sam se ukljuio u konferenciju. Vicekralj je silno eleo da podrim regrutnu
kampanju. Zatraio sam doputenje da govorim na hindi-hindustanskom. Vicekralj se
sloio sa mojim zahtevom, ali je predloio da govorim takoe i na engleskom. Nisam
imao nikakav govor. Rekao sam samo jednu reenicu, i to: Sa punom linom
odgovornou, molim vas da podrite ovu rezoluciju.
Mnogi su mi estitali to sam govorio na hindustanskom. To je bilo po prvi put,
rekli su, koliko se iko sea, da je bilo ko govorio hindustanski na takvom jednom
sastanku. Te estitke, uz otkrie da sam ja bio prvi koji je govorio hindustanski na
jednom vicekraljevom sastanku, povredila je moj nacionalni ponos. Oseao sam se
kao da u propasti u zemlju. Kakva tragedija, da jezik jedne zemlje bude tabu na
sastanku koji se dri u toj zemlji, radi posla vezanog za tu zemlju, i da je govor na
hindustanskom od jedne zalutale osobe kao to sam ja predmet estitki? Sluajevi
poput toga podseaju nas na kakve smo niske grane bili spali.
Ta jedna reenica koju sam izrekao na toj konferenciji imala je izuzetan znaaj za
mene. Nisam mogao da zaboravim ni tu konferenciju ni rezoluciju koju sam podrao.
Bio je jo jedan poduhvat koji sam morao da obavim dok sam jo u Delhiju. Trebalo
je da napiem pismo vicekralju. To mi nije bilo lako. Oseao sam da mi je dunost i u
interesu vlade i naroda da objasnim kako i zato sam prisustvovao toj konferenciji i da
jasno kaem ta narod oekuje od vlade.
U tom pismu sam izrazio aljenje to su sa konferencije iskljuene voe poput
Lokamanje Tilaka i brae Ali i iskazao minimalne politike zahteve naroda, kao i
zahteve muslimana, nastale usled situacije koja je stvorena ratom. Zatraio sam
doputenje da objavim to pismo, a vicekralj mi ga je rado dao.
Pismo je trebalo poslati u Simlu, gde je vicekralj otiao odmah po zavretku
konferencije. To mi je pismo bilo veoma vano, a da ga poaljem potom, znailo bi
odlaganje. Hteo sam da utedim vreme, pa opet nisam bio rad da ga aljem po nekom
274

sluajnom glasniku. Hteo sam da ga odnese neki ist ovek i urui ga lino u
vicekraljevu vikendicu. Dinabandu Endrjus i direktor Rudra su mi predloili dobrog
veleasnog Ajerlenda iz Kembridske misije. On se sloio da ponese pismo ukoliko
mu dopustimo da ga proita i ako mu se uini dobro. Nisam imao primedbi, poto to
pismo nije nipoto bilo privatno. On ga je proitao, svidelo mu se i bio je spreman da
ga odnese. Ponudio sam mu kartu druge klase, ali je on odbio rekavi da je navikao
da putuje srednjom. To je i uinio iako je to bila nona vonja. Njegova
jednostavnost i njegovi direktni i otvoreni maniri su me osvojili. Tako je to pismo,
dato u ruke oveku istog uma donelo, mislio sam, eljeni rezultat. To mi je rasteretilo
duu i otvorilo mi put.
Drugi deo moje obaveze se sastojao u nalaenju regruta. Gde da ponem ako ne u
Khedi? I koga bih mogao da pozovem da budu prvi regruti osim moje saradnike? I
tako, im sam stigao u Nadijad, sastao sam se sa Valabaijem i drugim prijateljima.
Neki od njih nisu mogli tako lako da se sloe sa tim predlogom. Oni kojima se svideo
predlog, sumnjali su u njegov uspeh.
Izmeu vlade i klase kojoj sam hteo da se obratim nije bilo vie nikakve ljubavi.
Gorko iskustvo sa vladinim inovnicima im je jo bilo svee u pamenju.
Pa ipak su bili za to da se zapone taj rad. im sam se bacio na posao, oi su mi
se otvorile. Moj optimizam je doiveo grubi ok. Dok su tokom kampanje za povraaj
poreza ljudi rado davali svoja kola besplatno, a dva volontera bi dola i kad je bio
potreban samo jedan, sad je bio problem ak i iznajmiti kola, a o volonterima da i ne
govorim. Ali, nismo se predali. Odluili smo da odustanemo od putovanja kolima i da
putujemo peice. Trebalo je da ipimo oko 32 km dnevno. A kad nije bilo lako
nabaviti kola, bilo bi nerealno oekivati da nas ljudi hrane. Jedva da je bilo na mestu i
pitati za hranu. Zato je odlueno da svaki volonter nosi hranu u svojoj torbi.
Posteljina i pokrivai nisu bili neophodni poto je bilo leto.
Svuda gde smo stigli sazvali bismo sastanak. Ljudi su dolazili, ali jedva bi se jedan
ili dvojica ponudili kao regruti. Ti si zagovornik ahimse, pa kako moe da od nas
trai da se latimo oruja? ta je to dobro vlada uinila za Indiju da zaslui nau
saradnju? Ta i slina pitanja su nam postavljali.
Ali, na uporan rad je poeo da daje rezultate. Zapisali smo poprilian broj imena i
nadali smo se da emo moi da obezbedimo redovno snabdevanje regrutima im se
poalje prva grupa. Ve sam poeo da se dogovaram sa komesarom gde e regruti biti
smeteni.
Komesari svih okruga odrali su konferencije nalik na onu u Delhiju. Jedna takva
je odrana u Guaratu. Na nju smo pozvani i ja i moji saradnici. Doli smo, ali sam
osetio da mi je tu jo manje mesto nego u Delhiju. U toj atmosferi servilne
potinjenosti oseao sam se veoma nelagodno. Govorio sam neto due. Nisam
mogao da kaem nita to bi udovoljilo zvaninicima, a svakako sam imao da kaem
jednu ili dve neprijatne stvari.
tampao sam letke molei ljude da se prijave za regrute. Jedan od argumenata
koje sam koristio je komesaru izgledao odbojan: Meu mnogim loim stvarima koje
je britanska vlast uinila u Indiji, istorija e gledati na zakon koji je razoruao itav
275

narod kao na jedan od najcrnjih. Ako hoemo da se Zakon o oruju povue, ako
hoemo da nauimo da koristimo oruje, ovo je zlatna prilika. Ako srednja klasa
dobrovoljno prui pomo vlastima u asu kada su u nevolji, nepoverenje e nestati, a
zabrana posedovanja oruja e biti povuena. Komesar se pozvao na to i rekao da
ceni moje prisustvo na konferenciji uprkos razlikama meu nama. A ja sam morao da
opravdavam svoj stav to sam ljubaznije mogao.
Evo pisma vicekralju koje sam ranije pomenuo:
Kao to znate, nakon paljivog razmatranja, osetio sam se obaveznim da
prenesem Vaoj Ekselenciji da ne mogu da prisustvujem ratnoj konferenciji iz razloga
navedenih u pismu od 26. aprila, ali nakon razgovora na koji ste bili tako ljubazni da
me pozovete, ubedio sam sebe da uestvujem, ako ne zbog neeg drugog, a ono
svakako zbog mog velikog potovanja prema Vama. Jedan od mojih razloga za
neprisustovanje, a moda i najjai, bio je to Lokamanja Tilak, ga Bezan i braa Ali,
koje smatram jednim od najmonijih lidera javnog mnjenja, nisu pozvani na tu
konferenciju. I dalje oseam da je bila ozbiljna greka to nisu pozvani, pa uz duno
potovanje predlaem da se ta greka ako je mogue ispravi time to e te voe biti
pozvane da pomognu vladi tako to e dati svoje savete na regionalnim
konferencijama, koje e, kako shvatam, uslediti. Usuujem se da kaem da nijedna
vlast ne moe sebi da priuti da ignorie lidere koji predstavljaju velike mase ljudi kao
to je to sluaj sa ovima, ak i ako su njihovi stavovi fundamentalno drugaiji.
Istovremeno, zadovoljstvo mi je da mogu da kaem da je u komitetima ove
konferencije bilo doputeno da se slobodno izraze stavovi svih strana. Sa moje strane,
namerno sam se uzdrao da iznesem svoje poglede u komitetu u kome mi je bila ast
da sluim, ili na samoj konferenciji. Osetio sam da ciljevima konferencije najbolje
mogu da posluim jednostavno tako to u podrati rezoluciju koja je podneta, to
sam i uradio bez ikakve rezerve. Nadam se da u ono to sam rekao sprovesti u delo
im vlada nae nain da prihvati moju ponudu koju aljem istovremeno sa ovim, u
odvojenom pismu.
Jasno mi je da u asu opasnosti po Imperiju moramo da joj damo, kao to smo i
odluili, radu i nedvosmislenu podrku, a nadamo se da emo u bliskoj budunosti
postati njeni partneri u istom smislu kao to su to njeni prekomorski dominioni. Ipak,
jednostavna je istina da je naa reakcija posledica oekivanja da emo tako bre
postii svoj cilj. I zbog toga, ak i ako izvravanje dunosti automatski daje i
odgovarajue pravo, narod ima razlog da veruje da e bliske reforme na koje se
aludiralo u Vaem govoru oteloviti glavne opte principe plana Kongresne lige, a
siguran sam da je to uverenje omoguilo mnogim uesnicima ove konferencije da
prue vladi njihovu punu srdanu saradnju.
Kad bih mogao da navedem svoje sunarodnike da vrate svoje poteze, rekao bih
im da povuku sve rezolucije Kongresa i da ne apuu o samoupravi i odgovornoj
vlasti sve dok traje rat. Uinio bih da cela Indija ponudi svoje sposobne sinove kao
rtvu Imperiji u ovom kritinom trenutku i znam da bi Indija, samim tim inom,
postala najpoeljniji partner Imperije, a rasne razlike bi postale stvar prolosti. Ali,
gotovo cela obrazovana Indija je odluila da krene manje delotvornim pravcem, a vie
276

nije mogue rei da obrazovana Indija nema nikakvog uticaja na mase. Od mog
povratka iz June Afrike u Indiju stalno sam dolazio u veoma blizak dodir sa
seljacima i uveravam Vas da je elja za samoupravom iroko prodrla meu njih. Bio
sam prisutan na poslednjem zasedanju Kongresa i uestovao sam u donoenju
rezolucije koja zahteva da se Britanskoj Indiji da potpuno odgovorna vlada, u periodu
koji e biti tano utvren parlamentarnim statutom. Priznajem da je to smeo korak, ali
sam siguran da nita manje od jasne vizije samouprave, koja e biti ostvarena u
najkraem moguem vremenu, nee zadovoljiti indijski narod. Znam da ima mnogo
njih u Indiji koji nijednu rtvu ne smatraju prevelikom da se postigne taj cilj i da su
oni dovoljno svesni da shvate da moraju biti podjednako spremni da se rtvuju i za
Imperiju u kojoj se nadaju i ele da e dostii taj finalni status. Odatle sledi da svoj
cilj moemo postii bre jedino ako se u tiini i jednostavno srcem i duom posvetimo
radu na izbavljenju Imperije iz opasnosti koja joj preti. Bilo bi nacionalno
samoubistvo ne uvideti tako jednostavnu istinu. Moramo da shvatimo da ukoliko
sluimo da bismo spasli Imperiju, samim tim inom smo osigurali i samoupravu.
I dok mi je s te strane jasno da treba da damo Imperiji svakog raspoloivog
oveka za njenu odbranu, plaim se da ne mogu da isto to kaem o finansijskoj
pomoi. Moji bliski razgovori sa seljacima su me uverili da je Indija ve doprinela
imperijalnoj blagajni i preko svojih mogunosti. Znam da, tvrdei ovo, izraavam
miljenje veine mojih sunarodnika.
Ova konferencija znai za mene, a verujem i mnoge od nas, odreen korak ka
posveenosti naih ivota zajednikom cilju, ali na poloaj je specifian. Mi danas
nismo u partnerstvu. Naa posveenost se zasniva na nadi u bolju budunost. Ne bih
bio iskren prema Vama i prema mojoj zemlji ako ne bih jasno i nedvosmisleno rekao
u emu se ta nada sastoji. Ne cenjkam se za njeno ispunjenje, ali treba da znate da
neispunjenje nada znai razoaranje.
Ima jedna stvar koju ne bi trebalo da preskoim. Pozvali ste nas da odbacimo
domae unutranje razlike. Ako taj poziv podrazumeva da trpimo tiraniju i nedela
zvaninika, na taj pozivne mogu da odgovorim. Suprotstavljau se organizovanoj
tiraniji do kraja. Poziv se mora uputiti zvaninicima da ne maltretiraju nijednu duu, i
da konsultuju i potuju javno mnjenje kao nikad ranije. U amparanu sam,
suprotstavivi se jednoj dugogodinjoj tiraniji, pokazao konani suverenitet britanske
pravde. U Khedi, narod koji je proklinjao vlast sada osea da on, a ne vlada,
predstavlja mo, pod uslovom da je spreman da pati za istinu koju predstavlja. On,
dakle, ostavlja po strani svoje ogorenje i govori sebi da ta vlast mora da je
naklonjena narodu, kada je spremna da tolerie neposlunost naroda, ureenu i
ispunjenu potovanjem, tamo gde on osea nepravdu. Zato su kampanje u
amparanu i Khedi moji direktni, jasni i posebni doprinosi ratu. Traite od mene da
obustavim moje aktivnosti u tom pravcu, pa ete zatraiti od mene da obustavim moj
ivot. Kad bih samo mogao da populariem korienje snage due, koja je samo
drugo ime za snagu ljubavi, umesto grube sile, znao bih da bih Vam mogao predstaviti
jednu Indiju koja bi mogla da se suprotstavi celom svetu, ak i kad bi inio najgore
to moe. Zato u i kad treba i kad ne treba disciplinovati sebe da bih u mom ivotu
izrazio taj veni zakon patnje i pruio ga da ga prihvate oni kojima je stalo, a ako se
277

upustim u bilo koju drugu aktivnost, moj motiv je da pokaem nadmo tog zakona.
I na kraju, hteo bih da zamolim ministre Vaeg Visoanstva da prue odreeno
obeanje u pogledu islamskih drava. Siguran sam da znate da je svaki musliman
duboko zainteresovan za njih. Kao hindus, ja ne mogu da budem ravnoduan prema
njihovoj stvari. Njihove tuge moraju biti i nae tuge. U krajnje obzirnom potovanju
prava tih drava i muslimanskih oseanja prema njihovim svetim mestima, i u Vaem
pravednom i pravovremenom reagovanju na indijski zahtev za samoupravom, lei
sigurnost Imperije. Ja ovo piem zato to volim engleski narod i hteo bih da u svakom
Indijcu probudim lojalnost kakvu ima jedan Englez.

Poglavlje 152
Na ivici smrti
Gotovo da sam upropastio svoje zdravlje tokom regrutne kampanje. U to vreme se
moja ishrana sastojala gotovo iskljuivo od kikiriki putera i limuna. Znao sam da je
mogue upropastiti zdravlje ako se jede suvie tog putera, pa ipak sam sebi to
dopustio. To mi je donelo blagi napad dizenterije. Nisam to uzeo za ozbiljno, pa sam
te veeri poao u aram, to sam inio veoma esto. Tih dana gotovo da nisam
uzimao nikakve lekove. Mislio sam da e mi biti dobro ako preskoim neki obrok, pa
sam se zaista osetio poprilino bolje kad sam narednog jutra preskoio doruak. Znao
sam, meutim, da ako hou da se potpuno izleim moram da produim post, a ako
neto i jedem, to treba da budu samo voni sokovi.
Tog dana je bila neka proslava, pa iako sam rekao Kasturbai da za ruak ne bi
trebalo da jedem nita, ona me je navela u iskuenje a ja sam popustio. Poto sam se
drao zaveta da ne jedem mleko ni mlene proizvode, ona je posebno za mene
pripremila slatku peninu kau sa dodatkom ulja umesto ghija. Ostavila je i iniju
mung pasulja za mene. Voleo sam te stvari i rado sam ih pojeo nadajui se da bez
velike nevolje mogu pojesti taman toliko da udovoljim Kasturbai i da zadovoljim svoj
apetit. Ali, avo samo eka priliku. Umesto da pojedem samo malo, najeo sam se. To
je bio dovoljno da prizove anela smrti. Za jedan sat se dizenterija pojavila u akutnom
obliku.
Iste te veeri morao sam da se vratim u Nadijad. Jedva sam dopeaio do stanice
Sabarmati, koja je bila samo 2 km daleko. Advokat Valabai koji mi se pridruio u
Ahmedabadu video je da mi nije dobro, ali mu nisam dopustio da shvati koliko je
nepodnoljiv bio taj bol.
Stigli smo u Nadijad oko deset uvee. Hinduski Anataram gde nam je bilo sedite
bio je samo kilometar od stanice; ali meni je to bilo kao deset. Nekako sam uspeo da
stignem do naeg sedita, ali se steui bol polako pojaavao. Umesto da koristim
uobiajeni klozet koji je bio podaleko, zamolio sam da se u susednu sobu postavi
nunik. Bilo me je sramota da to traim, ali nije bilo drugog izlaza. Uvaeni Fuland
je odmah nabavio nunik. Svi prijatelji su me okruili, duboko zabrinuti. Bili su puni
278

ljubavi i brige, ali nisu mogli da mi ublae bol. A moja tvrdoglavost je poveala
njihovu bespomonost. Odbijao sam svaku medicinsku pomo. Nisam hteo da
uzimam lekove, ve sam vie voleo da patim, za kaznu za sopstvenu glupost. I tako
su oni samo gledali, bespomono uasnuti. Mora da sam imao trideset do etrdeset
stolica za dvadeset i etiri sata. Postio sam, u poetku ne uzimajui ak ni vone
sokove. Sav apetit mi je nestao. Sve vreme sam mislio da je moje telo od elika, ali
sam sad uvideo da je postalo grumen gline. Izgubio sam svaku otpornost. Doao je dr
Kanuga i molio me da uzmem lek. Odbio sam. Ponudio se da mi da injekciju. Odbio
sam i to. Moje neznanje o injekcijama u to vreme je bilo alosno. Verovao sam da ta
injekcija mora biti neka vrsta seruma. Kasnije sam saznao da je injekcija koju je
doktor predlagao bila neka biljna supstanca, ali to otkrie je dolo suvie kasno da bi
bilo od koristi. Proliv se nastavio, ostavljajui me potpuno iscrpljenog. Ta iscrpljenost
je dovela do delirine groznice. Prijatelji su se jo vie unervozili i pozvali jo lekara.
Ali, ta da rade sa pacijentom koji ih ne slua?
Sa svojom dobrom enom et Ambalal je doao u Nadijad, popriao sa mojim
saradnicima i sa najveom panjom me premestio u svoj bugalov Mirzapur u
Ahmedabadu. Niko ne bi mogao da dobije vie nesebinog sluenja sa ljubavlju nego
to sam ja imao privilegiju da mi bude ukazano tokom te bolesti. Ali, odreena vrsta
potmule groznice je istrajala, troei moje telo iz dana u dan. Osetio sam da e se ta
bolest produiti i da moe biti fatalna. Iako sam bio okruen svom ljubavlju i panjom
kojom me je bilo mogue obasuti pod krovom eta Ambalala, poeo sam da bivam
uznemiren i da ga nagovaram da me premesti u aram. Morao je da popusti pred
mojom nametljivou.
I dok sam se tako u bolovima prevrtao u krevetu u aramu, adv. Valabai je doneo
novost da je Nemaka potpuno poraena i da je komesar poslao poruku da
regrutovanje vie nije potrebno. Novost da vie ne moram da se zamaram
regrutovanjem dola mi je kao veoma veliko olakanje.
Sada sam pokuao sa hidropatijom koja mi je donela odreeno olakanje, ali je
teko bilo ponovo izgraditi telo. Mnogi medicinski savetnici su me obasuli savetima,
ali nisam mogao da ubedim sebe da uzmem bilo ta. Dvoje-troje su predloili supicu
sa mesom kao izlaz iz zaveta o mleku i citirali autoritete iz oblasti ajurvede da
potkrepe svoj predlog. Jedan od njih je ubeeno preporuivao jaja. Ali, za sve njih
sam imao samo jedan odgovor - ne.
Za mene pitanje ishrane nije bilo neto to treba da se odredi na osnovu autoriteta
astri. Bilo je to neto prepleteno sa tokom mog ivota koji je voen principima koji
vie nisu zavisili od spoljanjih autoriteta. Nisam imao elju da ivim po cenu da ih se
odreknem. Kako da ukinem neki princip u pogledu mene samog, kada sam ih
nemilosrdno nametnuo svojoj eni, deci i prijateljima?
Ta produena, prva duga bolest u mom ivotu, dala mi je na taj nain jedinstvenu
priliku da ispitam moje principe i da ih stavim na probu. Jedne noi sam se predao
oajanju. Osetio sam da sam na ivici smrti. Poslao sam poruku Anasujabeni. Ona je
dotrala u aram. Valabai je doao sa dr Kanugom, koji mi je opipao puls i rekao:
Va puls je sasvim dobar. Apsolutno nema opasnosti. To je nervni slom usled krajnje
279

iscrpljenosti. Ali, daleko od toga da me je to razuverilo. Tu no sam proveo bez sna.


Svanulo je jutro a da nisam umro. Meutim, nisam mogao da se oslobodim
oseanja da je kraj blizu, pa sam poeo da posveujem sve svoje budne sate sluanju
itanja iz Gite, to su za mene inili stanovnici arama. Nisam bio u stanju da itam.
Jedva da sam imao elju da govorim. I najmanji razgovor znaio je naprezanje
mozga. Svo interesovanje za ivot je nestalo, kao da nikad nisam voleo da ivim
zarad samog ivota. Bila je uasna agonija iveti u tom bespomonom stanju, ne
inei nita dok su me sluili prijatelji i saradnici, i gledajui kako mi telo polako
propada.
I dok sam tako leao oekujui da umrem, jednog dana je doao dr Tavalkar sa
nekim udnim stvorenjem. Doao je iz Maharatre. Nije bio poznat, ali im sam ga
video shvatio sam da je udak kao i ja. Doao je da isproba svoj tretman na meni.
Samo to nije zavrio studije na Medicinskom fakultetu Grant, ali nije diplomirao.
Kasnije sam saznao da je pripadnik Bramo samaa. Gospodin Kelkar, jer to je bilo
njegovo ime, ovek je nezavisnog i tvrdoglavog temperamenta. On se pouzdavao u
leenje ledom, koje je hteo da isproba i na meni. Nazvali smo ga Ledeni Doktor.
Bio je sasvim ubeen da je otkrio neke stvari koje su promakle kvalifikovanim
lekarima. teta je i za njega i za mene to nije uspeo da me zarazi verom u njegov
sistem. Verujem u njegov sistem do izvesne take, ali se bojim da je prebrzo doneo
odreene zakljuke.
Ali, ma kolike da su bile vrednosti njegovih otkria, dopustio sam mu da
eksperimentie na mom telu. Nisam imao nita protiv spoljanjih tretmana. Taj
tretman se sastojao u oblaganju celog tela ledom. Pa iako ne mogu da se potpiem
pod njegove tvrdnje o tome kakve je efekte njegov tretman imao na mene, on me je
svakako nadahnuo novom nadom i novom energijom, a um prirodno deluje na telo.
Poeo je da mi se vraa apetit i poeo sam da polako hodam pet do deset minuta.
Onda je predloio promenu u mojoj ishrani. Rekao je: Uveravam Vas da ete imati
vie energije i bre povratiti snagu ako budete jeli iva jaja. Jaja su nekodljiva kao i
mleko. Ona se svakako ne mogu uvrstiti u meso. A znate li i da nisu sva jaja
oploena? U prodaji postoje sterilisana jaja. Ali, nisam bio spreman da jedem ak ni
sterilisana jaja. Ipak, to poboljanje je bilo dovoljno da mi povrati interesovanje za
javne aktivnosti.

Poglavlje 153
Rovlatovi zakoni i moja dilema
Prijatelji i lekari su mi rekli da bih se bre oporavio i povratio snagu ako bih otiao u
Materan, pa sam poao tamo. Meutim, voda u Materanu je bila veoma tvrda i uinila
mi je boravak tamo izuzetno tekim. Usled napada dizenterije koji sam imao, moje
debelo crevo je postalo izuzetno osetljivo, pa poto sam imao fisure, oseao sam
uasan bol tokom pranjenja, pa me je i sama pomisao da jedem ispunjavala uasom.
280

I pre nego to se ta nedelja zavrila, morao sam da beim iz Materana. Sada se


ankarlal Banker postavio kao uvar moga zdravlja i nagovarao me da se
posavetujem sa dr Dalalom. Tako je pozvan dr Dalal. Njegova sposobnost da smesta
donosi odluke me je osvojila.
Rekao je: Ne moete oporaviti svoje telo ukoliko ne budete pili mleko. Ako
pored toga budete primali i injekcije gvoa i arsena, garantujem Vam da ete povratiti
zdravlje.
Moete da mi date injekcije, odgovorio sam, ali je mleko druga pria;
zavetovao sam se da ga ne pijem.
Kako ste se tano zavetovali?, upitao je doktor.
Ispriao sam mu celu priu i razloge mog zaveta: kako sam, otkad sam saznao da
su krava i bivolica podvrgnute procesu upumpavanja vazduha da se povea
proizvodnja mleka, stekao veliku odbojnost prema mleku. ta vie, uvek sam smatrao
da mleko nije prirodna hrana za ljude. Zato sam potpuno prestao da ga koristim.
Kasturbai je sve vreme stajala kraj mog kreveta, sluajui taj razgovor.
Ali, onda ne moe da ima primedbi na kozije mleko, umeala se ona.
I lekar je poeo da pritiska: Ako budete pili kozje mleko, za mene e to biti
dovoljno, rekao je.
Predao sam se. Moja gorua elja da se poduhvatim borbe satjagrahe stvorila je u
meni arku elju da ivim, pa sam se zadovoljio time to u se drati formalne strane
svog zaveta, a rtvovati njegov duh. Mada sam, kada sam se zavetovao, na umu imao
samo mleko krave i bivolice, prirodno je bilo da se taj zavet odnosi na mleko svih
ivotinja. A nije bilo u redu ni da pijem mleko utoliko to verujem da to nije prirodna
hrana za oveka. Pa opet, znajui sve to, sloio sam se da pijem kozije mleko. elja
za ivotom pokazala se jaom od posveenosti istini, i zasad je ovaj posveenik istine
napravio kompromis sa svojim svetim idealom zarad svoje arke elje da se
poduhvati borbe u satjagrahi. Seanje na taj postupak i sad me titi u grudima i
ispunjava me griom savesti i stalno razmiljam o tome da se odreknem kozijeg
mleka. Ali, jo uvek ne mogu da se oslobodim tog najsuptilnijeg od svih iskuenja, te
elje da sluim, koja me jo uvek dri.
Moja iskustva sa ishranom su mi draga kao deo mojih istraivanja o ahimsi. Ona
su mi pruala razonodu i radost. Ipak, to to pijem kozije mleko me mui, ne toliko iz
perspektive ahimse vezane za ishranu, koliko iz perspektive istine, jer je taj postupak
krenje zaveta. Meni se ini da bolje razumem ideal istine nego ideal ahimse, a
iskustvo mi govori da ako prestanem da se drim istine, nikad neu biti u stanju da
reim zagonetku ahimse. Ideal istine zahteva da se zaveta koje smo dali drimo i u
duhu, a ne samo formalno. U pomenutom sluaju ja sam ubio duh svog zaveta drei
se samo njegove spoljanje forme i to je ono to me ini jadnim. Ali, uprkos tome to
to jasno shvatam, ne mogu da vidim prav put pred sobom. Drugim reima, moda nemam hrabrosti da sledim taj pravi put. Obe stvari u sutini znae jedno te isto, jer
sumnja je uvek posledica nedostatka ili slabosti vere. Zato se molim dan i no:
Gospode, daj mi veru.
Ubrzo nakon to sam poeo da pijem kozije mleko, dr Dalal me je uspeno
281

operisao da ukloni fisure. Kako sam se opravljao, moja elja da ivim se obnovila,
pogotovo zato to je Bog imao posao za mene.
Tek to sam poeo da oseam da se oporavljam, kada sam itajui novine naiao
na izvetaj Rovlatovog komiteta koji je upravo bio objavljen. Predlozi koje je on
izneo su me zaprepastili. ankarlal Banker i Umar Sobani su mi se obratili sa
nagovorom da odmah preduzmem neto po tom pitanju. Za oko mesec dana
doputovao sam u Ahmedabad. Pomenuo sam svoje strepnje Valabaiju, koji me je
poseivao gotovo svakodnevno. Neto mora da se uradi, rekao sam mu. Ali, ta
moemo da uradimo u ovakvim okolnostima? upitao je on. Odgovorio sam: ak i
ako se nae aica ljudi da potpie peticiju koja se tome protivi, a predloene mere se
usvoje kao zakon uprkos tome, treba da smesta pribegnemo satjagrahi. Da nisam u
ovako loem zdravstvenom stanju, trebalo bi da se borim protiv toga sam i da
oekujem da me ostali slede. Ali, u mom sadanjem bespomonom stanju oseam se
da nisam dorastao tom zadatku.
Na osnovu ovog razgovora, odlueno je da sazovemo manji sastanak ljudi koji su
bili u kontaktu sa mnom. Preporuke Rovlatovog komiteta su mi izgledale potpuno
neopravdane na osnovu injenica koje su iznete u tom izvetaju i oseao sam da su
takve da nijedan ovek koji ima samopotovanja ne moe da im se potini.
Predloeni sastanak je na kraju odran u aramu. Nije mnogo ljudi pozvano da
prisustvuje. Koliko se seam, meu uesnicima bili su, pored Valabaija, rimati
Saroini Naidu, g. Horniman, pokojni g. Umar Sobani, uvaeni ankarlal Banker i
rimati Anasujaben. Na tom sastanku smo skicirali zavet satjagrahe i, koliko se
seam, potpisali su ga svi prisutni. U to vreme nisam ureivao nijedan asopis, ali bih
povremeno iskazivao svoje poglede kroz dnevnu tampu. Tako sam uradio i u toj
prilici. ankarlal Banker se poduhvatio agitacije krajnje ozbiljno, tako da sam tada po
prvi put shvatio koliko sjajnu sposobnost za organizaciju i neprekidni rad taj ovek
ima.
Poto mi je izgledalo da nijedna postojea institucija ne bi prihvatila tako jedno
novo oruje kao to je satjagraha, na moj podsticaj osnovano je posebno telo nazvano
Satjagraha sabha130. Njeni glavni lanovi su uzeti iz Bombaja, gde je postavljeno i
njeno sedite. Novoupisani lanovi poeli su da potpisuju zahtev satjagrahe u velikom
broju, izdavani su bilteni i svuda su poeli da se odravaju javni sastanci, to je
podsealo na poznate odlike kampanje u Khedi.
Postao sam predsednik Satjagraha sabhe. Uskoro sam uvideo da nema mnogo
anse da u se sloiti sa inteligencijom od koje je Sabha bila sastavljena. Moje
insistiranje na tome da se u Sabhi govori guarati, kao i neki drugi metodi mog rada
koji su izgledali specifini, nemalo su ih brinuli i uznemiravali. Ali, moram da im
priznam da je veina njih velikoduno trpela moje efove.
Ipak, od samog poetka mi je bilo jasno da Sabha nee biti dugog veka. Mogao
sam ve da vidim da se moje insistiranje na istini i ahimsi ne svia nekim njenim
lanovima. Pa opet, u prvim fazama nae nove aktivnosti su zapoele punom snagom
i pokret je brzo poeo da raste.

282

Poglavlje 154
udesni spektakl!
I tako, dok je sa jedne strane agitacija protiv izvetaja Rovlatovog komiteta dobijala
na obimu i snazi, sa druge strane je vlada bila sve odlunija da primeni njegove
preporuke, pa je objavljen predlog Rovlatovog zakona. Prisustvovao sam sastanku
Indijske zakonodavne komore samo jednom u ivotu, i to je bilo ba prilikom
rasprave o tom zakonu. astrii je odrao strastven govor u kome je uputio ozbiljno
upozorenje vladi. Izgledalo je da ga vicekralj oarano slua, oi su mu bile prikovane
za astriija dok je ovaj govorio krajnje nadahnuto. Na trenutak mi je izgledalo da
nije mogue da taj govor ne dirne vicekralja, toliko je bio istinit i pun oseanja.
Ali, oveka moete da probudite samo ako on stvarno spava; nikakav trud nee
dati nikakvog rezultata ako se on samo pretvara da spava. Upravo je takav bio stav
vlade. Ona je elela jedino da obavi farsu zakonskih formalnosti. Odluka je ve bila
doneta. Zato astriijevo ozbiljno upozorenje uopte nije uticalo na vladu.
U tim okolnostima mogao sam jedino da budem glas vapijueg u pustinji. Iskreno
sam molio vicekralja. Pisao sam mu i privatna i javna pisma u kojima sam mu jasno
stavio do znanja da mi postupak vlade ne ostavlja drugi izbor osim da pribegnem
satjagrahi. Meutim, sve je bilo uzalud.
Predlog jo nije bio izglasan u zakon. Oseao sam se veoma slabo, ali kad sam
dobio poziv iz Madrasa, odluio sam da rizikujem i da krenem na dugi put. Tada
nisam mogao da dovoljno podignem svoj glas na sastancima. Ta nesposobnost da
govorim na sastancima stojei postoji i danas. Celo telo bi poelo da mi se trese, a
jako drhtanje bi zapoelo im bih pokuao da govorim stojei, makar i kratko.
Na jugu sam se uvek oseao kao kod kue. Zahvaljujui mom radu u Junoj
Africi, imao sam neku vrstu posebnih zasluga kod Tamilaca i Teluga i dobri ljudi sa
juga me nikad nisu izneverili. Taj poziv je potpisao pokojni g. Kasturi Ranga Ajengar.
Ali, ovek koji je stajao iza poziva, kao to sam saznao na putu za Madras, bio je
Raagopalari.131 To je bilo moje prvo upoznavanje sa njim; u svakom sluaju bilo je
to prvi put da smo se lino upoznali.
U to vreme je Raagopalari tek bio otiao iz Salema da zapone pravniku
praksu u Madrasu, na poziv prijatelja kao to su bili pokojni Kasturi Ranga Ajengar, a
to sa ciljem da se aktivnije ukljui u javni ivot. Zahvaljujui njemu smo se uvrstili u
Madrasu. To sam otkrio tek nakon to sam proboravio kod njega nekoliko dana.
Bungalov u kojem smo boravili pripadao je Kasturiju Rangi Ajengaru. Imao sam
utisak da smo njegovi gosti. Meutim, Mahadev Desai me je ispravio. On se vrlo brzo
blisko upoznao sa Raagopalarijem, koji se, iz svoje uroene stidljivosti, stalno drao
u pozadini. Mahadev mi je skrenuo panju: Treba da se sprijatelji sa tim ovekom,
rekao mi je jednog dana.
I tako sam i uradio. Svakodnevno smo razgovarali o planovima za borbu, ali osim
283

odravanja javnih sastanaka, tada nismo mogli da razmiljamo o bilo kakvom drugom
programu. Oseao sam da ne znam kako da pokaem graansku neposlunost prema
predlogu Rovlatovog zakona ako konano bude usvojen. ovek moe da ga ne
poslua jedino ako mu vlada prui priliku za to. A poto tu priliku nemamo, da li
moemo da pokaemo graansku neposlunost prema drugim zakonima? Ako je tako,
gde povui crtu? To i mnoga slina pitanja bila su teme naih diskusija.
Uvaeni Kasturi Ranga Ajengar sazvao je neveliki sastanak voa kako bismo ta
pitanja pretresli. Meu onima koji su imali istaknutu ulogu na tom sastanku bio je i
potovni Viajaragavaari. On je predloio da napiem obimni prirunik o nauci
satjagrahe, koji e ukljuiti i najsitnije detalje. Oseao sam da taj zadatak prevazilazi
moje mogunosti i to sam mu i priznao. Dok su ta razmiljanja jo bila u toku, dobili
smo vest da je predlog Rovlatovog zakona obnarodovan kao Zakon. Te noi sam
zaspao razmiljajui jo uvek o tom pitanju. U rane jutarnje sate probudio sam se,
neto ranije nego uobiajeno. Bio sam jo u maglovitom stanju izmeu sna i budnosti
kada mi je iznenada sinula ideja - bilo je kao u snu. Rano ujutru ispriao sam celu
priu Raagopalaariju.
Ova ideja mi je dola sino u snu: da treba da pozovemo celu zemlju da uvede
opti hartal (obustava svakodnevnih aktivnosti i zatvaranje radnji - prim. red).
Satjagraha je proces samoproienja, a naa borba je sveta, pa mi izgleda da je
primereno da takva stvar treba da pone jednim inom samoproienja. Neka, dakle,
sav narod Indije obustavi svoj posao tog dana i obelei ga kao dan molitve i posta.
Muslimani nee postiti due od jednog dana; zato trajanje posta treba da bude
dvadeset i etiri sata. Veoma je teko rei da li e sve provincije odgovoriti na ovaj
poziv ili ne, ali sam prilino siguran da hoe Bombaj, Madras, Bihar i Sind. Mislim da
moemo biti sasvim zadovoljni ako se sva ta mesta na pravi nain budu drala
hartala.
Raagopalaarija je moj predlog smesta osvojio. I drugi prijatelji su ga pozdravili
kada sam im to kasnije ispriao. Skicirao sam kratki poziv. Datum hartala je utvren
za 30. mart 1919, ali se promenio na 6. april. Tako su ljudi imali najavu sa kratkim
rokom. Poto je rad morao da zapone odmah, teko da je bilo mogue dati najavu
vie unapred.
Ali ko zna kako se to desilo? Cela Indija, od jednog do drugog kraja, gradovi i
sela, odrala je potpuni hartal toga dana. Bio je to udesan spektakl.

Poglavlje 155
Ta nedelja za pamenje!
Nakon kratkog putovanja po Junoj Indiji, stigao sam u Bombaj, mislim 4. aprila,
poto sam dobio telegram od pot. ankarlala Bankera koji je traio da budem
prisutan tamo za svetkovinu 6. aprila.

284

Ali, u meuvremenu je Delhi ve odrao hartal 30. marta. Re pokojnog svamija


radanandija i Hakima Amala Kana Saheba132 bile su tamo zakon. Telegram o
odlaganju hartala za 6. april je stigao do njih i suvie kasno. Nikad ranije Delhi nije
doiveo takav hartal. Izgledalo je da su hindusi i muslimani ujedinjeni kao jedan
ovek. Svami radanandi je pozvan da odri govor u Juma Masjidu (glavna damija
u Delhiju), to je i uinio. To je bilo vie nego to su vlasti mogle da istrpe. Policija je
zaustavila hartalsku povorku koja je ila ka eleznikoj stanici i otvorila vatru, to je
dovelo do rtava, pa je vladavina terora zapoela u Delhiju. radanandi me je hitno
pozvao u Delhi. Odgovorio sam mu telegramom da u poi u Delhi odmah nakon to
se sveanost 6. aprila zavri u Bombaju.
Pria iz Delhija se sa malim razlikama ponovila u Lahoreu i Amritsaru. Iz
Amritsara su mi doktori Satjapal i Kilu poslali hitan poziv da doem tamo. U to
vreme ih uopte nisam poznavao, ali sam im preneo da nameravam da posetim
Amritsar nakon Delhija.
Ujutru 6. aprila graani Bombaja su se na hiljade okupili na oupatiju da se
okupaju u moru, nakon ega su u povorci krenuli u Takurdvar. U procesiji je bilo
poprilino ena i dece, a muslimani su se prikljuili u velikom broju. Iz Takurdvara su
muslimanski prijatelji poveli nekoliko nas iz povorke u oblinju damiju, dok smo ga
Naidu i ja pozvani da odrimo govore. Uvaeni Vitaldas eraani je predloio da na
licu mesta damo zakletvu svadei133 pokreta, kao i zakletvu na jedinstvo hindusa i
muslimana, ali sam ja odbio taj predlog jer sam mislo da zakletve ne treba da se trae
ili daju u urbi i pod pritiskom, i da treba da budemo zadovoljni onim to su ljudi
uinili. Kad se jednom izrekne zakletva, kasnije se ona ne sme prekriti; zato je bilo
neophodno da se jasno razume ta svadei zakletva podrazumeva i da svi kojih se to
tie u potpunosti razumeju ozbiljnu odgovornost koju podrazumeva zakletva koja se
tie jedinstva hindusa i muslimana. Na kraju sam predloio da se oni koji bi hteli da se
zakunu okupe sa tim ciljem ponovo narednog jutra.
Suvino je i rei da je hartal u Bombaju bio potpuni uspeh. To je bila potpuna
priprema za poetak graanske neposlunosti. Dva-tri dana se diskutovalo o tome.
Odlueno je da se graanska neposlunost moe pokazati kao otpor onim zakonima
koji lako mogu da navedu mase da ih ne sluaju. Porez na so je bio krajnje
nepopularan i pre odreenog vremena je bio u toku jedan snaan pokret iji je cilj bio
da se taj zakon povue. Zato sam predloio da narod moe da dobija so iz morske
vode u svojim kuama, prenebregnuvi na taj nain Zakon o soli. Moj drugi predlog
ticao se prodaje zabranjene literature. Dve moje knjige, i to Hind Swaraj (Indijska
samouprava) i Sarvodaya (adaptacija na guarati Raskinove knjige I onom
poslednjem), koje su ve bile zabranjene, zgodno su dole u tu svrhu. tampati ih i
prodavati otvoreno, izgledalo mi je kao najjednostavniji nain da se pokae graanska
neposlunost. Zato je odtampano dovoljno tih knjiga i ureeno je da se prodaju na
kraju velikog mitinga koji je trebalo da se odri te veeri po zavretku posta.
Uvee 6. aprila je armija volontera krenula sa tim zabranjenim knjigama da ih
prodaje meu masom. I rimati Saroini Devi i ja smo se izvezli kolima. Prodati su
svi primerci. Zarada od prodaje upotrebljena je da se dalje unapredi kampanja
285

graanske neposlunosti. Cena za obe te knjige iznosila je 4 ane po primerku, ali se


seam da ih je malo ko od mene kupio po toj ceni. Poprilian broj ljudi je naprosto
istresao gotovinu koju je imao u depovima da kupi primerak. Novanice od pet i
deset rupija su prosto letele, da pokriju cenu samo jednog primerka; jednu knjigu,
seam se, prodao sam za pedeset rupija! Ljudima je na odgovarajui nain objanjeno
da mogu biti uhapeni i zatvoreni zato to kupuju zabranjenu literaturu. Ali, na
trenutak su odbacili sav svoj strah od utamnienja.
Kasnije smo saznali da su vlasti zgodno zauzele stav da knjige koje su zabranjene
u stvari nisu ni prodavane, a da se ono to smo mi prodavali ne smatra da potpada
pod definiciju zabranjene literature. Vlasti su smatrale da je reprint novo izdanje
knjiga koje su bile zabranjene, te da prodaja novog izdanja nije zakonski prekraj. Ta
novost je izazvala opte razoaranje.
Narednog jutra odran je drugi sastanak radi davanja zaveta to se tie hinduskomuslimanskog jedinstva. Vitaldas eraani je tad po prvi put shvatio da nije zlato sve
to sija. Dola je samo aica ljudi. Jasno se seam nekih od sestara koje su dole tom
prilikom. Mukaraca koji su doli bilo je takoe malo. Ve sam napisao zavet i poneo
ga sa mnom. U potpunosti sam objasnio njegovo znaenje prisutnima pre nego to
sam im ga razdelio. Malobrojnost posete nije me ni zabolela ni iznenadila, jer sam ve
zapazio tu karakteristinu razliku izmeu naklonosti naroda prema nekom
uzbudljivom radu i nenaklonosti prema mirnom konstruktivnom naporu. Ta razlika
traje i do dan-danas.
Meutim, odluio sam da toj temi posvetim jedno posebno poglavlje. Da se
vratim prii. Nou, 7. aprila, poao sam u Delhi i Amritsar. Kad sam stigao u Mathuru
8. uo sam glasine da e me verovatno uhapsiti. Na sledeoj stanici posle Mathure,
Aarija Gidvani je doao da se sretne sa mnom i saoptio mi pouzdane vesti da u biti
uhapen i ponudio mi svoje usluge ukoliko mi budu zatrebale. Zahvalio sam mu se na
ponudi, uverivi ga da u ih sigurno potraiti ako i kad osetim da je to neophodno.
Pre nego to je voz stigao u stanicu Palval, urueno mi je pisano nareenje da mi
je zabranjen prelazak granice Pendaba, poto e moje prisustvo tamo verovatno
dovesti do naruavanja mira. Policija je zatraila da siem iz voza. Odbio sam to,
rekavi: Poao sam u Pendab po hitnom pozivu ne da podstiem nemir, nego da ga
umirim. Zato mi je ao to ne mogu da posluam to nareenje.
Najzad je voz stigao u Palval. Mahadev je bio sa mnom. Zamolio sam ga da
nastavi u Delhi da bi preneo Svamiju radanandiju novosti o ovome to se desilo i
da zatrai od naroda da ostane miran. Morao sam da mu objasnim zato sam odbio da
posluam nareenje koje mi je izdato i da podnesem kaznu to ga nisam posluao,
kao i zato smatram da e naa strana odneti pobedu ukoliko budemo mogli da
zadrimo savreni mir uprkos bilo kakvoj kazni koja bi mogla da me zadesi.
U Palvalu su me izveli iz voza i stavili pod policijski nadzor. Uskoro je doao voz
iz Delhija. Uveli su me u vagon tree klase, a policija me je pratila. Po dolasku u
Mathuru, odveli su me u policijske kasarne, ali nijedan policijski oficir nije mogao da
mi kae ta nameravaju da rade sa mnom tu ili gde u potom biti odveden. Rano, u 4
narednog jutra, bio sam probuen i ukrcan u teretni voz koji je iao ka Bombaju. U
286

podne sam opet morao da siem u Savai Madhopuru. Gospodin Bouring, policijski
inspektor koji je stigao vozom iz Lahorea, sada je preuzeo brigu o meni. Ukrcan sam
u kupe prve klase sa njim. I od jednog obinog zatvorenika postao sam gospodski
zatvorenik. Oficir je zapoeo dugaku slavopojku o ser Majklu ODvajeru. Ser Majkl
nije imao nita lino protiv mene, nastavio je on, jedino se plaio naruavanja mira
ukoliko bih uao u Pendab, i tako dalje. Na kraju je zatraio da se svojevoljno
vratim u Bombaj i da se saglasim da ne prelazim granicu Pendaba. Odgovorio sam
da ne mogu da posluam to nareenje i da nisam spreman da se svojevoljno vratim.
Na to mi je oficir, ne videi drugog izlaza, rekao da e morati da primeni zakon protiv
mene. Ali, ta elite da uradite sa mnom, upitao sam. Odgovorio je da on lino ne
zna, ve da eka dalja nareenja. Zasad, rekao je, vodim Vas u Bombaj.
Stigli smo u Surat. Tu sam predat na uvanje drugom policijskom oficiru. Sada
ste slobodni, rekao mi je taj oficir kad smo stigli u Bombaj. Ali, bilo bi bolje,
dodao je, ako siete na Morskoj aleji gde u ja zaustaviti voz radi Vas. U Kolabi e
verovatno biti velika gomila. Rekao sam mu da u rado posluati njegovu elju. Bio
je zadovoljan i zahvalio mi je za to. I tako sam se iskrcao u Morskoj aleji. Koija
jednog mog prijatelja je ba prolazila tuda. Uzeo me je sa sobom i odvezao do kue
Revaankara Daverija. Taj prijatelj mi je rekao da je novost o mom hapenju
razdraila ljude i dovela ih gotovo do besnila. Oekuje se da izbiju neredi svakog
minuta blizu Pidunija, sudija i policija su ve stigli tamo, dodao je.
Jedva da sam stigao do odredita, kad su stigli i Umar Sobani i Anasujabena i
zatraili da se smesta odvezem u Piduni. Narod je postao nestrpljiv i veoma su
uzbueni, rekli su mi, ne moemo da ih smirimo. To moe jedino tvoje prisustvo.
Seo sam u auto. Blizu Pidunija sam video ogromnu masu koja se sakupila. Kad su
me videli, ljudi su skoro pomahnitali od radosti. Smesta je formirana povorka a nebo
je odjekivalo od povika Bande Mataram134 i Allahu akbar135. U Piduniju smo
videli odred konjike policije. Poeli su da pljute komadi cigli. Zamolio sam gomilu
da ostane mirna, ali je izgledalo da bacanje cigli neemo moi da izbegnemo. Kada je
povorka izala iz Ulice Abdura Rahmana i trebalo da okrene ka Kroford pazaru,
iznenada se suoila sa odredom konjike policije, koja je tu stigla da bi spreila
povorku da nastavi dalje u pravcu Tvrave. Gomila je bila gusto zbijena. Gotovo da
je probila policijski kordon. U tom ogromnom skupu nije bilo gotovo nikakve anse
da se uje moj glas. Ba tad je zapovednik konjike policije zapovedio da se gomila
razbije, i odjednom konjanici navalie na masu maui kopljima. Na trenutak sam
pomislio da e me povrediti. Ali moj strah je bio neosnovan, koplja su samo ogrebala
automobil dok su kopljanici brzo promicali. Uskoro su redovi mase bili razbijeni i
gomila je naterana u krajnju pometnju, koja se uskoro pretvorila u bekstvo. Neki su
pregaeni, drugi su bili teko povreeni i polomljeni. U toj uzavreloj masi ljudi, konji
teko da su mogli da prou, a nije bilo ni izlaza gde bi ljudi mogli da se raspre. I tako
su se konjanici naslepo probijali kroz gomilu. Teko da su mogli da vide ta rade. Cela
stvar je bila krajnje uasan prizor. Konjanici i ljudi su bili pomeani u ludakoj zbrci.
Tako je gomila rasterana i spreena da ide dalje. Naem automobilu je doputeno
da nastavi. Rekao sam da stanu ispred komesarove kancelarije i siao da mu se
287

poalim na ponaanje policije.

Poglavlje 156
Ta nezaboravna nedelja! - II
I tako sam poao u kancelariju komesara, g. Grifita. Svuda na stepenicama koje su
vodile u kancelariju video sam vojnike naoruane od glave do pete, kao za vojnu
akciju. Svi na verandi su bili na nogama. Kad su me pustili u kancelariju, video sam g.
Bouringa gde sedi sa g. Grifitom.
Opisao sam komesaru scene kojima sam prisustvovao. On je kratko odgovorio:
Nisam hteo da povorka nastavi do Tvrave, poto bi tamo nemiri bili neizbeni. A
kad sam video da ljudi nee da posluaju ubeivanje, nisam mogao a da ne naredim
konjikoj policiji da napadne masu.
Ali, rekao sam, znali ste kakve moraju da budu posledice toga. Konji su
neizbeno gazili ljude. Mislim da je bilo sasvim nepotrebno da se alje odred
konjanika.
Ne moete da sudite o tome, rekao je g. Grifit. Mi, policijski oficiri znamo
bolje od Vas kakav je efekat vaeg uenja na ljude. Da nismo preduzeli drastine
mere, situacija bi Vam se izmakla iz ruku. Kaem Vam da bi Vam masa sigurno
izmakla kontroli. Neposlunost prema zakonu bi ih brzo privukla; oni nisu u stanju da
razumeju dunost da ostanu mirni. Ja nemam sumnji u Vae namere, ali ih ti ljudi
nee razumeti. Oni e slediti svoj prirodni instinkt.
Ovde moram da Vam se suprotstavim, odgovorio sam. Po prirodi ljudi nisu
nasilni, ve mirni.
I tako smo dugo raspravljali. Na kraju je g. Grifit rekao: Ali, pretpostavimo da se
uverite da ljudi ne primenjuju Vae uenje, ta biste uradili?
Kada bih se u to uverio, prekinuo bih graansku neposlunost.
$ta hoete da kaete? Rekli ste g. Bouringu da ete produiti u Pendab im Vas
oslobode.
Da, hteo sam da idem, prvim vozom. Ali, danas to ne dolazi u obzir. Ako
budete strpljivi, sigurno ete se uveriti u to. Znate li ta se deava u Ahmedabadu? I
ta se dogodilo u Amritsaru? Svuda su ljudi gotovo pomahnitali. Jo nemam sve
injenice. Na nekim mestima su telegrafske ice preseene. Kaem Vam da
odgovornost za sve te nemire lei na Vama. Uveravam Vas da u rado prihvatiti tu
odgovornost gde god to otkrijem. Ali, trebalo bi da budem duboko pogoen i
iznenaen ako saznam da je bilo nemira u Ahmedabadu. Za Amritsar ne mogu da
odgovaram. Nikad nisam bio tamo, niko me tamo ne poznaje. Ipak, ak i to se tie
Pendaba, ovoliko sam siguran: da vlasti nisu spreile moj ulazak u Pendab, sigurno
bih znatno pomogao da se tamo odri mir. Spreivi me, nepotrebno su provocirali
ljude.
288

I tako smo raspravljali i raspravljali. Nije nam bilo mogue da se sloimo. Rekao
sam mu da nameravam da govorim na sastanku u aupatiju i da zamolim ljude da
zadre mir, pa sam se oprostio od njega. Taj sastanak je odran na pesku aupatija.
Dugo sam govorio o dunosti nenasilja i ogranienjima satjagrahe, pa sam rekao:
Satjagraha je u sutini oruje istinoljubivih. Sledbenik satjagrahe se zavetovao na
nenasilje, pa ukoliko ljudi to ne potuju u mislima, reima i delima, oni ne mogu
pruiti masovnu satjagrahu.
I do Anasujabene su stigle vesti o nemirima u Ahmedabadu. Neko je proirio
glasine da je i ona uhapena. Fabriki radnici su pobesneli zbog glasina o hapenju,
prekinuli rad i poinili nasilje, pa je jedan policajac prebijen do smrti.
Nastavio sam u Ahmedabad. Saznao sam da su pokuali da izvade ine u blizini
stanice Nadiad, da je jedan vladin slubenik ubijen u Viramgamu i da je Ahmedabad
pod vanrednim stanjem. Ljudi su bili preplaeni. Upustili su se u dela nasilja i sada su
bili u situaciji da plate za njih sa kamatom.
Policijski oficir me je saekao na stanici da me doprati do g. Prata, komesara.
Naao sam ga u stanju besa. Blago sam mu se obratio i izrazio moje aljenje zbog
nemira. Ukazao sam da je vanredno stanje nepotrebno i izrazio spremnost da
saraujem u svim naporima da se povrati mir. Zatraio sam dozvolu da odrim javni
skup na teritoriji arama Sabarmati. Taj predlog mu se svideo i sastanak je odran,
mislim, u nedelju 13. aprila, pa je vanredno stanje opozvano tog istog ili narednog
dana. Govorei na sastanku, pokuao sam da objasnim ljudima da ne rade dobro,
objavivi da u sam pokajniki gladovati tri dana, pozvao sam ih da gladuju na slian
nain jedan dan i predloio onima koji su bili krivi za nasilna dela da priznaju svoju
krivicu.
Video sam svoju dunost jasno kao dan. Bilo mi je nepodnoljivo da su radnici,
meu kojima sam proveo prilino vremena, koje sam sluio i od kojih sam oekivao
bolje stvari, uzeli uea u pobuni i osetio sam da i ja snosim deo njihove krivice.
Ba kao to sam predloio narodu da prizna svoju krivicu, tako sam predloio i
vladi da oprosti zloine. Ni jedni ni drugi nisu prihvatili moj predlog.
Pokojni ser Rambai i drugi graani Ahmedabada su mi doli sa molbom da
obustavim satjagrahu. Ta molba nije bila neophodna, jer sam ja ve odluio da
obustavim satjagrahu dok ljudi ne naue lekcije o miru. Prijatelji su otili sreni.
Ali, bilo je drugih koji nisu bili sreni zbog te odluke. Oni su oseali sledee:
ukoliko ja oekujem mir svuda i smatram ga uslovom koji je neophodan da se
zapone satjagraha, masovna satjagraha nee ni biti mogua. Bilo mi je ao to se
nisam slagao sa njima. Ako oni meu kojima sam radio i od kojih sam oekivao da
budu spremni na nenasilje i linu patnju ne mogu da budu nenasilni, satjagraha
svakako nee biti mogua. vrsto sam verovao da oni koji hoe da vode ljude u
satjagrahu moraju da budu u stanju da te ljude i odre u granicama nenasilja koje se
oekuje od njih. To isto mislim i dan-danas.

289

Poglavlje 157
Himalajska greka u raunu
Gotovo odmah nakon sastanka u Ahmedabadu sam poao u Nadijad. Tamo sam po
prvi put upotrebio izraz himalajska greka u raunu koji je kasnije uao u tako
iroku upotrebu. Jo u Ahmedabadu sam poeo da maglovito uviam svoju greku.
Ali, kad sam stigao u Nadijad, video stvarno stanje stvari i uo izvetaje da je veliki
broj ljudi iz distrikta Kheda uhapen, odjednom mi je svanulo da sam napravio veliku
greku to sam prerano pozvao ljude iz Khede i drugih mesta da pokau graansku
neposlunost, kao to to i danas smatram. Govorio sam na jednom javnom sastanku.
Moje priznanje mi je donelo nemalo podsmeha. Ipak, nikad nisam poalio to sam to
priznao. Jer, uvek sam smatrao da jedino kad neko vidi sopstvene greke pomou
lupe, a greke drugih pomou mikroskopa, on moe da proporcionalno proceni
njihovu teinu. I dalje verujem da je savesno i svesno pridravanje tog pravila
neophodno za onog ko hoe da bude satjagrahi.
Da vidimo sada u emu se sastojala himalajska greka u raunu.
Da bi neko postao podoban da pokae graansku neposlunost, taj mora da je ve
stekao voljnu poslunost i potovanje prema dravnim zakonima. U veini mi te
zakone sluamo iz straha zbog kazne koja sledi ukoliko ih prekrimo, a to je dobro
posebno to se tie onih zakona koji ne ukljuuju nikakve moralne principe. Na
primer, jedan poten, uvaen ovek ne bi iznenada poeo da krade, bilo da postoji
zakon protiv krae ili ne, dok taj isti ovek ne bi oseao neku gruu savesti ukoliko se
ne bi drao pravila da upali prednju svetiljku na biciklu kad padne mrak. Zaista je
pitanje da li bi on posluao ak i savet da bude paljiviji u tom pogledu. Ali, on bi
posluao svako obavezno pravilo te vrste, makar i samo da bi izbegao neugodnost da
se suoi sa prekrajnim gonjenjem zbog krenja tog pravila. Meutim, takvo
povinovanje nije voljna i spontana poslunost koja se zahteva od jednog satjagrahina.
Jedan satjagrahi slua drutvene zakone inteligentno i od svoje volje, zato to smatra
da je njegova sveta dunost da tako ini. Jedino kad se neka osoba sa panjom
povinuje drutvenim zakonima, ona je u stanju da prosudi koja su pravila dobra i
pravedna, a koja su nepravina i grena. Tek tada ta osoba stie pravo na graansku
neposlunost prema odreenim zakonima u dobro definisanim okolnostima. Moja
greka je bila u tome to nisam primetio to neizbeno ogranienje. Pozvao sam ljude
na graansku neposlunost pre nego to su se oni za nju kvalifikovali, a ta mi je
greka izgledala himalajskih razmera. im sam uao u distrikt Kheda, vratila su mi se
sva seanja na borbu satjagrahe u Khedi, pa sam se pitao kako sam propustio da
zapazim neto to je bilo tako oigledno. Shvatio sam: da bi ljudi postali podobni da
pokau graansku neposlunost, oni moraju da potpuno shvate njene dublje
implikacije. I poto je to tako, pre nego to se ponovo pokrene graanska
neposlunost irokih razmera, neophodno bi bilo stvoriti grupu dobro obuenih
290

volontera istog srca koji potpuno razumeju stroge uslove satjagrahe. Oni bi to mogli
da objasne narodu i neprekidnom budnou i panjom da ga odre na pravom putu.
I dok su mi se te misli motale po glavi, stigao sam u Bombaj; tamo sam vaspitao
odred satjagrahi volontera uz pomou tamonje Satjagraha sabhe i sa njihovom
pomou zapoeo rad na obrazovanju naroda u pogledu smisla i unutranjeg znaaja
satjagrahe. To se uglavnom radilo izdavanjem letaka obrazovnog karaktera koji su
govorili o toj temi.
Meutim, dok je taj rad trajao, mogao sam da vidim koliko je teak posao
zainteresovati narod za mirnu stranu satjagrahe. Ni volontera za to nije bilo previe. A
ni svi oni koji su se prijavili nisu imali nita to bi se moglo nazvati redovnim
sistematskim treningom, pa kako su dani prolazili, broj novih regruta je poeo da
postepeno opada, umesto da raste. Uvideo sam da napredak u obuci za graansku
neposlunost nee biti onako brz kao to sam isprva oekivao.

Poglavlje 158
Navajivan i Young India
I tako, dok je taj pokret za ouvanje nenasilja polako ali sigurno napredovao se jedne
strane, sa druge strane je politika nezakonitih represija vlade bila u punom zamahu i
ispoljila se potpuno ogoljeno u Pendabu. Lideri su pohapeni, a proglaeno je
vanredno stanje, to je, drugim reima, znailo da nema zakona; osnovani su
specijalni sudovi. Ti sudovi nisu bili sudovi pravde, ve instrumenti da se sprovodi
proizvoljna volja nekog autokrate. Presude su donoene bez potkrepljivanja dokazima
i uz oigledno krenje pravde. U Amritsaru su nevini ljudi i ene naterani da puze na
trbuhu, kao crvi. Ta sramota je u mojim oima zasenila ak i tragediju u Dalianval
Bagu136, iako je uglavnom taj masakr privukao panju naroda u Indiji i irom sveta.
Bio sam prinuen da odmah odem u Pendab, bez obzira na posledice. Pisao
sam, a i poslao telegram vicekralju traei dozvolu da odem tamo, ali uzaman. Ako
bih krenuo bez potrebne dozvole, ne bi mi bilo doputeno da preem granicu
Pendaba, ve bih se morao zadovoljiti koliko mogu jedino time to sam pokazao
graansku neposlunost. I tako sam se suoio sa ozbiljnom dilemom. Kako su stvari
stajale, ukoliko bih prekrio nareenje da ne smem da uem u Pendab, to bi, kako
mi je izgledalo, slabo moglo da proe kao graanska neposlunost, poto oko sebe
nisam video onu vrstu mirne atmosfere koju sam eleo, a neobuzdana represija u
Pendabu je uspela da jo vie otea i produbi ogorena oseanja. I tako bi, u takvom
jednom trenutku, da pokaem graansku neposlunost, ak i da je to bilo moguno,
znailo samo jo vie raspiriti poar. Zato sam odluio da ne idem u Pendab uprkos
predlozima prijatelja. Bila je to za mene gorka pilula. Prie o velikim nepravdama i
tiraniji su svakodnevno u gomilama dolazile iz Pendaba, ali jedino to sam mogao da
uinim je bilo da bespomono sedim i krguem zubima.

291

Upravo je u tom trenutku su vlasti iznenada sklonile iz Bombaja g. Hornimana, u


ijim je rukama asopis The Bombay Chronicle (Bombajska hronika) postao
opasno oruje. Taj in vlade mi je izgledao okruen smradom, koji i sada oseam u
nozdrvama. Znam da g. Horniman nikada nije eleo bezakonje. Njemu se nije svialo
da prekrim zabranu pendabskih vlasti da uem u Pendab bez doputenja Komiteta
satjagrahe, i u potpunosti je odobrio odluku da se obustavi graanska neposlunost.
ak sam i najavio moju odluku o tome. Samo zbog udaljenosti izmeu Bombaja i
Ahmedabada dobio sam to pismo nakon objave. Zato mi je njegova iznenadna
deportacija prouzrokovala isto toliko mnogo bola koliko i iznenaenja.
Usled takvog razvoja dogaaja, direktori Bombajske hronike su od mene
zatraili da preuzmem odgovornost da vodim te novine. Meu zaposlenima u njemu
je ve bio g. Brelvi, pa meni nije ostalo mnogo ta da radim, ali mi je, kao to mi je
ve u prirodi, ta odgovornost postala dodatno optereenje.
Meutim, vlast mi je takorei pritekla u pomo, jer je naredila da se izlaenje
Bombjaske hronike obustavi.
Prijatelji koji su upravljali poslovanjem Hronike, gospoda Umar Sobani i
ankarlal Banker, u to vreme su takoe upravljali i asopisom Mlada Indija (Young
India). Predloili su da, uzimajui u obzir zabranu Hronike, sad treba da preuzmem
ureivanje Mlade Indije, a da bi se popunila praznina nastala ukidanjem Hronike,
od nedeljnika Mlada Indija treba da postane dvonedeljnik. To sam i ja oseao. Bio
sam eljan da objasnim unutranje znaenje satjagrahe javnosti, a nadao sam se i da
u zahvaljujui tom naporu bar moi da se oduim situaciji u Pendabu. Jer, u
pozadini svega to sam pisao stojala je potencijalna satjagraha, a to je znala i vlada.
Zato sam rado prihvatio predloge tih prijatelja.
Ali, kako se iroka javnost moe nauiti satjagrahi preko novina na engleskom?
Moj