You are on page 1of 7

Krvni sistem

Šta je posao cirkulatornog sistema?
Krvi sistem je odgovoran za transport materija po celom telu. Transportuje hranljive materije, vodu i kiseonik u
milijarde ćelija a uzima otpad kao što je ugljen-dioksid koji proizvode ćelije tela. To je neverovatan autoput koji
prolazi kroz celo telo i povezuje sve ćelije tela.
Osnovni delovi krvnog sistema su:

1. Srce
2. Krv
3. Krvni sudovi (arterije, vene i kapilari)
Ulogu srca i krvnih sudova otkrio je i opisao još krajem XVI veka Leonardo da Vinči.
Najprimitivniju telesnu tečnost poznatu pod nazivom hidrolimfa srećemo kod protozoa, sunđera i dupljara. To je tečnost
iz spoljašnje sredine.
Nešto složenija je hemolimfa.Sadrži pigmente (plavi hemocijanin) i hemocite, najprimitivnije uobličene krvne
elemente. Hemolimfu nalazimo kod crvi, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca.
Krv je neverovatna tečnost važna za funkcionisanje tela i održavanje života, koja se pumpa iz srca i stalno protiče
kroz naše telo i putuje kroz kilometre arterija i vena nosivši hranljive materije, vodu ,kiseonik do svake ćelije. Ona se
ponaša i kao služba za skupljanje otpada jer odnosi sve otpadne materije iz naših ćelija, a naročito nepoželjan CO 2 koji
se stvara kada se hrana meša sa kiseonikom da bi sagorela i iskoristila kao energija.
Krv ima i funkciju policajca u našem telu jer uništava opasne uljeze kao što su bakterije i drugi mikroorganizmi uzročnici
mnogih bolesti. Često se u narodu za krv koristi izraz "tečnost koja život znači" jer je krv bukvalno materija koja spašava
život.
Brzina kretanja krvi u arterijama je 10-15 cm/sec. , u venama 20 cm/sec. a u kapilarima 0.5-1 mm/sec. Vreme kruženja
krvi kod čoveka je 23 sec., kod psa 16.7 sec. dok je kod konja je 31.5 sec.
Krv nije samo crvena tečnost već se sastoji od tečnog dela i uobličenih elemenata. Uobločeni elemenati su:

eritociti

leukocit
i

koji su suspendovani u tečnom matriksu, krvnoj plazmi. Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8% od njene telesne mase.
Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna
sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. Različita oboljenja imaju daleko veći
uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.

Nemaju jedro i većinu organela. Cl. Koncentracije njenih sastojaka se homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama. kreatinin. U njoj su rastvoreni:  gasovi .)  proteini (60-80g/l. Imaju oblik bikonkavnog diska koji omogućava visok odnos zapremine i površine. Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak eritrocita je hemoglobin poznat i kao krni pigment. Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.45.enzimi)  lipidi  ugljeni hidrati (glukoza 2. bilirubin) Eritrociti-crvena krva zrnca su dakle uobličeni elemnti krvi pored leukocita i trombocita. odnosno to je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka.globulini. Veoma su elastični.35 do 7.kiseonik. albumini. ugljendioksid i azot  90-92% plazme čini voda  elektroliti (9g/l Na+.7 mmol/l krvi ili 80-120mg/100 ml)  aminokiseline  vitamini  produkti metabolizma koji sadrže azot(urea. .5 do 4. Normalna plazma je transparentna i svetložute boje. Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo. mokraćna kiselina.Krvna plazma je tečnost složenog sastava.

Njihova uloga je zaštitna i zasniva se na njihovoj sposonbosti fagocitoze.nemaju granulisanu citoplazmu i jedro im nije segmentisano te nazivaju i mononukleari . teškog fizičkog rada. a pripadaju im: . Na osnovu granuliranosti citoplazme i segmentiranosti jedra leukociti se dele u dve grupe: 1. laktacije. U prenatalnom životu odvija se redom u jetri. Broj eritrocita zavisi od pola.a istrošene ćelije fagocitiraju makrofazi u slezini.citoplazmatične granule ne boje se ni kiselim ni baznim bojama . rebra. Normalne vrednosti su 4-10 x 10 6/l krvi. Posle puberteta eritropoetično tkivo je koštana srž i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi.godine života u eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju. granulirani leukociti (granulociti). karlica) i epifiza dugih kostiju.Prosecan dijametar im je 7. mišićnog rada. Fiziološke granice broja eritrocta:  Za žene: 3.neutrofilni granulociti . sternum. Kreću se hemotaksično. kod sisara su bez jedra (osim kamile). Leukopenija predstavlja smanjen broj leukocita. Saznajte više o eritrocitima.. Životni vek im je kraći nego kod eritrocita i iznosi oko 10 dana.monocit 2. posle obilnog obroka. limfi. Do 5. trudnoći. Leukociti se nalaze u krvi.5 -5. agranulirani leukociti .limfnim čvorovima. zbog čega se nazivaju i polimorfonukleari . Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem.5 mikrometara. Gvožde se transferinima transportuje do koštane srži ili jetre. Fiziološka 10-20 x 10 9/l se javlja kod novorođenčadi.slezini.. limfnim čvorovima. a debljina 2 mikrometra. gmizavaca i ptica imaju jedro. Leukocitoza je povećan broj leukocita. vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima . cirkadijalnih ritmova.limfocit . imaju granulisanu citoplazmu i segmentisano jedro. pri laktaciji. traje oko 8 dana i naziva se eritropoeza. leukociti su kompletne ćelije jer imaju jedro i ćelijske organele. U ovu grupa spadaju : .Za razliku od eritrocita. jetre. Svako smanjnej broja eritrocita se definiše kao anemija. koštane srži.Proces formiranja zrelih eritrocita iz nediferenciranih matičnih ćelija. Preko ovih granica je leukemija. Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine. menstruaciji. a hem se preko bilirubina izlučuje u žuči. vodozemaca. ameboidnog kretanja i dijapedeze .Dijapedeza označava proces kada leukociti zahvaljujući spsobnosti ameboidnog kretanja mogu napustiti krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i smestiti se u perivaskularno vezivno tkivo gde njihova uloga dolazi do punog izražaja. uzrasta.5 x 1012/l  Za muškarce: 4-6 x 1012/l Eritrociti riba.

.dioksid i druge materije koje su proizvodi ćelijskog metabolizma do pluća i organa za izlučivanje. Ovaj proces se odvija u saradnji faktora koagulacije koji se nalaze u:  trombocitima (fosfolipidni faktor). svetlije je boje i nema organela osim perifernog prstena mikrotubula koji održavaju oblik trombocitima..eozinofilni granulociti . ATP i ADP. Povećan broj trombocita je trombocitopoeza.Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom krvi kroz kožu. ptica trombociti imaju jedro i sposobnost fagocitoze. megakariocita tokom procesa trombopoeze. Za razliku od njih. tromba na mestu povrede krvnog suda.  tkivima krvih sudova (tkivni tromboplastin) i u  krvoj plazmi (fibrinogen.hormone do organa na koje deluju. U krvotoku žive 7 dana nakon čega bivaju fagocitirani od strane makrofaga u slezini ili plućima. pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum. .Transportna uloga -Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema jer prenosi : . . Njihov broj se kreće od 150 x 10 6 do 300 x 10 6/l. organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se homeotermi. Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: serotonin. Termoregulacija predstavlja sposobnost održavanja stalne telesne temperature. Drugi tip granula sadrži različite proteine. Glavnu ulogu trombociti imaju u procesu zaustavljanja krvavljenja (hemostaza) u kičmenjaka. Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže. Kod nekih kičmenjaka.malo glikogena i vrlo dosta granula) . trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije.citoplazmatične granule boje se kiselim bojama .kiseonik i hranljive materije do ćelija u telu. Oni nastaju fragmentacijom džinovske ćelije iz crvene kosne srži. Periferni deo citoplazme se naziva hijalomer . a na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju sredinu.ugljen . Uloge krvnog sistema kičmenjaka .Zaštitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti) .npr. Membrana je troslojna. U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. . Središnji deo ovih krvnih elemenata naziva se granulomer jer ima granuliran izgld koji potiče od organela prisutnih u njemu (malo mitohondrija. Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin.. diskoide strukture bez jedra.a smanjen brojtrombocitopenija. a sastoji u prevođenju krvi u stanje gela. Oni formiraju trombocitni čep koji može privremeno da zaustavi krvavljenje iz male rane. Trombociti ili krvne pločice su male.citoplazmatične granule boje se baznim bojama Saznajte više o leukocitima. hemostaza je dakle proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvog suda. Trombociti imaju izuzetno složenu građu.odvodi suvišnu vodu i reguliše pH (omogućava homeostazu).nekoliko tubula agER..bazofilni granulociti . protrombin i krvni tromboplastin) Rezultat toga je stvaranje krvog ugruška. poikilotermi .

tu sposobnost nemaju. Sistem dovodne i odvodne škržne arterije svake pojedine škrge prdstavlja tzv. Osnovne osobine Krvni sistem svih kičmenjaka je zatvorenog tipa – sastoji se od zatvorenog sistema sudova po kojima cirkuliše krv. Kod embriona se javlja 6 pari aortinih lukova. koji se spajaju u leđnu aortu (nosi oksidovanu krv). koji spajaju arterije i vene i zatvaraju krug krvne cirkulacije. Krvni sudovi koji dovode krv u srce su vene. Srce leži u posebnom delu celoma – perikardu koji je obložen delom peritoneuma i ispunjen tečnošću. Odvodne škržne arterije se sa svake strane tela ulivaju u levi i desni koren. Arterije i vene se granaju po celom telu na manje sudove. Kroz zidove kapilara se vrši razmena gasova i prolaz hranljivih materija i produkata metabolizma. obrazujući na kraju mrežu najsitnijih kapilara. Od komore polazi trbušna aorta koja nosi redukovanu krv u škrge gde se ona oksiduje. Cirkulacija krvi se ostvaruje zahvaljujući radu srca. Redukovana krv se sistemom vena vraća u srce. aortin luk. dok kod adulta ostaju samo 4 para aortinih lukova. Leđna aorta oksidovanu krv raznosi po telu. u pravcu škrga. Tako kroz srce riba prolazi samo redukovana krv (dezoksigenisana krv) koja dolazi iz . Izvesna količina tečnosti ostaje u tkivima i vraća se limfnim sudovima u vene. dok su odvodni krvni sudovi arterije. Svaki par škrga snabdeven je dovodnim (nose redukovanu krv) i odvodnim (nose oksidovanu krv) arterijama. Krvni sistem riba Srce riba sastoji se iz jedne pretkomore i jedne komore koja je postavljena ispred pretkomore – okrenuta je prema napred. Progresivne promene krvnog sistema kičmenjaka bile su vezane sa izlaskom na kopno kao i sa povećanjem aktivnosti.

Iz leve polovine komore polazi desni luk koji nosi pretežno oksidovanu krv. menja i krvni sistem. Iz desne polovine komore. Kod vodozemaca se to nadoknađuje kožnim disanjem. usled čega nastaje njihovo mešanje.krv cirkuliše u dva kruga (veliki i mali). Krvni sistem sisara . U komoru dospeva kako redukovana krv iz tela tako i oksidovana krv iz pluća i kože. Prema tome. Krvni sistem vodozemaca Srce ima dve pretkomore i jednu komoru. Srce ptica se. Te promene se najviše ogledaju u sledećem: . U komori se javlja pregrada koja je kod većine nepotpuna i samo u izvesnoj meri sprečava mešanje krvi. a iz desne polovine komore polazi levi luk sa pretežno redukovanom krvi. Postoje dva aortina luka: levi i desni koji se iza srca spajaju i grade aortu. sastoji od dve pretkomore i dve komore. Iz pluća se oksidovana krv vraća u levu pretkomoru. Krvni sistem gmizavaca Srce se sastoji od dve pretkomore i jedne komore. Kod larvi vodozemaca krvni sistem je isti kao kod riba.srce uvek ima dve pretkomore i jednu ili dve komore. Promene kod suvozemnih kičmenjaka Prelaskom na kopno redukuju se škrge i javlja se plućno disanje pa se. ptice imaju samo jedan aortin luk i to desni koji polazi iz leve komore i nastavlja se u aortu. usled toga. dakle. pored levog luka. . u aorti se nalazi mešovita krv. . a ostvaruje se veza sa plućima. polazi plućna arterija koja nosi redukovanu krv u pluća na oksidaciju.broj aortinih lukova se smanjuje. Krvni sistem ptica Proces odvajanja puteva oksidovane i redukovane krvi je doveden do kraja – srce ptica je potpuno podeljeno na levu i desnu plovinu.tkiva. Vodozemci imaju levi i desni aortin luk. Osim toga. zatim prelazi u škrge iz kojih se kao oksigenisana raznosi u ostale delove tela.

Iz desne komore polazi plućna arterija koja redukovanu krv nosi u pluća na oksidaciju. 1. Posao mu je da pumpa i održava kretanje krvi kroz telo. Leva pretkomora je manja od desne. Nalazi se u centru grudi pomeren malo na levu stranu. brzo hodanje. Postoji samo levi aortin luk koji polazi iz leve komore i nastavlja se u aortu. dakle. bazu.dioksid. a u krv ulazi ugljen ..) 2. a odatle ide u desnu komoru.Telesne tečnosti . Leva komora gradi u celini vrh srca. Nemojte pušiti ! Nemojte pušiti ! Nemojte pušiti ! Nemojte pušiti ! Nemojte pušiti ! Slične teme : . klizanje.Respiratorni pigmenti . sastoji se od dve pretkomore i dve komore. Otkuca oko 3 milijarde puta u toku prosečnog životnog veka. zadnju i levu). trčanje. U tkivima se ćelijama predaje kiseonik..Leukociti . Ona raznosi oksidovanu krv po čitavom organizmu.veliki i .Eritrociti . Videli smo kakav zadatak ima srce a Vaš zadatak je da sačuvate zdeavlje Vašeg srca. Hranite se zdravo 3. Redukovana krv se vraća gornjom i donjom šupljom venom u desnu pretkomoru. Veliki krvotok počinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Redovno vežbajte ( šetanje. Mali krvotok počinje u desnoj komori iz koje polazi plućna arterija koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv odnose u pluća.mali krvotok.Na srcu razlikujemo. Krv. plivanje. vrh i tri strane (prednju. To je mišić veličine vaše pesnice.Srce je neverovatan orga. Oksidovana krv se plućnim venama vraća u levu pretkomoru srca. cirkuliše kroz dva kruga: . vožnja bicikla. Postoje tri glavne stvari koje morate da zapamtite kako bi Vam srce bilo zdravo. a prima O2) i vraća plućnim venama u levu pretkomoru. Aorta raznosi oksidovanu krv po celom telu. U plućima se krv oksiduje (otpušta se SO2.izgrađen od dve pretkomore i dve komore. Redukovana krv se šupljim venama vraća u desnu pretkomoru srca.