You are on page 1of 16

THEORIA 1

BIBLID 0351–2274 : (2013) : 56 : p. 119–134

DOI: 10.2298/THEO1301119P
Originalni naučni rad
Original Scientific Paper

Una Popović
PLATONOVA TEORIJA UMETNOSTI I OBRAZOVANJA:
ULOGA DIJALOGA U OBRAZOVANJU ZA FILOZOFIJU

APSTRAKT: Osnovna teza ovog rada je pokušaj da se pokaže kako se Platonova teorija
umetnosti može povezati sa poetskim karakterom njegovih dijaloga, odnosno na koji način
se on može potvrditi naspram njegove kritike umetnosti. Ovaj poetski karakter Platonovih
dijaloga posmatra se kao vrsta metodski usmerenog postupka, koji bi trebalo da posreduje
prvobitni okret od nesporednog, prirodnog razumevanja sveta ka istinskom filozofskom
znanju. Na taj način Platonovo tretiranje umetnosti osvetljavamo kako iz perspektive teorije, tako i iz perspektive prakse.
KLJUČNE REČI:

umetnost, Platon, obrazovanje, filozofija, dijalog.

Platonova kritika umetnosti iz Države predstavlja jedno od najpoznatijih i najuticajnijih mesta njegovog učenja, koje je recepcijom platonizma kroz vekove
oblikovalo kako umetničku praksu, tako i teorije o umetnosti. Ono, stoga, predstavlja i jedno od najistraženijih mesta ove filozofije, i za savremenog istraživača
može izgledati kao važan element klasičnog filozofskog obrazovanja, ali istovremeno i kao mesto rezervisano za njenu starinu. U ovom radu ćemo ipak pokušati da
ponudimo jednu drugačiju interpretaciju Platonove teorije umetnosti, koja delimično odstupa od uobičajenog načina njenog razumevanja, te pretenduje da je na taj
način iznova učini aktuelnom.
Platonova filozofija uopšte, kao što je dobro poznato, dostupna nam je u obliku
njegovih dijaloga. Ovakav materijal pred istraživača postavlja dodatni izazov, jer ne
obezbeđuje jednostavan uvid u unutrašnju sistematičnost Platonove filozofije – šta
više, moglo bi se reći da je donekle i zamagljuje. Uprkos tome, potreba da se ona
sagleda u nekakvoj vezi različitih tema i argumenata, koja bi predstavljala jedinstveno obrazloženje ustrojstva stvarnosti i položaja čoveka u njemu, samorazumljiv
je motiv svake interpretacije Platona, u skladu sa izvanrednim značajem njegove
misli kako za antičku filozofiju, tako i za istoriju filozofije uopšte, odnosno u
skladu sa bitno argumentativnim karakterom same filozofije, te, napokon, i sa
osnivanjem Akademije kao centra institucionalizacije Platonove filozofije. Savre-

uključujući tu i njihov karakter i vrline.120 Una Popović mena interpretacija.1 Ove smernice svedoče nam o tome da je Platon kao autor morao imati u vidu i neko buduće tumačenje svog dela. učini dostupnijom i uticajnijom za svet prolaznosti. ili koje bar može da na najbolji način posluži kao nit vodilja za primerenu interpretaciju. a koji nužno mora biti vođen određenim pitanjem koje se shvata kao vodeće pitanje na koje ta filozofija odgovara. imaju i izvanrednu umetničku vrednost. Drugim rečima. i sam Platon je na mnogim mestima postupao kao tumač i interpretator tuđih dela i stavova. Međutim. uprkos svim poteškoćama. te balansiranjem mesta koja se međusobno ne uklapaju. već se prevashodno brinu o načinu života njenih građana. odnosno pitanje načina obrazovanja u filozofiji. kao zadatkom filozofa da istinu otkrivenu filozofskim sredstvima. pored filozofske.. Uzimajući da je filozof ova dela stvarao imajući u vidu potenci1 O Platonovoj dijaloškoj hermeneutici videti Deretić. vrlo često pesnika. odnosno da se ona ne može svesti na skup iskaza pažljivo i jasno umreženih u neku teorijsku strukturu. kao i filozofa. Utoliko se može. I. govoriti i o obrazovnoj. paidetičkoj funkciji filozofije: u idealnoj zajednici Države vladari ne samo da upravljaju njenom administracijom. orjentisana na dijaloge i tradiciju tumačenja. njihovom hronologijom i mogućim usklađivanjem različitih obrada istih ili sličnih tema. Ovako postavljeno pitanje pretpostavlja da filozofija obuhvata i teorijsko i praktično. odnosno određen način na koji se prilazi izvođenju Platonove filozofije. str. U skladu sa tim. cilj ovog rada je pokušaj istraživanja mogućeg načina interpretacije Platonove filozofije koji bi u naznakama bio sadržan u samim njegovim dijalozima. ne prosto pretenziju na istinu. odnosno zbog čega je Platon svoju filozofiju prezentovao baš u obliku dijaloga. Ovakav pristup zapravo podrazumeva implicitnu ili eksplicitnu hermeneutičku poziciju. Ovaj političko-etički zadatak filozofije osobito je naglašen motivom povratka u pećinu. odnosno da li se i kako može ispratiti preobražaj duše ka filozofiji kojim dijalozi treba da rezultiraju. Ovako shvaćena filozofija bi svoju usmerenost ka istini morala da opravda u konkretnom svetu. da nije bio indiferentan prema njemu. u političkoj stvarnosti i s obzirom na svakog pojedinca. susreće se iznova sa problemom povezivanja pojedinih dijaloga. osobito kod Platona. koji. te nam tako ostavio i određene smernice kojima se možemo koristiti u interpretaciji. pitanje na koje tražimo odgovor je da li se iz samih dijaloga može iščitati način na koji je sam Platon predvideo tumačenje i razumevanje onog što je de facto napisao. tačnije. Oni tako na sebe preuzimaju i teret organizacije obrazovanja koje bi doprinelo harmoničnom ustrojstvu i funkcionisanju države. „Da li nam je hermeneutika uopšte potrebna: Platon o umeću tumačenja”. 223-224 . u Filozofija i društvo (2/2011). U tom kontekstu prilazimo Platonovim dijalozima sa pitanjem na koji način su oni namenjeni obrazovanju filozofa. Pitanje koje se sada postavlja za filozofa koji još uvek ne živi u idealnoj zajednici je pitanje načina na koji se ovaj zadatak filozofije može ispuniti u datim uslovima.

Drugim rečima. što dalje obezbeđuje mogućnost izgradnje jedinstvene teorije umetnosti. Pre svega. moguće izvesti Platonov korak ka jedinstvenom pojmu umetnosti uz pomoć kategorije podražavanja. Država. ali svejedno oba predstavljaju pojmovno ujedinjavanje različitih umetničkih praksi i dela. budući da je Platonova teorija umetnosti prevashodno jedna kritika umetnosti. dakle. ovde se ne radi o jedinstvenom pojmu umetnosti.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga .. već upravo imanentno. te. već je vizirana uglavnom iz perspektive metafizike. kakvim danas baratamo. na osnovu nekog neestetičkog kriterijuma. Bez pretenzija na potpunu iscrpnost u izvođenju i argumentaciji. kao onoga što Platon obeležava suštinom umetnosti.. 598b–599a . potrebno je pokazati da ona nije samo kritička. Platonova teorija umetnosti: mogućnost izvođenja Da bismo mogli da u potpunosti zahvatimo problem kojim se ovde bavimo. muziku i igru) i vizuelne-tehničke umetnosti (slikarstvo. potrebno je pokazati da ova kritika nije prosto izvedena spolja. za oba slučaja. savremenim razumevanjem. ili. Platonove teorije saznanja ili države. već da sadrži i osnove za jedno pozitivno izvođenje određenja umetnosti. koje se implikacije mogu povući u pogledu celokupne Platonove filozofije s obzirom na tako postavljeno pitanje. Stoga se za izvođenje jedne takve teorije podrazumeva i zaseban rad na utvrđivanju mogućeg koherentnog povezivanja različitih njenih motiva i argumenata. ova teorija umetnosti nema zaseban status filozofske discipline. uprkos nasleđenom razdvajanju poetičkih i vizuelnih umetnosti.2 Ovaj korak najavljuje potonje Aristotelovo tretiranje poezije kao veštine (techne) u Poetici. pitamo se na koji način se umetnički element može opravdati kao sredstvo filozofskog edukovanja. što je uslovljeno obimom ovog rada. prethodno je potrebno u kratkim crtama izložiti osnovne motive Platonove teorije umetnosti. arhitektura) – ova razlika markirana je razlikovanjem između poiesis i techne. Ovaj korak obezbeđen je već pomenutim Platonovim pozivanjem na 2 Platon. dalje. odnosno na osnovu teorije ideja. za šta u ovom radu nemamo prostora. da bismo mogli govoriti o Platonovoj teoriji. dovođenja različitih tipova umetnosti pod isti princip tumačenja i analize. 121 jalnog čitaoca i preobražaj mišljenja i stavova koji je želeo da izazove. Ipak. Dalje. recimo. sam pojam Platonove teorije umetnosti treba uzeti sa rezervom: najpre. već su umetnosti podeljene na poeziju (koja obuhvata i scenske umetnosti. odnosno s obzirom na razumevanje toga šta umetnost jeste. Ni jedan od ovih pojmova umetnosti ne poklapa se sa našim. a ne samo o kritici umetnosti. predstavićemo one aspekte teorije o umetnosti koji su najvažniji za naše dalje izvođenje. vajarstvo. Dalje. dva pomenuta ograničenja impliciraju pravac u kom bi se takva mogućnost izvodila: stava smo da je.

a ne uz pomoć nekog vanumetničkog određenja. str. odnosno oni koji mogu da proizvedu mnogovrsne melodije. 399a-c. N. 143. Takođe. Napokon. za čije izvođenje nisu potrebni instrumenti „sa mnogo žica”. izbor je načinjen u skladu sa melodijama koje su dopuštene. što u Državi predstavlja mesto njihove kritike. primere i za poiesis i za techne – kao podražavaoce. odnosno poezije. podražavanje. Službeni glasnik. predstavlja podražavanje: ako je podražavanje ono što određuje umetnosti kao umetnosti. dakle. To znači da poetski sadržaj. teži idejno-pojmovnom određenju neke stvari na osnovu mnogih pojedinačnih njenih slučajeva koji se mogu obuhvatiti tim pojmom.4 Umetnosti kao umetnosti podražavaju. U svakom od ovih slučajeva važi da se „melodija i takt moraju upravljati prema rečima. važno je primetiti i to da samo podražavanje nije problem. Isto. eventualno i siringu za pastire. podražavaocem”. 140-141. nadahnuće i umetnost podražavanja. zadržava određene oblike melodije i ritma. od instrumenata on zadržava liru i kitaru. ova Platonova „estetika” očigledno je moguća. Isto.122 Una Popović podražavanje kao suštinu (svih) umetnosti. mora da određuje ostale elemente poetskog dela. dakle. ukoliko je ona moguća. 400a Platon zadržava dorsku i frigijsku melodiju. odnosno mirnodopskim uslovima. 89-90 Grubor. dalje otvara i mogućnost da se govori o osobeno estetičkom karakteru Platonove teorije umetnosti: on je osobeno estetički ne iz perspektive estetike kao utvrđene filozofske discipline.5 Iako nije eksplicitno izvedena. Beograd. ono na osnovu čega nekoj umetnosti pridajemo umetnički karakter. i zato su na trećem stepenu od bića – ne obrnuto. 399d. Napokon. Up. Tri lica lepote. ono što smo podrazumevali razmatrajući pojedinačne slučajeve. Beograd. N. već i pozitivna strana umetnosti: o tome Platon svedoči kada za obrazovanje čuvara. 597e Neposredno nakon toga on uvodi primere tragičara i slikara – dakle. uprkos cenzuri. daleko je od uzora.6 3 4 5 6 Podražavaoca Platon definiše na sledeći način: „Svakog onoga ko uradi nešto što prema pravoj prirodi te stvari stoji na trećem mestu nazvaćemo. a nikako se ne sme tekst upravljati prema melodiji i taktu” [400a]. Takvo pojmovno određenje daje kriterijum za kojim smo inicijalno i tragali u dijalektičko-dijaloškom postupku. stoga. Takođe. Međutim. Plato. kao one koje odgovaraju držanju čuvara u ratnim. takav kriterijum. a što je pojmovnim određenjem izvedeno do transparentnosti.3 Platon. međutim. str. str. 2005. Lepo. kritička. Država. onda je njihovo određenje kod Platona izvedeno s obzirom na njih same. tekst. već s obzirom na ovo određenje umetnosti preko razmatranja njih samih.. Ovaj korak. M. Lepo. 2012. a samo to određenje onda dalje predstavlja kriterijum procene: ovakav postupak posebno je karakterističan za njegove rane dijaloge. U slučaju umetnosti. nadahnuće i umetnost podražavanja. . 597e-598a Njihova delatnost je. u sokratovskom maniru. Upravo ovde možemo uključiti filozofiju. posredno se može zaključiti da onda podražavanje figurira i kao određenje umetnosti. već se problem nalazi u neadekvatnosti tog podražavanja: ono je „senka senke”.. Zurovac. onda bi se morala pronaći ne samo negativna. Grubor. budući da tekstove i njihovo značenje možemo razumski prečititi i prilagoditi ih potrebama obrazovanja čuvara. ritam takođe treba pročistiti tako da odgovara „sređenom i muškom životu”. 66-69 Platon..

. ona su i na lestvici saznanja na najnižem stepenu. 2009. na „najtežu optužbu” da umetnost može da pokvari i najbolje ljude. ravan senkama i odrazima u vodi. kako bi „fenomenološkim postupkom” dovela do invarijantnog u varijacijama. nasuprot inovatorskoj. Iznova. Sofist. najteža optužba ipak spada u psihološko-obrazovnu stranu problema.10 Istovremeno. upravo afektivni deo duše je onaj njen deo koji je vuče ka disharmoničnosti. za razliku od senki i odraza. Sa druge strane.). str. idol”. budući da su najudaljenija od prauzora stvarnosti. kako se čini. oblikovano za potrebe umetničkog prikazivanja. kada hvali egipatsku umetnost. kako to Platon tvrdi u mnogim dijalozima. Umetnost i istina. odnosno preko podrobnijeg tumačenja šta umetnost podražava. Up. 123 Da bismo preciznije pokazali o čemu je reč. 110-117 Platon. N. kratko ćemo se osvrnuti na samo jedan od Platonovih argumenata protiv umetnosti. više nismo prosto usmereni na saznanje. Beograd. nudi tri tipa argumenata protiv umetnosti: ontološki. međutim. skrećemo pažnju na to da je moguće podražavati i nekoga ko je bolji od nas. nalazimo se u opasnosti da postanemo kao on. glumimo nekog drugog i drugačijeg. Zakoni. 598a-c „Onda je svaka umetnost koja podražava daleko od istine i to je. torzo anfas i sl. a šta bi trebalo da podražava. ali i ulogu razumskog u njegovoj konstituciji. „Ideja. budući da je upravo onaj njen afektivni deo uzrok našeg problema.8 Podjednako. EDS. jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku).9 Najveći problem je. Tanasić. 7 8 9 10 Isto. iluzionističkoj. budući da pružaju samo parcijalan pogled na stvarnost. Egipatska umetnost se hvali kao kanonska. u tome što. na osnovu celokupne Platonove filozofije.ono je prečišćeno. već na dušu čoveka u celini. Popović (ur. te stoga smatramo da se i njegovo pozitivno razrešenje mora upravo tu tražiti.). Up.” [598b] Ovo je u skladu sa tvrđenjem iz Sofista da je podražavanje u najstrožem smislu ono koje se izvodi posredstvom sopstvenog tela i glasa. naime. Platon.7 Platon. ikona. u N. Tako nam primer najteže optužbe istovremeno naglašava i ulogu afektivne strane duše u recepciji umetničkog dela.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga . dakle ono koje primenjujemo na sebe. međutim. . Država. 656d-657a. Ovde. te tako postati boljim: ovako shvaćeno podražavanje bilo je u osnovi klasične antičke paideje. Umetnička dela podražavaju: ona su tako na najnižem mestu u hijerarhijskoj lestvici bića. Iako je. za šta Platon i sam daje naznake u Zakonima. umetnička dela zadržavaju pogled posmatrača na sebi.. pa zato ne laska oku posmatrača.. već različite delove objekta prikazuje iz različitih perspektiva (lice profil. Platon. 267a Kada podražavamo. čulno iskustvo koje posreduje umetnost nije baš sasvim jednako neposrednom čulnom iskustvu – inače ne bi bilo optuženo za viši stepen prevare . Grubor/U. na koju je neposredno i usmerena kritika iz Države: mogli bismo čak reći da egipatska umetnost čulnim sredstvima teži da prikaže suštinu stvari. budući da izazivaju estetsko zadovoljstvo – na taj način i „najbolji ljudi” bivaju prevareni i privid uzimaju za suštinu. jasno da ontološki argument predstavlja bazu za druga dva. epistemološki i psihološko-obrazovni. 605c Argument o pozitivnom aspektu umetnosti može se izvesti i preko ove strane Platonove kritike. sve što ona može da izrazi.

Sa druge strane. najjače utiče na dušu. i dobar ritam su posledica dobrog duševnog raspoloženja”. a da se pri tom ne pokolebaju i najviši državni zakoni. 424c-d .] Dobro se treba čuvati svake promene u muzici. Sa jedne strane. jer u protivnom neće imati takve efekte?” Platon. vođeno je razumskim. i najpre se sprovodi uz pomoć logosnih aspekata muzičkog obrazovanja: pre svega teksta. Beograd. Takvo oblikovanje.” Isto. koji. Plato. Glaukone. napokon. 400e Up.124 Una Popović Obe posledice jasnije se vide na primeru Platonove kritike poezije.13 Kakvi su to ispravni oblici. Država. onda se pozitivna uloga umetnosti može naći u njegovom oblikovanju. jer su to opasne stvari. poezija.12 Umesto da se u dušu ratnika muzičkim obrazovanjem utisnu aritmija i nesklad. I... [. Tako smo došli do razrešenja: pozitivna strana umetnosti postoji. 2009. Platon. ali se ona ne ostvaruje neposredno. onda se to delovanje mora moći iz zloupotrebe preoblikovati u pozitivnu upotrebu – što Platon i čini zadržavajući prečišćeno muzičko obrazovanje za ratnike-čuvare. mimo naših pravila. dakle. „Nije li muzika. samim postojanjem umetnosti. odnosno harmonizovanju cele duše. već se mora izvesti iz njene filozofske upotrebe. takvo podražavanje usmerava nas i na to da se pozitivna uloga umetnosti može ostvariti samo na osnovu njihovog filozofski ograničenog delovanja: umetnosti same od sebe ne mogu da ponude ispravno obrazovanje. najpre odlikuje onaj srednji stepen između pukih poriva i samog razuma. Stoga je filozof-vladar onaj koji propisuje kako treba da izgleda obrazovanje klase čuvara. ako umetnosti nužno podražavaju. Logos. melodije i ritmovi. Država. a ja se slažem s njim da se načela muzike ne mogu nigde dotaći. ali se od strane filozofa mogu upotrebiti na ispravan način. Deretić. pitagorejsko nasleđe usmerava Platona da u muzici prepozna logosne (ali ne i pojmovne!) elemente. posebno melodije i ritma. nego da se ova ponajviše čuvaju. str. odnosno koje melodije. podređivanju afektivnog dela razumskom.budući da je duša već sastavljena i od afektivnog dela. takvo podražavanje se može i na pravi način usmeriti: ono time ne prestaje da bude podražavanje. Aristotel. tako postaje oruđe pravog obrazo11 12 13 14 Up. melodija i ritam su onaj aspekt poezije koji najviše zavodi. što mu dalje obezbeđuje da potvrdi pozitivno dejstvo ispravnih ritmova i melodija: ukoliko već umetnost snažno deluje na dušu. a potom i ritma.14 Drugim rečima. već je to moguće samo filozofu. logosnim delom duše. u nju se utiskuju ispravni „oblici”: „dobra pesma. dobro ponašanje. Umetnost. „[Upravljači države] moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i muzici ne provuku nikakve novotarije. ali se akcenat pomera sa samog podražavanja na njegove efekte . o tome sama umetnost i umetnik ne mogu da odlučuju. dobra melodija. 401d Stalež ratnika-čuvara. unoseći u nju plemenitost i otmenost.11 Sa druge strane. uslovljavaju melodiju. 67 Platon. Up. osnova vaspitanja zato što ritam i harmonija najdublje prodiru u unutrašnjost duše i najviše je obuzimaju. ali samo kada je muzičko obrazovanje dobro vođeno. upravo zbog toga za njih je vaspitanje najvažnije. s obzirom na poređenje duše i države. Damon tvrdi.. tekstove i ritmove u tu svrhu treba koristiti.

sada na jednom meta-nivou. ovaj primer nam govori samo o njegovoj razumskoj strani. uprkos kritici. možda čak i o njegovim političkim i društvenim uslovima i posledicama. Na taj način Platon rešava tradicionalni sukob poezije i filozofije – naravno. trebalo bi ih upotrebiti tako da ih oblikuju na ispravan način. prvi korak bi bio da uvedemo određene restrikcije u pogledu njegovog svakodnevnog ponašanja i poimanja sveta. Ipak. Drugim rečima. istine. tematizuje i neposredno Platonovo uvođenje umetničkog izraza u praksu pisanja dijaloga: budući da je analizom Platonovih teorijskih stavova o umetnosti pokazana opravdanost njene filozofske upotrebe. kako bismo bili u mogućnosti da ih promenimo. sukob oko obrazovanja građana polisa – u korist filozofije. ali ostavlja po strani njegove ne-razumske momente. obrazovanja čuvara. Obrazovanje filozofa: uloga dijaloga Ukoliko želimo da obrazujemo nekoga. obrazovanje filozofa – što je jedno od naših centralnih pitanja – nije izvedeno prema ovom modelu. sada je potrebno sagledati da li se ova pozitivna uloga može proširiti i van ranga obrazovanja čuvara: za nas je tu najvažniji detalj da pozitivna uloga umetnosti počiva na njihovom filozofskom osmišljavanju i filozofski vođenoj upotrebi. Platon ovde ne govori detaljno o inicijalnom koraku okreta ka .Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga . kao i doslednost njegovih stavova: zaista bi bilo neobično očekivati da filozof Platonovog ranga nije uočio razmak između sopstvenog postupka pisanja i kritike umetnosti koju je eksplicino ponudio. oruđe koje se može zloupotrebiti ili upotrebiti na pravi način. ipak. na osnovu toga možemo analizirati i realizaciju upotrebe umetnosti u okviru forme dijaloga. Napokon. Na taj način obezbedili smo mogućnost da se. ovde ne treba prevideti da Platon ne odbacuje poeziju kao obrazovni model. inkorporirajući ga u sopstveni misaoni horizont. Ovo je pozicija koju Platon zauzima spram poezije i umetnosti u svojoj teoriji obrazovanja iz Države: budući da umetnosti već snažno utiču na niže delove duše. višem nivou – pitanje je sada kako dušu treba usmeriti ka idejama. Ovu kratku analizu Platonove teorije umetnosti i mogućnosti njenog izvođenja završavamo zaključkom da se.. budući da je potvrđeno da Platon umetnostima u okviru obrazovanja čuvara pridaje pozitivnu ulogu. ipak ispostavlja da se umetnost. već odaje poštovanje svom rivalu.. Filozof je u stanju da dosegne do pravog znanja. koja svedoči o tome koliko je zahtevan i težak ovaj proces. može upotrebiti pozitivno. osobito poezija. 125 vanja. već zavisi isključivo od razuma i dijalektike. time je utvrđena i konsekventnost Platonovog postupka. Međutim. u alegoriji o pećini. ako je ona uvek već prirodno vezana za domen čulnog iskustva? Platon daje odgovor u VII knjizi Države. i to u filozofske svrhe obrazovanja – u datom slučaju. Drugim rečima. a takvo znanje oslobođeno je svih čulnih elemenata: teorija filozofskog obrazovanja pitanje o obrazovanju postavlja na drugom.

moramo se na sasvim drugačiji način osvrnuti na Platonovo delo. Ovde treba naglasiti da sam Platon ne govori o ovom incijalnom okretu ka filozofiji: naša izvođenja stoga ne mogu naći direktno uporište u tekstu.17 ili Platonove mitove. istovremeno postupno vodeći svoje čitaoce kroz njih. Ovo bi značilo da je Platon namerno koristio literarne forme kako bi postepeno iz običnog jezika izgradio i diferencirao temeljne pojmove i stavove svoje filozofije. umesto drugih. ipak. oni ipak nisu jedini njeni aspekti. već se veoma razlikuju u formama i izrazu.126 Una Popović svetlosti.15 Ovaj korak vraća nas natrag na naše prvobitno pitanje: kako bi trebalo da čitamo Platonove dijaloge? Da li se u njegovom delu može pronaći neka implicitna metodologija. više pojmovno-racionalnih? Uobičajeni odgovor je da je Platon formu dijaloga nasledio i preuzeo od Sokrata i da je ona u bliskoj vezi sa dijalektikom. jedinstven za sve slučajeve. obično postavljene na kraj dijaloga. Naša teza je da je Platon reflektovao na sopstvenu poziciju autora i svoje dijaloge koristio kao obrazovna sredstva svojih čitalaca. 511d . ovo bi trebalo da ispitamo iz perspektive celokupne Platonove filozofije. te da je u tu svrhu poetska sredstva iskoristio u metodološkom smislu. da li je moguće da Platon nije bio svestan umetničkog karaktera svojih dijaloga? Sasvim sigurno ne: umetnička veština koja se vidi u svakom dijalogu isključuje tu mogućnost. Međutim. Da bismo osvetlili sam taj okret. međutim. kako je moguće podstaći obrazovanje za filozofiju. koji se često poklapaju sa 15 16 17 Ovim podrazumevamo da na dalje nećemo pratiti Platonove analize iz Države o tome kako treba formirati i obrazovati klasu vladara. ovaj odgovor nije potpun. Na prvi pogled može izgledati da je ovakvo tumačenje Platonovih namera problematično. Iako su razum i racionalnost važan deo Platonove filozofije i metodologije. Zašto bi onda Platon izabrao umetnički obremenjenu formu izlaganja svoje filozofije. Tipični primeri su dijalozi Gozba i Fedar. Platon. dok bi istovremeno bila u skladu sa njegovom filozofijom u celini? Drugim rečima. To znači da bi još jednom trebalo postaviti pitanje kako treba čitati Platonova dela i interpretirati ih kao koherentnu teoriju. nivo znanja koji odgovara domenu matematičkih oblika. transparentnih u svom značenju i upotrebi unutar teorije. već o onome što nakon toga sledi. takav model ne nalazimo kod samog Platona. međusobno povezanih putem pažljive (deduktivne) argumentacije. Država. Kao primer možemo navesti samo znanje ideja koje prevazilazi dianoia. odnosno vatri. ako uzmemo da je koherentna teorija sistem ključnih pojmova. uzimajući u obzir i ta izvođenja. kao metodom adekvatnim filozofiji. dijalektički postupak je. budući da Platonovi dijalozi nisu monolitni. već. on ne objašnjava kako se uobičajeno razumevanje sveta može okrenuti u njegovo filozofsko saznavanje. Iako ispravan.16 Dodatno. posmatramo problem obrazovanja filozofa kao jedno od vodećih pitanja Platonove filozofije uopšte. koja bi bila usmerena ka njegovim čitaocima i obrazovanju njihovih duša.

videti da pomenuti mitovi zauzimaju mesto aporija u ranim dijalozima: rani dijalozi ne daju odgovor na svoje glavno pitanje i primoravaju čitaoca – koji je. a ne kao sistem formalnih propozicija. koja pokazuje da se Platonovi argumenti protiv pisane reči . Oxford University Press. čitanje Platonovih dijaloga može se započeti sa bilo kojim od njih: iako ispravan hronološki raspored može biti koristan za razumevanje razvoja Platonove misli. međutim. nije neophodno da krećemo od ranih dijaloga. na primer. možemo. da ga na pravi način uključi u dijalog. 127 korakom ka zahvatanju ideja. pa bi bilo kakva stroga sistematizacija bilo kog od njih zahtevala pažljivo razlikovanje pomeranja u značenjima ili funkciji pojmova. 62 Up.. stoga. da učestvuje. 207-208 Platonov okret ka pisanoj reči čini se neobičnim iz perspektive Fedra. 2007. Prateći ovaj model. takođe viziran i prihvaćen kao učesnik u dijalogu – da čita aktivno. Plato's Use of Philosophical Drama. Plato and the Crafting of Philosophy. Često Platon različite teme i motive razmatra u različitim dijalozima. R. varira oblike znanja i načine njegovog prezentovanja u skladu sa poentama koje želi da naglasi. Sa druge strane. 201-202. gde se čitalac još jednom potvrđuje kao konstitutivni deo procesa dijaloga. Jasno je da nije moguće zaviriti u Platonov um i tako potvrditi šta su zaista bile njegove namere. B. Ovo.18 Iako u duhu ideja našeg doba možemo imati inklinaciju da Platonova dela protumačimo više u skladu sa sopstvenim predstavama o tome kako bi filozofska teorija trebalo da izgleda. U tu svrhu upotreba umetničkih literarnih obilka u dijalozima može biti opravdana. Continuum Press. The Socratic Method.. Trebalo bi pomenuti i to da se Platonovi napadi na pisanu reč u Fedru mogu rešiti i na sledeći način: iako pisana reč ne može samu sebe da brani. odnosno način na koji je koristio različite literarne forme za različite potrebe.. Cain. pretpostavlja neko inicijalno razumevanje funkcije dijaloga uopšte: iako je Sokrat bio njihov osnivač.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga .. u skladu sa načinom na koji je izvorno i postavljena od strane autora. ali mi možemo primeriti svoju interpretaciju prateći način na koji je Platon organizovao i prezentovao svoju misao. ne znači da Platonovoj filozofiji nedostaje sistematičnost. te stoga sama činjenica da ih Platon daje u pisanom obliku predstavlja veliku promenu u načinu njihovog razumevanja. kako u sadržajima. činjenica ostaje da su ona napisana kao dijalozi. međutim. 2008. Većina istraživača sistematizuje Platonove dijaloge iz perspektive njihovog razvoja: tumači su tako obavezni da neki dijalog ispravno pozicioniraju u ranu ili pozniju Platonovu filozofiju. niti da nastavimo sa čitanjem prateći bilo koju unapred datu matricu. Trials of Reason. tako i u njihovoj artikulaciji. što sve ukazuje natrag na njihovu nesistemsku organizaciju u dijalozima.20 Naša teza 18 19 20 Up. već samo da bi se ona mogla tumačiti i na drugačiji način.19 Istu funkciju imaju mitovi u drugim dijalozima. Stoga možemo zaključiti da Platon. Za interesantnu analizu. Wolfsdorf. Ovo. trebalo bi da bude predstavljena na takav način da može da natera čitaoca da je brani ako je neophodno – to jest. postoje valjani razlozi za to: ona svojoj svrsi može da služi mnogo duže i sa različitim „sagovornicima”. str. Ipak. on nije ostavio pisana dela. str. D.

videti: Erler. sada možemo objasniti Platonovu upotrebu umetničkih formi u dijalozima. G. jer pravo znanje usmerava ponašanje u drugačijem pravcu od pogrešnog. A napredovanje duše je zapravo njeno preoblikovanje u skladu sa ispravnim oblicima – idejama. Scott. Već smo pomenuli da je ova forma izražavanja nasleđena od Sokrata. A. Plato’s Socrates as Educator. 23 ‘Finally. dijalog je vezan za sam metod filozofije. for example in the Ion or the Republic. tako i refleksijom o njima. 2003. 2000.22 Počnimo sa idejom dijaloga. Ovaj napredak mišljenja takođe pretpostavlja i napredovanje duše.. str. te obuhvata bar dva partnera u dijalogu. State University of New York Press. M. Obrazovni aspekt takođe se potvrđuje i u imanentnoj strukturi dijaloga.23 Čak i ako izgleda da u većini Platonovih dijaloga Sokrat ima prednost u odnosu na svoje sagovornike i da takođe mogu usmeriti i na usmenu. što se postiže putem stroge argumentacije i preispitivanja. odnosno metoda pristupa čitaocu. ed. Second – and this is a point to which I want to draw attention – by using literary motifs and metaphors. kao i proces postepene promene i napredovanja mišljenja u kontinuiranom preispitivanju. Ipak. Hence dialogue is an activity capable of molding character. who.128 Una Popović ovde je da je ova funkcija obrazovna. u Plato as Author. koja pretpostavlja da su oba učesnika u poziciji da se obrazuju i da budu obrazovani: u pravom dijalogu istina se dostiže odbacivanjem pogrešnih uverenja.’ Isto. Plato stimulates the reader to reflect about the poetical norms and rules of his art. 44 . A. Plato’s Implicit Poetics’. već za maksimalnu realizaciju svoje ljudske suštine. a da se umetnički izraz tu uvodi kao oruđe filozofije. ‘To Hear the Right Thing and to Miss the Point. str. Leiden. ali da favorizuju dijalektiku dijaloga. This can be called the “immanent poetics” of his dialogues. 154 22 Pri tome se ovde ne misli na to da je Platonov filozofski metod dominantno estetički.. koji je obležen kako upotrebom umetničkih sredstava. He does so in two different ways. dijalektiku. N. iako je Platon morao da je preoblikuje i prevede u pisanu reč. Nasuprot tome. Jasno je da je ovo preoblikovanje zapravo obrazovanje. 164 21 ‘We have good reasons to consider the dialogues a new form of poetry. str. argumentative skills of both conversation partners. naša teza je da je on dominantno filozofski. te tu pronalazimo preklapanje između procesa sticanja znanja i obrazovanja čoveka kao takvog: ne za neku veštinu ili techne. like the poets before him and the poets of the Hellenic times after him. Namerno izbegavamo bilo kakvo pozivanje na literarni stil ili metod. Boston. combines poetic craft and poetological reflection. jer time želimo da zaobiđemo redukciju Platonovog načina pisanja na lep umetnički izraz. Michelini. ne kao spoljašnji ukras. The Rhetoric of Philosophy. Albany.. da su dijalozi pisani kao obrazovna sredstva za preoblikovanje duša svojih čitalaca ka filozofiji.’ Up. he presents the reader with explicit discussions of poetological problems. or by illustrating behavior in a certain way.21 te ponuditi perspektivu tumačenja njegovog dela koja bi fokusirala i estetske njihove aspekte. not only by explicitly forming and shaping one’s opinions and beliefs but also by the more subtle and practical means of the constant probing and yielding that occur in the activity of conversation. allowing them to give further shape to their own respective positions in and through the process of talking something through in dialogue (dialegesthai). First. this mode of shared inquiry or deliberation has the intrinsic benefit of exercising the analytic. But they also show that Plato was a reflective author. Imajući ovo na umu. već se govori o jednoj vrsti meta-metodologije.

Ukoliko uzmemo da je čitalac. koji prečišćavaju i oblikuju naše čulno opažanje. Potvrdu za to nalazimo u Platonovoj Gozbi. To je. možemo zaključiti da ovo obrazovanje duše važi i za njega. naravno. str. Ako se podražava samo „ono što se svetini i onima koji ne znaju ništa pričinjava kao lepo”. Okret od domena čulnog iskustva i prolaznih bića ka domenu večnih ideja i ne-čulnom znanju je. e Ovde se ne radi o lepim umetnostima: umetnosti kod Platona nisu usmerene na podražavanje ideje lepote.25 Lepota je.28 onda nas to „upućuje na konfuziju koja 24 25 26 27 28 Isto. onda se ova početna pozicija mora prepoznati i uzeti u obzir. 250b-c. niti treba da budu lepo podražavanje – čak ni umetnički. ka lepim telima. lepim običajima. N. namereni i implicitni učesnik u Platonovim dijalozima. U Fedru Platon ipak dovodi u vezu umetnost i lepo. takođe podložna opovrgavanju – uvođenje aporije to potvrđuje. a odvlači ga od podražavanog uzora. Iako se teme lepog i umetnosti u Platonovoj misli ne pokapaju u smislu u kom to savremena misao očekuje. str. Gozba. Što je podražavanje uspelije. 129 igra ulogu učitelja. možemo smatrati da je Platon autor koji je potpuno svestan svog čitaoca. 264c. odnosno filozofija. zapravo. odnosno njegovom ispravnom znanju. Up. 210b .212a Platon. nadahnuće i umetnost podražavanja. ona „najviše sija”:26 lepotu opažamo već na ravni čulno dostupnog saznanja kao neki „višak”. Grubor. pozicija koju unapred možemo očekivati od takvog čitaoca-učesnika je uobičajena neposredna svest koju vezujemo za čulno iskustvo. te smo stoga podstaknuti da sve više tragamo za njom. a ovaj proces. a ne samo za likove iz dijaloga. kao implicitnog učesnika u dijalogu. tumač.24 Stoga se i pozicija čitaoca. 177-178 Up. 602b . Stoga filozofsko obrazovanje mora postepeno nametati drugačiju naviku. Lepo.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga . od svih ideja najotvorenija za saznavanje. Isto. na dalje.. polazeći od čulnog. kao nešto što ga prevazilazi i što se na njega ne može svesti. gde filozof saznanje ideje lepote predstavlja preko postupnog napredovanja svesti o lepim oblicima – od lepog tela. čini se. 258d. Takvo iskustvo oblikuje našu dušu. Međutim.. Ako bi takvog tumača i partnera u dijalogu trebalo voditi ka filozofiji. njegova pozicija je. sprovodi se uz pomoć umetničkih izražajnih oblika. ali ovaj slučaj više predstavlja izuzetak nego pravilo. ali prečišćeno i posredovano oblicima koje umetnik hoće da prikaže. „lepo” uspelo. Dražava. sklonost ka drugačijem načinu mišljenja. Fedar. znanje ideja. donekle neprirodan: on zahteva postupno napredovanje. Drugim rečima. kako često čitamo u dijalozima. 68 Platon. te posvećen njegovom obrazovanju. kako kaže Platon u Fedru. koje je otežano našom prirodnom sklonošću da svet sagledavamo uz pomoć čula.. povezujući uspelu besedu sa kriterijumima lepote. koje podražava. to više ono privlači pogled na sebe.27 na osnovu analize „najteže optužbe” možemo ih povezati: iskustvo koje posreduje umetnost je čulno. Platon. takođe može posmatrati na ovaj način.

kao i osnove za takvo izvođenje (teorija učenja kao sećanja). Ovde ne tvrdimo da pesnički jezik treba da zameni pojmove filozofije. melodije i ritma. kojih se. treba naglasiti. Činjenica da su ovi literarni oblici oslobođeni muzičkih aspekata. jer Platon tvrdi unapred datu upoznatost duše sa idejama. iz pisma. 275a-b . ali se samo filozofsko mišljenje ipak ne zadržava na njemu: ono mora ući u proces dijalektike. posebno na onaj njen aspekt koji pismu prigovara upravo iz perspektive njegove neadekvatnosti za obrazovanje. melodije i stihovi mogu pomoći u obrazovanju ratnika-čuvara. Kako smo prethodno videli. a posebno njen afektivni deo. da ga privuče i da mu „zadrži pogled”. upravo zbog toga što tu izostaje dijaloško-dijalektički proces. Jednako kao što odabrani ritmovi. ono što posreduje okret čitaoca ka filozofskom mišljenju. budući da je obrazovanje koje je ovde u pitanju obrazovanje za filozofiju i razlikuje se od obrazovanja ratnika-čuvara: još jednom se susrećemo sa pojmom logos i njegovim vezama sa psihologijom.30 Istinskom znanju ne možemo se naučiti iz knjiga. možemo podsetiti – takvo podsećanje onda. angažujući onaj afektivni i čulno-usmereni nivo svesti i saznanja. ne treba da pisani dijalog učine lepim. dobro su poznati na osnovu Platonovih eksplicitnih analiza iz brojnih dijaloga. prateći tok izlaganja. kako se on može provocirati uz pomoć pisanog dijaloga – njegovo dalje izvođenje. niti da je početni okret ka filozofiji posledica umetnosti: on to nije.29 Međutim. ukoliko je ispravno vođeno. pojmovnog mišljenja. videli smo da muzičko obrazovanje može duše i da harmonizuje. Ovde je potrebno i da se osvrnemo na Platonovu kritiku pisma iz Fedra. umetnički oblici mogu uvesti dušu čitaoca u proces dijaloga. međutim. odnos između učitelja i učenika.130 Una Popović postoji u duši”. i tu se realizovati. Umetnička sredstva. obuzet čulnim. prosečnom položaju. Naše pitanje je. Tako stečeno znanje onda je prosto usvojeno. harmonizujući celokupnu dušu. nekritički 29 30 Isto. Platonova kritika umetnosti u Državi ostavlja i mogućnost njihove pozitivne upotrebe: ova mogućnost se analogno može primeniti i na Platonov način pisanja. već da proces čitanja što više približi situaciji neposrednog učestvovanja u dijalogu. tako. Filozofski vođen umetnički postupak je. Fedar. bilo usmereno više na to kako se uopšte može započeti ovaj proces dijalektike u pogledu čitaoca. već da ga učine dijalogom: da slovo na papiru približe živoj reči. tako. već da i sam počne da razmišlja dijalektički. provocira dušu da se dalje kreće u pravcu saznanja ideja. potvrđuje ovu tezu. koji je u svakodnevnom. Uloga umetničkih sredstava u oblikovanju dijaloga. nije u tome da zameni dijalektiku. na takav način da dijalogu ne pristupa pasivno. kako smo videli na primeru ideje lepote. 602d Platon. Uloga umetničkog aspekta dijaloga onda bi bila da utiče na dušu čitaoca. posredstvom opažanja čulno dostupnih stvari. koji karakteriše svakodnevni položaj bilo kog čoveka.

175 . kao i slika. slično umetnostima. još jednom se onda suočavamo sa pitanjem zbog čega nam je Platon.31 Pod živim logosom Platon ovde podrazumeva živu reč u duši: „koja se s poznavanjem stvari upisuje u dušu onoga koji uči. odnosno na nižem nivou: podražavanje ispravnih oblika može da pročisti dušu i da je harmonizuje. Platon. 276a Ovde pratimo interpretaciju I. a ume sama sebe da brani i zna govoriti i ćutati s kojima treba”. odnosno živi sagovornik. kako smo videli na primeru muzike – ono angažuje onaj nerazumni deo duše. Uloga podražavanja tako ne bi bila u potpunom obrazovanju duše. te samim tim i nije pravo znanje. I. filozofsko obrazovanje dalje ide samo uz pomoć uma. Deretić.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga . iz kritike pisma izvede i mogućnost njegove pozitivne upotrebe. čini se da i ona ipak imaju pozitivnu ulogu u ovom procesu. koja tvrdi da pisana reč podražava živu reč u duši. Međutim. podražavanje u najvećoj meri. kao kopije ideja i uprkos tome. podražavanje to nije. imamo vezu podražavanja. sama pisana reč to ne može: to može samo živa reč u duši.. dijalektičkim procesom. ostavio pisana dela – zbog čega nije sledio Sokratov primer? Poznato je da je Platon držao predavanja na Akademiji: ovu vrstu poučavanja filozofiji nesumnjivo možemo smatrati za po Platonu ispravan oblik filozofskog obrazovanja. već u njegovim pripremnim stadijumima. Iznova..32 Ako je prethodno rečeno da pisana reč nije odgovarajuća za proces obrazovanja zbog toga što izostaje dijalektički proces. Ako je tako. ipak. ipak. Aristotel. makar i sekundarnu.. Drugim rečima. Up. pisana reč može biti tako napisana da od svog čitaoca napravi živog sagovornika: kao sredstvo obrazovanja ona će uspeti samo ako se čitalac – učenik istinski misaono angažuje. str. Pravo. i njemu je primeren. onda i pisana reč. S obzirom na to. podražavanje sopstvenim glasom i telom. ona je moguća tek na osnovu već ostvarenog procesa filozofskog obrazovanja – u tome je značaj učitelja. podražavanje živog logosa. 131 prihvaćeno. duše i obrazovanja: kao što smo prethodno videli. mogu da posreduju u procesu njihovog saznavanja. onda razrešenje možemo tražiti u nekom postupku koji bi upravo to nadomestio. to ne znači da je upotreba sredstava podražavanja isključena. Ukoliko pratimo Platona. čini se da podražavanje na koje Platon ovde smera može da se preusmeri tako da čitalac na sebe preuzima dijalog. duša se obrazuje podražavanjem i dijalektikom – dok je dijalektika pouzdan način njenog ispravnog oblikovanja. može da posreduje njen život u onome koji čita. kao kopija žive reči u duši. ako čulno dostupne stvari. Logos. koji bi trebalo povratno da rezultira i znanjem o tome kako treba voditi dušu u svim njenim aspektima. kopija je. dakle. Takvu mogućnost pronalazimo u poređenju pisma i slikarstva iz istog dijaloga: pismo. Međutim. budući da nam je ostavio i pisana dela. a ne usmeni govor. Ako se podsetimo tvrđenja iz Sofista da je upravo gluma. slično kao što bi to mogao neko od njegovih slušalaca. ali može biti. onda mora postojati način da se. Deretić. ukoliko se ispravno upotrebi i postavi. 275d-e Isto. 31 32 Isto. iako samo ograničeno. Ipak.

Prateći ne samo sadržaj Platonovih dijaloga. njegove glavne ideje i pojmove možemo tumačiti na dinamičniji. trebalo voditi računa o tome kako su filozofski stavovi izvorno prezentovani. Zaključna razmatranja Da zaključimo. ali ipak i dalje upotrebljiv. Mogućnosti takvih pristupa i njihove artikulacije su se i kroz istoriju filozofije. izbegavajući redukciju na njihov najracionalniji ili najčešći oblik u dijalozima. i na koji se još uvek razumeva na osnovu Platona. Smatramo da to nije slučajno. odnosno da bi u svakom pojedinom slučaju. kao i u njihovim povezivanjima. Kao što je već pomenuto. možemo analizirati pojmovne veze unutar Platonove filozofije prema jednom sistematičnom. stoga. ali ne i sistemskom modelu: umesto da se vodimo dobro poznatom hijerarhijskom lestvicom bića i saznanja. omogućilo i da pratimo promene u razvoju Platonovih stavova. pokazale plodonosnijim od utvrđenih sistemskih Platonovih pozicija. kao jednog od njenih „očeva osnivača”: Platon nam svedoči o tome da je za filozofiju važno da eksperimentiše sa jezikom i načinom izgradnje svojih pojmova. što bi nam obezbedilo adekvatniji način da ih razumemo. Glavni zaključak bi onda bio da je jezik filozofije uvek iskovan putem veze između njene teorije i . koja bi se nametala svim ostalim njegovim oblicima. ali mu se sistematično pristupalo iz različitih perspektiva i na različite načine. fleksibliniji način. Napokon. pisana reč može biti upotrebljena za obrazovanje ukoliko se više približava svom uzoru. pružene argumente sada možemo iskoristiti kako bismo potvrdili da je moguće čitati Platonova dela na nov. Pisani dijalog tako pokušava da što približnije oponaša uzor žive dijalektike: on ostaje manje vredan i manje pogodan način filozofskog obrazovanja. Takav postupak omogućava tumačenje ključnih Platonovih pojmova kao kompleksnih i raznovrsnih u svom značenju i funkciji. ove interpretacije otvaraju i mogućnost da se problematizuje način na koji se filozofija tradicionalno razumevala. možemo tvrditi: kao podražavanje žive reči u duši. već i način na koji su napisani. oni ne samo da izvorno nisu tako organizovani. kako ne bi došlo do neadekvatnih pomeranja u njihovom razumevanju. kao i sa njihovom funkcijom unutar argumenata. Ovo bi nam. odnos pojedinačne stvari i ideje – koji nije sistemski razrešen. sistemski zahtev za interpretacijom Platonove filozofije nameće određen teorijski oblik u koji bi trebalo postaviti njegova izvođenja i stavove – međutim. pažnju možemo usmeriti na njena problemska mesta – pre svega.132 Una Popović Ukoliko to sada primenimo na kritiku pisane reči. već ni u zrelom Platonovom opusu ne možemo ustanoviti jedinstvenu formu dijaloga. drugačiji način: počev od njegovog uključivanja čitaoca i obrazovne uloge umetnosti. u Platonovom nasleđu.

. 2008 . 2000 Tanasić. Plymouth. Platon. F. H. The Philosopher’s Song. Lepo. „Da li nam je hermeneutika uopšte potrebna: Platon o umeću tumačenja”. N. Beograd. Dela. 215-228 Zurovac. god. 2002 Margolis. Trials of Reason. nadahnuće i umetnost podražavanja. Popović (ur. The Rhetoric of Philosophy. ikona. Logos. Boston. Studies in Greek Philosophy. 2002. Dereta. Beograd. L. I. P. Dialogue and Dialectic: Eight Hermeneutical Studies on Plato.. Toward a Philosophical Anthropology. and Clark.. (ed. 2010 Scott. Beograd. 2009. Theoria in its Cultural Context. Una Popović Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu Literatura Barrow. The Arts and the Definition of the Human. Ancient Texts and Modern Problems.. G. u N. 1980 Grubor. 2009. Robinson. Platon. Leiden. BIGZ.). 1987. S.). The Poet’s Influence on Plato.-G.. Beograd.. Late Antique Epistemology. M. Kratil. 2009 Michelini. Plato as Author. State University of New York Press. T.. 2012. W. Zakoni. Halliwell. Beograd. Lexington Books. str. (ed.. EDS. Državnik. 2010 Platon. Logos and Cosmos. Vassilopoluolu.. Beograd. R. R. S.). N. Spectacles of Truth in Classical Greek Philosophy. Dijalozi. idol”.. Plato on Music. Tri lica lepote. The Aesthetics of Mimesis. Platon. Grubor/U. 2011. 2004 Pelosi. Cambridge University Press. Pallgrave Macmillan. 1990. A. Službeni glasnik.. Plato and the Crafting of Philosophy. i da ga uvek treba tumačiti iz ove perspektive. Plato. Beograd.. I. Država. Soul and Body. Stanford University Press. 2009 Wolfsdorf. Plato... M. J. New Haven. A. 2010 Crotty. pojmova i njihovog mogućeg razumevanja. Beograd. Routledge. Platon. Cambridge University Press. Other Ways to Truth. Academia Verlag. Deretić. br. Plato.. Aristotel. D. K. Beograd. 2. 2000. Grafos. 2005. Oxford University Press. Yale University Press. Umetnost i istina. Platon. 2009 Gadamer. Sofist. A. u Filozofija i društvo.. 133 prakse. 2003 Nightingale. „Ideja. Plato’s Socrates as Educator.. N. Deretić. Princeton University Press. 2002. Teetet.Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: Uloga dijaloga . Plato. BIGZ. Utilitarianism and Education.

Plato. but also considering its practice. natural understanding of the world to the true philosophical knowledge. . dialogue. that is. KEY WORDS: art. how can this poetic character be confirmed against Plato’s critique of arts. Plato’s analysis of arts is thus revealed out of perspective of its theory.134 Una Popović Una Popović Plato’s Theory of Arts and Education: Role of Dialogue in Education for Philosophy (Summary) The main idea of this paper is to show how Plato’s theory of arts can be analyzed in view of poetic character of his dialogues. This poetic character of Plato’s dialogues is considered as a kind of methodically guided strategy. education. which is intended to help in the initial turn from the immediate. philosophy.