You are on page 1of 28

BRESKVA

Proizvodnja, sorte i podloge

2015

Breskva, jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi,
Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u područjima sa umereno
kontinentalnom klimom.
Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno naučno ime, Prunus persica, može da navede na
zaključak da potiče iz Persije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije, ali se za nju znalo, i
gajena je u Kini mnogo pre nego što je uopšte došla u Evropu. La- Rue (1989.) navodi da je
neko vreme breskva nosila naziv “persijska jabuka”…međutim, u kineskoj književnosti
uzgajanje breskve se povezuje sa vremenom od 1000-te godine pre nove ere, “u knjizi poezije
i pesama, u kojoj se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim plodovima”. Po svoj prilici,
gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji.
Evropa je najveći proizvodjač breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika
(Kalifornija) i Azija. Od evropskih država, Italija je najveći proizvođač breskve. Na drugom
mestu je Grčka, a zatim Španija i Francuska.
U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu,
sa 4,27% ukupne površine pod ovom voćnom vrstom, iza šljive, jabuke, kruške i višnje.
Tokom poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. Na grafikonu 1
prikazan je trend velikog porasta broja stabala do ’80-ih godina. Od ’80-tih pa do 2002.
godine, stiče se utisak da je rast prilično ujednačen, da bi od 2002. godine na ovamo, krivulja
na grafikonu ponovo ukazuje na uzlazni trend u pogledu zastupljenosti stabala breskve. Što se
tiče ukupne proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identična, što je veoma
dobar pokazatelj. Uvodjenje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbeđuje bolje i
logicnije raspoređivanje ekonomskog rizika.
Breskva ima veoma kratak ‘formativni’ period. Stabla breskve dostižu punu
produktivnost u petoj i šestoj godini po sadnji. U dobrim agroekološkim uslovima obilno i
redovno rađa (30-40 t/ha), što je više nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek
eksploatacije koji se kreće od 12 do 15 godina.
Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, pod uslovom da se zone
gajenja ograniče na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanje ove kulture, kao što
je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i šira područja u toj oblasti). Bela
Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Niš, Leskovac, Čačak, Prizren su takođe samo
neka od najpoznatijih područja.
Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je važno uzeti u obzir zahteve
trzista kome je proizvodnja namenjena. Što se tiče tržišta voća za svezu upotrebu, akcenat se
stavlja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost,
trajnost i konzistentnost/čvrstoću plodova. Zahtevi tržišta plodovima namenjenim
prerađivačkoj industriji su slični, iako je obojenost opet u prvom planu (poželjno je da plodovi
budu žute boje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokožice ili oko koštice, da
mezokarp bude čvrst i da ne podleže promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju
dobru transportabilnost, da se dobro čuvaju u skladištu).

Da li će gajenje breskve biti uspešno ili ne zavisi od učestalosti i jačine mrazeva tokom jeseni. čime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oštećenja tokom zime.). Verovatno najvažniji ograničavajući faktor izvan čovekove kontrole. Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. i tome slično. i to ne samo cvetnih pupoljaka već i samih stabala. Delovi parcele u udolici su podložnije oštećenjima od mrazeva jer se hladan. 2002. kada su moguća oštećenja cvetova ili tek zametnutih plodova. neophodno je da temperatura u zasadu bude ispod 7ºC izvesno vreme tokom perioda mirovanja. topografiju terena u odnosu na terene u neposrednoj blizini. Tabela koja se odnosi na kritične temperature u raznim fazama razvoja pupoljaka bazirana je na istraživanju obavljenom na Državnom univerzitetu u Vašingtonu. Pupoljci u početnoj fazi bubrenja će bolje podnositi niže temperature nego pupoljci u periodu punog cvetanja. Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledeće segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa zemljišta i orijentacije zasada. raspoloživost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovori visokim tehničkim zahtevima proizvodnje. kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu. Istovremeno. Temperature ispod tačke smrzavanja su najčešće posledica inverzije temperature vazduha. detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tom mestu/ ponovna zadnja na istom mestu. Na slikama 1 – 3 prikazane su posledice naglog pada temperature nakon produženog perioda toplog vremena početkom proleća (Mičigen.6 ºC bez ozbiljnijih oštećenja. Međutim. usled naleta toplijeg vremena. Tkivo ksilema se ispunjava vodom. postojanje adekvatne infrastrukture (putevi.PODIZANJE ZASADA Postoji nekoliko veoma važnih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve. koren stabla počinje da upija vodu. zime i proleća. Produženi periodi toplog vremena u jesen praćeni preobilnim padavinama mogu odložiti proces sazrevanja stabala. Tokom tog perioda. stabla breskve podnose temperature i do -26. razblažujući koncentraciju ćelijskog soka. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloženo jačim mrazevima tokom zime ili proleća. Tokom perioda mirovanja. KLIMA Breskva je najosetljivija voćna vrsta u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. prvi red brojeva odnosi se na temperature koje će . i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Kao što je prikazano u tabeli 1. Iz tog razloga je od presudnog značaja detaljna izrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog projekta. hladnjače sa kontrolisanom atmosferom za brzo hlađenje i skladištenje plodova pre plasiranja na tržište). Podizanje zasada je skupa i dugoročna investicija na koju utiče i veći broj spoljnih činilaca koji se ne mogu kontrolisati. Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenološkog razvoja. pogotovu kada je vazdušna drenaža otežana zbog šumaraka ili građevinskih objekata. gušći vazduh tu spušta i duže vreme zadržava. zasad mora da ostvari prihod dovoljan za otplatu uloženog investicionog kapitala kao i za pokrivanje troškova za njegovu zamenu na istom mestu. obratiti pažnju na vremenske uslove. potencijalne bolesti koje će se preneti iz prethodnog zasada. su klimatski uslovi određenog područja.

PRIMPREMA ZEMLJIŠTA Uopšteno govoreći. Drugi. U drugom redu su date temperature koje će prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj fazi. Faktori kao što su količina padavina. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima. Prosečan godišnji nivo padavina za područja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje breskve kreću se od 556 mm (Palić. Ukoliko se nalazi u površinskom sloju zemljišta. a često predstavlja i prilično skupu investiciju. Dodatno navodnjavanje može biti potrebno. Po svoj prilici.i agrotehničke mere. naročito u toku vegetacije. Održavanje cevi u „protočnom stanju“ bez prisustva zemlje i drugog otpada može da bude po priličan izazov. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije. preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljišta (poroznost i vododržni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograničavajuci faktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. pokazali su da nadmorska visina nije toliko značajna koliko uzdignutost terena na kome je zasad. a često tako i biva. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta. a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. obično težim zemljištima. stabla breskve mogu biti izraženije bujnosti što ih čini osetljivijim na oštećenja izazvana zimskim mrazevima. čime se dovodi u pitanje njihov opstanak. ove količine padavina mogu biti dovoljne za održavanje visoke produktivnost zasada na parcelama na kojima se primenjuju adekvatne pomo. Drenaža zemljišta se može poboljšati postavljanjem drenažnih cevi ili sadnjom ’na uzdignutim lejama’. a samim tim i na potencijalne prinose. nabijenost zemljista kao posledica višegodišnje intenzivne obrade i tretiranja zemljišta. pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. zasićenost zemljištavodom. naročito u najkritičnijim fazama rasta i razvoja ploda. ZEMLJIŠTE Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta.ubotica) do nešto manje od 716 mm (Kraljevo). Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni. Čak i najneznatnija temperaturna razlika može se. dubokoj peskovitoj ilovači sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7. kao i podaci sa terena. značajno odraziti na preživljavanje cvetnih pupoljaka. treba ga razbiti rigolatorom. Ovaj sloj je kao beton koji onemogućava drenažu. sasvim . Prilikom određivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je važno uzeti u obzir činjenicu da temperatura raste sa visinom. Dubokim oranjem se poboljsava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljišta ili prisustva nepropustivog sloja gline. i može biti debljine od 20 – 150 cm. najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj. Naučni podaci. ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak. Ukoliko se gaji na plodnijim.) što za posledicu ima zabarivanje. na dubini od najviše 120 cm.prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenološkoj fazi razvoja pupoljaka. voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta (glineni horizont. itd. u odnosu na okruženje u neposrednoj blizini. Ovaj postupak zahteva dobru stručno-tehničku osposobljenost.

Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ. početak vegetacije u proleće. korova. šećerna repa i druge useve koji zahtevaju godišnju kultivaciju. Na takvim parcelama stabla su manje bujna. itd. usled obrazovanja specifičnih uslova ’mikro-ekosistema’ sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje podrazumevaju primenu istovetnih agrotehničkih mera održavanja zasada. Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovof sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena. korov.uspešan metod.) i oboljenja poput truleži plodova (Monilinia sp. Fumigacija zemljišta. nakon što se zemlja preore ili rigoluje. NAGIB Jedan od važnih faktora na koje treba obratiti pažnju je nagib i njegova geografska ekspozicija ili orijentacija nagiba.). eliminisaće se u potpunosti prisustvo primarnih izazivača izvesnih štetočina. ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIŽE ZASAD Poznavanje istorijske proslosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnim godinama nam daje indikaciju o predviđanju potencijalnih faktora rizika (štetočine. najbolje je na takvim parcelama ne podizati voćnjak neposredno nakon krčenja prethodnog zasada. čime će se sniziti stepen zastupljenosti primarnih izazivača zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose putem zemljišta. slabo rađaju. cvetanje. Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji mogu da utiču na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke. podstičući ranije kretanje vegetacije. Sadnja iste voćne vrste tokom više godina može prouzrokovati značajne i nesavladive teškoće. ili u jesen. usled suzbijanja istih štetočina identičnim preparatima tokom više decenija vrlo je moguće da su se obrazovale populacije štetočina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predviđene planom za zaštitu od štetočina. kao što su kukuruz. ali jos uvek dovoljno toplo da osigura efikasnost preparata. Zapravo. a zastupljenost štetočina i oboljenja je visoka. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazdusna drenaža kao i drenaža zemljišta su dobri. što može dovesti do povećane osetljivosti pupoljaka . je sadnja ’na uzdignutim lejama’. kao mera obrade zemljišta pre sadnje. Da bi se izbegli brojni problemi. je efikasan postupak u suzbijanju nematoda. oboljenja. kao što je breskvin smotavac (Grapholita sp. već tokom nekoliko godina rotirati površinske useve. insekata i nekih oboljenja. Parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom se u proleće brže zagrevaju. potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. jer zemljište na uzdignutim lejama se brzo isušuje. produktivnost) u zasadu koji se postavlja. sudanska trava. raž. Obradom zemljišta će se izmeniti struktura nematoda. Obradom zemljišta odstraniće se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada. kada je zemljište prilično suvo. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta.

Kada se sadnice stavljaju u trap. Iz istog razloga. gubitak u prinosima je pre povremena nego stalna godišnja pojava. vitalan i zdrav sadni materijal ne znači ništa drugo do u svakom pogledu dobar i profitabilan zasad. ne treba stedeti novac kada se dodje do sadnica dobrog kvaliteta. hortikulturne osposobljenosti proizvodjaca i njihove “sigurnosne zone” gde se oni osecaju sposobnim da udovolje visokim tehnickim zahtevima proizvodnog sistema. ukoliko su adekvatno održavane i nemaju oštećenja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladištu. Spojno mesto kao i veći deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi se sprečilo eventualno izmrzavanje tokom zime. Sadnice se. ODREĐIVANJE SISTEMA UZGOJA Pored očiglenih faktora sredine. i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u skladište. mogu ’utrapiti’ do sadnje. što mogućava postizanje više cene na tržištu. prečnika 2 – 2. sa dobro razvijenim prevremenim grancicama. Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine. Velika je verovatnoća da će sadnice manjeg prečnika debla imati veći procenat izumiranja nakon sadnjei.5 cm. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobar deo proleća. zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevaziđu stres nakon presađivanja. izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. ali će zato većina pupoljaka ostati u dobrom. Na lokalitetima gde su rani prolećni mrazevi normalna pojava. vitalnom stanju. postavljaju se u ’rovove’ na mestima dobro zaštićenim od vetra. Preporučuje se trapljenje na severnim stranama. naročito ako se sadnja obavlja na suvom zemljištu pod susnim uslovima u godini sadnje. visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti. stabla će se malo duže zadržati u periodu mirovanja. Što se tiče prednosti. plodovi koji se uzgajaju na terenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih. planiranje i odredjivanje sistema uzgoja zasada je velikim delom uslovljeno stepenom tehnicke.na rane prolećne mrazeve i rezultirati u manjim ili većim gubicima u prinosima. Sadnice sa većim prečnikom su takođe dobre. Drugim rečima. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se dâ lako opravdati. Sadnice se obično vade iz zemlje u jesen. Zaista. . IZBOR I ODRŽAVANJE SADNOG MATERIJALA Dobar. a obezbeđuje otplaćivanje ulaganja tokom čitavog perioda eksploatacije zasada. kako bi se sprečio preran prekid zimskog mirovanja u rano proleće. sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije plodonosenje. Cilj odredjivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izlozenost suncevim zracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih pupoljaka. i sa zemljištem koje ima dobru drenažu. takođe. do vremena presađivanja na stalno mesto. vrhovi sadnica treba da budu okrenuti prema jugu. Na takvim terenima.

zasadi sa srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom. ova veća gustina sadnje može postati smetnja prilikom svakodnevnog održavanja i nege zasada (prilikom prskanja. obično 3 x 4 m. ili stablima posađenim na zemljištima sa relativno malom količinom hranljivih materija. kao i rastojanje unutar reda. kalifornijski Vsistem ili vertikalni-V. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju plodove odličnog kvaliteta. dobijeni su uzgojni oblici špalir i tatura. Takav uzgojni oblik zahteva veliki prostor.). Kao rezultat. obezbeđuje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osunčena. zasadi breskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje. Vremenom. U protivnom. i koje traže veliki prostor za rast.Uopšteno govoreći. berbe. ZASADI SA GUSTOM SADNJOM Nastojanje da se uveća produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povraćaj uloženog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa različitim uzgojnim oblicima i većom gustinom sadnje. Sa istorijske tačke gledišta. Ovaj uzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti. itd. centralna vođica. Uopšteno. Jedan od najčešćih predstavlja kombinaciju standardnog uzgojnog oblika „kotlaste krune“sa manjim rastojanjem unutar reda. ZASADI SA STANDARDNOM GUSTINOM SADNJE Za zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristično je veće međuredno rastojanje. neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedio prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. . upravni-V sistem. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali. pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. sa tendencijom povećanja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. ZASADI SA SREDNJOM GUSTINOM SADNJE Zasade sa srednjom gustinom sadnje karakteriše potreba za manjim prostorom. Postoji nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. najrasprostranjeniji uzgojni oblik je „kotlasta kruna’ ili ’vaza’. rezidbe. ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome da li zahtevaju naslon ili ne. i nekolicina drugih o kojima ovde neće biti reči. U krajnjem slučaju. zbog velike gustine krune i zasencavanja dolazi do doumiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjivanja rodne povrsine i proizvodnog potencijala. a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. ali u praksi nisu ispunili očekivanja. Ovaj uzgojni oblik pogoduje naročito sortama koje same po sebi imaju izraženu bujnost i produktivnost.

Dobre strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i mogucnost „havtanja“ velike količine svetlosti. Ovakav način uzgoja zaista daje veće prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji. Tatura je sistem veoma sličan upravnom V-sistemu.6 m. Najčešće međuredno rastojanje je 5. . U poznijim godinama dolazi di istih provblema u vezi sa zasencivanjem kao i kod sistema sa centralnom vođicom.5 – 6.5 – 3.2 m.5 i 5. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno održavanje. Ovaj uzgojni oblik može biti od interesa za predele sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i korišćenju platformi za berbu. rana i obilna rodnost relativno laka mehanizovana rezidba. Posmatrano sa aspekta poprečnog preseka. Razlika je u usmeravanju glavnih skeletnih grana. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stručne radne snage. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj što stabla imaju tendenciju da se međusobno zasenjuju. Dve glavne ramene grane obrazuju „V“ oblik usmeren niz red. PERPENDIKULARNI – V SISTEM Ovaj uzgojni oblik u suštini identičan je kalifornijskom V sistemu. Rastojanje u redu se kreće između 0. red podseća na slovo „Y“. VERTIKALNI – V SISTEM Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem.SISTEM SA CENTRALNOM VOĐICOM Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vođicom sa rastojanjem unutar reda od 2. što omogućava dobru izloženost sunčevim zracima.5 m.6 – 1. SISTEMI KOJI ZAHTEVAJU NASLON Za špalir je karakteristično formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Rastojanje u redu je približno 2. što bi sveukupno moglo da dovede do skraćenog veka eksploatacije zasada. dok se međuredno rastojanje kreće između 4. kao i da zasenjuju donje delove sopstvene krune.5 m i 4.5 – 6. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralne vođice.5 – 5. Glavne skeletne grane su naslonjene na žicu i razvedene pod uglom od 60º u odnosu na horizontalu.5 – 2.5 m. a unutar reda 1. Nije najpogodniji za breskvu. Nalik je istom sistemu koji se primenjuje kod jabuke.5 – 3.5 m.5 m između redova. zatim dobara razvijenost rodnog drveta.5 m. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Plodovi se obrazuju na vođici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje se obnavljaju godišnjom rezidbom. a između redova 5.

sorta sa belim mesom. U ovoj grupi su medjuvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp. Grassely). daje slabije rezultate na alkalnim zemljištima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadržajem gvožđa. One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadržaj gvožđa. To su uglavnom sorte koje se gaje za preradu. (12) . Batech). ili seme izvedeno kroz razne oplemenjivačke programe. U treću grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjivačkih programa. Međutim. (1) Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). seme poznatih sorti koje se mogu naći na tržištu. Najčešće korišćena divlja sorta breskve u Srbiji je „Vinogradarska breskva“ (Prunus persica L. i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. Preporučuju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi (Bellini. Koristi se seme divljih vrsta breskve.PODLOGE Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlažnim i težim zemljištima. Komercijalne sorte su sledeći važan izvor semena za podloge.

St. Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P. a selekcija je obavljena na institutu INRA u Francuskoj. rano prorodi. u U K. Otporna na bakteriozni rak stabla (Pseudomonas syringae). Obrazuje veoma mali broj izdanaka. Razmnožava se semenom. međutim. Otporan je na visok sadržaj bora. može uticati na kasnije vreme cvetanja i sazrevanja. kao i na kisela zemljišta i sušu. obrazuje mali broj izdanaka. Veoma je osetljiva na zabarivanje. Pogodna za laka zemljišta i sušne terene. cerasifera) je selekcija stvorena u East Malling Research Station. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama šljive. Stablo je visoko. insititia. Podloga St. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama šljive. Julian 655-2 izvedenu od P. Veoma je slična dženarici u pogledu bujnosti stabla. Polukržljava do standardna podloga. Razmnožava se semenom. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita). Kompatibilna sa nektarinom. Julian K. je polukržljava podloga. Pogodan za zemljišta sa visokim sadržajem bora. pretpostavlja se na virus Šarke. cerasifera. nektarinom i breskvom. GF43 (P. trulež korena. šljiva i sledeći hibridi šljive: trnošljiva (japanski tip breskve) (P. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. a testirana je pod oznakom Myrobalan 599AD. i Stereum hirsutum. Lako se razmnožava zrelim reznicama. Osetljiva na visoke pH vrednosti zemljišta.domestica x P. šljivom i sortama šljive koje su . kao i prema Fusicoccum amygdale. zabarivanje. Razmnožava se reznicama koje veoma se teško ožiljava. Osetljiva je na niske temperature. obrazovanju izdanaka. Selekcija je stvorena u Francuskoj.). insititia je selekcionisana iz St. Kompatibilna sa velikim brojem evropskih sorti šljive. insititia. Prilagođena je teškim i krečnim zemljištima. Razmnožava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. sušu i. Julian-A. veoma obilno rađa. Stablo je visoko. Razmnožava se zelenim reznicama (na mnogo lakši način nego GF 677) ili kulturom tkiva. Po raspoloživim podacima. Mirobalan – dženarika (P. L. (9) Sejanac Dženarike (Prunus cerasifera) odomaće je u Evropi i Aziji. L. raku korena. Selekcionisana je 1990.). insititia. Julian A – P. veoma rano stupa u plodonošenje. u INRA.domestica) i Damas GF 1869 (P. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% niža u odnosu na ona na Mirobalanu B. osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju čvoriće na korenu Meliodagyne incognita.. Badem (Prunus amygdalus) potiče iz zapadne Azije. bakteriozni rak (Pseudomonas syringae).amygdalus). dobro se okorenjuje. trulez korena (Armillaria sp.). dobro se ukorenjava. Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat medjuvrsne hibridizacije između badema i breskve. Ehrh. Osetljiv je na rak korena.) može biti interesantna. godine u Španiji. ima mali broj izdanaka. breskvom. nematode (Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline. Podloga Dženarika B (P.Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identično poreklo kao podloga GF 677. produktivnosti i vremenu zrenja. spinosa). Tolerantna je prema suši. Mesto kalemljenja je dobro. Veoma je bujna podloga. St. Ehrh. Julian 655-2 – P. Delacr.). rađa srednje obilno. Podloga Ademir (Prunus cerasifera. Pogodna je za korišćenje na siromašnim zemljištima sa visokom pH vrednošću. Pokazuje otpornost na asfiksiju (gušenje) korena i hlorozu indukovanu sadržajem gvožđa (Moreno et al. St.

Dobro podnosi niske temperature. Tri najperspektivnije podloge iz serije Krymsk (1. stvorena u SAD kao odgovor na bolest kratkog veka stabla breskve koja se povezuje sa nematodama. Kako se navodi. Kuban ili Krymsk – 86 je klonski tip. kajsijom i evropskim sljivama. Kako se navodi. u pogledu bujnosti ispoljava 40 – 50 % od standarda. i dobro podnose oblasti sa hladnijom klimom.namenjene za sušenje. nastao ukrštanjem Prunus incana x P. Pogodna je za srednje laka do laka zemljišta. Kompatibilna je sa breskvom. VSV-1 ili Krymsk – 2 je klonski tip. tomentosa x P. u pogledu bujnosti je svega 40 do 50% od standarda. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji. Neke od podloga koje se trenutno najčešće koriste u Severnoj Americi su sejanci sorti breskve Bailey i Lovell. ali je manje tolerantna prema zabarivanju. Daju dobre rezultate na raznim tipovima zemljišta. VSV-1 i Kurban. verovatno stvara izdanke. (jedan drugi izvor navodi da ne formira izdanke). Kompatibilna je sa breskvom. Verovatno je otpornost na nematode korena. stablo je kržljavo. Veoma često korišćena podloga u Engleskoj i Nemačkoj. . veoma je slična podlozi Bailey u svim aspektima. medjuvrsni hibrid između breskve i dženarike (P.2 i 86) su VVA-1. Dobro podnosi teža i vlažna zemljišt. ne stvara izdanke. U rasadničkoj proizvodnji se koristi jos nekoliko drugih podloga. tomentosa. predviđena je za srednja do laka zemljišta. persica x P. Sorte na ovoj podlozi daju krupne plodove. cerasifera) Dobro podnosi niske temperature. bademom i šljivom. dobro podnosi niske temperature i zabarivanje a osetljiva je na sušu. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji. cerasifera). kajsijom. Srednje osetljiva na mraz. Podloga Guardian. dok je Pumiselect najperspektivnija kržljava podloga koja dobro uspeva u oblastima sa hladnijom klimom (1). Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji. VVA-1 ili Krymsk – 1 je klonski tip hibrida između Nanking cherry and Dženarike (P. mada je malo naglašenije bujnosti. i delimično osetljiva na sušu. kajsijom i šljivom. kompatibilna je sa breskvom. Veruje se da dobro pod slabog oticanja vode nosi niske temperature.

Plodovi su sitni do srednje krupni. Dobrog su izgleda i prhvatljivog kvaliteta. Vreme i napori uloženi u istraživanje tržišta na kraju se ipak isplate. i tome slično. Upotreba ove sorte ograničena je na južne oblasti sa toplijom klimom. slatkog do nakiselog ukusa. Mezokarp oko koštice je crven. oko 30 dana pre sorte Redhaven. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. ukus plodova. Nakon introdukcije sorte June Gold u proizvodnju. i ima tendenciju pucanja. Plodovi su okrugli. Neophodna jarovizacija je 750 sati. stepen oksidacije tokom i nakon obrade. Tržišta za preradu breskve će imati spečificne zahteve u pogledu krupnoće ploda. Srednje obilno rađa. 5. kasnog vremena sazrevanja. uglavnom Sloveniji. ne naročito čvrst. dok su druge još uvek čine glavni sastavni deo komercijalne proizvodnje (4. Sorta srednjeg potencijala rodnosti. Hale x Primrose. Dobrog su ukusa i arome. Na tržištu postoji na hiljade sorti breskve od kojih treba izabrati onu koju ćemo gajiti. priznata je 1974. Plod je čvrst. Osetljiva na bakterioznu pegavost lista. kao i neke druge osobine koje se odnose na finalni proizvod koji se od breskve dobija. Armgold – nastala je u Sjedinjenim Državama. ova sorta je izašla iz upotrebe. Neke od ovih sorata su zastarele i mogu biti samo od istorijskog interesa ili imaju vrlo ograničen lokalni značaj. i dobrog kvaliteta. Ono što je na jednom kraju sveta izuzetno na ceni. Koštica se dobro odvaja od mesa. trajnost. sa izraženom bradavicom. SORTE ZA SVEŽU POTROŠNJU Adria – Ova sorta potiče iz Nju Džersija. godine (4). Fort Valley u Džordžiji. narandžasto-žute boje. Blake – nastala u Nju Džerziju. kako bi imala nekompromitovan potencijal rodnosti. Plod je srednje krupan. okruglastojajasti. a sazreva 19 dana pre sorte Redhaven.SORTE Uspešnost proizvodnje breskve zavisiće velikim delom od izbora odgovarajuće sorte. Osetljiva je na niske temperature. simetrični. . sočnosti. ukrštanjem sorti H. Poznavanje kvaliteta kojima tržište i potrošači daju prednost je jedan od najvažnijih segmenata kojima treba posvetiti pažnju prilikom podizanja zasada. Cardinal – nastala u USDA. Stablo je bujno. na drugom ne mora dobro da se prodaje.J. a za upotrebu u Jugoslaviji. srednjeg do slabog kapaciteta rodnosti. Srednje obilno rađa. čvrstine mesa i kozistentnosti. lokalnog značaja. odnosa šećera i kiselina. Tržišta za konzumnu breskvu su više usredsređena na transportabilnost. boju pokožice. SAD. i oštećenja izazvana mrazom su moguća. dobrog kvaliteta. U godinama sa obilnijim padavinama plodovi su podložni pucanju. 8 sorti za preradu i 10 sorti nektarine (3). Rana sorta. što nekada može biti naročito izraženo. Plod je izuzetno atraktivnog izgleda. okruglog oblika. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Neophodno vreme jarovizacije (izlaganja temperaturama ispod 7ºC) je 950 sati. Koštica se delimično odvaja od mesa. Pupoljci su srednje otporni na mraz. Ovo je rana sorta breskve koja zri 14 dana pre sorte Redhaven. 8). Sazreva rano. sa mesom žute boje. Još uvek od komercijalnog znacaja. sa crvenim pegama na osunčanoj strani. Dobro podnosi transport. slatkog do blago nakiselog ukusa. U najnovijem sortimentu breskve koja se gaji u Srbiji nalazi se pedesetak sorti namenjenih za svežu potrošnju. sadržaju šečera. Odgovarajućim sortama mogu se smatrati one koje će zadovoljiti potrebe i zahteve namenskog tržista. a sazreva 31 dan nakon sorte Redhaven. i često je podložna oštećenjima nastalim usred mraza. ukrštanjem sorti Flaming x Springtime. boje. Sorta manjeg. žute boje.

Meso je dobrog kvaliteta. Ovo je sorta sa ranim vremenom sazrevanja.Collins – sorta nastala u Nju Džersiju. Plodovi su uglavnom krupni. Koštica se delimično odvaja od mezokarpa. Veoma produktivna sorta. lokalnog značaja. Srednje je otporna na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp. Sorta slabijeg. Kvalitetna sorta. 13 dana pre Redhaven-a. Dobro podnosi . što se ispoljava kroz slabu rodnost. Koštica se odvaja od mesa (cepača). Early Coronet – sorta otkrivena 1960. Dixired – nastala je iz SAD-a. dobrog ukusa. srednje čvrsto. Najbolje uspeva kada se sadi u kombinaciji sa drugim sortama. kvalitetna sorta. zametanje plodova je kompromitovano i otežano. Obrazuje mali procenat plodova u kojih koštica puca. Meso je crvene boje oko koštice. u zavisnosti od lokaliteta. U pogledu boje. Ovo je rana sorta sa žutim mesom. Cresthaven – nastala je kao rezultat složene hibridizacije obavljane u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). u Kaliforniji. čvrst. dobre krupnoće i izgleda. U krajevima u kojima temperature nisu dovoljno niske. atraktivnog izgleda. dobrog ukusa. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. krupan. Za sortu je priznata 1963. godine. sličan sorti Redhaven. Meso je žute boje. Early Redhaven – predstavlja mutaciju sorte Redhaven stvorene u Državi Vašington. blago zašiljen pri bradavici. pokižica ima žutu osnovnu boju prekrivenu rumenilom na osunčanoj strani. i ne preporučuje se za dalje širenje. ovo je sorta sa plodovima dobrog ukusa i kvaliteta. neznatno zašiljen pri bradavici. Zahteva 950 sati jarovizacije. srednje čvrst. godine. Priznata je za sortu 1945. Ima prilično niske zahteve u pogledu jarovizacije – 650 časova. Da bi se umanjila tendencija ove sorte da prerodi i da bi se osigurala proizvodnja krupnijih plodova. Ovo je rana sorta koja sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Rađa obilno i redovno. Plod je okrugao. Džordžija). slatkog do blago nakiselog ukusa. Ima veoma lepu boju. Meso je žute boje. tako da zahteva proređivanje plodova. čvrsto. Ova sorta još uvek ima mesto u komercijalnoj proizvodnji. veoma atraktivne boje. Koštica se teže odvaja od mesa. Sazreva 3 dana pre sorte Redhaven. Potiče iz istoimenog mesta. Žuto-zelenkasta osnovna boja pokožice gotovo je u potpunosti prekrivena dopunskom crvenom bojom. Zahteva 950 sati jarovizacije. Meso je žute boje.) Još uvek je od ekonomskog značaja. a sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Obilno rađa. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom formira deformisane plodove (’kržljavi plodovi’). Koštica se teško ili delimično teško odvaja od mesa. Koštica se teško odvaja od mezokarpa. Uopšte uzev. čvsto. Vreme sazrevanja je od 7 – 14 dana pre Redhaven-a. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja koja zri oko mesec dana posle sorte Redhaven. godine u SAD (USDA – Fort Valley. okruglog oblika. Dixigem – nastala je 1944. Rano izlazi iz period zimskog mirovanja i podlozna je izmrzavanju u prolece. Broj sati neophodnih za jarovizaciju je 850. ne naročite čvrstine. plod je srednje krupan. Ispoljava tendenciju prerodi. Ova sorta ima samo istorijski značaj. neophodno je vršiti proređivanje plodova. dobro podnosi transport. žute boje. i uopšte uzev prhvatljivog kvaliteta. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. Generalno. čvrsto. Ona zapravo predstavlja mutaciju sorte Coronet. Plod je okrugao. obilno prekriven finim maljama. Pokazuje srednju otpornost na baktrioznu pegavost lista. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Pupoljci dobro podnose niske temperature čime se objašnjava obilan i redovan rod. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost. nedostaje joj crvena. a uvedena u proizvodnju 1964. Stabla izuzetno obilno rađaju. god. Plod je dobrog izgleda. Ova sorta sadrži gen koji je odgovoran za delimičnu sterilnost polena. Plod je okruglog oblika. Plod je okrugao. godine.

Veoma rano sazreva. Kalanka je (kostica se ne odvaja). Neophodan broj sati jarovizacije je 850. Ukoliko se gaji u severnijim predelima treba je saditi na zaštićenijim položajima se ekspozicijom koja . godine u Džordžiji. Mezokarp je žute boje. Fairhaven – starija sorta. Fresno. Sorta kasnog vremena zrenja. godine. Fillette – selekcija stvorena u Nju Džerziju. Vrlo osetljiva na bakterioznu pegavostlista. i ima samo istorijsku vrednost. Plodovi nisu naročito atraktivnog izgleda. veoma je čvrste teksture i odličnog kvaliteta. Sorta od slabijeg komercijalnog značaja. Fresno. iako se još uvek gaji u komercijalne svrhe u nekim delovima sveta.) Ova sorta ima istorijski značaj. Sazreva 7 dana pre sorte Redhaven. dobrog kvaliteta. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. kako za svežu potrošnju. Komercijalno održiva sorta. neznatno boljeg ukusa (blago opor).) Ova sorta je zamenjena drugim sortama. Flavorcrest – nastala kao rezultat veoma složene hibridizacije. Elberta – jedna od najstarijih sorti breskve koja se još uvek proizvodi. i sa visokom zastupljenošću crvene dopunske boje preko osnovne žute. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sorta niskog potencijala rodnosti. izuzetno čvrsto. a u proizvodnju je uvedena 1889. okrugli. Redovno i veoma dobro rađa. a u proizvodnju uvedena 1966. Otkrivena je 1870. slabo prekriveni finim maljama. neznatno pokriveni finim maljama. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. tako i za preradu. Najzastupljenija sorta u Kaliforniji.transport. ’vlaknaste’ teksture. SAD. Uglavnom prihvatljivog kvaliteta. Ovo je sorta veoma kasnog vremena zrenja koja sazreva 32 dana posle sorte Redhaven. blago crvenkaste oko koštice. i pored toga što sadrži gen koji odgovoran za sterilnost polena. veoma malo pokriven finim maljama. Ova sorta može imati dvostruku upotrebnu vrednost. Koštica se odvaja od mezokarpa. Stabla su srednje bujnosti. Koštica se odvaja od mesa. Prilično atraktivnog izgleda sa crvenom bojom povrh zelenkaste osnovne. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista. godine. Meso ploda je žute boje. intenzivne boje. srednje čvrst. nekih 34 dana pre Redhaven-a. Kalifornija. i nije najpogodnija za gajenje u regionima sa hladnijom klimom. SAD). nekih 28 dana nakon Redhaven-a. godine u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). Plod je veoma privlačnog izgleda. Ova sorta breskve zahteva 750 sati jarovizacije. Obilno rađa. privlačnog izgleda. Kvalitet ploda je osrednji. Sorta srednje obilne rodnosti. uglavnom žute osnovne boje i neznatno zastupljenom crvenom dopunskom bojom. Obilno i redovno rađa. Plodovi su okruglog oblika. Plodovi su krupni. Kalifornija. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp. Za sortu je priznata 1966. privlačnog izgleda. kao rezultat kompleksne hibridizacije. Koštica se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. odnosno 4 dana posle sorte Elberta. godine. srednje čvrsto. Uvedena je 1974. što ovu sortu čini manje podobnom za gajenje u severnijim krajevima . Od lokalnog je značaja. a stvorena je u USDA. stvorena 1946. Plodovi su ovalnog oblika i sa veoma izraženim šavom. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Fayette – nastala je u SAD. Meso je žute boje. Zahtev za jarovizaciju je oko 950 časova. Plod je okrugao. Mezokarp je žute boje. U jedno vreme je bila najzastupljenija sorta breskve u Sjedinjenim Državama. Sazreva istovremeno sa Redhaven. Pokazuje srednju osetljivost na bakteriozni rak (Pseudomonas sp. Ne oksidira brzo i dobrog kvaliteta. sa izraženom brzadom. godine (USDA. pozadinske boje.

Ova sorta breske ima relativno niske zahteve u pogledu jarovizacije – samo 650 sati. Rasadnici Armstong. godine. tako da je prikladnija za gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Stabla obilno i redovno rađaju. Sazreva u isto vreme kada i Redhaven. SAD. Stabla srednje-obilno rađaju. Sazreva 19 dana pre sorte Redhaven. za ovu sortu breskve neophodno je 850 časova. pokožica je ponekad grube površine. Jerseyland – takođe poznata pod nazivom Beauty. Glohaven – sorta nastala ukrštanjem SH20 (slobodnim oprašivanjem sejanca J. srednje čvrstoće. New Brunswick). Stabla ne donose naročito obilan rod. Stabla obilno rađaju. Potreba ove sorte za nižim temperaturama je 850 sati. Ima sterilan polen i zahteva unakrsno oprašivanje. okrugao. neprivlačnog izgleda.H. god.. Mezokarp je žute boje (izraženo crvene boje oko koštice). a stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Brunsviku. Plod je ovalnog oblika. Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 70 C da bi zadovoljila uslove jarovizacije. Nju Džerzi (New Jersey Agricultural Experiment Station. Red Gold. Pogodnija je za gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Osetljiva je na niske temperature.Gem. Koštica se odvaja od mesa. Koštica se odvaja od mesa. Kanada. Ovo je hibrid nastao ukrštanjem sorti Flamingo x Springtime. dobrog ukusa. Sorta srednje osetljiva na bakterioznu pegavost list. a selekcionar je Herbert C. Plod je krupan. srednje čvrst.Swim. Jerseyqueen – stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Džerziju (New Jersey Agricultural Experiment Station). Ontario. Mezokarp je žute boje. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. jer se ova sorta sreće u pedigreu velikog broja sorti koje se danas gaje. Sorta sa žutim mesom. Uvedena je 1963. god. Za sortu je priznata 1964. Plod je prilično krupan. oko 31 dan posle Redhaven. Otkrivena je kao jedino stablo u skupini stabala sorte Early Rivers (4). godine.H. Još uvek je znatno zastupljena u istočnom delu SAD. Hale – sorta takođe poznata kao Hale Yellow. sa izraženim šavom i bradavicom. Osim lokalnog karaktera ima i istorijsku vrednost. ovalnog oblika. Sazreva 2 dana pre Redhaven-a. Meso je prilično mekano. U pogledu jarovizacije. blago oporog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Hale) x Kalhaven. Introdukovana je 1912. slatkog. Red Glow. u odnosu . J. Sorta je osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Koštica se odvaja od mesa. U izvesnim sezonama. Ima malu rodnost tako da i u godinama kada donese rod prinosi su okvirima srednjih vrednosti. srednje čvrsto. Meso je žute boje. Za sortu je priznata 1958. Za sortu je priznata 1946. Sazreva 14 dana pre sorte Redhaven. slabo prekriven finim maljama. Zahteva 850 sati jarovizacije. Plod je krupan do veoma krupan. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. June Gold – pojavljuje se i pod nazivima Dixi Gold. veoma atraktivne spoljašnosti. tamno crvene boje i sasvim privlačnog izgleda. da bi se sprečila oštećenja od zimskih i prolećnih mrazeva. Plodovi su atraktivne spoljašnosti. sa izraženim šavom koja deli plod na dva dela. Plod je srednje krupan.a.obezbedjuje stabilan period zimskog mirivanja i kasnije kretannje vegetacije kako bi se izbeglo izmrzavanje usled zimskih i ranih prolećnih mrazeva. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja. godine (Michigan Agriculture Experiment Station). okruglog do zatupastog oblika (više idu u širinu nego u dužinu). dobrog ukusa i kvaliteta. obrazuje plodove kod kojih koštica ima tendenciju da puca. sa zelenom osnovnom i tamno crvenom dopunskom bojom. na terenima sa stabilnim periodom zimskog mirovanja i odloženim kretanjem vegetacije. Jean Han Hale. Vrlo dobrog kvaliteta i ukusa. zadovoljavajućeg je kvaliteta. u Mičigenu. koštica se delimično odvaja od mesa. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost.

Meso je žute boje. Dobro podnosi hladnoću tokom zime. godine. postala je standard u pogledu otpornosti na niske temperature i kvaliteta ploda. odnosno 33 dana nakon Redhaven-a. Sorta lokalnog i istorijskog značaja. Dobro podnosi transport. (USDA. ovalnog oblika sa jasno izraženom bradavicom i šavom. do početka avgusta. Plod je okrugao do jajast. Plodovi su dobrog ukusa.H. lepog izgleda. srednje krupnoće i odlične boje. svuda u svetu. (Maryland Agricultural Experiment Station. Plod je okrugao. Sorta koju treba i dalje komercijalno gajiti. Zahtevi za jarovizacijom su joj 750 sati. Plod je srednje krupan do krupan. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. a daju plodove srednje krupnoće. okruglog oblika i atraktivnog izgleda. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Mezokarp je žute boje. sa ponekad izraženim šavom. čime se objašnjava prilično nezadovoljavajući oblik ploda. čvrsto. College Park). a za sortu je priznata 1944. dobre arome i odličnog kvaliteta. Pokazuje srednju otpornost prema bakterioznoj pegavosti lista. god. prilično mekan. Plodovi su okrugli. Redhaven – je najzastupljenija sorta svih vremena. god. Plod je okruglog oblika. toplijim regionima. veoma čvrsto. Priznata je 1952.. Georgia. Meso je žute boje. koštica se delimično odvaja od mesa. Ukrštanje (Halehaven x Kalhaven) je izvršeno u Mičigenu 1940. Stabla donose obilan rod. Ovo je veima produktivna sorta. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. a selekcionisana je u USDA/Fort Valley. Proces jarovizacije za ovu sortu traje 750 sati. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lista. Redskin – nastala ukrštanjem sorti J. dobrog ukusa i kvaliteta. Redtop – nastala ukrštanjem sorti Sunhigh x July Elberta (slobodnim oprašivanjem sejanca). Dobro podnosi transport.Hale x Elberta. Ovo je sorta sa kasnim vremenom zrenja koja sazreva 5 dana nakon sorte Elberta. Ovo je sorta koja sazreva 6 dana posle Redhaven-a. vreme sazrevanja je od druge polovine jula. Sorta od lokalnog značaja. Priznata je 1936. Kalhaven – spada u grupu starijih sorti razvijenih u Mičigenu. . ali ukupan utisak u pogledu kvaliteta ploda je nepovoljan. Neposredno po uvođenju u proizvodnju. sa naglašenim šavom. privlačnog izgleda. Koštica se odvaja od mesa. Fresno. SAD. Stabla srednje obilno rađaju. Ovo je breskva cepača. godine (Michigan Agricultural Expriment Station). Meso je žute boje. Obrazuje plodove čak i ako se ne ispune ti uslovi. Pogodnija je za gajenje u južnijim. Što se tiče gajenja u području Beograda. Dobre je boje. Stablo je srednje bujno. 16 dana posle Redhaven-a. Visoka zastupljenost plodova sa košticom koja puca umanjuje njenu tržišnu vrednost. a za sortu priznata 1961. i sa zelenkastom osnovnom i crvenom dopunskom bojom. Redcap – nastala ukrštanjem sorti Southland x Dixired. Kalifornija). Meso je žute boje. Sorta koja se još uvek gaji. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Stvorena je u Merilendu.na ostale rane sorte breskve. dobrog ukusa i kvaliteta. Sazreva 28 dana pre sorte Elberta. Ovo je rana sorta breskve koja sazreva 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla su srednje bujna do izuzetno bujna. Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 7ºC da bi kompletirala jarovizaciju. Sazreva kasno. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom dolazi do pojave velikog broja deformisanig plodova. obilno i redovno rađa. Koštica se odvaja od mesa. Stvorena je u Kaliforniji. a stvorena je u u poljoprivrednoj istraživačkoj stanici u Mičigenu (Michigan Agricultural Research Station). Koštica se delimično odvaja od mesa. Koštica se odvaja od mesa. Ne preporučuje se za buduće zasade. god. veoma čvrsto. slatko. dobrog izgleda.

Plod je sitan. Beltsville Station u državi Merilend. Koštica se ne odvaja od mesa. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. srednje čvrsto.a. Meso je žute boje. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Izmrzava u severnijim regionima. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Plod je sitan do srednje krupan. veoma dobrog kvaliteta. Sorta visokog potencijala rodnosti. Priznata je 1967. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. i neodgovarajuća krupnoća plodova. Daje srednje do visoke prinose. Ne preporučuje se za širenje. Ova sorta predstavlja mutaciju sorte Springtime koja je nastala iz privatnog oplemenjivačkog programa Flojda Zaigera iz Modesta u Kaliforniji. Nastala je u mestu Rio Oso u Kaliforniji. Koštica se odvaja od mesa. Meso je žute boje. Boja pokožice je intenzivna. nije lepog izgleda. Sazreva 4 dana posle Redhaven-a. stoga nije naročito atraktivnog izgleda. Priznata je 1958. Georgia). Koštica se delimično odvaja od mesa. Plod je srednje čvrst. Radja srednje obilno. Springold – nastala u SAD. Meso je žute boje i dobrog je kvaliteta. Springcrest – Ova sorta je rezultat složene hibridijzacije. Glavni nedostaci ove sorte su veliki broj plodova sa košticom koja puca. Royal Gold – takođe poznata pod imenom Zaidar. a rodnost je srednja do visoka. Georgia). Ova sorta breskve ima veoma kasno vreme sazrevanja – 34 dana posle sorte Redhaven. Za sortu je priznata 1966 (USDA. Dobro podnosi transport. Stabla su srednje bujna. godine W. ali lokalnog značaja. Sazreva 10 dana posle sorte Redhaven. godine.Koštica se delimično odvaja od mesa. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. slatko do nakiselo. Meso je žute boje. Plodovi su okrugli do jajasti. Stabla su slabe to srednje bujnosti. u zavisnosti od prisustva latentnih virusa. Srednje je osetljiva na bakterioznu pegavost lista. žute boje. Neophodan broj časova za jarovizaciju je samo 500 sati.Regina – sinonim za ovu sortu je Regina Vemberg. Southland – nastala je u SAD. Plodovi su ovalnog oblika. Byron.Yerkes. Ova sorta je sejanac samooplodne sorte Halehaven. Koštica se delimično ili potpuno odvaja (u punoj zrelosti). srednje čvrsto. Introdukovana je 1946. Plod je okrugao. Sorta od lokalnog značaja. Veoma atraktivnog izgleda. Radja srednje obilno. Pokazuje osetljivost . Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. nema dobru boju pokožice. Meso je žute boje. Rio Oso Gem – verovatno je sejanac sorte breskve Late Crawford dobijene slobodnim oprašivanjem. sočno. i vrlo atraktivnog izgleda. Još uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Pupoljci su delimično osetljivi na hladnoću. dobrog kvaliteta. godine (USDA. Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. sa ponekad naglašenom bradavicom i šavom. dobrog je ukusa i vrlo dobrog kvaliteta. Sazreva rano. tako da su skloni oštećenjima izazvanim ranim prolećnim mrazevima. Mezokarp je žute boje. a na osunčanoj strani dopunska boja je crvena. mana joj je nedostatak crvene boje. srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Nije pogodna za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. dobrog kvaliteta. Sorta od istorijskog. kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je prizanta 1972. Privlačnog izgleda. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Introdukovao ju je 1931. sa naglašenim šavom i bradavicom. okruglog oblika i sa ponekada naglašenom bradavicom. čvrsto. 27 dana pre sorte Redhaven. vrlo čvrst. Redovno rađa. Koštica se odvaja od mesa. Rezultat je složene hibridizacije izvršene u USDA. U povoljnim uslovima stabla daju osrednje prinose. okrugao i sa katkad naglašenom bradavicom. Ne preporučuje se za širenje. Byron. Neophodan broj sati za jarovizaciju je samo 650. Ovo je rana sorta koja sazreva 23 dana pre Redhaven. godine.F. godine.

Plod je krupan. Plod je okruglog oblika i ima naglašenu brazdu. Byron. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lizta. a za sortu priznata 1953. Otporna na bakterioznu pegavost.prema bakterioznoj pegavosti lista. dobrog ukusa. Kanada). Starlite i Camden (4). Sazreva veoma rano. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 650. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Precoce Agenaise. Ovo je sorta sa izuzetno kasnim vremenom sazrevanja (35 dana posle sorte Elberta. Neophodan broj sati na niskim temperaturama radi jarovizacije je 750. Plod je krupan i sa veoma naglašenom bradavicom. Meso je belo. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Sorta od istorijskog. Stvarana je sa ciljem da bude visokokvalitetna breskva za preradu. a brazda je naglašena. a za sortu priznata 1965. a osnovna boja je zelenkasta. Plod je okruglog oblika. Ova sorta predstavlja mutaciju koju je stvorio J. ili samo lokalnog značaja. Stark EarliGlo – još poznata i kao Roxburgh. Nije naročito atraktivnog izgleda. Koštica se ne odvaja od mesa. Daje srednje obilan rod. Ne preporučuje se za komercijalnu proizvodnju. Jasmin. Uopšte uzev. Prilično atraktivnog izgleda. Dobro podnosi transport.M. Koštica se odvaja od mesa. Ovo je jedna od boljih sorti u odnosu na ostale rane sorte. Ova sorta pripada roditeljskim kombinacijama od kojih su nastale sorte Springcrest. čvrste teksture i zadovoljavajućeg je kvaliteta. Sazreva 9 dana posle sorte Redhaven.a. ali samo lokalnog značaja. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Kanada). što nepovoljno utiče na izgled. Stvorena je u Kanadi. država Merilend. Još uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Sorta od istorijskog. Summergold – nastala je u Beltsvilu. (USDA. Osetljiva na bakterioznu pegavost. . mekano do srednje mekano. Summerglo – predstavlja sejanac nastao ukrštanjem sorti Collins x Red Slovenia. Koštica se odvaja od mesa. Neophodan broj sati na niskim temperaturama je 950. dobre arome i zadovoljavajućeg kvaliteta. Ontario. ova sorta daje plodove dobrog kvaliteta. god. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. mekano pri bradavici. Sorta od lokalnog značaja. Daje visoke prinose. Georgia). Meso je žute boje. ali odmah nakon priznavanja našla je svoje mesto kao sorta za svežu potrošnju. poludurancija. dobrog ukusa i kvaliteta. Uvedena je u proizvodnju 1957. prilično atraktivnog izgleda. godine (USDA. Pupoljci pokazuju blagu osetljivost na mrazeve. Veoma je dobrog kvaliteta. Stvorena je u SAD. Fresno. Srednje obilno rađa. okruglog oblika. Nedostatak joj je crvena boja pokožice. Ono što je zanimljivo je to da plodovi ne gube brzo čvrstinu. Sazreva 10 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnog oblika. Roxtu i ErliGlo. tridesetak dana pre Redhaven. Stabla daju srednje visoke prinose. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost. god. srednje čvrsto. Za sortu je priznata 1978. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Roxburgh iz mesta Simco. a testirana je pod oznakom NJ233. Koštica se odvaja od mesa. Ova sorta nastala je u Nju Džerziju. a za sortu je priznata 1970. Mezakarp je žute boje. Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. Meso je žute boje i srednje čvrsto. iako mu je mana nedostatak crvene boje. godine (Armstrong Rasadnici iz Ontarija. Sorta od lokalnog značaja. god. Kalifornija). odnosno 63 dana posle Redhaven-a). Springtime – još je poznata pod imenom Fleury. Summerset – nastala kao rezultat kompleksne hibridizacije. meko. Daje visoke prinose. Meso je žute boje. sa naglašenim šavom i bradavicom.

Stablo veoma obilno rađa. Meso je žute boje. Boja pokožice je tamna. Ova sorta obrazuje veliki broj plodova. čvrsto. Koštica se odvaja od mesa. Otkrio ju je Džon Erera iz Hamontona. Eventualno. Meso je žute boje. Kanada). god. Priznata je 1959. srednje čvrsto. Za sortu priznata 1955. i do izvesne mere dobro podnosi niske temperature. i neophodno je proređvanje. Maryland). sa veoma naglašenom bradavicom.Suncrest – hibrid nastao ukrštanjem sorti Alamar x Gold Prah. Sazreva 14 dana posle Redhaven-a.) Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Osetljiva na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadimaa. ovalnog oblika. Sorta bez naročitog značaja. Sazreva 23 dana posle Redhaven-a. Sunshine – predstavlja mutaciju sorte Redhaven.H. sočno. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Stvorena je u Kanadi. godine (USDA. Stablo obilno rađa. Stablo je veoma rodno. dobrog kvaliteta. Vineland. Plodovi su okruglog oblika. Sazreva sporo. Srednje otporna na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. Plod je okruglog oblika. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za gajenje. ali previše mekano za komercijalnu upotrebu i manipulaciju. . sasvim privlačnog izgleda. oko 5 dana posle sorte Redhaven. Meso je žute boje. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Nju Džerziju). Sunhaven – nastala ukrštanjem sorti Redhaven x SH50 (= J. Sorta od istorijskog značaja. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Daje visoke prinose. godine (Bountiful Ridge Nursery. Ne preporučuje se za gajenje. plod je okrugao do jajast. Meso je žute boje. Po obliku. Triogem – nastala ukrštanjem sorti J. Sorta ima zadovoljavajući kvalitet za preradu. Plod je okruglog oblika. atraktivnog izgleda. Princess Anne. čime plod gubi na izgledu. Koštica se odvaja od mesa. Sunhigh – nastala ukrštanjem J. Proređivanje plodova bi bilo korisno. Plod je krupan. Otporna na bakterioznu pegavost. bez obzira na nedostatak crvene boje. sa naglašenim šavom. Daje srednje visoke prinose. a u proizvodnju je uvedena 1962. ne naročito dobrog kvaliteta. Sazreva 6 dana posle Redhavena. Neophodan broj sati na niskim temperaturama za jarovizaciju je 650. srednje čvrsto. Otporna na bakterioznu pegavost. sorta lokalnog tipa.H. Hale x Halehaven). Veteran – nastala ukrštanjem sorti Vaughan x Stark Early Elberty. Sazreva 12 dana posle Redhaven-a. Fresno. veoma ukusno i sveukupno dobrog kvaliteta. sa tendencijom da prerodi. Koštica se odvaja od mesa. i prilično dobrog izleda. Plod je ovalnog oblika sa ponekada naglašenom bradavicom. mekano i nije naročito dobrog kvaliteta za tržišta svežim proizvodima. Stablo je srednje do veoma bujno. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Kostica se odvaja od mesa. sa naglašenim šavom i bradavicom. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Atraktivnog su izgleda.) Zamenjuje se drugim sortama. Sadrži gen koji se odnosi na sterilnost polena. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Mičigenu). srednje čvrsto. Lokalnog je značaja. Kostica se odvaja od mesa. god.H. Ontario. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Meso je žute boje. Meso je žute boje. Hale x NJ-40CS (= Carmen x Slappey). Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. slabo prekriven finim maljama. Sorta koja daje visoke prinose. Kalifornija). što za posledicu ima sitne plodove. Za sortu je priznata 1938. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. odlične teksture i ukusom koji se u nekim delovima SAD smatra standardom visokog kvaliteta. dobrog ukusa. Introdukovana je 1938. Priznata 1928. godine (Horticultural Research Institute Ontario. Nju Džerzi. Veoma atraktivnog izgleda. god. Hale x Marigold.

Može se gajiti na okućnicama i u komercijalnim zasadima. slatko-nakiselog ukusa.H.SORTE STVORENE U SRBIJI Tokom poslednjih tridesetak godina. Stablo je srednje bujno. god. Julija – nastala je 1970. slabo prekriven finim maljama. ukrštanjem sorti Elberta x Springtime. Ima potencijal za gajenje u komercijalnim zasadima. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a. stoga je obavezno proređivanje da bi se dobili krupni plodovi. Koštica se delimično odvaja od mesa. godine. sočno. Dobro podnosi transport. Meso se potpuno odvaja od koštice. Dora – nastala je 1966. osnovna boja je žuta. Hale) sazreva približno mesec dana posle Redhaven-a. sa sitnom bradavicom i naglašenim šavom. sočno. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. ili u drugoj polovini septembra (područje Beograda). Sazreva 20 dana pre Redhaven-a. a dopunska crvena koja prekriva 60% povrsine ploda. Radmilovčanka – (mutacija J. Srbija. Osnovna boja je narandžasta. Berba se mora obavljati u nekoliko navrata. Meso je čvrsto. a dopunska crvena u vidu pramenova. Atraktivnog izgleda. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. fine strukture i prijatnog slatko. Za sortu je priznata 1986. 5) Čačak – nastala ukrštanjem sorti Vetaran x Early East. Stablo je bujno i obilno rađa. godine. Ima tendenciju da prerodi. Stablo je srednje bujno do bujno. Meso je čvrsto. Srbija. Otporna je na Moniliniju. Dobrog je kvaliteta. žute boje.nakiselog ukusa. Osetljiva je na kovrdžavost lista. Od lokalnog je značaja. godine. neznatno spljošten u pravcu šava. krupan i atraktivnog izgleda sa 60% crvene boje preko žute osnove. dobrog ukusa. Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva 2 dana posle sorte Maja. Obilno i redovno rađa. Plod je sitan to srednje krupan. žute boje. a tokom vlažnih/kišnih godina trulež plodova može da bude problem. slatko-nakiselo. Meso je srednje čvrsto. U godinama sa većom količinom padavina dolazi do pucanja koštice. Za sortu je priznata 1973. godine ukrštanjem sorti Redhaven x Collins. u Srbiji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoliko sorti breskve (3. Plod je okrugao. Pupoljci su otporni na mraz. a u punoj zrelosti se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport samo ukoliko plodovi nisu potpuno sazreli. Plod je ovalnookruglastog oblika. Poslednja berba je 5 dana posle Redhaven-a. i obilno rađa. ali je osetljiva na kovrdžavost lišća. . Srbija. Osetljiva je na kovrdžavost lista. Koštica se delimično odvaja od mesa. ovalnog oblika. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. sa izraženim šavom. privlačnog izgleda. fine strukture. Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a. Za sortu je priznata 1986. Plod je sitan do srednje krupan. a pokazuje tolerantnost prema Moniliniji.

a nekih godina na pokožici se mogu pojaviti fine malje. Otporna je na bakterioznu pegavost. Transportabilna je i doro se čuva u skladištu. Od 90 – 100% površine ploda je brilijantne crvene boje. Kšotica se delimično odvaja od mesa. umereno-sladak sa malo povišenim sadržajem kiselina. „ZVEZDANE“ SORTE BRESKVE (STELLAR PEACHES) Olstar (Allstar) – sazreva pre sorte Cresthaven. Devedeset procenata površine ploda je plamenocrvene boje. Plod je vrlo krupan. veoma čvrstim plodovima koja sazreva oko 5 dana posle sorte Redhaven. Od 60 – 80% površine ploda je crvene boje. Tokom . Plod je krupan sa 60 – 70% povrsine prekrivene crvenom bojom. Sorta je otporna na niske temperature sa istorijom redovne i obilne rodnosti. Ovo je izuzetno kvalitetna rana sorta breskve. Plod je srednje krupan do krupan. uspravno. Uopšte uzev. Peteljkino udubljenje je duboko. veoma dobrog ukusa. Povremeno se desi da veoma mali broj koštica puca. Jedan je oplemenjivački program Pola Fraidija. prijatnog ukusa. Plodovi su znatno više obojeni u odnosu na sortu Fayette. veoma kvalitetna sorta. veoma je transportabilna. sa izuzetno ukusnim i kvalitetnim mesom žute boje koje ne ispoljava tendenciju tamnjenja. blagog ukusa i sa tipičnom aromom breskve. Otporna je na bakterioznu pegavost. i nema bradavicu. veka. Sve su popularnije i postepeno zamenjuju neke starije. Našle su svoje mesto u katalozima mnogih rasadnika. Poslednjih godina zabeležena je povećana ponuda baš takvih sorata uglavnom zahvaljujući postojanju dva privatna programa oplemenjivanja i selekcije iz Mičigena. dobre teksture. Ove sorte mogu zadovoljiti zahteve potrošača 21.NOVOSTVORENE SORTE BRESKVE ZA SVEŽU POTROŠNJU Svi su izgledi da su potrošači više naklonjeni plodovima breskve visokog kvaliteta sa intenzivnijom bojom. Plod je veoma krupan. čvrst. Bajtstar (Brightstar) – sazreva 10 dana pre sorte Redhaven Veoma je produktivna sorta. Koralstar (Coralstar) – sazreva 12 dana posle Redhaven. Blašingstar (Blushingstar) – sazreva 12 dana nakon sorte Redhaven. široke krune. odnosno 18 dana pre Redhaven-a. Outumstar (Autumnstar) – sorta kasnog vremena zrenja. Meso je žute boje. ima veoma sitnu košticu koja se odvaja od mesa. nekih 45 dana posle Redhavena. Meso je čvrsto. Pokožica oko peteljke nije podložna oštećenjima prilikom berbe. Stablo je bujno. Plod je okruglog oblika. Stablo je otporno na mrazeve i rađa obilno i redovno. Dobro podnosi transport i skladištenje. iz koga je proistekla serija „Flaming Fury“. šav je neznatno naglašen. Meso je bele boje sa malo crvenila oko kostice. žute boje. 80% plo21 da je prekriveno crvenom bojom. ima svetlo žuto meso koje ne tamni usled oksidacije. kako u zapadnim tako i u istočnim državama SAD. vrlo slatko. okruglog oblika. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost. Blejzingstar (Blazingstar) – je sorta sa okruglim. Veoma obilno rađa. Plod je dobre krupnoće. a drugi Anete i Rendija Bjorg koji su razvili program „zvezdanih“ sorti breskve (‘Stellar’ peaches). poznate sorte. Ukus je veoma dobar. prekriven crvenim rumenilom preko 80 – 90% površine ploda čija je osnovna boja bela. Stablo i plod pokazuju otpornost prema bakterioznoj pegavosti. Pokožica ploda je osetljiva. peteljkin ožiljak je suv.

Mezokarp je čvrst. čvrsti. visoko kvalitetna rana sorta. i vrlo dobro podnosi transport. Glouvingstar (Glowingstar) – sazreva 24 dana posle sorte Redhaven. stoga je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobilo na krupnoći preostalih plodova. a 70% površine je prekrivno crvenom bojom. Plodovi su krupni. Relativno je otporna na bakterioze pegavost i rak (Fusicoccum sp. Plodovi su krupni i ravnomerno sazrevaju.crvene boje. Plod je krupan.). Stablo je bujno. Vrlo je transportabilna i dobro se čuva u hladnjači. izvrsnog je ukusa. primetna je tendencija pucanja koštice. obojenosti i sazrevanja.). Rajzingstar (Risingstar) – ovo je veoma atraktivna. Ima plodove vrlo ujednačenog oblika. Dobro podnosi transport. dobro podnosi niske temperature. blagog. čvrst.kišnih godina. kao i na bakterioznu pegavost i rak breskve (Fusicoccum sp. slatkonakiselog. svetlo narandžasto-crven sa nesto tamnijim crvenim pramenovima.). Redstar – izuzetno lepa sorta sa tamno-crvenom bojom preko 80% površine ploda čija je površina u osnovi prošarana pramenovima. Stablo ima lepo razvedenu krunu. Stablo je srednje bujnosti. lepog izgleda. Rađa redovno i obilno. i odličnog je ukusa. Starfajer (Starfire) – sazreva 5 dana posle Redhaven-a. Ima veoma mali broj plodova sa košticom koja puca. Pokazuje otpornost prema bakterioznoj pegavost. Plod je krupan. Ima tendenciju da prerodi. narandžasto. Meso je žute boje sa neznatnim crvenilom u predelu koštice. Plod je krupan do veoma krupan. Sazreva istovremeno sa sortom Redhaven a ponekad oko 3 dana kasnije. Meso je čvrsto ali se topi u ustima. Otporna je na bakterioznu pegavost i rak (Fusicoccum sp. Erlistar (Earlystar)– sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. sa 80% površine ploda obojene crvenom bojom. lepo razvedene krune i vrlo otporno na niske temperature. Koštica se delimično odvaja od mesa koje je prijatne žute boje i odličnog ukusa. . Osnovna boja pokožice je žuta. može da se obere u dva do tri navrata. obilne rodnosti sa otpornoscu na niske temperature. Odvajanje koštice od mesa je skoro potpuno. vrlo prijatnog ukusa. Meso se u potpunosti odvaja od koštice. Sazreva 8 dana pre sorte Redhaven.

Sorta odličnog kvaliteta. Plodovi su veoma atraktivnog izgleda. Koštica se odvaja od mesa. oko 25 dana posle Redhaven. intenzivno obojeni. . Prednost ovakvog načina označavanja je u prepoznavanju imena od strane kupaca i jednostavnijem marketingu. Svaka selekcija ponaosob ima svoj oznaku koja uvek počinje prefiksom PF. Pupoljci su otporni na niske temperature. Izuzetno dobro podnosi transport. osnovna boja je žuta prekrivena rumenilom preko preko velokog dela površine. Obilno i redovno rađa. žute boje. Meso je žute boje. intenzivno obojen. Otporna je na bakterioznu pegavost. Koštica se dobro odvaja od mesa. Kasno sazreva. PF – 1– je rana sorta. Dosadasnje iskustvo ukazuje na otpornost prema bakterioznom raku (Pseudomonas sp.BRESKVE IZ SERIJE ‘FLAMING FURY’ „Flaming Fury“ je zajednički naziv za čitavu seriju sorti breskve koje sazrevaju tokom čitave sezone. PF Lucky 13 – sazreva 5 dana posle Redhaven. Dobro podnosi transport. Plod je srednje krupan do krupan. slatko i sočno. Otporna je na bakterioznu pegavost. Meso je slatko. dobre arome. atraktivnog izgleda. PF – 9A-007 je rana sorta koja sazreva 10 dana pre Redhaven Plod je krupan. plodovi su krupni. Adekvatnim proređivanjem reguliše se i krupnoća plodova. Generalno. tipičnog ukusa. Meso je slatko. Ovo je vrlo kvalitetna sorta. sa žutom osnovnom bojom pokožice i sa 80% površine prekrivene crvenom bojom. Obilno i redovno rađa.) PF25C – Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja (24 dana nakon Redhaven-a). slatko i sočno. Osnovna boja je narandžasto-žuta. uglavnom zbog tendencije zametanja veoma velikog broja plodova. Na izgled. Plodovi su krupni. Obilno i redovno rađa. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF 24-007 – Ovo je jedna od najboljih sorti iz čitave serije. Meso je čvrsto. i odličnog ukusa. sočno i veoma dobrog ukusa. Obrazuje veoma veliki broj plodova. sočno. Tako se obezbeđuje kontinuitet i uniformnost u pogledu nabavke. Ima veioma mali broj plodova sa košticama koje pucaju. prodavci i potrošači uvek imaju pred sobom jednu istu sortu koja je uvek crvena i veoma visokog kvaliteta. kao i prepoznatljivost imena kod krajnjih potrošača. PF-7A – je rana sorta koja sazreva 8 dana pre Redhaven Plod je krupan. Plodovi su izuzetno krupni (više od 10 cm u prečniku) i atraktivnog izgleda. slatko. vrlo intenzivno obojeni i vrlo atraktivnog izgleda. a 80% površine ploda prekriveno je crvenom bojom. Meso je čvrsto. Plodovi ne opadaju sa grane. Sazreva 25 dana pre sorte Redhaven. a rađa i onda kada kod drugih sorti rod izostane usled mrazeva. blagog ukusa. Pokazuje otpornost na bakterioznu pegavost. tako da je kod nje neophodno vršiti proređivanje kako bi plodovi bili krupniji. atraktivnog izgleda.

dobre teksture..6. Obilno rađa. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. Pokožica je žute boje i prošarana sa crvenom bojom. Plod je okrugao. Osetljiva na bakterioznu pegavost. Koštica se ne odvaja od mesa. Ima veliki komercijalni značaj. čvrsto. Sazreva u isto vreme kada i Redhaven Plodovi su okruglog oblika. Koštica se neodvaja. Babygold 8 – Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Srednje otporna na bakterioznu pegavost. sitan do srednje krupan. sitni. godine (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Brunsviku. Plod je srednje krupan do krupan. privlačnog izgleda. Babygold 5 – Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850 . Babygold 6 – Za jarovizaciju je neophodno 850 sati. Sazreva 18 dana posle sorte Redhaven. Meso je vrlo čvrsto. sitan do srednje krupan. Serija Babygold (5. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Nju Džerzi). Sazreva 14 dana posle Redhavena. Ima lokalni značaj. Zametne veliki broj plodova i dobro rađa. Koštica se ne odvaja od mesa. Koštica se ne odvaja od mesa. Ima komercijalni znacaj za preradjicacku industriju. sporadično prekrivena rumenilom. ne topi se. Sazreva 8 dana posle Redhavena.7. Pokožica je žute boje i prošarana crvenim rumenilom. Sazreva 22 dana posle Redhaven-a. Pokožica je žute boje koja je prošarana crvenom bojom. Koštica se ne odvaja od mesa. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Osnovna boja pokožice je žuto-zelenkasta. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti čak i pri nepovoljnim vremenskim uslovima. godine u Kaliforniji. Meso je žute boje. dobre teksture. više je od lokalnog značaja. Babygold 7 – Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Izuzetno je pogodna za preradu. Meso je čvrsto. Pupoljci su izuzetno otporni na niske temperature. zadovoljavajućeg izgleda. Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Introdukovana je 1950. Dobra je za kompote. okruglog oblika i ne naročito atraktivnog izgleda. veoma čvrsto. dobre teksture. Sorta dobra za preradu. sitan do srednje krupan. žute boje. zadovoljavajućeg izgleda. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Nije mnogo rasprostranjena. Sazreva 35 dana posle Redhavena. Kao sorte su priznate 1961. ne naročito atraktivnog izgleda. Plod je okrugao. Često prerodi. Meso je žute boje. Plod je okruglog oblika. ne naročito privlačnog izgleda. Obilno rađa. Stablo je veoma otporno na niske temperature i obilno rađa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. čvrsto. čvrsto. veoma dobrog kvaliteta. Meso je žute boje. ima tendenciju da prerodi i neophodno je vršiti proređivanje. Od interesa za industrijsku preradu. ne . žute boje sa neznatnom količinom dopunske boje.8 i 9) je nastala kao rezultat veoma složenog oplemenjivačkog programa izvršenog u Nju Džerziju. Da bi plodovi bili krupniji neophodno je vršiti proređivanje. a pokožica je uglavnom žute boje. Sazreva 38 dana posle Redhaven-a. Meso je žute boje. Plod je okruglog oblika. Babygold 9 – ovo je standardna sorta koja se u SAD koristi za preradu. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Koštica se ne odvaja. Loadel – verovatno je sejanac samooplodne sorte Lovell ili izdanka stabla sorte Elberta. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Najveći problem kod ove sorte je izuzetna osetljivost na bakterioznu pegavost lista. veoma čvrsto i dobrog kvaliteta.SORTE BRESKVE NAMENJENE ZA PRERADU Andross – nastala kao rezultat složene hibridizacije izvršene na Univerzitetu u Kaliforniji (Davis). Plod je okrugao. Meso je žute boje.

topi se. Kalifornija). čvrsto. Sorta samo lokalnog značaja.g. Ovo je sorta koja veoma obilno rađa. Vivian – nastala kao rezultat složene hibridizacije. Meso je žute boje. Za sortu je priznata 1950. Palo Alto. Sazreva 25 dana nakon sorte Redhaven. Neophodno vreme za jarovizaciju je 800 sati. ne naročito privlačnog izgleda. Nema podataka o osetljivosti na bakterioznu pegavost. pogodno za preradu. . Plod je okruglog oblika. ne topi se. pogodno za preradu/konzervisanje. Odlična za plasman na tržište u konzervisanom stanju. Sorta samo lokalnog značaja. a pokožica je uglavnom žute boje. (USDA.

odnosno 8 dana posle sorte Redhaven. Ime je dobila 1997. Koštica je relativno sitna. Veoma je čvrsto. veoma atraktivnog izgleda sa lepom dopunskom crvenom na narandžastožute bojej pokožici. Sazreva 3 dana posle sorte Redhaven. Relativno je osetljiva na bakterioznu pegavost. za italijansko tržište. istovremeno sa sortom Babygold 5. veoma čvrsto.NOVORAZVIJENE SORTE ZA PRERADU Sledeće sorte breskve su trenutno najtraženije u Istočnim SAD. slatko-nakiselog ukusa. naučnice iz Nju Džerzija koja se bavila oplemenjivačkim radom. Canada. nonmelting. Virgil – nastala u Vinlandu (Ontario. a oko 30% površine ploda prošarano je crvenom dbojom. atraktivnog izleda. Venture – nastala je ukrštanjem sorti Suncling x NJC81. Catherina – je proizvod veoma složene hibridizacije. Ime joj je dodeljeno u INRA u Francuskoj. okruglog oblika. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Kanada) ukrštanjem sorti Veecling x NJC95. Koštica je sitna. Meso je svetlo žute boje. Obilno i redovno rađa. Stvorena je u Horticultural Research Institute of Ontario – Vineland. godine. Ime je dobila pre nekoliko godina (2000?). non-melting. Ove sorte zavređuju da budu uvezene i introdukovane u komercijalnu proizvodnju. veoma čvrsto i vrlo dobrog ukusa. slabo obojeno u predelu oko koštice. Meso je bledožute boje (poredi se sa sortom Babygold 9). sočno. . Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Breskva odličnog ukusa. Plod je okruglog oblika. Stablo je srednje bujno. Otporna na bakteriozne pege. krupan i veoma atraktivan sa lepim rumenilom koje pokriva 60% narandžasto-žute pozadinske boje. gde je testirana pod oznakom NJC83. Stablo je srednje bujno. Verujem da će one i u Srbiji dobro uspevati. s obzirom na slične klimatske uslove i nadmorsku visinu. veoma produktivno. non-melting. Izuzetno je pogodna za preradu. Nastala je u Nju Džerziju. Ova sorta je veoma pogodna za preradu i to za IQF ili pojedinačno brzo smrznute kriškice kao i za polutke u sirupu (kao kompot). u čast Katarine Beili. a u predelu koštice nije obojena. Vreme sazrevanja je srednje kasno. okruglog oblika i ne odvaja se od mesa. Stablo i pupoljci dobro podnose nisle temperature. Veoma je tolerantna na bakterioznu pegavost lista i trulež plodova (Monilinia sp. dobre teksture. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Koštica se ne odvaja od mesa. uglavnom zlatnožute boje pokožice.). Plod je okruglog oblika. Sorta je priznata je pod imenom „Federica“. Plod je krupan. Meso je žute boje.

Sorta je samooplodna. Komercijalno vrlo zastupljena. Komercijalno cenjena sorta. a prelivena je tamno. Komercijalno održiva sorta. sočno. Priznata je 1965. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. god. Rodnost je neustaljena. Otporna je na bakterioznu pegavost. slatko. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Luizijana. Nekih godina slabo rađa i daje plodove lošeg izgleda. Stalno veoma obilno rađa. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. . god. Selekcionisana u Ridliju. Fresno. Koštica se ne odvaja od mesa. Plod je okruglog oblika. (USDA. Sorta lokalnog tipa. Nema značaj kao što je imala. Independence – Sejanac slobodno oprašene sorte Red King. srednje čvrsto do mekano. Samooplodna je sorta. sočno i dobrog je ukusa. Meso je vrlo čvrsto. Za sortu je priznata 1967. Meso je žute boje. Koštica se ne odvaja od mesa. Neophodno vreme izlaganja niskim temperaturama radi jarovizacije je 850 sati. Sazreva 23 dana pre sorte Redhaven. Sazreva 25 dana pre sorte Redhaven. god. gotovo zagasito crvene boje. daje srednje obilan rod. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Sazreva istovremeno sa Redhaven-om. Meso je vrlo čvrsto. godine. Plod je okruglog oblika.NEKTARINE (Najznačajnije sorte) Crimson Gold – proizašla iz privatnog programa za oplemenjivanje (Zaiger) u Modestu. Osnovna boja pokožice je krem. veoma dobre teksture i ukusa. Missouri. atraktivnog izgleda. Za sortu je priznata 1962. Ima komercijalni značaj. tako da je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobili krupniji plodovi. Plod je okruglog oblika. Osetljiva je na bakp. Za sortu je priznata 1955. Kalifornija. a prekrivena je dopunskom crvenom. okrugao/ovalan. Early Sun Grand – sejanac slobodno oprašene sorte Sun Grand. Plod je krupan. a prvi put introdukovana preko Stark Brother’s Nurseries. Izgleda da dobro podnosi niske temperature. i gotovo je u potpunosti prekriven neprivlačnom crvenom bojom preko zelene pozadinske boje. Plod je dobre krupnoće i boje. žute boje. dobrog ukusa. Izuzetno obilno rađa. Stablo srednje obilno rađa. vrlo atraktivne crvene boje. Fresno. slatko. Kalifornija). Plod je sitan. Za sortu je priznata 1969. U Kaliforniji je još uvek vodeća sorta. Koštica se delimično odvaja od mesa.crvenom bojom. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Koštica se odvaja od mesa. New Brunswick). Kalifornija). Stablo je bujno. nekih 45 dama pre sorte Redhaven. ovalan. ovalnog oblika. Stablo dobro rađa. Fantasia – nastala ukrštanjem sorti Gold King x P101-24 (=Gold King nastala slobodnim oprašivanjem). Izuzetno je osetljivo na bakp. okruglog oblika. slatko. dobrog kvaliteta. Sazreva 10 dana posle sorte Redhaven. Stablo je bujno. Stablo srednje obilno rađa. godine (New Jersey Agricultural Experimental Station. dobrog ukusa. Red Jim – mutacija sorte Regal Grand. čvrsto. Plod je zadovoljavajuće krupnoće. (USDA. Meso je veoma čvrsto. dobrog izgleda. Meso je čvrsto. Sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Osnovna boja pokožice je žuta. sočno. Pokožica je svetlo-žute boje sa crvenilom koje pokriva više of polovine ploda. Koštica se odvaja od mesa. žute boje. dobrog je kvaliteta. Kalifornija). Poznata je i pod imenima Stark Crimson Gold i Zaiger. Sazreva 25 dana pre redh. Flavortop – Sejanac slobodno oplođene sorte Fairtime. Priznata je 1969. Nectared 4 – sejanac nastao kao rezultat složene hibridizacije. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Selekcionar je Fred Anderson iz Modesta u Kaliforniji. Fresno. Meso je žute boje. Rano sazreva. godine (USDA. Neophodno vreme izlaganja niskim temperaturama radi jarovizacije je 650 sati. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Kalifornija.

Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. atraktivnog izgleda. Sazreva 30 dana pre izgleda. Plod je okruglog oblika i vrlo atraktivnog veoma dobrog ukusa. Nije pouzdana u pogledu redovnosti rađanja. Misuri. Stablo je slabije bujnosti u odnosu na ostale sorte breskve i/ili nektarine. god. Sun Grand – Poznata i kao Kaliforniji. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Osetljiva je na bakterioznu peavost lista. Dobro rađa i pouzdana je u pogledu redovnog plodonošenja. godine i introdukovana je 1962. god. Meso je žute boje. Luizijana. . Obilno rađa. Stark SunGlo – još je poznata i pod imenima Andup i SunGlo. Luizijana. Sazreva 5 dana pre sorte Redhaven. Sungrand. Priznata je 1962. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Meso je žute boje. U suštini. dobrog kvaliteta. preko Stark Brother’s Nurseries. Sejanac je slobodno oplođene sorte Sun Grand. Neophodno vreme za kvalitetni. Meso se odvaja od koštice. Meso je žute boje. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. intenzivno obojen. Sazreva 12 dana pre Redhaven-a. Stvorena je u jarovizaciju je 650 sati. Komercijalno gajena sorta. preko Stark Brother’s Nurseries. Koštica se odvaja od mesa. srednje obilno rađa. ukusno. Misuri. Introdukovana je 1962.Stark Redgold – sejanac slobodno oplođene sorte Sun Grand. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sunbrite. Plod je okruglog/ovalnog oblika. Simaloo Masterpeace. mada nekih godina donosi prilično dobar rod. Plod je dobre krupnoće i atraktivne boje. a plodovi su krupni i Redhaven-a. Meso se odvaja od koštice.