You are on page 1of 138

PRIPREME ZA

PRIJEMNI ISPITOBLAST PSIHOLOGIJA
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA U
BEOGRADU
Doc. Dr Jasna Veljković

DOBRODOŠLI NA PRIPREME
IZ PSIHOLOGIJE!

Poštovane buduće kolege!


Pred nama je veliki posao.
Vi ste ga do sada velikim delom uradili, kroz Vaše
dosadašnje školovanje.
Naš današnji i sutrašnji posao je specifičan.
Bavimo se pripremama za prijemni ispit iz oblasti
opšte psihologije.
Očekujem da ćemo zajedno razrešiti postojeće
nedoumice i nejasnoće u vezi sadržaja, strukture i
vrste gradiva koja je pred nama.

1879. izašla je prva knjiga koja tretira    psihologiju kao posebnu nauku (Vuntovi “Principi fiziološke psihologije”). Kakva je bila „prva“ psihologija? Eksperimentalna psihologija. .Koji datum se smatra značajnim za osnivanje psihologije kao  nauke? 1874.Vilhem Vundt. kasnije eksperimenti sa životinjama. osnovao je prvu psihološku laboratoriju u Lajpcigu. psihofizički eksperimenti.

.

.Predmet i grane psihologije     Šta izučava psihologija? Psihički život čoveka.izučavajući dve vrste pojava: Spolja vidljivih postupaka i reagovanja(objektivno manifestovanih dogadjaja) i Na osnovu neposrednog iskustva koje imamo mi i drugi(o svojim doživljajima).

Zašto( se dešavaju neke psihičke pojave i zašto teku neki psihički procesi). Šta?(opisivanje psihičkih pojava) 2. Kako?(kako se formiraraju psihičke osobine i kako teku psihički procesi). . 3.Tri pitanja koja se tiču teorijskog istraživanja u psihologiji: 1.

Praktični zadatak psihologije  Primena rezultata psiholoških istraživanja radi što boljeg obavljanja ljudskih delatnosti. .

Koje teorijske disciplne psihologije poznajemo?      Opšta psihologija(psihologija opažanja. Fiziološka psihologija Razvojna ili genetička psihologija Socijalna psihologija Psihologija ličnosti . pamćenja. motivacije).mišljenja.učenja.

Neke discipline primenjene psihologije:        Pedagoška psihologija Psihologija rada Industrijska psihologija Mentalna higijena Klinička psihologija Medicinska psihologija Neuropsihologija .

Da li znamo šta znači reč “metoda” u psihologiji? To je opšti način organizovanja istraživanja nekog problema a obuhvata više faza. “oku dostupnih” podataka). .Koje metode psiholoških istraživanja poznajemo?     Subjektivne(bazirane na doživljaju) i Objektivne(na osnovu objektivno manifestovanih i merljivih.

Nalazimo i proveravamo postupke koje ćemo koristiti u procesu prikupljanja i obrade podataka Sprovodimo istraživanje Obradjujemo i analiziramo rezultate Interpretiramo ih. Izradimo plan istraživanja. .Koje su to faze?       Formulišemo problem koji želimo ispitati.

Eksperimentalna metoda u psihologiji      Podrazumeva sistematsko merenje uslova u kojima dolazi do neke pojave. . Kako se zove pojava koja se menja pod tim uslovima? Zavisna promenljiva. Kako se zove uslov koji se menja? Eksperimentalna ili nezavisna promenljiva.

.Koje su prednosti eksperimentalne metode?  Ona je najpogodniji naučni postupak za otkrivanje kauzalne(uzročne) veze medju pojavama.

Ono se izvodi sa ciljem.Neeksperimentalna metoda      Zove se i sistematsko neeksperimentalno istraživanje. Zasnovano je na posmatranju. (primer testiranje gradske i seoske dece BS skalom B. .Stevanovića). sistematski i ono je kakvo? Kontrolisano.

Posmatranje i samoposmatranje     Posmatranje se koristin kada. .su u istraživanju prikupljaju podaci koji se mogu objektivno meriti. doživljajima o kojima nas izveštava ispitanik. Mana introspekcije:podaci dobijeni na ovaj način nisu uvek pouzdani ali su korisni i nekad jedini mogući podaci koje možemo dobiti o nekom psihičkom fenomenu. A šta znači reč introspekcija= samoposmatranje. zasnovano je na subjektivnim podacima. Istraživanje koje počiva na introspekciji.

Kojim fazama? Pre svega fazi prikupljanja i obrade podataka. Kako se vrši obrada podataka? Statističkim postupcima. . testovi.Šta su to tehnike psihološkog istraživanja?      Posebni podaci koji se koriste u pojedinim fazama istraživanja. intervju. skale procene. Koje su to tehnike ? To su:upitnici.

Upitnici sa zatvorenim pitanjima bitno olakšavaju statističku obradu. Upitnici sa otvorenim pitanjima: daju kvalitativne podatke o svakom ispitaniku. Kakva mogu biti pitanja u upitniku? Pa jasno je otvorenog(ponudjeni odgovori. .Hajde da definišemo ove tehnike:     Upitnik je sistem pitanja sastavljen po odredjenim prinicpima.utvrdjenih prethodnim proveravanjem. koji je podesan za ispitivanje odredjenih psihičkih pojava. zaokružite tačan odgovor) i zatvorenog tipa.

. Anketiranje/upitnik. Skale procene:jedan ili više procenjivača treba da prikažu neku osobinu ili psihički proces tako što će označiti mesto. koje im po nj.proceni pripada na odredjenoj lestvici ili skali.mišljenja ispitanika. Intervju može biti standardizovan i nestandardizovan. intervju ili skala procene/ na izabranom uzorku sa ciljem da upoznamo stavove.Hajde da definišemo ove tehnike     Intervju:sistem prikupljenih pitanja i usmeni odgovori ispitanika na njih.

šta su psihološki testovi? .Sad. malo dalje.

Dakle ta osobina se meri.Psihološki testovi su    Procena odredjenih psihičkih odlika na relativno objektivan način. Sačinjeni su tako što je posebnim postupkom sastavljen sistem zadataka kojima se izaziva uzorak ponašanja a na osnovu se potom zaključuje o odredjenim psihičkim karakteristikama testirane osobe(a). .

Imamo i još mnogo drugih vrsta testova ali to nije u programu za prijemni.. Test MORA biti standardizovan a to znači da:su prethodno utvrdjene norme ocenjivanja rezultata.. senzomotornih ili motornih sposobnosti) Testove znanja Testove ličnosti Projektivne testove .. način primene i merne karakteristike testa.Kakve testove imamo u psihologiji?       Testove sposobnosti(inteligencije. .

Organski osnovi psihičkog života .

S. Cerebrum je longitudinalnom fisurom podeljen na dve hemisfere:levu i desnu. . okcipitalni i parijetalni lobus. Kod ljudi ovo je najsuperiorniji deo N.temporalni.mozak) odnosi se na delove mozga koji u sebi sadrže cerebralni korteks(obe cerebralne hemisfere).    Termin cerebrum (Lat. Delovi cerebralnog koteksa uključiju:frontalni.

ja leve i desne hemisfere. Postoji jaka ali ne potpuna bilateralna simetrija izmedju obe hemisfere.Hemisfere mozga     Desna hemisfera kontroliše i procesira signale dobijene od leve strane tela Leva hemisfera kontroliše i procesuira signale dobijene iz desne strane tela. . Lateralizacija moždanih funkcija je danas poznata stvar i postoje jasne razlike izmedju f.

. dakle kompletna nj. Najznačajniji za psihički život su: Receptori(čulni organi) Efektori(mišići i žlezde) i Nervni sistem.Šta čini organsku osnovu psihičkog života?      Organizam u celini. anatomsko-fiziološka organizacija.

3. Obrada. nadalje NS  1.Nervni sistem. Uspostavljanje veze sa spoljašnjim svetom. 2. . Je najznačajnija osnova našeg psihičkog života i ima tri glavne funkcije: Regulacija pojedinih organa i uskladjivanje rada organizma u celini. povezivanje i reprodukcija primljenih utisaka(na tome počiva učenje i pamćenje).

Šta se preko NSreguliše?       Funkcije pojedinih orgna našeg tela Nekih organa u potpunosti(mišići) a nekih Delimično(žlezde. nervna ćelija + nervno vlakano= neuron . Od čega je izgradjen naš nervni sistem? Od nervnih ćelija i nervnih vlakana. unutrašnji organi).

NEURON .

Sinapse su: mesto prelaska nervnog uzbudjenja. Mozak ima više od 100 milijardi neurona. Snopovi nervnih vlakana čine nerve.Šta sve imamo kod neurona?       Imamo telo neurona Dendrite-vlakna preko kojih nervno uzbudjenje ulazi u ćeliju Akson. duže nervno vlakno. .preko koga se nervni impuls sprovodi od jedne do druge ćelije.

Ali tu imamo i :srednji mozak. pons.produženu moždinu i mali mozak. .Šta čini CNS?      Mozak (cortex) I Kičmena moždina. Delovi prednjeg mozga su koji? Talamus i hiptalamus. Prednji mozak(čiji je glavni deo moždana kora).

Zašto treba da znamo šta rade talamus i hipotalamus?   Talamus “igra ulogu” u regulisanju električne aktivnosti mozga. . Hipotalamus-u regulisanju emocionalnih reakcija i nekih hormona.

koordinaciju pokreta o održanje ravnoteže. .Šta se nalazi u produženoj moždini a šta u malom mozgu?   Centri za regulaciju disanja i rad srca su u produženoj moždini. U malom mozgu su centri za tonus mišića.

.

.Šta je limbički sistem i zašto nam je on važan?  Povezuje hipotalamus sa pojedinim delovima mozga ima veoma važnu funkciju u ispoljavanju EMOCIJA.

.Da li ste čuli za retikularnu formaciju?  Važna je jer kontroliše stanje budnosti i aktivnosti organizma.

Jedan nj. rad pluća i unutrašnjih organa.Kičmena moždina ima dve funkcije:       Sprovodjnje impulsa izmedju mozga i periferije Regulisanje nekih refleksa. .je srca i krvotok. A periferni nervni sistem? Čine nervne ćelije i vlakna koja su izvan mozga i kičmene moždine i nalaze se gde? U čulima. mišićima i organima tela. deo je veoma važan i zove se autonomni nervni sistem koji reguliše f.

Svi znamo da je moždana kora podeljena na dve
hemisfere-polulopte:

Na svakoj polovini moždane
kore razlikujemo četiri koje

oblasti?
Frontalnu ili čeonu



Temporalnu ili slepoočnu
Parijetalnu ili temenu
Okcipitalnu ili potiljačnu
Inače:u levok hemisferi su smešteni centri za
govor,mišljenje,čitanje, strani jezici.
Desno:predstavljanje prostora, likova,
aritmetičko rezonovanje, muzika i sl.

Nurotransmiteri

imaju važnu ulogu u prenošenju nervnog
uzbudjenja, smešteni su u malim mehurićima na
kraju aksona.
Uzbudjenje naidje i ovi mehurići prskaju, preko
sinaptičkog prostora prelaze u dendtrite susednih
neurona.
Prvi pronadjeni transmiter(pre oko 50 godina) bio je
acetil-holin koji igra važnu ulogu u procesima učenja
i pamćenja.
Zato ga i pominjemo.

jer utiče na stepen    aktiviteta.budnosti. Još samo od fiziologije da vidimo šta su . Serotonin(najviše ga ima u neuronima CNS. Manjak serotonina:nerasploženje do depresije. doživljaja bola.a).Važan je za regulisanje emocionalnih stanja.Za koje još neurotransmitere osim acetil-holina bi mogli da  znamo? epinefrin(adrenalin). manjak adrenalina: hipoaktivnost. višak-hiperaktivnost.

Endorkine žlezde .

Endokrine žlezde     Rekli smo da su dve glave vrste efektora:mišići i žlezde. a ne u krv-zovemo žljezde sa spoljašnjim lučenjem(npr. Žlezde koje luče odredjenu hemijsku supstancu u pojedine delove tela . Ali imamo i žljezde koje luče odredjene hemijske sastojke u krv-to su žljezde sa unutrašnjim lučenjem. One imaju važnu ulogu u psihičkom životu čoveka. .pljuvačna žljezda).

Uloga žljezda sa unutrašnjim lučenjem:        Pokretanje i održavanje aktivnosti i stanja organizma. Koje su nam od tih žljezda posebno važne za psihički život čoveka? Hipofiza-utiče na funkcinisanje celokupnog organizma. Adrenalne(nadbubrežne)žljezde Tiroidea Polne žljezde . Zato je jako važno da one normalno funkcionišu.

sredina i aktivnost. od rodjenja do smrti. Ontogenetski razvoj čine: nasledje/hromozomi i geni/. kroz sve faze razvoja.Razvitak psihićkog života čoveka    Filogeneza-razvitak vrste.4 . njen nastanak i razvoj karakteristika odredjene vrste. Ontogeneza:razvoj individue.

. Srednje rešenje:interakcionizam:nasledje+ sredina.Dva suprotna shvatanja o činiocima razvoja čoveka: nativizam-emprizam    Nativizam: nasledje je odlučujući činilac u javljanju psihičkih osobina čoveka. Emprizam:sve osobine se se stiču na osnovu uslova u kojima pojedinac živi i iskustava koje ima.

lišen je interpretacije na osnovu prethodnog iskustva. ostali samo opažaje.On deoluje kao rezultat dejstva draži na čulne organe. neposredan.opažaji sadrže prethodno znanje o tim čulnim podacima. prostim čulnim utiscima se pridružuje izvesno znanje Osećaji su neposredno dati. .Osećaji i opažaji-kriterijumi za njihovo razlikovanje     Osećaj-čist. Po ovom shvatanju-samo male bebe mogu imati osećaje. sirov čulni podatak. Kod opažaja.

U našoj svesti su:osećaji i opažaji a spolja su draži. Pojedinim vrstama draži odgovaraju pojedine vrste osećaja. hladno i sl/ Ne brkajte ih sa osećanjima:radost. Kod odrasle osobe.osećaji su uvek sadržani u okviru opažaja. . tuga i sl. Oset ili osećaj govori o prostim čulnim kvalitetima/toplo.Osećaji i opažaji(drugi)kriterijum za njihovo  razlikovanje Opažaj se odnosi na celinu predmeta       Osećaj na pojedina svojstva te celine.

. Draži za koje su se tokom evolucije razvili posebni čulni organi zovemo-adekvatnim dražima. te se za njih nisu formirali posebni čulni organi. Postoje razne draži. Neadekvatne draži su one-koje nisu imale značaja u toku evolucije.Na čemu počivaju mogućnosti saznanja objektivne realnosti?     Na zakonitostima povezanosti osećaja i spoljnih draži.

Došli smo do opažanja. pa šta znači rečgeštalt psihologija opažanja?     Inače sinonim za opažanje u stručnom psihološkom rečniku je-percepcija. Geštalt psihologija opažanja tvrdi da se opažaji ne moraju izgradjivati samo na osnovu iskustava i asocijacije osećaja. Tvrde da se osećaji sponatno i neposredno mogu organizovati u opažajne celine a prema zakonima koje su nazvali: Zakonima organizacije draži u opažaje. .

Hajde da vidimo. . koji su to zakoni organizacije draži u  opažaje? Zakon blizine(tendencija da se prostorno i    vremenski bliske draži opažaju kao celina) Zakon sličnosti(tendencija da se slične draži organizuju u celinu). Simetričnosti i dobre forme(draži koje obrazuju neku pravilnu figuru opažaju se kao celina). već kao delovi linija koje se presecaju). Kontinuiteta ili zajedničke sudbine(grupa tačaka na preseku prave i krive linije se ne opaža kao celina.

.

Dakle po geštalt psihologiji     Opažaj nije prost zbir osećaja Opažaj je organizovana celina ili geštalt. Celina odredjuje izgled delova ali i Delovi utiču na izgled celine. .

. dodirom. Eksperimenti Von Sendena: ljudi slepi od rodjenja koji su u odraslom dobu prvi put progledali posle operacije na očima. tekstilni radnici. . da.drva.). kvaliteta boje-slikari. Predmete nisu mogli prepoznavati okom.Uloga iskustva u opažanju:    Iskustvo daje smisao opažajima (primer:poznavanje znakova. jezika.. slova.

osim čula?      Interesovanja Potrebe Motivacija Ličnost Stepen pažnje .Šta još utiče na naše opažanje.

Pažnja-najprostije je:       je stepen naše budnosti a Vezana je za retikularnu formaciju. od kičmene moždine naviše. . Drugo:SELEKTIVNOST I USMERENOST. Povrede retikularne formacije:stalna pospanost. Ona se “proteže” kroz stablo velikog mozga. Dakle:prvo svojstvo pažnje je:BUDNOST.

pokret). Unutrašnji činioci(motivi.Pažnja je bitan faktor čega?   1) 2) 3) Opšte psihičke aktivnosti. Postoje tri grupe činilaca koji izazivaju i odredjuju pažnju a to su: Urodjena tendencija da izvesne draži privlače našu pažnju(veličina. Kada želimo da skrenemo pažnju na sebe-služimo se tim izazivačima pažnje. promena veličine.. jačina. Psihička aktivnost(namerno usmerena na odredjene sadržaje). želje. očekivanja). .prestanak dejstva neke draži. promena jačine.

ZAPAMTITE: Pažnja je svojstvo svih psihičkih procesa a ne samo opažanja! .Kada nam je teško usmeriti pažnju?    Ako nam je namera u suprotnosti sa emocijom.

ali na drugi način. a on to jeste aktivan obradjivač informacija. U ovoj teoriji se prati protok informacija od kada one udju u NS(input) pa sve do momenta kad se ne izraze u nekoj akciji (output). . kvadratića. Ova teorija kaže da je čovek . pravougaonika. Ovo vas podseća na kompjuterske nauke i jeste po tom sistemu i uzeto. Tok i protok informacija prikazuju se nizom povezanih kockica.Teorija kognitivne obrade informacija      I dalje smo kod pažnje.

Informacija se mora ponavljati ili kodirati. tj. osmisliti. kako tako dospele informacije. Ovim šemama se objašnjavaju kognitivni procesi(opažanje. Dugoročna memorija “hrani” kratkoročnu potrebnim informacijama i ova povezuje te informacije sa novopristiglim.Ali. . da bi iz kratkoročne prešle u dugoročnu     memoriju. pažnja. ostaju u našoj  glavi? Pa lepo. Na kraju imamo izlaz. kratko i dugoročna memorija).

Kako opažamo osobe? .

Opažanje osobe kao fizičkog bića+ pridavanje istoj odredjenih psihičkih svojstava       Šta utiče na opažanje osoba? Iskustvo Motivacija To je uvek i ocenjivanje. .i to o čemu? Šta dakle ocenjujemo? Svakako emocije druge osobe kao i crte ličnosti a u uzorcima ponašanja te osobe.

Kako opažamo emocije-koji podaci nam za to trebaju?     Pokreti mišića lica(koji daju odredjenu facijalnu ekspresiju). radost. . položaj tela. Dodatni podaci za opažanje emocija:pokreti ruku. nogu.gnev i gadjenje) postoje univerzalni znaci facijalne ekspresije. Posebno: mišići oko usta i očiju. Znamo da za glavne emocije kod čoveka(tuga.

Koja su to 4 tipa temperamenta? Kolerik. Karakter se oblikuje vaspitanjem i uticajima sredine.Flegmatik. Stari Grci: 4 tipa temperamenta a na osnovu izraza lica.Melanholik.Ocenjivanje crta ličnosti:       Trajne crte lica ili fizionomija. fizičkog izgleda. Sangvinik. opšteg telesnog sklopa. Temperament donosimon sa sobom na svet. pokreta. tona glasa. nasledjem. .

Prva impresija se teško menja. Utiče na budući odnos prema toj osobi. Ako su pozitivni-nastoji se da se dodje u kontakt sa tom osobom. Ako su novi podaci u sprotnosti sa prvom impresijom-zanemaruju se.Prvi utisak(impresija) i zakonitosti njenog javljanja:       Obrazuje se brzo i bez dovoljno podataka. Novi podaci se koriste kao potvrda već formirane prve impresije. osim ako doznamo za negativan stav te osobe prema nama. .

. Očekivanja Naklonosti Predrasude.Kod opažanja osoba!          Uticaj fizičkih dražnji je manji. a to su: Motivi Želje. Dok su unutrašnji činioci jači. Veoma važan je princip organizovanja draži i podataka u celine-pod dejstvom primanja celine. delovi menjaju svoje značenje. To je princip selekcije.

.Greške u opažanju osoba:  Daleko su češće nego u opažanju fizičkih objekata.

suzdržanost ili razuzdanost ili nekonzistentnost u ponašanju. netačno ili lažno prikazivanje sebe i drugih. lako se postaje pristrasan Manje je posebnih činilaca koji ometaju objektivnost u opažaju. nedostatak inteligencije. nekritičnost. manje je čulnih podataka Teško je biti ravnodušan.Tri glavne grupe razloga za to su:      Manje je pouzdanih oslonaca za opažaj. . Ti činioci mogu biti:karakteristike nekih osoba kao što su:nj.ali tu mogu uticati i Odredjene karakteristike procenjivača kao:malo iskustvo.

. jer Nivea godinama pravi dobru kremu za ruke. zakonito. Npr.Sistemske greške      One koje proističu iz procesa opažanja osobe. greška “HALO EFEKTA. grupa osoba ili neka institucija doživljava isuviše pozitivno ili negativno na osnovu prethodnih generalizacija ili predrasuda. Svi Nivea proizvodi su odlični. Halo efekat je tendencija da se osoba. sistemski javljaju. One se redovno.

Da je suzdržana osoba uvek i emocionalno hladna. . pa se šematski zakljuluje). Neopravdane funkcionalne analogije(zaključivanje iz odredjenih fizičkih o odredjenim psihičkim osobinama) Uprošćavanje(zanemraujemo složenost ljudi. Stereotipnost(tendecija da se svim pripadnicima odredjene grupe daju iste osobine).Sistemske greške     Dejstvo “lične teorije”/npr.a nije tako/.

na  UČENJE .Moramo završiti opažanje i pažnju i preći na šta.

rano učenje-važni za svaki razvoj. Ako nešto nismo vežbali onda kada je bilo vreme da to učimo i savladavamo.Osnovne karakteristike učenja         Svesna i namerna aktivnost Svrha mu je sticanje znanja ili veština Najčešće vezano za namerno ponavljanje. Današnja def:relativno trajna promena individue. pa i onih genetski predodredjenih funkcija! Dakle bez učenja nema napredka.rana stimulacija. Nasledje+ učenje:dva važna činioca čovekovog ponašanja. aktivnosti a koja je rezultat proteklih aktivnosti indivude. Rano iskustvo. kasnije ćemo te funkcije mnogo teže steći. koja se pod odredjenim uslovima može manifestovati u nj. .

Neki oblici učenja:        Senzitizacija i habituacija Klasično uslovljavanje Intsrumentalno učenje Učenje uvidjanjem Učenje po modelu Sticanje senzomotornih veština Verbalno učenje .

Tako organizam počinje brže da reaguje i na manje intenzitet draži. Senzitizacija je povećana osetljivost organizma a nastaje usled ponavljanja opasnih i intenzivnih draži. Habituacija-privikavanje na draži koej se javljaju a nisu od značaja.organizam počinje na njih da slabo reaguje i konačno prestaje.Senzitizacija i habituacija        Najprostiji oblici učenja. S i H su oblici učenja-SAMO AKO TRAJU IZVESNO VREME. . Zato je habituacija nazvana-NEGATIVNIM OBLIKOM UČENJA.tu organizam uči da –ne reaguje. Javljaju se najranije u fiologenezi.

Neutralna draž-uslovna draž-uslovna reakcija. Ponavljanje.Klasično uslovljavanje:      Pavlovljev ogled:pas. . osnovni je uslov stvaranja učenja uslovljavanjem po Pavlovu. zvuk metronoma i hranalučenje pljuvačke. Na kraju samo zvuk metronoma izaziva lučenje pljuvačke. Dakle:dodir dve draži u vremenu.

Šta se sve može usloviti?     Spoljne motorne reakcije Reakcije unutrašnjih organa Imunološke reakcije organizma Najviše: uslovljavanje emocija. .

svega što je bele boje.Votsonov(ne)humani eksperiment-mali Albert!          1920. Uz pojavu belog pacova. mali Albert.. . Znamo da je strah urodjena reakcija na jak i iznenadan zvuk. Javlja se jak osećaj straha na pojavu belog pacova. Javlja se dakle veoma brzo-emocionalno uslovljavanje. dovoljan je samo jedan snažan doživljaj. Nije se plašio životinja.pa i ne samo životinja. Mali A. 11 meseci star. niti belog pacova..počinje da se plaši svih krznenih životinja.. GENERALIZUJE a TEŠKO GASI. daje se jak zvuk. Ali! Uslovljena reakcija brzo se ŠIRI!.bio je domsko dete.

..Uslovljavanje u svakodnevnom životu:     Klaustrofobije(strah od zatvorenog prostora) Agorafobije(strah od otvorenog prostora) Simpatije Antipatije. .

kaveza..Mora da shvati da će doći do ribe ako podigne rezu. Ona puno puta naleće na kavez Ona nema sistem Nakon puno bezuspešnih pokušaja ona se umiruje. . pa opet pokušava.Instrumentalno učenjeTorndajk       Stavlja životinje u problemske situaicje i gleda kako ih one rešavaju.. Mačka-reza-riba Mačka voli da jede ribu.koju stavljaju ispred nj. koji je zatvoren rezom.

Podizanje reze (ona je instrument dolaženja do hrane) je ključ uspeha. mačka opet nema sistem. ponavlja iste greške Ali.Instrumentalno učenjeTorndajk       U jednom momentu. broj grešak se smanjuje a životinja vremenom nauči šta da radi da bi došla do hrane. mačka u nekom pokretu slučajno podigne rezu i dodje do ribe. Ovo se zove:u čenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha Kad se situcija ponovi. sa puno ponavljanja. .

Tako on donosi. Torndajk: Reakcija koja dovodi do nagrade-učvršćuje se.Zaključak Torndajka:      Nagrada(hrana) je bitan elemenat uspeha kod životinja.ZAKON EFEKTA KOJI GLASI: Radnje bivaju učvršćene ili eliminisane. ostale se isključuju. Mačka se ne bi bavila pokušajem spuštanja reze da nije opazila hranu koju voli. odnosno posledica do kojih dovode. . zavisno od efekta.

Instrumentalno učenje dolazi u obzir onda kada su u pitanjunerazvijeni organizmi. ali Kada su u pitanju ljudi-upliću se kognitivni procesi. dovodi i do jačanja nagradjivanog ponašanja.Princip potkrepljenja      Se odnosi na isto na šta i zakon efekta. . pre svega pamćenje prethodnih zbivanja. Instrumentalno učenje je upravo to:ponašanje koje želimo razviti nagradjemo a ono koje želimo ugasiti-kažnjavamo. Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva.

Značaj instrumentalnog učenja:     Sticanje izvesnih osobina Crta ličnosti Stilova kognitivnog funkcionisanja Učenje motornih veština .

da bi opisao način rešavanja problema kod antropoidnih majmuna. Potiče od nemačkog psihologa Kellera. Odlikuje se:naglošću uvidjanja i nepostojanjem ponovljenih grešaka. npr. Novi termin:UVID. Odnos sredstva i cilja. Uvidja se šta? Odnosi u datoj situaciji. . čovek mora da stvori novo ponašanje Da otkrije novo sredstvo za postizanje cilja.Učenje uvidjanjem-rešavanje problema uvidjanjem        U ovom načinu učenja.

Šimpanza-štap-banana. .Uvidnjanje odnosa je:    Glavna karakteristika mišljenja i inteligencije. Uvidjanje je:inteligentno rešavanje problema.

Objektivni znaci uvidjanja:       Posle niza neuspešnih pokuašaja. Kada se stavi opet u istu problem-situaciju. ne ponavlja prethodne greške. šimpanzo odlazi u ćošak i kao da hoće da razmisli. . Životinja u sličnoj situaciji. pokazuje novi oblik ponašanja. Naglost u rešavanju problema uzima se kao znak razumevanja i učešća mišljenja i inteligencije. Lice mu za tren miruje a onda se naglo ozari i onda sledi novo ponašanje On ide pravo i jasno ka štapu i njime dohvata bananu. već odmah ide ka pravom rešenju.

. To je veoma efikasan način učenja. To je odlika intiligentnog ponašanja.Značaj učenja uvidjanjem:    Traži izgradjivanje novih sredstava za postizanje cilja.

. smatrao je da kod imitacije i identifikacije postoje neki zajednički kognitivni i motivacioni procesi. koje je istakao u svojoj teoriji učenja. Albert Bandura. po modelu.Učenje po modelu:    Fenomen imitacije-vezuje se za spoljna svojstva čoveka Frojd: identifikacija-vezuje se za unutrašnja svojstva čoveka.

Mora da postoji model.izgleda kao uzor i usvaja sistem vrednosti. 3. posmatra i pamti Osoba koja uči je motivisana da se ponaša kao uzor Osoba koja uči poseduje odredjene opažaje i motorne sposobnosti potrebne za imitaciju uzora Samo pod odredjenim okolnostima. 4. 5. kao uzor.Koji su uslovi potrebni za odvijanje učenja-po modelu? 1. osoba Mora da se pažljivo zapaža. . 2. uzor. osoba se ponaša kao uzor.

.

Putem pokušaja i pogrešaka Učenje uvidjanjem Učenje ugledanjem na uzor .Sticanje motornih veština     U ovome učestvuju različiti oblici učenja.

Poznavanje rezultata ili postojanje povratne informacije. . automatizacija.Važni psihološki momenti pri sticanju motornih veština:      Upoznati se sa veštinom koja se želi naučiti Stvoriti vizuelnu predstavu cele radnje Često uz vizuelnu demonstraciju radnje se daje i verbalni opis radnje Brojna ponavljanja. povezivanje u celinu. izvodnjenje delova.

. uvidjanjem.Verbalno učenje-vrste:   Učenje napamet-memorisanje Učenje sa razumevanjem. tj. razmišljanjem.

Dva osnovna problema transfera: Problem mogućnosti vežbanja i razvijanja psihičkih funkcija(opažanje. mišljenje. pamćenje. . maštanje). Efekat transfera: Pozitivan i Negativan. Primena stečenog znanja u novim situacijama a na osnovu starog iskustva.Transfer učenja:        je dejstvo nekog ranijeg učenja na kasnije učenje.

Sticanje izvesnih tehnika i metoda rada. . značajni su za sticanje intelektualnih veština.ja vežbanjem. Mnogo se više postiže kada se sistematski i planski razvijaju intelektualne veštine.Razvijanje psihičkih funkcija na osnovu transfera učenja:    Mogućnost usmeravanja psihičkih f.

. generalizovano znanje je primenljivije u novim situacijma. Uopšteno znanje je verbalizovano-rečima.Primena transfera znanja u novim situacijama:        Uopšteno. Koje uslove treba da zadovoljimo da bi neko znanje nazvali generalizovanim? Da je zasnovano na većem broju raznovrsnih primera Da je primenljivo na veći broj raznovrsnih slučajeva. Dakle:opšti principi imaće utoliko više smisla. Naučni principi su još više primenljiviji u novim situaicijama ako su učenici samo do njih došli.nego konkretno.ukoliko su zasnovani na raznovrsniji podacima.

Treba uvežbavati primenu znanja u toku učenja.ZLATNO PRAVILO TRANSFERA:    Ne treba očekivati da će se transfer sasvim spontano javiti. Jedinstvo teorije i prakse. .

ili trajanje engrama. Zaboravljanje: slabljenje ili brisanje engrama. Engrami: zapisi u mozgu. . demencija.Pamćenje je        Trajanje onog što je učenjem prethodno stečeno. Naš mozak beleži sva iskustva.patološki procesi u mozgu. Retencija-zadržavanje naučenog.od rodjenja pa do smrti. Šta može „brisati“ engrame? Traume glave.

da pamtimo. Ono što nam nije važno.Gubitak pamćenja treba razlikovati od potiskivanja      Potiskivanje je psihološki mehanizam odbrane. . Potiskujemo ono što ne želimo da znamo. Potiskujemo neprijatne dogadjaje. Ali to ne znači da se potisnutog u datum momentu nećemo setiti.

Tri osnovne manifestacije pamćenja: 1. 2. Sećanje ili obnavljanje(reprodukcija). . Prepoznavanje ili rekognicija Ušteda pri ponovnom učenju. 3.

. potreba.ponavljanja. verovatno će biti upamćen. motiva.Kratkoroćno i dugoročno pamćenje:     Uslovi potrebni da kratkoročno predje u dugoročno pamćenje: Pažnja(ona zavisi od emocija. namera). Ako se utisak osmisli. Zadržavanje jednog utiska u svesti i nj.

Značajana je –aktivnost: Što je čovek intelektualno aktivniji i pamćenje je bolje. znači-razmišljati o onom što se uči”. to će informacije biti bolje učvršćene u dugoročnom pamćenju.kojima se informacije obradjuju u kratkoročnom pamćenju. Zašto studenti koji kampanjski uče za ispit. a ne uče sa smislom.nakon istog. . brzo zaborave gradivo? Zato jer bubaju.Viljem Džejms:       “Dobro pamtiti. Što su složenije intelektualne operacije.

Asimilacija-kada se staro znanje upija. Tu su uvek sadržani izvesni afektivni momenti ali i opšte raspoloženje i neki upečatljivi detalji. Racionalizacija pamćenja: izraz težnje ili napora za osmišljavanjem.. šta se najbolje zadrži? Opšti utisak ili smisao zbivanja. novi tragovi bivaju utkani u sistem starih. Od ranije doživljenog. Učenje na studijama i program studija po predmetima prate taj princip. a pri tom smo uvereni da imamo vernu sliku prošlosti”. prilagodjavaju se postojećem sistemu. onog što je ostalo od originala..Kvalitativne promene u pamćenju. Da li upamtite sve detalje filma koji ste gledali ili.sa protokom vremena         Bartlet:”Sećanje je manje repodukcija a više rekonstrukcija.ugradjuje i transformiše u novi materijal. .

Zaboravljanje je        U početku brže. Najviše se zaboravlja u prvim časovima posle učenja.uzajamno ometanje. Što su dva gradiva uzajamno sličnija. to je veće nj. Uzroci zaboravljanja: Nekad se smatralo da je to spontani proces zbog neupotrebe znanja-gvoždje zardja vremenom. . kasnije sve sporije. ali nije vreme uzrok rdje već hemijski procesi. Smisaono gradivo se sporije zaboravlja.

Procesi razmene materija Posebno su izraženi kod kratkoročnog pamćenja Retroaktivna i Proaktivna inhibicija .Ovakvi procesi se vremenom     Dogadgaju i u mozgu.

Kada su razgraničavanja dva gradiva jasna. to će manje smetati novonaučenom.Retroaktivna inhibicija:         termin u psihologiji za naše aktivnosti posle učenja koje ometaju obnavljanje onoga što smo učili. . Sličnost dva gradiva Vremenski razmak izmedju dva učenja (ako je veći onda je retroaktivna inhibicija i zaboravljanje manje) Stepen naučenosti gradiva (što je staro gradivo bolje naučeno. Retroaktivna inhibicija je najmanja-kada su oba gradiva dobro naučena. Dakle ne učite slične predmete jedno za drugim. a isto važi i obrnuto). ako se razdvoje i suprotstave i Ako su oba organizovana u smisaone celine. Npr.

Ali zar nije bolje da se potencijalni problemi predvide i saseku u samom začetku?  . Većina ljudi razmišlja reaktivno. Naravno. izađite i stvarajte svoje događaje i prilike. postavljati ciljeve i raditi na njihovom ostvarenju. Umesto da reagujete na događaje i čekate prilike.Proaktivna inhibicija  Kod proaktivne inhibicije dešava se da aktuelno naučeno gradivo koči učenje novog. dobro je da odreagujete na događaje i rešavate probleme kada se pojave.  Inače: biti proaktivan znači preuzeti svesnu kontrolu nad svojim životom.

Hiponoza Električna draženja kore velikog mozga-slepoočni režanj-veoma živa sećanja. ali i neugodna iskustva).potisnuti dogadjaji na neki provokativni faktor.Neki dokazi u korist pretpostavke o večitosti  HIPOTEZA:nema pravog zaboravljanja. Dokazi u prilog tome: Hipermnezije: pojačana sposobnost pamćenja određenih događaja. već samo pamćenja:     nesposobnosti repodrukcije. sadržaja i sl.ožive se u potpunosti. . Pojačana sposobnost pamćenja češće je vezana uz afektivno obojena stanja (ugodna sjećanja.Npr.

Ne zaboravimo opet psihološke faktore:   Mehanizmi odbrane Kao npr. potiskivanje .

Odnos izmedju inteligencije i sposobnosti učenja zavisi od toga o kakvom gradivu je reč ili o kakvom vidu učenja je reč. Učenje nekad zahteva pretežno memorisanje a ponekad pretežno razmišljanje i shvatanje odnosa. Inteligencija nije jednako memorisanje već razmišljanje i shavatnje odnosa. koji su psihološki osnovi uspešnog učenja?     Sposobnost za učenje(QI).Stoga. .

što dovodi do povećane budnosti i pažnje pa i boljeg upamćivanja. dakle vrši bolju obradu informacija. raste i uspeh u učenju. samo do jedne optimalne tačke.pretežno zbog nervne prenapetosti.Motivacija za učenje:      1908. Dva dejstva motivacije za učenje: Povećava opštu aktivaciju NS. posle koje može doći do slabijeg uspeha u učenju. Ali. bolje je oprganizuje. Motivisana osoba drukčije postupa sa materijom koju želi da nauči. . češće ponavlja.Jerk-Dodsonov zakon:kako raste motivacija.

On aktivira odredjene intelektualne radnje koje omogućuju Uspešno učenje i pamćenje.Namera da se uči     Bitno povezana sa voljnom odlukom da se uči. . U osnovi namere-leži neki motiv.

. takmičenja.Spoljašnja motivacija učenja su:           Svi oni motivi koji proizilaze iz sadržaja gradiva koje treba naučiti a tu su i: Ekonomska priroda motiva Ugled kod drugih Ugled u svojim očima Sujeta Pedagoški postupci za podsticanje učenja: nagrade. pokude. kazne.

Stepen aspiracije        Jedan od činilaca koji odredjuju krajnji domet učenja. Sposobnostima Vaspitanjem Obrazovanjem Da li inteligencija utiče na stepen aspiracije? Da li ličnost utiče na stepen aspiracije? . Povezan je sa lilčnim osobinama.

Osmišljavanje Da se uoče i istaknu bitne ideje Da se činjenice sagledaju u svetlu opštih ideja Viši nivoi učenja zahtevaju dalje razvijanje tendencija za razumevanjem i osmišljavanjem. .Metode i tehnike uspešnog učenja      Doprinose uspešnom učenju i trajnom upamćivanju naučenog.

Zaključak u osmišljavanju celine. Prvo-brzo čitanje gradiva sa pažnjom. Sami sebi postavljamo pitanja i zadatke.Uvid u celinu      Ona daje smisao delovima. . Obračanje pažnje na strukturu i organizaciju gradiva.

Kada se uči jedan deo uvek imati u vidu celinu u tekstu i Značaj tog dela za celinu. Podrazumeva prethodno uvid u celinu a Potom podelu na manje logičke celine. .Učenje po delovima ili učenje celine?      Kombinovana metoda je najbolja.

Metoda rasporedjenog učenja posebno dobra kad gradivo nije osmišljeno.Vremenski rasporedjeno i koncentrisano učenje      Daje bolje rezultate u pogledu trajnosti naučenog. . Kada se mora doslovno učiti. Kada vremenski rasporedjeno učenje nije korisno? Kada gradivo ne zahteva rešenje problema.

Mišljenje .

Divergentno i konvergentno
mišljenje

Faze razvoja mišljenja

Osnovne operacije misaonog
procesa

Dakle sušrtina mišljenja je:
shvatanje i uvidjanje veza.
Spriman: potrebno je da se shvati odnos izmedju dva
objekta.
Poznati su odnos i jedan element, mišljenjem treba otkriti
drugi element.
Direkcija u mišljenju: način na koji smo prišli problemu.
zavisi od načina na koji se problem vidi i od toga u čemu
vidimo teškoču.
Suština mišljenja po Mejeru: kombinovanje delova starog
iskustva u novu celinu.

.  Produktivno ili stvaralačko i Kritičko procenjivačko.

.tako nešto uradio.Stvaralačko mišljenje:      Dostignuća pojedinca kada prvi put stvori nešto originalno Bez obzira da je neko pre nj. Umetnička dela Naučna stvaralaštva Tehnički pronalasci.

Tok i faze stvaralačkog mišljenja:    Priprema Inkubacija iluminacija .

Vrste mišljenja     Imaginativo Realistično Divergentno konvergentno .

.

Razlike izmedju imaginativnog i realističkog mišljenja:    Kod realističkog. Kod realističnog mišljenja lični stavovi moraju biti eleminisani. postoji objektivna istina i samo jedno moguće rešenje Kod imaginacije . originalni. . nema unapred očekivanog tačnog rešenja.kod imaginativnog oni su cejnjeni.Maštom se otkriva i stvara novo.nema stresa zakona realnosti.

To su procesi oslobodjeni pritisaka zakona realnosti. slie i sl.Vrste imaginativnog mišljenja:   Svi oblici imaginacije usmereni na stvaranje neke objektivne tvorevinenovele. . muzička dela. Oni koji su usmereni na stvaranje neke subjektivne tvorevine.One mogu biti u manjoj ili većoj meri okrenute realnosti.

Intelektualni razvoj nije postepen i kontinuiran. . Mišljenje deteta i odraslog kvalitativno se razlikuju.Intelektualni razvoj bitne opaske: 1. sadrži kvalitativno različite stadijume. 2.Dakle intelektualni razvoj nije sam noz kvantitativnih već i kvalitativnih promena.

2. 4. Stadijum formalnih operacija (11 i dalje). 3. Preoperacionalni stadijum:(2-7).Važne logičke operacije vezane za konkretne objekte i situacije.javlja se apstraktno mišljenje.4 glavna stadijuma intelektualnog razvoja po Piažeu: Stadijum senzomotorne inteligencije(0-2). Stadijum konkretnih operacija(7-11). 1.Dete logički misli ali samo o onome što opaža. . Razvijaju se simbolički procesi-sposobnost predstavljanja odustnih objekata i razvoj simboličkih procesa. Adolescent sposoban za sve misaone operacije kao i odrastao čovek.

Psihološka def:sposobnost učenja. . Ili: rešavanje problema uvidjanjem ili shvatanje bitnih odnosa u datoj situaciji Spirman def. korišćenja starog iskustva u novim situacijama.: shvatanje i uvidjanje odnosa i sposobnost apstraktnog mišljenja.Intelektualne sposobnostiinteligencija     Sposobnost adaptacije ili prilagodjavanja.

1905. . BS skala. Umni količnik: mentalni/ kalendarski uzrast pomnoženo sa100.Merenje sposobnosti    Umni količnik. Osnovna predpostavka Bineoovog testa inteligencije: to je jedna opšta sposobnost koja se izražava u rešavanju veoma različitih zadataka.

čiji je cilj utvrdjivanje nezavisnih faktora). muzička. G faktor –opšta inteligencija i niz S faktora(logička.odnos prema inteligenciji? Odgovori se dobijaju faktorskom analizom(složenom statističkom tehnikom. psihološka.Struktura sposobnosti         Osim opšteg faktora Postoje senzorne Motorne sposobnosti Postoje li osim inteligencije i druge sposobnosti i kakav je nj. posebne sposobnosti pamćenja) i td.matematička. . Prvi Spriman-faktorska analiza-teorija dva faktora.

Da li osoba poseduje jednu opštu sposobnost ili veći broj „širokih“ sposobnosti?         Terston:osim opšte sposobnosti postoji niz nezavisnih primarnih mentalnih sposobnostikao što su: W-word fluency V-shvatanje verbalnog izražavanja M-memorija S-spacijalni N-numerički P-perceptivni R-faktor rezonovanja .

predvidja postojanje 120 .Gilfordov model strukture sposobnosti     Našao više od 50 posebnih faktora. str. Klasifikuje sposobnosti na osnovu više načina-najvažnija podela-na osnovu psihičkih operacija. 125 Nalazi:inteligencija i stvaralaštvo su različite sposobnosti . Model u knizi.

2% 120-127 6.0% 80-90 16. 2. 6.1% 91-110 50. 4. 4.Klasifikacija QI za VB skalu: 1.2% .1% 66-79 6. 7. 2. 5. 3.7% 111-119 16. 128 i više 2. 7. 6.7% 65 i ispod 2. 3. Izuzetno inteligentni Visoko inteligentni Bistri normalni Prosečni Tupi normalni Granični slučajevi Mentalno zaostali 1. 5.