You are on page 1of 13

Na razmeđi književno

istorijskih epoha koje de se kasnije nazvati romantizmom i realizmom, u
vremenačinjanja onog što de se kasnije zvati klasičnom ruskom književnošdu
pojavio se pisac
koga su
omah prozvali genijem a koga de kasnije krstiti i roonačelnikom ruske
književnosti, ruskog realizmai ruskog romana, pisac na koga je malo njih uplivisalo a
po čijim su uticajem mnogi stvarali, NikolajVasiljevič Gogolj. Autor, autentičan u
sva
kom i ambivalentan u mnogom pogledu (od karakternih
osobina, p

zbirci, Ve
čeri na salašu kraj Dikanjke, ono što se omah uoči je korišdenje folklora2.
MihailBahtin u
o uopštenih, neiferenciranih, iiličnih, „papirnatih″ likova prve zbirke, slikanih
uogađaju (mi zapravo i ne znamo kako oni izgleaju, ved šta rae), jasno se
izvajaju likovi Mirgoroai Arabeski kojima Gogolj započinje „gomilu″ novih likova
ruske književnosti, gomilu obačenih,običnih, nesrednih, malih, nevažnih,
„poniženih i uvređenih″, „пошлых″.
Odbeg
li nos majora Kovaljova obija sopstveni ientitet i uzvikuje: „Ja sam svoj čovek.″
I to je ono štoobeležava novog paraoksalnog junaka kojeg Gogolj uvoi u
literaturu –
on ne može poput nosa akaže: Ja sam svoj čovek! Gogoljev junak nastaje iz
čuesno intenzivnog osedaja petrograske
realnosti, iz Gogoljevog pronicljivog oka i inventivnog duha koji prodiru poput
rendgen aparata do
srži, biraju etalj i, prikazujudi ga, očaravaju suštinu stvari. Moglo bi se redi a
Gogoljeva razvojnalinija u građenju junaka ie o prve, preko kasnijih zbirki, o
Mrtvih uša u kojima de, iako statični,biti oslikani likovi i spoljašnjom i
unutrašnjom karakterizacijom. Starovremske spahije, Kako su sezavaili..., Nevski
prospekt, Nos, Portret, Šinjel, K

'' Šinjel '' – Gogoljeva stilski najcelovitija realistička pripovetka. – treća zbirka '' Arabeske '' – '' Nevski prospekt ''.Gogolj u Kabanici opisuje život jenog siromašnog činovnika obačenog i zaboravljenog o čitavogsvijeta. celu naciju''. ismijavanjem i izobličavanjem Akakija. Takav humor postiže isticanjem negativnosti. koji je postavljen usatirički oblikovanu birokratsku sredinu glavnog grada.Predstavljaju još jedan korak ka realističkom stilu. U čitaoca istovremeno izazivasažaljenje prema. i pretvorena u grotesku. To važi i za karakter Akakija Akakijeviča iz '' Šinjela ''.) – ciklus pod nazivom '' Petrogradske pripovetke ''. u z pripovetke '' Nos '' (1836. celi narod. ali je ona podređenasvtaranju opšteg grotesknog utiska. jer postoji savijest koja spašava čovjeka 1835. Sa malo riječi uspijeva preočiti čitaocu i stanje unutar likova i stanje u okolišu. Stvara neku vrstu antijunaka u kojeg se nebi nitko ugleao. Akakiju i ujeno pripovijea kroz groteskni h umor. karakteristično je za Gogolja njegova jenostavnost upripovijeanju. Gogolju Kabanici aje kritiku ruštvu i sui protiv nečovječnog onosa i ponašanja ljui. prema kojoj se autor očito odnosi ironički. kojoj je on uticao na celokupnirazvoj ruske realističke književnosti. '' Portret ''. poniženom i uvrijeđenom.) i '' Šinjel '' (1842. Osim humora.F a n t a s t i k a b a š t i n j e n a o d r o m a n t i z m a . Do izražaja dolazi realistička opisnost karaktera. a o karijeristi Pirogovu iz '' Nevskog prospekta '' da je on ''tip od tipova'' koji predstavlja ''celukastu.B j e l i n s k i o m a j o r u K o v a l j o v u i z ' ' Nosa '' kaže da ''on nije samo major Kovaljov. I u njima ima fantastike.kabanice i okoline. . No ipak na krajupriznaje a nije sve tako crno. koji su socijalnomotivisani i reprezentativni za savremeno rusko društvo. fantastika koju čitalac ne shvatafantastično i koja predstavlja jedan od elemenata kritike realnog sveta – jedan od bitnih e l e m e n a t a Gogoljeve naracije.g. '' Dnevnik jednog ludaka ' ' . karikiranjem. već m a j o r i Kovaljovi''. a kojuu završnoj situaciji obavija groteskni duh.

Gogolj je ismejao i žigosao parazitski društveni sloj na kojem je počivao ruski društveni poredak.Kontrastiranjem i gradacijom različitih portreta ruske provincijske vlastele. pisac nastoji da je prevlada velikim lirskim digresijama ukojima se žali na sudbinu pisca-realiste u savremenom društvu. a u stvari glavnog junaka romana – ruskogdruštva. koja je trebalo da obuhvati celovitost ruskog života Gogoljevog vremena. o p t u ž i o savremeno rusko društvo i slojeve na kojima je ono do tad počivalo. k a o i z a ' ' Revizora ''). prva knjiga jec e l o v i t o u m e t n i č k o d e l o u k o j e m j e G o g o l j d a o c e l o v i t u v i z i j u R u s i j e . da su reprezentativne za celu zemlju i njeno društvo. karakterisani su metaforički.U okvirnim poglavljima.Likovi vlastele oblikovani su groteskno. Pljuškinu.Gogolj generalizuje pojedine pojave. Gogolj je uspeo da stvori niz karaktera koji zapravo govore i o r u s k i m društvenim odnosima. ali je i temao v o g d r u š t v e n o g s l o j a prisutna u likovima Petruške i Selifana. Takva fabula je veoma prikladna za realističku društvenu analizu – i Gogolj izričesud o ruskim društvenim prilikama koji je pozdravila ruska napredna kritika (a sam se Gogolj prepao do temere da se odrekao svog dela). detaljnim opisom sredine u k o j o j ž i v e . ironija i optužbak o j a s e v e z u j e z a g n e v n u s a t i r u – t o j e p r i p o v e d a č e v o d n o s p r e m a n j e g o v o j z e m l j i . i svojim govorom (koji je redovno individualizovan prema karakteru lika). Sam tip ''putovanja'' kao fabularne potke vezuje se za '' DonKihota ''. k o j i dopunjuje celovitost '' Mrtvih duša '' i opštu viziju Rusije. n e g d e groteskan po svom duhu. dok kodGogolja one služe portretisanju prividno sporednih karaktera. zamišljeno kao poemau 3 dela.Osećajući dalekosežnost svoje optužbe. a razrešena je u lirskom zanosu z a slobodnim životom u motivu odbeglog kmeta Avakuma Firova. ili opravdava svoj pristup društvenim pojavama – sažeto u rečenici koja se smatra pokretačem ruske . Seljaštvo se nalazi samo na periferiji strukture romana. što je i izraženo u pripovedačevom lirskom u z v i k u o ' ' d r o n j k u n a č o v e č a n s t v u ' ' . Na ovu novelu se nadovezuje i najznačajnije Gogoljevo delo – '' Mrtve duše ''. Ipak. u lirskim digresijama govori o tome da pojave koje opisujenisu usamljene u Rusiji. ali i društveni parazitizam i jalovost uopšte. nekada h i p e r b o l i č a n u s a t i r i č n e s v r h e . Gogolj je razvio i tematiku provincijskog grada sa takođe parazitskim i glupim provincijskim činovništvom. samo što su pojedine situacije i epizode u njemu služile pre svega oblikovanju osnovnog karaktera romana. Humor. i n i s a m n e z n a j u ć i . Svi ti likovi su statički nanizani na ''putovanje'' naokoa m o r f n o g Č i č i k o v a .P u t u j u ć i s a Čičikovim.Priča '' Kočija '' – seoska tema. ali rusko selo – opisi ruske provincije i života vlastele prožeti suizrazito satiričkim elementima. a u n e k i m slučajevima i socijalno-patološki motivisani. i z r a ž e n i u celokupnom stilu romana : nekada ironično patetičan. k o j i i p a k u p o s l e d n j e m d e l u r o m a n a i z r a s t a u p o t p u n o o b l i k o v a n i k a r a k t e r.Gogolj ni ovde nije razvio komplikovanu i zanimljivu fabulu (fabularnu osnovu mu je dao Puškin.

a dodao je i sećanja iz mladosti uUkrajini (koja je izvan Čičikovog puta). G o g o l j j e p r e š a o n a p o d r u č j e p u b l i c i s t i k e . nego pisac.Čičikov – ogroman sferični  o  k . utemeljenje ''kritičkog s m e r a ' ' i osamostaljivanje ruske književnosti od stranih uticaja.Gogolj nije dovoljno poznavao rusku provinciju : proveo je 8 sati u nekoj krčmi u Podolsku.).. Tako je došao i do osude svog dela.realističke književnosti : ''A ko je. Č e r n i š e v s k i j e s a s v i m o p r a v d a n o pripisivao Gogolju 3 temeljne zasluge :stvaranje ruske proze kojoj je osigurao prevlast nad poezijom. privlačnog. optužbe i pohvale s v o j o j z e m l j i .Već po izlasku '' Mrtvih duša ''. jednunedelju u Kursku. Gogoljevi junaci su samo slučajno ruski posednici i činovnici.Tim digresijama pisac pokušava da uspostavi ravnotežu između negacije i afirmacije. i stvarnost je ovde doživela potpunu promenu i rekonstrukciju (-Šekspir). dužan da kaže svetu istinu?''. t r e b a l o d a p o k a ž e ''bogatstvo ruskog čoveka'' i iskaže apologiju Rusije. p o a u t o r o v o j z a m i s l i . koja potiče od robovlasničke birokratije provincijalne Rusije.Nabokov – '' Mrtve duše '' (''Eseji iz ruske književnosti''.) : N a b o k o v o s u đ u j e r u s k e k r i t i č a r e k o j i s u u ' ' Mrtvim dušama ' ' v i d e l i o s u d u d r u š t v e n e ''  o  o  ''.''  o  o  '' – ima nečeg slatkog i okruglog. Novu knjigu. V.Kompoziciju romana zatvaraju lirske digresije koje se odnose na snagu i veličinu Rusije (''trojka''). Pokušaj se završio spaljivanjem rukopisa i piščevomt r a g e d i j o m . a branio kmetovlasnički poredak. ruska javnost je primila sa negodovanjem (. ostalo video kroz prozor kočije kojom je putovao. 1981. i u č l a n c i m a j e z a g o v a r a o p r e p o r o d R u s i j e n a verskim načelima.pismo Bjelinskog). '' Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljem '' (1846. Bjelinski je primetio da je to ''jedno od onih kapitalnih dela koja činee p o h e u k n j i ž e v n o s t i m a ' ' . Nema autentično ruske pozadine.Međutim. i p o k u š a v a d a u v e d e č i t a o c a u I I d e o k o j i b i .

3.. toliko brzim p o k r e t i m a d a m u s e l i c e i n e vidi. ali ne baš sasvim treznog u nedeljne dane'' – logički jaz.Ali. i slučajno udari po nosu kolegu iza sebe ) – vizije koje prevazilaze niže vrste pošlošći. pošlošći. ima rupu kroz koju se vidi crv. i on se zauvek izgubi. vidljive u dosadnoj provinciji. Takve slike žive same za sebe : opis noći u kojoj se neki kapetan u gostionici divi svojimlepim čizmama (. dok sve stvari po sobi poskakuju.Groteskna imena seljaka kod kojih je Čičikov nekad bio (a to priča dami na balu) – čudna imena pogodna za deformisanje.Čičikov – sam izaslanik đavola. svaki ''  o  k ''. u posebnom.Gogolj nije preteča naturalne škole. Poređenje gospode u crnim frakovima sa muvama – parodija na duga poređenja (a i tu se pojavljuje.Nabokov : rapsodija čizama).Čičikov je stvorenje posebnog.drugi potez : navođenje mladića opisanog sa irelevantnim bogatstvom pojedinosti.Mrtve duše u tom kontekstu nisu samo imena na papiru – to su (animule?) Korobočki. ali ga vetar ošine. iz l i r s k i h i z l i v a . On ulazi u delo kao da će tu i ostati. gogoljevskom vrzinom kolu. ''  o  o  ''  – jedan od mnogih đavoljskihatributa. u o d n o s u n a z a m i š l j e n o r a s t o j a n j e . kao i svet oko njega.Složeni manevar rečenice : Sobakovičeva glava –kao– tikva –od nje– balalajka –na kojoj svira– mladi seljak. Čičikov je personifikacija pošlošći. vrsta bili-ili-ne biti razmišljanja.Početak – kad dva ruska mužika (tipičan gogoljevski pleonazam) raspravljaju o točku bričke – čisto spekulativan razgovor.Čičikov – fundamentalno nestvaran. Groteskna imena karata za igranje (sa dodacima latinskog i grčkog – smešno) – razotkrivaju mentalitet.Periferni likovi koji oživljavaju tkivo pozadine.treći potez : bezlični šetač u sledećem pasusu (pozdravlja pridošlice u gostionici.2..Budalasta akcija kupovine mrtvih duša – sa moralne tačke Čičikov nije kriv. gogoljevskog sloja.tako se rađaju filozofija i poezija). u primitivnom obliku. p o r e đ e n j a – s t i l s k e f i g u r e i s t i č u ž i v a b i ć a . On sriče : Pa-vle-I-va-no-vič-Či-či-kov – identifikacija b a š t o g stepeništa). pa i ogromni Čičikov. Oni nastaju kod Gogolja iz pojedinih metafora. tog.. ključarica koja pravi rafinadu od šećera na koju pada eskadron muva). oni su opčinjeni misaonim problemm utvrđivanja zamišljene nepostojanostit o č k a . . P r : d a n j e b i o s i v k a s t – ' ' p o p u t m u n d i r a u garnizonskog vojnika. Tema točka asocira na zaokrugljenost Gogoljevog sveta.(kada jede smokvu sa dna šolje da bi izlečio grlo ili igra nasred sobe u noćnoj košulji.1. Ona se svaki put javi neočekivano... i to loše plaćen. do Moskve i Kazana – značajna stvaralačka osobina Rusa da radeu prazno (. uostalom. periferna. ali veo tajanstvenosti nato skreće pažnju. mirnog roda vojske. O v o p o d i g n u t o n a n i v o s u b l i m n e a p s t r a k c i j e n j i h o v i m nepoznavanjem tačnog rastojanja od N. Manjilova. Mužike ne interesujekojim tačno putem ide brička.

127-128. Gogolj .Nos N.Snezna Maska Malarme.compressed Predgovor Ljudskoj komediji Gogolj Treći program Radio Beograda br.Vij Dostojevski i Gogolj.Similar to Gogolj Gogolj . Smrt u Veneciji Aleksandar Blok . III-IV/2005.Ka Teoriji Parodije Plus BLOK. Treći Program Radio Beograda 96-99.Verlen (Poezija Simbolista) . V. 1993.

Gromobran svemira.Razne pesme Tanja Popovic Aleksandar Blok RUSIJA Vinaver.Šarl Bodler volt vitmen .pdf Artur Rembo ( Poezija) Mihail Bahtin .vlati trave Aleksandar Blok .Problemi Poetike Dostojevskog Artur Rembo .Sabrana Poetska Dela Puskin-Kapetanova kci Opšta .

Dva Stendalova romana gogolj Novalis .pdf pesme Vladimir Majakovski Oblak u pantalonama Ingrid Šafranek .Majka hrabrost i njena deca.Cveće zla.pdf .Izbor iz poezije.Šarl Bodler .pdf More From This User rnkbg_jezik_kultura.Himne Noci Rajner Marija Rilke .pdf Ruso Bertolt Breht .

pdf Laza Kostic Maksim Crnojevic Petkovic Postsimbolisticka Poetika Ivana v. Lalica NEKOLIKO REFLEKSIJA O UMETNOSTI Bespuće.doc 143823086-Ranko-Bugarski-Jezici.pdf 202365003-Ranko-Bugarski-Ka-jedinstvu-lingvistike.Recnik_srpskih_narodnih_verovanja_o_biljkama. Veljko Milićević Yoga Za Savremeno Doba/ razgovori mukunde goswamija i george harrisona Cemu Jos Filozofija Benjamin-Eseji 1 .pdf 211072139-Ranko-Bugarski-Lingvistika-u-Primeni.

NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA POSTOJANJA Petrovic Avangardni Roman Bez Romana recnik egipatske civilizacije Pesme Milutin Bojic Pesme_DIS PESME Branko Miljkovic .Bela Hamvas Velika Riznica Predaka Miroslav Krleza Na Rubu Pameti Kiklop Ranko Marinkovic Crnjanski Dnevnik o Carnojevicu hronologija KUNDERA.

Ka Teoriji Parodije Plus BLOK.DOC .Nos Sofija Đorđević Gogolj .Vij Лилу Гоголь Николай Васильевич . V. email or read offline Choose a format: .PDF DOWNLOAD Recommended Gogolj .Вий Dostojevski i Gogolj.Nos N.Martin Luter-O Slobodi Hricana Jovan Delic . Gogolj .Hazarska Prizma Download and print this document  Read and print without ads  Download to keep your version  Edit.compressed zourana dostojevsi i gogolj blok .

na određene pojedinosti – takos t v a r a t i p i č a n l i k m a j o r a K o v a l j o v a . prosto svima udare u oči. o t e l o t v o r e n j e n e g a t i v n i h c r t a s a v r e m e n e b i r o k r a t i j e .'' .A. vidi svu izvrnutu. što zbog menjanjar e a l i s t i č k e p o s t a v k e u g r o t e s k n o .Bašmačkin. Da bito postigao.on istovremeno tuguje nad nepostojanjem svega ljudskog u njima Nos '' (1836.DOC . Smeh i suze. Gogoljeva fantastika nije izvan sfere realnosti : fantastični doživljaj je tek početni impuls.f a n t a s t i č n u ( u p r v o j v e r z i j i m a j o r u s e n e s t a n a k n o s a s a m o p r i s n i o ) . prema Gogoljevoj oceni. koje inače izmiču pogledu. zbrkanu sliku sveta. određuju autorov odnos prema njegovim junacima : nemilosrdno razobličujući njihove nedostojne. komično i tužno. u Savremeniku) – prerađivao je sve do 1842. koji je toliko neznatan i bespomoćan da se njegova predodređenost na bednoživotarenje čini savršeno priordnom. što zbog cenzure. apsurdna. logičan sadržaj. nestvarna činjenica na osnovu koje se razvija potpuno stvaran. usredsređujući svoju pažnju na sitnice.. pribegava groteski. Bjelinski : majori Kovaljevi. ispričan jezikom realnosti..Predgovor Ljudskoj komediji Jovana Toskovic Balzakov predgovor Ljudskoj komediji Previous|NextPage 1 of 8 Download and print this document  Read and print without ads  Download to keep your version  Edit.PDF DOWNLOAD Read Unlimited Books f u b o ko s a o s e ć a n j e s a ' ' m a l i m č o v e ko m ' ' .Gogolj slika banalnost tako da sve one sitnice. ružne postupke. G o g o l j e v a umentička mašta je okrenuta životu. a n t i j u n a ko m kakav je A. email or read offline Choose a format: .

Portret '' (1835) – birka Mirgorod (1835)Vij Priča .