You are on page 1of 36

Црна Гора

Влада Црне Горе
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И НАУКЕ

ЗАВОД ЗА ШКОЛСТВО

Каталог знања - предметни програм

Руски језик, изборни предмет
III и IV разред средње стручне школе

Подгорица 2008.

Завод за школство

РУСКИ ЈЕЗИК

1. НАЗИВ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ
НАЗИВ ПРЕДМЕТНОГ ПРОГРАМА
РУСКИ ЈЕЗИК (ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ)

2. ОДРЕЂЕЊЕ ПРЕДМЕТНОГ ПРОГРАМА
а) Положај, природа и намјена предметног програма

Свака врста шире интеграције у европске структуре подразумијева добро обучене и квалитетне кадрове, који познају и
говоре стране језике. Пред нашим друштвом стоји крупан задатак достизања прокламованог идеала Савјета Европе о
мултилингвалности и мултикултуралности, по коме се као минимум подразумијева добро овладавање, прије свега,
матерњим језиком и културом, једним свјетским језиком, међу којима значајно мјесто има руски, и још једним језиком из
ближег или даљег окружења. Динамика економских и социјалних промјена у нашем друштву и ширем окружењу намеће
потребу за усвајањем језичких знања и вјештина и све више представља неопходан услов за будуће професионално
ангажовање и напредовање.
У корист потребе учења руског језика у Црној Гори говори и његово поријекло. То је блиско-сродан словенски језик којим
говори више од 200 милиона људи, који има богату културну и научну традицију, на којем су написана највећа дјела
свјетске књижевности. Осим тога, руски језик као сродан словенски језик, по својим језичким (прије свега морфолошким)
особеностима (деклинација, коњугација, компарација и др.) веома је сличан матерњем; многе ријечи у оба језика
припадају заједничком општесловенском фонду, па је зато руски језик за носиоце матерњег језика доста схватљив.
Једно вријеме изучавање руског језика било је прилично запостављено. Сада се положај и улога руског језика у свијету
мијењају на боље. Руски језик у посљедње вријеме успјешно крчи себи пут у средњим школама и гимназијама. Пословни
људи су схватили значај изучавања руског језика за успјешну сарадњу са земљама некадашњег Совјетског Савеза.
Дакле, чињеница је да бројни носиоци западних и других језика изучавају руски језик и овладавају њиме до прага знања,
неопходног за свакидашњу комуникацију, у првом реду руским као свјетским језиком.
У процесу обједињавања свијета најприроднија је интеграција са народима који су етнички, културно-језички и духовно
2

Завод за школство

РУСКИ ЈЕЗИК

најближи, а то су доминантно словенски народи, међу којима је и руски. Стога ће и значај познавања словенских језика, у
првом реду руског, на нашим просторима морати ићи узлазном линијом. Већ је истицано да блискост словенских језика
омогућава да се они уз адекватну методику релативно брзо усвајају као инословенски, у сваком случају знатно брже него
што се у словенској средини усвајају страни западни језици. Блискост руског и матерњег језика олакшава разумијевање
руског као страног, скраћује поступак развијања способности слушања и пружа могућност за релативно брз прелаз на
развијање способности продукције текста, тј. говорења.
Руски језик је традиционално заступљен у Црној Гори гдје има дубоке историјске коријене. Ученик /ца који/a се
опредијелио/ила за руски језик као страни, треба, поред општих тема за свакодневно разумијевање, да упозна руску
историју, културу и цивилизацију. Ријетко је која држава у својој историји доживјела толико радикалних промјена,
политичких преврата и националних трагедија, као Русија, па је зато код ученика/ца неопходно пробудити интересовање
за њену прошлост (јер без доброг познавања историјских чињеница, немогуће је разумјети руску садашњост), као и
упознати ученике/це с најпознатијим дјелима руске класике.
У вези с напријед наведеним чињеницама, требало би руском језику као изборном страном језику осигурати равноправан
положај међу другим страним језицима у средњим стручним школама Црне Горе.

б) Број часова по годинама образовања и нивои постигнућа
Разред
III
IV
Укупно

Недјељни број часова

Изборни предмет
Годишњи број часова

Нивои постигнућа

2
2
4

70
64
134

B2.1.1
В2
B2.1.2
В2+
Напредни ниво

*У III и IV разреду код руског језика као изборног разликујемо два нивоа постигнућа: стандардни (В2.1.1. и В2.1.2.), који је
обавезан за све ученике/це, и виши ниво (В2 и В2 +), који је намијењен за посебно надарене ученике/це
Наставнику/ци се даје слобода да око 10 % наставних садржаја обликује и презезентује у сарадњи са ученицима/цама и
управом школе, у зависности од специфичности средине.

3

усмено и писмено изражавање. Главни циљ је даље продубљивање језичког знања и вјештина употребе руског језика у свим језичким активностима. тј. говорење . развијајући самопоуздање.разумијевање писаног текста. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТНОГ ПРОГРАМА У настави руског језика у средњим стручним школама треба промовисати оне приступе и методе изучавања језика који доприносе развоју самосталне и самосвјесне личности и стицању вјештина ради бољег прилагођавања и сналажења у различитим ситуацијама. у монологу и у дијалогу с елементима стручне лексике. превођење с руског на матерњи и обратно. односно на факултетима.усмено изражавање у континуитету или у разговору. Конкретније то подразумијева сљедеће: - 4 даље развијање језичких вјештина – разумијевање усмених и писмених излагања. толерантност и тимски рад. . лијепог понашања у школи. између осталог и текстова на језику струке. Добро и квалитетно овладавање руским језиком као страним подразумијева учење и усвајање одређених језичких компетенција које се могу доказати и примијенити у пракси. Ученици/е треба да овладају сљедећим вјештинама: - разумијевање . породици. обичаја Русије. поштовање школских обавеза и осјећај за његовање пријатељства. марљивост. детаљније упознавање културе. Изучавање руског језика у средњим стручним школама мора кореспондирати са захтјевима који ученике/це очекују на сљедећем степену образовања. уз избор одговарајућих садржаја и координације с другим образовноваспитним подручјима. развијање интелектуалних способности. развијање осјећања интернационализма и потребе сарадње међу народима. оспособљавање за давање информација о себи. њеним природним љепотама и културно-историјским тековинама. развијање моралних и естетских вриједности. креативност. Код ученика/ца се изграђује култура опхођења и уважавања саговорника. уз обавезно обезбјеђење континуитета учења језика из основне школе. и испољава комуникативност.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 3. Неопходно је инсистирати на принципу учења руског језика током цијелог живота. радне навике. У процесу наставе страног језика ученик/ца се формира као самостална личност. општег образовног и културног нивоа. писање (писмено изражавање). прилагодљивост. нашој земљи. спремност на сарадњу. овладавање методама за даљи самосталан рад на богаћењу и усавршавању стеченог језичког знања и језичких вјештина и домена струке.

посебно систематичност и позитиван однос према знању и учењу. 3. при томе од великог је значаја коректан изговор. Ученике/це треба оспособити да самостално користи/е различите изворе (рјечник. Код ученика/ца треба развијати радне навике. телевизијски снимци. . . гдје има буке). говор на улици. 5. .препознавање расположења говорника. 2. . граматика.). исправан акценат и правилна реченичка интонација.учешће у конверзацији о актуелним темама из струке.давање усмених резимеа о информацијама са звучних снимака о темама из свакодневног живота и темама из струке.познавање и коришћење невербалних средстава споразумијевања.способност брзог и коректног изражавања својих мисли у складу с важећим језичким нормама. У настави руског језика у средњој стручној школи ученике/це треба постепено уводити у процес самосталног читања. .разликовање различитих гласова (мушких. текстова. женских. као и збивањима у нашој земљи и у свијету. 4. . Развијање вјештине разумијевања по слуху: .познавање и коректна употреба комуникацијских функција. дјечјих и др.адекватност порука с обзиром на говорну ситуацију. . У настави руског језика треба наглашавати вриједности аутентичног културног насљеђа и значаја руских класика. . превођење и тумачење усмених порука и краћих саопштења. прије свега стручних. 2. . 4. .Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК *** 1.разумијевање по слуху. приручник). . интонације и брзог говора. 5 . Развијање вјештине усменог разумијевања и говорења: .тражење кључних информација у одслушаном тексту. Уз развијање свих језичких вјештина (усменог и писменог изражавања и разумијевања кроз читање и слушање) ученике/це је неопходно оспособити за комуникацију на руском језику.оспособљавање за усмено преношење.усмено спонтано изражавање.разумијевање порука одслушаног аутентичног текста. САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТНОГ ПРОГРАМА Приликом учења руског језика у средњој стручној школи ученици/е постижу сљедеће оперативне циљеве: 1.препознавање и разумијевање говора у реалним говорним ситуацијама (радио емисије. Ученика//цу треба оспособити за самостално учење и укључивање и у различите облике формалног и неформалног образовања. . тј.

породица. књижевност.способност брзог и коректног читања (у нормалном темпу). 4. . дијелови тијела. упутство. ТV.способност писања и правилног обликовања текстова различитих врста (писмо. договори. . туристичка путовања.разумијевање порука прочитаног текста. филм. захтјев. . превозна средства. болести и повреде. формулари.). телеграм.проналажење и коришћење разних информација читањем у себи или наглас (може уз помоћ рјечника). породица. болести зависности. врсте продавница. научно-технолошка достигнућа. здрава исхрана. Развијање вјештине разумијевања приликом читања: . . пријатељи. распуст. викенд. традиција. документа. љубав и пријатељство. празници. интернет. и обратно. интересовања младих. знаменитости. познаници. резиме. чланак. куповина. начин живота. посјете. дописивање. врсте и избор занимања. хигијена. . ресторани. култура. мода и одијевање. чула.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 3. сусједи. спорт. порука. стручни чланак. временска прогноза. музика. медији. смјештај.сажимање текста. Развијање вјештине писаног говора и споразумијевања: . позориште. екологија. биографија. дом и окружење Односи у породици и друштву Слободно вријеме и разонода Образовање Исхрана Здравље Куповина Путовања Услужне дјелатности Актуелна збивања и друштво Клима и временски услови 6 лични подаци. позивнице. услови становања. државне службе и институције. ТЕМЕ Породица. временске непогоде и катастрофе.оспособљавање за писано превођење краћих саопштења и разговора с руског на матерњи језик. молба. испити. захтјеви. здравље.усавршавање технике информативног читања и непосредног разумијевања текстова различитих врста. . образовне институције. врсте хране и пића. проблеми и сукоби. клубови и удружења. друштво. школовање.способност коректног и јасног писаног изражавања у складу с важећим језичким нормама. .

Јесењин: (по избору). ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Числительные полтора. личная гигиена. Каникулы. рјешавају задатке вишеструког избора или «тачно/нетачно».препричавају. Архитектура. . разоноде. . износи претпоставке. Русская кухня. .анализирају књижевни текст. жаљење. умјетност. причу.полтораста. МОРФОЛОГИЯ Ученици/е: . година учења Теме: град. Pluralia tantum. - Ученици/е: слушају аутентичне текстове (разговор. сликарство.критикује. одржава разговор и мијења тему. преузима иницијативу.учествују у дискусији. А. ученик/ца ће лакше разумјети текстове лијепе књижевности и разне текстове културног окружења носилаца овог језика. исхрана. Кинотеатр. . отделы. филм. вјероватноћу. Субстантивация. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Притяжательные прилагательные типа медвежий. Кинофильм. опис. Употребление сравнительной и превосходной степени. Сборы. ГОВОР Ученик/ца треба да научи да: а) учествује у разговору . . . в поликлинике.учествују у интервјуу. Метро. пишу биљешке. болезни. . Достопримечательности. цены. одмор. . граматика.подносе усмени извјештај. те је наставникова/цина обавеза да навикава ученика/цу да самостално размишља и помогне му/јој да налази везе између наставе руског језика и других наставних. б)наставу kњижевности: В. Праздники. . ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Существительные общего рода. јасно рашчлањујући аргументе за и против неког становишта. Здоровье. Оперативни циљеви Активности Појмови и садржаји Корелација СЛУШАЊЕ Ученик/ца треба да научи да: . интервју.огласи.препозна ставове. .разговарају. . познавање матерњег језика олакшава ученику/ци разумијевање језичких норми руског језика. Сложные слова с числительными пол. А. емоције и околности интеракције. . износећи аргументе и објашњења. куповина. . А. *** Постоје и други примјери корелације с другим наставним предметима. јер је овај језик по својим морфолошким особинама веома сличан руском језику.Картинная галерея. Бытовое обслуживание.препознаje и разликује регистре језика.6. путешествие. човјечје тијело.јасно изрази емоције различитог интензитета. извршавају наредбе. попуњавају празнине у тексту или табели.оствари комуникацију првилним коришћењем језичких средстава (лексика. немогућност. Музеи.описују. . регистар). предавања. Singularia tantum.активно учествује у разговору. Универмаг. меню. Движение по городу.Крупнейшие города России. . савјетује. познајући добро историјске чињенице. информативне емисије.разумије излагање у коме се познати језик јавља у новом контексту. .уочи специфичне информације у сложенијем говорном исказу.разумије суштину сложенијег говорног исказа.Мајаковски: «Облак у панталонама». одговарају на питања. . праздничный стол. . лисий. 7 . . прије обраде и анализе руских књижевних дјела ученик/ца је већ упознат/а с основама из књижевности. магазины.прати сложенију расправу.. Блок: «Пјесме о дивној дами».играју улоге. пјесме).припремају краће излагање. в) наставу историје. поруке. А.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК III разред.изложи и брани своје мишљење. Выставки.прати ток догађаја приликом дужег излагања.В. телевизијске серије у којима доминира стандардни језик.започне. предмета.(полу-) Настава руског језика највише се везује за : а) наставу матерњег језика.

даје дефиниције. ЧИТАЊЕ Ученик/ца треба да научи да: . предмет. критике. ГЛАГОЛ Возвратные глаголы. . доноси закључке.резимирају. . .на методичан и јасан начин излаже о одређеној теми.говори о сопственом искуству и стварима које познаје.Завод за школство Оперативни циљеви РУСКИ ЈЕЗИК Активности б) повезано говори .повезују дате наслове с дијеловима текста. Неопределённые местоимения с частицей кое-. резимира. наглашава важне елементе. ситуацију.измијешане фрагменте текста склапају у смисаону цјелину. НАРЕЧИЕ Образование наречий от других частей речи. мјесто. СОЮЗ МЕЖДОМЕТИЕ Самые употребительные междометия и их функция в предложении. . что. который. .у нешто дужим и комплекснијим текстовима издвоји битне информације.разумије смисао краћих књижевних и поетских текстова. догађај.дају наслов дијеловима текста. .детаљно описује личност. . какой. 8 Појмови и садржаји МЕСТОИМЕНИЕ Отрицательные местоимения некого нечего.у глобалу разумије аутентичне текстове (новинске чланке. Ученици/е: . . рекламе). Страдательное причастие прошедшего времени (краткая и полная формы).схвата скривено значење реченице или израза.изражава сопствено мишљење и даје вриједносни суд о културним догађајима и књижевним дјелима.слиједе упутства. . . писма. наглашавајући битне елементе.рјешавају задатке тачно/нетачно. Возвратное местоимение себя.у краћем излагању на одређену тему набраја. . .читају књижевне текстове и разговарају о њима.разумије чланке и извјештаје о савременим проблемима друштва у којима аутори износе лични став или посебно гледиште. Глаголы движения с приставками. Двувидовые глаголы.рјешавају задатке вишеструког избора. .читају различите врсте текстова и реагују вербално. Корелација .одговарају на питања. . . Вопросительно-относительные местоимения кто.раде драматизацију текста. . . . Притяжательное местоимение свой.

причу. ОРФОГРАФИЯ Правописание двойных согласных. . есеј). Неопределённо-личные предложения.напише есеј или извјештај. Причастный оборот. причу. уз правилну интерпункцију и правопис. коментар. РУСКИ ЈЕЗИК Активности Ученици/е: . . ЛЕКСИКОЛОГИЯ Фразеологизмы. Безличные предложения.раде на пројектним задацима.Завод за школство Оперативни циљеви ПИСАЊЕ Ученик/ца треба да научи да: . есеј. омонимов. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Словари синонимов.користи одговарајуће језичке структуре.правилно структурира текст. . Сложноподчинённые предложения с придаточным условным.користи одговарајући регистар у писању различитих врста текстова (формално и неформално писмо) извјештај.описују. Појмови и садржаји Корелација СИНТАКСИС Утвердительные и отрицательные предложения. Правописание слов иностранного происхождения. уступительным. СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Продуктивные суффиксы имён существительных. књигу или позоришну представу. . .напише критички осврт на неки филм.пишу извјештај. Действительный и страдательный залог. Орфографические словари. јасно повезујући идеје. Вопросительные предложения. 9 . износећи предности и мане различитих ставова на увјерљив начин. Фразеологические словари. . Обобщённо-личные предложения. коментар. . антонимов. вокабулар.састављају формално и неформално писмо.

уочи ставове. наука и техника. .учествују у интервјуу. опис. . ученик/ца је већ Черногории. актуелне репортаже. друштвеног живота. . забавне б) наставу књижевности. немного. наведени. . 10 МОРФОЛОГИЯ Ученици/е: . пјесме). информације у аудио-записима на морфолошким особинама веома музыка. телевизијску драму.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК IV разред. Космические корабли. познатим темама из приватног и олакшава ученику/ци Развлечения. . . ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Неопределённо-количественные числительные (мало. идеје. Ф. Черногория –экологическое . година учења Teме: међуљудски односи. интервјуе.Достојевски: «Злочин и Поступление в университет. . . занимања.подеси сопствени израз одговарајућим језичким регистрима. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Отпричастные прилагательные. интервју. .подносе извјештај.користи брзину и ритам природног говора. Ученици/е: Ученик/ца треба да научи да: се везује за: Друзья.7. (разговор. ученика/цу треба упознати с основама руске културе.пишу биљешке. ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Субстантивация.врше поређења. .препричавају.разумије суштину сложенијих предавања.попуњавају празнине у тексту или . јер је он по својим Классическая и современная табели.припремају излагање. причу. . књижевности. Хобби. в) наставу историје и географије познајући добро историјске и географске чињенице. Брак. грамота. страни језици. језик о познатим или мање познавање матерњег језика Любовь. . упознат/а с основама из теорије . емисије). . заштита човјекове средине. снимљене поруке. сличан руском језику. Двоякие окончания в именительном падеже множественного числа с разным значением.разумије смисао и уочи битне руског језика. ГОВОР Ученик/ца треба да научи да: . Соревнования.углавном разумије и прати документарни и играни филм. бирајући прикладне структуре и вокабулар. Компьютерная избора или тачно/нетачно. Основные единицы измерения и их сокращения. мишљења и прије обраде и анализе руских государство. . . .М. Кем быть? Выбор профессии. изобретатели.одговарају на питања.учествују у дискусији.слушају аутентичне текстове . *** Постоје и корелације с другим предметима по наставном плану. . несколько). Оперативни циљеви Активности Појмови и садржаји Корелација СЛУШАЊЕ Настава руског језика највише Семья. . говора.разговарају.препозна регистар. извјештаја и других облика излагања из образовне или стручне сфере. казна» или «Браћа Карамазови». . кроз имена руских умјетника у ликовној умјетности. ученик/ца ће лакше разумјети текстове лијепе књижевности и разне текстове културног окружења носилаца овог језика.разумије говорни и стандардни а) наставу матерњег језика.описују. слободно вријеме. много. Развитие туризма в емоције који нијесу експлицитно књижевних дјела. интервју. разумијевање језичких норми Спорт.извршавају наредбе. г) наставу ликовне умјетности.рјешавају задатке вишеструког стандардном језику (вијести.играју улоге.анализирају књижевни текст.

Сложносочинённые предложения: соединительные. . разделительные.разумије текстове о савременим проблемима друштва у којима се износе мишљења. . Номинативные предложения. Корелација ГЛАГОЛ Страдательное причастие настоящего времени. НАРЕЧИЕ Количественные наречия очень. .разумије метафорички стил поетских текстова. .резимирају. . наводећи разлоге за и против неког посебног становишта. Инфинитивные предложения. Продуктивные суффиксы качественных имён прилагательных.рјешавају задатке вишеструког избора.припремају и изводе драматизацију текста. Суффиксальное образование имён прилагательных со значением субъективной оценки. .читају књижевне текстове и разговарају о њима. . аргументи и критике. . уочавајући најважније информације.попуњавају празнине у тексту.разумије кључне идеје аутентичног текста презентиране експлицитно или имплицитно. Појмови и садржаји СИНТАКСИС Односоставные предложения. . износећи предности и мане различитих опција. . ЧИТАЊЕ Ученик/ца треба да научи да: .брзо пређе сложен и дужи текст. дајући објашњења. .изрази своја мишљења и да их постојано брани током дискусије.рјешавају задатке тачно/нетачно. .на јасан начин излаже припремљено предавање. .изнесе аргументе на методичан начин.читају различите врсте текстова и реагују вербално. . Продуктивные суффиксы относительных имён прилагательных. СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Суффиксальное образование прилагательных со значением степени качества. 11 . противительные. табели.плански припрема краће излагање и илуструје га одговарајућим примјерима. почти.размјењује гледишта током дискусије на различите теме. . Дополнение при глаголах с отрицанием.слиједе упутства.схвати битне елементе службене преписке.дају наслове дијеловима текста.Завод за школство Оперативни циљеви РУСКИ ЈЕЗИК Активности а) учествује у разговору . .одговарају на питања. Ученици/е: .разумије покретачке мотиве ликова у књижевном тексту и утицај донесених одлука на одвијање радње. . аргументе и коментаре.повезују дате наслове с дијеловима текста. ЧАСТИЦЫ б) повезано говори . . весьма. .води јасан и повезан разговор.

Энциклопедии и пользование ими.описују. . 12 РУСКИ ЈЕЗИК Активности Ученици/е: . резиме. .користи одговарајуће језичке структуре. Појмови и садржаји ОРФОГРАФИЯ Правописание прилагательных. састав у коме износи аргументе за и против неког гледишта) . вокабулар. вводных и вставных словах и предложениях. износећи предности и мане различитих ставова на увјерљив начин. Употребление запятой в сложносочинённых и сложноподчинённых предложениях. Словари литературных терминов.раде на пројектним задацима. есеј.изврши синтезу информација и аргумената прикупљених из различитих извора. чланак. . извјештај. . коментар.напише есеј или извјештај.користи одговарајући регистар у писању различитих врста текстова (писмо. причу.напише есеј или извјештај. в составных союзах. користећи одговарајућа језичка средства. методично градећи аргументацију уз одговарајуће наглашавање битних детаља. филм или позоришну представу. образованных от страдательных причастий. јасно повезујући идеје. . уз правилну интерпункцију и правопис.правилно структурира текст. . Передача русских слов латинским шрифтом.Завод за школство Оперативни циљеви ПИСАЊЕ Ученик/ца треба да научи да: . Корелација . .пише критички осврт на књижевно дјело. ЛЕКСИКОЛОГИЯ Энциклопедические словари. .пишу извјештај.састављају формално и неформално писмо. причу. Лингвистические словари и пользование ими.

наставник/ца ствара услове за самостално и групно рјешавање питања и проблема. и онда практична употреба језика и експериментисање с њим стварају највећу мотивацију за његово учење.Принцип когнитивности (спознаје): приликом усвајања нових језичких структура у оквиру својих способности ученици/е траже узроке и посљедице и повезују их. карактеристике и захтјеве ученика/ца. већ средство помоћу којег ученик/ца на руском језику самостално и коректно изражава своје мисли и споразумијева се. преузимање улога игре и такмичења). говорење. Тако.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 5. У процес наставе руског језика пожељно је уградити принципе Portfolija европских језика. приручника.Принцип интеграције: све језичке вјештине су међусобно повезане (разумијевање по слуху. Они/оне уче да логички размишљају. чиме навикавамо ученике/це на касније самостално учење. учинити поступак учења транспарентнијим и подстаћи ученике/це да постепено преузимају одговорност за властито учење. . За провјеру знања општих језичких компетенција треба примјењивати јединствене стандарде које је установио Савјет Европе у брошури Заједнички европски оквир референци за језике. језичку биографију и досије. што подразумијева дефинисање циљева и постигнутог нивоа знања у односу на потребе. у групама. Настава руског језика треба да буде конципирана тако да ученик/ца максимално и равноправно учествује у наставном процесу. стечених током школског (а и ваншколског) образовања. да буде мотивисан/а за постизање тих циљева и исхода и спреман/а да преузме одговорност за своје напредовање. . критички оцјењују информације и користе у наставном процесу стечена знања и искуства. развија се самосталност и креативност у учењу. За учење граматичких структура од значаја је да буду 13 . зато активности у настави морају бити разноврсније. .Проучавање граматичких структура није једини наставни циљ. Европски језички портфолио садржи три елемента: пасош.Принцип самосталности и креативности у учењу: бирајући различите облике рада у учионици (индивидуални облици рада. ДИДАКТИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ Главно полазиште савремене дидактике је да настава руског језика буде усмјерена на ученике/це и процес учења. поред постизања бољих резултата. . читање и писање).Принцип комуникативности: током наставног процеса језичке ситуације треба да буду сличне животним ситуацијама. Језичка биографија је дио портфолија резервисан за разумијевање о сопственом учењу. стручне оспособљености и толерантности умногоме зависи подстицање мотивисаности ученика/ца. Наставнику/ци ће при томе помоћи сљедећи дидактички принципи општег карактера: . Треба искористити неку од наведених идеја у настави. напредовање и планирање. Од наставника/ца. коришћењем рјечника. процјењивање стеченог знања. рад у паровима. Досије садржи одабране радове ученика/ца који илуструју знања и вјештине наведене у језичкој биографији или пасошу. његових/њених личних особина. Пасош садржи званичне сертификате и доказе о постигнутим језичким компетенцијама и дио за уписивање резултата самооцјењивања и интерног или екстерног оцјењивања у школи. пројекта чије је једно од полазишта увјерење да се учење најбоље унапређује личном анализом самог процеса учења који подразумијева интеркултурална прожимања и сертификовање познавања страних језика. разумије циљеве учења језика.

Код диференцијације се одабирају или адаптирају активности koje одговарају различитим стиловима учења (визуелни. користе се сва школска помагала ради дубљег и цјеловитијег усвајања језика (аудио и видеоопрема. приликом читања и слушања различитих текстова и гледања видеокасета.материјала који садржи познате језичке структуре и лексику. телевизијских снимака. тј. На почетку је најбоље коришћење аудио . Ако све активности захтијевају виши ниво језичких знања и вјештина. аудитивни. коришћење једнојезичних и двојезичних рјечника. синоними.). ученик/ца не може да употријеби све ријечи које чује у току наставе. Слушање текста 14 . слике. антоними. Код разноврсности се има у виду смјењивање различитих облика (фронталног. индивидуалног и рада у паровима и групама). конверзија). кинестетички) и нивоима знања ученика/ца (слабији. Полазимо од конкретних ситуација и контекста (ученици/е треба да погоде значење нове лексичке јединице. Наравно. бучнијих и тиших активности. бољи/e ученици/е). грађење ријечи (изведенице. За развијање навика ученика/цу треба навићи да схвата различите гласове. у току језичке игре). . онда ће ученици/це. сложенице. што даје настави ноту развноврсности и поспјешује мотивацију. Дидактичка упутства по компонентама наставног процеса Активности: За развијање језичких вјештина при избору активности треба водити рачуна о диференцијацији и разноврсности. уз понављање комуникацијских узора и образаца. слабији/е ученици/це ће бити демотивисани/e и неће хтјети и моћи да учествују у њима. као и смјењивање краћих и дужих. Пасивни рјечнички фонд. да разумије брзи говор и различит садржај у разним облицима говорења: у монологу. ликовни материјал. пјесми.Мултимедијски принцип: у наставном процесу. предавања и сл.Увођење и учење лексике сматра се једним од најбитнијих елемената у учењу страног језика и треба јој посветити велику пажњу. мимика. по могућности. табеле и др. При избору текстова за слушање важно је да буду аутентични и да спознајно одговарају нивоу знања ученика/ца. одређивање ријечи на основу контекста. прије свега. поруци. Ако се стално користе активности које одговарају само једном стилу учења. дефиниције. Приликом обрађивања тежих текстова неке ријечи и изразе треба писати на табли. у таквим ситуацијама када ученик/ца сам/а не може да утиче на ток говора (на примјер. представља материјал који је намијењен развијању вјештине разумијевања усмене и писмене поруке. графикони. периода концентрације пажње и опуштања. За презентацију и утврђивање нове лексике користе се: предмети.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК семантички и комуникацијски релевантне. Обично помажу слике и илустрације. којима не одговара тај стил. гестови. дијалогу. . игри. Разумијевање по слуху Активности за разумијевање по слуху су намијењене развијању способности разумијевања природног руског говора у непосредном контакту с говорником. помажући се аналогијом.). бити у неравноправном положају и теже ће и спорије учити. препознавањем непознатог кроз познато. слушање радио-емисија.

Неопходно је развијати коректно писање усвојених језичких конструкција. отпоздрављање. разочарања итд. Послије читања наглас за наставником/цом или аудиокасетом. Од великог је значаја да ученици/це активно учествују у расправи.). избор исправних одговора. групни рад).игра улога. проширујемо активни лексички фонд. предлажу се краћи 15 . јасно исказују своје мисли и сналазе се у тежим језичким ситуацијама (тражење синонима. а значење нових ријечи ученик/ца разумије из контекста. Ради развијања способности писаног изражавања могу послужити вјежбе у којима ученици/е одговарају на унапријед припремљена питања. усмено или писмено препричавање текста. такви текстови су једноставнији. допуњавање реченица. Текстови треба да буду занимљиви и да одговарају развојном нивоу ученика/ца. По правилу. језичке структуре у њима су углавном познате. који/е онда налазе аргументе за и против. у настави треба више времена поклањати правопису и правописним вјежбама. Екстензивним читањем код ученика/ца развијамо способност глобалног разумијевања и брзог схватања написаног текста.расправа о неким збивањима и другим стварима.одговори на питање. задаци типа »Како бисте у сличној ситуацији поступили.рјешење неких проблема. Расправљање око текста наставник/ца треба да припреми тако да рад обухвати што више ученика/ца (рад у паровима. За контролу разумијевања писаног текста користе се различите врсте вјежби: питања и одговори. исто градиво користимо за говорне вјежбе и писани говор. Писање и писмено изражавање Пошто руско писмо није фонетичко. уз задатке (кратки одговори на питања.комуникацијске функције (поздрављање. шта бисте рекли?« и сл. . . замјена непознатих израза познатим и сл. прије свега с фреквентним конструкцијама: . изражавање пристанка.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК у почетној фази треба више пута поновити. . тражење исправних одговора. кратко усмено препричавање. Говор и усмено изражавање Ради оспособљавања ученика/ца за спонтано споразумијевање у конкретним говорним ситуацијама наставник/ца има на располагању више различитих вјежби. У настави страног језика разликујемо двије врсте читања: интензивно и екстензивно. интерпретација текста и др. оправдање.). Преко интензивног читања увјежбавамо разне језичке вјештине. интерпретација текста.). при чему наставник /ца треба сам/а да уведе ученике/це у проблем и изнесе неколико различитих мишљења поводом тог пробема и на тај начин наведе ученике/це. Приликом вјежбања у интензивном читању ученику/ци објашњавамо најтеже структуре. молба. парафразирање садржаја. а после одслушаног слиједи кратка вјежба ради провјеравања разумијевања. већ етимолошко. . ученика/цу навикавамо на читање у себи. Читање и разумијевање текста Помоћу вјежби за разумијевање кроз читање оспособљавамо ученике/це да читају и разумију непознате текстове различитих врста на руском језику. и пажљиво слушају саговорника.

Такав рад на часу може бити нека врста пробе за школске или разредне приредбе. Тако се примјерено знању и узрасту ученика/ца један писац може уводити постепено и представа о његовом дјелу и значају постепено ширити. монолога. Књижевни текстови уз одговарајуће задатке и вјежбања омогућавају наставницима/цама и ученицима/цама да воде разговор на тему прочитаног дјела и о писцу и. поезије). ). Поред тога. телеграм. учењу напамет. већ и на основу тога колико су та дјела примјерена узрасту и знању ученика/ца. Ученици/е читају књижевне текстове различитих жанрова (поезија. да знају саставити и написати краће текстове различитих врста (честитка. ти часови могу послужити и као припрема за писане задатке. кратке приче. рецитовању и превођењу. Књижевност је. као и њихових дјела није вршен само на основу њиховог значаја које заузимају у руској књижевности.препоруке Избор писаца. намијењена самосталном читању ученика/ца на заједничком часу. Посебно успјешни часови књижевности могу се поновити или се с њима може гостовати у неком другом одјељењу или школи. читању као једној од четири језичке вјештине. роман). истовремено ће олакшати ученицима/цама да напишу једноставан састав на ову тему. значи. намијењена читању и разумијевању прочитаног текста. Књижевност је прије свега.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК текстови за које ученици /е треба сами/e да смисле крај. прије свега. читајући своје или постојеће објављене преводе појединих одломака на матерњем језику). па их затим на часу изговарати (читајући или рецитујући их уз кратак коментар о писцу и његовом дјелу. дијалога. унапријед припремљеном код куће (одломци из драма. Књижевност . Треба оспособити ученике/це да јасно и логично изражавају и повезују у једну цјелину своје мисли у писаној форми. 16 . драме. На избор писаца и дјела (поред примјерености узрасту и знању ученика/ца) пресудно је утицао важећи програм свјетске књижевности у оквиру предмета матерњи језик и књижевност за поједине разреде. Поред тога. У току четири године средње стручне школе на стандардном нивоу ученик/ца ће прочитати до 200 страна текста. књижевност пружа погодан материјал за школске приредбе. часови књижевности могу бити организовани тако што ће ученици/е међусобно подијелити (према њиховом избору) различита дјела и одломке из дјела и одломке из дјела истог писца. молба итд.

На тај начин ученици/е исти прозни одломак или пјесму читају у оригиналу и тако добијају јаснију представу о изражајним могућностима руског 17 . што олакшава овладавање руским језиком као страним. СТАНДАРДИ ЗНАЊА (ИСПИТНИ КАТАЛОГ) а) Стандарди знања Стандарди знања се одређују према скалама и критеријумима које је утврдио Савјет Европе. који су дати у књизи Заједнички европски оквир референци за језике. што помаже разумијевању књижевних текстова написаних на руском језику. ученик/ца треба добро да познаје историјске и географске чињенице ради лакшег разумијевања текстова лијепе књижевности и разних других текстова. . . ученика/цу треба упознати с основама руске културе. кроз имена руских умјетника у музичкој. 7. ученик/ца је већ упознат/а с основама из теорије књижевности. руском језику. руски језик је по својим морфолошким особинама веома сличан матерњем језику. прије обраде и анализе дјела руске књижевности на изворном.наставу матерњег језика.наставу књижевности. Књижевност Садржаји Приликом упознавања ученика/ца са најпознатијим дјелима руске књижевности. ученик/ца из овог предмета стиче одговарајућа знања о друштву и начину размишљања у разним временским периодима. као другог страног. КОРЕЛАЦИЈА МЕЂУ ПРЕДМЕТИМА У настави руског језика остварују се бројни циљеви. од седмог разреда основне школе. ученици/е треба да постигну ниво В2 и B2+. према нашем мишљењу. Постоје и примјери корелације с другим предметима. добро познавање матерњег језика олакшава ученику/ци разумијевање језичких норми руског језика.наставу умјетности. па је наставникова/цина обавеза да навикава ученика/цу да самостално размишља и помогне му/јој да налази везе између наставе руског језика и других предмета. Послије завршене општеобразовне средње стручне школе са фондом од 423 часoва и уз континуитет учења руског језика.наставу историје и географије.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 6. ликовној и позоришној умјетности. треба ускладити избор књижевних дјела у учењу руског језика с програмом из матерњег језика.наставу филозофије и социологије. оба језика имају заједнички општесловенски фонд ријечи. као и културне средине руског језика. . . Настава руског језика највише се везује за сљедеће предмете и дисциплине: . који су заједнички многим предметима у средњим стручним школама.

В. А. А.. Ахматова. А. В. А. А. Л. драме. В. С. Пастернак. Шолохов: Човјекова судбина. Чехов: Ујка Вања А. А. Пушкин: Евгениј Оњегин. А. Булгаков: Мајстор и Маргарита. П. Гогољ. С. М. Фет. Ученику/ци омогућава не само непосредни контакт с изворним текстом на страном језику. Јесењин. О. И. И. А. Солжењицин. Толстој: Ана Карењина. А. Н. П. А. Чехов. Достојевски: Злочин и казна. У складу с наставним програмом за матерњи језик и књижевност уводимо сљедеће ауторе и њихова дјела: А. А. Мајаковски. кратке приче. Н. А. Ј. Ученици/е читају књижевне текстове различитих жанрова (поезија. В. Тјучев. В. ученик/ца ће на стандардном нивоу прочитати до 200 страна текста. М. Висоцки. Љермонтов. Б. А. Блок: Стихови по избору. Булгаков. Л. Цветајева. Мајаковски: Облак у панталонама А. В.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК књижевног језика. И. Т. Мандељштам. Цветајева: Стихови по избору. С. И. М. М. 18 .. А. И. С. М. Пушкин. С. Ф. Н. И. роман). Блок. А. Јесењин: Стихови по избору. То ученику/ци омогућава усвајање потребних вјештина читања и уводи га/је у самосталнo читањe дјела на страном језику. А. Циљ Проучавање књижевности је саставни дио проучавања језика. В. Тургењев. већ га истовремено упознаје с особинама руске културе и подстиче да изгради однос према тој култури. Н. Ахматова: Стихови по избору. Ф. У току четири наставне године учења руског језика у средњој стручној школи. Гогољ: Ревизор. Толстој. Бродски. Ф. А. М. Наставник/ца може да врши избор прозних одломака и пјесама сљедећих аутора: А. М. М. А. Л. Достојевски.

који се односе на различите сфере људске дјелатности. .прати ток догађаја приликом дужег излагања (*) . . . 19 . забавне емисије). . . говора. извјештаја и других облика излагања. мишљења и емоције који нијесу експлицитно наведени.разумије смисао и уочи битне информације у аудио и видео записима на стандардном језику (вијести. * Масним словима означени су стандарди за виши ниво знања и вјештина. емоције и околности интеракције. предавања.углавном разумије и прати документарни и играни филм.огласи. поруке.разумије суштину сложенијих предавања.разумије говорни и стандарни језик о познатим или мање познатим темама из приватног и друштвеног живота. информативне емисије.препозна регистар. .Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Стандарди знања за изборни предмет За постизање стандарда знања ученици/це треба да покажу сљедећа језичка знања и вјештине: Слушање Стандарди знања за изборни страни језик На крају III разреда ученик/ца је у стању да: . На крају IV разреда ученик/ца је у стању да: .прати сложенију расправу.препозна ставове. снимљене поруке. .разумије суштину и поједине информације из сложенијег исказа . идеје. телевизијску драму. . телевизијске серије у којима доминира стандардни језик. актуелне репортаже.уочи ставове. чак у бучнијој атмосфери. јасно рашчлањујући аргументе за и против неког становишта. интервјуи.препознаје и разликује регистре језика. интервју.

плански припрема краће излагање и илуструје га одговарајућим примјерима. јасно излаже своје ставове. . .изражава сопствено мишљење и даје суд о културним догађајима и књижевним дјелима.у краћем излагању на одређену тему набраја. претпоставку. даје дефиниције. .активно учествује у разговору. а да притом не долази до већих неспоразума. На крају IV разреда ученик/ца је у стању да: .уз јасан природан изговор и интонацију говори одмјереном брзином без дужих пауза.стакне сопствено искуство и познавање ствари. наглашава важне елементе. чак и у ситуацијама када не може да се сјети праве ријечи. жаљење.комуницира с одређеном лакоћом и спонтаношћу. детаљно описујући личност. ситуације.говори о сопственом искуству и стварима које познаје. аргументе и коментаре.изрази своје мишљење и да га брани током дискусије. излаже и брани своје мишљење. користећи објашњења. . молбу. предмете. жељу.резимира садржај текста или говорне интеракције. . наводећи разлоге за и против неког посебног становишта и износећи предности и мане различитих опција. резимира и доноси закључке. догађаје. . мјеста.јасно изражава емоције различитог интензитета. . не/могућност. . процјењује друге предлоге.се укључује и активно учествује у већини разговора одређеног трајања о општим темама чак и у бучнијој атмосфери. доноси закључке. граматичке структуре или облика. . . вјероватноћу. на јасан начин излаже припремљено предавање. . .повезано и јасно излаже о одређеној теми.активно учествује у неформалној дискусији на различите теме. наглашавајући битне елементе и износећи претпоставке и узрочнопосљедичне везе. тако да је могућ висок степен размјене идеја. резимира.започне и одржава разговор уз правилно коришћење језичких средстава. . преузимајући иницијативу уколико дође до прекида у комуникацији.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Стандарди знања за изборни страни језик На крају III разреда ученик/ца је у стању да: Говор . 20 .

брзо уочава најважније информације у дужем и сложенијем тексту.користи одговарајући регистар у писању различитих врста текстова (формално писмо. . На крају IV разреда ученик/ца је у стању да: . сложеније језичке структуре уз правилну интерпункцију и правопис.користи прикладан вокабулар. .разумије чланке и извјештаје о савременим проблемима друштва у којима аутори износе лични став или посебно гледиште. књизи или позоришној представи.на исцрпан и јасан начин пише текстове о различитим темама.одреди општи смисао и издвоји битне информације у дужем и комплекснијем аутентичном тексту (новински чланци. јер посједује богат и активан лексички фонд. .самостално чита. . .Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Стандарди знања за изборни страни језик Читање На крају III разреда ученик/ца је у стању да: . На крају IV разреда ученик/ца је у стању да: . извјештај.разумије текстове о савременим проблемима друштва у којима се износе мишљења.препознаје имплицитне исказе у тексту. писма. уз правилну интерпункцију и правопис. .разумије књучне идеје презентиране експлицитно или имплицитно. филм или позоришну представу.чита литерарне текстове и даје резиме или критику. чланак.разумије идеје и објашњења из специјализованих чланака уз помоћ рјечника. . . извјештај. методично градећи аргументацију уз одговарајуће наглашавање битних детаља. вокабулар. износећи предности и мане различитих ставова на увјерљив начин. . аргументи и критике. причу. прикупљених из различитих извора. . резиме. . састав у коме износи аргументе за и против неког гледишта).напише есеј или извјештај. прилагођавајући начин и брзину читања врсти и природи текста. одломци из књижевних дјела). . јасно повезујући идеје одговарајућим језичким средствима. . 21 . идиоматске изразе. . коментар. . . причу. .користи одговарајући регистар у писању различитих врста текстова (формално и неформално писмо.напише есеј или извјештај. Писање Стандарди знања за изборни страни језик На крају III разреда ученик/ца је у стању да: . есеј).правилно структурира текст. репортаже.разумије смисао краћих књижевних и поетских текстова.пише критички осврт на књижевно дјело.изврши синтезу информација и аргумената.користи одговарајуће језичке структуре.напише чланак о филму.

Ударные и безударные гласные. падеж. Окончание – у (-ю) в предложном падеже единственного числа имён существительных мужского рода. Второе склонение. Упрощение сочетаний групп согласных. -ын. МОРФОЛОГИЯ Разряды: нарицательные и собственные существительные. Уподобление согласных по звонкости и глухости. Произношение твёрдых и мягких согласных.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Испитни каталог Језичко градиво ОРФОГРАФИЯ Русский алфавит (азбука) Написание русских букв. Несклоняемые существительные. Имена существительные женского рода на –ия. число. Имена существительные среднего рода на –ие. Оглушение звонких согласных в конце слова. Правильное употребление знаков препинания. Именительный падеж множественного числа на –а (-я). Синтаксическая функция имён существительных. собирательные и вещественные (одушевлённые и неодущевлённые). -е имён существительных мужского рода и среднего рода. Категории: род. Основные типы склонения существительных. ФОНЕТИКА Сравнение русской фонетической системы с сербской. Словесное ударение. Русские фамилии на –ов. 22 . отсутствующих в сербской кириллице. -ев. Аббревиатуры. Интонация предложения. -мя. Имена существительные на –онок (-ёнок). Родительный падеж множественного числа с нулевым окончанием имён существительных мужского рода. Третье склонение. -ья. конкретные и отвлечённые. –ья. Первое склонение. Сложносокращённые слова (род и склонение). -ин.. Окончание –у (-ю) в родительном падеже единственного числа имён существительных мужского рода.

полтораста. который. мы. весь. число. ничей. Степени сравнения имён прнлагательных. кое-что. Употребление числительных в математических действиях: сложение. немного. что-либо. 23 . никакой. Полная и краткая формы прилагательных. её. ты.(полу-) со значением «половина» и «вторая часть». вычитание. мало. Вопросительно-относительные местоимения: кто. оно). тот. они. вы. нечего. кто-нибудь. каждый. Неопределённые местоимения: кто-то. Обозначение времени (часов и минут) в разговорном стиле. самый. Притяжательные прилагательные типа медвежий. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Разряды: качественные. что-нибудь. Притяжательное местоимение: свой. что. их. Имена существительные общего рода. Склонение имён прилагательных. Определительные местоимения: сам. Образование. Неопределённо-количественные числительные (много. Категории: род. Отрицательные местоимения: никто. наш.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Singularia tantum и рluralia tantum. умножение. твой. Порядковые числительные. лисий. Указательные местоимения: этот. Притяжательные местоимения :мой. он (она. Числительные полтора. Сочетание числительных с существительными. Собирательные числительные. кто-либо. что-то. любой. деление. сколько. некого. какой. его. Сложные слова с числительными пол. несколько). МЕСТОИМЕНИЕ Разряды: личные местоимения я. притяжательные прилагательные. кое-кто. Переход прилагательных и причастий в существительные (субстантивация) Двоякие окончания в именительном падеже множественного числа у существительных с разным значением. ваш. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Написание числительных и их ударение. Сравнительная и превосходная степени (употребление). падеж. Возвратное местоимение : себя. чей. такой. Дробные числительные. относительные. ничто. употребление и функция в предложении. Количественные числительные от 1 до 1000.

меры и степени. Сравнительная степень наречий. по-новому. Спряжение глаголов. практически. НАРЕЧИЕ Определительные и обстоятельственные наречия. Действительное причастие настоящего времени. времени. Образование наречий от других частей речи. Страдательное причастие настоящего времени. Страдательное причастие прошедшего времени (краткие и полные формы). ПРЕДЛОГ Предлоги. Переходные и непереходные глаголы. Двувидовые глаголы. Неправильные глаголы. Глаголы движения. Неопределённые наречия. Изъвительное наклонение (настоящее время. Причастие. Глаголы движения с приставками. будущее время). Чередование гласных и согласных при спряжении. Наречия типа тихо. причины. Возвратные глаголы. Образование видовых пар при помощи приставок и суффиксов. Супплетивное образование видовых пар. места. Сослагательное наклонение. по-русски. Деепричастие. Глагольное управление. Повелительное наклонение. Действительное причастие прошедшего времени. Категория вида. Страдательный залог. двумя и тремя падежами. Прошедшее время глаголов с инфинитивной основой на согласный. 24 РУСКИ ЈЕЗИК . употребляющиеся с одним. прошедшее время. Наречия образа действия.Завод за школство ГЛАГОЛ Неопределённая форма глагола.

Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК СОЮЗ Самые употребительные сочинительные и подчинительные союзы и союзные слова (прежде чем. образа действия. Дополнение (прямое и косвенное). Действительный и страдательный обороты. Односоставные предложения.). Деепричастный оборот. СИНТАКСИС Классификация предложений по модальности (утвердительные. Сложносочинённые предложения: соединительные. Определение (согласованное и несогласованное). чтобы. времени. Номинативные предложения. Неопределённо-личные предложения. Инфинитивные предложения. условным. вопросительные. причины. ЧАСТИЦЫ Частицы и их роль в предложении. который. противительные. что. уступительным. разделительные. Сложноподчинённые предложения с придаточным предложением времени. Причастный оборот.п. определительным. меры и степени). причины. сложные). Безличные предложения. где и т. цели. отрицательные). Сказуемое (глагольное и именное). распространённые. Классификация предложений по структуре (нераспространённые. 25 . МЕЖДОМЕТИЕ Самые употребительные междометия и их роль в предложении. Члены предложения. места. Обобщённо-личные предложения. одлежащее. Главные и второстепенные члены предложения. Обстоятельство (места. Структура вопросительного и отрицательного предложения. Сложноподчинённые предложения с субъектно-предикатной частью. с объектно-изъяснительной частью.

СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Продуктивные приставки и суффиксы. Суффиксальное образование прилагательных со значением степени качества. Написание –нн. омонимы. Правописание приставок. Словари синонимов. Употребление запятой в сложносочинённых и сложноподчинённых предложениях. антонимы. вводных и вставных словах и предложениях. Энциклопедии и пользование ими. Полисемия. окончаний и суффиксов. Продуктивные суффиксы качественных прилагательных.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК ПИСЬМО И ОРФОГРАФИЯ Правила переноса слов. омонимов. Продуктивные суффиксы имён существительных. образованных от страдательных причастий.в суффиксах прилагательных. Продуктивные суффиксы относительных прилагательных. Правописание двойных согласных. Структура двуязычных словарей и пользование ими. Словари литературных терминов. Словообразование глаголов. Суффиксация и префиксация. Энциклопедические словари. Передача русских слов латинским шрифтом. Употребление букв ъ и ь. Правописание прилагательных. Правописание прописных букв. Фразеологические словари. антонимов. ЛЕКСИКОЛОГИЯ Синонимы. Лингвистические словари и пользование ими. в составных союзах. 26 . Суффиксальное образование существительных и прилагательных со значением субъективной оценки. Фразеологические обороты. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Структура толковых словарей и пользование ими. Орфографические словари.

дозволу. радиодрама. могућност/немогућност.размјењује. сугестију и прихвата је или одбија. поздрављању приликом доласка и одласка. увјерења. брошуре. несигурност. описује људе. мишљења и емоције. ТРАЖЕЊЕ И ДАВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА Ученик/ца: . тражи да се ријеч напише. позива.изражава емоције. жељу.пише кратки критички осврт на књижевно дјело. даје дефиниције. представљању. изненађење. коментар. . идиоматске изразе. тражи и даје дозволу. обавезу. састав у којем износи аргументе за и против неког гледишта). извјештај. оглас. .уочава ставове. идеје. прича. способност. срећу. сложеније језичке структуре уз коректну интерпункцију и правопис.зна да разјашњава евентуалне нејасноће у комуникацији. одговара на захтјев.започиње и мијења тему. наводи примјере. изражава молбу.закључује о значењу непознате ријечи из контекста. прихвата/одбацује приједлог. конкретног или апстрактног. страх. прича. жаљење.подразумијева се у свакодневним говорним ситуацијама и у интеркултуралним околностима. неформалан разговор. сумњу. ИЗРАЖАВАЊЕ СТАВОВА.разумије и оно што није експлицитно наведено. слагање/неслагање. новински чланци. ЕМОЦИЈА. честитању.захвалност. . као што су упутства. узима ријеч. КОМУНИКАЦИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ ДРУШТВЕНИ КОНТАКТИ Ученик/ца: . као што су писма. препоручује.изражава модалност. мишљење. мјеста. методично градећи аргументацију уз одговарајуће наглашавање битних детаља. задовољство/незадовољство. . јасно повезујући идеје одговарајућим језичким средствима.разумије везе између дијелова текста. извјештај. провјерава и потврђује информације.препознаје врсту и намјену текста.пише есеј или извјештај. увјереност. . обавјештење. дискусија. тражи објашњење. правилно наглашава ријечи и користи одговарајућу интонацију. тражи и нуди помоћ. забринутост. .логично структурира текст.изражава своје мишљење. критикује.разумије суштину и поједине информације у различитим врстама аутентичних говорних текстова. . интервју. .износи и брани своје мишљење аргументима и објашњењима. даје дефиниције. . поставља питања и одговара на њих.користи одговарајући регистар у писању различитих врста текстова (формално писмо. Говор Ученик/ца: . истиче. . МОДАЛНОСТИ Ученик/ца: .разумије смисао краћих књижевних и поетских текстова.тражи да се исказ понови. . ДОГОВАРАЊЕ И УБЈЕЂИВАЊЕ Ученик/ца: . набраја. охрабрење. савјетује. . вијести. интересовање. незаинтересованост. тугу. . чланак.разумије суштину и поједине информације у аутентичним писаним текстовима. 27 . формалном и неформалном ословљавању. доноси закључке. . прихвата/одбија позив. . . неопходност. процесе. намјеру. .остварује комуникацију коришћењем одговарајућих језичких средстава (лексика. износи претпоставке. . квиз. говор. ОРГАНИЗАЦИЈА ДИСКУРСА Ученик/ца: .резимира главне идеје текста. забрањује.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК ВЈЕШТИНЕ ВЈЕШТИНЕ Слушање Ученик/ца: . ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПРОБЛЕМА У КОМУНИКАЦИЈИ Ученик/ца: . књижевни текстови. . тражи мишљење. Писање Ученик/ца: .предлаже заједничке активности. степен вјероватноће. . протест. граматика. изражава узрок и посљедицу. регистар).познаје фразе које се користе при упознавању.има коректан изговор.препознаје ставове и емоције који нијесу експлицитно наведени.користи прикладан вокабулар. приповиједа. прави поређења. упозорава.набраја.повезано и јасно излаже о познатој теми Читање Ученик/ца: . бол. даје упутства. предмете. резимира. . одобравање/неодобравање. . резиме.изражава ставове.

Тај облик оцјењивања је најчешћи. Разумијевање одслушаног и писаног текста Текстови за слушање и читање треба да буду прилагођени узрасту ученика/ца. Резултате дијагностичког провјеравања не оцјењујемо. Прије слушања и читања ученици/це гледају задатке којима провјеравамо вјештине (разумијевање суштине. Упутства треба да буду јасна и недвосмислена. Дијагностичко провјеравање. На тај начин се долази до слике знања ученика/ца у разреду. ако желимо да утврдимо како су ученици/е у цјелини развили/е знања и способности. 28 . тачно/нетачно. појединости. 3. нити их користимо за различите облике рангирања ученика/ца.. Текстови који се читају наглас нијесу примјерени за провјеравање вјештина слушања и читања. представљају завршну оцјену знања и користе се за уписивање у виши разред или сљедећи степен образовања. Код провјеравања разумијевања слушаног и писаног текста не оцјењујемо познавање правописа и граматике. У средњој стручној школи се коначно провјеравање знања обавља помоћу екстерног испита на матури. Разумијевање одслушаног и писаног текста провјеравамо усмено и писмено: одговорима на питања. Редовно провјеравање је такво провјеравање које се примјењује у току читаве наставне године. већ само изговор и способности изражајног читања. Тако ученици/е добијају повратну информацију о томе како су то научили/е и шта треба још да раде. тражење одређених информација. а исто тако гласним читањем не провјеравамо разумијевање текста. Оцјене.) да би усредсредили пажњу. попуњавањем празнина издвојеним дијеловима текста. Коначно провјеравање знања обично се примјењује на крају наставне године. давањем наслова дијеловима текста. 2. њиховим интересовањима и језичком знању. задацима вишеструког избора. а брзина снимљеног говора постепено се приближава аутентичном говору. које се дају крајем наставне године и уписују у одређени докуменат. У складу с постојећим правилима неопходно је вршити контролу пређеног градива више пута усмено и писмено.. НАЧИНИ ПРОВЈЕРЕ ЗНАЊА И ОЦЈЕЊИВАЊЕ У средњој стручној школи се употребљавају сљедеће врсте провјеравања знања: 1. а задаци треба да садрже примјер. Наставнику/ци постаје јасно којим ученицима/цама треба још додатних вјежби. Ученици/е слушају различите врсте аудио и видео снимака.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 8. писањем биљешки. или на крају вишегодишњег периода. Њим утврђујемо како ученици/е постижу циљеве наставе језика и какав је напредак појединих ученика/ца. Говорници користе стандардни изговор. повезивањем датих наслова с дијеловима текста. којим утврђујемо шта ученици/це знају и који су недостаци у њиховом знању. На сваком часу при понављању градива наставник/ца индиректно провјерава и напредовање ученика/ца у савладавању градива.

али и монолог. 29 . Радове могу да прегледају и други/е ученици/е.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Провјеравање вјештине говора Ученик/ца треба што више да говори на часу страног језика. богатство и употреба фонда ријечи. граматичка правилност. Током говорних активности усредсређујемо се само на неке од елемената. правилна употреба комуникацијских стратегија. Грешке које превазилазе ниво знања ученика/ца подвлаче се. Наставник/ца повремено може да сними говор ученика/ца на аудио или видео касету. Ученици/е морају имати довољно времена да размисле и одговоре. презентација. сврху комуникације и околности. Ученике/це треба упознати с методичким приступом писању. Сви елементи и критеријуми за оцјењивање морају бити познати ученицима/цама. извјештај. Елементи говора које оцјењујемо су: - правилност изговора. Наставник/ца не исправља ученика/цу током активности. тако да припреми активности којима отклања грешке. опис. тако да сами/е оцијене своје знање. познавање и обрада теме. на примјер. а ученици/е их пишу на часу или раде као домаћи задатак. прикладност поруке с обзиром на читаоца и циљ комуникације. Елементи које оцјењујемо су: - јасноћа изражавања мисли. течност говора. дијалог или разговор. Активности могу бити везане за текст или слику. Код исправљања писаних задатака наставник/ца истиче добре стране и означава недостатке. богатство и прикладност фонда ријечи. Активности којима провјеравамо вјештину говора углавном су интерактивне. Технике рада су играње улога. већ даје повратну информацију одмах послије активности или посредно. Провјеравање способности писменог изражавања Способност писменог изражавања провјеравамо различитим типовима задатака који могу бити вођени и слободни. како би ученици /е сами/е уочили/е квалитет и слабости свог говора. познавање теме. структура реченице (ред ријечи). креативност и сналажење у новим ситуацијама. али се не оцјењују. Комуникација се одвија међу ученицима/цама или између наставника/це и ученика/ца. Њима се мора пружити могућност да своје радове више пута прегледају. самостално и јасно изражавање мисли. примјереност говора с обзиром на саговорника.

трансформација реченица. Провјеравање познавања граматике и фонда ријечи Познавање граматике и фонда ријечи провјеравамо усмено и писмено. затим ученици/е пишу. Врсте за провјеравање језичких способности су: . Све часове страног језика прате домаћи задаци. . језичка правилност. Ради образовног и васпитног циља. .повезивање дијелова исказа. Облике домаћих 30 . . синоними. Разликујемо домаће задатке које ученици/е раде по обрасцу. Познавање правописа може се провјерити диктатом. вјештине и навике.уређивање измијешаних дијелова реченице. Они треба да проистичу из онога што је обрађивано или утврђивано на часу. јер ученике/це подстичу на дружење. Домаћи задаци се морају планирати и објаснити ученицима/цама да знају шта раде и како раде. Њима се утврђује оно што је рађено на часу с циљем да се продубе знања. Домаћи задаци и њихова израда Домаћи задаци представљају самосталан рад ученика/ца по упутствима предметног наставника/це.задаци вишеструког избора. . разрађивање датог обрасца.проширивање датих ријечи у реченице или текстове. а током трећег читања ученици/е исправљају грешке. структура пасуса (одломка). везници). Треба их задавати по програму и редовније контролисати и вредновати квалитет израде. елементи кохезије (замјенице. кохерентност састава. правопис. да буду веза активности у учионици и самосталног рада ученика/ца. по тежини осредњи и тематски разноврсни. Домаћи задаци по обиму треба да буду кратки. читкост рукописа.самостално допуњавање.самостални рад у оквиру задатог обрасца.Завод за школство - РУСКИ ЈЕЗИК структура реченице (ред ријечи). . развијајући код ученика/ца навику да их раде редовно и уредно. као што су: . дијељење обавеза и упућују их на тимски рад. по правилу у контексту. Наставник/ца први пут чита текст ради информације. домаће задатке повремено треба давати по групама. .допуњавање појединих реченица (с датим избором или без њега). .подражавање обрасца који је задат.

Они су предвиђени за самосталан рад код куће. за информативно читање и осамостаљивање у раду. нити текстове предвиђене за лектиру читати на часу. бар једном мјесечно да прегледа свеску за домаћи задатак сваког/сваке ученика/це. не даје за домаћи задатак оно што нијесу учили на часу. што се на часу прво мора урадити тип домаћег задатка. Предметни наставник/ца је у обавези. на основу домаћих задатака слабијих. Провјеравање домаћег задатка треба вршити на почетку сваког часа. Школски писмени задаци У средњој стручној школи из страног језика раде се два писмена задатка. Вријеме које треба посветити обради лектире није строго одређено. за фонд од три часа недјељно лектири треба посветити 6-8 часова годишње. а на часу се он само сумира. Лектира Циљ лектире је да се ученици/е оспособљавају за разумијевање текста на страном језику. наставник/ца може уписати као једну од оцјена. 4-6 часова. односно просјечних ученика/ца. наставник/ца ће утврдити њихов број. у договору с учеником/цом.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК задатака треба мијењати тако. Ученицима/цама се по правилу. а никако кад звони за крај часа или послије краја часа. Позитивне оцјене добијене провјеравањем знања. Да се ученици/е не би преоптеретили/е. Домаћи задатак се даје обично неколико минута пред крај часа. а онда задати. јер зависи и од квалитета ученика/ца и од расположивог наставног времена. Ако најмање 50% ученика/ца не уради писмени задатак за позитивну оцјену. Рад на писменом задатку траје два школска часа. Зависно од конкретне ситуације при годишњем планирању. он се мора поновити. по један у полугодишту. Обавезни начини оцјењивања знања Оцјењивање знања и способности може се надовезати на провјеравање знања. Обраду лектире никако не треба изједначавати с интензивном обрадом текста из уџбеника. домаћи задаци не треба да буду тежи од задатака на часу. Оријентационо. 31 . Писмени задатак се ради према утврђеном плану. а за фонд од два часа. У једном класификационом периоду ученик/ца има најмање једну. а највише двије оцјене из усменог дијела. градираних по тежини. а највише двије оцјене на писменом дијелу. Писмени задаци треба да садрже више елемената. из наставног градива за протекли период. већ о договореном запису у одговарајући службени документ. и најмање једну. У том случају не ради се само о повратној информацији. Датум и начин оцјењивања наставник/ца најављује унапријед.

б) Стандарди и нормативи Настава руског језика требало би да се изводи у посебној учионици. организациони захтјеви и уџбеници. Препоручујемо да је за учениково/цино успјешно напредовање у настави неопходан рад у мањим групама од 10 до 20 ученика/ца (Закон о средњој стручној школи). компјутер. Коначна оцјена састављена је од свих оцјена током наставне године. касетофоном и визуелним наставним средствима (постери. . а) Материјални услови Ресурси за реализацију наставног програма су материјални и просторни услови. Да би се настава руског језика квалитетно изводила потребно је да школа (средња стручна школа) обезбиједи солидне материјалне услове за опремање специјализоване учионице видео-рикордерима. Настава треба да се одвија у учионици која је опремљена графоскопом. . 32 . С обзиром на постављене циљеве предмета она осликава напредовање ученика/ца и однос према предмету који се показује у активности на часу. Ученици/е средње стручне школе полажу матурски испит из страног језика као обавезног предмета.свако провјеравање знања није оцјењивање. . приручном библиотеком.упутства за израду задатака су јасна. Коначна оцјена се не добија израчунавањем аритметичке средине. опрема и учила.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК Код оцјењивања знања уважавамо сљедеће принципе: . . Потребно је повремено користити рачунарску радионицу за обучавање на интернету.технике оцјењивања (типови задатака) су познате ученицима/цама.). РЕСУРСИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ За реализацију наставног програма разликујемо материјалне услове. видео рикордер.оцјењује се знање. плакати итд. у складу с важећим Правилником о матурском испиту.репродукција граматичких правила није предмет оцјењивања. а не незнање. Било би добро да уз учионицу постоји и кабинет за наставника/цу опрему и учила. . О полагању матурског испита из страног језика (руског језика) на стандардном или вишем нивоу ученици/це се одлучују у III разреду. 9. .критеријуми оцјењивања су договорени и познати.ученике/це такође подстичемо да сами/е учествују у оцјењивању. Ту би требало имати графоскоп. телевизор. стандарде и нормативе и оквирни списак литературе и других извора. ТВ пријемницима. касетофон.

1963. 280 стр. Уџбеник руског језика. Митрофанова О. Методическое руководство для преподавателей русского языка иностранцам. Завод за издавање уџбеника. Митропан Петар. 1969. Љубо Милинковић. Настава страних језика. «Русский язык». 1979. 127 стр. 204 стр. Радошевић Наталија. 125 стр. Высшая школа. Кологривова С. Москва. Методика наставе руског језика. 17. Завод за уџбенике. Руски језик. Списак основне литературе из опште методике за наставнике руског језика 1. 3. 52 стр. Скљаров др Михо. 5. 9. 13. Шекуларац Божидар. 20. 12. Штампарија Универзитета. Никшић. Нови Сад. 1977. Завод за уџбенике и наставна средства.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК в) Оквирни списак литературе и других извора Списак литературе и других извора бира предметни наставник/ца према слободном избору. Методика русского языка.. 10. Београд. 19. 174 стр. 1968. Метод у почетној настави страних језика. 230 стр. Баранова М. В. Београд. Сарајево. 1959. 1979. Дара Дамљановић.2006. 282 стр. Свјетлост.. Димитријевић др Наум. Костомаров В. 1970. 1992. 7. Заблуде у настави страних језика. Москва. «Свјетлост». Београд. 208 стр. Ведите урок по-русски. Шамић др Мидхат. 6. Научна књига. Процес усвајања сродног (руског) језика у српскохрватској говорној средини.. Руско-српски речник и Српско-руски речник. Завод за уџбенике. 52 стр. Функција школског уџбеника у свјетлости савремене науке. Београд. Завод за уџбенике. 112 стр. Методика наставе руског језика. књига XLVIII. 1966. 1990. Настава страних језика. 18. Общие вопросы методики. Дојчило Војводић. Марина Петковић. Завод за уџбенике. Проблеми у настави руске лексике. Завод за издавање уџбеника СР Србије. Београд. Предраг Пипер. Методика наставе руског језика с практикумом. «Просвещение». Т. које је препоручило и одобрило Министарство просвјете и науке. 2. Димитријевић Наум. Практикум из граматике руског језика. Завод за издавање уџбеника СРС. приручник за разговор. Филолошки факултет БУ. може користити и друге методе и приручнике за остваривање планираних циљева. Београд. Београд. 204 стр. 14. Д. 4. 11. Ладо Роберт. Монографија. 168 стр. Николић Вера. 1977. Москва. 1974. Костић Стојадин. 1973.. Наставнику/ци се даје слобода избора да поред обавезних уџбеника. Филозофски факултет. 33 .. Сарајево. 8. Милана Радић-Дугоњић. В. Свеучилиште. Щерба Л. Сарајево.. Руски језик у медицинској струци. «Русский язык». 1996. 16. ИГКРО «Свјетлост» ООУР Завод за уџбенике. Београд. 1968. Преподавание иностранных языков в средней школе. Београд.1996. Загреб. Радошевић Наталија. Г. Москва. «Унирекс». Сарајево. Николић Вера. Валентина Девић-Романова. Методика наставе и техника учења живих језика. Методика наставе руског језика и књижевности. 15.

2. РУСКИ ЈЕЗИК K. Л. кн. 2003. Београд. Руски језик. разред хемијске школе. Београд. Podgorica. Завод за уџбенике Милена Славић. Завод за уџбенике . -компакт диск. Београд. Koнчаревић. David Little i Radka Perclova. организација. М. 2006. 25. могућност садржајног повезивања. Словеначки програм њемачког језика за средње школе. старосна структура ученика/ца. 3. 6. Руски језик. Evropski jezički portfolio za nastavnike i mentore. Говорим по-русски и переводим – 2. Завод за уџбенике Руски језик за стручне школе: аудио-касета. Завод за уџбенике Богданка Алексић. Савремени уџбеник страног руског језика. Драгана Керкез.Завод за школство 21. разред геодетске школе Београд. разред електротехничке школе Београд. Завод за уџбенике Богољуб Станковић. Zajednički evropski okvir za žive jezike. 22. Завод за уџбенике Руски језик. Београд. David Little i Radka Perclova. 3. 8. 4. 12. 2003. Београд. Завод за уџбенике Милојка Зубовић-Хаџистевић: Руски језик. 9. . 7. 1-4. Руски језик за стручне школе. При изради овог наставног програма за руски језик коришћена је сљедећа литература: 1. стручни текстови. Москва. 2004. Милан Богдановић. 4. Уџбеници и уџбеничка литература Критеријуми за избор уџбеника су аутентичност текста. Руски језик за гимназије и стручне школе. Разред угоститељско-туристичке школе. Београд. Основе за обнову наставних планова и програма за средње школе. компакт-диск. И. Мариа Межински. Учебник русского языка. 24. 1-4. 2008. Руски језик. Podgorica. Београд. Завод за уџбенике Александар Терзић. Београд. Преображенская. 1-4. Кончаревић. Завод за уџбенике Милан Васић. стручни текстови. Маријана Киршова. Александар Терзић: Руски језик за гимназије и стручне школе. Говорим по-русски и переводим -1. 2003. 1-4. 2003. Београд. (за све етапе). Нацрт програма Републике Србије. Маријана Киршова. Стојадин Костић. Богољуб Станковић.аудио-касета. У средњим стручним школама Црне Горе за руски језик користе се сљедећи уџбеници с касетама и приручницима: 1. Београд. Подгорица. 23. 34 Марија Межински. Пирогова. стручни текстови. Руски језик за економску и угоститељско-туристичку школу. 10. Београд. разред машинске школе. Руски језик. облици). стручни текстови. 2002. 1-2. Завод за уџбенике Гордана Наумовић. 2. Керкез. Драгана. стручни текстови. Структура и садржај. Београд. Руски језик. К. 2003. 5. Подгорица. Љубљана. 1-4. Савремена настава руског језика (садржаји. 5. Подгорица. Завод за уџбенике Вера Радовић. П. 11. степен мотивације и интересовања. осим економске и угоститељско-туристичке.

Завод за уџбенике 19. 1-4.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК 13. Све уџбенике и приручнике за руски језик издаје Завод за уџбенике . Мирослава Пецовић. Завод за уџбенике. просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе. 1-4. Руски језик. Београд. Завод за уџбенике 14. стручни текстови. Руски језик. разред медицинске школе. и 2. 10. Радмило Маројевић. Ристо Лојпур. С обзиром на сву комплексност наставе страног језика. посредством Завода за међународну научну. стручни текстови 1-4. Завод за уџбенике. стручни текстови за 1. Милан Богдановић. Вера Радовић. Београд. Професори/професорице руског језика стручно се усавршавају. разред угоститељско-туристичке школе. добијају годишње извјестан број једномјесечних стипендија. Зато је неопходно да предметни наставник/ца руског језика. Богољуб Станковић. Школски руско-српски рјечник за средњу школу. разред пољопривредне школе Београд. Београд. Руски језик. стручни текстови. ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК Наставни програм првог страног језика (руског) намијењен је средњој стручној школи. како би прелаз из основне у средњу стручну школу остварио/ла без већих потешкоћа за ученике/це у усвајању градива. Гордана Наумовић. Граматика руског језика за средње школе. Завод за уџбенике 17.Београд. који/а предаје руски као други страни језик у средњој стручној школи. Завод за уџбенике 16. Стипендије додјељује Министарство образовања Руске Федерације у сарадњи с Министарством просвјете и науке Црне Горе. 20. Софија Вукадиновић. препоручујемо да се укупан годишњи фонд часова планира према 35 . Ружица Станојевић. Београд. Руски језик. Београд. као и чињеницу да се у програмима експлицитно не појављују сви сегменти који се у реализацији морају обухватити. стручни текстови. Завод за уџбенике 15. Руски језик. разред правне и биротехничке струке. разред економске школе. те обезбјеђује континуитет учења страног језика који је ученик/ца започео/ла од VII разреда основне школе. 1-4. Руски језик. разред трговинске школе Београд. Завод за уџбенике 18. Милка Јованић. стручни текстови за 2. Београд. проучи програм основне школе и детаљно упозна захтјеве и препоручене облике рада на том нивоу наставе. ПРОФИЛ И СТРУЧНА СПРЕМА НАСТАВНИКА/ЦА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА/ЦА У средњим стручним школама Црне Горе наставу руског језика изводе професори/професорице руског језика који/е су завршили/ле Филолошки или Филозофски факултет. користећи их на љетњим школама руског језика у Москви и Санкт-Петербургу. групу руски језик и руску књижевност (Закон о стручним школама).

школски писани задаци. али и специфичностима руског језика. изборни предмет за средње струче школе прилагодила је Комисија у сљедећем саставу: проф. вјежбе усменог изражавања. пјесме за пјевање. евентуално. члан Војислав Караџић. а јoш мање да ослободе наставника/цу обавезе да консултује одговарајућу стручно-методичку литературу. а не да замијене употребу методике наставе страних језика. Ова упутства имају за циљ да укажу на. Каталог знања . повећа или смањи број предложених часова у појединим сегментима. задаци за контролу знања ученика/ца. нејасно исказане програмске садржаје. те би га требало иновирати према савременијим захтјевима): текстови. члан 36 . систематизација усвојеног знања. меморисање и рецитације. те да успостави равнотежу коју сам/а сматра оптималном. и користећи властито и туђе искуство. лектира. тест задаци и резервни часови. обогаћују наставни процес новим облицима рада и усавршавањем организације часа. др Маријана Киршова.Завод за школство РУСКИ ЈЕЗИК овим сегментима (постојећи образац за планирање годишњег распореда градива и мјесечни планови рада није најбоље ријешен за стране језике. писане вјежбе. Ово је само једна од могућности и не омета наставника/цу да у складу с конкретном ситуацијом.предметни програм РУСКИ ЈЕЗИК. језичко градиво. руска књижевност. логичка анализа пословице. предсједник Мирољуб Ралевић. прати свакодневну наставну праксу. утврђивање знања ученика/ца и пређеног градива.