You are on page 1of 92

О

ги

о

ВШ1НГЕР
ЖШ

ОТО ВАЈНИНГЕР
ЖЕНА

. 1905. ОЕбСНУЕСНТ Ш О СНАКАКТЕК \У1ЕИ ИНО ЕЕ1Р21С.Наслов ортинала: ОТТО ШЕШШСЕ&. \УЊНЕЕМ ВКАОМОЕЕЕК.

ото ВАЈНИНГЕР Ж ЕНА ИП ”ЖАРКО АЈ1БУЉ” БЕОГРАД 1995 .

.

Уздржани Фројд дело ће назвати прмлично нспромишљешш. тумачен>ем суигпше човечанства и мушкарчевс. књигу дочекао ћутаи>ем. од~ посно жешше улоге у њему. твегово жиногно дело 'ТЈол и карактер". иарочито првобитном учењу. Вајниигера јс провокативиост неких н>сгош1Х других тврдн>и 'бпр топ! поштедела. Само неколико месеци ранијс. имао је нсшто вишс од 23 годиие. није дуго трајало.ца исихоапализс јс. Беч је. осуде и мржн>с. псуобичајсно. и доживела толико 1гздан»а. Мало је дсла која су. у бсчкој Оиштој болници. Изнеиађујућс је како је Вајшшгсрова нрометејска одбраиа свести код већике аутора створила слепу мрљу за фрапаптну подударност значаја сексуалпости код психоаналитп11ара и код њиховог младог рационалистичког ополеЈГга. Ћутан>с. 5 . Чимс јс то Вајшшгер привукао пажн>у? Свакако смелим. пзазвала толико нсгиран>а. О. умро јс аустрнјски филозоф и психолог Ото Вајпиигср. октобра 1903. У тренутку када је револверским хицем одлучио да ирекрати ссби жпвот. мсћутим. можда чак нревише смелим. ово коштшш и оптужбе за иансексуализам. Улога сексуалносги код Вајнингера. Тек стасала психоанализа махом ће кегирати психолога неокантовца који о несвесном не жели да зна. нс случајно. не доллзсЈш спесги. одаклс шал>с недвосмиатнс зпаке несгрпл>сн>а. иоиут иПола и карактерагћ стскла толико безрезершшх нристалица.ПРСДГОВОР ОВОМ ИЗДЛЉУ 4. слстлост дана угледала је н>егова обимпа филозофско-нспхолошка студија. Вајшшгер путујс у инострапство. у овом случају погубна и само зато пресудна. иије пишта махва од онс коју сексуалност има у ФројдовОлМ извордом.

у другом делу књиге. и Ж. мада реална цена коју је сам пред себе поставио. 6 . али је "Пол и карактер" свакако иајважније Вајшшгерово дело. је има. још је мање всроватно да га је афекат навео на самоубилачки чии. Жена живи у хепидном (прсдпојамном) облику. Ја . она је сушта сексуалност. без сумње.догађај и проблеме свести. Образложивши своју исихофизичку бисексуалност полова. У првом делу књиге. ипак оштро раздваја мушкарца од жене. Прво би била нревелика. Жена је свега тога у иотпуиости лишена. створиле су мушкобање.. дубоко проникао у суштииу етике и естетике. друго никако није у дослуху са његовом природом (мада с годинама јесте). треће. У природи непостојећи ексгреми јесу аисолутнк М. можда чак и предалеко. тајна је коју је са собом заувек однео у гроб. сексуално иритабилна. Између је живот. јесте она правна. народу коме је припадао (прелазак из јудаизма у протестантску верзију хришћанства). Када је у иитању свест. тако недвосмислено изнета у његовим делима. можда највероватније (тежииа сазнања ирсјака за његова илећа?).Нема филозофа и психолога који се дотакао жене а да у њеном правцу није упутио бар једну "отровну" стрелицу. Јсдииа равноправност иа коју би она (с правом) смела да рачуна. најдаље од свих. коментари). Даровитост и генијалност највиши су ступњеви мужевности/и у директној су всзи са (искл>учиво мушким) апсолутиим памћс1Бем и всликим нознавањсм људи. Супротно. "Дневник". он је биолог и научкик. стандарде за асиирацијс на генијалиост. Ако су сва Ничеова дела само комситари "Заратустрс". својевол>ним одласком у смрт Вајвишер је свет лишио највсћег дела своје иоследЈве одбране. иоставио оригиналие. и бескомпромисне. свуда и увек. Вајнинтер је изнео читав низ непријатпих истина о политичарима.. афоризми. развијсна свест полна је' одлика мушкарца. само М.. И ако га у смрт нису одвсла његова схватања. али тек учењем о женама отишао је. замерио се Енглезима ("Као да је тешко бити највећи енглески филозоф").. Жена је. све што су иоле значајно (Вајшшгер би ово ставио под наводнице) створила жене. Човек је утолико значајнији уколико у себи има више мужевностн а мање женских црта. Нссумњиви су домети 1веговс оставштиис ("О последњим стварима". аутор.

одрицлљем од земпог живота. Живи само у садашљости. мушкарац поршцнгсм соиствсне сексуалности узиисује жену. без шгдивидуалностп. 'Го је зпачај жепс у свемиру. нема душу. Жсиа јс органски лажлпша. и Ж. Само су две врсте жене: мајка и блудница. Писац апелујс. коју настоји да сажме у бесконачни сношај.оиозсмал>ски живот. Ж. М. ако је о томе уошпте реч. ирстварајући јс у блудницу. тим нккад довољно артккулислшш (ј)епомеиом. ИзмсЈ)у еротике л сексуалностн провалија је као између неба и зсмЈве. како би обоје. је само сексуалпа зато што је таква кривицом/вол»ом мушкарца. друга сва у служби сношаја. а ие киљи. Отуд и најиижи М. и тако сс доиугвују мупгкарац и жена. тск’тлда и тако као нотиуни. гвегова кривица. пшптавило. Само. а нспрсд еебе задаткс. о антифемшшзму нема гш говора. захтсва.гпивс) сулрогностп јссу субјскат п објекат. Уместо унижења у сношају. увсрава. само је неумоЈвива послсдица логичких нремиса. жене пе постојс. јер пегира највсће зло . ('рсћнс су само женс. око ссбс впдп проблсмс. је све. она јс н»егова иотврђена ссксуалиост. пе само зато што код филозофа ни мушкарци (бар ве}шпа) пс пролазе бол. Блудиица стоји изиад мајкс. М. Својсвј)сну цслипу чипе три зан[)шис главс. јс и сексуалан јср му је то иманентно.с. изнова слсчсно дсЈПшапство. Вајнингеров категорички императин зато је порицагве сношаја. бестелесни Јвудп. форма и матерпја. А смапцинацпја жснс баш и пде у том правцу. Вајшшгеров аптифемшшзам. г1ак и тамо где изазива нлјшири одијум. оне пису шшгга. Прва је сва у служби рађања. стоји песравњиво пшпе од најЈЕШШС Ж. нити што су у шггаљу хипотетички. жспа јс нсбпћс. бсз икакве свссти о кривпцн. 7 . а пе кажњана. мушкарлц и жспа. нспомпрлатс (и псд()дпр.Жена је алогична и аморална. а не осуђује. Поставшн сексуалан. Мс га(|)1пика иолова долази по својс. М. апсолутпи М. пестали у божапству. онп жспу мајку сманципује од маасршЈсгва. памћење и развој. мушкарац ссби ствара жсну. притирао јс коипцидирајући са парастајућим фемшшстичким покретом.

постаћете филозоф. бићете срсћии. сасвим у духу Вајнингеровог рационализма. и бесмислености човековог останка у њему. за всћину. Стари Сократ јетко је поздравл>ао брак: ако се оженитс добром жеиом. А чита се готово без даха. Поставл>ајући пред човечаиство строге. А можда и није. нуди без раније уобичајених упозорења и ограда. Извесније је да би он тај неспоразум проиратио са жаЈпењем. не може бити кинин за маларију звану живот. једним заобилазним иутем додуше. за то је окривио искључиво слабост оних који всћ вековима носе паиталоне. Штета. да порицање живота. узмете ли росиију.Поглавље које је пред читаоцем. Али. Ставови су бескомпромисни. Јасно. бриљантним стилом. Живи се површно. бритко. И увек опори. недокучивости унивсрзума. на земллг. изгледа стиже управо на своје вајшшгсровско исходиште.захтеве одрицања . Али сумњамо да би Вајнингер над тим ликовао. али и ратиих пожара и планетарпе глади. писано је у једном даху. узвишене. И. као да није наклоњено Оту Вајншггеру. а које му се. Драгомир ЂОРЂЕВИЋ . ауторовим образложељем коначне неусагласивости полова. Време врхунске технологије и интсрнланетарних летова. поглавље за мото има једног Канта. нсмогуће захтевс . не заборавимо. готово леснички. Као ни злих. закључци најчешће шокалтни. и мало ко има смелости и сиаге за дубока понирлња и узлете духа.Вајшшгер као да је и сам био свсстан да тражи прсвише. Свет пролази онако како и заслужује. Вајнингер није веровао у постојање добрих жена. зачудо. Нимало случајно. а завршава се.

ради избегавања неспоразума. крајгви корак у нстом смеру. Могућно је. морајући постепено да јој одрекне све што је узвишено. одмах да наиоменем да заиста ништа није даље од мене него да заступам азијатско гледиште у опхођењу према жени. иако се не верује у њихову моралну и интелектуалну једнакост. без про9 . штавише. Ио на то ћу још да се осврнем. Али зацело може да се тражи правно изједначење мушкарца и жене.'* Кант Апализа оцењивања жене спуштала се досада све дубље. Ко је пажљивије пратио претходна џзлагања о неправди коју жени наноси свака сексуалност. Лошто у овој глави намеравам да учиним још један. племенито. пресудан. хтео бнх. па чак и еротика. тај је заДело увндео да ова књига није пледирање за харем и да се она добро чува да не обезвреди неминовну окрутност суда. велико и лепо. захтевајући тако проблематичну казну.СУШТИНА ЖЕНЕ И ЊЕН И СМИСАО У СВЕМИРУ ?1Тек мушкарац и жена заједно сачшнавају човска.

свакидашњим назорима II. 11а пнак. Ј. а и сада се још регрутују. емпиричари и позитивпсте. Са моралног гледишта могу се ове жене. Мебуиса.еговом убе!)ењу да ме!)у половнма постоји највећа супротност. пико нема нраво да јој ма шта ускра'1'н илп ма како упвстава и жспу иа пајнижем стунњу. толико виши да овде још пзгледа једва могућпо говоризз! о порс1)сн. Жена није ”фпзиолошки слабоумна” и ја не могу да се сагласим са схватањем да су жене које су учиниле нешто велико само појаве . само радосно поздравити. Али ја сам. Код њих би се пре морала признати суиротност нзоблпчења. наиме напредак и савлађнвањс.у и старснпшсгну. мушкарци који се заузимају за исконски урођену психолошку једнакост између мушкарца и жене. надам се. нема ниједног који уопште није добар. А пе постоји жена за коју би то уистину моглода пажи. може поново да се види из тога што су баш из њихових редова потекли.тивречности истовремено осудити свако варварство мушког рода према женском.изобличења. Какви су плитки иснхолози (да и не говорим о проницљивом познавалачком погледу соцпјалистичких теоретичара) материјалисте. пошто су вазда мужевније него друге. не поричући при томе огромну космичку супротност и разлику њихове суштине. Мушкарацна најннжем ступњу нрсма томс јс још бескрајпо виши од иајузвишенијс жспе. који су утешни једино као храбра реакција на опште струје у маси. У 10 . обезбеђен и од бркања мог становишта у оцењивању жене са. Потпуна оправданост захтсвања јсдпакостн пред сваким законом неће моћи да збуни ниједног дубоког познаваоца људи у н. Нема мушкарца у коме не тиња још нека искра натчулнога.

можда. и поред све њене бесмислености и ништавности.биолошком погледу оне су исто толико много или исто толико мало феномен дегенерације колико и женствени мушкарац (ако се не процењује етички).а у обичном животу. ”разборитост” поседује Ж много редовније и константније него М. прорачунлшвост. дакле. већ је као целипа без-умље. без-умна. штавише. опа уопште није ”умна”. ипак нску сврху. она је. жена никаквог значаја? Зар она заиста не тежи да постигне неки општији циљ? Нема ли. А сексуални међуоблици су у читавом низу организама сасвим нормална. може да буде мушкарац. известан смер у свемиру? Служи ли иекој мисији. Али то још не значи малоумна. Колнко смо досада вмдсли. каткада. те према томе њихово јављање нипошто још није доказ физичке декаденције. или је њено постојање пука и смешна случајност? . ипак у њеној основи. ни оштроумна ни правоумна. а не патолошка појава. није ли. Жена није ни дубокоумна пи високоумна. Нема ли. Баш лукавство. Жена никада није толико глупа као што. можда. супротно свему томе. чим се ради о постизању блиских егоистнчних циљева. у значељу недостатка најпростијег практичног оријектнслн.

д о б и ја м о п р е с в е г а м ом енат п р о узр о к о вањ а и и д е њ а н а р у к у д а се н ађу д в а с т в о р е њ а к о ја с у у статв у д а ступе у сексуалну в езу. Р а ш ч л а њ у ју ћ и је .Д а се то д о к у ч и . Т о није н и ш т а д р у г о д о ф е н о м е н подводкиш тва. јо ш н и гд е и н и к а д а н и је с м а т р а и а достојном о з б и љ н и је г п о с м а т р а њ а или ч а к п аж њ е. к о ји м о ж е д а н а м п р у ж и н а јдубљи. м а к о л и к о б и л а с т а р а и позната. б и л о у о б л и к у б р а к а или не. п о т р е б н о ј е поћи од једн е п о ја в е к оја. стварни поглед у п р и р о д у ж е н е . П а иако н агон з а п о д в о ђ е њ е м о ж е да се испољи јасни је т е к п о ш т о се ж е н с к а је д и н к а сама збри н ула. С а м о ш т о г а с в е . он и п ак за с в е в р е м с и з м с ђ у пубертета и свадбе п остоји . т о је с т п о ш т о се у д а јом удомила. Т у н а к л о н о с т д а у д е с и д а ” д о ђ е д о н е ч е г а ” и зм еђу д в а с т в о р е њ а и м а с в а к а ж е н а без и зузетка јо ш из н а јр а н и је м л а д о сти: и мале девојчи це чине в ећ п о с р е д н и ч к е услуге. чак и о б о ж а в а о ц и м а с в о ји х с т а р и ји х сестара.

То нарочито живо и упорно чине њихове рођене мајке. унапред убеђене да ће га тек помоћу њега трајно усрећити.баба јсдино жигосала као праиа подводачица. То је јсдинм разлог што жене тек у браку ревноспо иастоје да поудају и пожене кћери и сииове својих познаинка. а само веома мало из материјалног процењивања. могућно је да су многе мајке. не настају ни из сусретљивости према исказаним или неизреченим жељама кћериним (са којима се мајчин специјалан избор мужа често 13 . пнстинктивна одвратнрст према мушкарчевом момаштву. Не водсћи ни најмањс рачуна о синовљевој индивидуалној особености. док жена себи срећно не освоји мужа или га не ”наваби” и ”упеца” својим новцем и везама са својом родбином итд. А колико тек подводе бабе (код којих је нећ потнуно ишчезла брига за соиствено полно задовол.дотле потискује завист на конкуренткиње и страх од њихових већих шанса у борби око мушкарца. о којој је једна од прстходних глава могла да изрази само сасвим неповољно мишљење. ЈБуди су били толико заелепљени да су у тој потреби опет видели нешто више: ону материнску љубав. недостаје чак и то веровање. Већ се овде види да жене иду/за чисто инстинктивном унутрашњом тежњом и када се старају да удају своје кћери. иако им син баш није никако створен за брак.иако нсправедпо . зацело. Но многима. Труде се да наведу на брак не само жене него' и мушкарце. и свакако је свугде и увек најсиажнији мотив нагон подвођења.авање) тако је опште позиато да сс . свака мајка болесно жуди за тим да види сина ожењена. Бескрајни напори које мајка чини у ту сврху не пбтичу нз логичког.

одговорило: да им је дужност да се на време постарају за судбииу свог драгог детета. овде најмање може да буде речи о неком ”алтруистичком”. "моралном” поступку материнске љубави. Овде се у 14 . . Ја чактврдим: нема мајке које се само непријатно доима ако неки туђинац пожели и заведе њену кћер. Иако би јамачно већина жена. оставлшјући бриге подвођења уопште жени (као њеној струци). А пошто се подвођење уопште распростире на све људе.подвођење рођене кћери психолошки се ни по чему не разликује од подвођења туђе. чак и ако се ради о његовој сопственој кћери. Мајка нмшта друкчије нс удајс рођену кћер иего игго свакој другој деврјци радо помаже да дође до мужа. чим јс тај задатак претходно решен у самој породици.Сваки прави мушкарац са одвратношћу и презрењем одбија од себе женски проводаџилук. ако би им неко пребацио њихово подвођачко нонашање. подводништво овде као и тамо . не ограничујући се само на рођену кћер. макар и у најподлијој намери и из најнедостојнијег рачуна. коју би радо видео збринуту.коси). Изузеци су махом веома женствени мушкарци. овде (док је до сада жена вечито морала да буде сведок како многе особине које су јој приписиване припадају искључиво мушкарцу) мушкарац евојим понашањем може да докаже да је подводништво чисто и искључиво женска особина. Ствар је потпуно' иста. а које припадају и другом. Као што се већ чешће понашање једног пола према извесним цртама другог могло да послужи као употребљиви критеријум за то које су особености карактера ограничене искључиво на један пол.

Пре свега хоћу да укажсм на то како жене седе у иозоришту: вазда очекујуЈш хо!"1е ли се и како ће се ”узети” двоје зал>убгвених. онакве као што заиста јесу.е двају јунака књиге. баш ништа друго до подвођен.исти мах најјасније види да на мушкарца прави психички сексуални карактери жене уопште не дејствују атрактивно. а не на грчевито праћење све мањег 15 . већ. да и мушкарци воле да читају такве романе у сврху опуштан>а. тоничка ексцитација при помисли на копулацију и позитивно оцењивање полног спајања. силна напетост у очекивању тренутка сношаја. Ни читан>е чулних или скарадних стихова или романа. од кога се психолошкн не разликује ни за длаку. ваЈва настојати да се уживн како за жену обоје психолошки јесте исто. напротив. којом жене читају. То не треба сматрати за логичку и формалну аналогију. Али то иде још и даље. Но подводништво задире знатно дубље. довољне да привуку жену. Мајчино узбуђење на дан кћеркиног венчања^исто је као и узбуђење читатељке Превоових дела илп Судермановог ”Мачјег моста”. Док су чисто мушке особине по себи. мушкарац најпре мора да преиначи жену да би могао да је воли. већ га. одбијају чим их поставе свестан. То је прижељкивање да до!)е до везе између мушкарца и жене. напротив. није ништа. са. који само исцрпл>ују обмм уобичајене језичке употребе. Ни то није ништа друЈ'о до подводништво. Дешава се„ додуше. ма где било. оно прожима суштину жене у много шнрим размерама но што би ико могао да помисли по горњим примсрима. али то је неш то принципијелно различито од жеиског начина читања: оно је управљено само па живљу имагинацију сексуалног акта.

тако ”несебичпо” састављају друге жене са мушкарцима? Задовољство које им то причињава засгшва се на особитом узбуђењу при помисли на туђ сношај. јер хоће сношај уопште (не само за себе). Зар ннко још није разммшЈвао о томс зашто жене тако радо. Тако се жене осврћу и готово за сваким љубавним паром који сусрећу на улици.растојања између два јунака о којима је управо реч. не расте непрекидно. јер осећа повређену стидљивост. Али потпуни замашај подводништва није још обухваћен ни проширнвањсм па главно гледиште свеколике женске лектире. потиштено разочарање при сваком осујећењу ссксуалпог задовоЈвавања скроз је женска и немушка особнна. А код жене се јавл. у сразмери са веома високим степеном реципрочне вредности међусобног одстојања између личности. тицало се то лпчнос'ги из живота илн из мапгге. Све што се нерадо види и не жели.а без разликс код сваког иокрста који по свом ирапцу може да доведс до нолпог чииа. Када за летњих вечери у тамним вртовима љубавни парови траже уточишта на клупама или поред зидова. Напрегнуто повлађивање сваком смањењу одстојања од циља. Жене зато толико воле да виде љубавни пар. пратећи га погледом. зато највише воле да га изненаде при љубљењу и далшм изливима љубави. Човек . одбија се од себе и не гледа разрогачених очију. Ово гледање и освртање исто је толико подводништво као и све што се до сада подвело под овај појам. док се мушкарац који је принуђен да иде оним путем срдито окреће. као код жене.као што је већ одавно доказано 16 . жена ће у пролазу вазда радознало да их погледа.

Та општа потреба управљена је или више на сам акт или више на дете. њеног јединог виталног интересовања. Познавао сам једну одавно удату домаћицу која је најпре са великим интересовањем ослушкивала пред вратима. верујем да и овај последњи мотив‘често има удела. да сама буде обљубљена. све док је не смени нека друга. Најсилиија женица потреба јесте. пасивно се покоравајући традиционалном појму пристојности. пре него што је ушла да откаже девојци која је пустила љубавника у собу. цела представа потпуно обузима и непрестано даље занима. ма када и ма где. позитивно цени Жена која види двоје заљубљених заједно вазда очекује оно што ће доћи. 17 . тј. и ме покушава одмах да мисли на нешто друго: њу. доприноси да се осуди девојка ухваћена на делу. ма у ком се облику вршио (па и кад га чине животиње). која ипак пе допушта да она сама ужива у оним часовима. Ја. Овим смо зацело описали велики део жениног психичког живота који се многима чини толико загонетан. Она га не пориче и не осећа гађење према бљутавости самог чина. па је онда девојку избацила.обраћа пажњу само на оно што. те завист. које тежи сношају уопште. цео тај догађај у души одобравала. она то ишчекује. ма како. или можда чак из несвесне зависти. претпоставља. са исто тако сексуалним карактером. дакако. Жена вазда живо прихвата и никада не одбија1 мисао сношаја. У првом 1Јсдаи тобожњи изузетак још ће у опој глави темеллш да се исиита. дакле. напротив. но то је само посебан случај њеног наудубљег. њене жеље да сношај што чешће врши ко му драго. Госпођа је. додуше. нада му се и жели га.

па и ако јој се раније необично свиђао. Па чак и ако су већ саме удате. Блудница неће да види друге жене трудне.није одвратније од мушкарчевог неженства.случају жена је блудница и подводачица за љубав саме представе акта. Ништаженама . Свака потпуна мајка дејствује на читаву врсту.ваља упоредити ненадмашиву ”Тетку Јулу” Јохана Тесмана у Ибзеновој ”Хеди Габлер”). већ само проституисане као саму себе. она је мајка целог човечанства: она поздравља сваку трудноћу. Али ако већ јесте ожењен.ретко кокетују са мужем неке друге: сем ако хоће да ликују над њом. те им према томе сваки мушкарац више не долази у обзир пре свега ради личног збрињавања.пошто су све одреда подводачице . тим је искључивије у сваком браку (који она познаје или оствари) све њено мишљење управљено на рађање детета. Да је женина сопствена сексуалност још подређена њеној склоности ка подводништву. преотимајући јој мужа. Оне само зато тако ретко чине прсљубу са жењеним мушкарцима што су они већ удовољили основној идеји подвођења. Права мајка је и права старамајка (чак и ако је остала девојка) . Подвод18 . чак и онда . Зато све оне настоје да га ожене. она се за њега много мање интересује. Овим се тек потпуно потврђује да је женама стало само до подводништва. у другом мајка. али не једино са жељом да она сама буде мајка: што се више приближује типу апсолутне мајке. веома се јасно види из њеног односа према жењеним мушкарцима. тако да (како би се могло претпоставити) жењен човек више не би био мање занимљив од нежењена. те заираво сме да се схваги само као његов посебан случај.као неверне супруге .

Можда неко ипак неће потпуно да појми важност која се овдс придаје једној појави. дакле човек не сме. Свака дефиниција која би исказивала да је садржнна жене дете.ништво је најопштија особина жене: воља да постане ташта још је много општија него воља за материнством. Али ваља себи предочити о чему се ради. Свака жена наводаџише. Но важно је то да се женина суштина налази баш у тој појави и нигде другде. тј. 19 . После зрелог посматрања најразличитијих типова жена и обзирања на даљу посебиу поделу осим ове што је овде изведена. Најопштија и најистинитија суштина жене потпуно је и исцрпно обележена иодводништвом. Свако одређивање појма женствености које би њену суштину видело једино у жељи да се над њом изврши обљуба. било би одвише уско. само да је прими знању и сместа пређе на нешто друго. већ мора да се постара да је рашчлани и у њу проникне. која се обично сматра колико комичном толико и одвратном. пли обоје била би. а патос саме аргументације потпуно немотивисан. које у жени не би сматрало исдинитим ништа до потребу да буде силовгзна. као што се обично дешава. можда ће налазити да је значај који се приписује управо подводништву претеран. Несумњива. већини је људи добро позната чињеница да ”свака жена воли мало да наводацише”. чија се интензивност и обимност обично прекомерно прецењује. Подвођење је појава која најдубл^е открива суштину жене. дошао сам до закл^учка да се апсолутно ништа не може унапред одредити као позитивна опште-женска особина до подводништво. мнсијом у служби идеје телесне заједнице. или мушкарац.већ сувнше широка. односно делатност у служби сношаја уопште.

Осим тога ухватили смо је да сс по целом телу и поетојано. тако се и у целом н. не само у прекидима већ непрекидно полно заинтересована. Зашто се баба до сада замишљала као типична подводачица. не више себе већ друге. И као што је жешшо чптаво тело само дспанданса њсних полних органа.трансцендентална функција жене.А то својство жене да буде посланица. Она је и телеспо и душевно по целој својој битности сушта сексуалноет. Пре свсга испоставило се да је жепа искл. па преживљује чак и климактериум: старица и даље подводи. већ се односи на жива бића уопште. всћ упраоо опо што се сада јсднно нстнчс и преостаје од свпх ранпјих комнликацпја уелед иластитс потребе: чисто делан. надиндивидуална и такорећи . женственост је и универзална сексуалност. Женино највише цењење сношаја није ограничено само на једну једпнку. Јер ако је женственост подводништво.нека ми се за сада допусти скрнављење те речи .с у службн нечистс идеје. Обљуба је женина највећа вредност. Сношај јс јсдино што жена свугде и увек искључиво иозитивио цени. Мека ми јс допуттено да овде још једном укратко поповпм до каквпх је нознтивних резултата о жепиној сексуалности постепено дошло иаше истраживање. већ је образложеио. она настоји увек и свугде да је остварн. Позив старе подводачице нијс нешто што придолази. Њена 20 . а ни на јединку коју очекује. у додиру еа свим стварима одреда осећа обљубљеном. Оно није индивидуална већ је интериндивидуална. мандаторка идеје сношаја једино је које постоји у свако доба живота.учпво. Жена је носилац идеје заједнице уопште.еном мишљењу испољава централан положај идеје сношаја.

па чак и пред очима саме жепе! .см. Ону околиос г 'која сс једнако натура. Ма колпко тежак и смео Сшо овај подухват .с да рсализујс зајсдницу да би то мупЈкарац бсзусловно морао да нозпа као н. радсћи пасупрот мушкарчевом сазнавању опште и стварне суштине женствености. у коме је соиствена полност само њсгов најнстакпутији посебан случај) и та лажљивост.ену бсздано дубоку лажллшост.сн. Но мушкарчевом највишем постављан>у невиности и чистоте (чија би појава била оно више девичанство.он најзад мора да доведе до оног последа>ег корена из кога ћемо јаспо вмдсти како у светлости једног последњсг принципа иичс и подводништво (у најширем смислу. да (чн) нзбистравап>е нпјс рсдовио сирсчанао још јсдпн чнинлац својим посрсдован. које мушкарац из еротичпе потребе жели и тражи од жсис).сну стнарпу ирироду. чак и кроз најгушГш тамјан сротичнс илузпјс.а сада расвстлити.сопствена сексуалност представља само ограничени део овог неограниченог хтења. вал. која вазда скрива пожуду за сексуалпим актом -. овај пајкомпликопанији проблем жене. том чисто мушком идеалу чсдиости тако јс ноларно супротпо жснино стремл. н.

у искуству нема никакве подлоге која би омогућила па и потпомогла да се ствари овако протумаче? И даље: зар би жена могла да буде лишена религиозности и поред свих ”калуђерица”? Зар да је код ње искључена строга чистота нарави. без обзира на све 22 . по Хамерлингу. зна чак само жена. А зар женска стидљивост. Женама се није признало самопосматрање. Тврдило се да им је свест о кривици туђа. Осећање стида приписало се само мушкарцу. иако постоје жене које себи жестоко пребацују чак и најнезнатније грешке. а познато је да неке жене најсавесније избегавају да кажу истину. оно осећање стида за које. Одрекло им се истиноЈнубље. Али зацело има жена које веома оштро посматрају шта сс у њима дешава. иако су добро познате покорнице и жене које бичују своје тело.Све што је можда већ изгледало као сигурна тековина још једном подлежс сумњи.

исто тако као и његове 23 . зар да она једино цени сексуалност. Обично се Ж потпуно припија уз М. његове симпатије прелазе на њу. ради разумевања тих варљивих противречности. уместо да подподе. А јасно је и то: када би макар и једно једино веома женствено биће по души било ассксуално или у истинитом односу према идеји моралне самовредности. пре свепа сетити се колико је жена силно подложна утицају или боље. Те. Потребно је.ем окреНу од сваког места разнрата. често огорчено и са гађсн. утисцима. према коме су много равнодушнијс него ма који мушкарац? Сасвпм је очевидно да се код свих ових противречности ради о једном исгом питању од чијег одговора зависи последња и коначна одлука о жени. али ружније речено. његови назори бивају њени. Потребно је доказати да оно што им је стварна основа и толико лако заводи да двосмислености потиче из оне исте женске природе која је до сада свугде могла да се докаже. те би тако једним махом потпуно пропала читава позиција ове књиге. када је толико познато да жене могу да негодују услед најнезнатније алузије на нешто сексуално и да се.сада није обратила довољна пажња. Овој изванредној приступачности за све што је страно и лакој пријемчивости туђег мишљења у овој се књизи до. да чак није редак случај да се и за своју личност гнушају сношаја. опречне појаве морају да се објасне задовољавајући. на изглед. као драгуљ уз поставу кутије.”крепосне” жене о којима причају песме и историја? Зар да је жена само сексуална. све што је досада овде речено о женама сместа би неиовратно морало да и~ згуби своју општу важност психичке карактеристике за љен пол.

из објективног посматрања ствари. теоријска садржина женског мишљења и делања заснива на традицији и оном што је примљено потпуно без избора. стричева и тетака. и то утолико снажнији уколико је он сексуално више привлачи. већ се. блиских ро!)ака и даљих познаника преузимају оно што верују и мисле. него и одрасле и удате жене једна другу подражавају у свему и свачему. Па и то узајамно подражавање врше без осећања да се тиме огрешују о себе: како би зацело морало да буде да им је својствена индивидуалност. те га према томе никада не напуштају слободно. Не само незрела деца. као да је то сасвим природно. Она се увек радо прикључује и њено очекивање мужа само је чекање тренутка када може да буде потпуно пасивна. јер никада не долазе до убеђсња самостално. свака његова реч за н>у је догађај. услед лромењеног аспекта. а што жене утолико ревносније прихватају и чега се утолико догматичније држе. браће и сестара.сасвим индивидуалне антипатије. која тежи да се повинује једино свом сопственом закону. Тако се. нити настоји да се реши њега као задирања у њен унутрашњи живот: она се не стиди. почев од укусније тоалете или фризуре и упадљивог држања па све до радњи у којима купују и рецепата по којима кувају. Овај мушкарчев утицај жена не осећа као скретање са линије свог личног развитка и не опире му се као туђој сметњи. углавном. жепе и од оца и мајке. и никада се саме не 24 . ' Али не само од ”правог” мушкарца (иако од њега најрадије). напротив. осећа срећном када може да буде способна за примање и тражи од мушкарца да је присили да и духовно усваја. и срећне су ако о њима неко створи какво мишљење.

увек хоће да им се усади мишљење. које уопште-не може да се назове лицемерством.. напротив. већ. Као код мног их индијанских племена Северне и Јужна Америке. кога онда могу упорно да се придржавају. видела сам где ти муж поси дрва у кућу да наложи ватру. да изпесем један нарочиго забаван случај те прсте. то примање и примењивање закона несамостално. углавном . оне су постепено постале толико прожете природношћу и законитошћу тога поступка да једна Дакотка другу пе може грђе да наружи.уздижу изнад мисли. И уместо да се осећају ма како потлачене. а свс ниске и тегобне послове сваљују на своје жене. ма какве садржине биле те институцнје. јер њиме не треба да се прикрије ништа неморално. нити може да јој нанесе страшнију увреду него кад јој каже: ”Бесрамна жено. Општа пасивност женске природе наводи их да на крају приме и усвоје и мушко оцењивање са којим немају никакдђ првобитне везе. Зато су жене најнетрпељивије када се неко огрешн о освештане обнчаје и навике. Што сс тичс женског покрета..уколико жена 25 . то лажљнво призиање моралности. Где му је била жеиа. те је бно прииуђен да самог себе начини жеиом?” Та ванредна женина одредлпшост оним што је ван ње у основи је истоветпа са сугестивношћу којој жеиа много чешће и општије подлеже него мушкарац: и једно и друго слажу се у томе да жена у сексуалном акту и у његовим претходним стадијумима жели да игра само пасивну а нпкада активну улогу. гако се и мушкарци у Дакоти баве само лопом и ратом. по Херберту Опснсеру. хоћу. Та пријемчивост за мушко гледиште и прожетост женииог сопствсног мисаоног живота туђим елемеитом-.

Волфрам фон Ешенбах казује о свом јунаку: 26 . и усвајајући мушко мерило за све поступке ~ јесте лаж које никада не бива свесна.а. Јср том потвр!.као код мушкарца . верује да нешто јесте и да нешто верује. Ниједна жена нс зна нити је икада знала или могла да зпа шта чини подводећи. Та сама жепствсност идептична је са нодводништвом и жена би морала да има могућности да изађе из саме себе да би запазила и схватила да подводи.у код н.једино што заиста позитивно јесте! Али лаж коју чини асимилујући мушкарчев друштвени суд о сексуалности и бестидности. тако да лако ствара варљиви изглед више моралности.сама не одређује вредности . правим и опште женским цењењем.шиваа. са највишнм цењењем спошаја. ако је допуштено. Жепина способност за примање иде дотле да може да порекне чак и оно што јесте .с заједпицс као највишс вредностп код жепе јс потмуно нсснссно. и не слутећи да јој то није права.моралног понашања и суђења: толико је дубоко усађена лаж. па чак и о самој лажи. Она стиче другу природу. органска. убеђена је у искреност и изворност свог.лако и глатко успева. најрадије рећи: онтолошка лажљивост жене. Ништа дакле не спречава да мушкарчево пегативно цењење ссксуалности потпуио прекријс у жениној свести њено позитивно. хтео бих. Компликације могу да настану тек када дође до сукоба са јединим урођеним. Тако жсии вазда остајс незнано њено најдубље хтење.с сс нс еунротставља . Потвр!)иван.њспо порицање као друга могуНност. овдс псма двојности која бн могла да доведс до запажап. схвата себе озбиљно. оно што заправо значи њен живот.

. нсго и саме ссбе.”. не може на тај начин. угушити без последица. вештачки и споља. У том погледу жсис нс лажу само туфша. па била то и физичка.. .0н тако чедно и чисто обожава своју краљицу да би се тиме мало која жена задовољила поред вољеног човека: у мислима нагиње сладострашћу многа која иначе воли да се прави светица! Пред туђином изгледа смсрна. Али пије рскао спс. Но властита сс природа. Хигијена хиетеријом кажњава жену што пориче своје природу. док најдубља тсж!ва срца побија спољашњу варку!” Шта је иајдубља тежња жснског срца Волфрам јс доволшо јасно иаговсстио.

Њима одмах изгледа вероватно свако објашњење помоћу патолошки измењеног ткива или интоксикација нутритивиим путем.Од свих неуроза и психоза проблем хистеричних појава готово највише дражи психолога.можемо с правом да пређемо преко те предрасуде. То је далеко тежи и стога примамљивији задатак од сразмерно лако схватљиве меланхолије или просте параноје. Откривањем ”психичког механизма” хистерије може да се објасни бескрајно много 28 . А пошто још никада није дат никакав доказ да психичком пре мора да припадне секундарна улога него физнчком . додуше. осећају неотклонљиво неповерење према психолошким анализама. Готово сви психијатри. једино психичком елементу неће да признају примарну дејственост.сва указивања на ”одржавање енергије” дезавуисали су сами најпозванији физичари .

превире и у своје време ускипи у нападу: таква жена пружа мање више типичну слику болести хистерије. Тако се објашњава осећање сексуалног акта као ”туђег тела у свести”. потврђује и жели у дубини свога несвеснога Ја. и жести и унесрећује . њена исконска природа. а сада их (услед њој наметнутог и потпуно усвојеног мушког оцењивања које је прешло у њу и једино влада њеном будном свешћу) у целини одбија. Свако даље разјашњавање о хистерији ваља потражити у правцу којим су пошли ови научници: у правцу реконструкције психолошког процеса који је довео до болести. замислити овако: жена која је имала неки сексуалан опажај или представу и разумела их у првобитној вези или у односу на саму себе. Јер женина хронична лажљивосг прелази у акутну када допре до главне тачке. Њено настајање .претпостављајући неки сексуално ”трауматски” доживљај као најчешћи (а по Фројду једини) узрок обољењу . Да је овај пут по свој прилици тачан. кад жена асимилује 29 .то су наизменичности које се одигравају у хистеричпој жени.схематски треба.пошто ништа не говори против тога .а можда чак и све. ипак хоће. у којој онда тај конфликт даље ври. као жена. Бројера и С. за који вер^је да према њему осећа гнушање. Колосална имтензивност жеље. Фројда. и плаховито. по мом мишљењу.али их у исти мах. позитивно цени. потврђује чињеница да ни оно мало досадашњих правих објашњења о хистерији није стечено друкчнје: мислим на исграживања везана за имена Пјера Жанеа и Оскара Фогта. а нарочито Ј. увређеио одбијање и саме помисли на њу . која се само појачава сваким покушајем угушивања. а у ствари нешто га у њој.

Још штошта ваља објаснити и доказати појединачно. али код њих се криза развнја друкчије (као што је и њихова лажљивост увек друкчија. до ”абулије ” (безвољности). стварно неослабљене конституције. Да је женина врлина права. чврсто у њу урасли психички комплекс истисне и жена тако доспе до стања интелектуалне беспомоћности. ма колико дубоко допирала. рецимо. она доводи. мада често само до пролазног побољшања. у датом случају. Не поричем да има . Ово проиицање у органску лажљивост жене. која је тако карактеристична за хистерију. Има дакако и лажљивих мушкараца. и хистеричан. дакле. никада тако потпуно безнадежна). да сруши ту вештачку зграду и створи у њеној души поприште борбе из30 . ипак није толико чврсто укорењена да све потисне.иако релативно веома ретко .од мушкарца још и етички негативно оцењивање сексуалности. не би она могла да пати због ње. или боље речено: покорно им дозвољава сваки утицај. Жена је васпитањем или опхођењем усвојила читав систем њој туђих представа и судова. Она испашта само лаж против властите. Потребан је силан потрес да се овај огромни. Хистерија показује да лажљивост. у њену неспособност да сазна истину о себи. изгледа да је у начелу задовољавајуће решење оних тешкоћа које пружа етиологија хистерије. Силан страх кадар је. А познато је да хистеричне жене најлакше подлежу сугестији мушкарца.и хистеричних мушкараца: јер јсдпа од бескрајно многих могућности које се психички налазе у мушкарцу јесте да може да постанс жена. која једино омогућује да мисли на начин који јој уопште не одговара. Хистерија је органска криза органске лажљивости жене.

наслутити да они многе поводе сексуално аперцепирају. која уопште не могу да се обухвате и задрже. С овим је у вези и необично лако хистерисање. разборит суд и јачина воље . Све оно што припада њеној првобитној природи. а истовремено јс тако приступачна сугестивном утицају. С једне стране одликују се еминентно критичким разумом и великом сигурношћу суђења. познају и сузбију неком надмоћном сржи свесги. Све то више није тешко објаснити. које сада настаје. Може се. пред собом и пред целим светом. А с друге се и најбезначајнијим поводом страховито узбуђују и код њих је постигнут најдубљи степен хипнотичног сна. налазиће се у њеној суштини. У чињеницама названим ”(1ир1сх” и ”тиШр1ех 31 . оданде посматрани силно чулни. Темељна исправност. строго избегавање свега што је сексуално. међутим. опиру се хипнози итд. али њој потпуно неприродног духа. посматрају и опишу.све је то само део оне псеудоличности ко|у жена својом пасивношћу изиграва. ону ”несвесну психу” која може да се упусги у непријатности.међу несвесне. иако су објективно и најудаљенији од полнога. Увек је нарочито чудно изгледала заједница толиких противречности у хистерика. Они су. А ко би онда могао да каже за шта се у њима опет везао страшни спољњи догађај. итд. сачињава ону ”отцепљену. који је по природи привидно сасвим асексуалан. одавде гледани. објашњава необичну психичку растројеност за време напада хистерије и непрестану промену различитих расположења. претерано истинољубље. безмерно чедни. Стално пребацивање с једне стране на другу. потиснуте природе и додуше свесног. личност”.

као код жснс. та ”психичка траума” икада заиста асексуални ужас. Јер је "расцешвеност личности” могућна само тамо где од самог почетка нсма личпости. Сама хистерија је банкротство накалемљеног. Сви они чупепи случајеви којс Жане опнсујс у својој кп. бсз натчулног Ја. ниједан па мушкарцс. Стога жена услед ње повремено душевно постаје готово ”1аћи1а газа”: у њој сваки лични нагон изгледа потпуно збрисан (”анорексија”). Њено избијање на површину управо је она Фројдова "противвоља”. будуНи бсз душс. он је управо открио унутрашњу слабост 'И неодрживост њеиог примљеног Ја. до унутрашњег маскирања пред собом самом и упредања правог хтења у непробојну чауру. само код њс може да дође до тако непробојног прерушавања. стварајући тако прилику за избијање њене праве природе. плашио га и одагнао. коју жена 32 . ”(1оиђ1е сопзсЈепсе”. привидног Ја.рсшхшШу”.см пеком ту1>ом свешђу и иобудама које ес палазе у смислу њене сопствене природе. да заиалм лучу истине пад својом упутрашн. до појаве надања сношају у виду страха од самог акта. у ствари. као што је претпоставка хпстеричних стања које јс описао Жанс.ој садржано. нема снагс да учини свеепим спе што је у н.опЈНу) можс да будс толико пасамарспа потпуио пасивпим натапан. баш су ове појаве најзначајнији упут да се и када се сме говорити о једној души. површног. све док не наступе они покушаји праве женствености да иајзад савлада своје лажљиво одрицање. А.изи АиШшаНкше ркус1н)1одЈс|ис” одпосе се на жснс. ”двоструко Ја” хтели су неки да виде најубедљивије аргументе против признавања једне душе. Само жена (која. Ако је тај "живчани потрес”.

упијајући у себе све туђе. оно скакање са једног на друго. и тако створе онај превртљив карактер болести. окивало је и одбацивало. надирућих сила у онај систем начела и његовом помоћу стресе и угуши ту необичну напаст. које је хистерична жена осећала као неку дужност. који се налазим на тлу Кантовог индетерминизма то је последица њеног недостатка слободне воље за истину) условљава њену лажљивост. онај свеподражајни и никад константни облик који је увек толико отежавао дефиницију хистерије на основу њених симптома.осећа као туђу и покушава да је се реши. угушиване крајњим напрезањем. док је оно што она сматра својим правим Ја управо личност у коју се она претворила. ”рђаво Ј а ” у ствари је њена најличнија женска ирирода. То ”туђе тело” је полност коју она не признаје и неће да ода своју припадност њој. Ко је општио са женама знаће колико пута оне. али коју ипак више не може да одагна као раније. и ни у једној промени не пресахњује потпуно. али сада иструнулом и трошном. Али ни у једној од свих тих "конверзија” исцрпљује се нагон. и сада се још додуше могу да "конвертују” у сва могућна стања. Јер она покушава да сузбије ”противвољу”. ”Туђе тело у свести”. пошто су се њени нагони нечујно и као за свагда повукли испред наилажења моралности. јер он тежи да се испољи. сада жена поново жели да се склони од ослобођених. привидном Ја. Раније је оно спољашње приморавање. прибегавајући старом. Женина неспособност за истину (за мене. тренутно принуђене 33 . потискивало сопствену природу испред прага свести. Сексуалне представе. али овај је бар изгубио своје самодруштво.

која им у хипнози даје да осете праве узроке болести.ихопа лажл.а. зацсло. ЈЧшскн су примплс иостулат моралпости н . Ни самооптужбе које хистерични често гласно истичу нису ништа до несвесно лнцемерство.ипост. демонстративном намерношћу прсд туђипима) клонс сваке нсистипитостн. онако отпрве наводе које му драго лажне разлоге за своје речи или поступке. Упск јс упадл. Не може да учврсти поверење у исзтшитост хистеричне моралности када лскари (наравно верујући у то искрено) тако често наглашавају колико су њихови пацијенти морално чисти. Поиавл>ам: хистернчии не симулирају свесно: њима само под упливом сугсстије може да буде јасно да су стварно симулирали. Да хистерични са34 .мп колико то парадоксплпо звучало .да одговоре на неко питање.с истипс прндотло спол. само се тако могу објаснити њихова ”признања” о претварању. Осећање кривице не може да буде право када је подједнако за најмање као и за највеће ствари. Тачно је да се баш хистеричне жене најбрижљивије (али вазда са извесном.сваком приликом показују како га покорно извршапају. Напротив: доказ органског карактера њихове лажљивости и јесте баш у чињеници што заиста осећају те патње и што симптоми нестају тек са Бројеровом "катарсом”. Али ииачс они увек верују у своју оопствену искреност и моралност: ни напади који их муче нису уображени. те можемо да сс кладимо да је у души лупеж. Али баш у томс . постарао да се то зна.ивапо. па постспсмо у п.ихоно захтспап.попут доброг роба .нво када сс нско често нстичс као изузстпо чсстит човск: он сс у том случају.их уса1. Јср нс знају да јс цсло н.н јестс п.

за коју лаж једва може да буде преступ ако користи друштву и развијању врсте. .момучитељи имају меру моралности у себи и из себе. Ко је заиста сможден грижом савести не може овако да говори.Сматрати баш хистеричне за изузетно моралне личности јесте заблуда чије су жртве поглавнто Бројер и Фројд. па их онда иитају иису ли они (хистерични) скроз покварена створења. Моралном циљу социјалне етике. Што су хистерични више убеђени у то да се верно придржавају истине. какве су грехе починили. може бити. утолико је дубље укорењена њихова лажљивост. . То врло лако може да створи утисак прекомерне моралне строгости. јер је највише што се у хетерономији може постићи. они не би тако без избора оптуживали себе и не би неку најнезнатнију омашку себи пршшсивали у грех исто тако као и највећу погрешку. и практички. ближи него ма које друго биће. Најкарактеристичнији знак несвесне лажљивости њихових самопребацивања јесте начин на који поверавају другима како су рђави. јер је моралне прописе примила заиста сцоља. Хистерични су само потпуније него други примили споља у себе нешто што им је првобитно туђе. Они су ропски потчињени овом кодексу. Хистерична жена је манекенка етике успеха и социјалне етике: и генетички. те ништа више не испитују самостално и ништа више не одмеравају појединачно. Њихова крајња нсспособност да до!>у до вла35 . том идеалном човеку таквог хетерономог морала хистерични су. а ипак је крајње неморалио. морал. јер најлакше ствара утисак као да поступа алтруистпчки: њој дужности према другима иису посебан случај дужности према себи.

Алн он напросто проналази новн могив који нсма никаквс везе са правим разлогом из кога је тако поступао. одрекао свог хтења тс више нема способности за истину.” на психичке конфликте хипнотисаног болесника убедљиво доказује да његово осећање кривице није било исконско. упитан за разлогс.име госнодари други и ствара у н.у.хистерични никада не размишљају о себи. јср сс одриче својс сопстнепе вол. Оп. Он се. Ако сс нскоме у хипиози исшто иаложи. његова воља ствара сећање . Овде је такорећи експериментална потврда Капгопс етике.доказује се тиме што су хистерични најбољи медијуми за сваку хнпнозу.јер човеково Ја. дакле.може код жена потпуно избрисати и уништитн простом сугестијом да о њима не знају више ништа. Оно Бројерово ”противдејство. 'Гако хииноза доказујс како свака могућиост исгине зависи од хтсња истипс. смсста измишл. Ко се једном искрено осетио кривим никада се пуким . Чак се и сећање на извесне ствари из њиховог живота .а. А ко подлеже хипнози врши најнеморалнији поступак који се може замислнти: он запада у нотпуио ропстно. шгавишс. свој поступак нс правда само пред другима већ и пред самим собом потпуно произвољним објашњењем. а п. А све се жене могу хипнотисати и радо подлежу хипнози: најлакше и најдубље хистеричне.е и сопс’1Ч1епе свести. он то врши у будном сгању и. до истине о себи .а.ему свест по свомс иахо1)ен. од сопствсног хгсн.а којп му драго мотив за зч>. он би морао да се уплаши што ис зна зашто иешто чинп. већ само хоће да други размишљају о њима и да се за њих заинтересују . тј.стите истине. Да је хиинотисаии само лишсп ссћан.

али ја псћу.угрози то привидно обуздавање. У хистсричном пароксизму жсна себс јсдпако убеђујс. које зато мора да се изврши толико гласно што је поред свега лажно. Али чак и ово привидно обрачунавање са собом код жена хистеричне конституције ишчезава оног тренутка када природа .наметнуто споља. Туђе морално_ гледиште сразмерно је лако утицало на дете.<зхшппсИсх” хистеричнпх нису нншта друго до демонстративно одбијањс полног чина. али није имала снаге да га уздигне до будне свести и њиме продре насупрот њој.како она верује . који је она још и тада позитивно ценила.а ситница. "Ацјшбек ра. Само потисиута али не савладана прирбда поново прихвата стари до-живљај. а гласније је него раније зато што је сада опасност већа. те није наилазило на неки већи отпор у полним жељама које се из њега још нису ни развиле. то други хоћс. Сваки иокрст других доводи оиа сада у везу са оним тражен. Овде се вазда ради о последњој лажној одбрани конституције која огромном снагом кида окове. а у самој ствари потиче из њене сопствене природе и потпуно одговара њеним присним жељама.ем које јој јс . Тај доживљај 1 Стога сс женс после хистеричпог напада (но Жансу) иарочито лако преподе у сомшшбулизЈш: јср сс управо тада всћ иалатс иод иајсилнијим чу!>им утнцајем. не всрујући себи вишс потпуно као раније: та то ја уопште нећу.1 По томе се лако може разумети зашто сексуални доживљаји из времена пре пубертета толико често играју највећу улогу у акутној хистерији. као хистерични. Само зато хистеричне у нападу тако лако разљути и најман.полни прохтев .утицајем туђе речи не може потпуно ослободити тог осећања. 37 . то нски туђин од мснс хоћс.

Што хистерични напад може да има толико различитих облика и стално се претвара у нову слику симптома зависи. она једнако мења облике. може бити. Можда ће неко наћи да је овај покушај објашњавања митолошки. истинита и исконска природа хистеричних није њихово одбрамбено. иако некако нејасно осећају да је баш то њихова права и једина силна жеља. јер је њихово одбрамбено Ја само позајмљено. уместо да се схвати да је потекао од ње саме. А то је баш основна грешка свих лекара-посматрача хистерије што наседају лажима хистеричних као што ови лажу сами себе1: права. те настаје криза.иносг сасним јс несвсспа.тек се сада приказује у свој својој заводљивости. само од тога што се не зна порекло болести и што јединка не признаје чињеницу да код ње постоји полни прохтев. Жсна уошпте нијс снособна за прану лаж. Сада није више тако лако као раније одстраннти праву потребу из будне свести. могли би свесно да га оцене и одлучно одбију. уколико је супротнос!' истшш. Стога она пожуда и не може да остане идентична. она такорећи прескаче са једног дела тела на други. Али изгледа 1Сасвим јс понршно старо мшшпсљс да хистерици свесио симулирају и причају лажнс причс. када нема идентичног субјекта. ма колико се они трудили да представе у себи и другима како им је оно туђе. А овако се маскирају. и мислима утврде и поново признају. Да је то одбрамбено Ја заиста њихово властито. Јер лаж је многообразна. 38 / . већ њихово одбијено Ја. те им стора недостаје храбрости да погледају у очи властитој жељи. Жсшша лажл. а пошто треба да се угуши. већ се тај прохтев приписује једном другом Ја. они би могли да иступе против тог осећања као против нечег туђег.

Јер кад би је она признала и просудила. уместо да је што више пустила на вољу својој чулној природи. Уираво праскање и бешњење хистеричних против онога што осећају као ту!>е хтењс. Непокорна жена биће. те баш тиме потпада под њену власт. пошто то стварно спада у посебну женску карактерологију. показује да су стварно исто толико ропски потчињене сексуалности као и нехистеричне жене. По тој теорији хистерична је она жена која је пасивном прилагодљнвошћу просто усвојила комплекс мушкарчевих и друштвених судова. дакле. натчулно. мегера 39 . као што је признала иначе све и најнезнатиије ствари. Слушкиња служи. Сад ће се с правом поставити питање зашто нису све жене хистеричне кад су већ све лажљиве. слободно Ја. питање о хистеричној конституцији. То је. То је појава коју хистерична жена неће да призна за себи својствену. она је идентична са духовним типом слушкиње. противност хистеричној. она би се у исти мах уздигла и изван и изнад свога доживљаја. Хистерична жена постаје хистерична кас^последица своје покорности. Ако је овде излагана теорија тачиа. Јер и то је основа за поделу свих жепа. у ствари.поуздано да је само једна иста појава оно што се час јавља као контрактура. да су исто толико смушене својом судбином и немају ништа изнад ње: немају безвремено. Њена супротност. иако је оно њпхово најличније. апсолутно нехистерична жена (која је само идеја н не постоји у стварности) била би апсолутна мегера. час опет као хемианестезија или чак као парализа. она мора и иа то да да одговор који одговара стварности. Овде нећу дуго да се задржим.

1 За слугу се може и мора бити рођен. иа пример шта да купа.а) искал>ује на другима. који јој је по природи исто тако туђ. ЈТажљивост те поводљиве оданости испољава се у хистерији. јер је усамл. Мегера отворено и дрско лаже. а не. Мсгсра ”мрзи” другс. као хистсричпа робип>а. то су на пример нолицајци. док хпстсрична саму ссбе прогони. Због тог прихватања и опште способности усвајања било је потребно тако исцрпно претрести хистерију и хистеричну жену: то је тии који 1 За то постоје аналогијс и мсђу мушкардима: има рођсних слуга. па ссби. Много која богата госпа. Спе што з-итти мсгеру искаљује сс на ближљсга. Мегсра не трпи самоћу. само што се'оиа вазда искукава другима. која није на то принуђена. А служавка и мегера увек се узајамно допуњују. Оиа свој 1 пев (који свакако оиет потичс само из исдовол.с сличности са хистсричпом жепом. иако наравно иикада иије усамљеиа. Интерссантно је да полицајац углаином у служавци налази и своју сексуалну донуну. била би веома погодна за служавку. 40 .а. она мора да искали свој гиев на неком ван себе. Оиа исто ггако лако плаче као и слушкиња. али не знајући.2 Искуство потпуно потвр|)ује закл>учак овс тсоријс. јер по природи увек мисли да је у праву. наиме онда када дође до конфликта: са њеним властитим полним жељама.господари. а има и мушкараца мегера. док робиња рида и кад јс сама.ног ссксуалног задовол. док јс хистерична вазда бесномобна и тражи ииспирацију сиол. 2Да иавсдсм јсдан баналап прнмер: апсолутна мегсра никада н с 1ј с уиитати мужа шта да ради. Слушкиња се слепо покорава захтеву истине. и нагрђује свакога ко јој нротивуречи. слушкшва ”мрзн” ”ссбс”.еност идсптичпа са моралноиЈћу и услов за сваку истинигу двојину и множину. Ксаптииа има најман.еп.

управо баш ни онда када се .с јсдпом мушкарду. уједно је к жена за коју би се могло мислити да је способна за љубав. За такву лажљивост мушкарцу очевидно недостају и органски физиолошки услови. па тск оно доводи до ограђиван>а од свих осталих мушкарада. То би значило да се претпоставља да иски пут говоре и исгину. ако то хоће у некој намери. и њено самопосматрање и њена религиозност. Али љубав тс жене само је "духопно исиун>авап»е мужевношћу одрсђсног мушкарда. Као да искреност . Похвално се истичу њена стидљивост. И у жспској стидл>ивости изражапа се такво припадап.Је на краЈу јо ш могао да ми се противстави. Потпуно је нетачно кад се каже да жене лажу. и да плаче и да се зарумени. а слушкиња.карактерише оба типа. што је овладало њоме. а да она и не зна. Жена може по ћефу да се смеје. ако је присили нешто споља. а не мегера. Тај продес дити има нити можс да има везс са ираном л»убавл>у. Ако је овим истинољубивост овог типа жене разголићена само као њој својствени облик лажљивости.рго Гого ш(ето с! сх!сгпо .егера. и према томе све жене. ■ 41 . тако да на око ипак говори истину. IIо женска стидљивост није ништа 1СлушкшБа* а ие м.нијс управо оиа врлина за коју су жснс апсолутно нсепособнс и која им је иотпуно нсмогућна! Рсч јс о томс да сс увиди како жсна цслог свог живота никада нијс истинига.1 Но лажљивост . тс је стога и могућиа само код хисзсричних. за друге особине које се на њој хвале већ се унапред може очекивати да ни оне неће ништа боље проћи. Она чак на захтев може да изгледа рђаво: мегера. иа чак ни онда.органска лажљивост .као хистерична .ропски придржава гвој несамосталног захтеваља истине.

друго до прекемагање што се тиче секса. апсолутна мегера. Савршено нехистерична жена. демонстративно одрицање и одбрана од властите нечедности. А потпуно је хистеричла тек онда кад се зацрвени и ако је сама. тј. те није присутан ниједан стран човек: јер је тек онда потпуно прожега другим човеком и мушким судом. тамо у одговарајућој мери постоји и хистерија. тј. Гдегод се код жене опажа оно што се тумачи као стидљивост. . Почетак хистерије јавља се тамо где се жена зацрвени под непосредним утиском мушкарчевог прскора. неће да се зацрвени и ако јој мушкарац нешто с пуним правом пребацује. потпуно неподложна утицајима.

слаж ући се потпуно са налазом П о л а Солиера. Тако је и полна хладноћа настала по команди: по присилној снази прожимања асексуалним погЛедом на живот који је пријемљива жена усвојила од 43 . неистинитих. он ће навести број убода које је у свом (”сомнамбулом”) стању смео да перцепира.Ж ен е које се п р и ближ авају типу такозван е полне анестезије или фригидности увек су хистеричне. тј. очевидно само под снагом извесног притиска. већ само прим оравањ е које извесне осећаје удаљава и искључује из свести. П о зн ато је . лажљ ивих анестезија. па се медијуму постави захтев да каже онај број који му је у исто време пао на памет. ш то истичем .особито б лагодарећи експеримантима О скара Ф огта . П олна анестезија само је једна од многих хистеричних.да овакве анестезије не значе стварно одсуство осећаја. А ко се анестетисана рука хипнотисање жене избоде ма колико пута.

своје околине; али се као и свака друга
анестезија може опет отклонити довољно
јаком командом.
Са одвратнош ћу према полности
уопш те исто је као и са властитом
физичком неосетљивошћу према полном
акту. Неке жене заиста осећају такву одвратност и интензивну ненаклоност према
свему што је сексуално, па би се могло помислити да је инстанца против опште
важности подводништва и његовог изједначавања са женственошћу. Али жене које
могу да се разболе када неки пар изненаде у
полном општењу увек су хистеричне. Тако
се овде чак убедљиво потврђује тачност теорије која је подводништво приказала као
суштину жене, а њеиу полност подредила
том подводништву само као његов посебан
случај. Жена може да постане хистерична
не само услед полног насиља које је над
њом извршено и против кога се бранила
споља, не одбијајући га у души, него исто
тако и призором неког пара који врши
сношај - јер она мисли да га одбија, док се, у
ствари, њено урођено потврђивање сношаја
већ свом силином пробија, прелазећи преко
свега што јој је прирођено и вештачко, преко целог њој наметнутог и прикљученог
начина мишљења, у чијем смислу она
обично осећа. Јер свако полно спајање других осећа она као да је сама обљубљена.
Слично вреди и за хистеричну ”свест
о својој кривици”, ко јаје већ критикована.
Апсолутна мегера уопште се никада не
осећа кривом, помало хистерична жена
само у присуству мушкарца, а сасвим хистерична пред оним мушкарцем који је дефинитивно прешао у њу. Нека се бичевање испосница и покајница не наводи као доказ
жениног осећања кривице. Јер су баш ек44

стремни облици самокажњавања сумњиви.
Мучење тела зацело у већини случајева
доказује само да човек није изнад свога поступка и да га није већ свешћу о својој кривици узео на себе. То мучење је, изгледа, пре
неко настојање да човек себи споља наметне кајање, које у души ипак не осећа довол>но дубоко, дајући му тако снагу која му
по себи нсдостаје.
Али по чему се ова хистерична свест о
својој кривици разликује од правог
мужевног начина улажења у себе и како
настају самопребацивања хистеричних, веома је значајно и изискује тачну дистинкцију.
А ко таква жена опази да се у нечему
огрешила о моралност, она коригује себе
према кодексу моралности, и труди се да му
се покорава и удовољи му, настојећи да у
себи уместо неморалне жеље створи осећање које тај кодекс прописује. Њој не долази помисао да је то код ње дубока, унутрашња трајна склоност ка пороку; нити то
њу ужасава, нити се она повлачи у себе
како би схватила ову појаву и била потпуно
начисто са еамом собом. Већ се, напротив,
тачку по тачку прилагођава моралности.
Код ње се не врши преображај из основа, из
идеје, него поправљање од тачке до тачке,
од случаја до случаја. У жени се морални
карактер изграђује на парче; док код мушкарца, ако је добар, морални поступак
произлази из моралног карактера. Он се
заветом сав преобраћа; све што се може десити изнутра дешава се: прелаз ка убеђењу
које једино може да доведе до светаштва, а
није лицемерство. Стога моралност жене
није продуктивна и баш овим доказује своју
неморалност, јер је једино етика стваралачка: она једина ствара вечно у човеку.
Зато хистеричне жене и нису заиста гени45

јалне, иако оне најлакше стварају тај утисак
(света Тереза). Јер је генијалност највиша
доброта и моралност, која сваку границу
осећа као слабост и кривицу, као несавршенство и малодушност.
С овим је у вези и заблуда која се стално непромишљено преноси с уста на уста:
да су жене по природи религиозне. Женска
мистика, када се уздиже изнад простог сујеверја, или је благо скривена сексуалност,
као код многобројних спиритисткиња и
теозофкиња - ово идентификовање вољеног човека са божанством писци су често
обрађивали, нарочито Мопасан, у чијем
најбољем роману за жену банкара Валтера
Христ има црте ”Бел-Амиа”, а после њега
Герхард Хауптман у "Ханелином вазнесењу” - или је остварење другог случаја, где
жена и религиозност пасивно и несвесно
прима од мушкарца, и што јој се јаче опиру
њене властите потребе, то утолико
грчевитије настоји да је задржи. Час љубљени постаје Спаситељ, час опет Спаситељ
љубљени (познат случај многих калуђерица). Све велике визионарке које помиње историја биле су хистеричне. Најчувенија међу њима, света Тереза, није се
узалуд називала "заштитницом хистерије”.
Уосталом, да је религиозност код жена искрена и да потиче из дубине душе, оне би
могле или, тачније, морале би да буду религиозни ствараоци: али оне то нису никада
биле ни у најмањој мери. Разумеће се шта
мислим ако овако формулишем стварну
разлику између мушког и женског сге(1о:
мушкарчева религиозност је највише веровање у себе, женина религиозност највише
веровање у другога.

46

Ј Остаје. која без сваке сумње постоји и има исто тако мало везе са ”окулт47 . Али сс нз поступка који је праи пут прпмепио Фројд. код хистерика псома развијено. Туђа мушка воља својим утицајем ствара у хипнотисаној жени самопосматрача. у здравом животу хистеричних. Исти је случај и са видовитошћу хистеричних медијума.из изнуђеног самопосматрања у хипнози . кажу. само још еамопосматрап. У пароксизму то вештачко самопосматрање ишчезава пред све силннјим избкјањем природе. а Фогт обимнијс и егзактније употребио .јасно види да је то само мушкарац толико дубоко задро у жену да чак и у њој још посматра. посматра једино муш карац којим су прожете. дакле.с којс је. Тако је свако женско позиавање људи само прбжетост тачно процењеним мушкарцем. изазвавши стање ”систематски збијене будности^Апи и ван сугестије.

Као што су Фогтове пацијенткиње под енергичном вољом сугестора могле саме себе изврсно да посматрају. Зато је жеиа пре телепата него мушкарац. она никада неће чисто сазнање. зато она пре може да изгледа безгрешна него он. као објекат на коме се најлакше и најсавршеније остварује мушка воља за добрим и истинитим. Овим је исцрпена и тема хистерије. Она му у томе излази у сусрет. тј. уколико је морала да се спомене у сврху овог испитивања. међутим. Док. У жени се нешто аморално и алогично опире разјашњењу. И Вала може да дође до сазнања: али тек када ју је Вотан1 савладао. док јој се у властитој кући противставља и одвише ствари. зато она као видовита постиже више него он. дакако само као медијум. који може да је нагна на све. јер је њенаједина страст жеља да буде савладана. и из всликс даљиие завсзаиих очију послушпо чита тскстове у рукама страних људи. способна и за телспатске радн.ним” сииритизмом као и хипнотички феномени. него увек још и друго. Лажљивост и неморалност те моралности налазе се баш у покоравању мо1Врховии бог у старогсрманској митологији 48 .е. као што сам и сам јасио имао приликс да видим у Минхену. Мушка воља више господари женом него мушкарцем: она у жени можс нсшто да оствари. Оне жене које се наводе као докази женске моралности увек су хистеричне. мушка воља толико може да овлада жеиом да је чак учини видовигом и за њу нестану све границе чулности.и за добрим и истипитим исискорсил. тако је и видовита жена под утицајем претећег гласа мушкарца.иво супротстављене веома јакс страсти. Јср у жени нису (као у мушкарцу) вол.

као да је тај закон закон љихове личиости. а није. које их уздиже изпад осталих жсна. код љих нијс потскло из сопствснс сиагс и у срчаној борби са противником који јс ириснЈпсн на стајаљс. . Али хистсричиим жспама свсти сс бар љихова сопствсна лажЈвивосгг.ралности и понашању према моралном закону. IIри свему том најисјакнугијс жснс су баш хиетеричне жснс. Хистерична конституција је смешна мимикрија мушке душс. пародија на слободу пољс коју жена дрсд собом позира онога часа када најјаче подлежс мушком утицају. иако угунлшап>с паголскс полности. не питајући их напросто силом овладао њима. на с тс стране могу да важе као макар и највише патворени сурогат оне трагичности за коју јс жспа ипаче крајљс нсспособна. напротив.

Највише што може да постигне жена јесте нејасно осећање те неслободе. оскудан остатак урођене мужевности који јој помоћу контраста допушта макар и најслабије осећање нужности: нема апсолутне жене. По себи довољан доказ људске слободе налази се баш у томе што је 50 . као посматрач и борац. и ако сама не подлеже потпуној полној заједници.то очевидно може да буде само последњи одблесак слободног натчулног субјекта. тамно наслућивање неке коби над собом . него бар једним делом свога Ја стоји изван и изнад своје судбине. јер није обухваћен неопходиошћу.Жена је неслободна: на крају је увек савладана потреба да је силује мушкарац. било у властитој личности било у личиости других. Али јасна свест о њеној судбини н принуда под којом се налази немогућна је жени: само слободан човек сазнаје фатум. Она је под влашћу фалуса и бесповратно се препушта удесу.

да се искрено хоће њен пораз. Жена већином себе баш зато сматра невезаном што је потпуно везана. Лажљивост ове демонстрације против ропства условљава њену безнадежност. да им је робовање само зато морање што га желе сетимо се Хебелове Јудите и Ваћнерове Кундрије . која ће вечито да је подјармљује.човек био кадар да створи појам узрочности.ништа друго до страст. то се не може назвати јасном свешћу. има и даље неко тешко. условљени. можда. Жена је неспособна да савлада своју сексуалност. а ни схватањем или разумевањем. Она. Жена као да је проклета. само је он могао да начини концепцију Моире и Немезиде. Она неколико часака може да осећа како је тишти терет проклстства. нејасно осећање.. Да је борба против властите пожуде ноштена и права. она не пати од страсти. Највреднији примери женског рода осећају. јер за то је потребна воља за својим Ја. слободни субјекат. Али хистерија је баш оно за чим хистеричне жене жуде: оне и не пастоје заиста да оздраве.али ни то им не даје ону снагу да се уистину одупру принуди: у последњем тренутку оне ипак воле човека који их напаствује и настоје да учине својим господаром онога који оклева да их силује. јер сама није. Али како рекох: чак и ако жена икада отпочне да наслућује своју властиту детерминисаност. него и натчулни. које доводи до очајничке побуне. жени би било могућно да га припреми. јер јој 51 . штавише. Хистерија је такав немоћан покрет одбране од полности. само је он могао да створи Парке и Норне: јер он није само емпиријски. али никада ие бежи од љега. Само је мушкарац могао да говори о ”(1ига псссббкаб” у себи. али не до одлучне борбе са могућним изгледом на победу.

Њено викање и бешњење у основи је лажно. И баш када се понаша као да га најужаснутије избегава. Али ово женино зачуђујуће прихватање још је изолован факат искуства и наше излагање није је довело у бну везу са осталим позитивним и негативним својствима жене коју изискује теоријска потреба. почев од најрапијс младости испуњава. Моја тврђења није поколебало чак ни сре оно што људи обично називају женском љубављу. ни једно једино није трсбало повући или бар ограничити. Тако су лакше појмљива многа погрешна схватања о вишој моралности жене. читавој војсци хистеричиог подражавања свим мушким преимућствима.него и мушка свест па чак и социјални дух. прожима и преображава не само снага мушке сперме. Жену. Из дугог низа ранијих излагања. женском побожношћу. којима се тврдило да жеиа лсма било какав урођени. Какве везе има женина пластичност са њеним подводништвом и њена сексуалност са ње52 . која жену оплођује чак и на даљину . псоту1>ив однос ирема врсдностима. Она су одолела и иајјачсм јуришу. женском стидљивошћу и женском врлином. ону пријемљиву жеиу која овде јсдино долази у обзир. Тако се објашњава што жене сва она својства мушког рода која су по себи туђа женском роду при свему томе испољавају ропским подражавањем.што је зацело разлог невероватне духовне промене свих жена у браку . она највише жуди за тим да подлегне том проклетству.је слатка његова тежина.

за разлику од непосредног пасивног препознаван.а.пут скрену ги с прапог пута. Како је могућна она лажљивост која наводи жену да сама верује у оио што је чула једино од других. психички сквивалент оиштс-органске снособиости всжбања одвојило од човечјег памћења као нсшто сасеим различито. палази суштину у репродукцији прошлости. али памћење. . и има опо што јс само од и>их добила. па ипак еличио.иослсдилј . и будс оно плч) је само помоћу њпх иостала? Да сс на то питањс па!)с одговор погрсбно јс још јсдаи . Па ипак су оба својства била сродна. по својој нискости као н по својој узвишености (као стремљење сопственом овековечењу). Можда сс нско још сс!)а како сс животињско прспознапшвс. коју има само човек. Па се најзад осетила потреба тачне дистинкције између гшлног нагона и љубави. и опет се само прво својство признало животињама. Оотом се само ипдивидуација као својство свега органскога добро разликовала од индивидуалности. Јер обоје зпачи такорсћи вечито накнадно деловање временски ограниченог једнократног утиска.ном лажљивошћу? Зашто се све то баш у тој вези стекло у жени? И осим тога ваља још образложити откуда то да жена све може да прими у себе.

О ва два појма још увек се потпуно неправедно бркају. за вредношћу треба да се тежи. Ж ивотиња познаје само жељу за наслађивањем. полног нагона и љубави. Али нису се изукрштали само појмови вредности и наслађивања. то чине безмало увек исти људи. Наслађивање и вредност имају аналогије. ништа боље не стоји ни са разликовањем личности и лица. док јој је појам вредности потпуно туђ.Н еколико пута се и воља за вреднош ћу п ри казала као карактеристична црта човека. те тако у психологији и етици трајно влада највећа пометња. за наслађивањем се тежи. али се ипак из основа разликују. поновног познавања и памћења. Све те супротности непрестано се трпају у исти калуп. са истим теоријским назорима и као са извесним лредумишљајем. 54 . како би се избрисале разлике између човека и животиње. а што је још карактеристичније.

Што сс иагоп п вол.а гсггово увск смагграју исговсишм ннјс. до сада једва додирнуте дистинкције. активна пажња чисто људско својство: свако види да имају нешто заједничко па ипак различито.Овде се већином пренебрегавају -и друге. поппч) јс оспоиа сваког иоссбног психолошког /Н>жпвЈваваНм'1. са друге изузетно етичким појмом воље. Ништа друкчије нс стоји ии са позпатим бркањем вољс и нагона. јсдило Дарвипова кривица. Чопск још уз то пма I! вољу . Ја постављам: И животињска. сиосп јс скоро исто чоЈЖКо и Аргур Шопспхшуср са својим пејаспим. Само човеку. Ускост свести је животињско. односно ошите то јест органска својства јесу: мушкарцу својствена је: индивидуација индивидуалност препознавање наслађивање памћење » вредност полни нагон љубав ускоет свести пажња нагон воља 55 . Пагои је зајсдпичкп свим жшшм бићима.она јс слободпа и пс предсгавЈпа нсихолошку чињеницу. уосгалом. са јсдпс счрапс потиуио оппггс природно-филозофским.

Прастара тенденциозна идентификација оба реда и. указује на оно заједничко што делове сваког реда међусобно спаја и одваја их од свих делова другог. и испољава се као нагон. па ипак више својство. дакле. Лева страна табеле садржи основна својства свеколиког животињског односно биљног живота. и продужње врсте. 56 . у сваком смислу сродно. те би још могло да подсети на неко учење индијског тајног будизма. али се ипак од њега разликује 1о1о сосЈо. такорећи. на његову теорију о ”валу човечанства”. Индивидуалност. као да се изнад сваког животињског својства код човека ставља нека сродна особина. особито полног нагона. Сав тај живот је живот јединки а не нерашчлањених маса. који је унеколико сродан са органским животом. дакле. како изнад сваког својства свега живога код човека постоји још и друго. а у чему му је једнако? Јер табела јасно показује да сваки део левог реда има сличности са сваким одговарајућим делом деснога. памћење. само што је њима нешто придошло. али су зато ипак сви делови сваког реда тесно спојени међу собом. која ипак спада у неку вишу сферу као што се једна осцилација припаја другој: та нижа својства човеку никако не недостају. ради задовољења потреба. У први мах изгледа као да се овде изводи надограђивање виших својстава на одговарајуће ниже појаве у човеку. с друге стране. Откуда та чудна сагласност поред истовремене непремостиве различности. потребна да се непрестано разликују. То је. воља. А шта је то што је к томе придошло? По чему се оно разликује од другога. љубав могу.Видимо. да важе као својства другог живота.

Кад 1нста нсма свршсно јс са нижим животом. Може се у том другом животу видети нешто што се код човека накнадно развило уз ранија. у ствари. духовног. Алн дубље схватање зацело неће опај чулни. Поред органског човек има удела још и у другом животу.ен. чија нам се дубока оправданост овде прнказује.а. нарочито хришћанства. представља главну тему свеколике историје људског духа: то је мотив историје света. пеог|)аничсној красоти. Особине из десног ступца су одговарајуће ознаке всчног живота. п једино њему. опомс је потребна духовна (симбол причешћа). Као што се онај живот храни земном храном. идеја вечног. овај познаје . 1Још бн сс и даље моглс наводити аналогијс измсђу вишсг и нижсг жипота. ”рсгенерацмју” ~ и пронаст: копачан слом у луднлу илп у злочипу. даклс живи у споју са свсмиром. оиај јс еаврм1еп у својој бескрзјпој. усугљиви и пролазни живот сматрати за ствараоца вишег. овај всзују норма гипнп императнви изнутра. Дахје принции зсмаЈНског. новог живота религија. вишег. био само поиршаи погрсшан закл>учак што сс иазда и свуда дљх доиодио у псзу са душом. вишег и нижег живота. Онај је сврсисходан на свој ограипчсн иачпп.морални нреиород човеков. друга својства: овде нећемо да одлучујемо о овом питању. већ ће. у вечном животу Новог завета. вечног. носрсдиик спрсгс измсђу свакогорганизма и васионс. Није. Као што оиај зна за ро1. Као што јс чопсчја душа микрокозам. као што сс данас општс нерује. и дах јс. гласници јсдног вишег постојања које је уз то дато човеку. још много огшЈтнјс од чулних органа. као што је душа принцип всчног живота. напротив. 57 . Као пгго се опај одрећује каузалнпм закопом природс спол.То је.с и смрт. Вечито бркање и непрекндно раздвајање оба рсда.1 Својства која су набројана у левом реду заједничка су сваком нижем животу.

и смисао и сврха сурвавања из вечног живота у пролазно постојање. његово сагрешење. бескрајно западање потпуно невинога у кривицу.јер (према табели) оно што се губи и одбацује. могу да спозпам грех тек када га више не чиним. за мисао о праотачком греху . његово одражавање у царству неминовности. наиме. стварно постојање и живот ипак на неки начин остаје оно што јесте и бива емпиричка реалност и органска виталност . Овде се најзад наше испитивање налази пред последњим проблемом уопште. а чисто прљаво и како је савршено могло да згреши. Може се доказати да ни ја ни ма који други човек то никада нећемо да увидимо. празагонетка: разлог. а не чиним га више онога 58 . његово спуштање и унижавање. однос Бога према ђаволу.морати у првом да види пројекцију потоњег на чулност. Дуализам у свету је оно несхватљиво. мотив сагрешења. зашто је слободно могло да • постане неслободно. безвременога у земаљску привременост. Ја никада не могу да увидим зашто сам починио праотачки грех. у којој је оно тек стварно схватило своју сопствену суштину. надирање беспросторнога у простор. То је загонетка света и живота. јединим која заиста постоји и на који се још ниједан човек није усудио да одговори. Ако ми је овим успело да нађем прецизан израз за најдубљу мисао човечанства. Јер само последњи одблесак више идеје о вечном животу пада на муву која ми досађује и спречава ме да је убијем. духовнога у материју. оним проблемом који никада жив човек не може да реши. безвременога у време. Ја.сад још настаје питање зашто се чини ова кривица. однос ничега према нечему. То је однос слободе ирема неминовности.

докле год га постављам. Сваки мушкарац има неки однос према идеји највише вредности. а време Је загонетка о коју се разбијам докле год у њему живим. али коју може да постигне.' међутим. 59 . то је исто што и потреба за бесмртношћу. Није било тренутка у коме нисам жудео и за ништавилом. коју још не поседује. трансцендентног метафизичког битисања. Интелигибилна хиперемпиричка егзистенција мушкарца узвисује се изнад материје. а преегзистенција доброга одређује се према вредности. тек смрт може да ме научи смислу живота.из оног вишег. јер је увек још и детермннисан. А како је ова жудња могла да ми постане објекат посматрања и предмет сазнања? Та ја бих се налазио већ изван онога што бих сазнао: своју грешност не могу да схватим. то је најзад сасвпм јавно: у ње нема ни трага оног вечног живота којег мушкарац хоће 'да постигне и треба да постигне насупрот његовом јадном одразу у чулности. којој недостају индивидуалност и воља.часа када га спознам. која нема удела у вредности и љубави. Тек када га савладам. За овим потпуно безвременим битисањем. искључена је сада то можемо рећи . за том апсолутном вредношћу тежи мушкарчева најдубља воља. у њему има доста смртнога али и бесмртнога. разумећу га. прсма идеји апсолутнога. Вечан и виши живот не бивствују један за другим већ један поред другога. јер сам још увек грешан. простора и времена. Он има могућности да бира између њих: између оног живота који пролази са земном смрћу. према идеји и оне потпуне слободе. А да жена не жуди за личним даљим трајањем. Апсолутна жена. и живота коме смрт тек представља савршено чисто успостављање.

60 . кривицом. додуше. али душа опет чезне за тикЈ Да' се избави из тог каљања као праотачког греха. кога се баш тицала та љубав. ро1 >сн»а и ираотачког грсха. већ је мање или више тражила чулно оваплоћење. те тиме доказујемо да смо желели да будемо рођени када смо били рођени. можс да схнати сплет полпог жнвота. неће само вечан него и пролазан живот.јер дух влада природом: такав однос према идеји уопште или према божанству. Лли грех нијс бесконачна индивидуалиосг нсш ограличсна иидивидуа. Јер у њега би само још била чиста воља за вечитим животом. 1Тако сс.1 Човек који се уопште више не би бојао земаљске смрти умро би управо истог тог часа. осрујсм. Јер је. хватајући се грчевито за земаљско постојање. Поједнначии облик у комс нижи жмвот хо!'1Сда се одржи назвао сам рапијс отпадништвом од идсје. Ми се плашимо помисли на смрт и боримо се против ње. прижељкујући још увек да будемо рођени у овом свету. Као што љубав родитеља није била чиста љубав према идеји. а то човек може и треба у себи самостално да оствари: то се ствара као што сав живот сам себе ствара. услед његовог живота на земљи настало растављање и одвајање од апсолутнога. тако ни син.

као права жена. као божанство. јер сваки има однос према слободи. Жени време уопште није одређено. Срећним може да се осећа само неко сасвим пасивно створење. жена које замишљају да су савршене. међутим. али је није потпуно постигао. оно за њу нема смисла: не постоји жсна која себи поставл>а питање шта је сврха њеног живота. земља задатака јесте будућкост. или потпуно активно. а ипак је на земљи некако неслободан. А једносмисленост времена само је израз тога да овај живот треба и може да има смисла. а мушкарац никада н<? може да има то осећање. 61 . Срећа би била осећаше савршенства. Има. Срећне су само жене. Ниједан мушкарац не осећа се срећним. нема мушкарца који би био срећан.А пошто је сваки мушкарац у неком односу са идејом највише вредности. Мушка^ац увек има за собом проблеме а пред собом задатке: сви проблеми имају корена у прошлости.

Јср постоји утицањс. која никад не може да буде дубоко несрећна. бсз њсга чак пп гепијалап човек нс би био ништа. које вољи једннке може да репродукује све доживљаје. Љубав и духовно стваралаштво приближавају мушкарца највишој спонтаности. Стога је жени. савршена слобода. несрећан мушкарац.да сав устрептао осети њену близину. иако се тај појам у њему никада не реализује адекватно. ускоро испуњава и прожима читавим садржајсм свога Ја. Рецептивност се не може уклонити са света иикаквим фихтеовским насилпим превратом. што није везана ни за какву кривицу. допуштајући му -. а његова спонтаност. Стога му они најлакше предочавају појам среће. И појам среће створио је мушкарац. јер се порсд уобличавања искуства налази и материја. Земал3ски жпвот мушкарцу јссте и мора да буде страдан. те му није потребма индукција да спозна идеју неке ствари.иако само за тренутак . Нема човека комс пије нотребно опажање. па ни највиши степен неслободе: јер се његова кривица гомила што се више удаљује од идеје слободе. Жене се никада не устручавају дапокажу своју несрећу другима: просто' зато што њихова несрећа није права.е. а никада неки незнатан. његова слобода. У чулном осећају човек је пасиван. силнији и бржи од свих других.Срећа би за мушкарца била једино потпуна. већ и стога што јс човск у осећају ипак пасивап. иако га он. 62 . и срећа заправо празна реч. стварајући му илузију остварене потпуне слободе. чиста активност. а понајмање за кривицу земаљског жнвота као прародитељског греха. долази до изражаја тек у суду и у облику универзалног памћења.

према т<?ме да ли нешто јесте или није. јесте чињеница да чак ни пред лицем смрти нису свесне проблема живота . Њихово самоубиство је . по оној схеми сажаљења прсма себи самом. која је за свако дубље схватање идентична са апсолутним. Мушкарац -у својој актуалности . као највиши појам 63 . оиа ссбс ирсд самоубиство нсизмерно жали. наиме. Жена нема удела у онтолошкој реалности. те стога нема никаквог односа према ствари по себи. како ће их жалити.верује у ствар по себи: њему је она или апсолутна. увек у мислима везано за друге људе: шта ће они мислити.свога живота: јер у њима није хтео да се оствари виши живот личности. Човек је мушкарац или је жена.утнти. са идејом или богом. Како би жена и могла да сматра неку нссрећу за своју када је неспособна да има судбину? Али најпоразнија и по празнину и ништавност жене прссудна. Сада може да се одговори на питање које је формулисано на почетку овог другог дела као његов главни проблем: питање о значају мушког-битисања и женског-битисања. оне не постоје. То не трсба схватити као да жена у трепутку када себи одузима живот није дубоко прожета својом. по њспом мшпљењу увек псзаслужсном несрсћом.л. како ћс сс жалостити или како ћс сс . у ствари. које је.свом генију .Последњи апсолутни доказ потпуне ништавности женског живота и његове потпуне лишености вишег битисања пружа нам начин на који жеие врше самоубиство. оне су ништа. где дакле човек потпуно престаје да буде субјекат. Жене немају ни егзистенције ни есенције. Баш напротип. само заједничко проливање суза са другима над објектом саосећања других.

јединице вишег живота су индивидуалиости.онда је он филозоф. Мо64 . Жена подводи. царство апсолутне лепоте . Жсна нијс ни морална ни аморллма. организми. Она нема правца. Стога жена једнако лаже. Жена нема односа према идеји: нити је пориче. моиаде. Жена је лажљива. или је чудесна земља бајки његових снова. А свака монада разликује се од сваке друге.он је тада уметник. као што је и алогична. Мушкарац хоће целу истину. и ако објективно говори истину. не хотећи њиме заиста храбро да потврди неко битисање. ”метаорганизми”.Животиња додуше има исто толико мало метафизичке реалности као и права жена: но она пе говори. А обоје значи исто. Да би човек могао да говори истину мора да буде нешто.иедостајс знак. коме је дат спољашњи облик суда а ускраћен унутрашњи. а само неко ко и сам нешто јестс. душе. као жена. Жена дакле не битише. ни ан1>ео. па следствено томе и не лаже. како их изврсно назива Хеленбах. ко. нити је потвр|)ује. И стремљење сазнању коначно је идентично са потребом за бесмртношћу. није истинољубив. може да има однос према битисању. н није ни добра. . Али ко о неком стању ствари искаже своје мишљење. тај неминовно мора увек да лаже. ни зла. ни 1>аво. иа чак ни сгоиста (те су стога могли да је сматрају за алтруисту).битне вредности . а то значн да он хоће само да битише. Њој . оне су међусобно одвојене како само могу да буду одвојене две ствари.матсматички речено . Јединице нижег живота су индивидуе. А свако битисаше јесте морално и логично битисаље. Јер је истина спојена са битисањем. већ је само аморална.

Пошто жена нема Ја.) 65 . дакдс. жел»а за заобилажељем сношаја.мо гдс опа делујс у иај|шдљивије. оии који то умсју завијспо да исксоку као умсишци. или би чак у шсму обожавао најдубЈну. матс вс1ш).од кога. по њеном схватању. Ја и Ти спадају заједно. Мушкарац има граница. који би у сиошају видсо више нсго животишски. нндивидуацију. испољана сс баш у појшом живогу. (ли?м овим склоностима зпјсдничко јс 1шс'П1иктшжо избставапљ' нотпунс тслсснс зајсдиицс. разлучивање. Али њој је и туђе Ја исто такав савршен тоталитет. уколико им јс разпијсна ссксуалпост. Само сс иј тогш оојаипнава зашто сви зиачајпи људи. зато може да подводи. бсз суми>с. Свака монада представља за себе заокругљену целину и јединство.шост неиријатсљ здједницс: та. и онн који морају да прс]1утс тако бескрајно миого као филозофи .због чсга пх онда смаздкцу сувотгарним и бсстрасиим . свтвски. али зато имаЈу цео свет у себи. у који она не дира. као пар. није у стању да опази и схвати или цени и поштује или призна самоћу ближњега као нешто у шта се не дира: а пошто за њу нема усамљеностп.наде немају окна. сви I оиијалпи л>уди бсз изузетка. за њу не постоји ни Ти. и стога. стопљеност. као код гсинјадиог новека. он потврђује и хоће границе. Жена. Јср ис постоји и пикада нс можс да постојн заисгга зпачајан човек. најспс гију мистсрију. то јест генијална индивидуалност. Наиван монизам искључиво је женски. Тенденција њене љубави је тенденција њеног сажаљења: заједница. нема ни мноштвености. Мушкарац као монада. одвратан чин. као потенцијална или актуална.1 1Спака је индивидуа.зашто. и иначе свуда хоће разликоваље и одвајање. која не зна за самоћу. као неразличита целина: зато жена може да спаја. патс од најјачих иолпих псрвсрзија (било од ' садизма” било од ”мазохизма'’ . за њу постојп само неодељена стопљеност.

наиме. Свако мушко пријатељство јесте покушај саображ авањ а у знаку једне исте идеје којој пријатељи стреме.З а жену нигде не поетоје границе њеног Ја које би могле да се пробију.ицс траже интимиости наоснову свог пријател>ства 66 .са намером подвођења. одвојено.што нарочито ваља истаћи .1 Ако. То је пре свега главна разл и к а између мушког и женског пријатељства. ружна налази извесно полно задовољавање у дивљењу које се указује лепшој. и то . Ж енско пријатељство је ћућорење. од две девојке или ж ене једна важи за много лепшу од друге. тако да м ора да их чува. Јер се на њему заснива једино могућ начин интимнијег и неподмуклог опш тењ а међу женама: укол и ко не траж е чисто женско друштво искључиво оговарањ а ради или из материјалних интереса. па ипак удружено. свакк за себе. 1 Мушко пријатсљство устручава сс да поруши ограде мсђу прнјатсЈпима* пријател.

ој осс!иа обл.то је епе. Када би мушкарац. у њима нма извеспе величнне. помисао на то толико би је сексуално узбудила да не би остало места за љубомору. у суседној соби грлио или имао другу жену.Услов сваког пријатељства међу женама. за коју су жене неспособне као и за све што је велико. било добро или зло. јер јој јс опа . једипо и са н»снс странс подржаиа дал»е трајан»е токпнх одиосц. дакле. порсд интереса због суиротлости са н. Најмање што тражи и најружнија жена и у чему већ налази извесно уживање јесте да се људн диве и. а појам права женама је трансцендентан. маи. себе у другима. Са овим потпуно сливеним животом жеие у везп је и чињемица да она никада не осећа праву љубомору. чак и ако је она у њега лудо заљубљена.иотпуно несвесно . Опасс такорсГп! у н.убл.авиње.сно сопствено полно задовол.е иаочиту или маи»е запажепу има уоола сажалиикк унола нрезрино осећање. којс.еном .1 Из овога јасио се иетичс потпупо безличан живот жена као и надиндивндуалап смисао н. Једино у случајевима велике неједнакости и безизгледне конкуренције ружна може да се заиоси лепшом. Но то није главни разлог што жена никада не може да буде сасвим љубоморна на мушкарца појединца. Мушкарцу би 7 У таквим случајевима лепша за опу другу. жуде за ма којом њеног рода. Оне подводе себе као и друге.пајближе средсз во за н. Ма колико ниске биле љубомора и осветољубивост. пре свега је искљученост сваког супарништва међу њима: нема жене која себе физички не пореди са сваком другом женом са којом се упозна. 67 .еиим сонствеиим нредпостима. У љубомори се крије очајничко тражење неког тобожњег права.ихове сексуалности и подводпиштво као основна црта њиховог бића.

он јој је иктелектуално само дотле загонетан и привлачан док пије начисто са том тачком. Али жена у души готово грозничаво потврђује цео ток ствари . Из свега овога још једанпут се јасно види да су жснственост и подводништво идентнчни: чисто имаиептпо посматрање предмета морало бн да се заврпш овом кон68 . он је изван и изнад такпог доживл. Овде је и разлика измсћу подводништва жеие и подводннштва злочинца. али за њега је подводништво само посебан случај. у ствари. те би му се згадило бављење у близини. Често и мушкарчево интересовање за неког ближњег који му је загонетка допирс до његовог полног живота. ако себи неће да призна да је у дубини душе ипак желела ово спајање. својствена је само женама.ега. Јер он иовлађујс злочину и чулности било где сс они вршили: он се радује сваком убиству. п. помисао на ту!> сношај никада тако потпуно нс овлада мушкарцем.такав призор. мсђутнм.у помисао па опо што сс баш норсд њс дсшава грозмичаво узбу|>ујс и такорсћи опчињава. на исти начин и према мушкарцима и према женама. Жену код сваког човека занимају пре свега н изнад свега његове љубавне везе. прати цсо процес бсз самопиклости. и сваком пожару и разарању п пропадању. био до крајности одвратан и гнусан. Осим тога.или постаје хистерична. који за н. али је код њих опште распрострањена. Али она радозналост која блнжњега готово присиљава на сексуалност. и нијс дожипл.аја. Јер и злочинац подводи. Жсна. свакој смрти и свакој несрећи. када би за њега знао. Јер оп свуда тражп оправдањс свог сопственог скрстања ка небитисању и нижем животу.ај.

статацијом. Али моја је намера шира, и верујем да сам досад већ наговестио како је
жена као позиција, као подводачица, тесно
спојена са женом као негацијом, која је потпуно лишена вишег живота као монада.
Жена остварује једну једииу идеју, која баш
зато пикада пе може да доспе до њене свести, ону идеју која је крајн>е суиротстављена
идеји душе. Бпло да као мајка жели брачпу
посгсЈву, илн као блудншда прсгпоегавЈва
орп(јан>с, бпло да уднојс хоћс да заенује породицу пјш 'гежи за масоииим спајап>см на
Нснеј)Ш1ом брегу1, опа увек поегупа по идеји заједиицс, опој идсји која мешазвем најдаље уклања границе индивидуа.
Тако овде једно омогућује друго: смиеар сношаја може да буде само створење без
ипдивидуалности, без граница. Није без разлога што се у доказивању почињало толико
издалека, као што се зацело још никада
није десило у разматрању овог предмета
ијј и пначе ма ког карактеролошког рада.
Ова тема је зато толико обимна што овде
мора да се покаже однос свеколиког вишег
живота, са једне, и целокупног нижег
живота, са друге етране. Овде свака психологија и свака филозофија налази пробни
камси којп је болш од већине других и на
коме треба да се окушају. Само зато про~
блем мушкарца-жене у свакој кардктерологији остаје најиитересантније поглавЈБе, и
само зато изабрао сам га за предм^т тако
обухватног далекосежног испитивања.

1У лсгеиди о 'Ганхој «."ру којује обрадио Хајис Венсрин
брег јс место ссксусшиог оргијан>а. (примедба рсдакцијс)

69

Стигавши до ове тачке излагања многи ће зацело отворено да упитају оно што
су можда до сада у себи разматрали само као
сумњу: да ли су по овом схватању жене
уопште још људи? Да ли их по пишчевој теорији не би заправо ваљало убрајати међу
животиње или биљке. Јер су и оне, по његовом мишљењу, лишене неке више егзистенције од чулне; и њима је ускраћен вечан
живот, као и осталим организмима којима
није ни потребно ни могућно лично даље
трајање. Њима подједнако није дата метафизичка реалност, оне не постоје; ни жена,
ни животиња ни биљка - све су само појаве,
нигде на њима нема ни трага од ствари по
себи. Мушкарац је по гледишту које је најдубље проникло у његову суштину огледало свемира, он је микрокозам. Жена је апсолутно негенијална, она не живи у дубокој
вези са васионом.
70

У Ибзеновом ”Малом Ејолфу” жена
на једном лепом месту хаже мужу:
Рита: Та ми смо најзад само људи.
Алмерс: Али смо помало сродни и са
небом и морем, Рита.
Рита: 'Ги можда. Ја не.
Овде је сасвим језгровито исказано
сазнање песника (кога - не разумем зашто тако често погрешно схватају као славитеља жена) да жена нема никаквог односа
са идејом бесконачности и божанством, јер
у ње нема душе. До брамана се, по индијском учењу, доспева само преко атмана.
Жена није микрокозам, она није постала по
слици и прилици божјој, Је ли дакле још
човек? Или је животиња? Или биљка?
Анатому ова питања морају да изгледају веома смешна, он ће већ отпрве сматрати да је промашено становиште на чијем је
тлу могло да ннкне овакво постављање проблема. За њега је жена ћото харјсш и добро
се разликује од свих осталих врста, те није
друкчије придодата мушкарцу него женка V
свакој другој врсти и фели свом мужјаку. А
филозоф зацело не сме да каже: Шта ме се
тичу анатоми! Па и ако са те стране не сме
да се нада богзна каквом разумевању за оно
што га интересује - он овде говори о антрополошким стварима, а ако нађе цстину, ни
морфолошким чињеницама не сме да буде
ускраћено њихово право.
>
И заиста! Жене су додуше са несвесним у себи ближе природи него мушкарци.
Цвеће им је сродио; а да су и животињама
ближе него мушкарци - то доказује њнхова
без сумње већа склоноет содомији (мит о
Пасифи и Леди). И одиос нрема кученцету
по- свој прилици је много више чулан но
71

ипак је допуна М.1 Али жене су људи. страх. 1 Што нс смс да сс брка са сиособношћу мушкарца да обухвати цслу нрироду. врсмсна и нсврсмсиа. За све што има мушкарац. сензибилност итд. елсктрици'шта и магнстизма него мушкарци. Још од самог почетка је читаво ово испитивање ишло за тим да докаже како се овакви принципи мушкости и женскости не смеју схватити као метафизичке идеје. извесно памћење. већ се морају претпоставити као теоријски појмови. иако не унутрашњи. ипак она зацело има огроман значај за проблем жене. много веће него само физиолошко-сексуалне. премда није и континуисано јединство самосвести. А какве силне разлике између мушкарца и жене. Овим се поново поставља питање о последњој суштини полне супротности. Дат им је спољашњи облик суђења. жсне много вишс зависс од мссеца и мора.онс су у каузалном узајамном одиосу прсма свим осталим деловима. Тако настаје извесна амфисексуалност појмова. коју замишљамо без најмањег трага интелигибилног Ја.) имају и мушко и женско значење. л>убав. жене су лица (иако нису личности). Улога коју у животињском и у биљном царству игра мушки и женски принцип овде не долази у обзир. А ако чињеница нарочитог сексуалног и еротичног допуњавања људског мушкарца помоћу људске жене и није она морална појава о којој брбљају присталице брака. зато игго није ссшо нрирода. Животиње су осим тога само јединке. фантазија. 72 . постоје бар код човека. у њих постоје особити сурогати.што се обично представља. мада не и говор. реч је једино о човеку. стид. Жснс су у природи као један дсо и>с. који једнако доприносе оним заблудама којима тако радо подлежу поштоваоци женствености. језик. пошто многи од њих (таштина. Чак и Ж.

додушс. захваљујући ”предностима иоделе рада” и "олакшању у борби за опстанак” потпуно неостварива представа. доказао је Густав Теодор Фехнер непобитним аргументима давно пре Дарвинових модерних буба гробара. преоптерећеним.е тог назора. Даришшзам јс.схпатање које. . Али да је такав ”постанак пола”.сговој скоро смсишој новршпосги н иптелсктуалној скромиосги не предп вшпе трошити рсчи. бесполним нли двополним врстама. О и.еност има да захвали зоологу МилнПдвардсу. иеобично новоллк) утицао иа популарисан. по мом мишл.показало се у току целог даљег излагања.сњу. многи су чак мислили да полпо диференцирани организми произлазе из ранијег стадијума сексуалне пераздвојености: услед победе бића која су постигла такво растерећење функција над примитивнијим. за своју парочиту распростран. По томе изгледа скроз неприхватљиво оно гледиште које у чињеници двојства полова не види ништа друго до установу за дистрибуцију различитих функција на различита бића у смислу поделе физиолошкога рада .

Жена тражи да се усаврши као објекат. или ствар свога детета. То се већ донекле наговестило приликом покушаја да се објасни природа еротике. Жена неће да се са њом поступа као са субјектом: она увек и свуда . њихов значај може да се одреди само упоређивањем и супротстављањем. и поред свег забаш уривања неће да је узимају друкчије него као ствар. Она је ствар свога мужа.по томе и јесте жена . и да осети над собом вољу.хоће да остане само пасивна. Н ико толико погрешно не разуме ш та жена заиста хоће као они који се интересују за њен душевни живот. неће ни да се од ње плаше ни да је 74 .Изоловано се не може испитати смисао мушкарца и жене. доживљаје и евојственост и саосећају са њеним осећањима и надама. У њиховом узајамном односу мора да се налази кључ за откривање суштине њих обоје. Однос мушкарца и жене заправо је однос субјекта и објекта.

потоње. Опо што гносеолошки значи супротност субјскта и објекта. тако и жена постоји и има осећаље да постоји тек када је муж или детс као субјекти уздигиу до објекта. то је оитолошки суп|Х)тсгаилЈан. из критике искустпа у метафизику. И најдубљег мислиоца спушта на ниво најплиткије новршности онај који га . иоклањајући јој тиме егзистснцију. супротност форме и материје јесте разлика есенције (када материја нема облик она је апсолутно без квалитета). Као што чист осећај постаје стварност тек када постане појмован. нити хоће да буде уважавана. његово место. напротив. То јс само прсвођсп. по себи безоблично оно безгранично.наводи на помисао да је његово небитисање простор. Ниједан значајан филозоф зацело неће да припише простору неку метафизичку егзистенцију. оно у шта улази облик. али он зато неће нипошто ни да га сматра за небитисање по 75 . немајући међутим сама никаква одрсђена или трајна својства. Док је дакле супротност субјекта и објекта сгварно супротност егзистенције (пошто осећај стиче реалност тек као предмет супротстављања субјекту).бзначи као небивствованост. која је апсолутно неиндивидуалисана. и могао да. Она. има исто толико мало есенције као што чистом осећају. то јест поставши предмет. која је дакле оно што може да прими сваки облик. Стогаје Платон материјалност. оно вечито друго.штеде. жуди само за тим да буде жељена као тело и поседована као туђе власништво. праматерију. мешљиво тесто. Материја. по себи припада већ егзистенција. творљиву масу.е оног рлзликовања из траисцендснталпог у трансцсндентио. материји искуства.као што се често дешава .с формс и матсријс.

Тек ово сазнање представља завршни камен читавог знања. који и сам материју (која узима све облике) упоређењем назива мајком и’ дадиљом свега постојања. Полно смерање жене иде за додиром. то је само нагон за додиром а не нагон за опуштањем. С тим се подудара што је њено најтананије и у исти мах једино више него код мушкарца развијено чуло осећај пипања. Жена није ништа. Чуло пипања за своје делање изискује најприснију телесну близину. Тек дубоким размишљањем стиче он реалност и постаје проблем. из метафизички егзистентнога и несуштаственога. Зар је дакле толико оштар дискоитинуитет и самовоља што значај жене за човека уопште видим у заступању материје. Филистру управо Платонова небивствованост изгледа нешто најреалније. Баш је карактеристика потпуно непосвећеног. Човек се меша с оним што додирује: то је изузетно прљаво чуло и као створено за неко створење настројено за телесну заједницу. који је у својој природној филозофији код акта опло!)ења женском принципу доделио материјалну а мушком стваралачку улогу? Мушкарац је као микрокозам и једно и друго: он је састављен из вишег и нижег живота. продуживши стопама Аристотеловим. сагласивши се и проширивши гледиште Платона. дрског брбљивца што је њему празан простор само ”ваздух”.себи. помоћу њега јасно је све што је још било нејасно и заокругљује се у затворену везу. дакле није ”ништа”. из форме н материје. она је само материја. И око и уво воде у безграничност и наговештавају бесконачност. Њиме се по76 . збир свих вредности постојаља а то није ништа друго до материја.

Одавно утврђена повезаност садржаја мушког душевног живога насупрот несређеним и хаотичним представама код жене доказује опет само исту ту супротност форме и материје. специјално за наставно ррадиво. Мушкарац је форма. Али само нослсдн. док мушкарац памти само оно што га заиста занима. Жена је материја која прима сваку форму. на ту лишеност сваке првобитне форме своди се пре свега такозвана женина поводљивост. опажање опипљивога. материја му и психолошкн (не само логички) не би била нешто иоле бивствујуће. жена материја. као што је Кант доказао. онда то и у односу њихових узајамних појединачних доживљаја мора да дође до изражаја. заборављајући све остало.и остатак жснскости чини да за мушкарца материја пикада потпуно нс изгуби каракгср стварнс рсалности. могу да се објасне једино инанитетом и нулитетом жене. не може се рећи ништа друго до да је такво испуњавање простора које свему што настоји да у њега продре супротставља известан отпор. Ако је то тачно. Али на ту самоматеријалност. која може да се прожме свим и свачим.а као "примарпи” кпалитст свсга искуства. Да посгоји апсолутни мушкарац.снице чула пииан. тумачење хенида. Она испитивања која су дошла до резултата да девојчице имају боље памћење од дечака.средуЈе осећај отпора. Материја хоће да се формира: зато жена тражи од мушкарца разјашњење својих збрканих мисли. А баш о материји. и нрсвелики карактер рсалности који за већину људи увек имају чип. Искуство ”препреке” створило је и психолошки (не гносеолошки) појам о стварн. њеиа нарочита способност да прима туђе 77 .

Стога заправо. Стога ниједна не може д'а се сведе под неки обухватнији појам. Жена није ништа и само зато може да постане све. замериће му што не објашњава шта је заправо мушкарац. у њему су садржане све могућности уопште. Док мушкарац увек може да постане само оно што јесте. Мушкарцу се једино можда може помоћи да буде оно што он хоће. У томе се састоји њена надмоћ и несхватљивост за мушкарца. њихово је својство то што уопште немају својстава: то је читава компликованост и читава загонетност жене. Чак и ако је неко сагласан са досадашњим излагањем. Постоји ли уопште појам о мушкарцу као што постоји појам о жени. а не мушкарце. Може ли се и код њега утврдити неко опште својство као подводништво и несуштаственост код жене. њена сугестибилност. високо цењење сексуалности. и може ли се тај појам дефинисати на сличан начин? На то ваља одговорити да је мужевност баш у чињеници индивидуалности и суштаствене монаде и поклапа се с њом. Жене немају ово или оно својство. који и овде увек тражи језгро ствари. У жеии се спољњим утицајем може потпуно сузбити чак и њена најличнија природа. Жена може да ‘ изгледа све и све да пориче. али она. А свака монада бескрајно се разликује од сваке друге. њено потпуно преображавање под утицајем мушкарца. у ствари. има смисла васпитати само жене. Ваља се 78 . Од жене се може начинити што се хоће. у правом смислу речи.судове. Код мушкарца се читавим васпитањем никада не мења нешто битно. Мушкарац је микрокозам. никада није ништа. који би садржао нешто заједничко за неколико монада.

ења. или може да га уиозна и сузбије . не будући ништа. Ио значсње мушкарца и жснс нотпуно јс јаспо тск посмаграњем ових њихових узајамних сексуалних и 'еротичнлх односа.код мушкарца тело образује и преображава властита вол>а. тј. на жену телесно утиче и мења је туђа воља (сугестија. док је мушкарац све и све мање или више постаје. сасвим друкчија него што је до тада имала. она хоће да буде оповргнута као целнпа. Сад је јасно да се и код жене испољава узајамно дејство. Мушкарац дакле садржи у себи и жену а има и материју. Али док . Жена жсли да јој мушкарац усади мишл.а и изопачи сс. ссм номоћу мушкарца.још и 79 . а за жену међутим паралелизам чисто емпиријско-психичког и емпћријскофизичког. Ето најзад и разјашњења о односу психичког и физичког код мушкарца и жене. да га остапи да закржл. према његовој даровитости. загледање). Мушкарац даклс ис (}>ормира само себе него . Али жепа нсма другс могућности да сс разпијс. Најсилнија жеља жене јесте да је мушкарац формира и на тај начин тек створи. жели да он обори оно што је дотада сматрала тачним. Он може да не разпије опај или онај део свога бића. Мушкарчева воља тек ствара жену. пројекција псцхе на видљив свет.чувати да се то не побрка са универзалном способности жене која постаје све. он њоме господари и мења је из основа (хипноза). како би се помоћу њега поново уобличила.по Шопенхауеровом најистинитијем учењу да је човек своје сопствено дело .зато он. и то у смислу једностраног стварања тела помоћу трансцендентне психе. може да докучи пстину о жсни. и једино он. Раније се претпоставило да је за мушкарца узајамно дејство.

а не за особекост личности. верује како га нека девојка разуме. Само треба бити начисто с тим да оно што жена примећује и за шта има чуло није мушкарчева нарочита природа. и на то најтеже питање покушаћемо сада да одговоримо. оно је наметљиво и саможиво. Ово "разумевање” није дакле теоријско. а не каква је. није •учествовање. за то да душа постоји. њено разумевање за њега није ништа до готовост да је он што снажније формира.и жену. Јер за способност перцепције и аперцепције материја по себи не би смела да буде безоблична.она нема смисла за мушкарца већ само за мушкост. објавили су много дубљу истину него биолошка учења о пореклу. ипак у стању да изнађе у коликој је мери мушкарац обдарен њима. А ако и може да се сматра да сексуално више изискује него он. И на оно још отворено питање како то да је жена. већ само општа чињеница и у најбољем случају ступањ његове мушкости. немајући сама ни душе ни воље. Ови митови генезе и других космогонија. Ко је мање скроман неће моћи од себе да затаји да жене имају смисла само за формалну оншту чињеницу. која верују даје мушки род постао од женског. Однос мушкарца и жене исто је што и однос материје и форме. Нека заљубљеии. Потпуно је погрешно и лицемерно или је нетачно закључено на основу познијег прожимања мушким бићем да жена има изворног разумевања за мушкарчеву индивидуалност. ово обиље захтева није . с киме тако лако може да се шегачи несвесно симулирање дубљег схватања од стране жене. по којима је жена створена од муШкарца. инстинкт безегзистентног за егзистенцију. Жена није ни у каквом односу према мушкарцу .лакше . већ жеља за учешћем.

Подводништво је вечито стремљење ништавила нечему. То бескрајно настојање немаштине да се придружи изобиљу. стичући на тај начин егзистенцију. час кад открива своје прабитисан. Сексуалност жена је надиндивидуална. као код више диференцираних жена. јер жена репрезентује идеју ништавила материје. Тада она жестоко грли мушкарца и притискује га уза се. Тако се постепеио дуалитет мушкарца и жене развио у дуализам уопште.е. Највиши тренутак у женином животу. јесте онај у коме се у њу уштрца мушко семе. Све метафизичко. Стога је жена мушкарцу толико захвална за сношај. субјекта и објекта. већ хоће вечно да га веже за себе. пранасладу. форме и материје. још снажније него блаженство хипнотисане жене. у дуализам вишег и нижег живота. формиране. То је највеће уживање пасивности. То што жена није монада и нема граница. која једнако и на сваки начин настоји да се пбмеша са формом. материја. нечега и ничега. Па ни подводништво на крају крајева није ништа друго. заправо је најдубља основа подводништва. индивидуалисане битностк у вишем смислу. па било да је то осећање захвалности ограничено само на тренутак. само омогућује подводништво. Оно постаје стварност.ништа друго до интензивна жудња за најиздашнијим и најснажнијим формирањем: то је очекивање највећег могућег квантума егзистенције. Јер оне не представљају омеђене. као код блуднице без моћи памћења. која се управо уобличује и неће да испусти облик. или траје дуже. све трамсцендентално бити81 . та потпуно безоблична и стога надиндивидуална тежња неповезаног да дође у везу са обликом и трајно га задржи.

Није "негација” већ "ништавило” . И као што мушкарац превазилази мужјака. Но није ни противна логичном и моралном . слика апсолутног нечег. такав се мушкарац чак цени мање од најокорелијег и кајтупоглавијег зликовца.она није ни антилогична ни антиморална. јесте симбол ничега: то је значај жене у свемиру. и тако се допуњују мушкарац и жена. Стога се с правом ннко не презире толико као мушкарац који је постао жена. Стога су спи њсгови поступци упућсни или јсдном или другом. Стара жена тек потпуно показује шта је жена у ствари. Мушкарац садржи у себи могућност за апсолутно нсшто као и за апсолутно ништа. Смисао жене јесте дакле да буде несмисао. ствара само мушкарчева љубав: жена постаје лепша ако је мушкарац воли. Женину лепоту. Чист мушкарац јс прилика божја. Као мушкарчева супротност жена има један смисао и једну функцију у васиони. чисто искуствено. супротан пол божанству. Зато тек мушкарац и жена заједно сачињавају човека. А тако се објашњава и онај најдубљи страх у мушкарцу: страх од жене. У човеку се не боре ограничено битисање и ограничено небитисање (као у животињском царству): овде се сукобљава неограничено битисање и неограничено небитисање. Она репрезентује ништавило. другу могућност у човеку. . а то је етрах од бесмислености: страх од примамљиве лровалије ништавила. тако и жена надмашује женку. Жена. као могућност у мушкарцу.сање јесте логично и морално битисање: жена је алогична и аморална.није ни Да ни Не. јер је опа сама сушти грех. и жена у мушкарцу. Жена пс греши.

негација. Антиморално је потврђивање негације: потреба 83 . непроменљиви живот. Ма колико то звучало мистично. Сви женини квалитети спојени су са њеним непостојањем. Подводништво тражити још дубље каузално. Стара жена доказује како жена никада није била лепа: да постоји жена не би постојала вештица. Јер је женин живот сам по себи идентичан са подводништвом и потврђивањем полности уопште. Али жена није ништа: шупљи суд. Зато је мушкарац. Једино подводннштво. она као подводачица потпомаже оплођивање у том животу.Јер она пасивно одговара вољи кхуа се налази у његовој љубави. значило би објаснити живот жене. вољ а за ништавилом. са њеном несуштаственошћу: пошто јој недостаје прави. зло по себи. ипак је само свакодневно запажање. Што жена постоји не значи ништа друго до да у свету пбстоји радикална склоност општој сексуалности. Подводништво је исто што и универзална сексуалност. Пођемо ли зато од табеле двоструког живота. може да преобрази из основа. зато она преко њега уопште има разумевања. Из тога појма непостојања произлазе променљивост и лажљивост као два негативна одређивања. не произлази одмах из ње простом анализом. уместо кога има само земаљски. неко време премазан и прекречен. Тако се удружују три женина основна својства и спајају се у њеном непостојању. као једина позиција у жени. онда је правац од највишег живота ка земаљском прихватање небитисањ а ум есто битисањ а. А то је зацело појмљиво. који на њу утиче чулно.

није ништа. потреба да се разори. жена стиче егзистенцију ш значај: њено постојање везано је за фалус. То је увек само средство негације. Стога се осећа као суштина ружног. јесте мушкарчева зла 1 Зашто су жепе иа вишсм 01711н>у биссксуалнс. Тек пошто ”нешто” дође до ”ничега”. А негација је сродна ништавилу. тако да је н>ихово уобичајено неразликовање и мешање овде ипак донекле оправдано. од кога је првобитно изричито одвојено. Потврђени фалус је суштина антиморалног. оно што се не супротставља ”нечему”. Али инак изглсда да у лезбијској л>убави хисгсрија игра знатну уло 17 . Јер сбмо ништавило напросто . Дои Жуан је једини човек пред ким она устрепти до сржи. зашто нс морају да буду искл>учиво нод влпшћу фалуса. зато је он њен највиши и неограничени господар. Тако се објашњава апсолутка моћ мушке полности над женом. Тек мушкарчевим потврђивањем његове властите полности и порицањем апсолутнога.1 Само када мушкарац постане сексуалан. П роклетство на жени. жена стиче егзистенцију. стога се замишља увек у извесном односу са сотоиом: средиште Дантеовог Пакла (центар унутрашњости земље) представља Луциферов полки орган. у заједничком појму неморалног. Мушкарац претворен у пол јесте женина коб. тј. може и ”ништа” да дође до ”нечега”. оно не постоји и нема ни егзистенције и есенције. 84 . његовим одвраћањем од вечног живота и приклањањем нижем. Јер се антиморално додирује са аморалним.да се облик претвори у безоблично. зато и постоји толико дубока веза између свега злочиначког и свега женског. чију смо тежину наслућивали.

Она би била мртва у оном тренутку када би мушкарац савладао своју сексуалност.воља: ништавило је само оруђе у руци негације. Стога жени мора надасве да је стало до тога да мушкарца одржи сексуалним. Као што је жени дао свест тако јој даје. да јој он не отима благо које је имала пре њега. Жена је кривица мушкарца.она тако хоће . Жена је само резултаг тог потврђивања. тек форма мора хтети да јој да егзистенцију. називајући жену јуавољим инструментом. од самог почетка жену поста85 . Јер она има онолико егзистенције колико мушкарац има полности.мора сав да постане фалус. доклегод је још сексуалан. поставши полан. штавише. Овим се објашњава оно што-је још било скривено: да нема жене пре и без мушкарчевог источног греха. Стога мушкарац . Љубав теба да му послужи за то да попрћви ту кривицу. Црквени оци исто то изражавају патетичније. Што жена постоји не значи ништа друго до чињеницу да је мушкарац потврдио полност. Мушкарац је створио жену и једнако је ствара. ствара он жену. створио је жену. Кад је мушкарац постао сексуалан. Јер по себи материја није ништа. поставља жену и даје јој живот. за циљ сношаја: јер ни она сама не служи другом циљу до да наведе мушкарца на грех. Жена је у својој егзистенцији зависна од мушкарца: мушкарац. она је сушта ссксуалност. као супротност жене.и битисање. Она наје способна да употреби неко створење друкчије до као средство за постизање циља. Не одричући се сношаја. стога жена подводи. да он. поставши мушкарац. Источни грех форме заправо је оно прљање које навлачи на себе нагонећи је да се бави материјом.

у доба мужевности. његова отеловљена кривица. Као што је мушкарчева мржња према жени само његова још слепа мржња према властитој сексуалности. јер је сваки и сексуалан. Љубав треба да прекрије кривицу. тако је и мушкарчева љубав његов најсмелији. згрешио и још једнако греши. Оно што је мушкарац стварањем жене. уместо да је превлада. оличена полност. већ се љубав увек појављује тек заједно са полним животом.е саму кривицу треба отклонити. уместо да се испашта. то је само зато што свака кри86 . А ако женскост значи подводништво. ”Нешто” стеже у наручје ”ништа”. она је објективација мушкарчеве сексуалностн. то он жени надокнађује као еротичар. Само отуда потиче њена свест о кривици: помоћу н. и то кривицом мушкарца. Откуда би иначе потицала вазда неутољква великодушност сваке љубави? Како то да се љубав толико труди да поклони душу баш жени а не неком другом бићу? Како то да дете још не може да воли. Оваплотивши себе. обнављањем кривице? Жена је заиста само предмет који је себи створио полни нагон као властити циљ. уместо да је као такву у души порекне. сваки мушкарац себи ствара жену. крајњи покушај да за себе спасе жену као жену. она уздиже жену. мислећи да тако свет ослобађа негације и измирује све противречности: пошто би ”ништа” могло да ишчезне само ако би се уклонило ”нешто”. као слику халуцинације коју он у својој заблуди увек настоји да ухвати. то јест потврђивањем сношаја. Али жена не постоји својом него туђом кривицом.вља као сиромашну. уместо да је укине. Јер жена је само кривица. И све што се може пребацити жени јесте кривица мушкарца. поновним постављањем жене.

с. . ниска склоност: она је ”слепи избор” ту!)е вол. неискорењива. Матсрија је. Оно што жена. исто толико недокучива загонетка као и форма. Жена јс исто тако бескрајна као и мушкарац. ништа-пило исто толико вечито као и битпсање. једнако несвесно чини својим пуким постојањем и целим својим бићем. само је једна склоност у мушкарцу. Дли та вечиост само је всчноет кривице.вица настоји да се умножи. не могавши никако друкчије. његова друга. изгледа.

0'праж 500. [превела Ирма Шосбергср . Ото (1880-1903) б) Пепхологија полопа ц) Жспа И/(~36794892 . Огудептски трг 15 С1Р . 20 с т П])еиод дела: С е .евп1\. а) Вајпппгер. 5-8: Нскојшко речп о пнсцу / Драгомир 'Бор1. .9 Впјпппгср О.Ото Вајнингер ЖЕНА Издавач ИП ”ЖАРКО АЈТБУЉ” Београд.з с Н с с И ш к1 С 1 т г а к (е г Јо01отак] / \Уетт^ег ОИо. прпрсђпвач п уредппк Всра АлбуЈв]. 1995 (Београд : Чигоја Штампа). . ДлбуЈв.1 ВАЈНИНГЕР.922.Београд : Ж. Београд 159.1!Ја у публикацнји НарОЈ. Салвадора Аљспдеа 35. 786-407 За издавача Жарко Албуљ Приређивач иуредник Вера Албуљ Преводилац Ирма Шосбергер Корице и вињеше Лидија Тарановић Комијутсрски слог Владимир Маџарепић Шишмиа ЧИГОЈА Штамна Београд. .Квтс1Логнзап. Ото Жепа / Ото Вајшшгср .87 стр.Стр. . тел.па библпотека Србије. 929:159. .

.

. сексуална. памћење и развој. без икакве свести о кривици. Онаје слепи избор туђе. мушкарац себи ствара жену.. Срећне су само жене. нема душу. Живи у пред-свесном облику. и увек. мушкарчеве воље. Чак и најнижи мушкарац стоји несравњиво више од највише жене. поставши сексуалан. уместо да је у души порекне. супротан пол божанству. Жена је небиће. Онаје сушта сексуалност. без индивидуалности. ништавило.Жена је само. . Алогична је и аморална.