You are on page 1of 11

GENEZA INTERNETA

ANJA KLISARI IV1

IDEJA
Ideja o prenosu podataka pomou
radija ili elektrine ice nastala je u
19. veku, mnogo pre pojave prvih
raunara.
Najvei doprinos u teorijskom radu
su dali naunici Klod enon, Ralf
Hartli i Heri Najskrit.
U prvim pokuajima je korieno
klasino kolo, koje e kasnije biti
zamenjeno paketnim prenosom.

Prvo povezivanje
Godine 1965. prvi put su
povezana dva raunara.
Jedan se nalazio u Masausetsu
a drugi u Kaliforniji.
Povezani su pomou telefonske
linije.
Eksperiment je pokazao da
raunari mogu da budu
povezani i rade efikasno, ali da
je telefonska linija potpuno
neadekvatna.

ARPANET
Rad na ARPANET-u je poeo 1966. godine.
Ovaj projekat je finansirala amerika vlada tj. Ministarstvo
odbrane koje je osnovalo Agenciju za napredne istraivake
projekte (skraeno ARPA).
Cilj je bio redizajnirati nain na koji raunari i njihove veze
funkcioniu.
Nezvanino, ovaj projekat je trebao da stvori mreu koja e
preiveti mogui nuklearni rat izmeu SAD-a i SSSR-a.
Prva veza ovog tipa je uspostavljena izmeu Univerziteta
Kalifornije u Los Anelesu (UCLA) i Stanfordovog
Istraivakog instituta, 29 oktobra 1969 tano u 22:30.

DRUGE MREE
Mrea Merit
Nastala je u Miigenu 1966. godine,
a prvi put je demonstrirana 1971.
Spajala je univerzitete u Miigenu.
Cyclades
Stvorili su je Francuzi.
To je prva mrea u kojoj je poiljalac
bio odgovoran za stizanje poslatog, a
ne sama mrea.
Saradnjom Pote Velike Britanije,
Vestern Juniona i Timneta nastala je
prva meunarodna mrea koja se
zasnivala na paketnom prenosu.

NASTANAK INTERNETA
Veliki broj malih mrea spojen je koristei zajedniki
meumreni protokol.
Termin meu-mreni se na engleskom kae internetworking,
skraeno internet. Prvi put je upotrebljen 1974. godine.
Nacionalna nauna fondacija (NSF) je 1981. stvorila CSNET koji
je povezala sa ARPANET-om.
Podstaknuti ovim iskustvom, NSF je stvorila NSFNET koji je
povezao sve univerzitete i potisnuo ARPANET.
Poslednji preduslov za nastanak dananjeg interneta je bila
komercijalizacija koja se i dogodila krajem 80-ih godina pojavom
prvih internet provajdera.

World Wide Web (WWW)


je informacioni prostor u
kom se nalaze dokumenti i
drugi mreni izvori, koje
identifikuje URL,
meusobno povezuje
hiperlink, a kom se moe
pristupiti pomou mrenog
pregledaa.
WWW je stvorio Tim BernersLi 1989.

Sledee godine je stvorio


prvi veb server i prvi
pregleda koji e kasnije
postati poznat kao Neksus.

WEB 1.0
Ovaj prvi period javnog
pristupa internetu je trajao od
90-ih do ranih dvehiljaditih.
Ovaj veb je bio statian i spor.
Najvie je korien zbog emaila, online kupovine i
foruma.
Ostae upamen i po .com
aferi.

WEB 2.0

Ovaj termin je prvi put predloen 1999. a usvojen je 2004. godine.


Potpuno je promenjen nain na koji se stranice kreiraju i koriste.
Najupeatljivija inovacija je pojava drutvenih mrea.
Stranice vie nisu statine, ve korisnici mogu sami da stvaraju
sadraj.

Najpoznatiji i najvie
korieni sajtovi su
postali Facebook,
YouTube, Twitter,
Instagram, Wikipedia

MOBILNI TELEFONI
U svetu sve vie ljudi
koristi mobilne telefone u
svrhu pristupa internetu, a
sve manje raunare.
Zbog toga su sajtovi
posebno dizajnirani za njih.
Pristup internetu se rairio u
vidu 4G i Wi-Fi.
Aplikacije su postale veoma
popularne i mnogo ponje
se posveuje njihovom
dizajniranju.

HVALA!