You are on page 1of 5

=1,61803398874989484820

458683436563811772030917
980576286213544862270526
Zlatni presek
046281890244970720720418
- matematiko izvoenje, primena u geometriji i
pojava u prirodi 939113748475408807538689
175212663386222353693179
318006076672635443338908
659593958290563832266131
Autor:
David Milinkovi
VII razred
O Mika Mitrovi Bogati

Letnji matematiki kamp - abac, 2015.

UVOD
Nauka je tokom poslednjih par stotina godina uznapredovala vie
nego za sve vreme od nastanka nae planete. Pronaena je elektrina
struja, a kroz samo nekoliko decenija je ona postala i stvar bez koje svet
kakav danas poznajemo ne bi mogao da funkcionie. Ljudi su se avionima
podigli par stotina metara iznad zemlje, a nakon pedesetak godina i
mesec je prestao da bude nepoznanica za ljudsku nogu. Raunari veliine
prostorija obavljali su neke aritmetiko-logike operacije mnogo bre i
bolje od ljudi, a danas, deli ljudske istorije kasnije, iste te raunare, samo
nebrojano puta bre, monije i jeftinije, veina nas nosi u depovima.
Trebale su nam desetine hiljada godina da prouimo nau planetu, koja
predstavlja siuan deli naeg sunevog sistema, koji smo prouili za
samo par decenija. Kada bi lenta vremena ukupnog procenjenog
postojanja univerzuma bila predstavljena linijom dugakom jedan metar,
period od pronalaska elektrine struje do danas bio bi dugaak samo deli
milimetra, iako se u tom deliu milimetra svet dosta promenio. Ali, ipak,
ostalo je i dosta nepoznanica dananjoj nauci, dosta pitanja na koja tek
treba da se pronae odgovor. Uspeli smo da predvidimo za koliko e se
milenijuma raspasti zvezda udaljena milionima svetlosnih godina, a ne
moemo sa sigurnou da utvrdimo kako e za pola sata duvati vetar.
Uspeli smo da odredimo za koliko e se milimetara mesec pribliiti zemlji u
narednih nekoliko godina, a jo nismo shvatili zbog ega sanjamo, i ta se
sve to skriva u naim glavama. Ali glavno pitanje koje se esto postavlja, i
na koje moda nikada niko nee pronai odgovor, jeste nastanak
1

Zlatni presek 201


5.
univerzuma, odnosno nae planete. Postoji dosta neproverenih teorija o
nastanku sveta. Svaka religija ima svoju teoriju o nastanku sveta, a i
mnogi naunici imaju svoje teorije, kao to je Darvinova teorija. I pored
brojnih sukoba miljenja, svi se moraju sloiti sa jednom tvrdnjom u
prirodi vlada neverovatan sklad i harmonija. Jedna od neverovatnih stvari
koja zadivljuje matematiare i naunike je zlatni presek broj koji je dosta
vie od obinog broja.

MATEMATIKO IZVOENJE ZLATNOG PRESEKA


Vrednost zlatnog preseka je iracionalan broj koji se dosta puta
pojavljuje u prirodi. Obeleava se sa grkim slovom (malo fi). Polazna
definicija je: Zlatni presek je broj

jednak odnosu dve pozitivne veliine

koje potuju sledee pravilo: odnos njihovog zbira prema veoj od njih
jednak je odnosu vee prema manjoj.
a a+b
=
=
b
a
Sreivanjem ove jednaine dobijemo sledee:
b
1
=1+ =1+
a

21=0
pa korienjem kvadratne jednaine dobijemo:
=

1+ 5
=1,6180339887
2

Kvadratna jednaina takoe ima i negativno reenje, ali poto se radi o


odnosu pozitivnih veliina, njihov odnos nikada ne moe biti negativan.
Zlatni presek moe se beskonanim formulama predstaviti na vie
naina,
kao
to
su:
1

= 1+ 1+ 1+ 1+

1+
1+

1
1+

...

Zlatni presek 201


5.
Zlatni presek je iracionalan broj, to je veoma jednostavno dokazati.
Da je racionalan, onda bi i 2 1 takoe bilo racionalno. Kako je
2 1=2

( 1+25 )1= 5

, a

5 je iracionalan, sledi da je i zlatni presek

iracionalan broj.
Reciprona vrednost zlatnog preseka jednaka je zlatnom preseku
umanjenom za 1 (0,618033...), to se moe dobiti i iz prve formule.
Negativno reenje kvadratne jednaine iz koje se dobija vrednost zlatnog
preseka je, u stvari, negativna vrednost reciprone vrednosti zlatnog
preseka (-0,618033). Negativno reenje te kvadratne jednaine esto se
zapisuje i kao (veliko fi).

ZLATNI PRESEK U GEOMETRIJI


Zlatni presek i geometrija imaju dosta dodirnih taaka. Kada se kae
zlatni presek, mnogi matematiari odmah pomisle na Zlatnu spiralu,
odnosno Fibonaijevu spiralu.
Fibonaijeva spirala (slika levo) je kriva linija koja
sadri nesusedna temena kvadrata ije su duine
stranica lanovi Fibonaijevog niza. Fibonaijev
niz je niz takav da je svaki lan jednak zbiru
prethodna dva. Fibonaijeva spirala, u stvari, i nije
potpuno ista kao zlatna spirala. Fibonai je
pomou svog niza samo aproksimirao Zlatnu
spiralu, koja je poseban tip logaritamske spirale.
Na slici levo vidimo primenu Zlatnog preseka na
Fibonaijevu spiralu, odnosno Fibonaijev niz.
Duina stranice najveeg kvadrata je 1, sledeeg
1
1
, sledeeg
itd, pa iz toga sledi i
2

povezanost Fibonaijevog niza i Zlatnog preseka.

Zlatni presek 201


5.
Ako oko jednakostrainog trougla opiemo krunicu, i sredita
neke dve njegove stranice obeleimo sa A i B, a taku preseka
opisane krunice i prave odreene takama A i B oznaimo sa C,
| AB| | AC|
=
= . Ovo se jo naziva i Odomova
onda je
|BC| | AB|
konstrukcija.

Kod pentagrama (petokrake zvezde), imamo 4


razliite duine dui, i odnos neke od njih i njoj
najpriblinije po duini jednak je Zlatnom preseku.

Kao to vidimo, dosta veliina u geometriji je u Zlatnom preseku,


odnosno dosta duina u raznim geometrijskim oblicima ima odnos jednak
zlatnom preseku. Ovde su navedeni samo neki od mnogobrojnih primera,
od kojih veina zahteva dosta vee znanje matematike od onog koje se
stie u sedmom razredu. Jedan od takvih primera je primena Zlatnog
preseka na piramidu, kao i na ostala geometrijska tela, pa se tu uvodi i
pojam Zlatne piramide.

ZLATNI PRESEK U PRIRODI


Kao to je napomenuto na poetku, Zlatni presek se dosta puta
moe pronai u prirodi. Neki od primera su:

Odnosi duina mnogih kostiju u ljudskom telu veoma su priblini


Zlatnom preseku. ak se i kod mnogih ivotinja moe videti odnos
duina nekih delova tela priblian Zlatnom preseku.
Cvee uvek ima broj latica koji pripada Fibonaijevom nizu.
Mnoge koljke imaju oblik pravilne Zlatne spirale.
Galaksije, uragani i jo dosta stvari u prirodi takoe ima oblik
pravilne Zlatne spirale.
Odnos stranica DNK molekula veoma je priblian Zlatnom preseku.
Keopsova piramida je veoma priblina Zlatnoj piramidi.
Mnoge dimenzije Partenona u Grkoj su u Zlatnom preseku.
Zlatni presek se primenjivao u mnogim stilovima gradnje iz istorije.
...

Zlatni presek 201


5.

ZAKLJUAK
Zlatni presek je pouzdan dokaz da na univerzum nije napravljen tek
tako, ve da u celoj prirodi vlada sklad. Bilo da je Zemlju napravio Bog, ili
je ona nastala iz Velikog prasaka, u njoj je oduvek vladala harmonija.
Svako naruavanje te harmonije bilo bi pogubno po na svet, ali ipak,
mnogi ljudi to i pokuavaju da urade. Zlatni presek nam govori koliko je
priroda mona, i da ovek nikada ne moe zavladati njom, a ak ni shvatiti
neke fundamentalne principe rada mnogih stvari u prirodi. Nauka e
nastaviti da se razvija i svakog dana saznaemo neke nove stvari, ali neke
misterije u prirodi verovatno e nam zauvek ostati daleke nepoznanice.