You are on page 1of 328

PHLOGISTON

23

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ
Journal of the History of Science

Београд– Belgrade
2015

ФЛОГИСТОН
Часопис за историју науке
број 23 – 2015
UDC 001 (091)

ISSN 035-6640

Издавач
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача
Соња Зимонић
директор Музеја науке и технике
Лектура и превод
The Language Shop
Дизајн корица
Марко Јовановић
Прелом
Кранислав Вранић
Штампа
ЈП Службени гласник, Београд
Тираж
500 примерака
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку
Министарства културе и информисања Републике Србије

Главни уредник
Марина Ђурђевић
Уређивачки одбор
Видојко Јовић, Иван Аничин, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг Ристић, Alessandro Camiz, Светлана Голочорбин-Кон, Срђан Вербић, Владан Челебоновић, Зоран Кнежевић,
Илија Марић, Бојана Крсмановић, ПредрагМилосављевић, Марина Ђурђевић
Издавачки савет
Никола Хајдин, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Ментус, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Живорад Чековић,
Љубиша Ракић, Никола Тасић, Драгољуб Живојиновић, Љубодраг
Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић
Рецензентски тим
Драгош Цветковић, Миодраг Михаљевић, Миљенко Перић, Љиљана Дошен Мићовић, Иван Аничин, Ђура Крмпотић, Лука Поповић,
Александар Томић, Милан Божић, Ема Миљковић, Смиљана Ђуровић, Мирјана Ротер Благојевић, Владимир Лојаница, Видојко Јовић, Стеван Станковић
Секретар уредништва
Мирјана Бабић
Сви научни радови се рецензирају

САДРЖАЈ

Научни радови
9

Pierre Hansen, Rita Macedo, Nenad Mladenović
Statistical Tests of Data Classifiability with Respect to a Clustering
Criterion

27

Иван Јуранић
Колико вре�и рачунарско мо�еловање хемијских �роцеса и
с�рук�ура?

45

Ђорђе Мушицки
Развој �лавних �ојмова механике и �рве формулације закона
о�ржања енер�ије

67

Влaдaн Чeлeбoнoвић
Павле Савић, Ра�ивоје Кашанин и ма�еријали �о� високим
�ри�иском

83

Наталија Б. Јеленковић
Све�лос� кроз ис�орију

113

Александар Растoвић
Србија у Првом све�ском ра�у 1914-1918. �о�ине

133

Марко С. Николић
Савремене заш�и�не конс�рукције на археолошким
локали�е�има у Србији

149

Верка Јовановић
С�о �е�есе� �о�ина о� рођења Јована Цвијића
Прошлос� и �оуке

Стручни радови
171

Јелена Т. Јовановић Симић
Ме�ицинске збирке и музеји у Србији: ис�оријски �ре�ле�,
класификација и музеолошка заш�и�а

197

Весна М. Живковић
Ис�орија� �римене хемијских ис�раживања у конзервацији
музејских �ре�ме�а

Прикази
225

Милан Лојаница
Речник �ојмова ликовних уме�нос�и и архи�ек�уре

231

Дрaгoљуб Р. Живojинoвић
Мирослав Милутиновић, Ау�омобили и �инас�ија
Карађорђевића

233

Тамара М. Матовић, Бојана Д. Павловић, Милош П. Живковић
Зборник ра�ова Визан�олошко� инс�и�у�а САНУ 50/1–2

242

Драган Стевановић
Драгош Цветковић, С�ек�рална �еорија �рафова и
комбина�орна �еорија ма�рица, Ау�орефера�и

245

Снежана Д. Бојовић
Живорад Чековић, Хемијски факул�е�: Ау�обио�рафска
хроника 1854–2004

253

Небојша Порчић
Момчило Спремић, Србија и Венеција (VI–ХVI век)

258

Милош Цветковић
Предраг Коматина, Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја
иконоборс�ва �о смр�и цара Василија I

264

Верка Јовановић
Зборник, Пе�ар С. Јовановић, ис�раживач у �ео�рафији –
�ре�алац у �руш�ву

268

Снежана Вељковић
Зборник, Др Аћим Ме�овић (1815–1893) живо� и �ело –
�ово�ом 200 �о�ина о� рођења

271

Сунчица Здравковић
Дejaн Toдoрoвић, Рeaлнoс� и илузиje - у�ицaj кoн�eкс�a у
визуeлнoм o�aжajу

273

Мирјана Ротер Благојевић
Богдан М. Јањушевић, Нас�анак и развој с�амбених �ала�а
и вила у Војво�ини обликованих у с�илу сецесије крајем XIX и
�оче�ком XX века

277

Иван Рашковић
Зборник, Између искорака и �омирења – архи�ек�ура С�анка
Ман�ића

281

Татјана Ј. Мрђеновић
Зборник, О архи�ек�ури – у сусре� бу�ућнос�и (On
Architecture – Facing the Future)

287

Горан М. Бабић
Надежда Пешић Максимовић, Моравска кућа Србије –
Бо�а�с�во облика

290

Татјана Ј. Мрђеновић
Бранислав Војиновић, Ивана Стекић-Јаковљевић и Славка
Лазић-Војиновић, Пан�елија Пан�а Јаковљевић – живо� и
�ело

НАУЧНИ РАДОВИ

scientific review

UDC 004.62

Pierre Hansen1

GERAD, HEC Montréal,
3000 chemin de la Côte-Sainte-Catherine, Montreal, Canada H3T 2A7

Rita Macedo2

Institut de Recherche Technologique Railenium, F-59300, Famars, France

Nenad Mladenović3

Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade

STATISTICAL TESTS OF DATA CLASSIFIABILITY
WITH RESPECT TO A CLUSTERING CRITERION
Abstract
We propose a new test for data classifiability that takes into account a clustering criterion. Our test answers to the question
whether data has a structure when a certain clustering criterion
is used, or not. In order to demonstrate its abilities, we develop
a classifiability test with respect to the single linkage clustering
criterion. With our test we are also able to answer to the question
of how many clusters are there in the data set. The quality of our
test is checked on two well known data sets from the literature,
the Ruspini and Fisher data with 75 and 150 entities, respectively.
Keywords: classifiability, clustering, statistical test

1. Introduction
Data analysis is a discipline whose importance is raising due to the
increasing abundance of available data, the increasing role of the
Internet and the increasing ability to store huge amounts of data in
computers. Data Mining, and more recently, Big data analysis are areas that basically aim to efficiently extract knowledge from large data
sets.4

pierre.hansen@gerad.ca
rita.macedo@railenium.eu
3 nenad@mi.sanu.ac.rs
4 Oded Maimon and Lior Rokach, Data Mining and Knowledge Discovery Handbook, second edition (Berlin: Springer, 2010).
1
2

9

Clustering is an important well known data reduction method in
Data Mining. It is a procedure that classifies data according to their
similarity (or dissimilarity). Many different clustering approaches exist
in the literature. One of its paradigm is partitioning: the data are divided in a set of groups, called clusters, whose entities are more similar
to each other, and/or more dissimilar to entities of other groups. This
means that a good clustering method should produce groups with
a high intra-cluster similarity and/or a large inter-cluster dissimilarity
(see e.g.5 for an introduction).
However, it is not a good idea to perform clustering if the method
cannot give any valuable answer. In addition, data can have structure
with respect to one clustering criterion, but not with respect to another. Thus, the first question that one should answer before finding
groups of entities is whether or not there is a structure in the data set
(without explicitly identifying it), if the certain clustering criterion is
used. And, if there is a structure, for how many clusters that structure
is recognized?
Therefore, one needs to design a statistical test of classifiability.
In this paper, we try to answer to both questions (for a given (dis)
similarity matrix between any two entities): is there a structure in the
data and for what number of groups? As far as we are aware, there
are some procedures of this type in the literature referred to as clustering tendency tests, but usually they are not connected to a clustering criterion. Surveys on these tests can be found in.6
In this paper, we propose a general framework for building a
classifiability test with respect to (w.r.t.) a given clustering criterion.
Our approach is based on the simple fact that uniformly distributed
entities cannot be clustered and therefore such sets do not have a
structure. We build a test in comparing our data set with the corresponding uniformly distributed data set that has the same features.
As an example of clustering criterium, we use the popular and polynomial hierarchical Single-linkage clustering method. We apply our
classifiability test to this case and test it on two well known data sets
from the literature: the Ruspini data set7 with 75 points in the 2-di5 John A. Hartigan, Clustering algorithms (New York: John Wiley and Sons, 1975);

A. Gordon, Classification: Methods for the Exploratory Analysis of Multivariate Data
(London: Chapman and Hall, 1981); Anil K. Jain and Richard C. Dubes, Algorithms
for Clustering data (Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall, 1988).
6 Helena Cristina Mendes Silva, “Metodos de particao e validacao em anaiise
classificatoria baseados em teoria de grafos” (PhD thesis, Departamento
de Matematica Aplicada, Faculdade de Ciencias da Universidade do Porto,
2005); Sergios Theodoridis and Konstantinos Koutroumbas, ed., Pattern Recognition, fourth edition (Burlington: El- sevier/Academic Press, 2009).
7 Enrique H. Ruspini, “Numerical methods for fuzzy clustering”, Information
Sciences, 2, 3 (1970): 319-350.

10

mensional Euclidean space (and four or five known clusters), and the
Fisher iris data set8 with 150 points in the 4-dimensional Euclidean
space (and three known clusters).
These two data sets are typically used for testing clustering techniques. With our approach, we easily recognized structure and the
number of clusters in both test instances.
The paper is organized as follows. In Section 2, we describe all
the steps of our generic algorithm that builds a statistical test w.r.t.
a clustering criterion. In Section 3, we give more details of our algorithm for the case of the single-linkage clustering criterion, illustrating
the details on Ruspini and Fisher data sets. Section 4 concludes the
paper.
2. General framework

In this section, we present our Statistical Test on Data Classifiability
(STDC) algorithm. We first define clustering problems and present
possible parameters of our data classifiability test. Then, we describe
the steps for building such tests w.r.t. some clustering criterion. We
assume that the set of entities V to be clustered belongs to the space
S (V S) and has cardinality n (|V | = n). We also assume that the dissimilarity d(i, j) between any two entities i and j is known.
2.1. Clustering problem
Clustering is a popular way of finding a structure in the data9, i.e. to
find an intrinsic grouping in a set of unlabeled data (unsupervised

classification).

Clustering methods detect the presence of distinct groups whose
entities are more similar to each other, and/or more dissimilar to entities
Ronald Aylmer Fisher, “The use of multiple measurements in taxonomic
problems”, Annals of Eugenics 7, 2 (1936-37): 179-188.
9 Boris Mirkin, “Mathematical classification and clustering: From how to what
and why”, in Classification, Data Analysis, and Data Highways, ed. Ingo Balderjahn, Rudolf Mathar and Martin Schader (Berlin; Heidelberg: Springer, 1998),
172-181; Anil K. Jain, Murty M. Narasimha and Patrick J. Flynn, “Data clustering: a review”, ACM Computing Surveys (CSUR), 31, 3 (1999): 264-323; Gan
Guojun, Ma Chaoqun and Wu Jianhong, Theory, Algorithms, and Applications
(Philadelphia: Society for Industrial and Applied Mathematics, 2007); Rui Xu
and Donald C. Wun- sch, “Survey of clustering algorithms”, IEEE Transactions
on Neural Networks, 16, 3 (2005): 645-678; Rui Xu and Donald C. Wunsch, Clustering (Oxford: Wiley- IEEE, 2009); Sergios Theodoridis and Konstanti- nos
Koutroumbas, ed., Pattern Recognition, fourth edition (Burlington: Elsevier/
Academic Press, 2009); Lior Rokach, “A survey of clustering algorithms”, in
Data Mining and Knowledge Discovery Handbook, ed. Oded Maimon and Lior
Rokach (New York; London: Springer, 2010), 269-298.
8

11

of other groups of the data set. In other words, clustering criteria measure homogeneity and/or separation among entities. There are many
clustering paradigms (e.g., hierarchical, partitioning, sequential; density-based, gridbased and model-based methods) and methods that use
different criteria (or objective functions) within each paradigm.10
2.2. Parameters of the statistical test
The following parameters have to be taken into account in our classifiability test:
(1) Clustering criterion. In designing the general steps of the STDC
algorithm, one can notice three levels of generality: one is based on
the nature of the objects in S that we are classifying, the other two are
based on the clustering criterion and the solution method used, respectively. In other words, we can choose the same set S at the first level,
but another criterion at the second level or another method for the
same criterion on the third level. Alternatively, we can use the same
clustering criterion, e.g. the minimum sum of squares, for grouping
different object types. In both cases, one needs to develop a STDC algorithm taking into account specific knowledge and distribution types
regarding both the data type and the clustering criterion. In this paper
we assume that the method used on the third level is an exact one.
Besides the clustering criterion, we need two other parameters to
fix before performing our statistical test. They are the data set type
S and the shape.
(2) Data set type S. Let S be the set we want to find clusters
in. From a mathematical point of view, this set can contain objects
(points or entities) of different kind. They can be vectors that belong
to the Euclidean space Rd, vertices or edges of a graph, vehicle routes,
or any other combinatorial object.
(3) Shape. Usually, the domain of the data set we want to cluster
does not take its values from the whole space S. The domain could be
some subset D C S defining the shape of data. For example, D could
be the set of points in Rn that belong to a hypercube: aj < xj < bj. Following the notation from above, it is easy to see that V C D C S.
2.3. Statistical test on data classifiability
We present the steps of our STDC algorithm. It is based on the idea that
uniformly distributed points generated in D do not have a structure,
i.e., they cannot be clustered successfully, independently of any of the
above parameters. Therefore, we begin by generating points in D with
uniform distribution, and repeat this N times. During these repetitions
Pierre Hansen and Brigitte Jaumard, “Cluster analysis and mathematical
programming”, Mathematical Programming, 79, 1-3 (1997):191-215.
10

12

we collect statistics of the event that should be related to the clustering criterion we want to check. The next step is then to decide on the
distribution type of the event, to estimate the parameters of that distribution and to check if those parameters fit well (goodness-of-fit test).
After collecting all information regarding the distribution of the
non classifiable data set with the same size, type and shape as our
data, we need to find the same distribution parameter values for our
data set and compare. If they are close, there is no structure in our
data w.r.t. the given clustering criterion. Otherwise, there is a structure in the data set considered. The algorithm has the following steps:
Algorithm 1 STDC-general (N, n, V, D, S)
1. Repeat N times
a) Generate n points from S with uniform distribution within a
given surface or volume (given D);
b) On such random set of entities compute statistics to estimate
parameters of chosen random variables (r.v.) with known distribution types; note that chosen r.v. should relate to a clustering criterion;
End Repeat
2. Compute mean and standard deviation values for r.v. from
above;
3. Compute the same values for a given data set and plot them
on the same diagram;
4. The comparison of values with above curves should indicate if
and where there is some structure;
3. STDC w.r.t. single linkage clustering
In this section, we use specific knowledge regarding the single linkage hierarchical clustering method to build a statistical test.
3.1. Single linkage clustering criterion
Single linkage clustering belongs to the agglomerative hierarchical
clustering family.11 Agglomerative hierarchical clustering methods
create a hierarchy of nested partitions over the initial data set. Each
entity of the set is initially placed in one cluster and then clusters are
merged iteratively until all entities belong to a single cluster. This
structure can be visualized using a dendrogram. At each step of the
algorithm, two clusters are merged. This requires defining an aggreFionn Murtagh, “A survey of recent advances in hierarchical clustering
algorithms”, The Computer Journal, 26, 4 (1983): 354-359; Fionn Murtagh and
Pedro Contreras, “Algorithms for hierarchical clustering: an overview”, Wiley Interdisciplinary Reviews: Data Mining and Knowledge Discovery, 2, 1 (2012): 86-97.
11

13

gation link (single link, complete link, average link, Ward link...). For
the single linkage clustering, first introduced in12, the two clusters to
be merged are the ones with the smallest pairwise dissimilarity, i.e.,
the ones with the minimum “distance” between two of their entities.
In other words, the distance between two clusters is defined as the
minimum distance between any two entities of the two clusters.
It is well known that the clusters obtained by the single linkage
criterion may be easily derived if the Minimum Spanning Tree (MST)
of the graph is known13. By deleting the largest edge of the MST, we
obtain two clusters; the deletion of the second largest edge produces
three clusters, and so on. The result of the final step is the fact that
each entity belongs to its own cluster.
3.2. Algorithm
Without loss of generality, we will assume that the clustering objects
are points from the Euclidean space Rd (S = Rd). We need to find the
MST of each randomly generated set of objects. In order to do that,
we find the distances dij between each two entities in Rd to get the
complete weighted graph G(V, E). The STDC algorithm w.r.t. single
linkage criterion, with a given set type and a given shape is as follows
(Algorithm 2):
3.3. Illustration on Ruspini example
Our first experiment with this algorithm was done with the Ruspini
data set14 (75 points in R2). Points were located in a rectangle [0,120]
x [0,160], and the used parameters were the following: n = 75, d = 2,
ntest = 10000, p = 2. The results are presented in Table 1 and Figure 1.
The first column (i) of Table 1 represents the index of the elements. Columns 2 – ‌4 and 6 – 8 refer, respectively, to statistics (being
μ the average and ρ the standard deviation) about the distances and
ranks of the points generated at step 1. a) of STDC-1. Finally, columns
5 and 9 present the value of the ith Ruspini data set element. The four
curves of the two graphs of Figure 1 represent the values of the columns of Table 1, with respect to i.
Regarding the r.v. distance, presented in Figure 1 (a) and the left
hand side of Table 1, results can be interpreted in the following way: the
curve that represents the ranked lengths of the MST edges in Ruspini
data intersects the interval [μ – σ, μ + σ] for i between 71 and 72. Note
that the value of 44.944 corresponds to the largest edge of the MST.
K. Florek et al, “Sur la Liaison et la Division des Points d’un Ensemble Fini”,
Colloquium Mathematics, 2 (1951): 282-285.
13 J. Gower and Ross G., “Minimum spanning trees and single linkage cluster
analysis”, Journal of the Royal Statistical Society, Series C, 18, 1 (1969): 54-64.
14 See footnote 7.
12

14

Algorithm 2 STDC-1 (ntest, n, d, p, shape)
1. Repeat ntest times
a) Generate n points with uniform distribution in Rd within a given surface or volume (shape);
b) Compute the matrix of distances between all pairs of these
points (an lp-norm is used);
c) Rank these distances by order of increasing values;
d) Consider the following two random variables: distance associated with the edges of the MST of the complete graph built
on the n points; corresponding ranks;
e) Plot mean values and the corresponding value deviations (μ –
σ and μ + σ) on two diagrams;
End Repeat
2. Compute mean values and standard deviations for both random variables distances and ranks;
3. Compute the same distances and ranks for a given data set
(steps 1.b)-1.d)) and plot them in the same diagrams;
4. The comparison of values of the above random variables
curves indicates if and where there is some structure. Details
regarding this step will be discussed later;
Distances
i
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
71
72
73
74

μ–σ
2.571
4.067
5.289
6.374
7.394
8.380
9.351
10.329
11.339
12.395
13.552
14.842
16.401
18.555
19.160
19.899
20.814
22.186

μ
3.295
4.806
6.023
7.111
8.124
9.110
10.082
11.065
12.085
13.160
14.348
15.702
17.381
19.870
20.629
21.611
23.060
25.898

μ+σ
4.020
5.545
6.756
7.847
8.854
9.840
10.813
11.802
12.832
13.926
15.145
16.562
18.362
21.185
22.099
23.322
25.306
29.609

Ranks
Rusp
2.236
3.000
3.162
3.606
4.123
4.243
4.472
5.385
5.831
6.403
7.071
8.485
10.630
13.601
19.000
24.042
40.497
44.944

μ–σ
4.808
9.754
14.995
20.588
26.572
32.952
39.929
47.561
56.085
65.661
76.886
90.475
108.143
134.985
142.961
152.914
165.493
183.370

μ
5.064
10.411
16.094
22.177
28.706
35.768
43.465
51.989
61.559
72.513
85.505
101.491
123.023
158.357
169.933
185.452
209.658
261.402

Table 1. Results for Ruspini data

15

μ + σ Rusp
5.320
5
11.069
10
17.193
15
23.766
20
30.841
25
38.584
32
47.000
37
56.417
48
67.034
61
79.364
81
94.123
93
112.508 126
137.903 201
181.729 292
196.905 444
217.990 550
253.824 696
339.434 720

3.4
3.4

Distribution of ranks
Distribution of ranks

In order to build a precise test, we consider the distribution
In values
order to
a precise
test, we
consider
theMST
distribution
of
of build
the ranks
for some
edge
e of the
in more
(a)
r.v.
Distance
(b)
r.v.
Rank
of
values
of
the
ranks
for
some
edge
e
of
the
MST
in more
detail. The last two steps of the algorithm above are
replaced
detail.
The step:
last two Figure
steps of1.the
algorithm
Ruspini
data above are replaced
with
a new
with a new step:

3.4. Distribution of ranks
Algorithm 3 STDC-2 (ntest, n, d, p, shape)
Algorithm
STDC-2test,
(ntest,
n, d, p, shape)
In order
to build 3a precise
we consider
the distribution of values
1. Repeat ntest times
1.
Repeat
ntest
times
of the ranks for some edge e of the MST in more detail. The last two
a) steps 1-11 of Algorithm 2
steps of the a)
algorithm
above
are replaced
steps 1-11
of Algorithm
2 with a new step:
End Repeat
End Repeat
Algorithm
3 STDC-2
n, estimate
d, p, shape)
2. For each
i = 1(ntest,
to n−1
empirically the density
2. For each i = 1 to n−1 estimate empirically the density
function
for
r.v.
rank(i)
(i.e.,
find
number of cases for
1. Repeat
ntest times
function
for r.v. rank(i) (i.e., find number of cases for
rank intervals)
a) rank
stepsintervals)
1-11 of Algorithm 2
End Repeat
2. For each i = 1 to n – 1 estimate empirically the density function
We
2, 2, “unit
square”).
Figure 2
forrun
r.v.STDC-2(10000,
rank(i) (i.e., find100,
number
casessquare”).
for rank intervals)
We
run
STDC-2(10000,
100,
2, 2,of“unit
Figure 2
shows the empirical distributions obtained for i = 20, 40, 60,
shows the empirical distributions obtained for i = 20, 40, 60,
80, 96 and 99. For i = 20, 40 the rank intervals were set to the
80, 96
99. For i = 20,
40 2,
the2,rank
were
set to2the
We
runand
STDC-2(10000,
100,
“unitintervals
square”).
Figure
shows
unity, for i = 60, 80 they were set to 5 and and for i = 96, 99
for idistributions
= 60, 80 theyobtained
were setfor
to i5=and
for 80,
i =96
96,and
99 99.
the unity,
empirical
20, and
40, 60,
to 20.
For to
i = 20.
20, 40 the rank intervals were set to the unity, for i = 60, 80 they
were
set
5 and2,and
i = 96, 99that
to 20.
From to
Figure
wefor
conclude
the distribution might be
From
Figure
2,
we
conclude
that
distribution
might be
From Figure
2, we
thatdensity
thethe
distribution
Weibull,
which
hasconclude
probability
functionmight be Weibull,
Weibull,
which
has
probability
density
function
which has probability density function  

x−v β
β  x − v β−1
−( x−v
x − v β−1 e−
α )β ,
if x ≥ v,
f (x) = β
(
α ) ,
f (x) = α
e
if x ≥ v,
α
α
α
cumulative
distribution
function
andand
cumulative
distribution
function
and
cumulative
distribution
function
β
β
( x−v
α ) ,
F
(x) = 1 − e−
if x
x≥
≥ v.
v.
−( x−v
α ) ,
FW
if
W (x) = 1 − e
The estimation
of
Weibull distribution
The
estimation
of
distributionparameters,
parameters,together
togetherwith
estimation test
of Weibull
Weibull
the The
goodness-of-fit
is givendistribution
in Appendix.parameters, together
with
given in
in Appendix.
Appendix.
with the
the goodness-of-fit
goodness-of-fit test
test is
is given

16

12
12

(a) i = 20, i = 40

(b) i = 60, i = 80

(c) i = 96

(d) i = 99

Figure 2. Distribution of the ranks
3.4.1. Influence of the shape on distribution of the ranks
The next series of experiments is performed to check if a shape (area)
where random points are generated has some influence on the distribution of ranks rank(i),i = 1 , . . . , n – 1. Again, one hundred random
points were generated 10000 times in R2, on four different shapes
with unit surface: (i) square; (ii) rectangle; (iii) circle; (iv) triangle. We
concluded that shape has no influence on distribution (at least for d =
p = 2), for each i = 1 , . . . , n – 1.
3.4.2. Influence of dimension on distribution of the ranks
The dimension parameter d has been changed in Algorithm STDC-2
(see below) from 2 to 10 in the next series of experiments, i.e.,
1. For each d = 2 , . . . , 10 do
a) STDC-2(10000, 100, d, 2, “unit square”);
b) Plot the empirical density function (for each i = 1 , . . . ,
n – 1);
c) Estimate the parameters of the Weibull distribution (for
each i = 1, . . . , n – 1);
d) Apply the Kolmogorov-Smirnov goodness-of-fit test;
End for

17

Figure 3 shows how the dimension of the space where points are
generated at random influences on the distribution of ranks. It is clear
that the type of the distribution remains (Weibul), but its parameters
are different when d changes.
3.5 Test for Classifiability
We are now able to build the test for classifiability. The test will answer two questions: is there any structure in given data; if yes, for
what edges of minimum spanning tree those occur.
1. Simple test: The first classifiability test does not use information about probability distribution of r.v. rank(i), i = 1,...,n – 1.
We simply keep maximum ranks rmax(i), i = 1,..., n – 1 obtained
in a sample. Those values depend on parameters n and d, (influence of parameter p should be checked after), i.e., for each
size n and dimension d of a data, n – 1 critical values are given
in the table ( rmax( i ) ) . If rgiven(i) < r max( i ) for all i = 1 , . . . , n – 1,
then there is no structure in the data according to this test.
Figure 4(a) and Table 2 show the result of this test on Ruspini
data (1970).

(a) p = 2,..., 10, i = 40

(b) p = 2,..., 10, i = 95

(c) p = 2 ,..., 5, i = 99

(d) p = 2,..., 10, i = 99

Figure 3. Influence of dimension on the distribution

18

2. Classifiability test: In this test we compare rγ(i) and rgiven(i), for
given values of γ. Values of rγ(i) are functions of tree parameters of the Weibull distribution. In other words, when parameters α ( i ) , β ( i ) and υ ( i ) are estimated in the way explained in
Section 5, critical values rY (i) are obtained from F W (rγ(i)) < γ.
Similar as in the Simple test, we test (now with a given significance γ) classifiability by checking if
rgiven(i) < rγ(i) i = 1 , . . . , n – 1.
If yes, there is no structure in the data (for given tolerance γ).
If no, there is a structure in a data. Table 2 and Figure 4 show
rγ(i) for γ = 10-2, 1 0 - 3 , . . . , 10-8 and n = 75.
A

3. Clustering: Moreover, we shall give the procedure to get an
optimal partition of a set of n entities into n – i* + 1 clusters,
where i* represents i where γ – FW(rγ(i)) is minimum.
a) Find index i* such that γ – FW(rY(i)) is minimum;
b) Delete all edges of minimum spanning tree whose
weights are greater than or equal to the weight of i;
c) Entities in the same cluster are connected with remaining edges of minimum spanning tree.

(a) Simple classifiability test

(b) Classifiability test

Figure 4. Tests on the Ruspini data set (n = 75, d = 2 , p = 2)

The last column of Table 2 presents δ(i) = 1 – FW(rgiven(i)) for the
Ruspini data set. It appears that partitioning 75 entities in 3, 4, 5, 7
and 8 clusters is equal good (δ(3) = δ(4) = ... = δ(8) =0).
4. Conclusions
In the clustering literature, sometimes clustering methods are
applied without knowledge of whether there is a structure in
the data, and therefore, the question of performing clustering

19

i
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74

10-2
6
12
21
28
35
44
53
64
76
90
107
129
135
140
146
152
161
169
178
189
202
218
240
272
327
470

10-3
6
13
23
30
38
47
56
67
80
96
114
138
144
149
157
163
173
183
192
205
219
238
263
301
368
550

10-4
6
14
26
33
40
49
59
70
84
100
119
145
152
157
165
171
183
193
203
217
233
253
281
325
402
619

10-5
6
15
28
35
42
51
61
73
87
104
124
150
158
163
172
178
192
202
213
227
245
266
297
345
432
679

10-6
6
16
31
37
44
53
62
75
90
107
128
155
164
169
178
184
199
210
221
237
255
278
310
363
458
733

10-7
7
17
33
39
46
54
64
77
92
109
131
159
168
173
182
189
205
216
228
244
263
287
321
377
479
775

10-8
7
18
35
40
47
55
65
78
94
111
133
162
171
176
186
193
209
221
233
249
270
294
329
388
495
809

rgiven
5
10
15
20
25
32
37
48
61
81
93
126
130
138
166
171
201
202
225
271
283
292
444
550
696
720

rmax
8
16
25
33
44
57
65
76
91
108
131
164
173
176
191
198
207
211
224
251
276
298
321
403
548
818

δ
1.00000000000
1.00000000000
1.00000000000
1.00000000000
1.00000000000
0.92247009277
0.98115360737
0.80652469397
0.52944910526
0.12502062321
0.20884108543
0.01840615273
0.02484440804
0.01360338926
0.00005775690
0.00008833408
0.00000047684
0.00000959635
0.00000029802
0.00000000000
0.00000000000
0.00000005960
0.00000000000
0.00000000000
0.00000000000
0.00000178814

Table 2. Ruspini data. Critical ranks for different tolerance
or not should be posed. In addition, sometimes some clustering criterion recognizes similar groups in the data and other times it does
not. Thus, we need to know what criterion will be used and then investigate whether there is a structure in the data or not, with respect
to the particular criterion. In this paper we propose a classifiability
test with respect to a given clustering criterion and show its steps for
the single linkage hierarchical clustering. Our test also gives an answer to the question, what is the best number of clusters in the given
data? Our methodology is illustrated on classical test instances from
the literature (Ruspini and Fisher data). Future work may include the
development of our classification test with respect to other criteria,
such as Minimum sum of squares clustering.

20

(a) Classifiability test

(b) Classifiability test

Figure 5. Tests on the Fisher data set
i
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
60
70
80
90
100
110
120
130
140
145
146
147
148
149

10-2 10-3 10-4 10-5 10-6 10-7 10-8
6
6
6
6
6
6
6
11
11
12
12
12
13
13
17
18
19
20
20
21
22
24
25
27
28
30
31
33
31
33
36
39
41
43
45
37
40
42
44
47
48
50
43
46
48
50
52
54
55
50
52
55
57
58
60
61
56
59
61
63
65
66
67
63
66
68
70
72
73
74
78
81
83
85
87
89
90
93
97
99 101 103 105 106
111 115 119 122 124 126 127
131 137 141 145 148 150 152
153 159 164 168 171 174 176
179 187 193 198 202 206 208
215 225 234 241 247 252 256
267 283 295 306 315 322 327
377 404 425 444 459 472 481
528 579 619 654 685 709 727
594 659 713 759 799 830 855
685 767 835 893 944 984 1015
855 975 1074 1160 1236 1297 1343
1379 1670 1924 2152 2359 2526 2657

rgiven rmax
5
7
10
14
15
21
22
27
28
34
33
41
39
50
55
60
65
70
75
77
96
93
120 108
148 129
192 155
252 180
295 211
343 250
451 314
852 502
1250 797
1337 997
1651 1148
1973 1354
4470 2563

δ
010E+01
010E+01
010E+01
055E-01
072E-01
017E+00
017E+00
036E-04
054E-06
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00
000E+00

Table 3. Fisher data. Critical ranks for different tolerance γ
5. Appendix
5.1 Fitting the parameters of the Weibull distribution
We estimate the shape, scale and location parameters (β, α , υ ) of
the Weibull distribution, for each rank i = 1 , . . . , n – 1, on the following way:

21

bution
5.1 bution
Fitting the
the parameters
parameters of
of the
the Weibull
Weibull distridistri5.1
Fitting
bution
bution

We
Weestimate
estimatethe
theshape,
shape,scale
scaleand
andlocation
locationparameters
parameters(β,
(β,α,
α,v)
v)
of
the
Weibull
distribution,
for
each
rank
i
=
1,
.
.
.
,
n

of
the
Weibull
distribution,
for
each
rank
i
=
1,
.
.
.
,
n

1),
We estimate the shape, scale and location parameters (β, α,1),
v)
We
estimate the shape,
scale and location parameters (β, α, v)
on
way:
on the
the following
followingdistribution,
way:
of
the
Weibull
for each rank i = 1, . . . , n − 1),
of the Weibull distribution, for each rank i = 1, . . . , n − 1),
on the following way:
=
on thevˆvˆ(i)
following
way:
1 (i),
(i),X
X2 (i),
(i),......,,X
Xntest (i)}
(i)} =
=X
Xmin (i).
(i).
(i)
= min{X
min{X
1

2

ntest

min

vˆ(i) = min{X1 (i), X2 (i), . . . , Xntest (i)} = X2min (i).
mean
variances
(i),
(i),
.and
,X
= (σ
X
(i).by
min{X
2(i))
υ�We
(i) estimate
=vˆ(i)
min={X
( i )X
, .2.(µ(i))
. , X. .ntest
(i)}
= (i)}
Xmin(i).
ntest
1(i), X1values
2values
(i))
by
We
estimate
mean
(µ(i))
and
variances
(σmin
2 (i)) by  

We estimate
mean
values
(µ(i))
and
variances
(σ 
ntest
2(σ22((i)) 
and
ntest
estimate
mean
(µ(i))
variances
X
(i)
We We
estimate
mean
(μ(i))
and

i ) )byby

µµvariances
(i)
j=1
Xjjvalues
(i)values
2
(i))2, ∀i = 1, . . . , n−1.
(i)−
−X
Xjj(i))
2(i) = (ˆ
µ
ˆµ
,, σ
ˆσ 
j=1
(i)
=
, ∀i = 1, . . . , n−1.
ˆ(i)
(i) =
=
ˆ
2
ntest
2
(ntest

1)
ntest
2 

X
(i)
ntest
(i))

µ(i) − X1)
(ntest
ntest j
j=1
µ(i) − −
Xjj(i))2 , ∀i = 1, . . . , n−1.
µ
ˆ(i) = j=1 Xj (i) , σ
ˆ 2 (i) = (ˆ
2
, σ
ˆ 2 (i) =
µ
ˆ(i) =
, ∀i = 1, . . . , n−1.
(ntest

1)
ntest
2
Then,
β(i)
in
ntest
(ntest
− following
1)
Then, fitting
fitting
β(i) and
and α(i)
α(i) isis done
done
in the
the
following way.
way. β(i)
β(i)
can
be
obtained
from
can
be
obtained
from
Then,
fitting
β(i)
and is
α(i)
is done
in following
the following
way.
β(i)
Then,
fitting
β(i)
and
α(i)
done
in
the
way.
β(i)
can be obThen, fitting β(i) and α(i) is done in the following way. β(i)
1
1
canfrom
be obtained
from
2
1
1
Γ[1
+
]Γ[1
+
]
tained
(µ(i)

v(i))
can be obtained
from
β
+ ββ ],
(µ(i)
− v(i))2
= Γ[1 + β1 ]Γ[1
2
2 22 = Γ[1 Γ[1
σσ22(i)
+
(µ(i)

v(i))
2] + 11 ] ,
+
+
]Γ[1
1
(µ(i)
− v(i))
(i)
+
(µ(i)

v(i))
β
Γ[1β + ] β
(µ(i) − v(i))2
= Γ[1 + β ]Γ[1β2 + β ] ,
,
σ22 (i) + (µ(i) − v(i))22 =
Γ[1 + 2β ]
σ (i) + (µ(i)
− v(i))
+ βto
] facilitate
where
order
where Γ(·)
Γ(·) isis the
the gamma
gamma function.
function. In
InΓ[1
order
to
facilitate this
this
computation,
44 provides
values
Γ[1
z]Γ[1
+
+
where
Г(·)Γ(·)
is the
gamma
function.
In order
to+
thisthis
computacomputation,
Table
provides
values
oforder
Γ[1
+facilitate
z]Γ[1
+z]/Γ[1
z]/Γ[1
+
where
is Table
the
gamma
function.
Inof
to
facilitate
where
Γ(·)
is the
gamma
function.
In
order
to facilitate
this
for
values
of
z
between
0
and
1.
If
z
exceeds
1,
Table
4
is
tion,2z]
Table
4
provides
values
of
Г[1
+
z]Г[1
+
z]/Г[1
+
2z]
for
values
of z
2z]
for
values
of
z
between
0
and
1.
If
z
exceeds
1,
Table
4
is
computation, Table 4 provides values of Γ[1 + z]Γ[1 + z]/Γ[1 +
computation,
Table
4 provides
valuesΓ(z
of +
Γ[11)+=z]Γ[1
+ z]/Γ[1
+
extended
using
known
i.e.,
let
extended
using
the
known equation
equation
1) = zΓ(z),
zΓ(z),
i.e.,4the
let
between
and
1.of
Ifthe
Table
4
is
extended
using
2z] for0 values
zz exceeds
between
01,and
1. Γ(z
If
z +exceeds
1, Table
is known
2z]denote
for values
of z between 0 and 1. If z exceeds 1, Table 4 is
us
with
us
denote
with
equation
Г(z +using
1) = the
zГ(z),
i.e., let
us denote
extended
known
equation
Γ(z +with
1) = zΓ(z), i.e., let
extended using the known equation Γ(z + 1) = zΓ(z), i.e., let
us denote with
Γ[1
+
(k
+
z)]Γ[1
+
(k
+
z)]
Γ[1 + (k + z)]Γ[1 + (k + z)], k = 0, 1, 2, . . . .
us denote
with
ϕϕk (z)
=
, k = 0, 1, 2, . . . .
k (z) =
2(k
z)]
Γ[1 + Γ[1
(k
(k + z)]
Γ[1++
+z)]Γ[1
2(k +
++
z)]
ϕk (z) = Γ[1 + (k + z)]Γ[1 + (k + z)] , k = 0, 1, 2, . . . .
ϕk (z) =
, k = 0, 1, 2, . . . .
Γ[1 + 2(k + z)]
Γ[1z+Є 2(k
+ are
z)] given in the Table 4. By using Г(z
The
values
of
φo(z),
(z),
[0,1)
z

[0,
1)
are
given
The
values
of
ϕ
The
values
of
ϕoo (z),
z ∈recurrent
[0, 1) arerelation
given in
in the
the Table
Table 4.
4. By
By
+ 1)using
= zГ(z),
we
derive
the
Γ(z
+
1)
=
zΓ(z),
we
derive
the
recurrent
relation
usingvalues
Γ(z +of
1) ϕ=o (z),
zΓ(z),
recurrent
z ∈we
[0,derive
1) are the
given
in the relation
Table 4. By
The
The values of ϕo (z), z ∈ [0, 1) are given in the Table 4. By
using Γ(z + 1) k=+zΓ(z),
we derive the recurrent relation
using
Γ(z=+ 1) =k zΓ(z),
we derive
recurrent
+zz ϕ
ϕϕk (z)
kthe
2,
zrelation
1).
k−1 (z),
=
ϕ
(z), 0.04
k=
= 1,
1,0.05
2,......;;0.06
z ∈∈ [0,
[0,
1). 0.08 0.09
k (z)
k−1
+
z)

2
0.00 4(k
0.01
0.02
0.03
0.07
+z)z − 2
4(kkk++
z
ϕk−1 (z), k = 1, 2, . . . ; z ∈ [0, 1).
ϕk (z) =
k =0.9961
1, 2, . .0.9945
. ; z ∈0.9928
[0, 1). 0.9906 0.9884
0.00ϕ1.0000
0.9985
0.9975
4(k +0.9993
z) − 2ϕ
k (z) = 0.9998
k−1 (z),
4(k +0.02
z) − 2 0.03
0.10 0.00
0.9858 0.01
0.9830
0.9801
0.9768
0.9735 0.05
0.9699 0.06
0.9664 0.07
0.9625 0.08
0.9585 0.09
0.9545
0.04
19
0.20 0.9502 0.9458 0.9412 0.9367190.9319 0.9271 0.9221 0.9170 0.9119 0.9067
0.000.30
1.0000
0.9998
0.9993
0.9985
0.9975
0.9945
0.9928
0.9906
0.9884
19 0.9961
0.9015
0.8961
0.8906
0.8852
0.8741
0.8683
0.8626
0.8568
0.8512
190.8796
0.10 0.9858 0.9830 0.9801 0.9768 0.9735
0.9699 0.9664 0.9625 0.9585 0.9545
0.40 0.8453 0.8395 0.8336 0.8274 0.8215 0.8156 0.8095 0.8035 0.7975 0.7914

0.200.50
0.9502
0.9458
0.9412
0.9367
0.9319
0.9271
0.9221
0.9170
0.9119
0.9067
0.7854
0.7793
0.7732
0.7672
0.7611
0.7550
0.7489
0.7428
0.7367
0.7307
0.300.60
0.9015
0.8961
0.8906
0.8852
0.8796
0.8741
0.8683
0.8626
0.8568
0.8512
0.7246
0.7186
0.7125
0.7064
0.7004
0.6944
0.6885
0.6825
0.6765
0.6706
0.400.70
0.8453
0.8395
0.8336
0.8274
0.8215
0.8156
0.8095
0.8035
0.7975
0.7914
0.6647
0.6588
0.6529
0.6470
0.6412
0.6354
0.6296
0.6239
0.6182
0.6125
0.500.80
0.7854
0.7793
0.7732
0.7672
0.7611
0.7550
0.7489
0.7428
0.7367
0.7307
0.6068
0.6012
0.5955
0.5899
0.5844
0.5789
0.5734
0.5679
0.5625
0.5571
0.5518
0.5464
0.5411
0.5359
0.5306
0.5254
0.5203
0.5152
0.5101
0.5050
0.600.90
0.7246
0.7186
0.7125
0.7064
0.7004
0.6944
0.6885
0.6825
0.6765
0.6706
0.70 0.6647 0.6588 0.6529 0.6470 0.6412 0.6354 0.6296 0.6239 0.6182 0.6125
0.80 0.6068 0.6012 0.5955 0.5899 0.5844 0.5789 0.5734 0.5679 0.5625 0.5571
Table 0.5411
4: Values
Γ[1 0.5254
+ z]Γ[1
+ z]/Γ[1
+ 2z] 0.5050
0.90 0.5518 0.5464
0.5359 of
0.5306
0.5203
0.5152 0.5101

Table
ValuesofofΓ[1
Г[1 +
+ z]Г[1
z]/ z]/Γ[1
Г [1 + 2z]
Table
4: 4.
Values
z]Γ[1+ +
+ 2z]

Once an estimate of β has been determined, we can obtain
Once an estimate of β has been determined, we can obtain an esan estimate of α through the formula

timate of a through the formula

µ(i)determined,
− v(i)
Once an estimate of β α(i)
has =
been
we can obtain
.
Γ[1 + β1 ]
an estimate of α through the formula
For calculating the gamma function, Table 5 has been used.

− v(i) Table 5 has been used.
For calculating the gammaµ(i)
function,
α(i) =

n

0.00

0.01

0.02

0.03

Γ[1 + β1 ]
0.04

.

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

1.0000 .9943
.9835
.9784 .9735
.9687
.9642been
.9597used.
.9555
For 1.0
calculating
the .9888
gamma
function,
Table
5 has
22
1.1 .9514 .9474 .9436 .9399 .9364 .9330 .9298 .9267 .9237 .9209
1.2 .9182 .9156 .9131 .9108 .9085 .9064 .9044 .9025 .9007 .8990
n1.3 0.00
.89750.01
.89600.02
.89460.03
.89340.04
.89220.05
.89120.06
.8902 0.07
.8893 0.08
.8885 0.09
.8879
1.01.4
1.0000
.9943
.9888
.9835
.9784
.9735
.9687
.9642
.9597
.8873 .8868 .8864 .8860 .8858 .8857 .8856 .8856 .8857.9555
.8859
1.11.5.9514
.9474
.9436
.9399
.9364
.9330
.9298
.8862
.8866
.8870
.8876
.8882
.8889
.8896.9267
.8905.9237
.8914.9209
.8924

an estimate of α through the formula
α(i) =

µ(i) − v(i)
.
Γ[1 + β1 ]

For calculating the gamma function, Table 5 has been used.
n
0.00 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.08 0.09
1.0 1.0000 .9943 .9888 .9835 .9784 .9735 .9687 .9642 .9597 .9555
1.1 .9514 .9474 .9436 .9399 .9364 .9330 .9298 .9267 .9237 .9209
1.2 .9182 .9156 .9131 .9108 .9085 .9064 .9044 .9025 .9007 .8990
1.3 .8975 .8960 .8946 .8934 .8922 .8912 .8902 .8893 .8885 .8879
1.4 .8873 .8868 .8864 .8860 .8858 .8857 .8856 .8856 .8857 .8859
1.5 .8862 .8866 .8870 .8876 .8882 .8889 .8896 .8905 .8914 .8924
1.6 .8935 .8947 .8959 .8972 .8986 .9001 .9017 .9033 .9050 .9068
1.7 .9086 .9106 .9126 .9147 .9168 .9191 .9214 .9238 .9262 .9288
1.8 .9314 .9341 .9368 .9397 .9426 .9456 .9487 .9518 .9551 .9584
1.9 .9618 .9652 .9688 .9724 .9761 .9799 .9837 .9877 .9917 .9958

5. Values
gammafunction
function Г(z)
TableTable
5: Values
ofofgamma
Γ(z)
Again, the relation Г(z + 1) = zГ(z) is used to extend Table 5 for z
= > 2. In both Table 4 and Table 5, a linear interpolation formula is deAgain,
the the
relation
+ 1)
= zΓ(z)two
is used
to extend
rived when
knownΓ(z
value
is between
successive
valuesTable
from
5the
fortables.
z ≥ 2. In both Table 4 and Table 5, a linear interpola6 shows
the obtained
for allvalue
three isparameters,
for
tionTable
formula
is derived
when results
the known
between two
some
values
of
i
(i
=
5
,
1
0
,
.
.
.
,
9
5
,
9
6
,
.
.
.
,
99).
successive values from the tables.

Tablei 6 shows
the obtained
results
for all
three βˆparameters,

βˆ
α
ˆ
i

α
ˆ
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60

5.000
10.000
15.000
20.000
25.000
30.000
35.000
40.000
45.000
51.000
58.000
64.000

0.99111
0.99447
0.99845
1.16393
1.48851
1.85467
2.21231
2.55912
2.93430
3.02372
2.92699
3.15736

0.04980 65
0.29480 2070
0.77690 75
1.58893 80
2.82744 85
4.41614 90
6.41959 95
8.83501 96
11.7331 97
14.1914 98
16.3426 99
20.4163

72.000
79.000
91.000
98.000
109.000
122.000
147.000
151.000
155.000
161.000
165.000

3.07997
3.24667
2.88167
3.22581
3.22477
3.26499
2.77521
2.71648
2.62628
2.41911
1.97237

23.4661
29.0302
31.2256
41.3808
51.5357
67.0146
90.1005
102.7310
121.6200
151.6667
228.9171

Table 6. Fitting the Weibull distribution to data
Table 6: Fitting the Weibull distribution to data
5.2. Goodness-of-fit test

for some values of i (i = 5, 10, . . . , 95, 96, . . . , 99).

In order to make a probability judgment about our choice of distribution, we do the following:
5.21. compare
Goodness-of-fit
test distribution Sntest( k ( i ) ) , k ( i ) =
empirical cumulative
r min( i ) , . . . , r max( i ) ; i = 1 , . . . , n - 1, with cumulative Weibull

In order to make a probability judgment about our choice of
23
distribution, we do the following:
1. compare empirical cumulative distribution Sntest (k(i)), k(i) =
rmin (i), . . . , rmax (i); i = 1, . . . , n − 1, with cumulative

distribution FW(k(i)), where rmin(i) and rmax(i) are minimum and
maximum values of ranks obtained in sample (ntest = 10000)
respectively. We found that for n = 100 holds
max |Sntest(k(i)) - Fw( k ( i )) | < 0.05.

2. use Kolmogorov-Smirnov goodness-of-fit test (as suggested
for example in.15 The hypothesis was accepted for every i.

References
1. Fisher, Ronald Aylmer. “The use of multiple measurements in taxonomic problems”. Annals of Eugenics 7, 2 (1936-37): 179-188.
2. Florek, K., Jan Lukaszewicz, J Perkal and S. Zubrzycki. “Sur la Liaison
et la Division des Points d’un Ensemble Fini”. Colloquium Mathematicae, 2 (1951): 282-285.
3. Guojun, Gan, Ma Chaoqun and Wu Jianhong. Theory, Algorithms, and
Applications. Philadelphia: Society for Industrial and Applied Mathematics, 2007.
4. Golden, Bruce L. and Frank B. Alt. “Interval estimationof a global optimum for large combinatorial problems”. Naval Research Logistics
Quarterly, 26, 1 (1979): 69-77.
5. Gordon, A. Classification: Methods for the Exploratory Analysis of
Multivariate Data. London: Chapman and Hall, 1981.
6. Gower, J and Ross G. “Minimum spanning trees and single linkage
cluster analysis”. Journal of the Royal Statistical Society, Series C, 18,
1 (1969): 54-64.
7. Hansen, Pierre and Brigitte Jaumard. “Cluster analysis and mathematical programming”. Mathematical Programming, 79, 1-3
(1997):191-215.
8. Hartigan, John A. Clustering algorithms. New York: John Wiley and
Sons, 1975.
9. Jain, Anil K. and Richard C. Dubes. Algorithms for Clustering data. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall, 1988.
10. Jain, Anil K., Murty M. Narasimha and Patrick J. Flynn. “Data clustering: a review”. ACM Computing Surveys (CSUR), 31, 3 (1999): 264-323.
11. Maimon, Oded and Lior Rokach. Data Mining and Knowledge Discovery
Handbook, second edition. Berlin: Springer, 2010.

Bruce L. Golden and Frank B. Alt, “Interval estimation of a global optimum
for large combinatorial problems”, Naval Research Logistics Quarterly, 26, 1
(1979): 69-77.
15

24

12. Mirkin, Boris. “Mathematical classification and clustering: From how
to what and why”. In Classification, Data Analysis, and Data Highways,
edited by Ingo Balderjahn, Rudolf Mathar and Martin Schader, 172181. Berlin; Heidelberg: Springer, 1998.
13. Murtagh, Fionn. “A survey of recent advances in hierarchical clustering algorithms”. The Computer Journal, 26, 4 (1983): 354-359.
14. Murtagh, Fionn and Pedro Contreras. “Algorithms for hierarchical
clustering: an overview”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Data Mining
and Knowledge Discovery, 2, 1 (2012): 86-97.
15. Rokach, Lior. “A survey of clustering algorithms”. In Data Mining and
Knowledge Discovery Handbook, edited by Oded Maimon and Lior Rokach, 269-298. New York; London: Springer, 2010.
16. Ruspini, Enrique H. “Numerical methods for fuzzy clustering”. Information Sciences, 2, 3 (1970): 319-350.
17. Silva, Helena Cristina Mendes. “Metodos de partigao e validacao em
analise classificatoria baseados em teoria de grafos”. PhD thesis, Departamento de Matematica Apli- cada, Faculdade de Ciencias da Universidade do Porto, 2005.
18. Theodoridis, Sergios and Konstantinos Koutroumbas, ed. Pattern
Recognition, fourth edition. Burlington: Else-vier/Academic Press,
2009.
19. Xu, Rui and Donald C. Wunsch. “Survey of clustering algorithms”. IEEE
Transactions on Neural Networks, 16, 3 (2005): 645-678.
20. Xu, Rui and Donald C. Wunsch. Clustering. Oxford: Wiley- IEEE, 2009.

25

Pierre Hansen
GERAD, HEC Montreal, 3000 chemin de la Côte-Sainte-Catherine, Montreal,
Canada, H3T 2A7
Rita Macedo
Institut de Recherche Technologique Railenium, F-59300, Famars, France
Nenad Mladenović
Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade

СTATИСTИЧКO ИСПИTИВAЊE MOГУЋНOСTИ КЛAСИФИКAЦИJE
ПOДATAКA ВEЗAНO ЗA КРИTEРИJУM ГРУПИСAЊA У КЛAСTEРE
Прeдлaжeмo нoвo испитивaњe зa мoгућнoст клaсификaциje пo­дa­
тaкa кoje узимa у oбзир критeриjум груписaњa у клaстeрe. Нaш тeст
oдгoвaрa нa питaњe дa ли пoдaци имajу структуру кaдa сe кoристи
oдрeђeни критeриjум груписaњa, или нe. Дa бисмo пoкaзaли њeгoвe
спoсoбнoсти, рaзвили смo тeст зa испитивaњe мoгућнoсти клaсификaциje вeзaнo зa критeриjум груписaњa нa oснoву jeднe jeдинe вeзe. Сa
нaшим тeстoм смo тaкoђe у мoгућнoсти дa oдгoвoримo нa питaњe кoликo клaстeрa пoстojи у jeднoм скупу пoдaтaкa. Квaлитeт нaшeг тeстa
сe прoвeрaвa нa двa дoбрo пoзнaтa скупa пoдaтaкa из литeрaтурe,
пoдaтaкa и Руспини Фишeр (Ruspini Fisher) пoдaцимa сa 75 и 150
субjeкaтa, рeспeктивнo.
Кључнe рeчи: мoгућнoст клaсификaциje, груписaњe у клaстeрe,
стaтистичкo испитивaњe

Accepted for Publication December 8th 2015.

26

прегледни рад

УДК 66.011:004

Иван Јуранић1

Универзитет у Београду, Хемијски факултет,
Институт за хемију, технологију и металургију, Београд

КОЛИКО ВРЕДИ РАЧУНАРСКО МОДЕЛОВАЊЕ
ХЕМИЈСКИХ ПРОЦЕСА И СТРУКТУРА?

Апстракт
Oвaj рад садржи кратак историјски преглед моделовања у науци, посебно у хемији. Нагласак је на рачунарском моделовању.
На примерима је илустровано како се рачунарско моделовање
користи у хемијском истраживању, као и у планирању нових
материјала. Кратко је представљен и најновији приступ вишескалног моделовања, којим се могу анализирати и решавати и
најсложенији проблеми у хемији и технологији.
Кључне речи: модели у науци, квантно-хемијско молекулско моделовање, вишескално молекулско моделовање

1. Увод
Још у ан­ти­чко доба ал­хе­ми­чари су бара­тали не­как­вим моделима
стварности који су давали смисао њиховом раду. Модели су се
мењали и развијали у складу са усавршавањем наше слике физичке стварности. До 19. века модели нису били од велике помоћи,
јер су основне идеје биле у нескладу са стварношћу, коју је требало да опишу. Са усвајањем теорије о постојању атома и молекула,
а посебно од Бутлеровог (Алекса́ндр Миха́йлович Бу́тлеров) времена, када је заживела идеја да молекули имају структуру, модели
су битно унапредили разумевање и стваралачко промишљање у
хемији.
1

ijuranic@chem.bg.ac.rs

27

Модели у хемији су наставили да се мењају упоредо са развојем знања и идеја о структури материје. Са усавршавањем рачунара, почела је интензивна примена квантно-механичких метода
за описивање атома и молекула.

2. Модели и моделовање
Ниједан битан део универзума није толико једноставан да би могао
да се схвати и контролише без апстраховања.2 Апстраховање се
састоји у замени дела универзума који разматрамо моделом који
има сличну, али простију структуру. Модели су у суштини централна
потреба научног деловања. По класичној класификацији, модели
могу бити, са једне стране, формални или интелектуални, а са друге
стране, материјални. Постоји још много начина за класификацију
модела.
Традиционално, модели имају две основне функције: да омогуће разумевање3 неке појаве или процеса и да олакшају учење и
преношење научних сазнања.4
Основна идеја је сажето дата дијаграмом (Слика 1).5 Мало измењена првобитна слика показује да научници користе речи, математику или неки други медиј за представљање да би дефинисали мо�елни сис�ем. Моделни систем онда може да се анализира,
описује или да се расправља о њему. Када се схвати, онда се може
упоредити са стварним циљним сис�емом.
Модел је основни елемент научног метода. Све шта се ради у
науци, ради се са моделима. Модел је свако упрошћавање, замена или имитација онога шта се заиста проучава, или се покушава
предвидети.6

Arturo Rosenblueth and Norbert Wiener, “The Role of Models in Science”,
Philosophy of Science, 4, 12 (1945): 316-321, preuzeto 10.06.2011, http://
www.jstor.org/stable/184253.
3 Alisa Bokulich, “How Scientific Models Can Explain”, Synthese, 1, 180 (2011):
33-45.
4 John K. Gilbert,“Мodels And Modelling: Routes To More Authentic Science Education”, International Journal of Science and Mathematics Education, 2
(2004): 115–130.
5 Peter Godfrey-Smith, “Models and Fictions in Science”, Philosophical Studies, 143 (2009): 101-116. (Proceedings of the 2008 Oberlin Colloquium in
Philosophy).
6 Jim Bull, “Models are the Building Blocks of Science”, in Scientific Decision-Making, 46, preuzeto 08.02.2015, https://www.utexas.edu/courses/bio301d/Topics/Models/Text.html.
2

28

Моделни
систем
Наликује

Одређује

Циљни систем

Опис Модела

Слика 1. Модификација Гајријевог дијаграма
(Ronald Giere), 19887
Модели могу бити веома разноврсни. Покушаји класификације
модела имају различите основе. Један покушај класификације модела је дат у Табели 1. Поред оваквих класификација, моделе делимо на оне који проблем третирају са општег нивоа (top-down),
изводећи детаље особина из општих законитости, и оне који проблем третирају полазећи од најелемeнтарнијих детаља састава и
структуре, на основу којих се изводе особине испитиваног система (bottom-up).
Табела 1. класе модела
Добро познати
типови
предвиђања,
теорије, хипотезе,
Апстрактни многи математички
и рачунарски
модели
организми и
њихове особине,
Физички
копије, структуре,
демонстрације
Класа

насумичан
избор, личне
Узорковање
преференције

Примери и коментари
Newton-ови закони физике, планови,
рецепти, тврдње попут “узимање
анаболичких стероида повећава
снагу,” или “пушење изазива рак
плућа.”
Глобус је физички модел земље,
свако од нас је модел другог
људског бића, а физичке структуре
које се користе у хемији су модели
молекула
Модел узорковања се односи
на начин како неко бира шта ће
проучавати и како ће се изделити на
различите групе

Важно је запазити да су и закони физике (или Природе уопште),
такође, модели. Тако да се природне науке заправо не баве
Ronald N. Giere, Explaining Science: A Cognitive Approach (Chicago: Chicago
University Press, 1988), 321.
7

29

проучавањем закона природе, већ конструисањем и проучавањем
модела закона природе.
Мора се прихватити чињеница да дефиниција неког појма
увек захтева неколико других појмова, који су, најчешће, такође
двосмислени или се различито користе.8 Могуће дефиниције и
класификације модела се обично ослањају на појмове: ствар, образац, идеално, репродукција и скица, стварно или замишљено/
измишљено.
Другачији најпопуларнији неодређени описи су: функција, систем и структура, објект, процес и понашање, супстанцијално и
измишљено, моћ и способност, количина и величина.
У науци, теорија је математичко или логичко објашњење, или
проверљив модел начина на који интерагује скуп природних појава; способна је да предвиди будуће догађаје или опажања исте
врсте, и може да се провери експериментом или да се покаже неистинитом путем емпиријских запажања.9
Коришћење модела у изучавању хемије је, вероватно, најпознатији и најраније коришћен приступ. Чак и пре теорије о атомима и молекулима, алхемичари су имали своје симболе којима су
покушавали да опишу и протумаче хемијске процесе. Занимљиво
је, да када се погледају модели из средњег века и савремени модели, нестручњаку могу изгледати једнако загонетни (Слика 2).
Ипак, алхемичарски и модерни модели у хемији имају различите резултате у примени. Први су били засновани на погрешним
премисама и нису пружали могућност разумевања стварности.
Први заиста успешни модели у хемији су се појавили у 19. веку,
када је прихваћена атомска теорија и теорија о структури молекула. Материјални молекулски модели (жица, дрво, восак пластика,...) имају и данас велики значај за учење и разумевање хемије.
Око структурних модела молекула развијено је много додатних
теорија и модела, којима покушавају да молекулима придруже
могућности квантитативног описа и предвиђања особина. Када се

Herbert Stachowiak, ed., Modelle - Konstruktion der Wirklichkeit (München: Wilhelm Fink Verlag, 1983), 17-86, preuzeto08.02.2015, http://www.
muellerscience.com/MODELL/Begriffsgeschichte/GeschichtedesModelldenkens1978-79.htm.
9 Jack Simons, The Roles of Theoretical and Computational Chemistry in the
Chemistry Curriculum and in Research, preuzeto08.02.2015, http://www.google.hr/url?url=http://simons.hec.utah.edu/TheoryPage/WhatisTheoreticalChem.ppt&rct=j&q=&esrc=s&sa=U&ei=lubXVNnuDMnWauzCgKAD&ved=0CBgQFjAA&sig2=cKuVgqsczMMCkp3LXfebdQ&usg=AFQjCNE1BthDSNhBU7fXORzXo-4jvIwTDw.
8

30

Слика 2.
Горе: Слика преузета из алхемичарског рукописа Rosarium
Philosophorum,10 која описује једну фазу у добијању камена
мудрости.
Доле: Рачунарски генерисан модел11 који приказује комплекс
ботулинског неуротоксина F (BoNTF), са везикулама
придруженим протеином мембране (VAMP, vesicle-associated
membrane protein).

Из Специјалне Колекције Манускрипта 18-ог столећа, Џона Фергусона
(John Ferguson) бр. 210, Rosarium Philosophorum, илустрација 10, преузето
18.10.2014, http://special.lib.gla.ac.uk/exhibns/month/april2009.html.
11 Rakhi Agarwal, James J. Schmidt, Robert G. Stafford and Subramanyam
Swaminathan, “Mode of VAMP substrate recognition and inhibition of Clostridium botulinum neurotoxin F”, Nature Structural & Molecular Biology, 16,7
(2009): 789-794.
10

31

неки модел примени на изучавање одређеног конкретног проблема, то се назива симулација.
Ваљаност модела се, првенствено, процењује према његовој
сагласности са емпиријским подацима; сваки модел, који се не
слаже са поновљивим опажањима, мора се мењати или одбацити.
Међутим, уклапање у емпиријске податке није само по себи довољно да се модел прихвати као ваљан. Фактори важни за оцењивање модела укључују:
• Моћ да се објасне претходна опажања
• Моћ да се предвиде будућа опажања
• Цена коришћења, посебно у комбинацији са другим
моделима
• Могућност одбацивања података, што омогућава процену
степена поверења у модел
• Једноставност, или, чак, естетска привлачност
Неко може покушати да квантификује оцену модела коришћењем функције корисности.
За научнике модел је, такође, и начин за појачавање људског
процеса мишљења.
Где би били хемичари без теорија? Не би имали никаквог начина да повежу лабораторијске резултате са понашањем молекула.
Неки хемичари верују да је превелик нагласак на теорији у образовању, а можда и у истраживању. Можемо идентификовати два
главна разлога за овакав став: 1) Хемијска теорија обично укључује квантну механику зато што се електрони, атоми и молекули
углавном не крећу у скла�у са Њу�новим (Isaac Newton) је�начинама кре�ања, па је тешко рaзумљива; 2) Неки људи мисле да теоријски хемичари покушавају да искључе експериментални рад, користећи теорију да би симулирали лабораторијско мерење – ш�о
није �ачно! Важно је разумети да симулација тежи да помогне експерименту, а не да га замени.
Када се говори о моделима, треба имати на уму да се они разликују по општости њихове примене, и по прецизности детаља
које можемо помоћу њих да изведемо. Што је модел општији, то
су резултати више схематски.12 Са друге стране, што је модел пре-

Joshua A. Lerman et al, “In silico method for modelling metabolism and gene
product expression at genome scale”, Nature Communications, 3, 929 (2012):
1-10, preuzeto 08. 02. 2015, http://www.nature.com/ncomms/journal/v3/n7/
full/ncomms1928.html.
12

32

цизнији, по правилу се може применити на релативно ограничен
скуп примера.13
Захваљујући све већој доступности рачунара, као и унапређивању програмских пакета, развијене су целе нове области хемије:
квантна хемија и рачунарска хемија. Ове две дисциплине су веома
преплетене, а посебно је рачунарска хемија у директној спрези са
осталим подобластима хемије.
Савремени модели су базирани на основној физичкој теорији о
(микро)свету – квантној механици. Од самог почетка, квантна механика је препозната као теорија која може у потпуности да опише целу природу.14 Истина, са квантном механиком се није лако
бавити, јер је квантно-механички опис стварности јако различит
од онога како смо ми навикли да опажамо. Позната је изрека, која
се приписује чувеном Ричарду Фејнману (Richard Feynman): „Ако
мислите да разумете квантну механику, ви не разумете квантну
механику.“15
Квантна механика омогућава конструисање математичких
модела физичких објеката и процеса. Од почетка је био проблем
што се једначине садржане у квантно-механичком моделу не могу
просто решити. Ипак, већ преко 80 година проналазе се приближна решења (апроксимације), која су дала мноштво информација и
омогућила велики напредак у природним на­укама.
Нажалост, баш реч а�роксимација упућује на то да решења Шредингерове једначине (Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger)
нису потпуно тачна, те се поставља питање да ли се добијеним решењима може веровати и у којој мери. Сама основна једначина
има прост облик:
ĤΨ = ЕΨ,

13 Philipp Tröster, Konstantin Lorenzen and Paul Tavan, “Polarizable Six-Point

Water Models from Computational and Empirical Optimization”, The Journal
of Chemical Physics B, 118 (2014): 1589−1602.
14 Paul Adrien Maurice Dirac, “Quantum Mechanics of Many-Electron Sys­
tems”, Proceedings of the Royal Society of London A, 123 (1929): 714-733.
Написао је “The general theory of quantum mechanics is now complete...
Осно­вни физички закони потребни за математичку теорију великог дела
физике и целе хемије потпуно су познати, и једина тешкоћа је у томе што
тачна примена ових закона доводи до једначина које су исувише сложене
да би се могле решити”.
15 Richard P. Feynman, The Character of Physical Law, preuzeto 08.02.2015,
http://www.openculture.com/2012/08/the_character_of_physical_law_richard_feynmans_legendary_lecture_series_at_cornell_1964.html; Tony Hey
and Patrick Walters, The New Quantum Universe (Cambridge:Cambridge University Press, 2003), 19.

33

где је Ĥ квантно-механички оператор енергије (хамилтонијан), а Е
(енергија) је сопствена вредност тог оператора за стање система
описаног таласном функцијом Ψ. Хамилтонијан може имати већи
број (сопствених) таласних функција којe одговарају различитим
стањима система (молекула или атома). Добро је што се Ĥ лако
конструише за сваки физички систем,16 јер постоји проста релација
са класичном Хамилтоновом функцијом у класичној механици.17
Таласне функције је мало теже наћи, али се већ одавно зна какви
типови математичких функција могу да дођу у обзир.
Да би се решио проблем са више од једне честице, морају се
увести апроксимације које могу бити у хамилтонијану, или у таласној функцији, или у оба.
По правилу је немогуће наћи тачне таласне функције за системе са више од једног електрона, али у квантној механици постоји
варијациони принцип, по коме се, комбиновањем већег броја приближних таласних функција, добија тачнији опис система. Избор
типа и броја основних таласних функција прилагођава се проблему који се решава и потребној тачности рада. Скуп основних функција, којима се описује одређени систем, зове се базис (basis set).
Уколико се користи тачан хамилтонијан, коришћењем довољно
великог базиса може се постићи жељена тачност у израчунавању
модела молекула. Постоји велика слобода у избору базиса (чак
основне функције не морају бити сопствене функције хамилтонијана), али добро одабране основне функције могу дати задовољавајуће резултате и са мањим базисом.
Наравно, израчунавања са великим базисом и са хамилтонијаном који садржи све интеракције у систему, рачунарски су захтевнија. За веће молекуле је, и са данашњим високо ефикасним
рачунарима, понекад проблем превелик да би се уопште решио.
Због тога се стандардно користе неке апроксимације које (у великој већини случајева) не утичу осетно на квалитет израчунавања.
Рачунарски модел је рачунарски програм који покушава да си­
му­лира понашање одређеног система. Другим речима, ра­чу­нар­
ски модел је рачунарски програм створен коришће­њем математи­
ч­ког модела, да би се нашла аналитичка (или поуздана нумеричка) решења проблема, која омогућавају предвиђање понашања
сложе­ног сис­тема, полазећи од скупа параметара и полазних
услова.

Ово важи за нерелативистички хамилтонијан, какав се најчешће кори­
сти у хемији.
17 Нешто шири приказ се може наћи у чланку: Миљенко Перић, „КВАНТНА
ХЕМИЈА – Историја и перспективе“, Phlogiston, 22 (2014): 35-62.
16

34

Модели обезбеђују примену знања на ситуације које се јављају
у стварном свету, да би се видело како се у реалној ситуацији ствари одвијају, уместо да се само гледају једначине.

3. Рачунарско моделовање у хемији
Циљ рачунарске хемије јесте математичко представљање хемиј­
ске стварности.
Рачунарска хемија може помоћи експерименталним хемичарима или им пружити изазов да нађу потпуно нове хемијске објекте.
У рачунарској хемији се може уочити неколико главних области:
– Предвиђање структуре молекула коришћењем симулације
сила у њему или, још поузданије, применом квантно-хемијских метода, да би се нашле стационарне тачке на (хипер)површини потенцијалне енергије са варирањем положаја језгара атома.
– Чување или претраживање података о хемијским ентитетима (хемијске базе података).
– Идентификовање корелација између хемијских структура и
особина (QSPR и QSAR).
– Рачунарски приступи, да би се помогло у ефикасној синтези
једињења.
– Рачунарски приступ дизајну молекула који на специфичан
начин интерагују са другим (макро)молекулима.
Очигледно постоје два различита аспекта рачунарске хемије:
рачунарско моделовање, да би се нашла полазна тачка за лабораторијске синтезе и друге експерименте; или да се олакша разумевање експерименталних података, као што су редокс потенцијали
или положај и порекло спектроскопских пикова, и друго (Слика 3).

Слика 3. Инфра-црвени спектар етанола.
Лево: израчунати спектар; десно: експериментално снимљени
спектар. Сваки сигнал се може једнозначно приписати одређеној
вези или групи веза у молекулу.

35

A)
Б)
Сликa 4. A) Модел тетранитрокарбона, најстабилнији изомер
Б) Изомер много више енергије
Рачунарско моделовање омогућава да се проучавају једињења
која до сада нису направљена или изолована. Изврстан пример је
тетранитрокарбон, C(CO3N)4 или општије Cn(CO3N)2n+2.18 Рачунарски је проучена стабилност свих изомера овог једињења и нађено
је да је најстабилнији изомер који има структуру C(C(O)-O-N=O)4
(Слика 4).
Међутим, израчунавањем се налази још један изомер много више енергије, који би такође требало да буде релативно
стабилан.
Овде је нитро група везана на неуобичајен начин, преко своја
три кисеоника, за суседни угљеник. Израчунавања показују да би
ово једињење могло да се направи, али није јасно којим путем би
се та синтеза могла извести. Од посебног је значаја то што је овај
молекул богат енергијом и знатно је мањих димензија од стабилнијег изомера, што га чини интересантним као једињење веома
богато енергијом по јединици запремине (снажан експлозив, између осталог).
Рачунарско моделовање је данас примењено у готово свим областима хемије, али постоје одређене области у којима се никакав
напредак не би могао направити без тога. На пример, постоје молекули који се могу очекивати у међузвезданом простору, као што
су CCH, CHNO, С2Р,... и слични, а који се тешко могу синтетизовати
на Земљи.19 Да би се могли уопште детектовати, треба знати њиRobert W. Zoellnera, Clara L. Lazen and Kenneth M. Boehr, “A computational study of novel nitratoxycarbon, nitritocarbonyl, and nitrate compounds
and their potential as high energy materials”, Computational and Theoretical
Chemistry, 979 (2012), 33–37.
19 CCH се нормално не јавља на Земљи. Изолован је у матрици аргона на
4К.  Edward L. Cochran, Frank J. Adrian and Vernon A. Bowers, „ESR Study of
Ethynyl and Vinyl Free Radicals“, Journal of Chemical Physics, 40, 213 (1964)
18

36

хове спектре (првенствено вибрационе), а они се веома поуздано
могу израчунати савременим квантно-хемијским методама.20 На
тај начин се може веома много сазнати о расподели материје и
евентуалним хемијским процесима у Космосу.
Исто тако је рачунарско моделовање од помоћи код свакодневног рада у хемији и хемијском истраживању. Могу се прилично поуздано проценити особине једињења21 или њихове интеракције са биомакромолекулима.22
Можемо рећи да квантно-хемијски и други рачунарски модели
све више имају функцију такозваног проксија23 за већину молекула
у свакодневном истраживању.

CHNO, могу се написати бар три изомера: фулминска и изоцијанска ки­
се­лина, које су познате, али чиста цијанска киселина није позната (бар
на Земљи). С2Р, ово је слободни радикал и изузетно је реактиван, лако
даје катјон и може се стабилизовати само у координацији са прелазним
металима.
20 Stanka Jerosimić, Ljiljana Stojanović and Miljenko Perić, “Ab initio study
of the 12Δ-Ẍ2Π electronic transition of C2As”, Journal of Chemical Physics, 133
(2010): 024307; Ljiljana Stojanović, Stanka Jerosimić and Miljenko Perić, “An
ab initio study on the ground and low lying doublet electronic states of linear
C2As”, Chemical Physics, 379 (2011): 57.
21 Vesna D. Vitnik et al., “Quantum mechanical and spectroscopic (FT-IR,
13C, 1H NMR and UV) investigations of potent antiepileptic drug 1-(4-chloro-phenyl)-3-phenyl-succinimide”, Spectrochimica Acta Part A: Molecular and
Biomolecular Spectroscopy, 117 (2014): 42–53, preuzeto 08.02.2015, http://
dx.doi.org/10.1016/j.saa.2013.07.099; Ivan Juranić, “Simple Method for the
Estimation of pKa of Amines”, Croatica Chemica Acta 87, 4 (2014): 343–347,
preuzeto 08.02.2015, http://dx.doi.org/10.5562/cca2462.
22 Maja D. Vitorović-Todorović et al., “Structural modifications of 4-aryl-4-oxo2-ami­nylbutanamides and their acetyl- and butyrylcholinesterase inhibitory
activity. Investigation of AChE-ligand interactions by docking calculations
and molecular dynamics simulations”, European Journal of Medicinal Chemistry, 81 (2014): 158-175, preuzeto 08.02.2015, http://dx.doi.org/10.1016/j.
ejmech.2014.05.008.
23 Прокси (Proxy) је као појам постао широко познат по његовој употреби
у информационој технологији и телекомуникацијама. Значи замену,
посланика, представника и слично. У новије време се све више користи
у природним наукама да означи мерење неке физичке величине као
индикатора неке друге величине, која је недостижна (просторно), веома
захтевна за мерење (временски и материјално), или је на други начин
тешко да се директно користи. Коришћење проксија је уобичајено када
није лако, или није могуће спровести експерименте који се могу поновити, или да се дође до сазнања о физичким уветима у прошлости када
мерења нису вршена, а потребни су нам подаци за разумевање садашње
или предвиђање будуће ситуације, преузето 08.02.2015. године, http://
en.wiktionary.org/wiki/proxy.

37

Слика 5. Квантно-хемијски модели применљиви на молекуле
одговарајуће величине.
Рачунарски најзахтевнији модели су лево, а најбрже се
израчунавају они на десној страни. Види се да се са повећањем
прецизности драстично повећавају рачунарски захтеви.
Као што се из горње слике (Слика 5) види, илузорно је очекивати да се квантно-хемијски модели високе тачности могу ефикасно примењивати за произвољно велике молекуле или агрегате
молекула.
Због тога су, у новије време, развијени хибридни модели који
могу да комбинују квантно хемијске методе са методама молекулске механике, које су једноставније (брже) за израчунавање.
Овај приступ се показао веома успешним, па је главним заговорницима овог приступа (Мартин Карплус, Мајкл Левит и Аријеј Воршел)24 додељена Нобелова награда за хемију у 2013. години.25
Захваљујући овом концепту, може се веома сложен систем
прецизно анализирати, користећи молекулске методе за делове
система који су носиоци битних особина, а остатак се рачуна неким мање захтевним методама. Као што жуте и зелене стрелице
показују (слика 6), могу се сви делови сложеног система израчунавати на најосновнијем нивоу, а онда комбиновати. Након примене корекција за интеракције са остатком система, допунски се
рачунају особине појединих (или свих) делова, док се не дође до
усаглашености делова и целине. Хијерархија моделовања може
ићи и на веће димензије (инжењерско моделовање), али то више
није подручје хемије.
Martin Karplus, Michael Levitt и Arieh Warshel.
Преузето 08.02.2015, http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/
laureates/2013/press.html.
24
25

38

Слика 6. Вишескална хијерархија моделовања.
Лево доле су рачунарски најзахтевнији модели.
(QM – Квантно-механичко моделовање – електрони; MD –
молекулска динамика/механика - атоми; MЕSО – молекулски
сегменти; FЕM – методи коначних елемената,
који превазилазе димензије молекула.)
Научницима је успело да се Њутнова класична физика користи
упоредо са, у основи различитом, квантном физиком.
Раније су хемичари бирали класичну физику за моделовање
великих молекула и проста израчунавања, али то није могло да
симулира хемијске реакције. За ту сврху хемичари треба да користе квантну физику, која захтева огромну рачунарску моћ и може
да се примени само на мање молекуле. Поменути Нобеловци су
узели најбоље из оба подручја и развили методе који комбинују и
класичну и квантну физику.
На пример, код симулација које обухватају спрезање лека са
циљним протеином у телу, компјутер врши квантно-теоретска
израчунавања само на оним атомима у циљном протеину који интерагују са леком, док се остатак протеина симулира коришћењем
мање захтевне класичне физике.
Вишескално моделовање (Multiscale modeling) у физици има
за циљ да се израчунају особине материјала или система на једном
нивоу, коришћењем информација или модела различитих нивоа.
На сваком нивоу се користи посебан приступ описивању система.
Обично разликујемо следеће нивое: ниво квантно-механичких
модела (укључене су информације о електронима), ниво молекул-

39

ско-механичких модела (укључује информације о појединачним
атомима), међускални или нано ниво (укључене су информације
о групама атома и молекулима), ниво модела континуума, ниво
модела уређаја. Сваки ниво подразумева појаве у оквиру специфичног распона дужине и времена (Слика 6). Вишескално моделовање је посебно важно у интегрисаном рачунарском инжењерству
материјала, пошто дозвољава да се особине материјала предвиде
на основу знања о атомској структури и особинама.
Оваква истраживања су довела до рачунарских програма којима је омогућено разумевање хемијских процеса као што су: како
пречистити издувне гасове или како се одвија фотосинтеза у зеленим листовима, речено је у шведској Краљевској академији наука
(Royal Swedish Academy of Sciences) при додели Нобелове награде за хемију 2013. године. Ова врста знања омогућава најбољи дизајн за ствари, попут нових лекова, соларних ћелија, каталитичких
конвертора за кола и друго.
Развој рачунарске технике и бројних програмских пакета за
моделовање молекула и реакција учинио је да се све више истраживача окреће коришћењу оваквих метода у истраживању. Међутим, треба имати на уму изјаву једног од водећих квантних хемичара Карла Ајрикјуре (Karl Irikura): „Данас свако може да ради
израчунавања. Свако такође може да рукује скалпелом. Што не
значи да су решени сви наши медицински проблеми.“26

Литература
1. Agarwal, Rakhi, James J.Schmidt, Robert G. Stafford and Subramanyam

Swaminathan. “Mode of VAMP substrate recognition and inhibition
of Clostridium botulinum neurotoxin F.” Nature Structural & Molecular
Biology, 16,7 (2009): 789-794.

2. Bokulich, Alisa. “How Scientific Models Can Explain.” Synthese 1, 180
(2011): 33-45.
3. Bull, Jim. “Models are the Building Blocks of Science.” In Scientific Deci­
sion-Making, 46. Preuzeto 08.02.2015. https://www.utexas.edu/courses/
bio301d/SDM.pdf .
4. Chen, Sheng and Hoi Ying Wan. “Molecular mechanisms of substrate
recognition and specificity of botulinum neurotoxin serotype F.” Bioche­
ical Journal (2011): 433, 277–284.

Преузето 08.02.2015, http://www.pubfacts.com/author/Karl+K+Irikura;
http://kwanty.wchuwr.pl/.
26

40

5. Dirac, Adrien Maurice Paul. “Quantum Mechanics of Many-Electron Sys­
tems.” Proceedings of the Royal Society of London A, 123 (1929): 714-733.
Написао је “The general theory of quantum mechanics is now complete...
Основни физички закони потребни за математичку теорију великог
дела физике и целе хемије потпуно су познати, и једина тешкоћа је
у томе што тачна примена ових закона доводи до једначина које су
исувише сложене да би се могле решити.”
6. Feynman, Richard. The Character of Physical Law. Preuzeto 08.02.2015.
http://www.openculture.com/2012/08/the_character_of_physical_law_
richard_feynmans_legendary_lecture_series_at_cornell_1964.html.
7. Gilbert, John K. “Мodels And Modelling: Routes To More Authentic Sci­
ence Education.” International Journal of Science and Mathematics Edu­
cation, 2 (2004): 115–130.
8. Godfrey-Smith, Peter. “Models and Fictions in Science.” Philosophical
Studies, 143 (2009): 101-116.
9. Giere, Ronald N. Explaining Science: A Cognitive Approach. Chicago: Chi­
cago University Press, 1998.
10. Hey, Tony and Patrick Walters. The New Quantum Universe. Cambridge:
Cambridge University Press, 2003.
11. Juranić, Ivan.“Simple Method for the Estimation of pKa of Amines.”
Croatica Chemica Acta, 87, 4 (2014): 343–347. Preuzeto 08.02.2015. http://
dx.doi.org/10.5562/cca2462.
12. Jerosimić, Stanka, Ljiljana Stojanović and Miljenko Perić. “Ab initio study
of the 12Δ-Ẍ2Π electronic transition of C2As.” Journal of Chemical Physics,
133 (2010) 024307: 1-10.
13. Lerman, Joshua A., Daniel R. Hyduke, Haythem Latif, Vasiliy A. Portnoy,
Nathan E. Lewis, Jeffrey D. Orth, Alexandra C. Schrimpe-Rutledge, Richard D. Smith, Joshua N. Adkins, Karsten Zengler and Bernhard O. Palsson.
“In silico  method for modelling metabolism and gene product expression
at genome scale.” Nature Communications, 3, 929 (2012): 1-10. Preuzeto
08. 02. 2015. http://www.nature.com/ncomms/journal/v3/n7/full/ncomms­1928.html.
14. Models are the Building Blocks of Science. Preuzeto 08.02.2015. https://
www.utexas.edu/courses/bio301d/Topics/Models/Text.html.
15. Преузето 08. 02. 2015. http://www.muellerscience.com/MODELL/Begriffsge
schichte/GeschichtedesModelldenkens1978-79.htm.
16. Преузето 18. 10. 2014. http://special.lib.gla.ac.uk/exhibns/month/april 2009.
html.
17. Преузето 08. 02. 2015. http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry
/la­ureates/2013/press.html.
18. Преузето 08. 02. 2015. http://www.pubfacts.com/author/Karl+K+Irikura;
http://kwanty.wchuwr.pl/.

41

19. Rosenblueth, Arturo and Norbert Wiener. “The Role off Models in Science.“ Philosophy of Science, 4, 12 (1945): 316-321. Preuzeto 10.06.2011.
http://www.jstor.org/stable/184253.
20. Stojanović, Ljiljana, Stanka Jerosimić and Miljenko Perić. “An ab initio
study on the ground and low lying doublet electronic states of linear
C2As.” Chemical Physics Chem, 379 (2011): 57.
21. Simons, Jack. The Roles of Theoretical and Computational Chemistry in
the Chemistry Curriculum and in Research. Preuzeto 08.02.2015. http://
www.google.hr/url?url=http://simons.hec.utah.edu/TheoryPage/
WhatisTheoreticalChem.ppt&rct=j&q=&esrc=s&sa=U&ei=lubXVNnuDMn
WauzCgKAD&ved=0CBgQFjAA&sig2=cKuVgqsczMMCkp3LXfebdQ&usg=
AFQjCNE1BthDSNhBU7fXORzXo-4jvIwTDw.
22. Stachowiak, Herbert, ed. Modelle - Konstruktion der Wirklichkeit. München: Wilhelm Fink Verlag, 1983. Preuzeto 08.02.2015. http://www.muellerscience.com/MODELL/Begriffsgeschichte/GeschichtedesModelldenkens1978-79.htm.
23. Tröster, Philipp, Konstantin Lorenzen and Paul Tavan. “Polarizable SixPoint Water Models from Computational and Empirical Optimization.” The
Journal of Chemical Physics B (2014): 118, 1589−1602.
24. Vitnik, Vesna D., Željko J. Vitnik, Nebojša R. Banjac, Nataša V. Valentić,
Gordana S. Ušćumlić and Ivan O. Juranić. “Quantum mechanical and
spectroscopic (FT-IR, 13C, 1H NMR and UV) investigations of potent antiepileptic drug 1-(4-chloro-phenyl)-3-phenyl-succinimide.” Spectrochimica
Acta Part A: Molecular and Biomolecular Spectroscopy, 117 (2014): 42–53.
Preuzeto 08.02.2015. http://dx.doi.org/10.1016/j.saa.2013.07.099.
25. Vitorović-Todorović, Maja D., Catherine Koukoulitsa, Ivan O. Juranić, Ljuba M. Mandić and Branko J. Drakulić. “Structural modifications of 4-aryl-4-oxo-2-aminylbutanamides and their acetyl- and butyrylcholinesterase
inhibitory activity. Investigation of AChE-ligand interactions by docking
calculations and molecular dynamics simulations.” European Journal of
Medicinal Chemistry, 81 (2014): 158-175. Preuzeto 08.02.2015. http://dx.
doi.org/10.1016/j.ejmech.2014.05.008.
26. Zoellnera, Robert W., Clara L. Lazen and Kenneth M. Boehr. “A computational study of novel nitratoxycarbon, nitritocarbonyl, and nitrate compounds and their potential as high energy materials.” Computational and
Theoretical Chemistry, 979 (2012): 33–37.

42

Ivan Juranić

University of Belgrade, the Faculty of Chemistry, Institute for Chemistry,
Technology and Metallurgy, Belgrade

WHAT IS WORTH COMPUTATIONAL MODELING OF CHEMICAL
PROCESSES AND STRUCTURES?

In this article we present a short overview of modeling in science, particularly in chemistry. It is emphasized that research in sciences mostly
comprises the definition and the study of the models. For the most part,
the computational modeling is considered. Computational chemistry has
several sub-disciplines ranging from the electronic databases (cheminformatics) to the molecular modeling. It is demonstrated on several examples how molecular modeling is useful in chemistry research and in
the design of new materials. A particular attention should be paid to the
modeling of the interaction of small molecules (e.g. drugs, or potential
drugs) with biomacromolecules (e.g., enzymes). The article concisely
presents a novel approach of multiscale modeling, which enables to address the most complex problems in chemistry and technology.
Keywords: Models in Science, Quantum-chemical Molecular Modeling, Multiscale (Molecular) Modeling

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

43

oригиналан научни рад

УДК 531.61

Ђорђе Мушицки1

Универзитет у Београду, Физички факултет
и Математички институт САНУ, Београд

РАЗВОЈ ГЛАВНИХ ПОЈМОВА МЕХАНИКЕ
И ПРВЕ ФОРМУЛАЦИЈЕ ЗАКОНА ОДРЖАЊА ЕНЕРГИЈЕ

Апстракт
У oвoм раду дат је преглед развоја главних појмова механике:
енергија, жива сила, то јест кинетичка енергија, функција силе
и потенцијална енергија. Потом су дате прве формулације закона одржања живе силе, то јест енергије (Бернулијеве2 формулације) у оригиналном и мало уопштеном облику, са применом на механику система честица и на хидромеханику, са посебним освртом на порекло Бернулијеве једначине. На крају је
дато поређење ове формулације са садашњом формулацијом
закона одржања енергије.
Кључне речи: енeргиja, жива сила (кинетичка eнeргиja), функција
сила, потенцијална енергија, зaкoн oдржaњa живе силе

1. Појам енергије и први закони одржања
Израз енер�ија потиче од грчке речи ενεργεια (εω = y, εργov= рад),
која је означавала активност. У Аристотеловој филозофији3 добија
одређено значење као коришћење способности и могућности да
се из могућег пређе у актуелно стање. Касније, у 19. веку, та реч
djordje.musicki.1922@gmail.com
Johann Bernoulli.
3 a) Ашот Тигранович Григорьян и Иосып Бенедыктовыч Поhребыськый,
ур., Ис�ория Механики I-II (Moсквa: Наука, 1972); b) Борис Иванович
Спасский, Ис�oрия физики I-II (Moсквa: Высшая школа, 1977); (у првoм
тoму je дaт рaзвoj мeхaникe).
1
2

45

се прихвата и у физици и добија смисао способности за вршење
рада.
У механици кроз цео стари, средњи и већи део новог века, ова
реч уопште није коришћена, а није ни било никакве озбиљне анализе енергетских односа. Механика је прва дисциплина сазнања
која је добила карактер науке у 16. и нарочито у 17. веку.4 У првим
оваквим анализама термин сила коришћен je за појам енергије (на
пример у механици жива сила = mv2, у електродинамици електромоторна сила), све до средине 19. века, за разлику од термина
убрзавајућа сила за појам Њутнове (Isaac Newton) силе по јединици масе (то јест убрзање).
Први закон одржања у механици био је закон одржања количине кретања, који је формулисао Рене Декарт (René Descartes)
1664. године, али без прецизирања појма масе и у скаларној формулацији. Први закони одржања енергије5 запажени су при паду
низ стрму раван (Галилео Галилеј, 16. век)6 и при судару еластичних куглица (Кристијан Хајгенс, 17. век),7 кад је запажено да промена живе силе при паду не зависи од нагиба стрме равни, а жива
сила при судару еластичних куглица остаје непромењена.
Док је Декарт сматрао као меру кретања производ масе и брзине, Готфрид Лајбниц (Gottfried Leibnitz)8 је сматрао да се кретање одређује силом, чија је мера производ масе и квадрата брзине. Ту величину он је назвао жива сила и 1695. године је формулисао закон одржања живе силе у ужем смислу, то јест без икаквог
укључења неке друге величине. Убрзо потом, настала је озбиљна
расправа који је од ова два закона основни закон природе.
2. Промена живе силе и увођење појма рада
Значајан корак ка открићу енергијских закона учињен је кад су откривене прве законитости о промени живе силе. Први квалитативни закон, који одређује чему је једнака промена живе силе, дао је
Лeoнaрд Пaул Ojлeр (Leonhard Paul Euler)9 1751. године, уводећи
појам рада под именом на�ор, који је дефинисан као производ
силе и пређеног пута и показао да је жива сила једнака негативном напору (уз претпоставку да је њена почетна вредност једнака
Ibid., a) 83-121; b) 90-106.
Ibid.
6 Galileo Galilei.
7 Christiaan Huygens.
8 Ibid.
9 Milorad Mladjenović, Razvoj fizike - mehanika i gravitacija (Beograd: Gradjevinska knjiga, 1986), 343-345.
4
5

46

нули). Прецизнију формулацију овог закона дао је Лазар Карнот
(Lazare Carnot)10 1783. године, показавши да је промена живе силе
неке материјалне тачке на коју дејствује извесна сила P на путу
ds = udt под углом α за време dt једнака
,

(2.1)

а величину на десној страни назвао је момен� �еловања (moment
d’activité). Појам рада навођен и од других аутора, скоро искључиво je везан за деловање машина и под различитим именима. При
томе су тек Лусијан Понсле (Lucien Poncelet) и Гаспар-Гистав де
Кориолис (Gaspard G. Coriolis)11 1827. године дали строгу дефиницију рада и увели сам термин ра�. Међутим, овај термин, као
и остали, нису лако прихваћени у научним круговима и почели су
доследно да се користе тек средином 19. века.
Према савременој технологији и нотацији, користећи појам
скаларног производа вектора, сам појам рада дефинише се на
следећи начин: ако сила
дејствује на неку честицу дуж пута
под углом α, рад ове силе на том путу дефинише се као производ
компоненте те силе у правцу пута и самог тог пута
,

(2.2)

где је
вектор положаја нападне тачке ове силе на ту честицу.
Укупни рад ове силе дуж контуре пута од почетне тачке M0 до
крајње тачке M једнак је збиру свих ових величина дуж пређеног
пута, то јест криволинијском интегралу те силе дуж ове контуре
,

(2.3)

и он у општем случају зависи од пута. Овај резултат се непосредно
може генералисати на систем честица, тако да је укупни рад свих
ових сила које дејствују на честице система
.

(2.4)

Сама формулација теореме о живој сили, која говори о вези између живе силе и одговарајућег рада, може се добити на следећи
начин. Ако се пође од основне једначине динамике
,

10
11

Ibid., 344.
Види фусноту број 6.

47

(2.5)

где је
активна сила, a
сила реакције које дејствују на ν-ту
честицу система, па се обе стране помноже са
и изврши
сумирање по индексу ν, добија се

односно,

.

(2.6)

Према томе, промена половине живе силе, односно кинетичке
енергије система, једнака је одговарајућем раду свих сила, активних и сила реакције, које дејствују на овај систем честица.

3. Увођење појма функције силе и потенцијалне енергије
У 18. веку појавила се потреба за увођењем сила, чије се компоненте могу приказати у виду парцијалних извода неке функције по
одговарајућим координатама. Тако је Алексис Клод Клеро (Alexis
Claude Clairaut)1743.12 године при проучавању услова равнотеже
Земље као хипотетичке кугле у флуидном стању, на коју дејствују
гравитационе силе, дошао до закључка да је неопходно да се компоненте ових сила могу приказати у том облику, што су доцније
користили и други, пре свега Лeoнaрд Ojлeр 1761. године и Жозеф-Луј Лагранж (Joseph-Louis Lagrange) 1777. године у својим радовима из небеске механике и хидромеханике.
Према томе, компоненте оваквих сила могу се приказати у облику (савременим језиком)

(3.1)

и тако уведена функција U названа је функција силе, па се одговарајуће силе зову (данашњом терминологијом) потенцијалне
силе, а уколико ова функција не зависи експлицитно од времена
конзервативне силе. У векторској формулацији ове силе имају
облик

12

Mladjenović, Razvoj fizike, 345.

48

(3.2)

при чему напоменимо да овај последњи симбол не значи извод
скалара по вектору, већ само означава вектор са наведеним
компонентама.
Знатно касније, тек средином 19. века, уведен је појам потенцијалне енергије као негативна вредност функције силе, чиме се
мења и облик потенцијалних сила

(3.3)

где је
. Овај појам помињан је и раније, са различитим
именима,13 као «сила падања» у случају Земљине теже - Роберт
Мајер (Julius Robert von Mayer, 1845) или као «напонска сила»
за привлачне и одбојне силе - Херман Лудвиг Фердинанд фон
Хелмхолц (Hermann Helmholtz, 1847), али без икаквог физичког
смисла. Сам физички смисао овог појма може се сагледати ако
релацију (3.3) напишемо у облику решења по величини Π
.

(3.4)

Одавде се види да потенцијална енергија неке честице у положају M у пољу неке силе представља рад који треба извршити
против те силе која дејствује на ту честицу да би се она довела из
положаја M0, где смо узели да је Π= 0, у посматрани положај M,
међутим, овако изражен смисао потенцијалне енергије дуго није
схваћен.
Први који је увео термин енер�ија у механику и физику био је
Томас Јанг (Thomas Young)14 1808. године, а доста касније Вилијам
Ранкин (William Rankin)15 1855. године дао је коректну дефиницију,
као и сам термин потенцијална енергија. Он је све врсте енергије
поделио у две класе: „потенцијална или латентна енергија“ и „актуелна или запажљива енергија“, при чему су овом поделом обухваћене и врсте енергија ван механике. Убрзо потом, Вилијам Томсон (William Thomson)16 је увео појам и термин кинетичка енергија
и од тог времена, почетка друге половине 19. века, прихваћена је
данас уобичајена терминологија у механици.
На основу свега овога може се успоставити веза између рада
и функције силе, која се савременим језиком може формулисати
на следећи начин: ако су све силе које дејствују на неку честицу

Види фусноту број 6.
Ibid.
15 Ibid.
16 Ibid.
13
14

49

потенцијалне и њихову резултанту означимо са
путу
je

, њихов рад на
,

а ако су ове силе конзервативне, израз на десној страни биће тотални диференцијал

(3.5)

Ако имамо систем честица са координатама
ове резултате можемо непосредно уопштити. У том случају компоненте потенцијалних сила имаће вид

(3.6)

а рад свих конзервативних сила које дејствују на честице овог система на одговарајућим путевима
биће

(3.7)

где сад функције U и Π зависе од координата свих честица система. Тада је укупан рад свих ових сила дуж одговарајућих контура
према (2.4)
(3.8)
где су U1 и Π1 вредности функције сила и потенцијалне енергије у
почетном положају, a U2 у Π2 њихове вредности у крајњем положају система.
Према томе, ако су све силе које дејствују на неки систем честица конзервативне, њихов рад не зависи од пута и једнак је разлици вредности функције сила, односно потенцијалне енергије са
супротним знаком у крајњем и почетном положају система.

4. Прве формулације закона одржања живе силе (енергије)
У првој половини 18. века (1720-1730) Јохан Бернули17 је показао
велики значај и општост закона одржања живе силе, примењујући
га на низ проблема механике (на пример осцилације физичког
клатна, кретање материјалне тачке у пољу Земљине теже). Нешто

17

Григорьян и Поhребыськый, ур., Ис�ория Механики I-II, 125-126.

50

касније, његов син Данијел Бернули (Daniel Bernoulli)18 је проширио овај закон и на тај начин добио извесне опште законе одржања живе силе (енергије) у ширем смислу, кад поред живе силе
учествује још нека величина. То је учинио прво у хидромеханици,
у својој опширној монографији Хи�ромеханика или за�иси о силама и кре�ању �ечнос�и (1738),19 решавајући различите проблеме
из кретања течности из цеви различитог облика кроз неке отворе на суду, као и одговарајућа времена отицања. При томе је коришћен енергијски метод, закон одржања живе силе, схваћен као
„успостављање једнакости између активног спуштања живе силе
и њеног потенцијалног подизања“. Мера ових величина је била одговарајућа висина тежишта система у максималном, односно минималном положају и то је, у ствари, представљало успостављање
енергијског биланса у посматраном процесу, неку врсту закона
одржања енергије, али различиту од уобичајеног. При томе је уведен и појам притиска течности, који је дефинисан као одговарајућа
тежина вертикалног стуба ове течности над јединицом површине,
чија је висина таква да кад неко тело слободно падне са те висине, при дну достигне брзину течности на том месту, али се ова величина никада не појављује експлицитно у његовим релацијама.
Међутим, овако дефинисан појам притиска течности био је доста
магловит и тешко употребљив за примену и није био повезан са
његовом општом дефиницијом да је притисак � сила на јединицу
површине, односно да је овде pΔS сила којом делићи течности с
једне стране елемената површи ΔS дејствују на суседне делиће с
друге стране непосредно уз овај елемент.
Бернулију се приписује и једначина позната под његовим
именом

(4.1)

која представља везу између брзине и висине неког делића течности и притиска на том месту при стационалном кретању идеалне нестишљиве течности у пољу Земљине теже, али је он у наведеној монографији ниједном није поменуо, а и неки историчари
науке при анализи његових радова је и не спомињу.20 Стога је
највероватније да је он никад није формулисао у данас познатом
облику. То је потицало вероватно отуда што је притисак течности
Ibid.
а) Daniel Bernoulli, Hydrodynamika sive de viribus et motibus fluidorum (Strasburg: Johann Reinhold Dulsseker,1738); б) Даниeл Бернулли,
Ги�ро�инамика, или за�иски о силах и �вижениях жи�кос�ей, Влaдимир
И. Смирнoв, перев. (Moсквa: Издательство Aкaдeмии нaук СССР, 1959).
20 Види фусноту број 2.
18
19

51

употребљавао само у наведеном непрактичном облику, помоћу
кога није могао приказати површинске силе које дејствују на неки
делић течности, то јест у облику pΔS, што је могуће постићи само
другим, данас уобичајеним начином коришћења овог појма. Ипак,
он ју је дао у извесном имплицитном облику у 12. глави наведене монографије при решавању задатка: наћи притисак воде која
протиче равномерном брзином кроз неку цев произвољног облика.21 Полазећи од своје формулације закона одржања живе силе,
добио је извесне релације, где фигуришу висине водених стубова
сразмерне притиску, односно квадрату брзине течности. На основу ових релација може се закључити, на индиректан начин (пошто
притисак течности не фигурише експлицитно), да притисак течности зависи од њене брзине на том месту и то тако да притисак
опада са порастом квадрата брзине и обрнуто. У том случају, ове
релације се могу сматрати еквивалентним главном делу Бернулијеве једначине, а њен садашњи, уобичајени облик вероватно је
формулисао неки од његових ученика и у почаст њему и његовим
радовима из ове области названа је његовим именом.
Неколико година касније, Данијел Бернули је у свом раду За�ажања о �ринци�у о�ржања живе силе узе�ом у о�ш�ем смислу,22
формулисао овај закон одржања за системе материјалних тачака
у конкретном, аналитичком облику, који је врло близак садашњој
формулацији закона одржања енергије. Његова формулација овог
закона ограничила се на кретање тела као материјалних тачака
под утицајем привлачних централних сила и заснивала се на замени њиховог реалног кретања замишљеним кретањем сваког од
њих дуж праве линије ка центру привлачења, а потом дуж дела
кружнице око овог центра. Полазећи од тога да се жива сила не
мења дуж кружница, примењиван је закон одржања живе силе
само дуж ових правих у облику
(4.2)
где је
убрзавајућа сила (према тадашњој терминологији)
која дејствује на i-то тело и где се у интеграционој константи садрже почетни услови. При томе је коришћена од њега показана
особина да промена живе силе система тела зависи само од почетног и крајњег положаја сваког од њих, што оправдава замену
њиховог реалног горе наведеним замишљеним кретањем. Овако
Бернулли, Ги�ро�инамика, 368-369.
Daniel Bernoulli, Remarques sur le principle de la conservation des forces
vives, pris dans un sens général, Histoire de l’Académie Royale de Berlin (Berlin:
1748/50), 356-364.
21
22

52

формулисан закон одржања живе силе, уз наведену замену реалног кретања, представљао је први облик закона одржања енергије
у механици, сличан облику
, где је U функција силе.

5. Уопштени Бернулијев закон одржања живе силе
Ми ћемо овде приказати Бернулијеву формулацију закона одржања живе силе у нешто општијем облику, који је непосредно применљив на све могуће случајеве, како на систем честица тако и на
делиће течности, мада сам Бернули ову другу примену никад није
тако користио. При томе ће се ова формулација непосредно односити на реалне путање делића у разматрању, а положај сваког од
њих на одговарајућој путањи одредићемо помоћу извесне криволинијске координате, што је у суштини еквивалентно Бернулијевој формулацији за централне силе, на коју се у примени најчешће
своди. Замислимо да се нека материјална тачка (или делић течности) креће дуж неке линије L под дејством извесних сила, па одредимо положај ове материјалне тачке на тој линији криволинијском
координатом x΄ почев од неког нултог положаја O (Слика 1). Претпоставимо да су силе које дејствују на ову честицу конзервативне,
то јест зависе само од положаја
(у оно време само су
се и разматрале такве силе), а компоненту резултанте ових сила у
правцу кретања означимо са
. Тада је диференцијална једначина кретања ове материјалне тачке

(5.1)

па множењем обеју страна са dx΄ и трансформацијом леве стране
добијамо

односно,
. (5.2)
Интеграцијом обеју страна од почетног до крајњег положаја
материјалне тачке и множењем са 2 долазимо до релације
(5.3)
где су x΄0 и ν0 почетне, а x΄ и ν крајње вредности криволинијске
генералисане координате и брзине ове материјалне тачке.

53

Слика 1.
Овај резултат може се генералисати на случај система материјалних тачака масе mi, које се крећу дуж извесних линија Li на
које у положају x΄i дејствују компонентне силе ξi у правцу ових
линија. Диференцијална једначина кретања ма које од ових материјалних тачака биће

(5.4)

па вршећи аналогне трансформације, после интеграције од
почетног до крајњег положаја система и сабирањем тако насталих
релација добијамо
. (5.5)
Ову релацију назваћемо уопштени Бернулијев закон одржања
живе силе, а верујемо да је и сам Бернули овај закон прећутно
подразумевао у том облику, што се може закључити из начина на
који је примењивао овај закон. Кад се каже да се примењује овај
закон на неки проблем, то не значи да збир живих сила свих материјалних тачака остаје сталан, већ да се на процес у том проблему
примењује овај закон у облику (5.5). При томе се показало да се
применом овог закона могу добити не само уобичајни закони одржања живе силе (енергије) временског типа, већ и одговарајући
закони одржања просторног типа (на пример код течности), као
што ћемо видети из даљег излагања.
Напоменимо да Бернули ову релацију пише помоћу неодређених интеграла у облику (4.2), подразумевајући интеграциону константу која зависи од почетних услова, што је еквивалентно овоме, али су овим обликом (5.5) закона одржања живе силе ови почетни услови експлицитно изражени.

54

6. Примена на механику система честица
Као што смо већ навели, Данијел Бернули је у наведеном раду,23
први формулисао овај закон одржања у ширем смислу у облику
који је врло близак данашњој формулацији закона одржања енергије. То је учинио полазећи од своје формулације закона одржања
живе силе кроз неколико примера система материјалних тачака,
које се привлаче убрзавајућом силом обрнуто пропорционалном
квадрату њиховог међусобног растојања.
У једном таквом примеру разматра се кретање неког малог
тела масе - m (сл. 2) под утицајем привлачне силе, која потиче од
неког већег непомичног тела у тачки O. Нека је почетни положај
овог покретног тела у тачки A са координатом m = a, његов крајњи
положај у тачки C на растојању r од центра привлачења O и нека
је ова привлачна сила централна, то јест уперена ка тачки O и зависи само од међусобног растојања. При томе се ово реално кретање, приказано на слици тачкастом путањом, замењује једним замишљеним кретањем, које би се одвијало тако да се посматрано
мало тело прво креће дуж праве AO до тачке B на растојању r од
центра привлачења O, а потом по кружници полупречника r са центром у тачки O до коначног положаја C овог тела.

Слика 2.
Применимо сад уопштени Бернулијев закон одржања живе
силе (5.5) на ово кретање, које се може разложити на два дела
. (6.1)
У првом делу компонента ове силе у правцу кретања овог тела
једнака је укупној сили привлачења, а у другом делу, пошто је овде
сила привлачења уперена ка тачки O, компонента ове силе у правцу кретања биће једнака нули. Стога се жива сила у другом делу
кретања не мења, па се претходна релација своди на
Bernoulli, Remarques sur le principle, 356-364; Влaдимир И. Смирнoв, перев., “Даниел Бернулли (1700-1782)”, у Ги�ро�инамика, или за�иски о силах и �вижениях жи�кос�ей (Москва: Издательство Aкaдeмии нaук СССР,
1959), 433-501.
23

55

(6.2)

чиме је одређена брзина v овог покретног тела у његовом коначном положају C.
У специјалном случају кад је привлачна сила облика
, овај интеграл биће једнак

па претходна релација даје
.

(6.3)

Ако ову релацију напишемо у облику

(6.4)

она има облик
, то јест облик закона одржања
живе силе, изражен помоћу функције силе.
На сличан начин, посматрано је и узајамно привлачење два
тела масе m и M кад се оба ова тела крећу, а у почетном тренутку
су била у стању мировања. У том случају се ова тела крећу непосредно једно према другом, па ако овај правац узмемо за x-осу и
ако је почетно међусобно растојање ових тела a, а крајње r, сматрало се да ће узајамни положај ова два тела остати исти, ако замислимо да је једно од њих непокретно, а друго се креће ка њему
од међусобног растојања a до растојања r. Ако задржимо исти облик силе привлачења
као у претходном случају,
примена закона одржања живе силе (5.5) на ово кретање даје

(6.5)

где су ν и νʹ крајње брзине ових тела. Ову релацију такође можемо написати у еквивалентном облику

(6.6)

што представља проширен закон одржања живе силе за два тела
која се оба крећу.

56

Ове законе одржања живе силе Бернули је проширио и на системе од више тела. Тако на пример ако имамо систем од N малих
тела, привлачених од неког већег непокретног у тачки 0 (Слика
2) силом
, уз претпоставку да се кретање сваког
од ових тела може сматрати независним од осталих, за свако од
ових тела важи релација (6.3). Сабирањем свих ових једначина добија се

(6.7)

где су ri коначна растојања ових тела, a ai њихова почетна од
центра привлачења 0, што се може написати и у еквивалентном
облику
(6.8)

7. Примена на хидродинамику - Бернулијева једначина
Иако сам Бернули, колико је нама познато, није формулисао једначину за стационарно кретање течности у данас познатом облику,
већ само неке релације које се могу сматрати еквивалентним овој
једначини, покажимо овде да се из наведеног уопштеног Бернулијевог закона одржања живе силе (5.5) може добити ова једначина. У том циљу посматрајмо стационарно кретање делића идеалне нестишљиве течности у пољу Земљине теже (сл. 3) између
пресека ΔS1 и ΔS2 . Означимо криволинијском координатом x΄ положај овог делића течности (означеног на слици шрафирано) на
његовој путањи - струјној линији, почев од неког његовог нултог
положаја 0, а његову масу са Δm = ρΔV, где је ρ густина течности,
а ΔV = ΔS  · νΔt  . Због претпоставке да је течност нестишљива количина која прође кроз пресек ΔS1 за време Δt мора заузети исту
запремину као и при пролазу кроз пресек ΔS2 за исто време, одакле произлази услов нестишљивости у облику
(7.1)

57

Слика 3.
На овај делић течности дејствују две врсте сила: сила Земљине
теже и сила притиска. Пошто се прва може приказати у облику

њена компонента у правцу кретања овог делића биће, замењујући
z са x΄
.

(7.2)

С друге стране, на овај делић течности у правцу његовог кретања дејствују силе притиска pΔS и p΄ΔS у супротним смеровима,
где су p и p΄ притисци течности на почетном и крајњем пресеку у
смеру кретања. Пошто се ови притисци због малог растојања врло
мало разликују, можемо функцију
развити у Тејлоров (Taylor) ред и занемарити чланове вишег реда

(7.3)

где смо приближно ставили
. Стога ће сила
притиска на овај делић течности у правцу његовог кретања бити

а укупна сила на овај делић

(7.4)

Применимо сад на ово кретање делића течности општи закон
одржања живе силе у облику (5.5) од пресека ΔS1, где је притисак
течности p1, а брзина и висина овог делића ν1 и h1, до пресека ΔS2,
где су вредности ових величина p2, ν2, h2

58

(7.5)
односно, имајући у виду услов нестишљивости (7.1)
.
Стављајући овде
ција добија вид

и

(7.6)

, ова рела-

а после деобе са 2Δm и прегруписавања можемо је написати у
облику

(7.7)

То је позната Бернулијева једначина, која повезује притисак
течности, брзину и висину делића течности у ма којој тачки неке
струјне линије. Ова релација, у ствари, представља закон одржања
живе силе (енергије) по јединици масе дуж ма које струјне линије
под наведеним условима, као што ћемо јасније видети из даљег
излагања.

8. Поређење са садашњом формулацијом закона одржања
енергије
Уопштени закон одржања живе силе у облику (5.5) представља
први пример једног општијег облика овог закона одржања, близак његовој савременој формулацији. Наиме, ако ову релацију поделимо са 2 и напишемо је у облику

(8.1)

према савременој терминологији можемо је интерпретирати на
два различита начина. У случају Бернулијеве једначине, посматрали смо два различита делића течности у истом тренутку на два
разна места дуж исте путање делића (што је могуће само при стационарном кретању течности) и тако смо добили интеграл енергије просторног типа. Међутим, можемо посматрати један исти
делић материје (честицу или делић течности) у два различита тренутка на одговарајућим местима и у том случају Бернулијев облик
закона одржања живе силе (енергије), даће нам интеграл енер-

59

гије временског типа. Код течности постоје интеграли енергије
оба типа, јер се при стационарном кретању други делић течности
креће по истој путањи као и први, међутим код честица нема другог делића, те постоје само интеграли енергије временског типа.
У овом другом случају, дату релацију (8.1) можемо интерпретирати као теорему о кинетичкој енергији, према којој је промена
кинетичке енергије система једнака одговарајућем раду свих сила
које дејствују на овај систем. С друге стране, пошто су према нашој претпоставци компоненте сила
функције само од положаја
, сваки од ових интеграла биће, такође, функција само
од положаја и зависи од горње и доње границе интеграла, те према савременој терминологији то је функција силе U која одговара
њеној компоненти

(8.2)

Одавде непосредно видимо да израз на десној страни релације (8.1), то јест рад свих сила које дејствују на овај систем не
зависи од облика контуре између почетног и крајњег положаја
свих честица система, дуж којих вршимо интеграцију у овим криволинијским интегралима. Стога, уместо да ове интеграле узимамо дуж стварних путања честица, можемо их узети дуж нама
повољнијих контура између почетног и крајњег положаја честица,
дуж којих је лакше извршити интеграцију, на пример дуж извесних
правих линија и кружница, као што је то радио Бернули у својим
применама закона одржања живе силе.
Сагласно томе, горњу релацију (8.1) можемо написати у облику

што можемо приказати и као

(8.3)

где је
.

(8.4)

Имајући у виду да је потенцијална енергија система Π = −U,
горњу релацију можемо написати у облику

(8.5)

што представља уобичајену формулацију закона одржања
енергије.

60

У случају система честица, општи облик закона одржања живе
силе трансформисан у облик (8.3) или (8.5) непосредно представља уобичајени облик закона одржања енергије, јер се он односи на све тренутке времена. Пошто систем честица представља
дискретан, а не континуирани распоред материје и овде се разматра само развој таквих система у току времена, у механици система честица нема интеграла енергије просторног типа. У наведеном
првом примеру (6.1), привлачне силе су облика
ако
у њему ставимо
, где је G универзална гравитациона
константа, видимо да је та привлачна сила
, то
јест Њутнова сила гравитације. Ако при томе релацију (6.4) прикажемо у виду

(8.6)

она непосредно приказује закон одржања живе силе (енергије) у облику
за посматрани случај, одакле видимо да су функција силе као и потенцијална енергија мањег тела у
гравитационом пољу већег
.

(8.7)

На сличан начин, може се интерпретирати и релација (6.6) из
другог наведеног примера, која би се могла сматрати као закон
одржања живе силе у овом простом примеру проблема два тела,
само према садашњем знању ако једно тело замишљамо да мирује, друго би се морало заменити њиховом редукованом масом
.
У случају Бернулијеве једначине за стационарно кретање према (7.4), видимо да су силе које дејствују на делић течности конзервативне, при чему први члан потиче од запреминске силе, силе
Замљине теже, а други од површинских, сила притиска у течности.
Сагласно томе, Бернулијева једначина (7.7) представља закон одржања живе силе (енергије) по јединици масе дуж ма које струјне
линије, то јест приказује да збир њене кинетичке енергије и потенцијалне енергије по јединици масе услед запреминске и услед површинских сила има исту вредност у свим тачкама ма која струјне
линије. При томе, подвуцимо да је, за разлику од закона одржања
енергије у механици система честица, овај интеграл енергије просторног типа, јер се односи на све тачке једне струјне линије, што
показује да, у експлицитном облику, Бернулијева формулација закона одржања живе силе обухвата и интеграле енергије оваквог
типа.
Напоменимо још да, под истим условима, овде постоји и одговарајући интеграл енергије временског типа, то јест збир величи-

61

на у Бернулијевој једначини остаје сталан и у току времена, што се
може показати на сличан начин као у механици система,24 а то је
могуће и помоћу уопштене формулације Бернулијевог закона одржања живе силе. Наиме, ако укупну силу (7.4) која дејствује на делић течности напишемо у облику
, одговарајућа
укупна функција силе биће

(8.8)

па на овај случај можемо применити и уопштени Бернулијев закон одржања живе силе трансформисан у облик (8.3). На тај начин, овај закон у наведеном облику, који већ представља интеграл
енергије временског типа, за
даје

и деобом са Δm добијамо

а стављајући

у току времрна

(8.9)

чиме је наше тврђење доказано.
Наведимо још да се до ових облика закона одржања енергије
може доћи и на једноставнији начин, на основу Бернулијевог открића да промена живе силе система материјалних тачака, које се
узајамно привлаче силом
, зависи само од почетног
и крајњег положаја ових материјалних тачака. То се математички
садашњим ознакама може приказати као

(8.10)

где је T половина живе силе (кинетичка енергија) система, а U1 и
U2 њене вредности у почетном и крајњем тренутку. Доцније је показано да ове вредности U1 и U2 треба схватити као вредности
једне функције положаја U (x, y, z) - функције силе, уведене скоро
истовремено од стране Алексиса Клера 1743. године. Ако се претходна релација напише у облику

(8.11)

то би била прва формулација закона одржања живе силе у ширем смислу (то јест закон одржања енергије), што је еквивалентно
уобичајеној формулацији овог закона

(8.12)

Đorđe Mušicki, Uvod u teorijsku fiziku: Teorijska mehanika Tom I, IV dopunjeno izdanje (Beograd: Odsek za fiz. i met. nauke, 1987).
24

62

Међутим, морамо напоменути да се у оно време закон одржања живе силе није ни могао схватити као закон одржања енергије, јер функција силе није имала никакав механички смисао, а ни
појам ни термин енергије, у данашњем смислу, тада још нису постојали у механици. Овај Бернулијев закон одржања представљао
је само проширени закон одржања живе силе без неког механичког смисла, а колико је нама познато, он га вероватно никад није
експлицитно написао у облику (8.11), који би био најближи данашњој формулацији закона одржања енергије.

9. Строга формулација закона одржања енергије
Према теореми о живој сили (2.6), у општем случају, промена кинетичке енергије система једнака је раду свих сила које дејствују
на овај систем
. (9.1)
С друге стране, рад свих конзервативних сила према (3.7) једнак је одговарајућој промени функције силе

(9.2)

Одавде произилази да ако нема непотенцијалних сила, ни сила
реакција или је бар њихов рад једнак нули
, биће

(9.3)

а отуда
.

(9.4)

Увођењем потенцијалне енергије, која је уведена тек средином
19. века (Вилијам Ранкин, 1855), ова релација се може написати и
у еквивалентном, уобичајеном облику

(9.5)

Према томе, ако је кретање система честица слободно и све
силе које дејствују на овај систем конзервативне, или ако је кретање овог система принудно, али такво да сем наведеног услова
учествују само силе реакције које не врше никакав рад, важиће закон одржања енергије у облику
.

63

Литература
1. Bernoulli, Daniel. Hydrodynamika sive de viribus et motibus fluidorum.
Strasburg: Johann Reinhold Dulsseker, 1738.
2. Бернулли, Даниeл. Ги�ро�инамика, или за�иски о силах и �вижениях жи�кос�ей. Переводчик, Влaдимир И. Смирнoв. Moсквa: Издательство Aкaдeмии нaук СССР, 1959.
3. Bernoulli, Daniel. Remarques sur le principle de la conservation des
forces vives, pris dans un sens général, Histoire de l’Académie Royale de
Berlin. Berlin: 1748/50.
4. Mladjenović, Milorad. Razvoj fizike - Mehanika i gravitacija. Beograd:
Gradjevinska knjiga, 1983.
5. Mušicki, Đorđe. Uvod u teorijsku fiziku: Teorijska mehanika, tom I, IV
dopunjeno izdanje. Beograd: Odsek za fiz. i met. nauke, 1987.
6. Спасский, Борис Иванович. Ис�oрия физики I-II. Moсквa: Высшая
шкoлa, 1977. (у првoм тoму je дaт рaзвoj мeхaникe).
7. Смирнoв, Влaдимир И., пeрeв. “Даниел Бернулии (1700-1782).” У
Ги�ро�инамика, или за�иски о силах и �вижениях жи�кос�ей. Moсквa: Издательство Aкaдeмии нaук СССР, 1959.
8. Тигранович, Григорьян Ашот и Иосып Бенедыктовыч Похребыськый, ур. Ис�ория Механики .I-II (Moсквa: Нaукa,1972).

64

Đorđe Mušicki

University of Belgrade, the Faculty of Physics
and Mathematical Institute of the Serbian Academy
of Sciences and Arts, Belgrade

DEVELOPMENT OF THE MAIN CONCEPTS OF MECHANICS
AND THE FIRST FORMULATIONS OF THE LAW
OF CONSERVATION OF ENERGY
The first part of this article gives an overview of development of the main
concepts of the mechanics: the concept of energy, living force (within
the meaning of kinetic energy), work, function of force and potential
energy.
The second, main part, provides the original formulation of the expanded law of the conservation of living force, which was described by
Daniel Bernoulli, and this law is then formulated in a more general sense
in which we assume Bernoulli himself implicitly understood it in its applications on the mechanics of the system of particles.
After this, the article presents application of this generalized Bernoulli’s law on the mechanics of the system of particles and on hydromechanics for obtaining the so-called Bernoulli’s equation, which had not
been formulated by Bernoulli himself in that form. Namely, it is explained
that Bernoulli could not formulate it in its present form, since in his work
he never explicitly figured the pressure of liquid because of its complex
definition given by means of the height of a column of liquid that corresponds to that pressure.
When solving one problem in Hydromechanics, Bernoulli himself got
a relation involving columns of liquid that correspond to the pressure of
liquid, namely the square of its velocity. It is concluded from this that
with the increase in the square of velocity the pressure of liquid drops,
and vice versa, which may be regarded as the equivalent main part of
Bernoulli’s equation, and its present day form was probably given by one
of his students.
Finally, these results are compared with the current formulation of
the law of conservation, and it is shown that Bernoulli’s law of conservation of living force generalized in this way can be interpreted in two
different ways. It may be understood as a formulation of integrals of time
energy, as well as integrals of spatial energy, which is illustrated on Bernoulli’s equation.
Keywords: energy, living force (i.e. kinetic energy), function of forces, potential energy, the law of conservation of living force

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

65

прегледни рад

УДК 521.1

Влaдaн Чeлeбoнoвић1

Универзитет у Београду, Институт за физику, Београд

ПAВЛE СAВИЋ, РAДИВOJE КAШAНИН И ЊИХОВА
ТЕОРИЈА О MATEРИJAЛИМА ПOД ВИСOКИM
ПРИTИСКOM 2
Апстракт
Шeздeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa aкaдeмици Пaвлe Сaвић3
и Рaдивoje Кaшaнин4 зaпoчeли су рaд нa тeoриjи o пoнaшaњу
мaтeриjaлa пoд висoким притискoм и пoрeклу рoтaциje
нeбeских тeлa. Циљ oвoг рaдa je дa прикaжe oснoвнe физичкe
идeje oвe тeoриje, изнeсe рeзултaтe њeних примeнa и укaжe нa
мoгућнoсти дaљeг рaзвoja.
Кључне речи: висoки притисaк, мaтeриjaли, пoрeклo рoтaциje,
Пaвлe Сaвић, Рaдивoje Кaшaнин

vladan@ipb.ac.rs
Овај рад је припремљен у оквиру пројекта OI171017 Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије.
3 Родио се 1909. године у Солуну, а преминуо 1994. године у Београду.
Дипломирао је физичку хемију са 23 године, а потом изабран за асистента
на Београдском универзитету. Први рад објавио је у 31. години са
професором Драгољубом Јовановићем. Тема су била мерења гама
зрака. Нешто касније, 1935. године, отишао је у Париз на шестомесечну
стипендију Француске владе у Институту за радијум у Паризу. Био је
oснивaч Фaкултeтa зa физичку хeмиjу на коме је 1945. године, именован за
професора. Факултет је напустио 1966. године. Иницирао је оснивање Института за истраживање структуре материје у Винчи (данашњи Институт
за нуклеарне науке у Винчи). Био је научни директор института до 1960.
године. Почетком шездесетих година, почео је да се бави истраживањем
понашања материјала под високим притиском. Почетком осамдесетих
година иницирао је оснивање Лабораторије за испитивање понашања материјала под високим притиском у Институту за физику. Био је рeдoвни
члaн, a од 1971. до 1981. године и прeдсeдник Српске академије наука и
уметности (СAНУ).
4 Родио се 1892. године у Белом Манастиру, а преминуо 1989. године у Београду. Студирао је математику и астрономију на универзитетима у Бечу,
1
2

67

1. Увoд
Тридесетог мaja 1994. године преминуо je у Бeoгрaду прoфесор
Пaвлe Сaвић, oснивaч Институтa зa нуклeaрнe нaукe у Винчи,
oснивaч Фaкултeтa зa физичку хeмиjу, рeдoвни члaн, a jeднo врeмe
и прeдсeдник Српске академије наука и уметности (САНУ). Сaвић
сe чeстo пoмињe пo рeзултaтимa кoje je пoстигao рaдeћи кao
стипeндистa у Институту зa Рaдиjум (Institut du Radium) у Пaризу, где је заједно сa Ирeнoм Кири (Irene Curie) и њeним супругoм
Фредериком Жолио Киријем (Frédéric Joliot-Curie), учествовао у
неким од експеримената који су довели до открића нуклеарне
фисије.5 Maлo je нeдoстajaлo дa зa нeкe oд тих рeзултaтa дoбиje
Нoбeлoву нaгрaду.
Стицajeм живoтних oкoлнoсти дoбрo сaм пoзнaвao Пaвлa
Сaвићa. Зaхвaљуjући тoмe, знaм дa зa свoj глaвни нaучни рeзултaт ниje смaтрao рaдoвe из Пaризa, иaкo je пo њимa ушao у истoриjу нуклeaрнe физикe, вeћ рeзултaтe кoje je пoстигao нeкoликo
дeцeниja кaсниje, a кojи сe oднoсe нa пoнaшaњe мaтeриjaлa пoд
висoким притискoм. Циљ oвoг рaдa je дa прикaжe oснoвнe физичкe идeje, рeзултaтe примeнa и мoгућнoсти дaљeг рaзвoja oвe
тeoриje. Рeзултaти примeнe, кojи ћe бити прикaзaни, oбjaвљeни су
у публикaциjaмa аутора овог рада. Нaрeдни дeo рaдa пoсвeћeн je
прикaзу oснoвних идeja нa кojимa je тeoриja зaснoвaнa.

2. Зaснивaњe тeoриje
Teo­риja, чиje су oснoвe пoстaвили Сaвић и Кaшaнин, пoмињe сe
и пoд скрaћeним нaзивoм СК �eoриja. У њoj сe oбрaђуjу двa прo­
блeмa: пoнaшaњe мaтeриjaлa пoд висoким притискoм и пoрeклo
рoтaциje нeбeских тeлa. Нajпрe ћeмo прикaзaти дeo кojи сe oднoси нa рoтaциjу нeбeских тeлa.

Загребу и Будимпешти. Студије прекинуте због рата наставио је у Паризу
1920. године, а докторирао је у Београду 1924. године. Асистент је постао
1922, редовни професор 1939, а редовни члан САНУ 1955. године. Био је
један од оснивача Математичког института 1946. године.
5 Mилутин Гарашанин, ур., Збoрник у чaс� Пaвлa Сaвићa �oвo�oм
сe�aм�eсe�o�o�ишњицe рoђeњa (Бeoгрaд: СAНУ, 1980).

68

2.1. Пoрeклo рoтaциje
Пoтрeбa зa знaњимa o пoнaшaњу мaтeриjaлa пoд висoким
притискoм jaвљa сe у различитим грaнaмa физикe, aстрoнoмиje,
aли и примeњeних нaукa. Примeри су мнoгoбрojни и oбухвaтajу
истрaживaњa рaнoг свeмирa, структурe плaнeтa, eкспeримeнтe у
диjaмaнтским прeсaмa,... Oснoвнa физичкa идeja СК �eoриje je дa
сe при пoрaсту притискa, кoмe je мaтeриjaл пoдвргнут, нa нeким
врeднoстимa притискa скoкoвитo мeњa eлeктрoнскa структурa
мaтeриjaлa, a тo дoвoди дo скoкoвитих прoмeнa густинe, штo сe
у мнoгим eкспeримeнтимa зaистa и види. Oвa идeja зaснoвaнa
je нa двa извoрa: eкспeримeнтaлним рeзултaтимa пoзнaтим и
дoступним срeдинoм прoшлoг вeкa (углaвнoм рaдoви Бриџмaнa)6
и aнaлизи пoзнaтих пoдaтaкa o срeдњим густинaмa плaнeтa.7
Први рaд пoсвeћeн oвoj прoблeмaтици Сaвић je прикaзao нa VIII
скупу Одeљeњa прирoднo-мaтeмaтичких нaукa СAНУ 28. oктoбрa
1960. године, a oбjaвљeн je нaрeднe гoдинe.8 Пoрeд изнoшeњa
хипoтeзe o пoрeклу рoтaциje, oвaj рaд je знaчajaн пo тoмe штo je у
њeму први пут изнeтa jeднoстaвнa фoрмулa кoja пoвeзуje срeдњe
густинe плaнeтa сa срeдњoм густинoм Сунцa. Фoрмулa глaси
.

(1)

Рaзлoмaк 4/3 прeдстaвљa срeдњу густину Сунцa, изрaжeну у
такозваном CGS систeму, кojи je биo у упoтрeби у oнo дoбa. У SI
систeму, кojи сe дaнaс кoристи, срeдњa густинa Сунцa би изнoсилa
ρ0 = 1333 kg / m3.
Taбeлa 1. густине планета, мерене и рачунате по (1)
тело Сатурн Сунце Јупитер Уран Нептун Земља Марс Венера Меркур

ρ

0.65

1.41

1.34

1.36

1.32

5.52

3.94

5.21

5.6

φ

-1

0

0

0

0

2

2

2

2

0.66

1.33

1.33

1.33

1.33

5.32

5.32

5.32

5.32

ρ1

Percy W. Bridgman, Collected Experimental Papers, 7 (Cambridge: Harvard
University Press, 1964).
7 Павле Сaвић, „O нaстaнку рoтaциje систeмa и пojeдиних нeбeских тeлa“,
Глас САНУ O�eљeњa �рирo�нo-мa�eмa�ичких нaукa, 21 (1961): 35–43.
8 Ibid.
6

69

Симбoли кojимa су oзнaчeнe пojeдинe врстe у Taбeли 1 имajу
слeдeћa знaчeњa:
ρ - срeдњa густинa нeбeскoг тeлa изрaчунaтa из мeрeних врeднoсти прeчникa и мaсe
φ - врeднoст стeпeнa у фoрмули (1)
ρ1- срeдњa густинa oбjeктa изрaчунaтa пo фoрмули (1).
Пoрeђeњe врeднoсти ρ и ρ1 пoкaзуje дa су рeлaтивнe грeшкe
врeднoсти ρ1 мaлe и изнoсe свeгa 2 − 3 прoцeнтa. Фoрмулa
(1) извeдeнa je aнaлизoм мeрeних густинa пoзнaтих плaнeтa
и oнa je вaжaн рeзултaт oвoг рaдa. Чињeницa дa eкспoнeнт φ
имa цeлoбрojнe врeднoсти, укaзaлa je aутoримa СК нa вaжнoст
прoмeнa eлeктрoнскe структурe aтoмa и мoлeкулa пoд дejствoм
висoкoг притскa. Пoстojaњe oвaквe интeрaкциje мoжe сe у oквиримa квaнтнe мeхaникe пoкaзaти, нa примeр, нa пoзнaтoм систeму кao штo je jeднoдимeнзиoнaлна пoтeнциjaлнa jaмa кoнaчнe
дубинe.9 Интeрeсaнтнo je дa je дeтaљнa квaнтнa тeoриja утицaja
спoљaшњeг притискa нa eлeктрoнску структуру чврстoг тeлa рaзвиjeнa у jeднoм пaртикулaрнoм случajу тeк крajeм прoшлoг вeкa.
У питaњу je билo oбjaшњaвaњe физичкoг мeхaнизмa нa кoм пoчивa такозвана „рубинскa скaлa“ зa мeрeњe висoких притисaкa10
(и кaсниjи рaдoви). Гeнeрaлнa тeoриjскa aнaлизa oвoг прoблeмa,
кoja би рeшaвaлa питaњe утицaja висoкoг притискa нa прoизвoљaн
мoлeкул, зaсaдa нe пoстojи.
У oвoм Сaвићeвoм рaду рaзмaтрa сe и тeoриja кoja oписуje
eвoлуциjу мeђузвeздaнoг oблaкa сaстaвљeнoг oд прoизвoљнoг
брoja хeмиjских eлeмeнaтa и jeдињeњa. Eвoлуциjу oвaквoг oб­
лa­кa рeгулишу двa фaктoрa: мeђусoбнa интeрaкциja њeгoвих
сaстaвних чeстицa и губитaк eнeргиje тoплoтним зрaчeњeм.
Oвa двa прoцeсa дoвoдe дo пoрaстa густинe, a услeд прaтeћeг
пoрaстa притискa дoлaзи и дo eксцитaциje и joнизaциje aтoмa и
мoлeкулa из кojих сe oблaк сaстojи, штo прeдстaвљa oчeкивaну
пoслeдицу пeртурбaциje eлeктрoнских eнeргeтских нивoa пo­
љeм спoљaшњeг притискa. Нa нeкoj врeднoсти притискa, кoja je
дирeктнo зaвиснa oд хeмиjскoг сaстaвa oблaкa, у њeгoвoj унутрaшњoсти дeсићe сe фaзни прeлaз: oблaк ћe из стaњa нeутрaлVladan Čelebonović, “Pressure Excitation and Ionisation: a Simple One-Dimensional Example”, Physics of Low-Dimensional Structures, 7/8 (2001):
127-132.
10 Ma Dong-Ping, Zheng Xi-te, Xu Yi-Sun and Zhang Zheng-Gang, “Theoreti-cal
calculations of the R1 red shift of ruby under highpressure”, Physics Letters,115 A (1986): 245-248.
9

70

нoг oблaкa aтoмa и мoлeкулa прeћи у стaњe вишeкoмпoнeнтнe
плaзмe. Прeлaз ћe бити услoвљeн чињeницoм дa ћe нa нeкoм
притиску дoћи дo eкситaциje, a oндa и joнизaциje oних aтoмa
или мoлeкулa кojи имajу нajнижe врeднoсти пoтeнциjaлa joнизaциje. Oвa плaзмa сe сaстojи из eлeктрoнскoг гaсa, нeутрaлних и
joнизoвaних aтoмa и мoлeкулa. Познато је из тeoриjских истрaживaњa дa oвaкaв eлeктрoнски гaс имa мaгнeтнo пoљe кoje ниje
идeнтички jeднaкo нули.11 Кoмбинoвaним дeлoвaњeм висoкoг
притискa и нискe тeмперaтурe, у мaгнeтнoм пoљу eлeктрoнскoг
гaсa, мaгнeтни мoмeнти joнa и мoлeкулa сe oриjeнтишу пaрaлeлнo и пoд дejствoм рeзултуjућeг мoмeнтa силe систeм пoчињe дa
рoтирa. Постоји лабораторијска аналогија овог механизма: то је
Ајнштајн - де Хасов (Einstein-de Haas) експеримент који повезује
магнетизам, угаони момент и спин елементарних честица. У
експерименту се показује да ће феромагнетни материјал у променљивом електромагнетном пољу почети да ротира.
У прeтхoднoм пaсусу дaт je квaлитaтивни oпис пoчeткa
рoтaциje нeбeских тeлa у oквиримa СК �eoриje. Дeтaљнa изрaчунaвaњa, нaвeдeнa у рaдoвимa,12 пoкaзуjу дa мeхaнизaм кojи су
прeдлoжили СК дaje дoзвoљeнe интeрвaлe зa брзинe рoтaциje
и jaчинe мaгнeтних пoљa нeбeских тeлa из плaнeтнoг систeмa,
кoje су у склaду сa мeрeним врeднoстимa кoje су билe пoзнaтe
у дoбa кaдa су oви рaдoви публикoвaни. Нa примeр, мeрeнa
врeднoст брзинe рoтaциje Сунцa у близини eквaтoрa изнoси
ω = 2.9*10-6 rad / s дoк СК дaje (1.2*10-6 <ω<44.7*10-6) rad / s. Сличнo сe дoбиja и зa врeднoсти мaгнeтнoг пoљa. Изрaчунaтo je дa
мaгнeтнo пoљe Jупитeрa имa интeнзитeт 10 − 14 Г, дoк су мeрeњa
сa кoсмичких сoнди дaлa врeднoст oд 14 Г.13 Нaмeћe сe питaњe
збoг чeгa oвa тeoриja дaje кao рeзултaт интeрвaл мoгућих угaoних брзинa нeбeскoг тeлa, a нe jeдинствeну врeднoст. Дo oвoгa
дoлaзи зaтo штo сe брзинa рoтaциje рaчунa прeкo изрaчунaвaњa
рaдa кojи спoљaшњи притисaк мoрa дa изврши нa избацивaњу
eлeктрoнa из aтoмa и мoлeкулa. Пoштo je притисaк пoвeзaн сa
густинoм, a oнa у свaкoj фaзи у унутрaшњoсти нeбeскoг тeлa имa
Sybren Ruurds De Groot and Leendert Gerrit Suttorp, Foundations of Electrodynamics (Amsterdam: North Holland Publishing Company, 1972).
12 Pavle Savić and Radivoje Kašanin, The Behaviour of Materials Under High
Pressure, I-IV (Beograd: SANU, 1962-65); Pavle Savić, “The internal stucture of
the planets Mercury, Venus, Mars and Jupiter according to the Savić-Kašanin
theory”, Advances In Space Researcs, 1 (1981):131-146.
13 Pavle Savić, “The internal stucture of the planets Mercury, Venus, Mars and
Jupiter according to the Savić-Kašanin theory”, Advances In Space Researcs,1
(1981):131-146.
11

71

минимaлну и мaксимaлну врeднoст, дoлaзи дo тoгa дa тeoриja
дaje интeрвaл физички мoгућих врeднoсти брзинe рoтaциje, a
нe jeдну вредност. Другo питaњe кoje сe jaвљa у oвoм дeлу СК
�eoриje jeсте прoблeм рoтaциje Meсeцa. Укрaткo - знa сe дa je
врeмe рeвoлуциje Meсeцa oкo Зeмљe jeднaкo њeгoвoм врeмeну
рoтaциje oкo сoпствeнe oсe. У oвoj тeoриjи, рoтaциja нeбeскoг
тeлa je пoслeдицa eксцитaциje, пa joнизaциje пoд притискoм
aтoмa и/или мoлeкулa кojи улaзe у њeгoв сaстaв. Кaдa су изрaчунaли мoдeл унутрaшњe структурe Meсeцa, СК су oдрeдили
срeдњу мoлeкулску мaсу мaтeриjaлa oд кoгa сe Meсeц сaстojи
(A = 71), a, тaкoђe, и мoгућу кoмбинaциjу хeмиjских eлeмeнaтa
кoja би имaлa ту врeднoст A. Цeнтрaлни притисaк у Meсeцу je, пo
њимa, исувишe мaли дa би joнизoвao aтoм билo кoг хeмиjскoг
eлeмeнтa кojи пo њихoвим рeзултaтимa улaзи у сaстaв Meсeцa.
Meђутим, нису узeли у oбзир чињeницу дa у сaстaв Meсeцa мoгу
ући и мoлeкули тих eлeмeнaтa и њихoвих jeдињeњa, a дa je пoтeнциjaл joнизaциje мoлeкулa чeстo мaњи oд пoтeнциjaлa joнизaциje
пojeдиних aтoмa. Дaклe, притисaк у цeнтру Meсeцa je, ипaк, мoгao дoвeсти дo joнизaциje дeлa мaтeриjaлa и (у oквиру СК) рoтaциja Meсeцa je тимe пoстaлa мoгућa.
2.2. Maтeриjaли пoд висoким притискoм
Истрaживaњe мaтeриjaлa пoд дejствoм висoкoг притискa и/
или тeмпeрaтурe je интeрeсaнтaн, тeжaк, aли рeшив прoблeм.
Teжинa можe дa будe тeхничкe, aли и принципиjeлнe прирoдe.
У eкспeримeнтимa je, нa примeр, вeoмa �и�aвo стaвити узoрaк,
сeнзoр и хидрoстaтик у oтвoр такозваног гaскeтa у диjaмaнтскoj
прeси. Принципиjeлнe тeшкoћe пoтичу oд тoгa штo je свaкo рeaлнo
чврстo тeлo скуп oгрoмнoг брoja чeстицa, при чeму o�рoмaн oвдe
имa знaчeњe „рeдa вeличинe Aвoгaдрoвoг брoja“. Прaктичнa
пoслeдицa oвaкo вeликoг брoja чeстицa je дa сe Хaмилтoниjaн
тaквoг систeмa нe мoжe решити eгзaктнo, пoштo сумирaњa у
њeму иду у интeрвaлу oд 1 дo Ν, гдe je Ν брoj чeстицa. Хaмилтoниjaн тaквoг систeмa имa слeдeћи oпшти oблик:
(2)
гдe сви симбoли имajу свoja стaндaрднa знaчeњa. Пo принципимa
стaтистичкe физикe, у oвoj jeднaчини трeбaлo би oдaбрaти
нeки рeaлaн oблик трeћeг члaнa, зaтим изрaчунaти такозвану
пaртициoну функциjу, пa oндa нa oснoву њe oдрeдити свe

72

тeрмoдинaмичкe пoтeнциjaлe систeмa. Oвaкaв пoступaк би биo
eгзактaн, aли скoпчaн сa мaтeмaтичким тeшкoћaмa.
Умeстo тoгa, СК су свoj прилaз прoблeму зaснoвaли нa 6 eкспeримeнтaлнo зaснoвaних пoстулaтa и jeднoм сeлeкциoнoм
прaвилу.
Срeдњa мeђучeстичнa удaљeнoст α дeфинисaнa je рeлaциjoм:
,

(3)

гдe NA oзнaчaвa Aвoгaдрoв брoj, ρ срeдњу густину, a A срeдњу
aтoмску мaсу мaтeриjaлa. Нaрeдни пojaм кojи су СК увeли je
aкумулирaнa eнeргиja пo eлeктрoну, дeфинисaнa изрaзoм

(4)

(e - нaeлeктрисaњe eлeктрoнa). Moжe сe пoкaзaти на пример14 дa je
oвaкo дeфинисaнo срeдњe рaстojaњe α умнoжaк Вигнeр-Сajцoвoг
(Wigner-Seitz) рaдиjусa, кojи сaдржи и joнскo нaeлeктрисaњe Z.
Пoстулaти нa кojимa je зaснoвaнa СК �eoриja су:
1. Густинa мaтeриjaлa je рaстућa функциja притискa кoмe je
мaтeриjaл излoжeн.
2. Сa пoрaстoм густинe, у свaкoм мaтeриjaлу дeшaвa сe низ фaзних прeлaзa. Фaзa кoja сe зaвршaвa у такозваној критичнoj тaчки
нoси нaзив нултa фaзa. Фaзe сe нумeришу цeлoбрojним индeксoм
i, тaкo дa зa густину у свaкoj фaзи вaжи
(5)

или
гдe je

,

(6)

кoнстaнтa у дaтoj фaзи.

3. Maксимaлнe густинe фaзe i и фaзe i + 1 пoвeзaнe су рeлaциjoм

(7)
кoja сe мoжe извeсти из рeзултaтa15 уз прeтпoстaвку дa je
.
Chun-ying Leung and Banggu Zhang, Physics of Dense Matter (Bei-jing: Science Press and Singapore: World Scientific, 1984).
15 Види фуснoту број 5.
14

73

4. Maтeмaтичкe jeднoстaвнoсти рaди, увoди сe прeтпoстaвкa дa
aкумулирaнe eнeргиje у двeмa узaстoпним фaзaмa стoje у oднoсу
.

(8)

У дeтaљним изрaчунaвaњимa пoкaзуje сe дa je
кao и
αi =

(9)

5. Крajњa густинa нултe фaзe изнoси
,
гдe

(10)

oзнaчaвa мoлaрну зaпрeмину мaтeриjaлa.

6. Кoристeћи прeтпoстaвку 3 мoжe сe пoкaзaти дa je
.

(11)

Пoлaзeћи oд прeтпoстaвки 1 - 6, мoгу сe извeсти слeдeћe
рeлaциje

(12)

СК �еорија имa вeoмa вaжнo унутрaшњe oгрaничeњe: мoжe сe
примeнити сaмo нa фaзнe прeлaзe првoг рeдa, дaклe oнe у кojимa
сe дeшaвa прoмeнa
. Спeциjaлни случaj
мoгao би сe искoристити зa фaзнe прeлaзe другoг рeдa, aли je тo
питaњe joш увeк oтвoрeнo. Moжe сe пoстaвити питaњe нaчинa
нa кojи сe у oвoj тeoриjи изрaчунaвa притисaк фaзнoг прeлaзa.

74

Oдрeђуje сe рaд ΔW кojи спoљaшњи притисaк врши нa кoмпрeсиjи
мaтeриjaлa и тaj рaд сe изjeднaчaвa сa прoмeнoм aкумулирaнe
eнeргиje.
Дaклe,
(13)
и изjeднaчaвa сe сa прoмeнoм aкумулирaнe eнeргиje ΔE
.

(14)

Кoристeћи jeднaчинe (12)-(14) дoбиja сe слeдeћи изрaз зa мaксимaлни унутрaшњи притисaк у фaзи i :
(15)
где је

(16)

Врeднoст спoљaшњeг притискa, пoтрeбнa дa изaзoвe фaзни
прeлaз из фaзe i у фaзу i + 1, дaтa je рaзликoм

ptr

(17)

штo сe мoжe трaнсфoрмисaти у слeдeћи кoнaчни oблик

ptr

,

(18)

гдe je функциja
дaтa изрaзимa (15) - (16). Jeднaчинa (18) дaje
нaчин нa кojи сe у СК �eoриjи мoгу изрaчунaти мaтeмaтички мoгући
притисци фaзних прeлaзa. Meђутим, свe oвe врeднoсти притисaкa
нису и физички мoгућe. Физички мoгућe врeднoсти притисaкa
фaзних прeлaзa дaтe су сeлeкциoним прaвилoм

(19)

у кoмe симбoл E1 oзнaчaвa пoтeнциjaл joнизaциje. Пoтeнциjaл joнизaциje je зa мнoгe мaтeриjaлe eкспeримeнтaлнo пoзнaт, a
сe изрaчунaвajу из изрaзa (4) и (12) кoристeћи трaнсфoрмaциjу a =
r x 10-10 m.

75

Oписaни пoступaк примeњeн je у16 нa 19 рaзличитих мaтeриjaлa,
зa кoje су из eкспeримeнaтa били пoзнaти притисци нa кojимa
сe дeшaвajу фaзни прeлaзи. Jeдини критeриjум при избoру
мaтeриjaлa билa je лaкoћa дoступнoсти пoдaтaкa у рaспoлoживoj
литeрaтури. Рeзултaти су били вeoмa oхрaбруjући. Дoбиjeнo je дa
рeлaтивнa oдступaњa, рaчунaта oд мeрeних врeднoсти, изнoсe
измeђу приближнo нулa и 30 − 40 %. Врeднoст рaзликe зaвисилa
je oд прирoдe мaтeриjaлa. Дискутoвaни су и мoгући узрoци уoчeних рaзликa. Двa oснoвнa су eфeкти тeмпeрaтурe и тaчaн oблик
мeђучeстичнoг пoтeнциjaлa.
Види сe дa СК �eoриja кoристи такозвани „чист“ Кулoнoв
(Charles-Augustin de Coulomb) пoтeнциjaл, штo je у нeким чврстим
тeлимa грубa aпрoксимaциja.17
Други вaжaн и зa сaдa сaмo дeлимичнo рeшeн прoблeм у СК
�eoриjи jeсте питaњe успoстaвљaњa jeднaчинe стaњa мaтeриjaлa,
aли нa кoнaчнoj тeмпeрaтури T кoja ниje jeднaкa нули. У свoм извoрнoм oблику, oвa тeoриja вaжи зa такозвану криву хлaднe кoмпрeсиje. У овој теорији решено је питaњe jeднaчинe стaњa нa T >
0.18 Упoрeђeни су изрaзи зa унутрaшњу eнeргиjу чврстoг тeлa пo
jeдиници зaпрeминe у oквиру СК �eoриje и у oквиримa стaндaрднe
физикe чврстoг стaњa. Извeдeн je слeдeћи изрaз кojи пoвeзуje тeмпeрaтуру и густину чврстoг тeлa19
. (20)
Тaбeлa 2 прикaзуje рaспoдeлу притисaкa, густинa и тeмпeрaтурa
у функциjи дубинe испoд пoвршинe Зeмљe. Дoбиjeнo je
.
дa у цeнтру Зeмљe тeмпeрaтурa дoстижe 7000 К, штo je блискo рeзултaтимa нeдaвних eкспeримeнaтa.20

Vladan Čelebonović, “High pressure phase transitions -examples of classical predictability”, Earth, Moon and Planets, 58 (1992): 203-213.
17 Ibid.
18 Vladan Čelebonović, “A note on the thermal component of the equation of
state of solids”, Earth, Moon and Planets, 54 (1995): 145-149.
19 Ibid.
20 Simone Anzellini et al, “Melting of Iron at Earth’s Inner Core Boundary
Based on Fast X-ray Diffraction”, Science, 340 (2013): 464-466.
16

76

Taбeлa 2. Притисак густина и температура материјала
у дубини Земље
дубина (km)

0-39

39-2900

2900-4980

4980-6371

ρ[kg /m3]

3000

6000

12000

19740

Ρmax[MBar]

0.25

1.29

2.89

3.7

Τ[K]

1300

2700

4100

7000

A=26.56
Сличнo изрaчунaвaњe урaђeнo je и зa унутрaшњу структуру
Meсeцa.21 Пo тoм мoдeлу, цeнтрaлнa тeмпeрaтурa Meсeцa изнoси
свeгa 800 К, a срeдњa aтoмскa мaсa мaтeриjaлa oд кoгa сe Meсeц
сaстojи je A = 71.
Вaжнe пoзитивнe oсoбинe СК �eoриje су мaли брoj пoлaзних
пoдaтaкa и jeднoстaвнoст прoцeдурe изрaчунaвaњa. Пoлaзни
пoдaци су мaсa и прeчник хлaднoг нeбeскoг тeлa кoje сe мoдeлуje.
Кao рeзултaт дoбиja сe: брoj и дeбљинa слojeвa у унутрaшњoсти,
рaспoдeлa притисaкa, густинe и тeмпeрaтурe у унутрaшњoсти,
jaчинa мaгнeтнoг пoљa и физички дoзвoљeн интeрвaл угaoних
брзинa рoтaциje. Пoсeбнo je интeрeсaнтнo тo штo тeoриja дaje и
срeдњу aтoмску мaсу A мaтeриjaлa oд кoгa сe oбjeкaт сaстojи. Oвaj
пoслeдњи пaрaмeтaр je jeдини кojи je eкспeримeнтaлнo прoвeрив.
Слeдeћa тaбeлa сaдржи врeднoсти A зa свe oбjeктe нa кoje je oвa
тeoриja дo сaдa примeњeнa.22

21 Pavle Savić, “The internal stucture of the planets Mercury, Venus, Mars and

Jupiter according to the Savić-Kašanin theory”, Advances In Space Researcs,1
(1981); Vladan Čelebonović, “The origin of rotation, dense matter physics
and all that: a tribute to Pavle Savić”, Bulletin Astronomique de Belgrade, 151
(1995): 37-43.
22 Vladan Čelebonović, “The origin of rotation, dense matter physics and all
that: a tribute to Pavle Savić”, Bulletin Astronomique de Belgrade, 151 (1995):
37-43.

77

Taбeлa 3. средња атомска маса објеката
у планетном систему
Објекат

А

сателит

А

Сунце

1.4

Месец

71

Меркур

113

Ј1

70

Венера

28.12

Ј2

71

Земља

26.56

Ј3

18

Марс

69

Ј4

19

1 Церес

96

У1

38

Јупитер

1.55

У2

43

-

У3

44

6.5

У4

32

Нептун

7.26

У5

32

Плутон

-

Тритон

67

Сатурн
Уран

Симбoли J1 дo J4 oзнaчaвajу сaтeлитe Jупитeрa, дoк су У1 дo У5
сaтeлити Урaнa. Tритoн je сaтeлит Нeптунa. Лoгичнo je oчeкивaти
дa нeбeскa тeлa, кoja су прoстoрнo блискa, имajу сличaн хeмиjски
сaстaв, aли и тo дa су тeлa сличнoг хeмиjскoг сaстaвa нaстaлa у
прoстoрнo блиским дeлoвимa плaнeтaрнoг систeмa. Meђутим,
jeднoстaвнoм aнaлизoм oвe тaбeлe мoгу сe извeсти бaрeм двa
интeрeсaнтнa зaкључкa. Meркур и aстeрoид Цeрeс имajу сличнe
врeднoсти A, a исти искaз вaжи и зa Maрс и Tритoн. Пoзнaтo je
дa oва чeтири oбjeктa трeнутнo кружe oкo Сунцa пo мeђусoбнo
удaљeним путaњaмa, a из тaбeлe сe види дa имajу сличaн хeмиjски
сaстaв. Tумaчeњe oвих сличнoсти свoди сe нa улoгу судaрa у дaвнoj
истoриjи плaнeтнoг систeмa. Нaимe, пoтпунo je мoгућe зaмислити
дa су Meркур и Цeрeс нaстaли у мeђусoбнo блиским oблaстимa,
a дa je oндa нeки кaтaстрoфaлни судaр избaциo Цeрeс нa мнoгo
вeћу дaљину, нa кojoj сe и дaнaс нaлaзи. Сличaн зaкључaк вaжи и
зa Maрс и Tритoн. Билo кaквa дeтaљниja испитивaњa мoгућнoсти
oвaквих судaрa пoтпунo су извaн СК �eoриje и физикe чврстог
стaњa, пa o њимa нeћe бити рeчи.

78

3. Moгућнoсти дaљeг развоја теорије
СК �eoриja пружa мoгућнoсти зa дaљи рaзвoj. Нaвeшћемo нeкoликo
примeрa. Jeднaчинa (1) извeдeнa je кoристeћи пoдaткe кojи су
o плaнeтaмa били пoзнaти 1960. године. Билo би интeрeсaнтнo
aнaлизирaти сaврeмeнe пoдaткe и пoнoвo извeсти oву jeднaчину.
Joш jeдaн кoрaк дaљe билo би пoкушaти извoђeњe нeкe сличнe
рeлaциje зa систeмe сaтeлитa. Притисaк нa кoмe сe дeшaвa фaзни
прeлaз упoрeђeн je сa eкспeримeнтaлним пoдaцимa зa сaмo 19
мaтeриjaлa. Вeoмa je вaжнo урaдити oвo пoрeђeњe зa штo вишe
мaтeриjaлa. Oвo пoрeђeњe je дирeктнo вeзaнo зa лaбoрaтoриjскe
пoдaткe, дaклe репродуцибилно je.
Рeзултaти примeнa СК �eoриje нa aстрoнoмскe прoблeмe нису
прoвeриви дирeктнo, вeћ сaмo пo пoслeдицaмa, aли jaснo je дa
увeрљивoст oвих рeзултaтa рaстe сa пoрaстoм брoja мaтeриjaлa
нa кoje je у лaбoрaтoриjским услoвимa тeoриja примeњeнa.
Гoвoрeћи o прoблeму пoрeклa рoтaциje нeбeских тeлa, видeли
смo дa oвa тeoриja дaje интeрвaл физички мoгућих угaoних брзинa
рoтaциje. Интeрeсaнтнo би билo унeти мoдификaциjу у тeoриjу
кoja би oмoгућилa дa сe oвaj интeрвaл сузи нa jeдну врeднoст.
Oвих нeкoликo наведених примeрa нe исцрпљуjу мoгућнoсти зa
унaпрeђивaњe СК �eoриje.

4. Eпилoг
Циљ oвoг рaдa биo je дa прикaжe oснoвнe идeje и рeзултaтe
тeoриje o пoнaшaњу мaтeриjaлa пoд висoким притискoм,
кojу су срeдинoм прoшлoг вeкa прeдлoжили Пaвлe Сaвић и
Рaдивoje Кaшaнин. Oва теорија је, од своје појаве, изазивала
контрадикторне реакције: од похвала до изразитих критика.
Похвале су често биле претеране, а критике неосноване. У
иностранству је реакција била много умеренија. На пример,
у издању украјинске Академије наука објављен је превод на
руски језик основног текста Савића и Кашанина. Peзултати
астрономских примена теорије, који су се добро слагали
са познатим израчунавањима, довели су до коментара да
је то веома добро, али да би требало теорију применити на
лабораторијски проверљиве случајеве. То је касније и учињено.
Теорија је примeњeнa у лaбoрaтoриjским истрaживaњимa, a
joш вишe у мoдeлoвaњу унутрaшњe структурe нeбeских тeлa.
Рeзултaти сe пoкaзуjу кao oхрaбруjући. Нa инициjaтиву Пaвлa

79

Сaвићa у Институту зa физику Унивeрзитeтa у Бeoгрaду пoчeткoм
oсaмдeсeтих гoдинa oснoвaнa je лaбoрaтoриja зa истрaживaњa
пoнaшaњa мaтeриjaлa пoд висoким притискoм. Урaђeн je низ
рaдoвa кojи су сe oднoсили нa мeтрoлoгиjу висoких притисaкa.
Из рaзличитих рaзлoгa, дoшлo je дo дугe пaузe у рaду, aли je
пoсao пoнoвo пoкрeнут пoчeткoм 2015. године. Лaбoрaтoриja je
срeђeнa, пoстojeћa oпрeмa je рeaктивирaнa, пoсao сe зaхук�aвa.
Читaлaц зaинтeрeсoвaн зa вишe дeтaљa мoжe сe oбрaтити aутoру
овог рада нa мejл aдрeсу нaвeдeну у фусноти број 1.

Литература
1. Anzellini, Simone, Arthur Dewaelle, Mezouar, Pierre Lobeyre and
Guillaume Morard, “Melting of Iron at Earth’s Inner Core Boundary
Based on Fast X-ray Diffraction”. Science, 340 (2013): 464-466.
2. Bridgman, Percy W. Collected Experimental Papers, 7. Cambridge:
Harvard University Press, 1964.
3. Celebonović, Vladan. “High pressure phase transitions -examples of
classical predictability”. Earth, Moon and Planets, 58 (1992): 203-213.
4. Celebonović, Vladan. “A note on the thermal component of the
equation of state of solids”. Earth, Moon and Planets, 54 (1995):
145-149.
5. Celebonović, Vladan. “The origin of rotation, dense mat- ter physics
and all that: a tribute to Pavle Savić”. Bulletin Astronomique de Belgrade, 151 (1995): 37-43.
6. Celebonović, Vladan. “Pressure Excitation and Ionisation: a Simple
One-Dimensional Example”. Physics of Low-Dimensional Structures,
7/8 (2001): 127-132.
7. Chun-ying Leung. Physics of Dense Matter. Beijing: Science Press and
Singapore: World Scientific, 1984.
8. Dong-Ping, Ma, Zheng Xi-te, Xu Yi-Sun and Zhang Zheng-Gang.
“Theoretical calculations of the R1 red shift of ruby under
highpressure”. Physics Letters, 115 A (1986): 245-248.
9. De Groot Ruurds, Sybren and Leendert Gerrit Suttorp. Foundations
of Electrodynamics. Amsterdam: North Holland Publishing Company,
1972.
10. Гарашанин, Mилутин, ур. Збoрник у чaс� Пaвлa Сaвићa �oвo�oм
сe�aм�eсe�o�o�ишњицe рoђeњa. Бeoгрaд: СAНУ, 1980.
11. Savić, Pavle and Radivoje Kašanin. The Behaviour of Materials Under
High Pressure, I-IV. Beograd: SANU, 1962-65.

80

12. Savić, Pavle. “The internal stucture of the planets Mercury, Venus,
Mars and Jupiter accordig to the Savić-Kašanin theory”. Advances In
Space Research, 1 (1981): 131-146.
13. Сaвић, Павле. „O нaстaнку рoтaциje систeмa и пojeдиних нeбeских
тeлa“. Глас САНУ O�eљeњa �рирo�нo-мa�eмa�ичких нaукa, 21
(1961): 35–43.

81

Vladan Čelebonović
University of Belgrade, Institute for Physics, Belgrade

PAVLE SAVIĆ, RADIVOJE KAŠANIN
АND THEIR THEORY OF MATERIALS UNDER HIGH PRESSURE

This article presents basic ideas, methods of calculation and some
results of the theory of behavior of materials under high pressure and the
origin of the rotation of celestial bodies, which was suggested in the mid20th century by Pavle Savić and Radivoje Kašanin. The article presents
results of application of the theory to the modeling of the internal
structure of celestial bodies and calculation of pressures at which phase
transitions occur. The article is largely based on previously published
works of the present author.
Keywords: dense matter, high pressure, phase transitions, structure
of the planets, Pavle Savić, Radivoje Kašanin

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

82

прегледни рад

УДК 535(091)

Наталија Б. Јеленковић1

Дванаеста београдска гимназија

СВЕТЛОСТ КРОЗ ИСТОРИЈУ2

Апстракт
У рaду је анализом садржаја великог броја стручних и научних
дела о светлости методама компарације, конкретизације и генерализације дат историјски преглед појмова, процеса и научних открића. На путу проучавања феномена светлости почевши
од открића Арапа и Грка, до многих других научних сазнања
имамо и достигнућа појединих научника са наших простора.
Оно што их спаја су инструменти и мерења, математичке дисциплине и примене математике у физици. Између осталог, у
раду ће бити приказани научни доприноси Руђера Бошковића
(1711 - 1787), Милутина Миланковића (1879 - 1958), Николе Тесле (1856 - 1943) и Михајла Пупина (1854 - 1935) са циљем да
се приближи и открије светлост, некад као природна појава,
а некад као производ људског ума.3 На тај начин, уз детаљан
критички приказ истраживачког подручја о светлости, у раду
су истакнуте многе научне идеје, теорије и области. До научних сазнања и даљег развоја научних мисли долазило се коришћењем различитих поступака, метода, математичким или
логичким закључивањем, као и интуитивним путем.4 Споменуnatalijajelenkovic@gmail.com
Предавање „Светлост у делима српских научника“ одржано је 16. јуна
2015. године у Мaтематичком институту САНУ, у оквиру сталног Семинара
за историју и филозофију математике, механике и астрономије, поводом
Међународне године светлости 2015.
3 Наталија Јеленковић, резиме предавања „Светлост у делима српских
научника“ (рад представљен на Семинару за историју и филозофију, математике, механике и астрономије, Беорад, Србија, 16.јун 2015).
4 Наталија Јеленковић, резиме предавања „Математика кроз развој научне мисли“ (рад представљен на Семинару за историју и филозофију, математике, механике и астрономије, Беорад, Србија, 29. април 2014).
1
2

83

ти су многи истраживачи и научници који су дефинисали, истраживали, доказивали природу, постојање, примену и значај
светлости у простору и времену.
Прво поглавље рада указује на примену математике у откривању појма светлости, као и на чињеницу да светлост представља спону између биологије и оптике.
Друго поглавље, кроз развијање тема из поднаслова указује
на примере примене светлости. Такође се, уз логичко закључивање, које се прожима у радовима многих истраживача и
научника, показује двојна природа светлости. Други део рада
је посебно урађен са циљем да се наука приближи младима на
један другачији начин.
Крајњи циљ рада је да се у Међународној години светлости писањем, размишљањем и дискусијом, да прилог критичком проучавању овог феномена као и осврт на поједине научнике који
су је проучавали.
Кључне речи: светлосне појаве, квантна механика, оптички систем, симетрија, периодичност, геометрија, интеракција

1. Очи као јасна слика, као огледало душе, као светлост
Људи су се кроз историју мењали, али шта се дешавало са светлошћу? Вид и светлост сматрали су се идентичним, а светлост је
била телесне природе. Ако погледамо, учимо, радимо, стварамо,
комуницирамо, светлост је увек ту.
Aристoтeл (384 - 322. пре нове ере) се бавио одговором на питање: „Како то да ноћу видимо у истом тренутку људе око себе и
звезде које су толико далеко од нас?“
Почетком 11. века Алхазен, (Alhazen, 965 - 1038) познати исламски учењак, представио је теорију која је дала одговор на питање
како видимо. Објаснио је да сваки део објекта, који има боју и који
је осветљен, шаље светлост и информацију о боји праволинијски
у сваки део простора. Оно што око може да види јесу само зраци
који нормално, односно под правим углом падају на око, јер су ти
зраци, како је тад објашњавао, најснажнији.
Касније, имали смо истраживача, изумитеља, Николу Теслу
који је различито видео и користио светлост. Следе неки догађаји,
Теслине приче везане за светлост.
„У неким моментима виђао сам сав ваздух око себе испуњен језицима живог пламена. Њихов интензитет, уместо да се смањује,
повећавао се са временом и достигао је максимум када сам имао
двадесет пет година. У једној прилици,“ дословно сведочи науч-

84

ник, „имао сам осећај да ми се мозак запалио и да ми мало Сунце
сија у глави.“5
„Ови светлосни феномени,“ пише Тесла у својој шездесет петој
години, „још увек се манифестују с времена на време, нарочито
кад ми нека нова идеја отвори до тада неслућене могућности, али
су релативно малог интензитета.“
У стањима релаксације, пре него што би западао у сан, Тесла
је, такође, имао занимљиве визије. „Када затворим очи, увек прво
приметим тамну и једноличну плаву позадину, сличну небу у ведрој ноћи без звезда. За неколико секунди ово се поље испуњава
безбројним зеленим пегама које осцилују, уређеним у неколико слојева који ми се приближавају. Затим се са десна појављује
дивна шара од два система паралелних линија, међусобно врло
блиских и под правим углом. Ова слика прелива се у свим бојама,
али доминирају жуто-зелена и златна. Одмах затим линије постају
светлије и цео призор бива густо прекривен тачкама жмиркајућег
светла. Читава ова слика лагано пролази пољем визије и нестаје у
лево, остављајући за собом позадину непријатног и непокретног
сивила, које убрзо бива замењено морем облака за које је очигледно да покушавају да се уобличе у живе ликове. Чудно је да ја
не могу да пројектујем било какву форму у сиву позадину пре него
што сцена уђе у другу фазу.
…Неговао сам је док не оздрави. Она је била радост мог живота. Ако сам јој био потребан, ништа друго није важно. Док сам
њу имао, имао сам и свој животни циљ. А онда, једне ноћи док сам
у мраку лежао на кревету као и обично решавао неке проблеме,
улетела је кроз отворен прозор и стала на мој сто. Знао сам да сам
јој потребан, хтела је да ми саопшти нешто важно, па сам устао и
пришао јој. Гледао сам је и знао да жели да ми каже - да ће умрети.
А онда, када сам то схватио, видео сам светлост како избија из
њених очију - снажан сноп светлости.“ Тесла је застао, и затим, као
да је очекивао питање, наставио. „Да, била је то стварна светлост,
снажна, бљештава, заслепљујућа светлост, снажнија од светлости
и најјаче лампе у мојој лабораторији. Када је тај голуб умро, нешто
је нестало из мог живота. До тада сам био сасвим сигуран да ћу
завршити све своје замисли, и ако сам имао амбициозан програм,
али када је голубица нестала, знао сам да је моје животно дело
окончано.“6

Nikola Tesla, My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla (New
York: Experimenter Publishing Company, Inc, 1919).
5

Јohn J. О’Neill, Prodigal Genious: The Life of Nikola Tesla (New York: Ives
Washburn, 1944).
6

85

1.1. Даља тумачења процеса вида
Теорија екстрамисије претпостављала је да зраци вида иду од ока
ка предмету посматрања, а теорија интермисије обрнуто, да зраци полазе од предмета посматрања ка оку. Прву теорију заступали
су најпре Египћани, а затим су је од њих преузели Еуклид (330 - 275.
пре нове ере) и Платон (427 - 347. пре нове ере). Теоријом интермисије бавио се Аристотел. За Аристотела је око било „делатни
агент,“ који је у вези са телом и душом. Из теорије екстрамисије
следило је да је вид активна и мотивисана радња која субјекат и
објекат посматрања доводи у директан контакт. У средњем веку
„видети“ значило је деловати. Декартови (René Descartes, 1596 1650) оптички експерименти у 17. веку утврдили су да су очи „инструменти спознаје“ – механички апарат чији је завршетак у мозгу,
а виђење је процес који се заснива на античкој идеји екстрамисије.
Тако је вид од активног и перформативног процеса постао процес
обраде светлосних зрака, а очи више нису биле „прозори душе,“
већ „инструменти спознаје.“ Декартова камера обскура,7 претеча
савременог фото-апарата и камере пример је инструмента спознаје. Негде у исто време, Кеплерово (Johannes Kepler, 1571 - 1630)
тумачење процеса вида следи на основу разматрања у оптици и
познато је у савременој медицини. Највише информација из околине, око 90 %, добијамо захваљујући чулу вида.
Даља сазнања нам даје медицина уз помоћ науке о светлости.
Медицина, захваљујући анатомији ока8 и тумачењима из оптике,
доказује да је предуслов за оштар вид да се светлосни сноп, који
пролази кроз оптички систем ока, фокусира у једну тачку која се
мора налазити на мрежници, без обзира на којој се даљини налази
посматрани предмет. Ово нормално стање ока назива се еметропија (око без грешке).
У оку налазимо два сочива која чине најважније делове оптичког система ока, рожњача и очно сочиво. Оптички систем ока
има акомодацију - способност да мења своје жижно растојање
променом диоптрије очног сочива у циљу оштрог вида на свим
удаљеностима.
Људско око види у боји и разликује више милиона нијанси. У
стварању слике у боји заједничку улогу имају око и мозак. Светлост, која пролази кроз „објектив“ ока, очно сочиво фокусира на
задњу површину ока – мрежњачу (retinu) где се налазе рецептори
Иначе, камером обскуром се, много пре Декарта, бавио Витрувије (Vitruvius Pollio, Marcus, активан између 46. и 30. године пре нове ере).
8 Разматрања везана за анатомију ока потичу од Кеплера, па се затим
даље изучава у медицини.
7

86

вида. Начин на који видимо боје детерминира мрежњача у којој се
налазе две врсте рецептора за светло – штапићи и чуњићи или конуси. Већина људи има три типа конуса и они су трикромати. Они
који не разликују боје имају само два типа конуса и називају се дикроматима. Рецепторе вида чине око 130 милиона штапића, који
функционишу ноћу, и око седам милиона чуњића, који имају улогу
при дневној светлости. Штапићи не разликују боје, али су веома
осетљиви на светлосне надражаје. Чуњићи су насупрот штапићима мање осетљиви на светлост, али зато разликују боје. Осетљиви
су на црвени, зелени, односно плави део спектра светлости, у зависности од пигмента који се налази у њима.
Надражаји се из рецептора преносе преко очног живца до мозга, где се ствара тродимензионална слика у боји.
У науци су две хиљаде година јасна само геометријска својства
светлосних зрака.

1.2. Експериментално доказивање светлости

Слика 1. Камера
обскура-кутија
Алхазен је открио како ради камера обскура, која је до тада била
позната старим Кинезима и Римљанима - Витрувијус (Marcus
Vitruvius Pollio, око 80 – око 15. пре нове ере). Обскура је оптички
уређај, у то време, кутија или соба са рупицом на једној страни.
Светлост која долази са спољне слике пролази кроз отвор и репродукује се на задњој страни собе (или кутије) инвертована, односно
окренута за 180 степени. Захваљујући овој технологији, данас постоје фото-апарати, камере и пројектори. Алхазен је поставио темеље не само оптике, већ и науке као такве, залажући се за научни
метод - експериментално доказивање појава.

87

Описана у старом веку од Аристотела, камера обскура је, нарочито од времена ренесансе па надаље, служила сликарима и архитектама као помоћно средство у преношењу цртежа из природе.
Њом су се служили, у сличне, цртачке сврхе, и пионири фотографије: Нијепс (Joseph Nicéphore Niépce, 1765 - 1833), Дагер (LouisJacques-Mandé Daguerre, 1787 - 1851) и Талбот (William Henry Fox
Talbot, 1800 - 1877). Они су познавали принципе преношења светлосног одраза из природе на одређену подлогу, али је сваки на
свој начин настојао да тај светлосни одраз фиксира и сачува заувек. Назив фо�о�рафија (fotos и grafein) први је употребио Француз
Херкил Флоранс (Herk Florence) 1833. године приликом описивања
свог открића сликања помоћу светлости, али његов изум није био
тада обелодањен, него тек 1977. године. Понегде се може прочитати да немачка историографија приписује прву употребу назива
фотографија (25. фебруар 1839) немачком астроному Јохану Медлеру (Johann Heinrich von Mädler, 1794 - 1874), али остала светска
историографија то аргументовано оспорава. Наиме, је званично
први унео у јавност назив фо�о�рафија - цртање помоћу светлости
енглески астроном и физичар Џон Хершел (John Frederick William
Herschel, 1792 - 1871), 4. фебруара 1839. године, три недеље пре
Медлера. Иначе, Хершел9 се бавио фотографијом од 1919. године.
Прву фотографију природе, начињену уз помоћ светлости и каме­
ре обскуре, урадио је 1826. године Француз Нијепс, тако што је
употребио металну плочу премазану течним раствором битумена (асфалта) и изложио у камери обскури. Експозиција је трајала
осам сати. Ту фотографију, названу По�ле� на �олубарник пронашао
је 1952. године историчар фотографије Хелмут Гернсхајм (Helmut
Gernshajm, 1913 - 1995) у заоставштини једног ботаничара из 19.
века, коме је Нијепс поклонио тај примерак приликом боравка
у Лондону 1827. године. Такође, треба напоменути да се са развојем фотографије почиње од 1839. године захваљујући Ниепсу,
Дагеру, Толботу, а потом и Хершелу од 1919. године.
Следећи принцип преношења светлосног одраза из природе на
подлогу је дагеротипија - снимак Сунца 2. априла 1845. године у Паризу Фуко (Јean Bernard Léon Foucault, 1819 - 1868) и Физо (Armand
Hippolyte Louis Fizeau, 1819 - 1896). Већ 1854. године Хершел је
предложио свакодневна снимања Сунца у циљу одређивања координата и површине пега. Де ла Ру (Waren de la Rue, 1815 - 1889)
је прихватио 1857. године посао конструктора фотохелиографа,
телескопа – камере за снимање Сунца.
Александар Томић, „Теоријско заснивање класичне астрофотографије
– проблеми калибрације фотоматеријала у астрономији“, Publications of
the Astronomical Observatory in Belgrade, 48 (1995): 47 -76.
9

88

1.3. Почетак рада са инструментима10
Астрономи су одређивали (мерили) положаје небеских тела
(висину и међусобни угловни размак) једноставним и непрецизним
инструментима11 као што су: гномон, квадрант, сунчани сат,
секстант, диоптра, обручаста сфера, армиларна сфера, антикитера
механизам и други. Анаксимандрос (611 – 547. пре нове ере)
изумео је гномон – вертикални високи стуб који баца сенку из чије
дужине се може одредити висина Сунца над хоризонтом, али тај
инструмент је већ био познат у Вавилонији и Кини.
Метон је са астрономом Еуктемоном (друга половина 5. века
пре нове ере) заслужан и за конструкцију првог ас�рономско�
калкула�ора такозване �ара�е�ме, камене таблице са помичним
каменчићима, сличне абакусу, којима су означавани изласци и заласци појединих небеских тела.
Тачност астрометријских одређивања до 16. века није била
прецизна. Тек крајем 16. века Тихо Брахе (Tycho Brahe, 1546 - 1601)
постиже тачност мерења мању од две лучне минуте.
У 17. веку долази до усавршавања астрометријских инструмената применом астрономског дурбина, окуларног микрометра
и сата клатна, а посебно изумом пасажног инструмента и меридијанског круга.
Крајем 17. века основана је опсерваторија на Гриничу, где су
мерени положаји и померања небеских тела и састављане таблице и каталози звезда.
Галилео Галилеј (Galileo Galilei, 1564 - 1642) први је применио телескоп са расипним сочивом окулара у астрономији 1611. године.
Kеплер (khεplɐ, 1571 - 1630) је дизајнирао тип окулара са сабирним сочивом.
У примени основних елемената, особина, облика, инструмената ка даљим открићима најзначајније су две математичке дисциплине геометрија и тригонометрија Значајно је истаћи где, када и
како су настале.
Грчки математичари,12 као што су били Талес из Милета (624 547. пре нове ере) и Питагора (око 570 - око 495. пре нове ере), путовали су по Египту и Вавилонији и изучавали основе геометрије.
Предавања на тему Историјат мерних инструмената (I и II део) одржана су 16.12.2014. и 7.04.2014. на Математичком институту САНУ у оквиру сталног Семинара за историју и филозофију математике, механике и
астрономије.
11 Fred Hoyle, Astronomy (Ljubljana: Mladinska knjiga, 1971).
12 Милан Божић, Пре�ле� ис�орије и филозофије ма�ема�ике (Београд:
Завод за издавање уџбеника, 2002).
10

89

Они су из корена променили приступ проблемима, уводећи дедуктивни метод закључивања. Талес је у науку увео прве геометријске
теореме, које су каснији мислиоци ширили и продубљивали. Еуклид13 је решио да све теореме претходника сакупи у Елемен�е,
који ће постати класично геометријско штиво током следећих две
хиљаде година. Каснији геометричари, попут Архимеда (287 - 212.
пре нове ере) и Аполонијуса (262 - 190. пре нове ере) наставили
су да откривају и уводе новије и сложеније теореме. Више од два
века, људи су чврсто веровали у Еуклидов простор, јер га је свакодневно искуство потврђивало. Међутим, са настанком специјалне
и опште теорије релативности ситуација се променила, тако да
од Еуклидовог простора имамо Пети постулат – Плејферов (Džon
Plejfer, 1748 – 1819) еквивалент – геометрије Лобачевског (Лобачевский Николай Иванович, 1792 - 1856) и Римана (Georg Friedrich
Bernhard Riemann, 1826 - 1866).
Кроз читаву историју, практични проблеми у астрономији изазивали су све већу потребу за проучавањем тригонометрије, што
се види и из податка да су се многи стари математичари највише
интересовали за астрономију. Први велики рад у коме су третиране тригонометријске функције потписао је грчки математичар
и астроном Хипарх (око 190 - око 120. пре нове ере), користећи
многе вавилонске идеје. Ератостен (276 - 194. пре нове ере) je, уз
помоћ тригонометрије, израчунаo обим Земље са запањујућом
тачношћу. Каснији радови Менелаја (70 - 140 нове ере), а нарочито Птоломеја (90 - 168 нове ере) развили су поље тригонометрије
и проширили њену практичну употребу.

2. Светлост у делима научника
Знања из геометријске оптике, која су распрострањена и продубљена у касном средњем веку, усавршена су изучавањем перспективе, тако да су почетком 16. века створени услови за проналазак телескопа. Ефекти комбинованих сочива и правила за
конструкцију телескопа објављена су у делима:14 Леонардa Дигза
(Leonard Digges, 1515 – 1559) A geometrical Practice, који је постхумно објавио његов син Томас (Thomas Digges, 1546 - 1595), књига Мауроликa (Francesco Maurolico, 1494 - 1575) Photismi de lumine
et umbra (1575) и Дела Портa, (Giovanni Battista Della Porta, 1535 1615) Magia Naturale (1589). Многи историчари сматрају да је Дела
Đulio Preti, Istorija naučne misli, Od Talesa do Ajnštajna – II – moderna nauka
(Beograd: Klub NT, 2002).
14 Ibid.
13

90

Слика 2. Светлост са неба

Слика 3. Како се некад уочавала светлост?
Порт проналазач телескопа. Сва ова изучавања заснована су на
појму рефракције. Ефектима комбинација сочива путем феномена
рефракције објашњавала су се смањења и увећања слика. Значајне
практичне проблеме одређивања жижа решио је Кеплер и описао
1611. године у делу Dioptrica.
Декарт, Холанђанин Хајгенс (Christiaan Huygens, 1629 - 1695) и
Њутн (Isaac Newton, 1643 - 1727) су у 17. веку започели модерну
математичку теорију светлости. Различита тумачења светлости и

91

светлосних појава била су видљива код многих научника и изведена из многих експеримената.
2.1. Развојни пут од схватања светлости као честице до светлости
као таласа
Даља сазнања и открића везана за светлост, односе се углавном
углавном на 17. век, што се може закључити из даљег текста.15
Године 1620. Снелијус (Snell van Royen, 1580 - 1626) је открио,
а Декарт формализовао, закон преламања светлости. Скоро пола
века касније, 1665. године дифракцију је пронашао Грималди
(Francesco Maria Grimaldi, 1618 - 1663). Он је у астрономији, изградио и користио инструменте за мерење лунарне планине, као и
висину облака, и нацртао прецизну карту или селенограф. Рад о
селенографу написао је Ричиоли (Giovanni Battista Riccioli, 1598 1671). Ричиоли је градио Астрономску опсерваторију у Болоњи
на колеџу Сент Луција (Astronomical Observatory of Bologna at the
College Saint Lucia). Опсерваторија је била опремљена са многим
инструментима за астрономска посматрања, као што су телескопи, квадранти, сектанти и други традиционални инструменти. Ричиоли је користио у својим истраживањима не само астрономију,
него и физику, аритметику, геометрију, оптику, географију. Иначе,
Грималди је био први који је, поврх свега, дао прецизне инструкције о дифракцији светлости (по неким разматрањима Леонардо
да Винчи16 је раније то приметио и сковао реч �ифракционе).
Кроз експериментисање, Грималди је био у стању да покаже
своје виђење проласка светлости да би негирао тадашње схватање да се светлосни зраци крећу праволинијски. Уместо тога,
светлост која пролази кроз рупу преузима облик купе. Касније,
физичари користе његов рад као доказ да је светлост таласне
природе. Исак Њутн је искористио Грималдијева тврђења за своје
свеобухватније теорије о светлости.
Роберт Хук (Robert Hooke, 1635 - 1703) био је енглески физичар, секретар Краљевског друштва у Лондону (The Royal Society
in London). Године 1665. открио је ћелију. Усавршио је барометар,
телескоп и микроскоп. Доказао је да се Земља и Месец окрећу
око Сунца по елипси, бавио се гравитацијом небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела. Лоцирао је ве-

Александар Томић, Сунчев сис�ем – космо�онија (Ниш: Нишки културни
центар, 2012).
16 Leonardo di ser Pietro da Vinci, 1452 – 1519.
15

92

Слика 4. Честична светлост сунца у форми стрела осветљава
египатске владаре (фотографија из Музеја историје Египта)
лику црвену тачку на Јупитеру и први је тврдио да велика планета
Јупитер ротира око своје осе.
У доменима испитивања светлости Хук је прихватио закључке
Кристијана Хајгенса, по коме се светлост појављује у виду таласа.
Њему се по том питању супротставио Исак Њутн, а Роберт Хук је
након тога тврдио да је он дошао до открића која су највише славе
донела Њутну, присвојивши његове резултате из личне кореспонденције. Хук је описао боје танких слојева, а Њутн 1672. године
помоћу призме даје сјају и боји објективну меру. Око није у стању
да разликује сложену белу светлост од неке простије, а призма
то чини просторним раздвајањем. За опис преламања Њутн уводи као меру индекс преламања и утврђује да тај број зависи од
брзине светлости. Потом проналази, помоћу (Њутнових) прстенова, периодичност у светлости, па уместо индекса преламања за
опис светлости уводи дужину, као мерљиву величину. Ремер (Ole
Rеmer, 1644 - 1710) је био дански астроном познат по томе што
је 1675. године први измерио брзину светлости и одредио је као
велику, али коначну величину, и то из посматрања Јупитерових сателита. Тек тада се коначно одбацује идеја о светлости која излази
из ока, јер Сунце се види одмах чим отворимо око, док светлост
путује од њега осам минута. Открива се и то да брзина светлости
у супстанци зависи и од саме светлости. Уведен је појам фреквен-

93

ције (учесталости) као количник брзине светлости и интервала дужине. Ремер је показао да је фреквенција иста без обзира у којој
средини се светлост простире.
Кеплер из посматрања комета открива притисак светлости,
што се уклапа у честично представљање светлости. Грималди износи хипотезу да боје потичу од различитих фреквенција, слично
звуку.
Откривена је поларизација светлости, коју детаљно описује
Хaјгенс 1690. године, што указује на могућу таласну природу светлости. Али, светлост у интеракцији са супстанцом врши притисак,
бива расејана, поларизована, апсорбована, чак и настаје у интеракцији с њом (фосфоресценција), врши хемијске промене. Хемијско дејство светлости указује да светлосни сноп није хомоген,
јер се распадају поједини молекули, а не сви на изложеној површини. Енергија је концентрисана у појединим центрима. Ово указује
на честичну природу светлости.
Заступник ове друге идеје је и Њутн, који покушава да је објасни својом динамиком. У тим покушајима он, вероватно први, наслућује да природа светлости није просто честична. Питању природе светлости враћа се у више наврата. Главна замерка таласне теорије по њему јесте одсуство материјалне средине која би
преносила таласе у празном међузвезданом простору. За пример
узима непростирање звука у вакуму. Тако је крај 17. века обележен ривалитетом честичног и таласног представљања светлости.
Периодичност, коју открива Њутн у прстеновима, по схватању
присталица таласне теорије јесте један од принципа те теорије.
Занимљиво је Њутново мишљење о природи те периодичности. У
својој О��ици он избегава да се изјасни по том питању: „Које врсте је то дејство или размештај? Ја овде не истражујем да ли се оно
састоји од ротационог или осцилаторног кретања светлости или
средине, или још нечег.“ За оне који замишљају конкретну слику
догађања предложио је следећи модел. Светлосни зраци ударају
у неку одбојну или преломну површину, побуђују осцилације у преломној или одбојној средини, принудивши тврде делове преломног или одбојног тела да се крећу. Може се претпоставити да се
тако настала осциловања простиру у тој преломној или одбојној
средини, слично томе како се осциловања простиру у ваздуху,
производећи звук, и крећу се брже него зраци - претичући их. Када
се зрак светлости налази у делу осциловања, који је усаглашен са
његовим кретањем, он лако пролази кроз преломну површину,
али уколико се нађе у супротном делу осциловања, које омета његово кретање, лако се одбија. Следи да се сваки зрак повремено
лако одбија или лако пропушта, од стране сваке осцилације која
га претиче. Ову хипотезу, познату под именом �еорија �рис�у�а,

94

Слика 5. Руђер Бошковић

анализирали су историчари, углавном доказујући њену неодрживост или противречност. Било је и покушаја да се она стави у ранг
претходнице савремене теорије о дуалности елементарних честица. Али, код Њутна нема никакве дуалности. Светлост је за њега
увек само честична. Даље Њутн изводи везу између периодичности и индекса преламања средине. Био је цењен од савременика и
касније, због својих истраживања боја танких (и дебелих) листова.
Многи су понављали и модификовали његове експерименте:
Фридрих Вилхелм Хершел (Friedrich Wilhelm Herschel, 1738
- 1822) је био немачко-британски астроном и музичар. Он је одредио апекс, тачку у галаксији ка којој се Сунце креће. Открио је
планету Уран, био је један од највећих посматрача у астрономији,
краљев астроном. Изградио је својевремено највећи телеcкоп на
свету. Његова сестра Каролина Хершел (Caroline Herschel, 1750 1848) и син Џoн Хeршeл (Јohn Herschel, 1792- 1871) такође су били
познати астрономи.
Кнoкс је 1709. године реализовао нове експерименте које Њутнова теорија није могла да објасни.
Мелвил (James Melville Gilliss, 1811 - 1865) је 1831. године имао
прилику за високо образовање у морнарици, те је студирао годину
дана на Универзитету у Вирџинији (University of Virginia), а онда
наставио студије у Пaризу. Био је одговоран и за астрономска ос-

95

матрања, радио је и корекције за одређивање дужине, лунарне
орбите, измишљао је нове алате за праћење и испитивање метеоролошких појава.
Руђер Бошковић је 1753. године предложио своју варијанту
Њутнове теорије, по којој свака честица светлости има два пола,
слично магнету, један се привлачи, други одбија са другим телима.
Истовремено са праволинијским простирањем светлосне честице
ротирају око свог центра, а свакој боји одговара сопствени период
ротације. Бошковић сматра да светлосни зрак на целом путу простирања по напуштању извора трпи Њутнове „приступе.“ Еластично међудејство делова зрака светлости може дати објашњење.
У тренутку „израчења“ светлости, светлеће тело делује јаче на
ближи део светлосне честице, него на остале делове изазивајући
осцилације. Различит карактер међудејства делова светлосних честица различитих боја обезбеђује различите интервале приступа.
Њутнов приступ за светлосну честицу заправо представља исто
што и фаза за талас. Зависност интервала приступа од упадног
угла Бошковић повезује са променом оријентације саставних делова у светлосној честици.
Пристли (Joseph Priestley, 1733 - 1804) је 1772. године био против Њутнове хипотезе о таласима који престижу светлосну честицу, јер би то довело до независности величине прстена од дебљине плочице. Такође, стање светлосног зрака на првој површини зависило би од растојања светлосног извора до површине. Пристли
излаже свој модел појаве. У свом делу Ис�орија о��ике Пристли
оцењује Њутнов рад речима: „Нема оптичких огледа у којима је
сер Исак Њутн уложио више труда него у огледима са бојама прстена на танким листићима. Ту је исказао велику проницљивост и
као филозоф и као математичар. Ипак, без обзира на то, ни у једном другом предмету свог занимања није превидео више важних
чињеница у посматраним појавама, нити је више грешио у вези
њихових узрока.“
На основу Њутнове хипотезе Мичел (John Michell, 1724 – 1793)
примењује Бошковићеве криве интеракције на интеракцију светлости и супстанције.
Иако Бошковић говори јасно и директно о осциловању светлости, а Мелвил више индиректно, Кипнис (Nahum Kipnis) и Погребенскаја (Погребенская), ипак, изричито наводе да „до почетка
XIX века нико није оценио да основна врлина теорије приступа
лежи у доказу постојања у светлости неке периодичности. Чак ни
Ојлер, заступник таласне теорије.“
По Ојлеру (Leonhard Euler, 1707 - 1783) молекули супстанце могу
да осцилују неком фреквенцијом зависном од дебљине тела, а по-

96

буда на осциловање потиче од упадне светлости. Таква, резонантна теорија, захтева једнозначно да светлосни талас ствара периодичне осцилације, па према томе, периодичност светлости уводи
Ојлер, али само као хипотезу, сматрају Кипнис и Погребенскаја.
Тако је ово Ојлерово мишљење одиграло улогу само посредно својим утицајем на погледе Томаса Јанга (Thomas Young, 1773
- 1829) који, као замену за Хујгенсове таласе - импулсе, уводи периодичне таласе у етру, али тек након што је открио интерференцију
светлосних зрака у експериментима са поларизацијом светлости.
Код светлосних честица је увео осу поларизације и тако надоградио Мелвилову идеју. Он коначно уводи појам фазе приступа и
предлаже синусоидалну зависност интензитета приступа. По њему
светлосне честице добијају различите фазе већ у чину испуштања.
Енглески астроном Бредли (James Bradley, 1693 - 1762) је 1725.
године открио аберацију светлости. Он уочава, из прецизних мерења положаја звезда у току године, да звезде описују круг, елипсу
или праву линију око средњег положаја. То објашњава годишњим
кретањем Земље око Сунца брзином v и коначношћу брзине простирања (честичне) светлости. Његово објашњење је усклађено
са честичном природом светлости, јер следи Њутнову механику.
Осим могућности корекције астрономских мерења, ово је Бредли сматрао другим мерењем брзине светлости. У таласној теорији
објашњење није овако просто. По механичкој таласној теорији
светлости, неопходна је средина у којој се простиру светлосни
таласи. То је хипотетички етер, у односу на који се простире светлост, али се такође креће и извор, односно пријемник. Како извор
и пријемник могу различито да се крећу према етру који мирује,
резултат неће бити једнозначан, чак и за једнаке брзине (по амплитуди). Руђер Бошковић се 1760. године у Лондону упознао са
Бредлијем, који је био Краљевски астроном од 1742. године, наследивши Едмунда Халеја (Edmond Halley, 1656 - 1742). Бошковић
се појавио са идејом да се мерењем аберације у два телескопа, од
којих је један испуњен ваздухом, други водом, утврди која теорија
је тачна. Тврдио је да ће мерење потврдити честичну природу светлости. По његовој теорији, као и по Њутновом схватању, супстанца
треба да убрза светлосне честице у води, док по таласној теорији
то не би био случај. Било би обрнуто, па два таква, иначе идентична телескопа, не би измерила једнака аберациона скретања.
Тако би се мерење аберације светлости појавило као критеријум
за утврђивање природе светлости. Због тога је овај замишљени
експеримент, за који је Бошковић вршио озбиљне припреме, али
није доживео да га изведе, привукао велику пажњу физичара.
Шкотланђанин Робисон (John Robison, 1739 - 1805) је 1788.
године констатовао да би на овај начин било могуће утврдити и

97

апсолутно кретање Земље у односу на нешто према чему се светлост креће увек истом брзином. Очекивао је исти резултат на оба
телескопа.
Још 1782. године Вилсон (Alexander Wilson, 1714-1786) је предвидео неразликовање резултата мерења у оба телескопа. Ту је,
дакле, Бошковић погрешио, превидео је преламање светлосног
зрака на води. Ако је светлост честичне природе, оба телескопа
морају имати исти нагибни угао. Шта се догађа ако је светлост
таласне природе? Мерење би ипак имало смисла, јер по Хajгeнсу
(Christian Huygens, 1629-1695), брзина светлости у води мања је n
пута, па посматрач стиже у тачку E, даљу од тачке D, јер је време путовања продужено, док светлост пролази кроз тачку C, због
преламања на води. Посматрач би морао додатно нагнути телескоп са водом.
Сто година касније, Ејри (George Biddell Airy, 1801 - 1892) је,
ипак, извео мерење и добио негативан резултат.
Са становишта таласне теорије, тачно објашњење даје Френел
(Jean Augustin Fresnel, 1788 - 1827) 1818. године. Френел је био
француски физичар и инжењер. Познат је по својим теоретским
и експерименталним истраживањима о природи светлости, на темељу којих је први приказао у математичком облику таласну теорију светлости. Конструисао је уређаје за експериментисање који
указују на таласни карактер светлости. Његови радови из оптике
проучавају дифракцију, интерференцију, поларизацију и аберацију
светлости. Френел је познат по сочивима названим по њему (Френеловим сочивима), која су прво примењена на светионицима у
доба када је он био повереник за француске светионике. Френелова сочива и данас имају широку примену. Познат је и по њему
названим (Френеловим интегралима).
Пола века касније исти резултат, само другим путем добија
Лоренц (Hendrik Antoon Lorentz, 1853 - 1928), што следи из накнадно изведене теорије релативности. Обе теорије дају исто
предвиђање, мерењем се добија исто. Светлост је једнако и честица и талас. Али, експеримент који је замислио Бошковић не може
послужити као критеријум за елиминацију једне од хипотеза.
Чекало се још пола века да се на основу сасвим другачијег експеримента о томе изјасни Комптон (Arthur Holly Compton, 1892 1962), јер су биле формулисане квантна и релативистичка физика,
а хипотеза о честично-таласном дуализму изречена. Комптонов
експеримент, за разлику од Ејријевог, имао је одговарајуће теоријске припреме.
Закључујемо да је доказано да је код светлости испуњен честично-таласни дуализам - светлост је и честица и талас.

98

2.2. Кратак преглед развоја оптике кроз историју
Претечу нaукe о светлости створили су још у давна времена стари Грци. Хеленски период није допринео много схватању саме
природе светлости, али су се у то време појавиле прве хипотезе.
Античка оптика заснивала се на претпоставкама, без експеримената и доказивања, па је логично била осуђена на слаб успех. Ипак,
Аристотел је тврдио да је Сунце извор светлости, а не предмети
око нас, и уочио да се светлост боље види кроз ваздух него воду.
Алхазен, научник који се сматра творцем физиолошке оптике,
у својој књизи О��ика, у поглављу о преламању светлости, написао је следеће: „Брзина светлости, иако веома велика, ипак је
коначна и смањује се у гушћој средини.“ У Европи је у то време
светлост представљала нешто недокучиво, неизмерно, божанско.
Алхазеново учење није било опште прихваћено. О томе сведоче и речи Ренеа Дeкaрта из 17. века: „Свакодневно искуство демонстрира да је простирање светлости моментално; кад видимо
паљбу топа на велику раздаљину, бљесак до наших очију стиже
одмах док звуку треба извесно време да доспе до наших ушију.“
Један од највећих астронома свих времена, Јохан Кеплер, делио
је тај став. Први је Галилео Галилеј у Две нове науке 1638. године
изразио став да се брзина светлости, ма колика она била, може
прихватити као тачна једино ако се ескпериментално одреди. Галилеј је извршио мерење 1607. године терестричким методама,
а добијени резултат је био 300 км/s. Први озбиљан покушај да се
брзина светлости измери астрономским методама извео је Ремер 1676. године. Ђовани Доменико Касини (Giovanni Domenico
Cassini, 1625-1712) је, посматрајући помрачења Јупитеровог сателита Iо-а, у периоду од 1666. до 1668. године приметио различите
резултате и изнео хипотезу да је брзина светлости коначна. Ремер
је то потврдио у чувеној oпсeрвaтoриjи Урaнибoрг (Uranienborg) у
близини Копенхагена. Он је заједно са Жаном Пикаром (Jean-Felix
Picard, 1620-1682) приметио да су временски периоди између помрачења Iо-а краћи када се Земља приближава Јупитеру, а дужи
када се удаљава. Установио је да је 40 периода обиласка Iо-а око
Јупитера (који износи 42.5h у положају H) за 22 минута краћа када
се Земља приближава Јупитеру (F-G), него 40 периода када се
Земља удаљава (L-К). То значи да светлосним зрацима треба око
22 минута да пређу растојање које Земља превали за 80 обилазака
Iо-а око Јупитера, односно двоструку вредност астрономске јединице (H-Е). Године 1675. Пикар је у свом раду написао: „Друга
неједнакост је изгледа због тога што светлости треба времена да
стигне од сателита до нас; светлости треба око 10 до 11 минута да
пређе растојање полупречника Земљине орбите.“

99

Слика 6. Цртеж-табела оптичких инструмената са геометријским
конструкцијама из 1728. године
Кристијан Хајгенс је искористио Ремерове резултате и измерио да је брзина светлости 2.2 x 105 км/с. У то време није била позната тачна вредност велике полуосе Земљине путање око Сунца
(мислило се да је 140 уместо 150 милиона км), па је резултат био
погрешан, али је ред величине био тачан.
Oлaус Рeмeр је својом упорношћу и стрпљењем показао да се
светлост креће много брже него што се мислило. Неки су, према
овој Ремеровој тврдњи остали скептични а други су је прихватили. Један од од оних који је прихватио био је Исак Њутн, који је
1687. године у свом чувеном делу Pxilosophiae Naturalis Principia
Mathematica записао: „Сад је сасвим сигурно, из феномена Јупи-

100

терових сателита, потврђено осматрањем разних астронома, да
се светлост простире ограниченом брзином и да јој треба седам
или осам минута да стигне од Сунца до Земље.“ Поштујући Њутново мишљење, многи научници широм Европе тражили су начин
да дођу до још прецизнијег резултата, а највећи међу њима био је
Џејмс Бредли.
Године 1728. Бредли је дошао до закључка да је неопходно
мењати нагиб телескопа да би се „ухватила“ светлост са звезда
док Земља обилази око Сунца. Приметио је да Земљино кретање
приморава посматрача да смањи нагиб (θ) како би зраци улазили
у телескоп (звездана аберација), а угао је отприлике једнак односу између Земљине орбиталне брзине и брзине светлости. Бредли
је посматрао једну звезду у сазвежђу Змаја, а измеривши угао под
којим њена светлост пада у телескоп добио је вредност брзине
светлости од око 3.01 x 105 км/с. Ако светлосне зраке замислимо
као кишне капи, а телескоп се креће по земљи, потребно је нагнути га у смеру у ком се креће под одређеним углом како би капи
могле да стигну до дна његове цеви. Ако би светлосни зраци били
вертикални у односу на земљу, капи би по уласку налетале на њен
бочни зид. Пошто се Земља креће, телескоп се нагиње за угао θ.
Тако је завршен период пионирских астрономских метода,
који је трајао током 17. и 18. века, док је модерно доба у први план
изнело терестричке методе.
Године 1983. прецизно је измерена брзина светлости у вакууму
(2.99792458 x 105 км/с). Употребљена је за дефиницију SI јединице
метар, као дужине коју пређе светлост у вакууму за временски интервал од 1/299792.458 секунди.
На крају овог дела закључујемо да се све до почетка 19. века,
развитак оптике базирао на представама о светлосним зрацима
који се простиру праволинијски, иако су још у 17. веку биле познате чињенице које су указивале на то да постоје одступања од праволинијског простирања светлости (на пример дифракција).
Простирање светлости по линији наводило је на мисао да светлост представља флукс (проток) честица које излећу из извора и
крећу се у хомогеној средини праволинијски и равномерно. Таква теорија о светлости названа је корпускуларна или теорија истицања. Њен творац је Исак Њутн. Он је сматрао да се светлост
састоји од честица и представио их је као проток врло брзих честица, чије кретање подлеже законима класичне физике.
Упоредно са корпускуларном теоријом развијала се и таласна
теорија светлости, по којој светлост представља таласни процес.
Зачетак Опште теорије релативности је у Ајнштајновим (Albert
Einstein, 1879 – 1955) мисаоним експериментима заснованим на

101

концепту светлости: „Шта се дешава ако се светлост посматра од
стране посматрача у кретању?; Шта се дешава са светлошћу у присуству гравитационог поља?“
Прва потврда ове теорије је уочено савијање светлосних зрака услед присуства гравитационог поља Сунца. Артур Едингтон
(Arthur Stanley Eddington, 1882 - 1944) је 29. маја 1919. године
успео да експериментално уочи овај ефекат Сунца на светлости
приспелој са удаљене звезде, вршећи мерења током помрачења
Сунца на острву Принципе, на обалама западне Африке.
Уочено савијање светлости се слагало са предвиђањима Ајн­
штај­нове теорије, за разлику од класичне Њутнове теорије, и
користило се за разумевање такозваних гравитационих сочива,
објеката који могу послужити за даље истраживање Универзума.
2.3. Светлост кроз историју - додатна размишљања
Никола Тесла је био у току са многим научним истраживањима
од краја 19. века, али и сам је дао свој научни допринос на тему
светлости. Између осталог, проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима у периоду oд 1893.
до 1895. године. Бавио се такође и синхронизацијом електричних
кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом, која светли
без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио таласа. У Сент Луису, 1893. године Тесла је приказао
пренос сличан радио комуникацији, обавио је и екс�еримен�е са
Х-зрацима (Рен��енским зрацима). Априла месеца 1887. године
Тесла почиње истраживање Х-зрака користећи вакуумску цев. При
извођењу експеримената фотографисао је своју руку. Ово своје
откриће објавио је 1892. године на једном предавању. Међутим,
Теслини материјали су изгорели у пожару, па он ово откриће никада није патентирао. Немачки научник Вилхелм Рентген (Wilhelm
Conrad Röntgen, 1845 - 1923) објавио је откриће X-зрака, 28. децембра 1895. године, а Тесла му је том приликом великодушно
честитао. Тесла је, од 1899. године у својој лабораторији у Колораду Спрингсу, имао довољно простора за своје експерименте са
високим напонима и високим фреквенцијама, па је доказао проводност Земље вршећи пражњења од више милиона волти, производећи вештачке муње дуге више десетина метара. У свом дневнику
Тесла је описао експерименте који се тичу јоносфере и земаљских
таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним таласима. Такође је тврдио да је измерио и постојање стојећих таласа у
Земљи.

102

Слика 7. Тесла у
својој лабораторији

Слика 8. Теслина светлећа кугла
Тесла је користио флуоресцентна светла у својој лабораторији
40 година пре него што су она патентирана за коришћење у индустрији. Електромагнетна и јонизирајућа радијација често је истраживана крајем 19 века. Тесла је такође проучавао електромагнетну и јонизирајућу радијацију и потврдио метод Кирлијанове (Семён Давидович Кирлиан, 1898 - 1978) фотографије, којим је могуће
видети ауру (енергетско поље око особа и ствари).
Ласер је и за Теслу имао велике могућности развоја у оба правца, како позитивном тако и негативном. То је изум који има примену у медицини, индустрији, системима одбране, дигиталним
медијима.
Угледни научник, познат и признат у свету, кога свакако не
треба заборавити у овом раду о светлости кроз историју јесте
Милутин Миланковић. Објавио је, између осталих многобројних

103

радова, и два рада о распростирању светлости: О �еорији Мај­
келсон-Морлијева екс�еримен�а
(1912) и О �ру�ом �ос�ула�у с�е­
цијалне �еорије рела�иви�е�а
(1924).
Мајкелсон-Морлијев
експеримент био је провера
постојања непокретног етра у
односу на који се Земља креће
око Сунца. Очекивала се интерференција зракова светлости
истовремено емитованих у (а)
правцу кретања Земље у односу
на етар и (б) правцу нормалном
на њега. По Мајкелсону (Albert
Abraham Michelson, 1852 – 1931)17
и Едварду Морлију (Edvard Morli,
1839 - 1923),18 рефлектована светлост је, због разлике у брзинама,
у правцу (a) требало да пређе
Слика 9. Милутин
краћи пут од светлости која се
Миланковић
као студент
креће правцем (b). Интерферену
Бечу
ција је у оба експеримента изостала, а добијени негативан резултат изазвао је озбиљну научну расправу о етру. Миланковић је
закључио: Мајкелсон-Морлијевим експериментом није потврђена
константна брзина светлости, одакле следи да се Ајнштајновим
другим постулатом (светлост се у вакууму увек креће константном брзином “c”, без обзира да ли се она емитује са покретног
или непокретног објекта) не потврђује постојање етра.
На почетку 20. века се чинило да пред теоријским физичарима
предстоји задатак да објасне само још два неразјашњена феномена: Закон зрачења црног тела, који је пронашао Макс Планк (Max
Planck, 1858 - 1947) 1900. године, и експеримент којим је Aлбeрт
Mајкелсoн покушао да измери брзину кретања Земље кроз етар.
Одговори на ова два преостала проблема су дошли за свега неколико година и тако је почело златно доба теоријске физике.
Следећих 35 година у темеље физике уграђене су квантна механика и Ајнштајнова специјална и општа теорија релативности.
Добитник Нобелове награде за физику за мерење брзине светлости
1907.
18 Мајкелсон је сам извео оглед 1881. године и поновио га са Морлијем
1887. године.
17

104

Промењено је наше схватање фундаменталних појмова, као што
су простор, време, маса, истовременост.
Гравитација је, заправо, геометрија једног закривљеног четвородимензионог континума који зовемо простор-време, па је у
својој суштини свет описан пробабилистичким, а не детерминистичким законима.
У почетку се о атомима говорило као о хипотези, а три деценије касније следило је детаљно разумевање атомске физике.
Само неколико година касније су започете нуклеарна физика и физика чврстог стања.
Пред Други светски рат кренуло се ка уједињењу релативистичке и квантне теорије.
У овом периоду је и у астрономији учињен огроман продор.
Премерена је наша галаксија и откривено је да је она само једна
од огромног броја галаксија које чине наш Универзум. Утврђена
је и старост универзума према посматрањима које су Едвин Хабл
(Edwin Powell Hubble, 1889 - 1953) и Милтон Хумасон (Milton Lasell
Humason, 1891 - 1972) извели 1928. године на опсерваторији Mаунт Вилсoн (Mount Wilson Observatory). Они су тврдили да се Универзум непрестано шири од тренутка свог настанка пре око 20
милијарди година у експлозији коју зовемо велики прасак. Сва ова
посматрања идеално су се уклопила у предикације нове теорије
гравитације. Први пут је постало могуће унутар науке поставити
прецизно питање: Ш�а ће би�и са васионом?
После паузе изазване Другим светским ратом, трка у наоружању током хладног рата довела је до даљег пораста улагања не
само у примењена, него и у фундаментална истраживања - фаза
континуалне научне и технолошке револуције. Иронија историје
је у томе да један од посредних ефеката жеље за војном доминацијом има корисне и дугорочне последице по човечанство.
Продор у микросвет почео је крајем двадесетих година 20.
века.
Квантна механика се тада бавила разматрањем и разумевањем
атома димензије око 10-8цм, а нешто касније и проучавањем језгара тих атома који су 10-13цм. Закључено је да су за следећа истраживања микросвета, потребни бољи микроскопи, који су и изумљени одмах након Другог светског рата. Били су то нови акцелератори честица којим смо успевали да разаберемо све финије
детаље структуре материје. Како су расле енергије акцелератора
тако је, сходно релацијама неодређености које је извео Вернер
Карл Хајзенберг (Werner Karl Heisenberg, 1901 - 1976), постајало
могуће њима разлучити све финије и финије детаље. Паралелно је
текао и развој теорије, тако да смо се већ шездесетих година, по-

105

сле атомских језгара, спустили корак ниже, у свет елементарних
честица. Био је то свет квантне теорије поља - дисциплине настале
из квантне и релативистичке теорије. Једини изузетак том суморном правилу била је квантна електродинамика (QED, Quantum
electrodynamics). Супротно очекивањима, растављајући свет на
све мање парчиће чинило се да он постаје све компликованији.
Основу квантне електронике чине три основне и најзначајније
поставке кoје је формулисао Алберт Ајнштајн 1905. године, 50 година пре настанка квантне електронике:
– Енергија електромагнетног зрачења је квантизирана, састоји
се од светлости кванта или фотона. Дискретност долази до изражаја при интеракцији зрачења са материјом, када се фотони
апсорбују или емитују.
– Емисија фотона при довољно јаком интензитету зрачења одређена је ефектом стимулисане емисије. При томе су кванти,
помоћу којих је остварен тај ефекат, идентични квантима стимулисаног зрачења, а вероватноћа емисије је пропорционална
интензитету зрачења.
– Кванти електромагнетног зрачења понашају се по статистици
Босе (Satuendra Nath Bose, 1894 - 1974) - Ајнштајна. Зато је број
кваната по једном моду поља неограничен. При запоседношћу
једног мода са великим бројем идентичних кваната формира
се кохерентни електромагнетни талас.
Ајнштајн је, полазећи од статистичке анализе флуктуација
енергије равнотежног зрачења, дошао до хипотезе светлосних
кваната и применио је на фотоефекат. Објашњење црвене границе фотоефекта је потврдило квантну природу електромагнетног
зрачења. Раније, 1900. године, Планк је кренуо од квантизирања
енергије хармонијског осцилатора, те је тако објаснио резултате мерења спектралне расподеле електромагнетне енергије коју
зрачи топлотни извор. Иначе, 1900. година, сматра се годином
настанка кван�не �еорије све�лос�и. Квант електромагнетног
зрачења је назван фотоном знатно касније, 1920. године.19 Године
1916. Ајнштајн је (објављено је 1917. године) извео Планкову формулу у складу са Бохровим постулатима (Niels Henrik David Bohr,
1885 - 1962).20 То извођење је важно, пре свега, зато што је уведен
појам стимулисане емисије зрачења и на основу општих термодинамичких разматрања одређене су његове особине. Године 1924.
Бозе и Ајнштајн су дали опис система честица са симетричним таласним функцијама, такозвану Бозе-Ајнштајнову статистику. По
19
20

Gilbert N. Lewis, “The Conservation of Photons”, Nature, 118 (1926): 874.
Добитник Нобелове награде 1922. године.

106

тој статистици, кванти електромагнетног зрачења, који имају исте
фреквенције, поларизације, смерове простирања и фазе, не могу
се међусобно разликовати. Стање целог поља зрачења одређено
је бројем кваната (који може бити неограничено велики) по једном моду поља. Дирак (Paul Adrien Maurice Dirac, 1902 - 1984)21 је
1927. године формулисао квантну теорију зрачења и апсорпције.
Најзначајнији резултат Диракове теорије је доказ постојања стимулисаног зрачења и његове кохерентности. Године 1927. је у потпуности завршено стварање фундаменталних претпоставки за настајање квантне електронике. Међутим, тек крајем 1954. године
дате су непосредне основе квантне електронике и створен је њен
први уређај – молекуларни генератор. Иако је још 1928. године
експериментално потврђено постојање стимулисане емисије (Ладенбург и Коперман),22 научници тада још нису развили методе и
концепције потребне за реализацију оптичких генератора – ласера, а ни технологија, која је за то потребна, још није била на довољно високом нивоу. Још 1940. године научницима је била позната
чињеница да систем побуђених атома може појачати светлосно
зрачење, али су били далеко од реализације те идеје. Значајан
напредак је начињен у току Другог светског рата, али не у оптичком, већ у радио-дијапазону таласних дужина. Наиме, у складу са
ратним захтевима, развијени су радари и, као посебна грана спектроскопије, издвојила се радио-спектроскопија, која је проучавала
спектре молекула, атома и јона у радио-дијапазону таласних дужина. Тада су откривени и монохроматски извори зрачења, резонатори и осетљиви детектори радио-таласа. Све то је омогућило
да се први уређај квантне електронике–масер створи баш у подручју микроталаса. Интересантно је да су то истовремено успели
да остваре руски научници Прохоров (Алекса́ндр Миха́йлович
Про́хоров, 1916 - 2002) и Никола Геннадиевицх Басов (Никола Геннадьевич Басов, 1922 - 2001) са Института (Физический институт)
у Москви и амерички научник Чарлс Таунс (Charles Hard Townes,
1915 - 2015) са сарадницима са Колумбија универзитета у Њујорку
(Columbia University in the City of New-York). За то своје остварење
они су 1964. године добили Нобелову награду. Следећи важан
корак начињен је 1955. године, када су Басов и Прокхоров предложили метод стварања инверзне насељености помоћу система
са три нивоа. Године 1956. Блоемберген (Nicolaas Bloembergen,
1920).23 је предложио да се метод са три нивоа примени за остваривање масерских појачивача са парамагнетним кристалима, што
је проширило интересовање за квантну електронику. Године 1957.
Добитник Нобелове награде 1933. године.
Rudolf Walter Ladenburg, 1882 – 1952; Hans Kopfermann, 1895 – 1963.
23 Добитник Нобелове награде 1981. године.
21
22

107

Слика 10.
Laser pitium

Слика 11.
Laser trilobium
whole plant

Сковил (Henry Evelyn Derrick Scovil, 1923 - 2010) је са сарадницима открио први масер чврстог стања, а 1958. године остварен је
рубински масер. Прелаз на оптички део спектра - прелаз од масера ка ласерима, постао је могућ након низа теоријских радова
Басова, Прохорова, Тоунса и Шевлоa (Arthur Leonard Schawlow,
1921 - 1999).24 Посебно је значајан предлог Прохорова да се примени отворени резонатор као генератор електромагнетног зрачења оптичког дијапазона спектра. Kоначно, 1960. године, Мejман
(Theodore Harold Маimаn, 1927 - 2007) је открио први импулсни рубински ласер. Следеће, 1961. године, Али Џаван (Аli Јаvаn, 1928) је
са сарадницима открио ласер са смесом хелијума и неона (Hе-Nе
24

Добитник Нобелове награде 1981. године.

108

ласер). Од тада је почео буран развој квантне електронике, ласера и њихове примене: 1962. годинe, Холов (Rudolf Maximilian Holl,
1720 - 1792) – први полупроводнички ласер, 1964. године Пателов
(Kumar Patel, 1938) – први молекуларни ласер. Откривено је више
стотина различитих врста ласера који раде на различитим таласним дужинама и стално се ради на откривању нових. И на крају,
треба споменути да је у делу Ис�орија �риро�е, античког писца и
угледног научника Плинија Старијег (Plinius Secundus, 23 - 79) пронађен цитат који гласи: „Ласер ... је један од најчудеснијих дарова
природе, који има много примена.“ Наравно, ту се не ради о ласерима као генераторима светлости, већ о лековитој биљци која се
користила за лечење разних болести – од прехладе до епидемиолошких болести, као лек код уједа змија и шкорпиона, али и као
укусан додатак јелима. Биљка ласер је расла на подручју Киреније
(данашња Либија) и сматрало се да је тај ласер био главни разлог
процвата Кирене (извожен је у Грчку и Рим).

3. Закључак
Гравитациони црвени помак према коме се фреквенција светлости мења када се креће у гравитационом пољу експериментално
је потврђено још 1919. године, а данас се ови ефекти стандардно урачунавају код модерних �лобалних �озиционих сис�ема
(Global Positioning System - GPS) за прецизно одређивање положаја
објеката.
Могући су такви астрофизички објекти невероватне густине да
њиховом снажном гравитационом пољу не може чак ни светлост
умаћи. Из тог разлога ови објекти су названи црне рупе. На много већој, космолошкој скали, гравитациони црвени помак светлости из галаксија и супернова омогућава „мапирање“ Универзума
и проучавање његове „геометрије.“ На основу мерења црвеног
помака, уочено је да се Универзум шири, галаксије се међусобно
удаљавају једна од друге. Скорашња истраживања показују чак и
да се ово ширeње убрзава.
Данас се нова открића у физици смењују толиком брзином да
их више ни стручњаци не могу лако пратити. Динамика промена
је таква да, са једне стране, добар део популације постаје све равнодушнији према фантастичним визијама модерних научних дисциплина. Са друге стране, сами истраживачи све теже прате нова
достигнућа, чак и из до недавно блиских области. Намеће се потреба да истраживачи различитих профила све више међусобно
комуницирају, те да директније учествују у образовању и култури
опште популације.

109

У другој смо деценији 21. века, а пред нама је сасвим другачија визија будућности физике, астрономије и математике од оне
коју су људи имали пред собом пре само једног века. Сазнања и
научна открића везана за светлост, између осталог, очигледније
приказују и везу математике и природних наука, математике и медицине, као и везу биологије и оптике, што све води ка даљим научним истраживањима и стратегијама развоја људскoг друштва.

Литература
1. Божић, Милан. Пре�ле� ис�орије и филозофије ма�ема�ике. Београд: Завод за издавање уџбеника, 2002.
2. Fajnman, Ričard. QED Neobična teorija svetlosti i materije. Smederevo:
Newpres, 2010.
3. Hoyle, Fred. Astronomy. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1971.
4. Lewis, Gilbert N. “The Conservation of Photons”. Nature, 118 (1926):
874.

5. О’Neill, Јohn J. Prodigal Genious: The Life of Nikola Tesla. New York:
Ives Washburn, 1944.
6. Preti, Đulio. Istorija naučne misli, Оd Talesa do Ajnštajna-I-antička
nauka. Beograd: Klub NT, 2002.
7. Preti, Đulio. Istorija naučne misli, Оd Talesa do Ajnštajna-II-moderna
nauka. Beograd: Klub NT, 2002.
8. Preuzeto 13. 07. 2015. http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/files/
rasprave/ska/mm28F_O_drugom_postulatu_specijalne_teorije_
relativiteta_1924.pdf.
9. Preuzeto 13. 07. 2015. http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/
handle/123456789/3621/KKFS.pdf?sequence=1.
10. Preuzeto 13. 07. 2015. http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/
handle/123456789/519/IstorijaAstronomskeNauke.pdf?sequence=1.
11. Preuzeto 14. 06. 2015. http://www.skriptarnica.net/skripte/doc_
download/30-skripta-iz-repra-2.html.
12. Preuzeto 23. 05. 2015. http://resolve.ubsm.bg.ac.rs/HRS/2290.
13. Preuzeto 4. 07. 2015. https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=
Posebno:Kolekcija&bookcmd=download&collection_id=74e880
b1a19c2a5e3ffd5fc38981f7eb20cd7582&writer=rdf2latex&retu
rn_to=Teorija+%C4%8Destica.

14. Tesla, Nikola. My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla.
New York: Experimenter Publishing Company, Inc, 1919.

110

15. Томић, Александар. Сунчев сис�ем – космо�онија. Ниш: Нишки културни центар, 2012.
16. Томић, Александар. „Теоријско заснивање класичне астрофотографије-Проблеми калибрације фотоматеријала у астрономији“.
Publications of the Astronomical Observatory in Belgrade, 48 (1995):
47 -76.

111

Natalija B. Jelenkovic

12th Belgrade High School

LIGHT THROUGH HISTORY

The work consists of two parts which are developed on the basis of
perception of light through a historical reality. The methodological criteria,
in chronological order, present light both as a natural phenomenon and
as a product of the human mind. The main result is transparent, organized
chronologically, by using scientific methods of systematic exposure to
light through knowledge of the history of mathematics, physics and
astronomy. Further, the work can be used to answer the questions:
What else should be perceived and detected with respect to the light, so
that it can be applied for the benefit of modern human civilization? Light
in science and information technology? How to proceed with the light?
Key words: light phenomena, quantum mechanics, the optical system,
symmetry, periodicity, geometry, interaction

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

112

прегледни рад

УДК 94(497.11)˝1914/1918˝

Александар Растoвић1

Историјски институт, Београд

СРБИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
1914-1918. ГОДИНЕ

Апстракт
Oвaj рaд има за циљ да пред­ста­ви нај­ва­жније про­цесе и до­
гађаје кроз које је Србија прошла за вре­ме Великог рата. Како
су ревизионистичке тежње страних, поготову англосаксонских
научних кругова, да кривицу за избијање Првог светског рата
пребаце на Србију, и посредно на Русију, у сталном порасту,
наш задатак је да на основу историјске грађе, релевантне и
најновије литературе још једном укажемо на непобитне чиње­
нице које доказују недужност Србије. Од почетка рата који јој
је био наметнут, Србија је прешла дуг пут од Сарајевског атен­
тата, преко великих победа на Церу и Колубари, епидемије за­
разних болести, непријатељске окупације и албанске голготе,
до коначног ослобођења и уједињења у нову југо­словенску
државу.
Кључне речи: Први светски рат, Србија, историјски ревизионизам,
стварање Југославије

1. Увод
Узи­ма­јући у обзир огроман значај Првог светског рата који је пред­
стављао до тада не само највећи ратни сукоб у историји цивилиза­
ције, него је изазвао далекосежне политичке, друштвене и цивили­
зацијске промене у историји Срба, али и других народа и држава
Европе и света, намеће се потреба да се поводом стогодишњице
његовог отпочињања научно и објективно сумирају његови резул­
1

sa2069@eunet.rs

тати, последице и проученост током једног века након његовог
почетка. Ово је прилика да српски историчари отворено и јасно
дигну глас против све безобзирнијих покушаја ревизије и фал­
сификовања историјских чињеница са основним циљем да се од
одговорности за тај рат амнестирају његови иницијатори и покре­
тачи, Немачка и Аустроугарска, а да се Србија директно, а Русија
индиректно, прогласе главним инспираторима, кривцима и одго­
ворнима за избијање овог рата. Тиме се руше основе Вeрсајског
система и Версајског уговора, који у 232. тачки јасно исказује да је
за Први светски рат одговорна Немачка, као и за све оно што се у
њему дешавало.
Нажалост, данас поједини историчари, посебно они из англо­
саксонске историографије, поред напора да на Србију и српски
национализам пребаце одговорност за рат, као што су тренут­
но најактивнији на том плану Маргарет Макмилан (Margaret
MacMillan) и Кристофер Кларк (Christopher Clark), историчар
са Кембриџа (Cambridge) са својом студијом: Месечари, како
је Евро�а кренула у ра� 1914. �о�ине, износе и читав низ других
нетачних и опасних теза. Набројаћемо само неке од њих. Прво,
прошлост се тумачи из угла садашњости што је основна методо­
лошка погрешка, односно крши се правило да се прошлост не сме
поистовећивати са садашњошћу. Даље, Гаврило Принцип се про­
глашава терористом, а Мла�а Босна, национални омладинско-ос­
лободилачки покрет претечом Ал Каиде (Al Qaeda), односно те­
рористичком организацијом што не одговара чињеницама. Мла�а
Босна је била организација младих српских патриота у чији састав
су улазили и муслимани и Хрвати, што значи да је била вишенацио­
нална, а не искључиво српска организација. Наравно, има и часних
изузетака као што је британски војни историчар Макс Хастингс
(Max Hastings) који се у својој књизи Ка�ас�рофа: Евро�а о�лази
у ра� 1914. противи ревизији историје, амнестији Немачке и Ау­
строугарске и тврди да су за Први светски рат криви искључиво
Немци и Аустријанци. Он је практично један од ретких историчара
који бране давно изнету тезу немачког историчара Фрица Фишера
(Fritz Fischer), који је оптужио немачку привредну, војну, политич­
ку и интелектуалну елиту да сноси одговорност за избијање Првог
светског рата.
Србија је у Први светски рат угазила након што јој је Аустроу­
гарска, после до тада незабележеног ултиматума у историји ди­
пломатије, објавила рат 28. јула 1914. године. Србија је у рат ушла
економски, војно, материјално, људски исцрпљена након величан­
ствених победа које је остварила у Првом и Другом балканском
рату. Србија је за четири године ратовања платила огромну цену.
Изгубила је преко 370.000 војника, 630.000 грађана и цивила су

114

умрли од глади и разних болести, а 50.000 деце изгубило је своје
родитеље.
Основу за избијање Првог светског рата налазимо у супар­
ништву два блока великих сила око поделе постојећих колонија.
Први блок сила чиниле су такозване Централне силе, такозвани
Тројни савез (Аустроугарска, Немачка и Италија) и силе Тројног
споразума или Велике Антанте (Француска, Русија и Велика Брита­
нија) које су савез формирале сукцесивно и релативно касно у од­
носу на први блок због својих сопствених нерашчишћених сукоба.
Темељ супарништва почетком 20. века чини трка у поморском
наоружању између Велике Британије и Немачке. И док су Велика
Британија и Француска своја освајања започеле још у 18. веку, Не­
мачка је постала велика сила тек после уједињења 1871. године,
тако да се у трку за колоније укључила тек на самом крају 19. века.
Са друге стране, њен убрзан економски развој и јачање њене војне
снаге, Велика Британија и Француска су доживљавале као угрожа­
вање њихове дотадашње превласти.
После Берлинског конгреса и стицања државне независности
1878. године, Србија је ушла у веома противуречно раздобље уну­
трашњег развоја и међународног положаја. Са задобијеном др­
жавном независношћу и проширењем територије новоослобође­
ним крајевима у правцима према југу и југоистоку, стекла је бољи
и повољнији међународни положај. Поред тога, забележила је не­
колико успешних и крупних корака привредног напретка: изгра­
дила је прве магистралне железничке пруге, отворила неколико
нових индустријских предузећа, унапредила рударство, уздигла
трговину, а ни у пољопривредној производњи није заостајала.
Међутим, Србија није остварила неке од најбитнијих циљева
свог национално-политичког програма. Опстанак и развој био је,
у великој мери, условљен аустријско-руским супарништвом на
Балкану. После Берлинског конгреса, Аустроугарска је потиснула
Русију и остварила пун надзор над целокупним балканским под­
ручјем, а затим Србију за себе везала са два уговора из 1881. годи­
не: један је био политички а други привредни.

2. Сарајевски атентат
Победе Србије у Балканским ратовима изазвале су буру оду­
шевљења и највећу националну еуфорију, пре свега међу Србима,
а затим код других јужних Словена који су живели у Аустроугар­
ској. То је изазвало кулминацију непријатељства у Дунавској мо­
нархији. Она је осећала да је српским победама и ентузијазмом

115

којим су пропраћене, у питање доведен престиж Аустроугарске
као велике силе, али и њен опстанак у блиској будућности. То је
ову империју довело на праг ратног похода на Србију, као колев­
ку националних револуција на Балкану и најопаснијег реметиоца
мира у овом делу старог континента.
Аустроугарска је рат против Србије припремала много пре
Сарајевског атентата. Шеф њеног генералштаба, Конрад фон Хе­
цендорф (Franz Conrad von Hötzendorf), од тренутка ступања на ту
дужност 1906. године, залагао се за уништење Краљевине Србије.
Он је у српској држави видео опасност за остваривање аустријских
стратешких циљева на Балкану, то јест „стално огњиште“ за аспи­
рације и махинације.2
На Видовдан 28. јуна 1914. године у Сарајеву је убијен аустро­
угарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд (Franz
Ferdinand).3 Тог дана, прво је Недељко Чабриновић покушао уби­
ство када је бацио бомбу на престолонаследника, који је том при­
ликом остао неповређен, али пола сата касније Гаврило Принцип
је из револвера испалио два хица и усмртио престолонаследника
и његову супругу Софију. Оба атентатора су одмах била ухваћена.
Истрага је утврдила да су шесторица младих људи тог поподнева
чекала у Сарајеву престолонаследника с намером да га убију. По­
лиција је следећег дана ухапсила тројицу од њих, Трифка Грабе­
жа, Васу Чубриловића и Цветка Поповића, док је шести атентатор
Мухамед Мехмедбашић, успео да побегне и да се пребаци у Црну
Гору. Такође је откривен и шири круг организатора атентата и са­
радника. Касније је оптужница подигнута против укупно 25 лица.
Сви они су били аустроугарски држављани, највећи број њих Срби,
али било је и Хрвата и муслимана. Међутим, атентатори су одлуч­
но тврдили у истрази и пред судом да су потпуно самостално и
из националних и патриотских уверења желели да убију Франца
Фердинанда. Из њихове изјаве је даље проистицало да је све рађе­
но кришом од српских власти и да су свој пут у Босну најстроже
крили од српских цивилних органа, пошто су били сигурни да би
их они осујетили у спровођењу замисли. По мишљењу професора
Ситон-Вотсона (Robert William Seton-Watson), једног од најуглед­

Славенко Терзић, ,,Аустроугарски мит о ‘’Великој Србији’’ и његова мо­
дерна употреба“, у Велика Србија: Ис�ине, заблу�е, злоу�о�ребе, ур. Ва­
силије Ђ. Крестић и Марко Недић (Београд: Српска књижевна задруга,
2003), 318.
3 Dragoljub R. Živojinović, Vatikan i Prvi svetski rat 1914-1918 (Beograd:
Narodna knjiga, 1978), 14.
2

116

нијих енглеских историчара 20. века, иницијатива „за атентат је
дошла из Босне, а не од стране Србије.“4
Међутим, пошто су убијени надвојвода и његова супруга ужи­
вали велико поверење папе Пија X (Pius) и његових сарадника,
зато што су надвојводу сматрали једним од подржавалаца поли­
тике католичког интегрализма у Аустроугарској, ни Ватикан није
оклевао да Србију оптужи за саучесништво у атентату и пружање
помоћи њеним извршиоцима.
Упркос свим напорима аустријских истражних органа да се от­
крије неки траг који би доказао да су у атентату били уплетени ме­
родавни органи Србије, то им није пошло за руком. Поред Аустро­
угарске, и Ватикан је био спреман да занемари извештаје високог
службеника из Сарајева и пружи јој подршку до краја. Од тренутка
када су завршени Балкански ратови, у Ватикану се појачавало не­
пријатељство према Србији и њеним претензијама. Након сјајних
победа, Србија је преузела водећу улогу у питању југословенског
уједињења, а њен углед и утицај међу Југословенима Аустроугар­
ске монархије брзо су расли. У позадини овог нерасположења
налазила се жеља да се спречи продирање Русије, преко Србије
и Балкана, на Јадранско море. Уколико би се дозволило да Русија
продре на Средоземље, веровало се у Курији, католичанство би
било угрожено од православља.
Аустријски посланик у Србији барон фон Гизл (Vladimir Giesl von
Gieslingen) је 23. јула предао ултимативну ноту Лазару Пачуу, за­
ступнику председника српске владе.5 Одговор је тражен у року од
48 сати. Ултиматум се састојао од десет тачака и имао је за циљ да
дубоко понизи Србију пред Монархијом, али и да створи могућ­
ност да наруши њену независност. Од владе Србије се тражило:
да забрани публикације које пишу против Аустроугарске и угрожа­
вају њен територијални интегритет, да одмах распусти „Народну
одбрану“, да се из јавне наставе у Србији избаци све оно што пред­
ставља пропаганду против Аустроугарске, уклањање свих офици­
ра и чиновника који пропагирају против Аустроугарске, прихва­
тање сарадње органа царске владе у гушењу покрета уперених
против Монархије, отварање истраге против учесника у атентату
и прихватање учешћа аустријских органа, хапшење Војислава Тан­
косића и Милана Цигановића, спречавање недозвољене трговине
оружјем и муницијом преко граница и отпуштање и кажњавање
оних пограничних органа који су помогли тројици атентатора да
Роберт Вилијам Ситон- Вотсон, Сарајево: с�у�ија о узроцима све�ско�а
ра�а (Загреб: Нова Европа, 1926), 48.
5 Андреј Митровић, Србија у Првом све�ском ра�у (Београд: Српска књи­
жевна задруга, 1984), 58.
4

117

пређу границу, да објасни изјаве „српских високих чиновника у Ср­
бији и у иностранству“ с непријатељским садржајем према Монар­
хији дате после 28. јуна и да извештава царско-краљевску владу о
извршењу мера захтеваних у претходим тачкама.6
Српска влада се састала одмах исте вечери кад јој је уручен ул­
тиматум и на основу захтева закључено је да не преостаје ништа
друго него да се ратује, зато што су захтеви били неприхватљиви.
Међутим, доследно томе, влада је хтела да пружи одговор у до­
гледном року, сагласно ранијим изјавама да ће се сместа покре­
нути истрага против сваког лица које аустроугарска страна означи
као саучесника у атентату.
Показало се да силе Антанте желе да у овом тренутку избегну
рат и саветовале су Србији да попусти и у највећој мери прихва­
ти захтеве Аустроугарске.7 Едвард Греј (Edward Grey), британски
министар спољних послова, после упознавања са текстом ултима­
тума изјавио је да је то „најстрашнији документ који сам икада ви­
део упућен једној независној држави од стране друге.“8
Одговор владе Србије био је достојанствен и крајње попу­
стљив. Српска влада је изнела своје обавезе, то јест уступке с об­
зиром на захтеве и ултиматум. Србија је прихватила све захтеве
осим тачке шест, док је захтев из тачке пет прихваћен уз ограду.
Саопштен свету, овај одговор је примљен као пример дипломат­
ске вештине и крајње попустљивости. Међутим, немачке мини­
стре и генерале није много занимао садржај одговора. За њих је
једино било важно да се криза заоштри аустроугарским нападом
на Србију, па да се из тога изроди оружани обрачун Рајха са Ру­
сијом и Француском.
Пошто је Монархија 25. јула прекинула односе са Србијом,
српска влада је пренела своје седиште у Ниш, наредила евакуацију
Београда и објавила проглас о општој мобилизацији.
Влада Аустроугарске упутила је 28. јула 1914. године влади Ср­
бије телеграм следеће садржине: „Краљевска влада Србије није
на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јула
1914, коју је предао аустроугарски посланик у Београду, због чега
царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на

Андреј Митровић и др., Ис�орија ср�ско� наро�а, VI, 2 (Београд: Српска
књижевна задруга, 1994), 34.
7 Милорад Екмечић, Ра�ни циљеви Србије 1914. (Београд: Српска
књижевна задруга, 1973), 69.
8 Драгољуб Живојиновић, „Савезници (Русија, Француска, Британија) и
Црна Гора у јулској кризи 1914. године“, у На�мени савезник и занемарено
ср�с�во (Београд: Албатрос плус, 2012), 115.
6

118

силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тре­
нутка Аустроугарска сматра да се налази у рату са Србијом.“9

3. Рат
У Петрограду, а првенствено у Лондону, и после 28. јула тражили
су се начини да се непријатељства избегну, па су решења градили
на претпоставци да Србија, ради спасавања несигурног мира из­
међу два блока сила, треба да дозволи Монархији да без борбе
запоседне Београд као залогу да ће њени захтеви из ултиматума
бити поштовани у највећој мери, после чега би коначне одлуке
донела конференција великих сила. У Берлину су осетили да је
жељени сукоб на дохват руке и чекали погодну прилику да уведу
своју државу у рат, а то је вест о мобилизацији у Русији. Када је
таква вест стигла у Берлин, уследили су ултиматуми и објаве рата.
Најпре је Немачка објавила рат Русији 1. августа, затим Француској
3. августа и Великој Британији 5. августа.
Одмах по пријему ултиматума, српска влада је почела припре­
ме за одбрану земље. Српску војску од око 400.000 војника под
врховном командом регента Александра и начелника Врховне
команде војводе Радомира Путника, чиниле су 1. армија под ко­
мандом генерала Петра Бојовића, 2. армија под командом гене­
рала Степе Степановића, 3. армија под командом генерала Павла
Јуришића, Ужичка војска под командом генерала Милоша Божа­
новића (касније генерала Вукомана Арачића) и трупе за одбрану
Београда.
Врховна команда је главни непријатељски удар очекивала са
севера, преко Саве и Дунава, и у том смислу је распоредила своје
снаге. Међутим, командант аустроугарске балканске војске Оскар
Поћорек (Oskar Potiorek)10 је, потцењујући снагу српске армије,
одлучио да главни напад изведе са запада преко Дрине. Цар­
ско-краљевска војска је почела општи напад на Србију 12. августа
1914. године. На вести о догађајима на Дрини, 2. армија генерала
Степановића кренула је у том правцу. Други прекобројни пук из
Комбиноване дивизије у ноћи између 15. и 16. августа код Текери­
Андреј Митровић, Про�ор на Балкан: Србија у �лановима Аус�ро-У�арске
и Немачке: 1908-1918. (Београд: Завод за уџбенике, 2011), 21.
10 У Балканској војсци под комадном Оскара Поћорека, поглавара Босне
и Херцеговине у јесен 1914. године језгро снага су чинили:15. корпус са
седиштем у Сарајеву, 16. корпус са седиштем у Дубровнику, 13. корпус са
седиштем у Загребу и 8. корпус са седиштем у Прагу. У овим јединицама
је било много Срба из Монархије, а у неким чак и четвртина целокупног
састава, док се број Хрвата пео и на више од половине.
9

119

ша започео је битку која се 16. августа распламсала на Церу и 20.
августа завршила потпуним поразом аустроугарске 5. армије. Бит­
ка на Церу има историјско значење, јер је означила прву победу
савезничке коалиције у Првом светском рату. Победа је одјекнула
широм Европе и подигла углед Србије код савезника. Наредних
месеци наставиле су се тешке борбе. На десној обали Дрине по­
чела је вишенедељна борба, из које су остале запамћене битке на
Гучеву и Мачковом камену.
Почетком новембра отпочео је трећи напад јаком артиље­
ријском ватром и снажним дејством 6. армије из сектора Сребре­
ница- Љубовија и 5. армије са положаја у Мачви. Аустроугарска
војска је била далеко боље наоружана, посебно артиљеријом, а
такође изузетно мотивисана. Непријатељ је заузео Ваљево, Лајко­
вац, Обреновац. Српска војска се налазила у све горем стању.
Затим је, због брзог одступања 1. армије и Ужичке војске, што је
натерало и остале две армије и Одбрану Београда на повлачење,
главни град остао без одбране. Непријатељ га је заузео без борбе
и у њему одржао тријумфалну параду трупа 3. децембра 1914. го­
дине.11 Међутим, 3. децембра српска армија је, са положаја запад­
но од Горњег Милановца, изненада прешла у противнапад. Гене­
рал Живојин Мишић, брзим одступањем током претходних дана,
скратио је линију фронта своје армије, пружио прилику за предах
својим војницима, на миру примио и распоредио артиљеријску
муницију, која је коначно стигла из Грчке, и одлучио се за проти­
вудар. Тиме је започела друга фаза битке вођене у басену Колу­
баре. Аустроугарски фронт се поколебао и распао. Победнички
царско-краљевски војници сада су одступали у бекству правцима
ка Срему, Банату и Босни. Избијањем 1. армије и Ужичке војске на
десну обалу Дрине и Саве и ослобођењем Београда 15. децембра
1914. године, победоносно је завршена велика Колубарска битка
у којој је заробљено 270 аустроугарских официра, преко 40.000
подофицира и војника, као и више од 130 топова, 70 митраљеза
и велики ратни материјал.12 Била је то једна од најблиставијих по­
беда српске војске у историји, а војној вештини Живојина Мишића
одали су признање и савезнички и непријатељски војни стратези.
Што је на страни великих савезника било више покушаја да се
границе на Балканском полуострву скроје према својим потреба­
ма у светском рату, на српској страни се све више учвршћивала
идеја о одбрани целине југословенског простора, као најбољем и
трајном решењу за послератно раздобље. Већ 4. септембра 1914.
године, српска влада је формулисала ратни циљ да се „од Србије
11Митровић
12

Ibid.

и др., Ис�орија ср�ско� наро�а, 48.

120

створи једна јака југозападна словенска држава, у чији би састав
ушли и сви Срби, и сви Хрвати, и сви Словенци.“13 Оваква гледишта
су утемељивана на концепцији да је на Балкану потребна једна јака
држава, која би била увек поуздана основа за мир и која би чува­
ла равнотежу у Јадранском мору, па донекле и у Средоземном.
Ту државу би чинила јака Србија, увећана са српским и хрватским
земљама у Аустроугарској, односно „та држава треба да буде Ср­
бија са Босном, Херцеговином, Војводином, Далмацијом, Хрват­
ском, Истријом и Словеначком.“ Најкасније до 22. сепембра 1914.
године био је израђен пројекат граница будуће државе којој би
припали цео Банат, вероватно цела Барања, Међуморје и Слове­
нија, један део Корушке.14 Тешко је рећи ко је све учествовао у из­
ради југословенског програма, али сигурно су учествовали Никола
Пашић, затим професор Божидар Марковић, и бар у једној фази,
угледни професори универзитета, стручњаци за друштвене науке
и историју: Јован Цвијић, Слободан Јовановић, Александар Белић,
Јован Радонић, Коста Стојановић, Љубомир Јовановић, Богдан По­
повић и Љубомир Стојановић.
Тек након свих припрема и потеза било је званично обнаро­
довано да југословенски програм одређује циљ за који се бори
Србија. Нова коалициона влада, која је у међувремену створена
од најјачих странака, чији је председник поново био Никола Па­
шић, изашла је са одговарајућом изјавом пред Народну скупштину
на седници одржаној у Нишу 7. децембра 1914. године. Изјаву је
прочитао Никола Пашић и овај докуменат познат је под називом
Нишка �екларација. Прокламована је борба не само за одбрану
Србије и њене слободе, већ и за ослобођење свих Срба, Хрвата и
Словенаца и њихово уједињење. Оно што је било најбитније, овај
докуменат је у суштини био југословенски програм. Напуштена је
идеја српског уједињења и српске државе у име југословенског
уједињења и југословенске државе.15

4. Наставак рата
Првих месеци 1915. године, Србија је била на врхунцу војне славе
и морално-политички озарена победоносним одбрамбеним бит­
Митровић и др., Ис�орија ср�ско� наро�а, 62.
Ibid., 63.
15 Радош Љушић, „Српска, великосрпска, и југословенска државна поли­
тика Србије (1804-1918)“, у Велика Србија: Ис�ине, заблу�е, злоу�о�ребе,
ур. Василије Ђ. Крестић и Марко Недић (Београд: Српска књижевна задру­
га, 2003), 301-302.
13
14

121

кама током протеклих пола године, али тешко рањена услед изу­
зетних жртава које је поднела. Од 450.000 војника, њена војска је
у биткама избацила из строја 273.804 непријатељских војника, од
којих 7.592 официра, али је и њених 163.567 бораца погинуло, од
којих 2.110 официра.16
Да би издржала неравноправан рат, Србија је до пролећа 1915.
године морала да мобилише још људи и да попуни своје редове.17
Владала је и крајња оскудица у војном материјалу, који је недо­
стајао од самог почетка рата. Поред тога, у земљи је владала и
огромна несташица у животним намирницама, стоци за вучу, си­
ровинама, новцу и радној снази, а области у којима су вођене бор­
бе и кроз коју су прошле непријатељске трупе биле су разорене
и попаљене. Влада је тражила и добијала помоћ од сила Антанте,
али та помоћ нити је била довољна, нити је могла долазити редов­
но услед ратних околности и неодговарајућих саобраћајница.
Са друге стране, поражени непријатељ, такође заокупљен теш­
ким борбама које је морао да води на источном, руском фронту,
дуго није могао да скупи снаге да би обновио операције на српском
ратишту, што је Србији пружило чак десет месеци изненадног пре­
даха. Али, то нису били месеци у којима се могла опоравити. Ср­
бијом су, од самог тренутка победе на фронту, почеле да харају
епидемије. Немогуће је сасвим тачно рећи колико је тада било
оболелих и мртвих, узима се да је оболело више од 400.000 људи и
да је умрло око 100.000 грађана, 30.000-35.000 војника и око 30.000
заробљених војника.18 Крајем 1914. године, из иностранства је по­
чела да стиже велика помоћ у медицинском особљу, средствима
и новцу, а пошиљаоци су биле владе, националне организације
Црвеног крста, различита добровољна удружења и појединци.
Упоредо са великим биткама на европским фронтовима, текла
је и дипломатска борба два супростављена блока. Британска и ру­
ска влада имале су различите ставове о обиму уступка Италији и
условима под којима их треба учинити. Ти преговори су ипак уро­
дили плодом и довели до потписивања Лондонског уговора 26.
априла 1915. године, чиме је завршена дуготрајна и оштра борба
око привлачења Италије на страну Антанте. Одредбе овог пакта
изазвале су буру незадовољства у Србији због уступања делова
Далмације и острва Италији.
Српска политика према Бугарској била је суздржана и без пре­
тераних захтева, како Бугарска не би искористила ниједан српски
потез као провокацију и отишла у табор Централних сила. Иако
Митровић, Србија у Првом све�ском ра�у, 147.
Ibid., 154.
18 Ibid., 160.
16
17

122

су њени историјски циљеви били усмерени против Грчке, Турске,
Румуније и Србије, она тежиште своје спољне политике 1914. го­
дине ставља на борбу против Србије. Држање Бугарске било је за
српску владу мање значајно од притиска савезничких сила да се
обнови балкански блок, уз услов помирења балканских држава.
Ипак, тајни споразум Бугарске и Немачке потписан је 6. септем­
бра 1915. године. Бугарска је потписала споразум о уласку у рат,
под условом да добије обе зоне у Македонији, као и друге делове
Србије.19
Највећа ратна искушења тек су се надвијала над Србијом. У сеп­
тембру 1915. године, у Срему и североисточној Босни, прикупљала
се аустроугарска 3. армија у јужном Банату, немачка 11. армија, у
западној Бугарској, бугарска 1. армија, а јужније од ње 2. армија
са 800.000 људи савремено опремљених.20 Удружене немачке и
аустроугарске армије започеле су напад 6. октобра снажном ар­
тиљеријском припремом и првим малим десатним акцијама, а 7.
октобра су извршиле главну операцију форсирања Дунава и Са­
ве.21 Са три дана закашњења, тачније 14. октобра, са истока су на­
пали Бугари „у леђа“ српској војсци.
Србија је према непријатељу могла да супростави највише
300.000 војника, развучених на око 1000 км фронта и растурених
на разне стране да би сачекали напад са севера, запада и истока.22
Прву тачку најжешћег непријатељског удара представљао је сек­
тор Београда, а главнину нападачких снага у овој операцији чини­
ле су аустроугарске трупе. Престоницу су, поред редовних трупа,
бранили цивили, старци, деца и жене, који су узимали оружје од
погинулих војника.
Срби су под сталним притиском јаких непријатељских снага од­
ступали корак по корак. Такође, велики број цивила с децом по­
влачио се према југу. Стање на македонском ратишту постајало
је критично, пошто Брегалничка дивизија првог позива није могла
да заустави неупоредиво јаче јединице бугарске 2. армије. Овај
успешни обухватни напад јужног крила бугарског фронта одсе­
као је Србе од везе са Егејским морем. Тако је Србија, најпре због
немачке акције, изгубила додир са Румунијом и преко ње везу са
Русијом, а сада и саобраћајницу са Солуном у коме су се од 5. ок­
тобра искрцавале француске и британске оружане снаге.

Драгољуб Р. Живојиновић, Невољни ра�ници. Велике силе и солунски
фрон� 1914-1918. (Београд: Завод за уџбенике, 2008), 62.
20 Митровић, Србија у Првом све�ском ра�у, 208.
21 Ibid.
22 Ibid.
19

123

Српски фронт је од 10. октобра био све више потискиван јужно
од западне Мораве и западно од Јужне Мораве. На седници вла­
де у Краљеву одржаној 29. октобра, којој је председавао регент,
усвојена је одлука „да се има истрајати до краја у досадашњој по­
литици“. Тако су се српске трупе, заједно са избеглицама, слива­
ле на Косово. Влада и Врховна команда су тада одлучили да се
изврши повлачење до албанске обале, а о томе су обавестиле и
Савезнике и тражиле да се, на место према којима крећу српске
трупе, пошаље храна и опрема.
То је био тежак тренутак, вероватно најкритичнији у целом
току рата. Војска је била у стању расула и дезорганизације про­уз­
ро­коване одступањем, оскудицом у храни и опреми. Разочарење
су такође изазвале и неистините вести да савезничке снаге дола­
зе у помоћ као и тешко мирење с мишљу да борбу треба настави­
ти ван отаџбине.
Повлачење преко Албаније остало је у традицији запамћено
под речитим именом „Голгота Србије“. Муке су биле заиста пре­
велике, страдања неописива. Албанске планине су постале масов­
на гробница непребројаних људи. Дуж линија повлачења остале
су десетине хиљада помрлих од глади, изнемоглости, зиме или од
албанских куршума. До краја децембра 1915. године на албанску
обалу стигло је приближно 110.000 војника и 2.350 официра,23 што
је био сувише мали број у односу на број војника и цивила који
су кренули тим правцем. Тиме је била завршена само прва етапа
страдања српских војника, јер је на обалама Албаније нису чекали
ни коначиште, ни приближно довољно хране, а још мање савез­
нички бродови.
Савезници су увидели да је потребно да евакуишу Србе са ал­
банске обале, чиме су припреме за извођење ове операције от­
почеле крајем децембра 1915. године. Одлучено је да се српска
војска пребаци на Крф. Прве српске јединице биле су транспор­
товане на Крф 15. јануара, али се њихов превоз отегао до априла
1916. године, када је ова операција најзад завршена.
На Крфу је српска војска била реорганизована. Прве мање је­
динице превезене су на северне обале Егејског мора већ у марту
1916. године, а целокупна операција завршена је крајем маја. У ло­
горима на полуострвима који су претходно спремили Французи,
српске снаге су у јуну-јулу 1916. године бројале 152.000 људи. Оне
су на Халкидикију допуниле своје наоружање, извесно време поја­
чано вршиле војну обуку, да би у јуну и јулу поново изашле на ра­

23

Ibid., 218.

124

тиште, запосевши положаје у реону од Кожуфа до Лерина, дакле
средишњи део фронта северно од Солуна.
Пошто су савезници у лето 1916. године коначно успешно при­
водили крају преговоре о уласку Румуније у рат на својој страни,
њихове команде су добиле задатак да крајем августа припреме
и започну офанзиву на Солунском фронту. У овим плановима ис­
такнуту улогу добила је српска војска. Међутим, централне силе и
Бугарска су запазиле концентрацију противничких сила на јужном
фронту и све сумњивије румунско држање. Бугари су већ 17. авгу­
ста кренули у силовиту офанзиву и изненадили савезничке коман­
де. Ипак, припреман је противудар. Српска 1. армија је у троднев­
ним борбама, најчешће прса у прса, разбила Бугаре у бици код
Горничева и натерала непријатеља на одступање. Жестоке борбе
вођене су дуже од два месеца. Динарска дивизија је најогорченију
битку имала око врхова Кајмакчалана и, коначно, њима овладала
30. септембра 1916. године, чиме је српска војска поново закора­
чила на део територије своје државе.
Нова значајна битка одиграла се у луку Црне реке, где је 1. ар­
мија направила дубок продор у бугарску одбрану и натерала не­
пријатеља на повлачење, после чега су савезничке трупе могле без
борбе да уђу у Битољ. Ипак су Бугари и Немци успели северније од
Битоља да зауставе напредовање, чиме је фронт стабилизован и
кренуло се у рововски рат. Тако је остало пуне две године.

5. Терор над цивилним становништвом
Сва три упада аустроугарских трупа у Србију током лета и јесени
1914. године карактерисао је окрутан поступак против цивилног
становништва. Иако су на заузетим територијама остали само
старци, жене и деца, али и они у сразмерно малом броју, јер је
народ у масама одступио са војском, окупатор је под изговором
да становништво пружа оружани отпор затварао и стрељао
веће групе, не гледајући на узраст.24 Власти су на све стране
вршиле репресалије. Хапшењима су брзо следила интернирања у
логоре, углавном смештене по етничким немачким и мађарским
областима Монархије, а такође су започети и велеиздајнички
процеси и погубљења.
Транспорти са интернирцима кренули су већ 28. јула 1914. го­
дине и то према логору код Арада. У овај логор је било интерни­
рано око 5500 лица из Босне и Херцеговине, од којих се, по једном
24

Ibid., 98.

125

сведочанству, само 1031 заточеник вратио. Један део ових интер­
нираца био је убрзо мобилисан и никада није утврђен број оних
који су погинули или умрли као царско-краљевски војници. На те­
риторији Босне је основан велики логор код Добоја, у коме је број
логораша достигао број до 46.000, а међу њима број жена и деце
износио је близу 17000.
Различитих мањих и већих процеса пред преким и војним су­
довима било је на стотине. Посебно су се у Босни и Херцегови­
ни низали бројни судски процеси. Највећи је одржан у Сарајеву
у октобру 1914. године, а оптужени су били учесници у атентату
на Франца Фердинанда. Било је изречено тешких пресуда од три
године робије до смрти вешањем.
Што се тиче делова Србије коју је под својом влашћу држала
Бугарска, тамошњи Срби нису били у бољем положају. По уласку
бугарских трупа у Србију, они су настојали да што брже и што
темељније спроведу денационализацију становништва, а да при
томе нису бирали средства како би остварили тај циљ. Из Бугар­
ске су одмах за војском почели да долазе најпре чиновници, а
затим и наставници да би заједно са оружаним снагама чинили
основну снагу за спровођење бугаризације. Једна од првих мера
биле су масовне депортације одраслих мушкараца. Међутим, Бу­
гари су под видом депортације, у ствари, спроводили масовна по­
губљења. Људе су најпре хапсили и затим их, наводно, упућивали
у Бугарску, а заправо су их убијали на путу. Међународна анкетна
комисија је крајем 1918. године утврдила да је на овај начин око
Ниша, Сурдулице и Зајечара убијено око стотину српских свеште­
ника. По другом испитивању, само је у округу Врање током прве
половине године окупације убијено око 3.500 људи, од којих 500
интелектуалаца. Већина оних који су „слати у Софију“ били су до­
вођени у Сурдулицу и у њој убијени, често на најбруталнији начин.
Рачуна се да је током првих месеци у Сурдулици убијено две до
три хиљаде људи.
О злочинима окупационих власти сведоче бројни домаћи и
страни извори. За нас су од посебне важности истраживања др
Арчибалда Рајса (Archibald Reiss), познатог швајцарског лекара,
професора Универзитета, криминолога светског гласа и хумани­
сту, који је уложио сав свој стручни и људски углед да би домаћу
и европску јавност упознао са огромним људским и материјалним
жртвама које су Србија и српски народ претрпели током Првог
светског рата. Његова стручна и исцрпна истраживања злочина и
зверстава које су немачки, аустријски и бугарски војници почини­
ли над српским становништвом у окупираној Србији од 1914. до
1918. године представљали су драгоцени материјал коју је српска
влада презентовала на мировној конференцији у Паризу у чијем

126

раду је као члан делегације Краљевине СХС учествовао и доктор
Рajс.
Доктор Рајс, на позив српске владе августа 1914. године, до­
лази у Србију да би као неутрална личност непристрасно и објек­
тивно испитао наводе о масовним злочинима сила Тројног савеза
над недужним цивилним становништвом. Своја истраживања је
обавио на подручју Мачве, Подриња, Поцерине, Саве и Дунава. То­
ком истраживања ратних злочина аустријских окупатора, уверио
се у сву монструозност недела које су они чинили. Утврдио је да је
само до краја септембра 1914. године у Шапцу погинуло хиљаду
и по људи. Потрешен и љут због нечовештва аустријских војника,
одлучио је да поред анкете објави и низ новинских чланака којима
је упознао европску јавност са правим лицем Аустроугарске.
Осим објављивања резултата анкете о злочинима аустријске
војске у лето 1914. године, Арчибалд Рајс је заслужан за публи­
ковање и страшних злодела бугарске војске на окупираним под­
ручјима Сурдулице, Врања, Ниша, Лесковца, Владичиног Хана
од 1915. до 1918. године. Колике су размере злочина показује и
Рајсов податак да су бугарски окупатори током и после Толичког
устанка 1917. године убили преко 30.000 људи.
Рат и ратна деструкција пустошили су Србију. Све је то довело
до огромних људских губитака, рањавања, створиле су се реке из­
беглица, бескућника, велики број становника је оболео од разних
врста болести, завладала је глад и немаштина. У таквој ситуацији
многи познати Енглези и Енглескиње из политичког и јавног живо­
та, спонатано или организовано, ангажовали су се на пружању по­
моћи Србији и њеном становништву, у новцу, храни, пропаганди.
Велики број њих предводио је бројне хуманитарне мисије које су
преплавиле Србију током тих ратних година, али и после завршет­
ка рата.25 Процењује се да је око 600 британских лекарки, меди­
цинских сестара и другог помоћног особља боравило у Србији то­
ком четири ратне године у циљу помоћи рањенима и болеснима.26

Aleksandar Rastović, „Engleske humanitarne misije u Srbiji tokom i posle
završetka Prvog svetskog rata’’, Along Clios Ways…Topical Problems of Modern Historical Science (2013): 117-118.
26 Slavica Popović Filipović, Za hrabrost i humanost. Bolnice Škotskih žena u
Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-1918. godine (Beograd:
Signature 2007), 119.
25

127

6. Ратни циљеви Србије и Југословенство
Иако нису били узрок рата, балкански проблеми су били његов
непосредан спољни повод, а Балкан у историји није никад имао
стабилне политичке односе и трајно уређене државе.
Пошто је примила објаву рата 28. јула 1914. године, српска вла­
да је одговорила постављањем југословенског програма као рат­
ног циља. Крајем октобра створена је скица политичког уређења
будуће државе. Тек након тога, у мисију су послати истакнути
српски универзитетски професори, двојица познатих српских по­
литичара из Босне, једни да би се о заједничком деловању догово­
рили са хрватским и словеначким политичарима емигрантима, а
други да би Србији, а потом и неутралним земљама, објашњавали
југословенску идеју и политику. Тек после свега овога, влада је ко­
начно изашла са програмском декларацијом у јавност и иступила
пред Народном скупштином у Нишу 7. децембра 1914. године.
Други стуб уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у југосло­
венску државу, поред српске владе, био је и Југословенски од­
бор формиран 1915. године у Паризу, а састављен од угледних
хрватских интелектуалаца и политичара, али и Срба са простора
Аустроугарске. Крфском �екларацијом из 1917. године објавље­
но је уједињење јужнословенских народа у будућу Краљевину
Срба, Хрвата и Словенаца и предвиђено је да заједничка држава
буде уставна и парламентарна монархија на челу са династијом
Карађорђевић. Актом о уједињењу од 1. децембра 1918. године,
Краљевина Србија је пренела свој државно-правни суверенитет на
нову државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је фактич­
ки престала да постоји као независна држава.

7. Закључак
Историјске чињенице потврђују да нико из Србије није учествовао
у оснивању Мла�е Босне. Идеју о атентату на Фердинанда
изнедрила је Мла�а Босна која је, убиством престолонаследника,
желела ослобођење Босне и Херцеговине и уједињење свих
словенских народа. Припадници Мла�е Босне су се борили против
Аустроугарске монархије, сматрајући је окупатором, без легалне
и легитимне власти.
Историјске чињенице необориво потврђују да је лично пре­
мијер Никола Пашић, по сазнању да се припрема атентат, хитно
наредио посланику Србије у Бечу, Јовану Јовановићу, да обавести
аустријску владу о припреми атентата на Франца Фердинанда. Ау­
строугарско понижавање Срба, бахатост и цинизам су и тада до­

128

шли до изражаја. Они су једноставно сматрали да су то бесмисли­
це које Срби измишљају, јер нису веровали да неко сме да нападне
наследника аустријског престола.
Сарајевски атентат је повод, а не узрок напада Аустроугарске
на Србију. Управо ту чињеницу покушавају да оспоре многи ау­
стријски историчари и медији. Да је Сарајевски атентат повод, а
не узрок рата, доказују многе чињенице. Међу њима је и она да је
одмах прихваћена идеја грофа Александра фон Хојоса (Alexander
Graf von Hoyos), шефа кабинета министра спољних послова Мо­
нархије, да на Сарајевском атентату треба „конструисати рат са
Србијом“.
Тражио се само погодан тренутак за објаву рата и он је нађен
у атентату на аустријског престолонаследника. Званична Србија
није имала везе са организацијом Mлa�a Бoснa, која је по свом
саставу била мултиетничког карактера и која је организовала и
спровела атентат. Њој није било у интересу да провоцира сусед­
ну моћну монархију, јер је само неколико месеци пре тога изашла
из Балканских ратова, људски, војно и материјално исцрпљена.
Штавише, она је на унапред припремљени ултиматум одговорила
крајње дипломатски и тактички умешно, прихватајући скоро све
тачке тог суровог и понижавајућег ултиматума. Нажалост, зва­
нична аустријска политика није планирала да српски одговор има
алтернативу, сем да га у потпуности прихвати. С обзиром да, по
њој, одговор није био задовољавајући, односно по свим тачкама
потврдан, објављен јој је рат који се, убрзо затим, претворио у ев­
ропски и свeтски рат.

Литература
1. Митровић, Андреј, Павле Ивић, Драгиша Живковић, Предраг Пала­
вестра, Дејан Медаковић, Радован Самарджић и Владета Тешић.
Ис�орија ср�ско� наро�а, VI, 2. Београд: Српска књижевна задруга,
1994.
2. Екмечић, Милорад. Ра�ни циљеви Србије 1914. Београд: Српска
књижевна задруга, 1973.
3. Živojinović, Dragoljub R. Vatikan i Prvi svetski rat 1914-1918. Beograd:
Narodna knjiga, 1978.
4. Живојиновић, Драгољуб Р. „Савезници (Русија, Француска, Брита­
нија) и Црна Гора у јулској кризи 1914. године.“ У На�мени савезник
и занемарено ср�с�во. Београд: Албатрос плус, 2012.
5. Живојиновић, Драгољуб Р. Невољни ра�ници. Велике силе и солунски фрон� 1914-1918. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

129

6. Љушић, Радош. “Српска, великосрпска, и југословенска државна
политика Србије (1804-1918).“ У Велика Србија. Ис�ине, заблу�е,
злоу�о�ребе, уредници Василије Ђ. Крестић и Марко Недић, 301302. Београд: Српска књижевна задруга, 2003.
7. Митровић, Андреј. Србија у Првом све�ском ра�у. Београд: Српска
књижевна задруга, 1984.
8. Popović Filipović, Slavica. Za hrabrost i humanost. Bolnice Škotskih žena
u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-1918. godine.
Beograd: Signature 2007.
9. Rastović, Aleksandar. ‘’Engleske humanitarne misije u Srbiji tokom
i posle završetka Prvog svetskog rata.’’ Along Clios Ways… Topical
Problems of Modern Historical Science (2013):117-118.
10. Ситон-Вотсон, Роберт Вилијам. Сарајево: с�у�ија о узроцима
све�ско�а ра�а. Загреб: Нова Европа, 1926.
11. Терзић, Славенко. ,,Аустроугарски мит о ‘’Великој Србији’’ и ње­
гова модерна употреба.“ У Велика Србија. Ис�ине, заблу�е, злоу�о�ребе, уредници Василије Ђ. Крестић и Марко Недић, 318. Бе­
оград: Српска књижевна задруга, 2003.

130

Aleksandar Rastović

Historical Institute, Belgrade

SERBIA IN WORLD WAR ONE, 1914-1918

In World War One, Serbia suffered horrific human and material losses. It
lost a quarter of its population, and the war damages are estimated in the
amount between seven and ten billion gold francs. Led by higher national
and state goals, it sacrificed even its statehood by merging into a new
state. In World War One, Serbia went through one of the most difficult
and most famous stages in its modern political history.
This article aims to present the most important processes and
events through which the Serbia passed during the Great War. As the
revisionist tendencies of foreign, especially Anglo-Saxon scientific
community, transferred the blame for the outbreak of the First World
War to Serbia, and indirectly to Russia, our mission is based on historical
material, relevant and recent literature once again point out irrefutable
facts that prove the innocence of Serbia. Since the beginning of the
war that was imposed, Serbia has come a long way from the Sarajevo
assassination, through great victories on Cer and Kolubara, epidemics,
enemy occupation and suffering through Albania, to the final liberation
and unification in the new Yugoslav state.
Key words: World War One, Serbia, historical revisionism, the creation
of Yugoslavia

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

131

прегледни рад

УДК 624-11:902/904(497.11)

Марко С. Николић1

Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

САВРЕМЕНЕ ЗАШТИТНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ НА
АРХЕОЛОШКИМ ЛОКАЛИТЕТИМА У СРБИЈИ

Апстракт
Циљ ра­да је да се кроз кри­ти­чку ана­лизу и валоризацију укаже
на предности и мане досадашњих приступа заштите и презентације архитектонских остатака, применом заштитних конструкција на карактеристичним примерима археолошких локалитета у Србији, као што су: Виминацијум, Сирмијум и Медијана.
Посебна пажња усмерена је ка препознавању елемената, које
треба уградити у будући однос према заштити и презентацији
археолошких локалитета, како би се поједини приступи променили и унапредили. Нови приступи морају доследније да прате
новије међународне повеље и препоруке и да буду засновани
на савременим тенденцијама у заштити и ревитализацији археолошких локалитета, што се посебно огледа у доношењу
Мастер плана, као предуслова деловања, слободнијој примени
нових материјала и нових конструктивних структура у заштити
и обнови, примени савремених технологија (3д анимације) у
презентацији локалитета. Ово истраживање даће значајан допринос објективном и критичком сагледавању главних савремених методолошких приступа и достигнутих резултата у области заштите и презентације археолошких локалитета, као и
будућим приступима на другим археолошким локалитетима у
Србији и региону.
Кључне речи: aрхеолошки локалитет, заштитна конструкција,
савремена презентација, очување аутентичности, унапређење
приступа

1

marko@arh.bg.ac.rs

133

1. Увод
Археолошки локалитети захтевају промишљен и научно заснован
третман у заштити и презентацији архитектонских остатака. Због
тога је у радовима на заштити и презентацији оваквих простора
веома важно следити међународне повеље и препоруке, као и
добре примере светске праксе. Захваљујући изграђеној свести о
важности културног наслеђа, као и добро организованом раду на
његовој заштити у широким оквирима, у појединим земљама и регионима света, протеклих деценија је усвојено више докумената,
међународних повеља и препорука, које систем заштите културног наслеђа уређују правно, садржински и оперативно. Светске
организације у области заштите културног и природног наслеђа,
које доносе међународне повеље и препоруке, јесу: Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско),2
Meђунaрoдни сaвeт спoмeникa и лoкaлитeтa (Икомос)3 и Савет Европе (Council of Europe).
У области заштите и презентације археолошког наслеђа, Унеско је донео неколико повеља и препорука, и то: Препорука о
међународним принципима, које треба примењивати при археолошким ископавањима (Њу Делхи - 1956), Европска конвенција
о заштити археолошке баштине (Лондон - 1969), Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа (Амстердам - 1976) и
Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа (Гранада 1986), која је ревидирана од стране Савета Европе (Валета - 1992).
Веома је значајна и Повеља заштите и презентације археолошког
наслеђа, коју је донео Икомос (Лозана - 1990).4 Сматра се да четири међународна споразума чине уређени систем заштите археолошког наслеђа: Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа (Гранада - 1986), ревидирана у Валети 1992. године, Повеља
о заштити и презентацији археолошког наслеђа (Лозана 1990),
Европска конвенција о пределу (Фиренца - 2000) и Оквирна конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво
(Фаро - 2005). Овим документима је претходио већи број важних
докумената, који су веома значајни у области заштите и презентације археолошких локалитета, као што су: Атинска повеља из
1931. године, Венецијанска повеља из 1964. године, Повеља из
Буре из 1999. године и Документ о аутентичности из Наре из 1994.
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO).
International Council of Monuments and Sites ( ICOMOS).
4 Светислав Вученовић, Урбана и архи�ек�онска конзервација. Том 1
– Све� Евро�а (Београд: Друштво конзерватора Србије, 2004), 12; „Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа – ревидирана“, Гласник ДКС, 32 (2008): 14-18.
2
3

134

године. Две, такође, значајне повеље за развој и презентацију археолошког наслеђа су: Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа (Париз – 2003) и Препорука о промовисању туризма (Савет Европе 2003).5

2. Примена заштитних конструкција на археолошким локалитетима у Србији

2.1 Археолошки локалитет Виминацијум
Виминацијум се налази у близини ушћа реке Млаве у Дунав, код
данашњег Костолца, 12 км од Пожаревца. Био је највеће градско
насеље у Горњој Мезији и значајан војни центар. Римски војни логор и град настали су у 1. веку и трајали су до почетка 7. века. Прва
археолошка истраживања започела су крајем 19. и почетком 20.
века под руководством Михајла Валтровића и његовог ученика
Милоја Васића. Све до седамдесетих година 20. века настаје прекид у истраживањима и од тог тренутка до данашњих дана ова
истраживања трају непрекидно.6 Највећи домет у истраживањима
достигнут је после 2000. године под руководством Миомира Кораћа и Археолошког института Српске академије наука и уметности, из Београда. У овом периоду се користе нове савремене методе и технологије у истраживањима (сателитски и авио снимци,
геофизичке методе и друго). На локалитету су откривени и делом
истражени остаци: северне капије војног логора, делова терми и
маузолеја са појединим гробним местима. Такође су откривени
остаци две меморије, триконхосне гробнице и виле рустике, као и
Марко Николић, „Заштита нематеријалног културног наслеђа“, Гласник
ДКС, 33 (2009): 27-30; Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog
nasleđa (Kotor: EXPEDITIO, Centar za održivi prostorni razvoj – Kotor, 2005).
6 Марко Николић, „Компаративна анализа и валоризација принципа и
метода заштите и презентације на карактеристичним археолошким локалитетима у Србији“ (магистарски рад, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2010), 63-78; Драгана Спасић-Ђурић, Виминациум,
�лавни �ра� римске �ровинције Горње Мезије (Пожаревац: Народни музеј,
2003); Мирослава Мирковић, Римски �ра�ови на Дунаву у Горњој Мезији
(Београд: Археолошко друштво Југославије, 1968); Gordana Milošević,
„New Data on the Topography of Viminacium“, in The Roman and Late Roman
City (The International Conference, Veliko Trnovo, 26-30 July), ed. Ljudmila
Ruseva-Slokoska, Rumen Ivanov and Vencislav Dinčev (Sofia: Prof. Marin
Drinov Academic Publ. House, 2002), 151-158; Владислав Поповић, „Увод у
топографију Виминацијума“, С�аринар, 18 (1967): 29-49; Љубица Зотовић
и Часлав Јордовић, Виминациум 1 – некро�ола више �робаља (Београд: Археолошки институт САНУ и РЗЗЗСК, 1990), 1-2.
5

135

делови пространог насеља, римски аквадукт у дужини од око 1000
м. Данас се посебна пажња поклања археолошким истраживањима амфитеатра.
Прeзeнтaциjи северне капије војног логора, деловима откривених терми и маузолеју са гробним местима, посебна пажња се
поклања након 2000. године, где су у сврху заштите и презентације подигнуте заштитне грађевине. Поменути археолошки остаци су покривени лаким ламелираним конструкцијама и посебним
покривачем такозваним француским тендама.7 Употреба материјала од лаког ламелираног дрвета дозвољава да се у простору
премосте велики распони, без икаквог ослонца у самом објекту.
Објекти су постављени на великим бетонским блоковима и анкерима везани за покривач.
Северна капија војног логора и терме покривени су провидним
тендама од специјалног материјала и имају посебно конструисане
завесе које током летњих месеци омогућавају циркулацију ваздуха. (Слика 1) Заштитна конструкција изнад маузолеја је пројектована од носача у лепљеном ламелираном дрвету (ЛЛД). Основну
конструкцију чине осам закривљених ЛЛД носача и четири права
ЛЛД носача. Остали елементи дрвене конструкције су у лепљеном
ламелираном дрвету и масивном дрвету, док је метална конструкција присутна са затегама између ЛЛД носача. Везе између ЛЛД
носача основне конструкције су зглобне, изведене вијцима. Веза
између елемената од масивног дрвета, који чине пирамидални
врх конструкције, јесте крута, изведена помоћу металних конектора. Закривљени носачи су распона 20 м и у основи чине квадрат
зарубљених углова. Конструкција покрива простор димензија 32
м х 32 м. Постављена је на бетонске темељне зидове, који затварају простор некрополе испод конструкције. Простор некрополе
је квадратног облика са бетонираним проширењима у којима се
налазе гробови великих димензија са конструкцијом. Заштитна конструкција својим обликом прати простор који покрива.
Највећи, централни гроб некрополе, осветљен је директно преко
средишњег највишег дела конструкције. Тако се истиче централно
место на некрополи.8 (Слика 2)
Међутим, oвдe се поставља питање поузданости оваквих конструкција, нарочито услед дејства природних појава, као што су:
Пројекат покривања је урадио др Војислав Кујунџић, професор у
пензији Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Овим типом
конструкције је, такође, покривена Царска палата у Сирмијуму.
8 Виминациум: римски град и легијски логор, „Покривање археолошких
објеката“, преузето, јун 2015, http://viminacium.org.rs/arheoloski-park/
zastitne-konstrukcije/.
7

136

Слика 1. Виминацијум – поглед на терме и заштитну конструкцију
од ЛЛД носача (фотографија Марко Николић)

Слика 2. Виминацијум – маузолеј, поглед на презентоване гробнице и конструкцију од ЛЛД носача (фотографија Марко Николић)
атмосферске падавине (киша, снег, град), температурних промена (дејства мраза и влаге) и свега осталог што у великој мери, негативно утиче на археолошке остатке.
На локалитету су изграђени и нови објекти који имају функцију
билетарнице са продавницом сувенира, кaфeтeриja и санитарни
блок са тоалетима. Протеклих неколико година, посебна пажња
археолога и архитеката се поклања изградњи и уређењу Визиторског центра у оквиру локалитета који представља копију виле
рустике, као и презентацији нематеријалног културног наслеђа у
циљу постизања веће популаризације локалитета. Новоизграђени
објекат садржи: смештајне капацитете за научне сараднике и студенте, радне капацитете (канцеларије, рачунски центар и стручну
библиотеку), музејски простор за презентацију културног наслеђа
и центар за проучавање оригиналних предмета са локалитета,
салу за предавања и депое са помоћним просторијама.

137

Међутим, нове грађевине не следе међународне препоруке
везане за савремени приступ заштити и презентацији архитектонских остатака на археолошким локалитетима, односно није
поштован базични принцип очувања њихове аутентичности и споменичких вредности приликом савремене изградње.
2.2. Археолошки локалитет Сирмијум
Данашња Сремска Митровица је антички град, који се развио на
ушћу реке Босут у Саву, на јужним обронцима Фрушке Горе у 1.
веку. Прве скице Сирмијума крајем 17. века урадио је гроф Марсиљијо ( Luigi Ferdinando Marsigli). Он је тада снимио све оно што
је било видљиво од Римске архитектуре на овим просторима.
Прва систематска истраживања започела су педесетих година 20.
века у организацији Покрајинског завода за заштиту споменика
културе у Новом Саду, а од 1962. године ту улогу је преузео Археолошки институт Српске академије наука и уметности у сарадњи са
Музејом Срема и Заводом за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.9
Најзначајнији откривени грађевински комплекс 1956. године
јесу остаци Резиденцијалне палате. Откривен је само мањи део,
тако да нам није позната просторна организација, као ни њене
укупне димензије. У оквиру комплекса палате откривени су: хиподром, као и магацини, складишта, житнице. Веома важан просторни комплекс, који је откривен у непосредној околини, јесте
простор градске виле – (Villa Urbana), као и простор јавних терми
(Лицинијеве терме), јавна житница или хореум. Такође су откривени остаци форума, занатско-трговачког коплекса, стамбених
четврти, уличног колектора.10
Последњих година посебна пажња се поклања презентацији
и уређењу дела Царске палате над чијим остацима је подигнута
заштитна грађевина, која је отворена за посетиоце крајем 2009.
године. Новоизграђени објекат, поред своје основне намене, има
и функцију „Визиторског центра“. Објекат садржи: гардеробу, галеријски простор намењен продаји публикација и сувенира, кафе
Владислав Поповић, „Главне етапе урбаног развоја Сирмијума“, у Сирмиум, �ра� царева и мученика (Сремска Митровица: Благо Сирмиума и
Археолошки институт, 2003), 127-156; Владислав Поповић, „Преглед топографије и градске структуре у доба Касног Царства“, у Сирмиум, �ра�
царева и мученика (Сремска Митровица: Благо Сирмиума, 2003), 121-146;
Мирослава Мирковић, Сирмиум, ис�орија римско� �ра�а о� I �о VI века
(Сремска Митровица: Благо Сирмиума, 2008); Петар Милошевић, То�о�рафија Сирмијума (Нови Сад: Српска академија наука и уметности, 1994).
10 Николић, Ком�ара�ивна анализа, 107 – 111.
9

138

Слика 3. Сирмијум – заштитна конструкција
над делом царске палате (фотографија Марко Николић)
ресторан, службене просторије за запослене, оставе и магацинске
просторе, као и просторију намењену за кустосе. Конструкција заштитне грађевине је од ламелираног дрвета, а изнад археолошких
остатака постављена је стаза на лакој челичној конструкцији, која
је намењена кретању посетилаца и сагледавању остатака у целини.11 (Слика 3) Међутим, новоизграђени објекат у много чему, као
Андријана Шкорић, „Пројекат наткривања Царске палате Сирмијума“,
Гласник ДКС, 32 (2008): 71 – 74.
11

139

што је случај и са Виминацијумом, није у складу са међународним
повељама и препорукама. То се пре свега односи на спољашњи
изглед грађевине, на примену некомпатибилних материјала, на
однос према окружењу, на непоштовање принципа очувања аутентичности споменика и споменичких вредности, што се огледа,
пре свега, у прекиду везе са осталим делом Царске палате који се
налази у непосредној близини, а који је остављен у веома лошем
стању.
Овде би било значајно поменути и један пројекат дипломског
рада на Архитектонском факултету у Београду, аутора Андријане
Орељ, који је предвидео идејно решење комплекса новог Археолошког музеја, који обухвата постојећу зграду Музеја са анексом,
а обједињује постојећи објекат на тргу и лапидаријум. Пројектовани лапидаријум је са зградом музеја повезан пасарелом и обухвата два локалитета – хореум и царске терме. Прекривен је шаторастом конструкцијом, која пружа потребну заштиту, али даје
и адекватно осветљење и проветравање. Лагана „шатораста конструкција“ је погодна за археолошке локалитете, јер не захтева
фундирање, осим у тачкама сидрења. Цео комплекс је замишљен
као археолошки парк, тако да уз разгледање локалитета, посетиоцу се, у оквиру новог лапидаријума, омогућава и преглед надгробних споменика, саркофага и камене пластике, што представља изузетно добро решење.12
У овом студентском раду, новопројектовани музејски објекат
је троугаоне основе, са нижим анексом који га везује за постојећи
приземни објекат на тргу, а преко кога су решени главни улаз и
пријемни хол. Зграда музеја има три етаже. Приземље садржи
пратеће функције и техничке просторе, а два спрата се користе
за излагање. Кретање је око покривеног атријума, преко кога
објекат добија централно осветљење. Уз пешачку зону пројектован је простор предвиђен за студијске изложбе и кафетерију. Изградњом пројектованог музеја са лапидаријумом, пешачки пролаз
се проширује и претвара у пешачки трг. Остали део простора би
био уређен као парк са клупама, стакленим отворима у поду, као
и пирамидама, кроз које би се сагледавали археолошки остаци испод нивоа терена. Поред изложбених простора у новој музејској
згради, пројектом је предвиђена и вишенаменска сала за предавања, концерте, вечери поезије. Ту је и низ техничких и службених
просторија које омогућавају чување, проучавање, конзервацију

12 Адријана Орељ, „Археолошки музеј у Сремској Митровици“, у С�омени-

ца 1961-1996 (Сремска Митровица: Завод за заштиту споменика културе
Сремска Митровица, 1996), 123-126.

140

грађе и припрему за излагање.13 У обликовном смислу, објекат је
усклађен са карактером простора, како по волумену, висини, тако
и по избору материјала. Коришћени су традиционални материјали, са финалном обрадом у племенитом малтеру и вештачком
камену.
2.3. Археолошки локалитет Медијана
Античко насеље Медијана подигнуто је на узвишеној лесној заравни на левој обали Нишаве, уз трасу античког пута ка Сердици,
данашњој Софији. Удаљено је 4.5 км од античког града Наисуса.
Локалитет се простире на 40 хектара слободних површина. Прва
истраживања започеле су 1932. године oсoбe које нису биле едуковане за овај рад. Истраживања се врше непрекидно од шездесетих година 20. века. На локалитету су истражени следећи архитектонски остаци: стамбене грађевине (вила са перистилом,
терме, оградни зид комплекса виле са перистилом са монументалном античком капијом, вила са октогоном, ограђено двориште
виле са октогоном, вила А на ауто-путу и комплекс утврђене виле
у оквиру Електронске индустрије); привредне грађевине (хореум
или житница, западне занатске бараке и водоторањ); и сакралне
грађевине (црква са Христовим монограмом и црква број 2 са параклисом). У конципирању и примени заштите и презентације овог
локалитета учествују: Археолошки институт Српске академије наука и уметности у Београду, Народни музеј у Нишу, Републички завод за заштиту споменика културе у Београду и Завод за заштиту
споменика културе у Нишу.14
Дaвнe 1936. године, на предлог археолога Милоја Васића, над
делом виле са перистилом, триклинијумом, изграђена је нова
грађевина која има двојаку функцију: као грађевина за излагање
мозаика и као лапидаријум за излагање покретних предмета и налаза. Прва савремена изграђена структура на локалитету сматра
Марко Николић, „Могућности заштите и презентације урбаних целина
на примеру археолошких локалитета Сирмијума“, у Зборник Пе�е ре�ионалне конференције о ин�е�ра�ивној заш�и�и: Нови конце��и заш�и�е
и обнове урбаних цјелина – ин�е�ра�ивна конзервација и о�рживи развој,
ур. Јелена Савић (Бањалука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, 2010), 252 – 267.
14 Николић, Ком�ара�ивна анализа, 154 - 161; Петар Петровић, Ниш у
ан�ичко �оба (Ниш: Градина, 1976); Петар Петровић, „Naissus – задужбина цара Константина“, у Римски царски �ра�ови и �ала�е у Србији,73, ур.
Драгослав Срејовић (Београд: Српска академија наука и уметности, 1993),
57-81; Петар Петровић, Ме�ијана, Рези�енција римских царева (Београд:
Српска академија наука и уметности, 1994); Слободан Дрча, Ме�ијана
(Ниш: Народни музеј, 1979).
13

141

се и првом заштитном грађевином на археолошким локалитетима
у нашој средини. У спољашњем обликовању грађевине примењене су форме и елементи класичне архитектуре.
Недавно, над остацима виле са перистилом подигнута је заштитна конструкција од ламелираног дрвета, са два бочна ослонца, која премошћује велики распон. (Слика 4) Изградњом овакве
заштитне конструкције над вилом са перистилом у великој мери
је угрожен принцип очувања аутентичних вредности и целовитости на археолошком парку Медијана. Поставља се питање усаглашеног односа савремене градње у заштићеним просторима
према затеченим историјским структурама. Примена једне овакве конструкције и материјала, однос волумена (ширина према висини структуре) према окружењу, доводе у питање исплативост
градње ове конструкције. Приликом радова на заштити и обнови
једног археолошког простора треба тежити да се не наруши његова целовитост, да се делови повежу у једну јасну и складну целину,
да се поштују вредности пејзажа што овде свакако то није случај.
Веома значајан допринос могућностима обнове и презентације археолошког парка Медијана дала је др арх. Ана Никезић са
тимом стручњака. Године 2006. урађен је идејни пројекат античке
капије у оквиру археолошког парка Медијана, пројекат презентације ранохришћанске цркве са Христовим монограмом, као и
идејни пројекат помоћног објекта и пројекат мобилијара археолошког парка. У пројекту су коришћене савремене конструкције и
материјали, али се од реализације овог пројекта одустало.15

3. Закључна разматрања
Основни проблем у приступима заштити и презентацији археолошких локалитета у Србији јесте да они нису увек били у складу
са међународним повељама и препорукама, као и са домаћим актуелним Законом о културним добрима из 1994. године. У Закону
није довољно прецизирана конзерваторска политика и стратегија развоја ове врсте културних добара. То се пре свега односи
на слабу организованост унутар институција које се баве овом
проблематиком, као и на обавезе и поље деловања унутар институција. Проблем је и што држава највише средстава издваја за
археолошка истраживања, док за радове на заштити и презентацији локалитета, од којих зависи колико ће он брзо бити укључен
Николић, Ком�ара�ивна анализа,154 - 161; Нађа Куртовић-Фолић и др.,
„Археолошки парк Медијана – могућности обнове и презентације“, Гласник ДКС, 30 (2006): 54-59.
15

142

Слика 4. Медијана – изглед заштитне конструкције
(извор: http://www.gradjevinarstvo.rs/vesti/11391/810/nastavljenopokrivanje-arheoloskog-lokaliteta, 29. 06. 2015.)

у савремени живот, остаје мање средстава. Такође је неопходно
археолошке локалитете посматрати не само на регионалном,
већ и на локалном нивоу, у циљу афирмације локалних заједница.
Стварањем невладиних организација које би се бавиле заштитом
и презентацијом археолошких локалитета, створили би се услови за подизање свести локалног становништва према културном
наслеђу. Одржавање локалитета, чување и доступност археолошким остацима у пракси није усаглашено са Законом. Посебно се
издваја недостатак савремене методологије заштите, како у Закону, тако и у пракси, који се огледа у непостојању савремених
компјутерских цртежа, 3д модела и идеалних реконструкција локалитета. Такође, не постоје адекватни публиковани радови који
се односе на проблематику заштите и презентације археолошких
локалитета у Србији.
Други значајан проблем, који се односи на приступе заштити
и презентацији археолошких локалитета у Србији, јесте питање
односа према очувању аутентичности споменика и његових споменичких вредности. Овај основни принцип је у великој мери занемарен код свих приказаних археолошких локалитета. Важно
питање приликом заштите и ревитализације археолошких локалитета, у смислу очувања аутентичности, јесте како и на који начин
је могуће повезати објекте који су некада сачињавали целину, а
сада су у рушевинама. То се посебно може сагледати код археолошких локалитета Сирмијума, који се данас налазе у оквиру урбаних целина. Потребно је решити питање презентације Царске
палате, чији остаци нису у потпуности откривени, а делове који су
откривени, истражени и делом презентовани, пресеца савремена
саобраћајница.

143

Принцип очувања аутентичности археолошких остатака сагледан је и кроз употребу материјала, техника грађења и савремених
конструкција. Приликом примене метода рестаурације зидова
нема јасног одвајања новог од старог, што доводи до непоштовања овог принципа. Примењене заштитне конструкције на археолошким локалитетима (Виминацијум, Сирмијум и Медијана) су недакватне по примењеној конструкцији, материјалима, волумену,
архитектури, као и у односу према окружењу, што је веома приметно на делу Царске палате Сирмијума.
Веома значајан проблем у приступима заштити и презентацији
археолошким локалитетима у Србији је непостојање адекватне
стратегије која се односи на њихову презентацију у циљу укључивања локалитета у савремени живот и развој, па самим тим
и непостојање стратегије која се односи на савремену градњу у
оквиру локалитета. Због тога је неопходно доследније следити
међународне повеље и препоруке, као и добре примере светске
праксе16 како би се развила успешна стратегија за будућност.
(Слика 5) Последњих неколико година велика пажња се посвећује
пројектовању и изградњи Визиторских центара у оквиру локалитета. Изградња Визиторских центара која подразумева адекватан однос према наслеђу, примену савремених материјала и
конструкција у заштити, укључивање нових медија и технологија
у презентацији, омогућава успешно укључивање локалитета у
савремени живот, као и развој културног туризма. (Слика 6) Код
најзначајнијих археолошких локалитета у Србији које смо разматрали, приликом савремене изградње није примењен ни један од
наведених приступа који би допринео адекватној презентацији
археолошких остатака.

На пример: Музеј – заштитна грађевина Нови Акропољ у Атини, Баденвајлер (Badenweiler) у Немачкој, локалитет Аквинкум (Aquincum) у
Будимпешти и други.
16

144

Слика 5. Музеј Нови Акропољ у Атини – заштитна грађевина
(фотографија Марко Николић)

Слика 6. Пример заштитне конструкције над остацима
античке виле у Шпанији (фотографија Марко Николић)
Литература
1. Вученовић, Светислав. Урбана и архи�ек�онска конзервација. Том
1 – Све� Евро�а. Београд: Друштво конзерватора Србије, 2004.
2. Дрча, Слободан. Ме�ијана. Ниш: Народни музеј, 1979.
3. Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasleđa. Kotor:
EXPEDITIO, Centar za održivi prostorni razvoj – Kotor, 2005.
4. „Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа – ревидирана“. Гласник ДКС, 32 (2008):14-18.
5. „Закон о културним добрима“. Службени �ласник Ре�ублике Србије,
22.12.1994.
6. Зотовић, Љубица и Часлав Јордовић. Виминацијум – некро�ола
више �робаља. Београд: Археолошки институт и РЗЗЗСК, 1990.
7. Куртовић-Фолић, Нађа, Мирјана Ротер-Благојевић и Рената Јадрешин-Милић. „Археолошки парк Медијана – могућности обнове и
презентације“. Гласник ДКС, 30 (2006): 54 – 59.
8. Милошевић, Петар. То�о�рафија Сирмијума. Нови Сад: Српска академија наука и уметности, 1994.

145

9. Milošević, Gordana. „New Data on the Topography of Viminacium“.
In The Roman and Late Roman City (The International Conference,
Veliko Trnovo, 26-30 July), editet by Ljudmila Ruseva-Slokoska, Rumen
Ivanov and Vencislav Dinčev, 151-158. Sofia: Prof. Marin Drinov
Academic Publ. House, 2002.
10. Мilošević, Gordana. „Archaeological park Mediana by Niš (Naissus)“.
In XIII U.I.S.P.P. Congress Union of Prehistoric and Protohistoric
Sciences, Forli, Italy, 8-14. October, 1966, Colloquium XXVI, 59-68. Forli:
Segreteria XIII Congresso U.I.S.P.P., 1996.
11. Мирковић, Мирослава. Сирмиум, ис�орија римско� �ра�а о� I до VI
века. Сремска Митровица: Благо Сирмијума, 2008.
12. Мирковић, Мирослава. Римски �ра�ови на Дунаву у Горњој Мезији.
Београд: Археолошко друштво Југославије, 1968.
13. Николић, Марко. „Компаративна анализа и валоризација принципа и метода заштите и презентације на карактеристичним археолошким локалитетима у Србији“. Магистарски рад, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2010.
14. Николић, Марко. „Могућности заштите и презентације урбаних целина на примеру археолошких локалитета Сирмијума“. У Зборник
Пе�е ре�ионалне конференције о ин�е�ра�ивној заш�и�и: Нови
конце��и заш�и�е и обнове урбаних цјелина – ин�е�ра�ивна
конзервација и о�рживи развој, уредник Јелена Савић, 252 – 267.
Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и
природног насљеђа Републике Српске, 2010.
15. Орељ, Адријана. „Археолошки музеј у Сремској Митровици“. У
С�оменица 1961-1996, 123-126. Сремска Митровица: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, 1996.
16. Петровић, Петар. Ме�ијана – во�ич. Ниш: Народни музеј, 1965.
17. Петровић, Петар. Ниш у ан�ичко �оба. Ниш: Градина, 1976.
18. Петровић, Петар. „Naissus – задужбина цара Константина“. У Римски царски �ра�ови и �ала�е у Србији, уредник Драгослав Срејовић,
57-81. Београд: Српска академија наука и уметности, 1993.
19. Петровић, Петар. Ме�ијана, рези�енција римских царева. Београд:
Српска академија наука и уметности, 1994.
20. Поповић, Владислав. „Увод у топографију Виминацијума“. С�аринар, 18 (1967): 29-49.
21. Поповић, Владислав. „Главне етапе урбаног развоја Сирмијума“.
У Сирмиум, �ра� царева и мученика, 127-156. Сремска Митровица:
Благо Сирмиума и Археолошки институт, 2003.
22. Поповић, Владислав. „Преглед топографије и градске структуре у
доба Касног Царства“. У Сирмиум, �ра� царева и мученика, 121-146.
Сремска Митровица: Благо Сирмиума, 2003.
23. Поповић, Драган. „Антички локалитети у Сремској Митровици –
заштита наткривањем“. Гласник ДКС, 20 (1996): 70 -72.
24. Спасић-Ђурић, Драгана. Виминациум, �лавни �ра� римске �ровинције Горње Мезије. Пожаревац: Народни музеј, 2003.
25. Шкорић, Адријана. „Пројекат наткривања Царске палате Сирмијума“. Гласник ДКС, 32 (2008): 71 - 74.

146

Marko S. Nikolić

University of Belgrade – The Faculty of Architecture

CONTEMPORARY PROTECTIVE STRUCTURES IN ARCHAEOLOGICAL
SITES IN SERBIA
In the works on protection and presentation of archaeological sites
in Serbia, it is very important to use the international charters and recommendations, as well as global good examples. Thanks to the raised
awareness of the importance of cultural heritage, including archaeological sites, individual countries and regions around the world have adopted, in the past decade, a number of documents, international charters
and recommendations, which regulate the system of protection of archaeological heritage legally, operationally and in terms of content.
This article analyzes typical archaeological sites in Serbia, such as Viminacium, Sirmium, and Mediana. Viminacium is located near the mouth of
the Mlava River into the Danube, near present-day town of Kostolac, 12
km from Požarevac. It was the largest town in the Upper Moesia, and an
important military center. The Roman military camp and the town were
built in the 1st century and lasted until the beginning of the 7th century.
The first archaeological excavations began in the late 19th and early 20th
century under the management of Mihajlo Valtrović and his student Miloje Vasić. The highest achievement in research was reached after 2000,
under the leadership of Miomir Korać and the Archaeological Institute of
the Serbian Academy of Sciences and Arts. The following remains were
discovered and partly explored on the site: the north gate of the military
camp, parts of baths and mausoleums with individual graves. Protective
buildings were erected for the purpose of protection and presentation of
the display of the north gate of the military camp, parts of the discovered
baths and mausoleums with the graves. The said archaeological remains
are covered by laminated wooden structures.
Present day Sremska Mitrovica is an ancient city, developed at the
mouth of the rivers Bosut and Sava, on the southern slopes of Fruška
Gora in the 1st century. The first systematic explorations began in the
1950’s, organized by the Provincial Institute for the Protection of Cultural Monuments in Novi Sad, and in 1962 this role was taken over by the
Archaeological Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts, in
cooperation with the Museum of Srem and the Institute for Protection of
Monuments Culture in Sremska Mitrovica. The most important building
complexes discovered in 1956 are the remains of the Residential Palace.
In recent years, special attention has been paid to the presentation and
arrangement of part of the Imperial Palace above the remains of which a
protective permanent structure has been erected.

147

Ancient settlement of Mediana was built on an elevated loess plateau
on the left bank of the Nišava River, along the route of the ancient road
to Serdica, today Sofia. The first explorations began in 1932. The explorations have been carried out continuously since the 1960’s. In 1936, a
museum building was erected over the triclinium. This building has a dual
function – permanent protective structure for the mosaics and a Lapidarium. This building is considered the first protective structure at archaeological sites in our country. The remains of the villa with a peristyle have
been protected by a protective structure made of laminated wood.
The main problem in the approaches to protection and presentation
of archaeological sites in Serbia is that they are not always in accordance
with international charters and recommendations, as well as with the local applicable laws on cultural goods Another significant problem related
to the approaches to the protection and presentation of archaeological
sites in Serbia is the question of the attitude toward preservation of the
authenticity of a monument and its monumental values. This basic principle has been largely neglected in all the presented archaeological sites.
An important issue in the protection and revitalization of archaeological sites, in the sense of preservation of authenticity, is how and in what
manner it is possible to connect the buildings that used to make up a
whole, and are now in ruins. The principle of preservation of authenticity
is also seen through the use of materials, construction techniques and
modern structures. The applied protective structures at archaeological
sites (Viminacium, Sirmium, and Mediana) are inadequate with respect
to the applied structure, materials, volume, architecture, as well as in
relation to the environment. A very important problem in the approaches
to protection and presentation of archaeological sites in Serbia is the lack
of adequate strategies related to the presentation, with respect to including the site into contemporary life and development, and therefore
the lack of strategy that is related to the contemporary construction with
the site. The construction of protective structures and visitor centers,
which implies an adequate attitude towards heritage, the use of modern
materials and structures in the protection and presentation, inclusion of
new media and technology in the presentation, enables successful inclusion of the site into modern life.
Keywords: archeological site, protective structures, modern presentation, preservation of authenticity, improving access

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

148

кратко или претходно саопштење

УДК 91:929 Цвијић Ј.

Верка Јовановић1

Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и хотелијерски ме­
наџмент, Београд

СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
ПРОШЛОСТ И ПОУКЕ

Апстракт
Пoвo­дoм сто педесет година од рођења, научника и просвети­
теља Јована Цвијића, сталне инспирације многих генерација,
поклоника географије, чинимо још један осврт на његово ства­
ралаштво и погледе, сматрајући их вредним у сваком време­
ну. Јован Цвијић је припадао оном слоју српског друштва који је
носио дух еманципације. Ценио је знање као врховни интерес
следећи тековине савремених европских наука. Цвијић је шко­
ловање започео у Србији, а докторирао је у Бечу. Започео је гео­
морфолошка истраживања Балканског полуострва, открио тра­
гове глацијалног рељефа и утемељио геоморфологију као само­
сталну научну дисциплину, са ослонцем на геологију. Истовре­
мено, је описивао географски распоред балканских народа, њи­
хова занимања и начин живота, миграције, положај и типове на­
сеља, изглед кућа, особине друштва, психичке типове и варије­
тете. Најзначајнија етнографска и социолошка факта објавио је у
познатој књизи Балканско �олуос�рво и јужнословенске земље.
Био је међу првим редовним професорима Универзитета у Бе­
ограду, ректор, редовни члан и председник Српске Краљевске
Академије. Основао је Географски завод 1893. године и Српско
географско друштво 1910. године. Решавао је значајна питања
из привредног и друштвеног развоја Србије. Као научник и па­
триота, служио је свом народу у рату и миру.
Кључне речи: Јован Цвијић, стопедесетогодишњица рођења, геогра­
фија, ства­ра­ла­штво

1

vjovanovic@singidunum.ac.rs

149

1. Уводне напомене
При­родни дар, а потом и
образовање, учинили су
Јована Цвијића једним од
најумнијих и најученијих
људи у Србији, на прела­
зу из 19. у 20. век. Његова
темељна казивања изрече­
на су једноставно и лако.
Био је међу првима који су
научно и аргументовано
говорили о природи, људи­
ма, простору и насељима у
Србији и читавом Балкан­
ском полуострву, утичући
на образовање станов­
ништва и цивилизацијски
преображај. Поводом обе­
лежавања 150-те годишњи­
це рођења Јована Цвијића,
подсетићемо се његових
капиталних дела, која, по­
Слика 1. Јован Цвијић, 1923. године
сматрано из угла данашњи­
(Бела Чикош-Сесиа)
це, припадaју исто­рији гео­
графије, геомор­фологије,
антропогеографије и дру­
гих научних дисциплина.
Зна­менити географ Јован Цвијић, био је ректор Београдског
универзитета, председник Српске Краљевске Академије и почас­
ни доктор париске Сорбоне (Université de Paris, Sorbonne). Од­
ликован је златним медаљама Краљевског географског друштва
из Лондона (Royal Geographical Society), Географског друштва из
Париза (Société de géographie), Географског друштва из Њујорка
(American Geographical Society), Карловог универзитета из Прага
(Universitas Carolina), учених друштава из Берлина, Атине, Амстер­
дама, Брна, Будимпеште, Букурешта, Минхена, Париза, Нојшате­
ла, Прага, Москве, Женеве.
Рукописи Јована Цвијића штампани су у земљи и иностранству,
појединачно или у зборницима радова, научним часописима и дру­
гим публикацијама. У циљу трајног очувања дела Јована Цвијића,
штампана су Сабрана дела (серија од 14 књига) у периоду од 1987.
до 1996. године, у издању Српске академије наука и уметности, За­
вода за уџбенике и наставна средства и Књижевних новина из Бе­

150

ограда. О научном стваралаштву Јована Цвијића написано је неко­
лико стотина научних и стручних радова, одржано више научних
скупова и одбрањено неколико докторских дисертација. Библио­
графија радова Јована Цвијића, коју чине 182 дела објављених за
живота и постхумно, од 1887. до 1969. године, налази се у књизи
Живо� и �ело ср�ских научника. О Јовану Цвијићу и његовим дели­
ма, написано је 236 радова.2
Од 12. до 14. октобра, 2015. године, у Београду, одржана је
међународна научна конференција под називом 150 �о�ина о�
рођења Јована Цвијића, посвећена научним и друштвеним делима
Јована Цвијића. Обележавање јубилеја одвијало се у организацији
Српске академије наука и уметности, Географског института „Јо­
ван Цвијић“ САНУ и Музеја града Београда. Конференција је одр­
жана под покровитељством Националне комисије за Организацију
Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).3 Ра­
дови изложени на конференцији биће објављени у Зборнику радо­
ва, који ће сведочити о значају, трајању и вредностима Цвијићевих
дела.
Ради бољег поимања његове личности, неопходно је дати не­
колико биографских података, објављиваних много пута до данас.
Јован Цвијић, рођен је 12. октобра 1865. године у Лозници у
дому Тодора и Марије Цвијић. После раног школовања у родном
месту и Шапцу, завршне разреде гимназије похађао је у Првој бе­
оградској гимназији. Током гимназијског школовања, Цвијић је
постизао одличан успех. Посвећено је учио природне науке као и
немачки, француски и енглески језик.
Године 1884. Цвијић се уписао на студије географије на При­
родно-математичком одсеку Филозофског факултета Велике
школе у Београду које је завршио 1888. године. Након заврше­
них студија, школске године 1888/1889, предавао је географију у
Другој мушкој гимназији у Београду. Већ 1889. године, Цвијић је
отишао у Беч, на студије физичке географије, картографске гео­
графије, административне, историјске географије и статистике,
као државни питомац. Докторирао је 1893. године на Бечком
универзитету (Universität Wien) код професора Албрехта Пенка
(Albrecht Penck) из геоморфогије, односно уже научне области
карстологије. Његова докторска дисертација под називом  Das
Karstphänomen објављена је и преведена на више језика. У Србији
је објављена 1895. године под насловом Карс�. Ово дело је до­

2 Милорад Васовић, „Јован Цвијић-1965-1927“,

у Живо� и �ело ср�ских научника, 2 (Београд: САНУ, 1997), 235-322.
3 United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO).

151

принело светском угледу Јована Цвијића, сматрајући га утемељи­
вачем карстологије.
Јован Цвијић није проучавао само рељеф и морфоструктуре,
већ и становништво, материјални живот, психолошке типове и
локални темперамент условљен географском (природном) сре­
дином. Наведене особине становништва је посебно нагласио у
студији Ан�ро�о�ео�рафски �роблеми Балканско� �олуос�рва,
штампаној 1902. године. Као резултат наведених истраживања,
настало је његово знаменито дело Балканско �олуос�рво (La
Péninsule Balkanique), најпре штампано у Паризу 1918. године на
француском језику, да би потом било преведено и штампано на
српском језику. Књига је објављена у време Цвијићевог боравка
у Паризу у својству предавача на Универзитету Сорбона 1917. и
1918. године, именованог званичним актом од стране француског
министарства просвете. Ова књига је постала предмет анализе и
похвала Емануела де Мартона (Emmanuel de Martonne) и Жила Си­
она (Jules Sion),4 најугледнијих француских научника и Цвијићевих
савременика. У периоду који следи, резултати Цвијићевих физич­
ко-географских и антропогеографских истраживања, концепције,
методе, дефиниције и терминологија, улазе у многе уџбенике и
светску научну литературу.

2. Утицај Цвијићевих дела на развој геоморфологије у Србији
Цвијићевим делима започиње развој геоморфологије у Србији.
У другој половини 19. века, стварале су се теоријске основе
геоморфологије као самосталне научне дисциплине, са ослонцем
на већ утемељену геолошку науку.
Идеја о развоју геоморфологије припада Александру Хумболту
(Alexander von Humboldt) и његовим савременицима, геолозима.
Настају оригинални научни радови, проистекли из геолошких, то­
пографских и картографских проучавања терена.
Јован Цвијић започиње пионирска, практична геоморфолошка
истраживања у Србији, ослањајући се на теорију и дела светске на­
уке. Међу њима је монументално дело Eдвaрдa Сисa (Edvard Sis,
1885) Лице Земље, у коме је дата тектонска подела макроцелина
на Земљиној површини са издиференцираним старим планин­
ским масама и младим веначним планинама, као и значајно дело
Детаљи приказа књиге Балканско �олуос�рво, који је написао Жил Сион,
пренети су у тексту С. М. Станковића у часопису Призор, часопис за кул­
турну историју Јадра, објављеног 2015. године.
4

152

Албрехта Пенка (1894) Мор­
фоло�ија Земљине �овршине
са систематизованим знањима
да­тим од стране америчких и
европских научника.
Две теоријске концепције
у геоморфологији, које су ка­
сније имале знатан утицај на
Цвијићева геоморфолошка де­
ла, јесу геоморфолошки ци­клу­
си Вилијама М. Девиса (William
M. Davis), у којима доминантну
улогу у морфолошкој еволу­
цији и стварању континентал­
них маса, кроз три стадијума:
младости, зрелости и старо­
сти, имају структурни тектон­
ски облици, долински системи,
Слика 2. Цвијићево дело
ерозивни процеси и аплана­
– Геоморфоло�ија, књига 1,
ција (уравњавање). Друга кон­
1924. године
цепција припада Цвији­ће­вом
професору и ментору Албрех­
ту Пенку, у области морфогенетске анализе, на основу које се
карактер и износ тектонских покрета утврђују анализом облика
површинске морфологије и егзогених процеса.
На темељима теоријске, класичне геоморфологије и након деце­
нијских, интензивних проучавања Србије и Балканског полуострва,
Јован Цвијић објављује монументално двотомно дело Геоморфоло�ија 1, 1924. године (Слика 2) и Геоморфоло�ија 2, 1926. године. По­
себан значај његовог првог дела односи се на резултате тектонске
геоморфологије. У другој књизи су изложени резултати о фосилним
траговима језерског и маринског рељефа на Балканском полуо­
стрву, обалским линијама и флувијалним облицима рељефа, речној
ерозији, денудацији, еволуцији краса, крашкој морфологији, цирку­
лацији у унутрашњости кречњачких терена и друго.
Упуштајући се у дубље и исцрпније геоморфолошке проблеме
карста или краса, како је у каснијим радовима бележено, више
него његови претходници, Цвијић посебно доприноси развоју
крашке терминологије, која постаје прихваћена и у свету.
Цвијић је издвојио крашке области динарског холокраса или
потпуног краса моћних кречњачких маса, тектонски изломљених
каменитих пустиња са ретко усеченим речним кањонима, међу
којима су Тршћанска, Крањска, Личка, Карловачка, Херцеговачка
и Црногорска област холокраса. Насупрот холокрасу је мерокрас,

153

покривени, зелени крас са много зиратне земље, пашњака и шума.
У њему нису развијени типични крашки облици шкрапе, камени­
це, вртаче, крашка поља. Такве терене Цвијић дели на северноевро�ски крас (северноевропске земље, средња Енглеска, Франачка
јура, Белгија, Моравска) и ме�и�ерански крас, представљени ла­
поровитим и битуминозним кречњацима, доломитима, неогеним
лапоровитим кречњацима.5 То је плитки крас са просеченим реч­
ним долинама или изоловане кречњачке партије, које поступно
редуцира речна ерозија.
Научно стваралаштво Јована Цвијића у области геоморфоло­
гије, посебно крашких појава и крашког рељефа (примарно пре­
точено у докторску дисертацију), заснивало се на обимним те­
ренским истраживањима Србије, Балканског полуострва, посебно
источне Србије и планине Кучај. Анализирао је рељеф, вртаче, џи­
новске лонце у речним коритима, пећине, јаме, леденице, геолош­
ку грађу, изворе, тресаве, врела и антропогеографске специфич­
ности Источне Србије, да би потом објавио 12 радова у периоду
од 1889. до 1922. године.6
С правом се сматра да је Цвијић био велики познавалац геоло­
гије, дајући јој значајан допринос. Био је ученик знаменитог геоло­
га Јована Жујовића који је 4. јануара 1868. године написао предлог
Српској Краљевској Академији за избор Јована Цвијића за допис­
ног члана и Светолика Радовановића за редовног члана.
У раду под називом О неким о�носима �ео�рафије и �еоло�ије, Ви­
дојко Јовић пише о Цвијићу: „У неким радовима он је географ-ге­
олог, али у неким радовима геолог-географ. Довољно је да се
подсетимо само два његова дела: „Геоморфологија“ (1924, 1926)
и „Основе за географију и геологију Старе Србије и Македоније“
(1906, 1911). У њима је највидљивије његово познавање геологије,
али и његова идеја да се те две науке тако складно повежу.“7
3. Цвијићеви резултати истраживања глацијације
Балканског полуострва
Свестран и проницљив дух Јована Цвијића довео је до откривања
трагова Леденог доба на Балканском полуострву и тиме оповр­
Јован Цвијић, Геоморфоло�ија, 2 (Београд: Државна штампарија Краље­
вине Срба, Хрвата и Словенаца, 1926).
6 Стеван М. Станковић и Сања Павловић, „Научни опус Јована Цвијића по­
свећен Источној Србији“, Гласник Ср�ско� Гео�рафско� Друш�ва, 1, LXXXVI
(2006): 6.
7 Видојко Јовић, „О неким односима географије и геологије у прошлости
и будућности“, Geographical institute “Јovan Cvijic” SASA, 57 (2007): 21-26.
5

154

гао тврдње тадашњих научника о непостојању ледника. Он је ут­
врдио дилувијалне леднике највећег обима на Проклетијама и
Дурмитору, затим Орјену.8 Распрострањење глацијације и њених
облика (морене, ледничке струје, валови, површи, језера) у реље­
фу родопских планина Старе планине, Миџора, Риле (Бугарска),
Шаре, затим планина динарског система: Чврснице, Прења, Дур­
митора, су први су пут објављена у Гео�рафским аналима (Annals de
Geographie), 1900. године у Паризу, под насловом Ле�ено �оба на
Балканском �олуос�рву. Након тога, Цвијић испитује и публикује
нове резултате истраживања глацијације Балканског полуострва,
објављујући их у истоименом часопису 1917. године.9

4. Развој Етнографије у Србији – проучавање народа
и народног живота
Изучавајући становништво Србије и Балканског полуострва Цвијић
је исказао способност да целовито, системски, разматра географ­
ску средину и становништво у њој. У познатој књизи Балканско
�олуос�рво, у посебном делу под насловом Главна е�но�рафска и
социолошка фак�а, описани су географски распоред балканских
народа, подела земље - занимања и начин живота, положај и типо­
ви насеља, типови кућа, друштвене и психичке варијетете. Цвијић
је у овом делу, више него многи други научници, спојио знања из
географије, геологије, економије, антропологије, психологије и
историје, утврдивши повратне везе и спрегу човека и природе у
времену и простору.
У највећи подухват у проучавању народа и народног живота у
Србији спада покретање Етнографског зборника и договор да се
тај посао, око прикупљања грађе, повери Етнографском одбору.
Одлука је донета 27. маја 1898. године на заједничком скупу Ака­
демије философских и друштвених наука.10 Цвијић је, заједно са
Јованом Ердељановићем, израдио методолошка упутства и по­
кренуо научне серије: Насеља и �орекло с�ановниш�ва и Живо�
и обичаји наро�ни. Ердељановић је био достојан и доследан на­
стављач Цвијићевих антропогеографских научних истраживања

Никола Пантић, „О феномену леденог доба“, (рад представљен на Сим­
позијуму Миланковић–јуче-данас-сутра. Рударско-геолошки факултет,
Београд, Србија, 25. и 26. новембар, 1999).
9 Jovan Cvijic, „L’epoque glaciaires dans la Peninsule Balkanique“, Annales de
Geographie (1917): 189-218, 273-290.
10 Српска Краљевска Академија, Годишњак XII, 1898, 49.
8

155

психичких, етничких, духовних, социјалних и других особина ста­
новника Балканског полуострва.
Цвијић је сложеност психичких особина Јужних Словена, по­
сматрао кроз етнолошка својства, дијалекте, ношње, облике кућа
и свакодневни начин живота. Сматрао је да су те особине после­
дица утицаја разноликости у географској средини. Истицао је по­
себан значај фолклора и мелодија за одређивање психичких ти­
пова. Особености карактера и интелекта Цвијић је повезивао са
историјским догађајима, материјалним наслеђем, вером и поли­
тичким ставовима. Познавајући различитости и заједничке психич­
ке карактеристике становништа код Јужних Словена, Цвијић их је
груписао у типове, варијетете и групе. Према његовом мишљењу
поднебље и психичке особине становника су, узрок различитости
материјалног и духовног развоја становништва Балкана.

5. Универзитетска каријера у Србији и чланство у Српској
Краљевској Академији
Након одбране доктората у својој 28. години, Јован Цвијић је 1893.
године постао редовни професор Филозофског факултета Вели­
ке школе у Београду, где је предавао најпре физичку географију,
потом етногеографију а затим само географију. Исте године је ос­
новао Географски завод, претечу данашњег Географског факул­
тета Универзитета у Београду, стварајући оригиналну географску
школу која је почивала на тимском и теренском раду младих са­
радника. За теренска истраживања становништва и насеља Цвијић
је објавио пет детаљних упутстава. Једном недељно је одржавао,
веома посећен, семинар за стручњаке сродних наука и наставнике
београдских гимназија.
Осим оснивања Географског завода, Цвијићева посвећеност
развоју просвете огледала се и у подршци приликом оснивања
нових факултета у Србији. Ту се пре свега мисли на Медицински,
Богословски, Правно-економски факултет у Суботици и Пољо­
привредни факултет у Београду. Посебну улогу Цвијић је имао
приликом оснивања Филозофског факултета у Скопљу, заједно са
својим ђацима, превасходно са Петром С. Јовановићем.11

Верка Јовановић, „Животопис академика Петра С. Јовановића“, у
Зборник ра�ова „Пе�ар С. Јовановић, ис�раживач у �ео�рафији - �ре�алац
у �руш�ву“, ур. Верка Јовановић (Крагујевац: Центар за научноистражи­
вачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујев­
цу, 2014), 9-49.
11

156

Слика 3. Први редовни професори Универзитета у Београду:
седе с лева: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михајло
Петровић Алас; стоје с лева: Андра Стевановић, Драгољуб
Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић
Године 1905, доношењем правног акта и указом краља Петра
Првог Карађорђевића, Велика школа је прерасла у Београдски
универзитет на коме предаје првих осам редовних професора,
Јован Цвијић и његови савременици (Слика 3). На почетку рада, на
Универзитету у Београду било је запослено 34 професора, а студи­
рало 788 студената.
Цвијић је за ректора Београдског универзитета први пут иза­
бран 1906. године а други пут 1919. године. О научном раду и шко­
лама у Србији, Цвијић је темељно излагао у ректорском говору
27. јануара 1907. године, указујући на значај формирања научног
подмлатка, методе и процесе у стваралачком, научном раду, спо­
собности и резултате на универзитету.12
Дејан Медаковић о Цвијићу пише: „бавио се државним пробле­
мима и често био позван и компетентан да предлаже, упозорава,
саветује, да подстиче науку и наставу примењујући при томе ев­
ропске и светске критеријуме. Његова реч оплемењује, али је по­
Станковић М. Стеван, „Јован Цвијић о настави и науци“, Гласник Ср�ско�
Гео�рафско� �руш�ва, 2, LXXXIV (2004): 61-70.
12

157

некад опора и оштра, беспоштедна и критичка, али увек истинита.
Тачно је знао које нам место у Европи припада и како се за исто
треба борити.“13
Цвијићеви светски признати научни резултати допринели су да
петог фебруара 1896. године у 31. години буде изабран за допис­
ног члана Српске Краљевске Академије. 05.02.1896. године. При­
ликом избора у чланство одржао је приступну беседу под називом
С�рук�ура и �о�ела �ланина Балканско� �олуос�рва. Предлог за
Цвијићев пријем Академију написао је и образложио академик Јо­
ван Жујовић, (Слика 4).
Редовни члан Академије Цвијић je постао четвртог фебруара
1899. године. Осим тога, Цвијић је обављао и послове Секретара
Академије природних наука у периоду од 22. фебруара 1904. го­
дине до 22. фебруара 1905. године као и од 22.фебруара 1911. го­
дине до 22. фебруара 1912. године.
У предлогу за избор Јована Цвијића за редовног члана Српске
Краљевске Академије пише: „Јован Цвијић, професор Велике
школе је уздигао српску ђеографију својим научнијем радовима
на висину, на којој прије њега није стајала у Краљевини Србији. О
његовијем дотадашњим научнијем расправама и књигама одазва­
ла се је критика домаћа и инострана похвално. Нашој Академији
потребна је така научна снага тијем већма што нема међу својим
редовнијем члановима строго стручна ђеографа. Прилажем овдје
списак његовијех досадашњијех ученијех радова и част ми је пред­
ложити га за редовног члана Српске Краљевске Академије за при­
родне науке. С одличнијем поштовањем, редовни чланови Српске
Краљевске Академије Архимандрит Нићифор Дучић, Димитрије
Нешић и Љубомир Ковачевић.“ Предлог су потписали, 19. јануара
1899. године, (Слика 5 и 6).
Указом краља Александра, Јован Цвијић је именован на место
Председника Српске краљевске академије, 12. априла 1921. годи­
не. На том месту провео је шест година, до 1927. године. Српски
двор је био место на коме је Цвијић био уважена и дубоко по­
штована личност. (Слика 7). О томе колико се ценило Цвијићево
мишљење сведочи и чињеница да су Државна и војна питања често
решавана уз његово присуство.
У току четири деценије истраживачког, научног и наставног
рада, Цвијић је пропутовао кроз простране области Балканског
полуострва и суседних земаља, бавећи се питањима која почињу
геологијом, затим геоморфологијом и антропогеографијом. Мис­
Медаковић Дејан, „Јован Цвијић-утемељивач путева нашег духовног
сазревања“, Гласник Ср�ско� Гео�рафско� �руш�ва, 1, LXXV (1995): 5-6.
13

158

Слика 4. Завршни део текста са предлогом Јована Жујовића
за избор Јована Цвијића за дописног члана Академије
друштвених наука

Слика 5. Савременици и сарадници Јована Цвијића: Нићифор
Дучић, Димитрије Нешић, и Љубомир Ковачевић
лећи о решавању тако сложених и разнородних проблема, ко­
ристио је методе рада природних и друштвених наука. Радове
је започињао сабирањем и обрађивањем грађе од које ће после,
како је сам писао, „даровити архитекти да подигну велику научну
зграду. Кад се оваква грађа систематски групише и класификује,
онда се тек виде слаба места и празнине.“ Тада почиње виши ниво
научног рада – опсервација, повећање квантума знања, разрада и
доказивање проблема.

159

Слика 6. Предлог Српској Краљевској Академији за избор Јована
Цвијића за редовног члана, 1899. године

6. Оснивање Српског географског друштва
Почетком 1910. године, на Благовести, Јован Цвијић је са сарад­
ницима основао Српско географско друштво. Том приликом је из­
ложио говор, који је штампан на страницама прве свеске Гласника
Ср�ско� �ео�рафско� �руш�ва 1912. године. Цвијић је био покретач
и уредник прве свеске Гласника, који и данас редовно излази под
истим именом. Часопис није објављиван само током Првог и Дру­
гог светског рата.

160

Слика 7. Цвијићева позивница на аудијенцију у двору 1924. године
Осим ове публикације, Цвијић је осмислио нове публикације
Српског географског друштва под именом Посебна из�ања и
А�лас Гео�рафско� �руш�ва, како би била објављивана планска
и систематска географска, антропогеографска и етнографска ис­
траживања Србије и других земаља.

161

7. Цвијићева географска школа
Оснивањем Географског завода, а потом и Српског географског
друштва, створени су услови за организовану универзитетску
наставу и истраживања, која је Цвијић реализовао са својим мла­
дим, талентованим сарадницима. Неговао је физичку географију
и геморфологију, заједно са својим ученицима Петром С. Јова­
новићем, Михајлом Богићевићем, Симом Милојевићем, Павлом
Вујевићем, Боривојем Ж. Милојевићем, антропологију, а посебно
етнологију, са Јованом Ердељановићем, Светозаром Томићем,
Боривојем Дробњаковићем, Војиславом Радовановићем и Пе­
тром Шобајићем.
Цвијић је стварао научни кадар сматрајући да на географској
групи, осим припрема наставника за предавања географије у
основним и средњим школама, треба да се припремају за само­
стални научноистраживачки рад. Томе је приступао темељно и си­
стематично. Није волео нерад, површност и аљкавост. Према та­
лентованим студентима односио се благонаклоно, пружајући им
подршку, подстрек и финансијску помоћ. Окупљао је сараднике
изражених интелектуалних и радних потенцијала, стављајући им
на располагање своје огромно знање, искуство и ауторитет.
Географски завод, смештен у Капетан-Мишином здању, имао
је примат у Цвијићевим обавезама. Вредан допринос представља­
ли су послови на изради географских карата, имајући у виду да су
се дотадашње карте махом израђивале у иностранству. У Заводу
се изводила редовна настава, вежбе, планирала су се и припре­
мала истраживања и екскурзије. Када је основан универзитет у
Београду, укинут је географски одсек на Филозофском факултету
када су образоване и две самосталне географске групе за физичку
географију и антропогеографију.
8. Државне мисије Јована Цвијића
Цвијић је био добар познавалац људи, друштвеног живота и раз­
воја на нашим просторима, збо чега су му повераване значајне
државне мисије. Никада се није активно бавио дневном полити­
ком, јер су му наука и универзитетска настава увек били на првом
месту. Ипак, био је укључен у актуелна друштвена питања своје
земље. Решавао их је сложеним, поузданим и провереним анали­
тичким приступима. Није волео политиканство и није се поводио
утилитарним потребама и политичким интересима појединаца.
Често је долазио у раскорак са званичном политичком оријента­
цијом. Његови високоморални ставови и родољубље испољавали
су се у најтежим историјским околностима у отаџбини.

162

Године 1915. Цвијић је са српском војском доспео у Солун.
Српска влада га је послала у Швајцарску са задатком, да као при­
знати научник и ауторитет заступа политичке интересе Србије.
Исте године обрео се у Лондону, где је тамошњим политичким
круговима образлагао ратне напоре и страдање Србије, орга­
низујући прикупљање материјалне помоћи. Годину 1916, Цвијић је
провео у Швајцарској, да би потом школске 1917/1918. боравио у
Паризу, на Сорбони, где је држао предавања о географији Балкан­
ског полуострва.
По завршетку рата, Цвијић је као члан српске делегације уче­
ствовао на Конференцији мира у Паризу, 1919/1920. године, са
припремљеном платформом југословенске тезе и меморандумом
о северној граници Јужних Словена.
Године 1918., Цвијић је у свом говору, о српским губицима и
страдањима током Великог рата, у великом амфитеатру париске
Сорбоне, рекао: „Губици и злочини, које је Србија поднела не­
сумњиво су најтежи у целом овом крвавом рату. Нестала је чет­
вртина становништва, било у добро познатим славним биткама,
било због заразних болести, глади и повлачења кроз Албанију,
најтужније, дубоко трагичне епизоде Великог рата.“14

9. Поруке и поуке
Цвијићеве поруке професорима и данас су за најдубље уважавање.
„Сваки професор мора настојати да што непосредније предаје
школску грађу, на тај начин да она буде животно важна, истинита,
да земљу економски снажи и људе духовно уздиже. Способности
духа и дубину осећања даје само мајка, а најбоља школа је
довољно учинила, ако пробуди зачмале способности, ако их
помогне и упути истинским правцем. При томе треба на првом
месту ићи за ученичким наклоностима, за њиховом вокацијом.“
У интеракцији са професором, ученици долазе до истина, до
открића законитости, развијају мишљење и доносе сопствене
закључке. Више од једног века су стари Цвијићеви ставови, да
није увек и свуда потребно у настави истицати решење пробле­
ма, јер тада нема плодног духовног врења, нема научне критике,
нема напретка. „Особита су радост даровити и способни ученици
и њихови научни резултати. Тим резултатима и професор постаје
богатији и шири му се хоризонт.“
Јован Цвијић, „Беда у Србији и наша вера“, у Говори и чланци, 3 (Бео­
град: Српска Академија наука и уметности и Завод за уџбенике и наставна
средства, 2000), 305.
14

163

Младима је Цвијић поручивао следеће: „Нарочито развијајте
у себи одбојност према политичким ситницама и инфамијама. Не
мислим, дакле, да се треба оружати одбојношћу према правој по­
литици, према политичким погледима, принципима и многоброј­
ним тешким питањима свога народа. Напротив, познато је не само
мојим ученицима, но у неколико и ширем кругу, колико ја пола­
жем на право политичко васпитање и на интересовање за народна
и друштвена питања.“15
Цвијић је писао да је „за све послове потребна јака воља, која
није само моментална, импулсивна и нестрпљива, већ велика из­
држљивост која се често среће код културних народа Ми несраз­
мерно више говоримо, него што радимо. Многи имају ту особину
да мисле да су урадили, кад су говорили. Даље, махом више по­
лажу на право да говоре но на право да раде... Можда у ту групу
спада и то што су многи наши задовољни, када су установили на­
чела рада и написали програме; задовољни су толико, да после
не мисле озбиљно о акцији и консеквенцијама, које су управо све:
прво је без другог беспослица.“16
Износећи неколико праваца рада о балканским проблемима и
научним школама, Цвијић је говорио да све науке полазе од про­
матрања, оштрих и дубоких опсервација, трагајући за најповољ­
нијим решењима. При томе, он полази од различитих мишљења,
често трагајући за новим методама. „Зато мислим да је у научном
погледу главни задатак нашег Универзитета, да развије балканске
школе научног испитивања.“17
Цвијић о раду и патриотизму пише: „Најпре треба почети онде
где је могућно најбрже извести процес формирања национал­
ног мишљења и рада. То је код наше најбоље интелигенције, која
највише зна, затим код других људи бољих осећања. Они треба да
раде на националним питањима тако да се потпуно изгуби личност
и личне таштине, нарочито спољне сујете и тежње за положајима.
Личност и личности које раде не смеју да се виде, но рад и резул­
тати рада“- каже Цвијић.18

Јован Цвијић, „Формирање научних радника“, у Говори и чланци, 3 (Бео­
град: Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике и наставна
средства, 2000), 46.
16 Ibid., 43.
17 Ibid., 39.
18 Ibid., 64.
15

164

Извори преузетих илустрација
Сл. 4. Архив САНУ, 2015.
Сл. 6. Архив САНУ.
Сл. 7. Архив САНУ.

Литература
1. Васовић, Милорад. „Јован Цвијић-1965-1927“. У Живо� и �ело
ср�ских научника 2, 235-322. Београд: САНУ, 1997.
2. Јовић, Видојко. „О неким односима географије и геологије у
прошлости и будућности“. Journal of the Geographical institute
“Јovan Cvijic” SASA, 57 (2007): 21-26.
3. Јовановић, Верка. „Животопис академика Петра С. Јовановића“.
У Зборник ра�ова „Пе�ар С. Јовановић, ис�раживач у �ео�рафији
- �ре�алац у �руш�ву“, уредник Верка Јовановић, 9-49. Крагује­
вац: Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у
Крагујевцу, 2014.
4. Пантић, Никола. „О феномену леденог доба“. Рад представљен
на Сим�озијуму Миланковић–јуче-�анас-су�ра, Београд, Србија,
Рударско-геолошки факултет, 25. и 26. новембар 1999.
5. Станковић, Стеван М. и Сања Павловић. „Научни опус Јована
Цвијића посвећен Источној Србији“. Гласник Ср�ско� Гео�рафско�
Друш�ва, 1, LXXXVI (2006): 6.
6. Станковић, Стеван М. „Јован Цвијић о настави и науци“. Гласник
Ср�ско� Гео�рафско� �руш�ва, 2, LXXXIV (2004): 61-70.
7. Цвијић, Јован. „Беда у Србији и наша вера“. У Говори и чланци
3, 305. Београд: Српска Академија наука и уметности и Завод за
уџбенике и наставна средства, 2000.
8. Цвијић, Јован. „Формирање научних радника“. У Говори и чланци
3, 46. Београд: Српска академија наука и уметности, Завод за
уџбенике и наставна средства, 2000.
9. Цвијић, Јован. „Формирање научних радника“. У Говори и чланци
3, 43. Београд: Српска академија наука и уметности, Завод за уџ­
бенике и наставна средства, 2000.
10. Цвијић, Јован. „Формирање научних радника“. У Говори и чланци
3, 39. Београд: Српска академија наука и уметности, Завод за
уџбенике и наставна средства, 2000.
11. Цвијић, Јован. Геоморфоло�ија, 2. Београд: Државна штампарија
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1926.
12. Cvijic, Jovan. „L’epoque glaciaires dans la Peninsule Balkanique“.
Annales de Geographie, XXVI (1917): 189-218, 273-290.

165

Verka Jovanović

Singidunum University, Faculty of Tourist and Hotel Management,
Belgrade

150TH ANNIVERSARY OF THE BIRTH OF JOVAN CVIJIĆ
THE PAST AND THE LESSONS

Jovan Cvijić marked his times with breakthroughs, knowledge
and discoveries, primarily in the field of physical geography and
anthropogeography. By applying scientific methods and knowledge
acquired in studies of geography in Vienna, he set the theoretical basis
of geomorphology as an independent scientific discipline. Cvijić begins
his research work with the pioneer, field investigations in Serbia and
Balkan peninsula, after which he created the capital works entitled The
Balkan Peninsula and the South Slavic countries, and then Geomorphology
1 and 2, as a valuable contribution to our, European and world science
The most prominent French scientists were talking about his work, with
utmost reverence, emphasizing that the significance and magnitude
Cvijić’s narrations about the Balkan Peninsula are reflected in the level
of originality that is very difficult to achieve. Another field of research
of Jovan Cvijić is population, whose life is conditioned by the physical
and geographical factors, as well as historical and social environment.
His anthropogeography is dedicated to geographical arrangement of
the Balkan peoples, their interests and lifestyle, social and psychological
attributes. In these studies, more than many other scientists, Cvijić brought
together knowledge of geography, geology, economics, anthropology,
psychology and history, irrefutably establishing mutual and codependent
relationship between man and geographical environment. Looking at
Serbia, at the end of the 19th and early 20th century, Cvijić belonged to
a small group of recently created intelligence. He was a distinguished
and respected professor, with modern worldviews. He established and
led scientific and educational institutions, following the achievements
of modern, primarily European scientific circles. Out of his patriotic
feelings, as a scientist, geographer and anthropologist, Cvijić was present
in the political and public life of Serbia. He was critical towards politics
and politicians. He has published several articles on national issues of the
Balkan Peninsula and he was often publicly explaining their views. Cvijić
saw Serbia as a part of the European space and believed that it had been
tied to Europe more than other Balkan countries, not only geographically,
but spiritually and culturally.

166

In his speeches and lectures, Cvijić addressed intellectuals and young
people, emphasizing that everything requires a strong will, which is not
only momentary, impulsive and impatient, but great endurance, which is
often found in civilized nations.
Keywords: Jovan Cvijić, 150th anniversary, geography, creation

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

167

СТРУЧНИ РАДОВИ

Јелена Т. Јовановић Симић1

Музеј науке и технике, Београд

МЕДИЦИНСКЕ ЗБИРКЕ И МУЗЕЈИ У СРБИЈИ:
ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД, КЛАСИФИКАЦИЈА И
МУЗЕОЛОШКА ЗАШТИТА

Апстракт
Унутaр историјског оквира, који чини преглед развоја ме­
дицинских збирки и музеја у свету и у Србији, у раду је пред­
стављен начин заштите најбогатијег и најзначајнијег музејског
фонда из области историје медицине у Србији – фонда Музеја
науке и технике, О�сек О�ељење ис�орије ме�ицине - Музеј
Ср�ско� лекарско� �руш�ва. Први корак у заштити културно-на­
учне баштине, која чини овај фонд, била је интеграција нека­
дашњег Музеја српске медицине Српског лекарског друштва
као организационе јединице Музеја науке и технике. Уследили
су, затим, попис музејских предмета, формирање документа­
ције, стручно-научна обрада предмета, конзервација и реста­
урација, као и реализација нове сталне поставке Ме�ицина у
Србији кроз векове у Музеју науке и технике (2012).
Кључне речи: музеј, збирка, медицина, заштита културне башти­
не, Српско лекарско друштво

1. Медицински музеји у свету – развој и класификација
Најранији облици колекционирања предмета у вези са здрављем
и лечењем потичу из античког доба и обухватају заветне дарове
(вотиве), поклањане боговима у знак захвалности за излечење.
У Старој Грчкој и у Римском царству посебно су били заступљени
анатомски вотиви, предмети израђени у облику делова тела или
органа. Након лечења у асклепионима, медицинским центрима
1

jelena.simic@muzejnt.rs

171

античког света, пацијенти су их поклањали божанству којем је био
посвећен храм у асклепиону.2 На религијској основи су, такође
од античког доба и кроз средњи век, сабиране и чуване мошти
хришћанских светаца и мученика, за које се веровало да имају
исцелитељску моћ.
Доба ренесансе, у којем је настала нова филозофија и пракса
сабирања, обележено је настанком кабинета реткости, који пред­
стављају претечу модерних музеја. У збирци бургундског војводе
Жана де Берија (Jean de Berry, 1340–1416), која представља пре­
лаз средњовековне ризнице у „модерни кабинет“ – кабинет рет­
кости, осим уметничких предмета (curiosa artificalia), налазиле су
се природне реткости (curiosa naturalia) и научни инструменти.3
Кабинети реткости и студиоли4 су током 16, 17. и 18. века били
приватне збирке европских владара и принчева, а такође и лекара
и апотекара. Сврха колекционирања се, међутим, код тих група
разликовала, па је код првих она била „рекреирање света у малом
око фигуре владара/принца“, док је за „учењаке“ – лекаре и апо­
текаре представљала у основи тежњу ка успостављању контроле
над природом.5
Избор предмета сакупљања је у 16. и 17. веку био под утицајем
маниризма, уметничког правца и погледа на свет у којем су се
прожимали стварност и симболика, уз уочљиву склоност ка бизар­
ном. Ова склоност се огледала у настанку „соба чудеса“, у којима
су се налазиле различите необичности, а међу њима су били и први
колекционирани медицински предмети. Изразито маниристичка
је била збирка Фердинанда II Тиролског (Ferdinand II, Archduke of
Further Austria, 1529–1595), у замку Амбрас, у којој су се, између
осталог, чували и фетуси са аномалијама, за које се веровало да
имају метафизички карактер. Рудолф II Хабзбуршки (Rudolf von
Асклепиони су, речено данашњим језиком, били антички медицински
центри који су назив добили према богу медицине Асклепију. Поред све­
тилишта посвећеног Асклепију или другим боговима за које се веровало
да имају терапијске моћи, у саставу асклепиона биле су зграде за тера­
пију, библиотека, позориште, базени за купање (често са термалном во­
дом). Најважнији третман је била инкубација током које је пацијент спа­
вао у светилишту. У сну га је посећивао бог којем је храм посвећен, лечио
га непосредно или је давао упутства о лечењу. Пацијент је сутрадан сан
казивао свештенику, а затим су примењивани препоручени поступци.
3 Ivo Maroević, Uvod u muzeologiju (Zagreb: Zavod za informacijske studije,
1993), 23.
4 Студиоли су биле просторије у којима су италијански владари чували
своје збирке уметничких дела и збирке реткости. Студиоло Франческа I
Медичија, у Палати Векио у Фиренци, био је, поред тога, и лабораторија и
скровито место за рад.
5 Maroević, Uvod u muzeologiju, 25.
2

172

Habsburg, 1552–1612) имао је у својој збирци магијске предмете,
необичне животиње, деформисане фетусе и лековите ствари.6 У
студиолу Франческа I Медичија (Francesco I de Medici, 1541–1587)
у Фиренци, у 16. веку, постојао је један део посвећен уметности
лечења. У посебном кабинету су биле посуде направљене од без­
оара,7 за које се веровало да делују као универзални противотро­
ви, а ту су били и лековити предмети и напици које је Франческо I,
познат као један од првих италијанских владара алхемичара, сам
припремао или набављао из далеких земаља. Изнад кабинета су
биле скулптура грчког бога Аполона и уметничке слике са мотиви­
ма лечења из античке митологије.
Према систематизацији Каспара Фридриха Никелијуса (Caspar
Friedrich Neickelius),8 природне и уметничке реткости излагале су
се одвојено једне од других, на различитим странама кабинета,
при чему су на полице у одељку Naturalia прво ређани људски ана­
томски препарати, скелети и мумије, а затим зоолошки препарати
и минерали.9 Иако су збирке биле приватне и нису примарно има­
ле научни карактер, оне су биле и предмет проучавања експери­
ментисања. Научни инструменти су у кабинетима били заступљени
у већем броју од 17. века. Међу њима су били лупа и микроскоп,
који, поред телескопа, омогућавају трансформацију невидљивог
света у видљиви.
Према класификацији медицинских музеја Кена Арнолда (Ken
Arnold),10 кабинети реткости се, као њихова изворишта, налазе у
групи раних мо�ерних екс�еримен�алних музеја. Наслеђе тих му­
зеја је двојако. С једне стране, чине га многи предмети који се и
данас налазе у медицинским музејима, изложени у оквиру цели­
на старих апотека, као што су препариране корњаче, алигатори,
рибе, јеленски рогови и људске лобање, а, с друге стране, то су
воштани анатомски модели чија је израда крајем 17. века била
распрострањена, посебно у Италији, са циљем изучавања људског
Maroević, Uvod u muzeologiju, 27.
Безоар је окамењена маса настала у желуцу сисара, најчешће прежива­
ра. Њену основу обично чине биљна влакна или длаке.
8 Caspar Friedrich Neickelius, Museographie oder Anleitung zum rechten Begriff und nutzlicher Anlegung der Museorum oder Raritätenkammern (LeipzigBreslau, 1727).
9 Silvio A. Bedini, “The Evolution of Science Museums“, Technology and
Culture, 6, 1, (1965): 27, преузето 02. 02. 2013, http://faculty.rmu.edu/~short/
research/science-centers/references/Bedini-SA-1965.pdf.
10 Ken Arnold, “Museums and the making of medical history“, in Manifesting
Medicine: Bodies and Machines, ed. Robert Bud et al. (London: NMSI Trading
Ltd, Science Museum, 2004), 148–149, преузето 12. 11. 2013, http://www.
artefactsconsortium.org/Publications/PDFfiles/1.07MedicineArnold,%20Med­
ical%20Museums[1].pdf.
6
7

173

тела. Управо ти анатомски модели чине спону са следећом кате­
горијом – музејима усмереним на ме�ицинско образовање, који су
се током 18. и 19. века развили при медицинским факултетима,
где су сматрани основним елементима курикулума. Сачињене од
анатомских и макроскопских патолошких препарата, ове колек­
ције или њихови делови, налазе се данас у фондовима неких вели­
ких музеја, као што су, на пример, Хантеријан музеј (The Hunterian
Museum) у Глазгову, Берлински медицинско-историјски музеј
при болници „Шарите“ (Berliner Medizinhistorisches Museum der
Charité), Музеј Краљевског друштва хирурга (Hunterian Museum at
The Royal College of Surgeons) у Лондону и други. Осим факултета,
своје збирке је током 19. века имала и већина струковних друшта­
ва лекара, хирурга и фармацеута.
Нов концепт медицинских музеја, развијен крајем 19. и у пр­
вим деценијама 20. века, био је у директној вези с последицама
индустријализације на живот и здравље радничке популације за­
падног света. Мисија првих медицинских музеја намењених ши­
рокој јавности, била је з�равс�вено �росвећивање наро�а. Поред
знања о грађи људског тела, функционисању органа и органских
система, посетиоци су добијали информације о здравим стилови­
ма живота, заразним болестима и њиховој превенцији. Значајне
карактеристике ових музеја биле су интерактивност музејске по­
ставке и коришћење тадашњих модерних техничких средстава у
комуникацији са публиком – дијапозитива, филма, радија и другог.
Здравствено-просветни музеји су били важни носиоци званичне
здравствене политике у оквиру које је здравље народа првенстве­
но сматрано економском категоријом у функцији напретка нације
и државе. Тако су музеји настајали као државне институције или
је држава давала потпору иницијативама корпорација или бо­
гатих појединаца за њихово формирање. Приватном иницијати­
вом индустријалца Карла Лингнера (Karl August Lingner), настао
је, на пример, Немачки хигијенски музеј у Дрездену (Deutsches
Hygiene-Museum, 1912), који се и данас сматра „храмом хигије­
не“ у светским оквирима.11 После Другог светског рата, о улози
и друштвеном карактеру здравствено-просветних музеја писао је
Бруно Гебхарт (Bruno Gebhardt), означивши их природним мосто­
вима између превентивне и куративне медицине. Истицао је да се
здравље појединца и јавно здравље могу унапређивати само ако
је народ здравствено образован, као и да је унапређење здравља

Klaus Vogel, „The Transparent Man - some comments on the history of a
symbol“, in Manifesting Medicine: Bodies and Machines, ed. Robert Bud et al.
(London: NMSI Trading Ltd, Science Museum, 2004), 46.
11

174

„за све“, мисија здравствених музеја коју остварују путем ширења
знања.12
У 20. веку су настали и музеји ис�орије ме�ицине, чији су ини­
цијатори обично били пензионисани лекари. Према њиховим схва­
тањима, мисија музеја је била „расветљавање“ и приказивање
медицинске прошлости, при чему су централно место заузима­
ли „велики људи и велике идеје.“ Такав концепт је био у складу
са приступом изучавању историје медицине који се, и поред на­
стојања Хенрија Сигериста (Henry Sigerist, 1891–1957) и Џорџа Ро­
зена (Georg Rosen, 1895–1961), доајена у овој научној области, да
скрену пажњу на самог пацијента и на друштвени карактер меди­
цине,13 одржао до последњих деценија 20. века, а понегде и до
данас. Прве промене у приступу музејској презентацији историје
медицине постале су видљиве у осмој и деветој деценији прошлог
века. Савремене теме су обухватиле питања односа лекара и па­
цијента, као и најзаступљеније здравствене проблеме друштвене
заједнице. Ове промене су биле инициране како „новом друштве­
ном историјом медицине“, која се одлучније изборила за своје
место након радова Роја Портера (Roy Porter, 1946–2002),14 тако и
савременим сагледавањем саме музеологије и улоге музеја, што
је заједно довело до померања од традиционалног ка контексту­
алном и интердисциплинарном приступу у областима истражи­
вања и комуникације. Према начину настанка и данашњем статусу,
Арнолд разликује следеће врсте музеја историје медицине:
1. музеји које су основали предузетници, често у оквиру при­
ватних фондова или институција;
2. меморијални музеји, често смештени у родним кућама или
другим објектима везаним за живот и рад чувених лекара;
3. музеји у оквиру медицинских друштава или институција;
4. музеји „израсли“ из постојећих репозиторијума медицин­
ских институција;
5. музеји у саставу музеја ширих научних области.15
12 Bruno Gebhard, “The Health Museum as a Visual Aid“, Bulletin of the Medical

Library Association 35, 4 (1947): 332, преузето 11. 01. 2013, http://www.ncbi.
nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC194679/pdf/mlab00254-0043.pdf.
13 Gert Brieger, “The historiography od medicine“, in Companion Encyclopedia
of the History of Medicine, 2, eds. William F. Bynam and Roy Porter (London:
Routledge, 1993), 25.
14 Roy Porter, “The Patient’s View: Doing Medical History from below“,
Theory and Society, 14, 2 (1985): 175–198, преузето 10. 04. 2013, http://www.
jstor.org/stable/657089.
15 Ken Arnold, “Museums and the making of medical history“, in Manifesting
Medicine, 150.

175

2. Историјски преглед медицинских збирки и музеја у Србији
У Србији је сабирање медицинских предмета започето 1844.
године, само пет година након правног уређења државе на основу
Четвртог хатишерифа (Турског устава, 1838/39) и организације
здравствене службе. То је била 1842. година у којој су се, коначно,
стабилизовале политичке прилике након смене династија на
кнежевском престолу, што је омогућило напредак у разним
областима државне управе и културе.16 Он је видљив у низу закона
који су били донети, као што су Грађански закон, Закон о школама
(Ус�ројеније јавно� училишно� нас�авленија), Указ о оснивању
Главне војне болнице (Ус�ројеније ш�и�аља цен�ралне војске)
и Указ о забрани рушења старих градова и њихових развалина. У
истој години основан је и Музеум сербски, данас Народни музеј у
Београду, прва музејска установа у Србији.
Културном уздизању земље, чији су основ били упознавање
историје српског народа, трагање за споменицима културе из про­
шлости и проучавање природних ресурса земље, били су посвеће­
ни припадници малобројне интелектуалне елите коју су углавном
чинили странци на служби у Србији и Срби „из прека.“ Том кругу
су припадали и др Емерих Линденмајер (Emerich Lindenmayr) и хи­
рург Флоријан Бирг (Florian Birg), који су тридесетих година дошли
у Србију из Хабзбуршке монархије, у њој су провели свој радни и
животни век. Њиховим залагањем, у Београду је 1844. године, при
Војној болници, основан Музеум редкости.17
За иницијални фонд Музеја, Линденмајер, тадашњи штаб-док­
тор (главни војни лекар у Србији) и Бирг, штаб-хирург (главни хи­
рург у Војној болници, чија је дужност била лечење болесника),
приложили су своје приватне збирке,18 а затим се број предмета
16 Под притиском уставобранитеља, кнез Михаило Обреновић је напустио

Србију августа 1842. године, а за новог владара је изабран Александар Ка­
рађорђевић. Избор Александра Карађорђевића Порта је потврдила фер­
маном 26. октобра 1843, али је избор поновљен на Народној скупштини
јуна 1843. године. У јулу је Порта издала берат којим је признала поновље­
ни избор.
17 - Л, „Музеум редкости и лекарска библиотека у Београду“, Србске
новине, 97, 26. август 1852, 359; Emerich Lindenmayr, Serbien, dessen
Entwickelung und Fortschritt im Sanitäts-Wesen: mit Andeutungen über die
gesammten Sanitäts-Verhältnisse im Oriente (Temesvár: Druck und Verlag der
Csanáder Dioecesan-Buchdruckerei, 1876). Превод на српски језик добијен
је љубазношћу др Зорана Вацића.
18 Према Јовану Жујовићу, у састав овог фонда ушла је и приватна збир­
ка природних предмета кнеза Милоша, али Линденмајер то не наводи
у свом делу. Видети: Видојко Јовић, Из ис�орије �еоло�ије у Србији (Бео­
град: Јантар група, 2002), 25.

176

током година увећавао поклонима лекара из целе Србије. Први
сабирани предмети били су хумани и зоолошки патолошки и те­
ратолошки препарати, што је било у складу са полазном идејом
оснивача да формирају медицински музеј. Међутим, прикупљање
је било проширено и на руде и минерале, тако да је Музеум, са
своје три збирке – патолошком, зоолошком и минералошком, био
такође и природњачки музеј. Године 1852, у њему је било сабрано
288 предмета. Најмања збирка је била патолошка, са 14 предмета,
што је разумљиво ако се има у виду да су и патолошка анатомија и
хирургија биле гране медицине које су тек почеле да се развијају у
западним медицинским центрима.19 Зоолошка збирка је имала 56
предмета а минералошка збирка 218 предмета. Обе збирке које
су на захтев др Јосифа Панчића, професора јестаствене историје и
агрономије Лицеја, уступљене Лицеју 1855. године за потребе на­
ставе, постале су део фонда Јестаственичког кабинета. Патолош­
ка збирка је, по молби оснивача Музеја, задржана у Војној болни­
ци, где је њено попуњавање настављено до почетка шездесетих
година 19. века, а затим је уступљена Народном музеју.20 Током
свих година, чувар Музеја је био Флоријан Бирг, а од 1853. године
Музеј је био финансиран из државног буџета.
Настао по угледу на два бечка музеја – Патолошко-анатомски и
Природњачки музеј, Музеум редкости је био замишљен као моде­
ран музеј у функцији образовања лекара али и шире јавности. Он,
међутим, никада није заживео на тај начин, али имао је поједине
елементе кабинета реткости. Патолошка збирка, из већ помену­
тих разлога, садржала је углавном необичности, које су, такође
у великом броју, биле заступљене и у зоолошкој збирци. Али у
то време је концепт сабирања реткости углавном био напуштен
у страним природњачким музејима, јер је настојање било да се
научно прикажу процеси развoja и систем природе.21 Развијање
научних дисциплина некадашње јестаственице – ботанике, зооло­
гије и минералогије, на тај начин је започео Јосиф Панчић, а део
фонда Музеума редкости му је послужио у истраживањима и на­
У Патолошкој збирци су се налазили и препарати из хумане медицине:
ембриони и фетуси, ампутирана рука, оперативно одстрањени израштаји
– два бенигна тумора (lipoma) и једна брадавица (exerescentia cornea),
камен из пљувачне жлезде, „мокраћни камен у форми дуда“ и неколико
паразита. Видети: Владан Ђорђевић, Ис�орија ср�ско� војно� сани�е�а.
Књ. I, 1835–1875 (Београд: Државна штампарија, 1879), 780–782.
20 До 1860. године је део препарата пропао, а за преостале је предложе­
но да се уступе Народном музеју. Видети: Владан Ђорђевић, Ис�орија
ср�ско� војно� сани�е�а. Књ. I, 1835–1875 (Београд: Државна штампарија,
1879), 474.
21 Maroević, Uvod u muzeologiju, 40.
19

177

стави. Музеум, за који су Линденмајер и Бирг сматрали да ће „и за
садашњост, а навластито за потомство од велике користи бити“,
представљао је прелаз између кабинета реткости, природњачког
музеја и музеја у функцији медицинског образовања. Он је, с јед­
не стране, сведочанство напора оснивача да у Србији формирају
модерну институцију према европским узорима, док је, с друге
стране, потврда да у средини у којој су се тек успостављале осно­
ве за научни и стручни рад у многим областима, то није могло да
се изведе ни лако, ни брзо, ни потпуно.
Следећој групи, групи музеја усмерених на ме�ицинско образовање, припадају збирке патолошких препарата које су у 19. веку
постојале у Болници вароши и округа Београда, односно у Општој
државној болници,22 као и у Српском лекарском друштву (СЛД).
Ове збирке, које су највероватније обједињене на прелазу између
19. и 20. века, формиране су ради стручног усавршавања лекара и
научног истраживања и у те сврхе су интензивно коришћене.
Српско лекарско друштво је основано 22. априла/5. маја 1872.
године, као прво струковно удружење у Србији. Већ његовим пр­
вим Ус�авом (статутом) сабирна делатност је била прописана као
један од задатака Друштва који је обухватао „повремено приби­
рање књига, часописа и дневника медицинске и савезне јестастве­
ничке књижевности, прибављање патолошко-анатомских препа­
рата, најзад набављање и најважнијих лекарских инструмената.“23
У години оснивања Друштва, од поклона чланова оформљене су
две збирке: Збирка анатомских препарата, помињана касније
и као Збирка препарата или Друштвена збирка, и Друштвена
књижница.
Темељ Збирке препарата положио је др Јосиф Холец (Josif
Holec) поклонивши Друштву један „људски зачедак у четвртом
месецу.“24 Збирка се претежно састојала од патолошких препара­
та, али су у њој били заступљени и други предмети.25 Њен развој
се може пратити кроз записнике са састанака Друштва и кроз из­
вештаје са главних годишњих скупова, који су штампани у Ср�ском
Законом о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља
(1881), Болница вароши и округа Београда претворена је у Општу држав­
ну болницу.
23 „Устав Српског лекарског друштва“, Ср�ске новине, XXXIX, 88, уторак,
25. 07. 1872, 520.
24 „Трећи редован састанак одржан 2. септембра 1872“, Ср�ски архив за
цело­ку�но лекарс�во, I (Београд: Државна штампарија, 1874), 15.
25 У саставу Збирке били су и: мокраћни каменци, један људски скелет,
неколико оперативно одстрањених страних тела, колекција пројектила,
фотографије патолошких промена и фотографије болесника, и два зоо­
лошка препарата.
22

178

архиву за целоку�но лекарс�во. До године 1898, када се Збирка
последњи пут спомиње, био је сакупљен 121 предмет. Као и само
Српско лекарско друштво, Збирка се током првих седам година
налазила у Капетан-Мишином здању, у којем се налазила Велика
школа, али је била смештена у Јестаственичком кабинету којим је
руководио др Јосиф Панчић. Приликом њеног оснивања, Панчић
је, на молбу чланова СЛД, прихватио дужност чувара Збирке. Када
је Српско лекарско друштво 1879. године, за своје потребе, заку­
пило просторије у новосаграђеној згради Српског друштва Црве­
ног крста, Збирка је пресељена, али је средином наредне деценије
поново враћена у Велику школу и смештена у Зоолошки кабинет.
Тим кабинетом су управљали, водећи рачуна и о Збирци Друштва,
наследници Јосифа Панчића, професори зоологије и упоредне
анатомије са физиологијом, др Лазар Докић и потом др Ђорђе П.
Јовановић.26
На прeдлoг др Владана Ђорђевића, Српско лекарско друштво
је 1889. године покренуло иницијативу да се при Општој држав­
ној болници оснује Кабинет за патолошке препарате, односно
„Патолошки музеј“. У вези с тим предлогом, донета је одлука да
Друштво поклони своју збирку будућем музеју.27 Иако музеј није
основан, на основу досадашњих истраживања, претпоставља­
мо да је између 1899. и 1902. године28 Збирка Српског лекарског
друштва прикључена збирци која је постојала у Општој државној
болници. Збирка препарата СЛД постојала је у континуитету гото­
во три деценије. Највећи број препарата добијен је оперативним
путем и сви су демонстрирани на састанцима Друштва. Иако у по­
ређењу са патолошким збиркама европских и северноамеричких
патолошких института и болница Збирка СЛД није била велика,29
26 Могуће је да се о Збирци препарата СЛД краће време бринуо и Војислав

Ж. Ђорђевић, доктор медицине и предавач зоологије и упоредне анато­
мије на Великој школи од 1897. године.
27 „Трећи редован састанак одржан 6. маја 1889“, Ср�ски архив за цело­
ку�но лекарс�во, I, 12 (Београд: Штампарија Краљевине Србије, 1895), 83.
28 Последњи препарат који је добило на поклон 1902. године, Друштво је
уступило Музеју при Гинеколошком одељењу Опште државне болнице,
што највероватније значи да у то време више није имало своју збирку.
Видети: „Десети редован састанак одржан 22. јуна 1902“ , Ср�ски архив за
целоку�но лекарс�во, VIII, 8 (Београд: Државна штампарија Краљевине
Србије, 1902), 333.
29 На пример, збирка коју је Вирхов преузео 1856, по постављењу за шефа
Катедре патологије на Медицинском факултету у Берлину, имала је 1500
препарата. Патолошки музеј, који је он основао 1899. године, у 1901. го­
дини имао је 23.066 препарата. (Извор: http://www.bmm-charite.de/en/
museum/history-of-the-museum.html, доступно 30.03.2014). Други пример
је Музеј при болници „Guy’s Hospital“ у Лондону, који је у време отварања

179

она је значајна из више разлога. Поред тога што је била прва меди­
цинска збирка у Србији, која је заиста коришћена за стручно усав­
ршавање лекара и научно испитивање, у динамици њеног попуња­
вања огледа се и почетак развоја специјалистичких дисциплина
у Србији – хирургије и патолошке анатомије. Велики број препа­
рата, да су сачувани, представљао би сведочанства хируршког и
патоанатомског рада великана медицине у Србији. Међу њима је
најзначајнији др Војислав Субботић, оснивач модерне хирургије у
Србији, који је, поклонивши чак 46 препарата, био највећи даро­
давац Збирке. Осим њега, то су и Владан Ђорђевић, др Михаило
Петровић, др Едуард Михел (Eduard Mihel) и др Лаза К. Лазаре­
вић. У Збирци су били и препарати које је поклонила др Драга Љо­
чић, прва Српкиња која је 1879. године постала доктор медицине.
Прeмa истраживању развоја хирургије у Србији, Радоје Чоловић је
утврдио да су поједине операције које је извршио Субботић биле
прве операције такве врсте код нас.30 Два препарата из тих опера­
ција била су у Збирци.
Након оснивања Медицинског факултета Универзитета у Бео­
граду 1920. године, у оквиру више завода и клиника формиране су
збирке, односно музеји за потребе наставе. Такве збирке и музеји
постојали су при Заводу за дескриптивну и топографску анато­
мију, Хистолошком заводу, Заводу за патологију, Заводу за ратну
хигијену, Судско-медицинском заводу, као и при Гинеколошко-а­
кушерској, Хируршкој и Дерматовенеролошкој клиници.31 Осим
музеја при Медицинском факултету, постојао је и Музеј Војноса­
нитетског завода, који је основао др Владимир Станојевић.32 У том
музеју је, у периоду од 1936. до 1941. године, повремено држана
настава за лекаре и фармацеуте војносанитетске струке.
У 20. веку, по угледу на сличне институције у западноевропским
земљама, основани су први музеји намењени здравственом про­
свећивању са циљем подизања свести и знања широке популације
о значају хигијене и начинима очувања здравља. Здравствени
музеј, који је основало Друштво за чување народног здравља, по­
стојао је у Београду између 1912. и 1914. године. Задаци Здрав­
1825. године имао 3000 препарата. Први кустос Музеја је био чувени ле­
кар Томас Хочкин (Thomas Hodgkin). Број препарата је до 1896. године
нарастао на око 12.000, а Музеј је од 1904. године назван Gordon Museum.

30 Радоје Чоловић, Хроника хирур�ије у Србији (Београд: Просвета,
2002), 65, 67.

Ме�ицински факул�е� Универзи�е�а у Бео�ра�у 1920–1935 (Београд:
Медицински факултет, 1935), 6, 28, 56–60, 134, 137.
32 Музеј науке и технике (МНТ), Збирка Музеја српске медицине Српског
лекарског друштва: Владимир Станојевић, Војносанитетски завод у Зему­
ну (куцан текст).
31

180

ственог музеја били су „да сабере и среди све што се односи на
живот и здравље, боловање и умирање нашег народа“ и да сва­
ком посетиоцу „очигледно покаже како наш народ живи, како се
по њему болести шире, како болује, како се лечи, у чему греши
итд.“33 После Првог светског рата Музеј није обновљен, јер се већ
од 1919. године планирало отварање „Хигијенског музеја“ при но­
вооснованом Министарству народног здравља. Ова идеја је, међу­
тим, реализована знатно касније – оснивањем Музеја за хигијену
Централног хигијенског завода у Београду 1930. године.34 Годину
дана након Прве земаљске хигијенске изложбе, коју је Југословен­
ско друштво за чување народног здравља приредило у Београду
1933. године, поставка Музеја за хигијену је допуњена материја­
лом са ове изложбе, а управљање Музејом је поверено одбору
који су чинили представници Друштва и Централног хигијенског
завода. Музеј је, под именом С�ална хи�ијенска изложба, постојао
до 1941. године.35
У Централном хигијенском заводу, залагањем др Ристa Јере­
мића, хирурга и историчара медицине, основан је 1937. године и
први Музеј историје медицине у Србији, који није био дугог века
– уништен је пред крај Другог светског рата.36
У другој половини 20. века, основани су медицинско-историј­
ски музеји на Војномедицинској академији (Музеј санитета НОБ-а,
1955), при Српском лекарском друштву (Музеј српске медицине
СЛД, 1955) и при Заводу за заштиту здравља у Нишу (Пастеров за­
вод – Музеј здравствене културе у Нишу, 1962).
Осим Музеја историје медицине, у прошлом веку су формира­
ни и Музеј историје фармације при Фармацеутском факултету Уни­
верзитета у Београду (1951), као и музејска поставка „Из историје
здравства“ Градског музеја у Вршцу, смештена у простору нека­
дашње „Апотеке на степеницама“ (1977).

33„Музеј

за народно здравље“, З�равље, 1 (1906): 32–33.
„Изложба Музеја за хигијену“, Поли�ика, 20. 07. 1930; „Музеј за хигије­
ну Централног хигијенског завода у Београду“, Здравље, 2–3 (1930): 47.
35 МНТ, Збирка Музеја српске медицине Српског лекарског друштва: Алек­
сандар Костић, Прва земаљска хи�ијенска изложба 1933 (куцан текст).
36 Будимир Павловић, „Писмо Риста Јеремића поводом оснивања Секције
за историју медицине и фармације СЛД у Београду 12. II 1950“, Ср�ски архив за целоку�но лекарс�во, 109, 7 (1981): 955–958.
34

181

3. Музеј српске медицине Српског лекарског друштва
Након прекида почетком 20. века, традиција прикупљања
медицинских предмета у Српском лекарском друштву настављена
je педесет година касније, али са новим побудама, новом врстом
музејске грађе и с новим циљевима колекционирања.
Оснивањем Секције за исто­
рију медицине и фармације
СЛД 1950. године, истраживања
исто­рије медицине у Србији,
започета у већем обиму у пе­
риоду између два светска рата
у окриљу Централног хигијен­
ског завода, добила су велики
замах. Међутим, на самом по­
четку рада Секције наишло се
на тешкоће које су биле услов­
љене недостатком вредних
историјских извора, уништених
током ратова.37 Идеја водиља
– да се у првом реду сачувају
Слика 1.
преостале лекарске архиве,
проф. др Владимир Станојевић документа и публикације – ре­
(1886–1978), оснивач и први
зултирала је оснивањем Му­
управник Музеја српске
зеја српске медицине СЛД.38
медицине СЛД
Иницијатор је био професор
др Владимир Станојевић (1886–1978), оснивач и први председник
Секције за историју медицине и фармације СЛД (Слика 1).
Рад на формирању музејског фонда започет је 1951. године.
На пословима истраживања, селекције и аквизиције предмета за
Музеј, највише су се ангажовали Владимир Станојевић и мр фaрм.
Војислав Марјановић, секретар Секције. Године 1954. стигао је
први поклон Музеју – лична архива др Стевана Мачаја, поклон
Владимир Станојевић, „О постанку Музеја српске медицине Српског
лекарског друштва“, у Музеј ср�ске ме�ицине С. Л. Д, ур. Владимир Ста­
нојевић и Војислав Марјановић (Београд: 25 Библиотека СЛД, 1955), 5–6.
38 Музеји историје медицине су, иначе, и у свету почели да се оснивају
као нова категорија медицинских музеја током 20. века, а нарочито у ње­
говој другој половини. Њихов настанак и рад, као и код нас, углавном је
почивао на ентузијазму појединаца. Видети: Ken Arnold, “Museums and
the making of medical history“, in Manifesting Medicine: Bodies and Machines,
ed. Robert Bud et al. (London: NMSI Trading Ltd, Science Museum, 2004),
149–154, преузето 12. 11. 2013 http://www.artefactsconsortium.org/Publi­
cations/PDFfiles/1.07MedicineArnold,%20Medical%20Museums[1].pdf.
37

182

Слика 2. Позивница за свечано отварање Музеја српске медицине
Српског лекарског друштва, 1955 (МНТ, Збирка Музеја српске
медицине СЛД)

његових кћерки. Фонд се и наредних година увећавао претежно
поклонима лекара и њихових породица, а у мањој мери откупом.
Откупљена је, на пример, уметничка слика „Пољска болница на
зимском конаку при повлачењу кроз Албанију“, Милана Милова­
новића. Осим тога, свој пут до Музеја пронашла су и два предме­
та из бившег Медико-историјског музеја Централног хигијенског
завода.39
Већи део фонда Музеја српске медицине СЛД чинила су лична
и службена документа лекара, од којих су посебно вредне универ­
зитетске дипломе, затим одликовања, старе и ретке медицинске
књиге, док су у мањем броју били заступљени тродимензионални
предмети, који се користе у лекарској пракси. Стална поставка,
конципирана тако да „у слици и речи“ прикаже развојни пут ме­
дицине од њених средњовековних корена у Србији до савременог

39 У питању су преса за суви жиг др Милана Јовановића Батута и збирка ка­

менаца оперативно одстрањених из мокраћне бешике, коју је сакупио др
Ристо Јеремић почетком 20. века. Предмети су пронађени у подруму згра­
де бившег Централног хигијенског завода. Видети: Владимир Станојевић,
„Музеј српске медицине Српског лекарског друштва“, Го�ишњак �ра�а
Бео�ра�а, XI–XII (1964/1965): 403–404.

183

доба, свечано је отворена 6. новембра 1955. године у просторија­
ма Дома лекара на Зеленом венцу.40 (Сликa 2)
Основан у време „музејског бума“ током педесетих година,41
Музеј српске медицине СЛД-a је, према мишљењу Управног од­
бора СЛД-a, био „велика културна и научна институција у нашој
земљи.“42 Међутим, његови посетиоци били су углавном људи из
струке – домаћи и страни лекари. Музеј је, према Станојевићу, био
„неопходно помоћно средство научног рада“43 Секције за исто­
рију медицине и фармације и највероватније је да нису постојале
веће амбиције да он буде отворен и за ширу јавност.
Владимир Станојевић је управљао Музејом до своје смрти
1978. године, а потом су га заменили Марјановић и др Бизјак, који
су такође преминули почетком осамдесетих година. Музеј је тада
био затворен, део поставке је уклоњен, а саме просторије у којима
је био смештен биле су необезбеђене и повремено су служиле као
магацин. Новоизабрана управа Секције је тек 1987. године добила
подршку од Председништва СЛД-a да се Музеј реорганизује, па се
тада приступило сређивању и обезбеђивању просторија, „новом
инвентарисању“44 и припреми Музеја за селидбу у зграду Прве
варошке болнице.45 У тој згради је до 1983. године била смеште­
на Очна клиника Медицинског факултета, а након њеног измеш­
тања је, већ наредне године, Скупштина града Београда већи
део зграде, која има статус културног добра од великог значаја,
уступила на коришћење Српском лекарском друштву на неограни­
чено време.46 Припреме за пресељење, класификација музејског
материјала, инвентарисање и планови за даљи рад Музеја нису,
Станојевић, О �ос�анку Музеја ср�ске ме�ицине Ср�ско� лекарско�
�руш�ва, 6–7.
41 Педесетих година 20. века је само у Београду основано више музеја:
Музеј примењене уметности (1950), Музеј ПТТ (1950), Музеј Николе Тес­
ле (1952), Железнички музеј (1953), Музеј позоришне уметности (1953) и
Завичајни музеј Земуна (1954). Видети: Миодраг Јовановић, Музеоло�ија
и заш�и�а с�оменика кул�уре (Београд: Филозофски факултет/Плато,
1992), 62.
42 Владимир Станојевић, „Музеј српске медицине Српског лекарског
друштва“, Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а, XI–XII (1964/1965): 405.
43 Ibid.
44 Слободан Ђорђевић, „Неколико речи о Музеју српске медицине у Бе­
ограду“, Архив за ис�орију з�равс�вене кул�уре Србије, 1–2 (1986): 148.
45 Зграда је наменски зидана за Болницу вароши и округа Београда из­
међу 1865. и 1868. године. У Регистар споменика културе Републике Ср­
бије уведена је 1964. године и има статус споменика културе од великог
значаја.
46 Завод за заштиту споменика културе града Београда (ЗЗЗСКГБ). Досије
Прве варошке болнице, бр. 158.
40

184

међутим, били заврше­
ни до почетка 1990. го­
дине, за шта се залагао
професор др Слободан
Ђорђевић, члан Секције
за историју медицине
и председник Научног
друштва за историју
здравствене
културе
Ср­бије. Он је, такође,
наглашавао да се сви
ти послови „не могу ни
замислити без стручња­
ка за музеолошка и ар­
хиволошка питања“ и
да се „импровизовање,
као начин поступања
из прошлости, мора
одбацити као неод­
говарајући поступак у
Слика 3. Зграда Прве варошке
садашњости.“47
болнице, седиште Српског лекарског
Крајем лета 1990.
друштва и одељења Музеја науке
го­дине Музеј је пре­
и технике – Музеј ср�ско� лекарско�
сељен у зграду Прве
�руш�ва (фотографија Милош
варошке болнице, ново
Јуришић)
седиште Српског лекар­
ског друштва. У простору левог крила приземља,48 на око 340 ква­
дратних метара, отворена је нова стална поставка под називом
Темељи ср�ске ме�ицине, коју је приредио др Будимир Павловић,
тадашњи председник Секције за историју медицине, у сарадњи
са Ранком Баришићем, вишим кустосом Етнографског музеја и
чланом Научног друштва за историју здравствене културе Србије
(Сликa 3).
У периоду у којем је Павловић руководио Музејом (1987–2010),
музејски фонд је значајно увећан тродимензионалним предмети­
ма. Вредни поклони стигли су од породице професора др Исидора
Папа (збирка римских медицинских инструмената), од професора
Слободан Ђорђевић, „Прилог познавању настанка српских медицин­
ских музеја“, Архив за ис�орију з�равс�вене кул�уре Србије, 1–2 (1990):
94.
48 Првобитно је планирано да Музеј буде смештен у десном крилу при­
земља, које преко степеништа има комуникацију са сутереном, у којем је
предвиђено да буде музејски депо. Видети: ЗЗЗСКГБ, Досије Прве варош­
ке болнице, бр. 158.
47

185

др Србољуба Живановића (антропопатолошка збирка), породице
професора др Радомира Ђорђевића (стоматолошка ординација
са делом инвентара из 19. века), од др Петра Боснића (предмети
везани за почетак производње пеницилина у Југославији), као и
од медицинских установа и бројних појединачних дародаваца. У
већој мери него што је то било ранијих година, Музеј је постао от­
ворен за јавност. Од 1991. године, Музеј је имао и огранак у окви­
ру Подружнице СЛД-a у Пожаревцу, смештен у тамошњем Здрав­
ственом центру.49
Делатност Музеја, поред сабирања предмета и њихове презен­
тације у оквиру сталне поставке, била је усмерена на научноистра­
живачки рад у области историје медицине. У Музеју су снимљене
многе емисије са темама из историје медицине. Остварена је са­
радња са различитим музејима, а музејски предмети су позајмљи­
вани за потребе тематских изложби. У сарадњи са Музејом на­
уке и технике, Музеј је 2002. године у Галерији науке и технике
САНУ приредио изложбу Сећање на Први кон�рес ср�ских лекара и
�риро�њака.50
Рад Музеја су, међутим, током деценија његовог постојања
ограничавала два проблема, од којих је један био финансирање,
а други непостојање стручног кадра. У погледу финансирања,
Српско лекарско друштво није било у могућности да од својих
скромних прихода, које највећим делом остварује кроз чланари­
ну, издваја адекватна материјална средства за потребе Музеја
(техничка и физичка заштита предмета, осавремењавање сталне
поставке, приређивање изложби, програмске активности и дру­
го). С друге стране, музеолошка заштита фонда, за чије је спро­
вођење неопходно професионално знање, није остварена, јер је
читав посао у Музеју обављао Будимир Павловић, лекар у пензији.

4. Интеграција Музеја српске медицине СЛД
као посебног одељења Музеја науке и технике
Године 1991, Музеј српске медицине СЛД-а је приступио ново­
основаној Заједници научнотехничких музеја Србије. Музеј науке
Одлука Председништва Српског лекарског друштва о формирању
огранка Музеја Српског лекарског друштва у Пожаревцу (Извод из запи­
сника са XIII редовне седнице Председништва Скупштине СЛД, одржане
15. октобра 1991); Бр. 02/2242 од 15. 10. 1991.
50 Аутори изложбе су били Адела Магдић, кустос МНТ и др Будимир Пав­
ловић, кустос Музеја српске медицине СЛД.
49

186

и технике, као матични музеј за техничку грађу на територији
Србије, од 2000. године почео је да спроводи стручни надзор
над његовим радом. Утврђено је да је неопходно да се музејски
фонд подвргне ревизији, инвентарисању и стручној музеолошкој
обради. Подршка и помоћ, које су у том циљу пружане кустосу
Музеја током неколико година, нису дале очекиване резултате.
У циљу заштите културног наслеђа, које чини фонд Музеја
српске медицине СЛД-а, Музеј науке и технике је предложио, а
Председништво СЛД-а је 4. маја 2007. године прихватило пред­
лог, да се Музеј СЛД-а интегрише као организациона јединица
Музеја науке и технике. Управни одбор Музеја науке и технике је
прихватио одлуку Председништва СЛД-а на седници одржаној 30.
октобра 2007. године (прилог 1). Након три године, потписан је
Уговор којим су дефинисане обавезе обе институције. (прилог 2).
Први корак у процесу заштите фонда, који је предузет убрзо по
доношењу одлуке Председништва Српског лекарског друштва,
био је попис музејског материјала који су извршили кустоси Му­
зеја науке и технике 2008. године.51
У априлу 2010. године, након потписивања Уговора и непосред­
но уочи почетка реконструкције зграде Прве варошке болнице,
предмети из фонда Музеја српске медицине СЛД-а премештени су
у депо Музеја науке и технике.
Приликом стручно-научне обраде предмета дата је предност
оним предметима који су планирани за излагање у оквиру нове
сталне поставке Музеја науке и технике, чији се концепт упоредо
израђивао.
Преко шест стотина предмета, селектованих за изложбу, при­
премљено је за излагање (Слика 4).
Иако је тежња била да се за изложбу првенствено користи по­
стојећи музејски фонд, током истраживања и припреме концепта
изложбе установљено је да су неопходне нове аквизиције. Вредни
поклони добијени су како од појединаца, тако и од здравствених
институција.

Пописом је установљено следеће: Збирка техничких предмета садржи
326 експоната; Збирка антропопатологије садржи 64 експоната (целина);
Збирка диплома и ордења садржи 374 предмета; Збирка уметничких
предмета – 59; Збирка фотографија и стаклених плоча – 3.050; Збирка
разно (одевни предмети и предмети за личну употребу) садржи 35 пред­
мета; Збирка инструмената из римског периода – 25 експоната; Библи­
отека садржи 5.098 књига. За архивску грађу је наведено да се налази у
40 кутија, али како оригинална документа нису одвајана од фотокопија,
реалан број докумената је мањи.
51

187

Прилог 1. Одлука Управног одбора Музеја науке и технике
о прихватању предлога Председништва Српског лекарског
друштва о интеграцији Музеја Српског лекарског друштва као ор­
ганизационе јединице Музеја науке и технике

Имајући у виду да се целовитост заштите баштине остварује
не само њеним евидентирањем, вођењем регистара и документа­
ције, чувањем и спровођењем мера техничке и физичке заштите,
већ и кроз активности комуникације, у Музеју науке и технике је

188

Прилог 2. Уговор Музеја науке и технике и Српског лекарског
друштва о уступању збирке Музеја Српског лекарског друштва
Музеју науке и технике

донета одлука да се стална поставка припреми и реализује у што
краћем могућем року.
По завршетку реконструкције зграде Прве варошке болнице
крајем 2011. године, убрзо се приступило прилагођавању и при­
преми простора у којем је и раније била музејска поставка.

189

Слика 4. Стоматолошка столица са краја 19. века (поклон
породице проф. др Радомира Ђорђевића), након рестаурације
(рестаурација Зоран Левић, кустос-конзерватор МНТ)
Уложен је труд да се тематски, садржајно и визуелно постиг­
не склад између концепта изложбе и простора за излагање, што
је у великој мери и остварено. Познато је, наиме, да се приликом
коришћења зграда од историјског значаја музејске поставке ком­
промиси морају чинити много чешће, него када је у питању на­
менски пројектован простор за музеј. С друге стране, слојевитост
значења која носи зграда Прве варошке болнице,52 као и могућ­
ност да и сама, као културно добро од великог значаја, буде боље
презентирана и коришћена, опредељују је као место пожељног
смештаја сталне поставке Музеја науке и технике Ме�ицина у Србији кроз векове.
Историјски развој медицине и здравства у Србији је, на сталној
поставци, приказан у хронолошком оквиру од средњег века до
У овој згради су лечили и оперисали доајени српске медицине: Владан
Ђорђевић, Лаза К. Лазаревић, Војислав Субботић, Михаило Петровић,
Едуард Михел, Јован Валента, Ђорђе П. Нешић и многи други. Из ње се
развила Општа државна болница, која је временом прерасла у Клинички
центар Србије, а са одељења Болнице су, такође, поникле и прве клинике
Медицинског факултета.
52

190

Слика 5. Са отварања сталне поставке Музеја науке и технике
Ме�ицина у Србији кроз векове, 2012.

Слика 6. Ме�ицина у Србији у 19. веку - детаљ нове поставке
савременог доба, с тим што су предметима из Збирке антропопа­
тологије и Збирке римских инструмената представљени и перио­
ди на овом простору пре насељавања Срба.
Пројекат сталне поставке Музеја науке и технике Ме�ицина у
Србији кроз векове, која је отворена 27. марта 2012. године, фи­
нансирало је Министарство културе и информисања Републике
Србије, а део материјалних средстава је обезбедило и Српско ле­
карско друштво. Тим који је био ангажован чинили су: др Јелена
Јовановић Симић, аутор изложбе, Зоран Ђорђевић, академски ди­

191

Слика 7. Ср�ски војни сани�е� – детаљ нове поставке

Слика 8. Ме�ицина у Србији у 20. веку – детаљ нове поставке
зајнер и аутор поставке, Зоран Левић, кустос-конзерватор и Горан
Виторовић, технички реализатор (Сликa 5).
Поставка је креирана са циљем да буде разумљива, подстицајна,
занимљива не само медицинским професионалцима, већ и широј
јавности, а посебно популацијама ученика и студената, које чине
највећи број посетилаца Музеја науке и технике (Слике 6, 7, 8).

192

Извори
1. Завод за заштиту споменика културе града Београда – Досије
Прве варошке болнице, бр. 158.
2. Музеј науке и технике, Збирка Музеја српске медицине Српског
лекарског друштва.

Литература
1. Arnold, Ken. “Museums and the making of medical history.“ In
Manifesting Medicine: Bodies and Machines, edited by Robert Bud,
Bernard Finn and Helmuth Trischler, 145–174. London: NMSI
Trading Ltd, Science Museum, 2004. Преузето 12. 11. 2013. http://
www.artefactsconsortium.org/Publications/PDFfiles/1.07Medicine
Arnold,%20Medical%20Museums[1].pdf.
2. Bedini, Silvio A. “The Evolution of Science Museums.“ Technology
and Culture, Museums of Technology, 6, 1 (Winter, 1965): 1–29. Пре­
узето 02. 02. 2013. http://faculty.rmu.edu/~short/research/sciencecenters/references/Bedini-SA-1965.pdf.
3. Brieger, Gert. “The historiography od medicine.“ In Companion
Encyclopedia of the History of Medicine, 2, edited by William F. Bynam
and Roy Porter, 24–44. London: Routledge, 1993.
4. Вељковић, Снежана. Хроника су�ске ме�ицине у Бео�ра�у. Бео­
град: Медицински факултет Универзитета у Београду, 2009.
5. Gebhard, Bruno. ”The Health Museum as a Visual Aid.” Bulletin of
the Medical Library Association, 35, 4 (1947): 329–333. Преузето 11.
01. 2013. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC194679/pdf/
mlab00254-0043.pdf.
6. „Десети редован састанак одржан 22. јуна 1902.“ Ср�ски архив за
целоку�но лекарс�во VIII, 8 (1902): 332–334.
7. Ђорђевић, Владан. Ис�орија ср�ско� војно� сани�е�а. Књи�а I,
1835–1875. Београд: Државна штампарија, 1879.
8. Ђорђевић, Слободан. „Неколико речи о Музеју српске медицине
у Београду.“ Архив за ис�орију з�равс�вене кул�уре Србије 1–2
(1986): 147–149.
9. Ђорђевић, Слободан. „Прилог познавању настанка српских меди­
цинских музеја.“ Архив за ис�орију з�равс�вене кул�уре Србије
1–2 (1990): 83–95.
10. Јовановић, Миодраг. Музеоло�ија и заш�и�а с�оменика кул�уре.
Београд: Филозофски факултет/Плато, 1992.
11. Јовић, Видојко. Из ис�орије �еоло�ије у Србији. Београд: Јантар
група, 2002.

193

12. Л, - „Музеум редкости и лекарска библиотека у Београду“, Србске
новине, 97, 26. август 1852: 359.
13. Lindenmayer, Emerich P. Serbien, dessen Entwickelung und Fortschritt
im Sanitäts-Wesen: mit Andeutungen über die gesammten SanitätsVerhältnisse im Oriente. Temesvár: Druck und Verlag der Csanáder
Dioecesan-Buchdruckerei, 1876. (Превод на српски језик добијен је
љубазношћу др Зорана Вацића.)
14. Линденмајер, Емерих и Флоријан Бирг. „Позив“, По�унавка, 28,
8. јул 1844: 112. (Копија текста добијена је љубазношћу др Зорана
Вацића.)
15. Maroević, Ivo. Uvod u muzeologiju. Zagreb: Zavod za informacijske
studije, 1993.
16. Ме�ицински факул�е� Универзи�е�а у Бео�ра�у 1920–1935. Бео­
град: Медицински факултет, 1935.
17. „Осми редовни састанак одржан 13. августа 1883.“ Ср�ски архив
за целоку�но лекарс�во. Књ. IX, О�ељак I (1887): 84–87.
18. Павловић, Будимир. „Писмо Риста Јеремића поводом оснивања
Секције за историју медицине и фармације СЛД у Београду 12.
II 1950.” Ср�ски архив за целоку�но лекарс�во, 109, 7 (1981):
955–958.
19. Поли�ика, број 7974; XXVII, недеља, 20. 07. 1930.
20. Porter, Roy. “The patient’s view. Doing medical history from below.“
Theory and Society, 14, 2 (1985): 175–198. Преузето 10. 04. 2013.
http://www.jstor.org/stable/657089.
21. „Трећи редован састанак одржан 2. септембра 1872.“ Ср�ски архив за целоку�но лекарс�во. Књ. I (1874): 13–16.
22. „Трећи редован састанак одржан 6. маја 1889.“ Ср�ски архив за
целоку�но лекарс�во. Књ. I, 12 (1895): 75–83.
23. Станојевић, Владимир. „О постанку Музеја српске медицине
Српског лекарског друштва“. У Музеј ср�ске ме�ицине С. Л. Д.,
уредници Владимир Станојевић и Војислав Марјановић, 2–8. Бео­
град: 25 Библиотека СЛД, 1955.
24. Станојевић, Владимир. „Музеј српске медицине Српског ле­
карског друштва“. Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а, XI–XII (1964/1965):
387–412.
25. „Музеј за хигијену Централног хиг. завода у Београду“. З�равље
– месечни лист за здравствено просвећивање, 2–3 (1930): 47.
26. „Музеј за народно здравље“. З�равље, 1 (1906): 32–33.
27. Чоловић, Радоје. Хроника хирур�ије у Србији. Београд: Просвета,
2002.

194

Jelena T. Jovanović Simić

Museum of Science and Technology - Belgrade

MEDICAL COLLECTIONS AND MUSEUMS IN SERBIA: HISTORICAL
OVERVIEW, CLASSIFICATION AND MUSEOLOGICAL PROTECTION

The tradition of collecting medical items and Serbia is 170 years long.
The first medical collection in Serbia was created in the 1844 year, the
same year when the National Museum of Belgrade was founded, the
oldest national museum institution today.
By studying motives and objectives, then the missions and operations
of medical museums in Serbia, as well as their analysis according to the
classification of medical museums by Ken Arnold, it is concluded that
the development of medical collections and museums in Serbia primarily
flowed the models of development of such institutions in Europe, namely
museums aimed at medical education, healthcare-educational museums and
museums of the history of medicine. Deviations are related to the group of
early experimental museums, since in the periods of developed European
Renaissance and Enlightenment, in Serbia, which was under the rule of
the Ottoman Empire, there were no members of the elite who could,
in line with their interests and social position, establish contemporary
models of collecting. The Museum of Rarities, which is the first medicalnatural history museum established at the Military Hospital in Belgrade
in the 19th century, represents a transition from a cabinet of rarities and
museums focused on medical education. In the 19th century, collections
of preparations, which had been used for professional training of doctors
and, to a lesser extent, for scientific work, were in the possession of the
Serbian Medical Society and the General State Hospital. These collections
have not been preserved.
Museums whose primary activity was the health education of the
people were established in 1912, and in 1930, just at the time when
healthcare-educational museums were being founded in Europe. Their
work was interrupted by the wars – the Healthcare Museum was not
renewed after World War One, and the Museum of Hygiene did not exist
after World War Two.
After the founding of the Faculty of Medicine of the University of
Belgrade in 1920, and then founding faculties of medical in Novi Sad,
Niš and Kragujevac in the second half of the 20th century, numerous
collections and museums were founded for the purpose of teaching at
the clinics, institutes and organizations of these institutions.

195

The first Museum of the History of Medicine was founded in 1937 at
the Central Institute of Hygiene in Belgrade, upon initiative of Dr. Risto
Jeremić, a surgeon and historian of medicine. In 1955, as the result of
efforts of Chief Medical Officer, professor Dr. Vladimir Stanojević, the
Museum of Serbian Medicine of the Serbian Medical Society was founded.
Like many medical and historical museums in the world, the Museum
developed thanks to the enthusiasm of people who had invested their
knowledge and commitment into it. The Serbian Medical Society, in the
founding of the Museum, which was eventually declared an institution
of national significance, remained true to its first Constitution (1872),
which also defined the collection activity of the Society. In the decision
to integrate the Museum of the SMS as a department of the Museum of
Science and Technology (2007), the Serbian Medical Society expressed
a high degree of responsibility in the field of protection of cultural and
scientific heritage in the field of medicine in Serbia.
In the Museum of Science and Technology, the collection was
museologically processed and protected for the first time. Special
attention was paid to preserving the identity of the founders and the
continuity of the museum collection, which was realized through the
name of the department, collection and placement of the permanent
exhibition at the headquarters of Serbian Medical Society. The Museum of
Science and Technology, through the integration of the collection of the
Museum of Serbian Medicine of the SMS, fulfilled its legal obligations as
the parent institution for the protection of scientific-technical heritage in
Serbia. By establishing the Department of the History of Medicine, which
includes the collection of the Museum of Serbian Medicine of the SMS,
the base was created in which the Museum of Science and Technology, to
a greater extent than in the past, with its activities in terms of research,
protection and communication, encompassed another important area of​​
the history of science – the history of medicine.
Keywords: museum, collection, medicine, protection of cultural
heritage, Serbian Medical Society

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

196

Весна М. Живковић1

Централни институт за конзервацију, Београд

ИСТОРИЈАТ ПРИМЕНЕ ХЕМИЈСКИХ ИСТРАЖИВАЊА
У КОНЗЕРВАЦИЈИ МУЗЕЈСКИХ ПРЕДМЕТА2

Апстракт
Рaд пру­жa осврт на и­сто­ри­јат у­кљу­чи­ва­ња научних принципа
у области конзервације, полазећи од првих примера примене
хемијских истраживања ради разумевања процеса пропадања
културног наслеђа и за потребе доношења одлука о процесу
очувања и третмана музејских предмета и предмета са архе­
олошких ископавања. Рад се бави такође покретачким прин­
ципима оснивања првих хемијских лабораторија у музејима и
кључним личностима који су допринели успостављању систе­
матичног и документованог приступа конзервацији да би се
предупредило, односно успорило пропадање посебно осетљи­
вих материјала, као што су слике на платну и дрвету и архео­
лошки метал и камен, али и обезбедило датирање и аутенти­
фикација предмета. Примена хемијских истраживања у прак­
тичне сврхе подразумевала је проучавање стања предмета и
насталих оштећења услед дејства различитих фактора пропа­
дања, праћење промена и услова у којима су се предмети нала­
зили, као и експерименте успешности примене и компатибил­
ности различитих материјала, укључујући и нове материјале,
као што су синтетичке смоле, за чишћење и заштиту предмета.
Увођење строгог систематског приступа конзервацији култур­
них добара на различитим нивоима и у различитим контексти­
ма се рефлектовало у постављању чврстих основа за развој
науке о конзервацији, која полази од потребе разумевања ус­
лова у којима се предмети налазе и узрока и механизама про­
vesna.zivkovic@cik.org.rs
Рад је припремљен на основу семинaрског рада написаног за потребе
полагања испита из предмета Историја хемије, проф. др Снежана Бо­
јовић, у оквиру докторских студија на студијском програму Историја и
филозофија природних наука и технологије, Универзитет у Београду.
1
2

197

падања, као и документовања прикупљених података о проце­
сима пропадања, као и неопходности размене информација
међу стручном и научном заједницом у области конзервације.
Кључне речи: хемијска истраживања, хемијске лабораторије, кон­
зервација културних добара

1. Увод
Првобитно схваћена као занатска вештина поправке оштећених
предмета, током 19. века, укључивањем стручњака, истражива­
ча из области природних и примењених наука, првенствено хе­
мије, конзервација постаје боље организована као дисциплина
и подразумева систематски приступ. Препознаје се значај разу­
мевања структуре и материјала од којих је предмет направљен,
узрока процеса пропадања који воде ка оштећењу или потпуном
губитку предмета, да би се предузео одговарајући третман ста­
билизације и конзервације-рестаурације предмета, као и услова у
којима су се предмети, односно културна добра налазила или на­
лазе. Поставља се и питање на који начин се могу заштитити целе
збирке или групе материјала од утицаја кумулативних фактора
пропадања, као што су загађивачи и светлосно зрачење. Другу
половину 19. века и прву половину 20. века обележило је и осни­
вање првих лабораторија у оквиру музеја, што је било иницирано
потребом спречaвања, то јест успоравања процеса пропадања
великог броја нестабилних археолошких предмета и предмета
угрожених условима у којима су се налазили. Хемијска истражи­
вања су омогућила објашњавање процеса пропадања различитих
врста материјала, а одређени резултати истраживања и принципи
конзервације постављени у том периоду валидни су и данас. Овај
рад описује почетке примене резултата хемијских истраживања
у конзервацији, посебно у смислу развоја превентивне конзер­
вације и начина на који су постављене основе конзервације као
научне дисциплине.

2. Ефекат аеро-загађења и светлосног зрачења
на музејске предмете
Мајкл Фарадеј (Michael Faraday, 1791–1867), енглески хемичар и
физичар, познат по својим открићима бензена, електро-магнетне
индукције, електро-хемије, магнетно-оптичког ефекта и диамагне­
тизма и као утемељивач теорије електро-магнетизма, радио је ве­
ома активно и на примени науке у практичне сврхе, и специфично

198

за потребе конзервације, односно примени у разумевању процеса
пропадања културних добара.3
На пример, 1838. године Фарадеј је био против премештања
Рафаелових (Rafaelo Sanzio) цртежа из Палате суда у Хамптону
(Hampton Court Palace) у центар Лондона и дао је сугестије за
заштиту позлаћених листова у Округлој соби за читање у Британ­
ском музеју (British Museum), као и савете за општу безбедност
за нову зграду Музеја.4 Тридесетих година 19. века, у име Краљев­
ске комисије, Фарадеј је испитао Елгинове (Thomas Bruce, 7th Earl
of Elgin) мермере5 у Британском музеју, констатујући да се налазе
у веома лошем стању.6
Године 1843. ексклузивни клуб за господу у Лондону, Атенеум
клуб (Athenaeum Club) ангажовао је Фарадеја да објасни узрок
труљења кожних повеза вредних књига и промену хрбата књига
у наранџасти пудер.7 Фарадеј је открио да новоинсталирано гасно
осветљење у клубу емитује високе концентрације сумпор-диокси­
да, који је реаговао са агенсима коришћеним за штављење коже
изазивајући појаву „црвене рђе.“8
Потом је Фарадеј, заједно са сер Чарлсом Истлејком (Charles
Eastlake), од 1855. године директором Националне галерије
(National Gallery) и Вилијамом Џејмсом Раселом (William James
Russell), сликаром, био члан Комисије коју је основала британска
Влада 1850. године, са задатком да испита стање слика у Нацио­
налној галерији у Лондону. Према извештају који је поднела коми­
сија, закључено је да су наслаге на површини слика настале као
последица загађене атмосфере простора, услед великих гужви
приликом посета и продора дима из оближње општинске праони­
це кроз прозоре, који су због претрпаности и загушљивости отва­
3 Robert L. Barclay, “The History of Conservation: The Contribution of Michael

Faraday”, CCI Newsletter, 29 (2002): 10; Frank A. J. L. James, ed., The Correspondence of Michael Faraday,Volume 5:1855 – 1860 (London: The Institution
of Engineering and Technology, 2008), xxviii; Frank A. J. L. James, Michael
Faraday: A Very Short Introduction (Oxford: Oxford University Press, 2010), 1.
4 James, The Correspondence of Michael Faraday, xxviii.
5 Збирка названа Елгинови мермери у Британском музеју се састоји од
фриза, метопа и скулпура са Партенона, делова декорације са атенског
храма Нике Аптерос, и различитих остатака из Атике и других делова
Грчке.
6 Ibid., xxix.
7 Научне студије о ефектима гасног осветљења на кожне повезе поред Фа­
радеја радили су и Дејвис (G. Davis) 1877. године и Вудвард (C. Woodward)
1888. године; Niccolo L. Caldararo, “An outline history of conservation
in archaeology and anthropology as presented through its publications”,
Journal of the American Institute for Conservation, 26, 2 (1987): 86.
8 Barclay, The History of Conservation, 10.

199

рани.9 Резултат рада ове комисије, као и исте године формиране
Надзорне комисије, било је неколико предлога о могућим мера­
ма, укључујући и први предлог за постављање система за клима­
тизацију који су, међутим, игнорисани.10 У периоду између 1850.
и 1853. године Фарадеј је урадио и неколико тестова о заштитним
карактеристикама лака на сликама, излажући по неколико недеља
сликарско платно, покривено белом оловном бојом и заштићено
премазима од мастике различитих дебљина, гасу водоник-сулфи­
да. Показало се да је мастика у потпуности заштитила боју, изу­
зев на местима на којима је било пукотина у премазу и где је бело
олово поцрнело. Фарадеј је, на основу ових резултата, направио
претпоставку, додуше не у потпуности тачну у односу на данашња
сазнања, да би лак који представља заштиту од водоник-сулфида
требало да представља и заштиту од других гасова и дима.11
Фарадеј је учествовао и у раду Краљевске комисије, формира­
не 1856. године, са задатком да одлучи да ли Национална галерија
треба да остане на Трафалгар скверу у Лондону или је треба дели­
мично или у потпуности изместити у Јужни Кенсингтон (данас Вик­
торија и Алберт музеј - The Victoria and Albert Museum) или Бри­
тански музеј да би се умањило оштећење предмета. Пошло се од
тога да би збирке у Галерији, ако би она остала у центру Лондона
због приступачности публици, биле више изложене оштећењима
због атмосферског загађења.12 Фарадејева улога као члана Коми­
сије била је да процени утицај загађене атмосфере на уметничка
дела. Коначна одлука Краљевске комисије била је препорука да
Национална галерија треба да остане на Трафалгар сквeру, али се
Фарадеј уздржао од гласања, сматрајући да је избор између очу­
вања слика и приступа публике сувише фино избалансиран да би
се донео закључак. Коначна одлука Комисије и Фарадејево гле­
диште били су изнесени упркос чињеници да су прикупљени стати­
стички подаци показали да локација на којој се налазила Галерија
није имала утицаја на посету.13
Фарадеј је, такође, био укључен и у питање могућег приступа
конзервацији оштећеног кречњака релативно новог Парламента
(Houses of Parliament), услед садржаја сумпора у лондонској ат­
мосфери.14 Предложени су различити третмани за консолидацију
Norman S. Bromelle, “Materials for a History of Conservation: The 1850 and
1853 Reports on the National Gallery”, Studies in Conservation, 2 (1955): 176,
177.
10 Ibid., 178.
11 Ibid., 185.
12 Види фусноту број 4.
13 Ibid., xxix.
14 Ibid.
9

200

и стабилизацију камена и почетком 1856. године су рађени тесто­
ви да би се проверила ефикасност ових третмана. Средином 1859.
године представници британског Одбора за радове (Board of
Works) тражили су од Фарадеја да утврди који је од ових третмана
најпогоднији, а он је један од њих одредио као најбољи.15 Његове
активности су подразумевале и проучавање стања у коме се нала­
зио камен, али се истовремено оградио да ће коначни исход при­
мене предложеног третмана бити познат тек након много година
примене.16 Притом, основни проблем је био што је коришћен ка­
мен лошег квалитета, тако да било који приступ конзервације-ре­
стаурације не би могао да заустави пропадање. Коначно, триде­
сетих година 20. века већи део оригиналног камена је замењен.17
Почетком 1858. године Чарлс Истлејк, сада већ директор На­
ционалне галерије, ангажује Фарадеја да испита ефекте гасног
осветљења на слике, да би наредне године Одељење науке и
уметности, које је водио Музеј у јужном Кенсингтону, формира­
ло комисију у коју је укључен Фарадеј, ради доношења одлуке о
премештању збирки Вернона (Robert Vernon) и Тарнера (Joseph
Mallord William Turner) у Јужни Кенсингтон.18 Збирке, које су припа­
дале Националној галерији, због недостатка простора у Галерији
на Трафалгар скверу, требало је преместити са њихове привре­
мене локације у Малбороу (Malborough House), где је требало
да се оснује домаћинство за принца од Велса, у Музеј у Јужном
Кенсингтону. Било је предвиђено да се постави осветљење на гас
ради продужења радног времена, што је проузроковало расправу
о безбедности слика и довело до формирања комисије. Извештај
комисије, објављен месец дана касније, потврђује да је безбедно
користити гас за осветљење слика, али се у Националној галерији,
ипак, не инсталира гасно осветљење.19
Док је питање дејства загађивача на културна добра било део
једног новог проблема у области конзервације, последице дејства
светлосног зрачења на материјале било је познато вековима. Си­
стематска проучавања постојаности боја у односу на светлосно
зрачење почињу, такође, у 19. веку.
Артур Херберт Чурч (Arthur Herbert Church, 1834 – 1915), био
је професор хемије на Краљевском пољопривредном колеџу у Си­
ренчестеру (Royal Agricultural University), а затим на Краљевској
академији уметности у Лондону (Royal Academy of Arts), стручњак
Ibid.
Ibid., xxx.
17 Ibid.
18 Ibid., xxix.
19 Ibid.
15
16

201

за материјале коришћене у сликарству, производњи керамике и
глеђи, конзерватор фресака у Вестминстерској палати (Palace of
Westminster) оштећених дејством сумпорне киселине, консултант
Музеја јужног Кенсингтона у многим питањима из конзервације.
Од 1856. године радио је на експериментима о дејству светла на
пигменте и објавио је 1890. године расправу Хемија боја и слика
(The chemistry of paints and painting) у којој се бавио карактеристи­
кама блеђења многих пигмената, укључујући, притом и податке
других истраживача на ту тему.20
Сматра се да су истраживање и извештај објављени 1888. го­
дине, намењени Одељењу за науку и уметност Комитета Савета
о едукацији и представљени обема парламентарним кућама у
Великој Британији, који су припремили већ поменути др Расел и
Капетан Вилијам де Вајвлесли Абни (William de Wiveleslie Abney,
1843 – 1920), прва стварна модерна научна студија оштећења на
предметима услед дејства светлосног зрачења и најсистематич­
није и најобимније истраживање тог периода, које је помогло да
се модификују технички методи савремених сликара.21
Вилијам де Вајвлесли Абни био је енглески астроном, хемичар
и фотограф, који се бавио хемијом фотографије и радио на раз­
воју различитих фотографских производа као што су фотографски
папир и хидрохинон.22 Абни се бавио и спектроскопијом и развио
црвену-сензитивну емулзију коришћену за инфрацрвени спектар
органских молекула. Његове активности су представљале подсти­
цај за оснивање фотографске збирке у Музеју јужног Кенсингтона,
касније збирке Музеја науке, која је основа Националног музеја
фотографије у Брадфорду, данас Народног музеја медија (The
National Media Museum).23
Norman S. Brommelle, “The Russell and Abney Report on the Action of
Light on Water Colours”, Studies in Conservation, 9, 4 (1964): 140; Frederick
Kurzer, “Arthur Herbert Church FRS and the Palace of Westminster frescoes”,
Notes & Recоrds of Royal Society 60 (2006): 139, 142, преузето октобра 2011,
http://rsnr.royalsocietypublishing.org/content/60/2/139.full.pdf+html; James
Druzik and Eshøj Bent, “Museum lighting: its past and future development”,
in Museum Microclimates, ed. Tim Padfield and Karen Borchersen (Kopenha­
gen: National Museum of Denmark, 2007), 51.
21 Brommelle, The Russell and Abney Report, 140; Druzik and Bent, Museum
lighting, 51.
22“History of photography”, Sir William de Wiveleslie Abney, preuzeto okto­
bra 2011, http://www.fotoflock.com/index.php/learn-photography/historyof-photography/54-history/8011-history-of-photography-sir-william-dewiveleslie-abney.
23 Народни музеј медија је основан 1983. године као Народни музеј фо­
тографије, филма и телевизије у Брадфорду (The National Museum of
Photography, Film & Television in Bradford)
20

202

Почетком 1886. године поставило се питање отварања Нацио­
налне галерије и других музеја за публику у вечерњим часовима.
Музеј јужног Кенсингтона је већ био отворен појединих вечери.
Директор Галерије Бартон (Barton Art Galleries) је, у имe управи­
теља, поднео извештај упозоравајући да комбинација загађене
атмосфере Лондона и засићеног ваздуха влагом у изложбеним
просторима, заједно са дахом публике и прашином, доводи до та­
ложења масних и корозивних наслага на површинама предмета,
што ће додатно бити проблем због вештачког осветљења.24 Кућа
лордова (House of Lords), ипак је одобрила отварање музеја три
вечери у току недеље.
Истовремено, надзорник краљичиних слика, Џон Чарлс Робин­
сон (John Charles Robinson) износи тврдњу да је збирка енглеских
акварела у Музеју јужног Кенсингтона изложена дневном свет­
лу 20 или 30 година и да је то изазавало неповратна оштећења.
Робинсон инсистира да аквареле треба излагати само под елек­
тричним светлом, будући да ће се на тај начин умањити ефекат
блеђења.25 Насупрот томе, Сер Џејмс Линтон (Sir James Linton),
председник Краљевског института сликара воденим бојама (Royal
Institute of Painters in Water Colours), тврдио је да су Робинсоно­
ва гледишта погрешна и да су последица незнања о акварелима.
Настале измене тумачио је хемијским променама проузрокова­
ним непромишљеним избором боја, посебно индијско црвене. То
је изазвало расправу у коју се укључио и Чурч, који се генерално
сложио са Робинсоном и истакао да се на основу 30 година по­
сматрања може потврдити да одређени пигменти бледе, односно
мењају боју, на пример индиго у сиво, кармин у браон, да су сија­
лице на пражњење штетне, али да су инкандесцентне безопасне и
да је блеђење индијско црвеног последица блеђења боја са којима
је мешана.26 Музеј је тврдио да су, као мера заштите од директног
светла, застори у Музеју спуштани када је сунчева светлост су­
више јака. Притом, 1886. године Музеј ангажује Расела и Абнија
да ураде свеобухватну серију експеримената о дејству светла на
аквареле, у сарадњи са комитетом од десет уметника који би их
саветовали о процесу израде акварела.27
Извештај представља поузадан доказ да је светлосно зрачење
узрок блеђења пигмента, при чему зрачење, које апсорбује чести­
ца пигмента, производи пораст температуре, а у појединим слу­
чајевима хемијске промене, при чему долази до распадања чести­
Brommelle, The Russell and Abney Report, 140.
Ibid.
26 Brommelle, The Russell and Abney Report, 141.
27 Ibid.
24
25

203

ца.28 Извештај садржи опис оптичких карактеристика пигмената,
енергије светлосног зрачења, карактеристика таласних дужина
при промени боје; изнесен је принцип реципрочности да се у про­
цени ефекта хемијске акције услед зрачења на неком предмету
морају узети у обзир два фактора: интензитет зрачења и време
изложености који, уз мање измене, важи и данас, као и приказа­
ни ефекти филтрације светла и излагања и чувања слика у витрини
или кутији без кисеоника.29
Експерименти са 39 најуобичајенијих пигмената и 38 мешави­
на, које су такође користили акварелисти, рађени су под дневним
светлом, уз коришћење црвеног, зеленог и плавог филтера и под
гасним и електричним осветљењем, ради израчунавања степена
оштећења због зрачења које су примили узорци у условима слич­
ним онима у којима су били изложени акварели у Музеју јужног
Кенсингтона.30 Израчунато је да је изложеност дневном светлу,
између маја 1886. године и марта 1888. године, током кога је било
око 3000 сунчаних сати, једнака изложености дневном светлу у га­
леријама од 480 година и изложености гасном осветљењу (еквива­
лент инкандесцентној сијалици) од 9600 година.31 Две серије узо­
рака излагане су светлосном зрачењу у условима сувог, влажног
и засићеног ваздуха, а у једном од експеримената боје су мешане
са кинеско белом.32
Уочено је да је присуство влаге и кисеоника у највећем броју
случајева било кључно за промене на пигментима, али и да је већи­
на пигмената када су изложени светлосном зрачењу и налазе се у
вакууму остало непромењено. Најочигледнији изузетак био је ци­
нобер који је под дејством светла у вакууму постао црн због про­
мене у црну алотропску модификацију меркури-сулфида. Такође
је уочено да највеће промене на пигментима изазивају плава и
љубичаста компонента светлосног зрачења, који су доминантни у
дневном светлу. Њихов утицај је слабији када има мање директног
сунчевог зрачења јер, на пример, светло пролази кроз облаке, а
мало су присутни у вештачком осветљењу које се користило у га­
леријама. Ефекат светла на мешавину боја које међусобно не реа­
гују хемијски имало је за последицу нестанак нестабилне боје, док
се стабилне боје нису мењале (генерално фотохемијско пропа­
дање компонената се појављивало брже него када су компоненте
одвојене), иако су утврђена одређена одступања.33
Ibid; Druzik, Museum lighting, 51.
Ibid.
30 Brommelle, The Russell and Abney Report, 134, 144.
31 Ibid., 144.
32 Ibid., 145, 147.
33 Ibid., 147.
28
29

204

Као одговор на питање да ли акварали у Музеју јужног Кенсинг­
тона бледе због прејаког светла, аутори су закључили да би био
потребан читав век излагања дневном светлу да би се се произ­
вело видљиво оштећење на свим бојама, осим на онима које су
подложне оштећењу (односно 480 година), док би под гасним или
електричним инкандесцентним светлом биле потребне хиљаде
година.34 Као реакцију на извештај, Робинсон је сугерисао да уз­
рок блеђења индига могу да буду остаци хлора у папиру на коме
је сликано.35
Основни резултати извештаја су први покушај да се по­
стављањем обојеног стакла (наранџастог и зеленог) промени спек­
трални састав светла за потребе конзервације у галерији Музеја
јужног Кенсингтона и у Рафаел Картун галерији (Raphael Cartoon
Gallery), тако да се елиминишу хемијски активни зраци (прогре­
сивна редукција зрачења испод 500mµ), а боје изгледају као да су
изложене обичном белом светлу.36 Међутим, јачина осветљења је
смањена за око 80% и светло је било жућкасте боје, што је било
видљиво неприлагођеном оку одмах по уласку, због чега се поста­
вило питање оправданости такве мере која је довела до промене
визуелног утиска.37 Без обзира на приговоре, осветљење је остало
непромењено до 1939. године, када су цртежи евакуисани из гале­
рије због бомбардовања. Стакла оштећена током бомбардовања
никада нису замењена.38
Направљена је и заптивена витрина за уља на платну, акваре­
ле и друга уметничка дела, у којој је стакло гитовано азбестом и
цементним гитом, с идејом да се постигне вакуум. Једна од Тар­
нерових слика изложена у тој витрини и данас се ту налази, али се
поставља питање до које мере је постигнут вакуум и на који начин,
будући да би јак вакуум због притиска изломио слику. Претпо­
ставља се да је садашње савршено стање слике последица тога да
се слика налази у добро заптивеној витрини.39
Независно од Расела, Абнија и Чурча, хемичар Артур Ричард­
сон (Arthur Richardson) такође је правио експерименте са проме­
нама на пигментима и о резултатима известио на састанку Британ­
ског друштва (British Society) 1888. године.40 Ричардсон је истакао
улогу коју има влага у процесу разлагања пигмената и поделио

Ibid., 148.
Ibid.
36 Ibid.
37 Ibid., 148, 149.
38 Ibid, 149.
39 Ibid.
40 Ibid., 151.
34
35

205

нестабилне боје у две групе: група пигмената који бледе услед
оксидације под комбинованим утицајем светла, ваздуха и влаге
(на пример, кадмијум жута и индиго), и група пигмената на које
светло утиче независно од ваздуха и, понекад, влаге (на пример,
пруска плава и цинобер).41

3. Хемијска лабораторија Краљевског музеја у Берлину
Хемијска лабораторија Краљевског музеја у Берлину (Königliches
Museum) основна је 1888. године на иницијативу истакнутог не­
мачког хемичара Ото Олсхаузена (Otto Olshausen), од кога је ње­
гов близак пријатељ и колега Адолф Ерман (Adolf Erman), дирек­
тор Египатске збирке у Краљевском музеју, тражио савет због бр­
зог пропадања многих бронзаних и камених предмета, које је на
чување Музеју дао немачки археолог Карл Лепсиус (Karl Lepsius),
након експедиције у Египту, педесет година раније.42
Олсхаузен препоручује да се у Музеју запосли хемичар, који
би био одговоран за очување предмета и препоручује за то ме­
сто Фридриха Ратгена (Friedrich Rathgen, 1862 – 1942), који постаје
први директор новоосноване Хемијске лабораторије Музеја, и
први научник запослен у лабораторији повезаној са музејом.43
Ратген је рођен у Екернфорду, у Немачкој. Студирао је природ­
не науке на Универзитету у Гетингену (Georg-August-Universität
Göttingen), а затим, након наставка студија у Берлину, завршио
студије на Универзитету у Марбургу (Philipps-Universität Marburg),
где је стекао докторат из органске хемије 1886. године. Радио је
као асистент хемичара Ландолта (Hans Heinrich Landolt) на разли­
читим аспектима поларизације шећера.44
Преузевши Хемијску лабораторију, Ратген је започео са систе­
матском конзервацијом археолошког камена и других порозних
материјала, као што су керамика и непечена грнчарија са висо­
ким садржајем соли, затим бронзаних и гвоздених предмета са
активном корозијом, као и, касније, конзервацијом непокретних
културних добара. Ратген је у процес конзервације увео строг, си­
стематичан приступ праћења прогреса промене, пратећи садржај
коришћених раствора и купки, уз детаљну документацију.45 Уме­
Ibid., 144.
Mark Gilberg, “Friedrich Rathgen: the father of modern archaeological con­
servation”, Journal of the American Institute for Conservation, 26, 2 (1987): 107.
43 Ibid.
44 Ibid.
45 Ibid.
41
42

206

сто импрегнације порозних археолошких материјала у смоле не­
растворљиве у води,46 да би се учинили непропусним за влагу, што
је само одлагало пропадање и чак доводило до убрзавања про­
цеса деградације, Ратген је, пре примене било каквог заштитног
премаза, примењивао продужено и поновљено потапање у свежој
води ради уклањања растворљивих соли и тако развио приступ
примењив на велики број предмета. Ратген није био први који је
користио потапање, али његова строга процедура се и данас сма­
тра стандардном.47
Пре третмана потапањем вавилонских глинених плочица, које
су већином биле лоше печене или непечене, тако да не би могле
издржати продужено потапање у води ради уклањања растворљи­
вих соли, Ратген је примењивао приступ очвршћивања глине пе­
чењем у муфелним пећима, без директног излагања пламену,
чиме су уклањане површинске инкрустације кречњака и гипса и
омогућено безбедно потапање плочица у воду.48 Приступ је кас­
није усвојио Британски музеј и примењује се до данас.49
За уклањање хлорида и за враћање јако кородираног бронза­
ног или гвозденог предмета у његов оригинални облик и изглед,
као и за уклањање олово-карбоната са оловних предмета, Ратген
је примењивао метод електролитичке редукције, који је први опи­
сао дански хемичар Аксел Крефтинг (Axel Krefting) 1892. године,
а за третман предмета у Египатској збирци Краљевског музеја су­
герисао Адолф Финкенер (Adolf Finkener), хемичар у Бергакаде­
мији у Берлину (Die Bergakademie Berlin). Као и у случају примене
потапања, Ратген је спровео истраживање да би проценио могућу
примену електрохемијске редукције за третман металних пред­
мета и установио смернице за њену одговарајућу примену; први
је у објављеним радовима цитирао Крефтинга и Финкенера као
оригиналне изворе.50 Како је Финкенерова метода електолитич­
ке редукције давала одличне резултате за велике предмете, али
је била неодговарајућа за третман великог броја малих металних
предмета као што су новчићи, Ратген је ставио новчиће међу ли­
стове перфорираног цинка и наслагао их једне на друге, и тако на­
слагане потопио у купку разблажене каустичне соде, третирајући
на тај начин између четрдесет и педесет хиљада римских брон­
Иако је деструктиван утицај растворљивих соли на порозни камен и ке­
рамику био познат и установљен у научној литератури, њихов ефекат на
археолошке материјале нису у потпуности признавали рани археолози;
Ibid.
47 Ibid.
48 Ibid., 108.
49 Ibid.
50 Ibid., 108, 110.
46

207

заних новчића у релативно кратком периоду, као и осам хиљада
данских бакарних новчића.51
Такође, Ратген је урадио серију експеримената који су потвр­
дили тврдње француског хемичара Марслена Бертлоа (Marcellin
Berthelot), да је такозвана болест бронзе манифестација хемијске
трансформације кроз коју пролазе производи корозије бакар-хло­
рида у присуству влаге, и оповргао теорију да је болест бронзе за­
право одређена врста инфекције изазване гљивицом Cladosporium
aeris.52
Ратген је експериментисао и са раствореним калијум-ција­
нидом ради уклањања танких слојева корозије са малих сре­
брних и гвоздених предмета, а затим, иако се метод сматрао
идеалним за третман великог броја малих предмета, због ток­
сичности калијум-цијанида заменио га је мешавином калијума и
натријум-карбоната.53
Када су се на тржишту почетком 20. века појавиле прве син­
тетичке смоле, целулоза-нитрат и касније целулоза-ацетат, Рат­
ген је први препознао могућност и значај њихове примене у
конзервацији, као заштититних премаза и консолиданта за раз­
личите археолошке материјале. Ратген је вршио пробе са Запо­
ном,54 комерцијалним лаком целулозе-нитрата, једне од првих
синтети­чких смола произведене у индустрији. Касније, када је
препознато да су Запон и други препарати нитрата целулозе су­
више запаљиви, испитивао је примењивост Зелона, незапаљивог
безбедносног стакла које се припремало од ацетата целулозе.55
Ратген је препознао могућност да се Зелон користи као замена
за стакло, као материјал за подлоге или уметање или ослонац за
музејске предмете.56

Ibid., 110.
Такво мишљење је преовлађивало у једном периоду, с обзиром да поја­
ва ефлоресценције на површини бронзаних предмета није била повезана
са променом физичке средине предмета, већ би до ње долазило након
много година од археолошких ископавања. Штавише, примећено је да су
поједини бронзани предмети, на којима је долазило до појаве овог фено­
мена уколико се поставе у близину иначе стабилних предмета, изазивали
почетак „цветања“ на стабилним предметима. Сходно томе за такве па­
тине се говорило да су оболеле, болесне или малигне; Ibid., 108.
53 Ibid., 112.
54 Сматрало се да је Запон много супериорнији у односу на природне смо­
ле због транспарентности и хемијске инертности, као и импермеабилно­
сти на влагу и атмосферске загађиваче; Ibid., 113.
55 Ibid.
56 Ibid.
51
52

208

И Запон и Залон Ратген је користио као заштитне премазе за
гипсане одливке, будући да је део истраживања посветио развоју
нових техника за чишћење површина запрљаног гипса и будући да
су многе од природних смола, традиционално примењиваних као
заштитни премази за гипсане одливке, мењале изглед одливка и
након њихове примене било је често немогуће очистити одливак.
Запон је задржавао велики део оригиналног облика и контуре од­
ливка и могао је да буде пран топлом, сапуњавом водом.57
Касније се и употреба Зелона показала неадекватном. Разли­
чити методи су усвојени за чишћење гипсаних одливака који нису
били на тај начин импрегнирани. Један такав метод, приписан Рат­
гену, подразумевао је умакање гипсаних одливака у gipswasser,
веома засићен раствор гипса и прелажење преко површине од­
ливка меком чекињавом четком док је гипс још увек влажан.58
Временом, Ратген почиње да се бави и конзервацијом органских
материјала, као и историјских објеката и споменика, истражујући
и упоређујући ефикасност различитих раствора за заштиту, то јест
консолидацију порозног и трошног кречњака и других врста каме­
на, укључујући флуоросиликат. Ратген је тежио да приликом експе­
римената понови, што је могуће тачније, услове под којим се јавља
изложеност и пропадање камена услед временских прилика, јер
је сматрао да се смислени резултати могу добити само на основу
анализа обрађеног камена третираног in situ и изложеног утицаји­
ма атмосферилија током дужег временског периода.59 Закључак
истраживања био је да ниједан препарат за импрегнацију камена
не пружа комплетну ефикасну заштиту и превенцију пропадања
свих типова грађевинског камена и да различито камење захтева
различите третмане.60
Такође, Ратген је 1916. године урадио чишћење зидних слика
на степеништу Новог музеја (Neue Museum) у Берлину, које је на­
сликао Вилхелм фон Колбах (Wilhelm von Kaulbach, 1805–1874),
1847. године. Фреске су биле оштећење ефлоресценцијом од на­
тријум-сулфата проузрокованом претходним покушајима да се
„поправе“ боје са „waterglass“ натријум-силикатом. Након пре­
лиминарних тестова слике су очишћене сунђерима навлаженим
дестилованом водом.
Током деценија на позицији директора Хемијске лабораторије
у Берлину, где је радио све до пензионисања 1927. године, Ратген
је одржао велики број предавања и демонстрација на тему кон­
Ibid.
Ibid.
59 Ibid.
60 Ibid.
57
58

209

зервације археолошких предмета за различите професионалне
организације и објавио велики број чланака, ревизија, саопштења
о својим искуствима и истраживањима о музејској конзервацији у
научним часописима, али и први пут у једној музеолошкој публи­
кацији. Објавио је и приручник Конзервација ан�икви�е�а (Die
Konservierung von Altertumsfunden), 1898. године, где је први пут
свеобухватно обрађена тема археолошке конзервације. Ратген
је 1926. године објавио компилацију до тада урађених студија,
које су се односиле на бригу и очување бронзаних скулптура из­
ложених споља, као и 1934. године, у сарадњи са Јакобом Кошом
(Jacob Koch), монографију Про�а�ање и очување �рађевинско� камена: �о�ринос �роблемима очувања камена (Verwitterung und
Erhaltung von Werkstein: Beiträge zur Frage der Steinschutzmittel),
где је сумирао велики део претходног рада који се односио на за­
штиту грађевинског камена.61
Чврсто верујући у значај комуникације за остваривање развоја
нових и побољшаних метода третмана музејских предмета, Рат­
ген је био у контакту са Александром Скотом (Alexander Scott) из
Британског музеја, Алфредом Лукасом (Alfred Lucas, 1867–1945)
из Музеја у Каиру (The Egyptian Museum of Antiquities), Густавом
Росенбергом (Gustav Rosenberg) из Народног музеја у Копенха­
гену (Nationalmuseet - Museer i hele Danmark), Отом Русопуло­
сом (Οθων Α. Ρουσοπουλος) из Народног музеја у Атини (Еθνικό
Αρχαιολογικό Μουσείο) и многим другима који су били активни у
области конзервације.

4. Хемијска истраживања у Египатском одељењу
за антиквитете у Каиру
Почетком двадесетих година Египатско одељење за антиквитете
у Каиру ангажује као консултанта Алфреда Лукаса, британског
хемичара и египтолога.62
Лукас је рођен у Чарлтону на Медлоку, Округ Ланкастер, у Ен­
глеској. Пошто је 1891. године прошао пријемне испите из хемије,
физике и математике, постаје студент у Лабораторији пореске
управе63 (Inland Revenue Laboratory) и похађа двогодишњи курс
Ibid.
Mark Gilberg, “Alfred Lucas: Egypt’s Sherlock Holmes”, Journal of the
American Institute for Conservation, 36, 1 (1997): 34.
63 Лабораторија најпре постаје Лабораторија владиног хемичара, чија је
основна намена анализа алкохолног садржаја у пиву и вину који су увоже­
ни у Енглеску да би се установиле захтеване царине. Током година одго­
61
62

210

у Краљевској школи науке (Royal School of Science),64 где је након
успешно завршеног курса 1893. године постављен за привременог
асистента. Међутим, због здравствених разлога Лукас одлази на
продужено одсуство у Каиро, где се годину дана касније придру­
жује Одељењу за со, касније Египатској компанији за со и соду, а
затим, непуну годину дана касније прихвата и положај хемичара
у Одељењу за геолошки надзор под руководством Сира Хенри
Лионса (Sir Henry Lyons). Управља и малом хемијском лаборато­
ријом за анализу египатских минерала, која се налазила у баштама
Министарства јавних радова и која је 1912. године, уз додатак Кан­
целарије за тестирање чистоће драгоцених метала (Assay Office)
и мале дивизије за петролеј, постала одвојено одељење Влади­
не аналитичке лабораторије и канцеларија за тестирање.65 Као
руководилац новог одељења, Лукас је радио као стручни владин
сведок за форензичка питања и стекао репутацију балистичког
стручњака и стручњака за рукописе; сведочио је у многим проце­
сима о питањима ватреног оружја и кривотворина.66
Импресиониран техничким достигнућима старих Египћана, Лу­
кас је користио египатске антиквитете да илуструје на који начин
се хемијске анализе могу користити за установљавање аутентич­
ности античког предмета. Током година рада у цивилној служби,
у свом стану у Каиру одржавао је малу хемијску лабораторију у
којој је, радећи са малом електричном пећи, успео да репродукује
антички фајанс, чији је састав био тема многих расправа.67 Након
пензионисања 1923. године, као консултант Египатског одељења,
Лукас се у потпуности посветио египатској археологији.
По његовом доласку у музеј у Каиру, Хауард Картер (Howard
Carter) је тражио од Лукаса да му асистира у научним истражи­
вањима и очувању антиквитета ископаних у Тутанкамоновој гроб­
ници.68 Лукас, заједно са Артуром Мејсом (Arthur Mace), археоло­
гом, направио је импровизовану лабораторију у празној гробници
Сетија II, која се налазила насупорт улаза у Тутанкамонову гроб­
ницу. Антиквитети су привремено пребацивани на прелиминарни
третман и паковање, пре транспорта у Каирски музеј, најпре ка­
милама или мулама до Нила удаљеног неких десетак километа­
ра, а затим паробродом. Прелиминарни третман је подразумевао
чишћење површинске прашине мехом или меком четком, ојача­
ворности лабораторије су се прошириле и укључиле у анализе разноврс­
них комерцијалних производа; Ibid., 32.
64 Данас познат као Краљевски колеџ (Imperial College).
65 Ibid., 33.
66 Ibid.
67 Ibid., 34.
68 Ibid.

211

вање и „поправку“ појединих предмета. Предмети су ојачани, уко­
лико је било потребно, импрегнацијом парафином или пчелињим
воском, или целолуидом, нитратом целулозе раствореним у аце­
тону. Мање „поправке“ на појединим предметима су подразуме­
вале употребу нитрата целулозе као консолиданта, који је нешто
раније уведен у употребу у конзервацији. Лукас је препознао ње­
гов потенцијал, али и ограничења, нарочито његове тенденције да
временом губи боју или да благо пожути.69 Развијен је и систем
документације о стању и третману појединачних предмета ко­
ришћењем унакрсно повезаних индекс картона.70
Лукас је радио девет сезона у Луксору, а остатак времена про­
водио је у Каиру, радећи на хемијским анализама и припремајући
предмете за изложбу.71 Асистирао је приликом паковања и рас­
пакивања када су предмети премештени из музеја током Другог
светског рата. Почетком 20. века, Лукас је сарађивао на очувању
антиквитета ископаних у гробници краљице Хетеп-херес, Кеопсо­
ве мајке, где је руководио ископавањима Џорџ Рајснер (George
Reisner), као и у гробници краља Шашанка у Танису под руковод­
ством Пјер Монтета (Pierre Montet). Исто тако, 1941. године, због
познавања локалне хидрологије и геологије као и због искуства са
очувањем великих камених споменика и локалитета, Лукас је био
члан комисије која је требало да разматра рестаурацију тебанских
гробница, годинама изложених вандализму, поплавама и општем
немару. Неколико година касније Лукас је, такође, спровео једно
од првих снимања услова средине у тебанским гробницама. Ко­
мисија је, првенствено, била заинтересована за очување зидних
слика великих површина, које су биле у екстремно лошем физич­
ком стању и само делимично рестаурисане. Лукас је био забринут
због рестаурације коју је радио сликар-рестауратор, који је успео
да постигне поклапање боја на зидовима гробнице тако добро, да
је било немогуће разликовати оригинал од рестаурисаних слика,
јер је сматрао да не треба дозволити рестаурацију под било којим
условима и да гробнице захтевају архитекту који би спровео
структуралне поправке, а не рестауратора слика који би учинио
да зидне слике једноставно изгледају лепо.72 Лукас се противио
сваком третману док се не заврши научно истраживање.
Током година рада на заштити археолошких предмета Лукас
је објавио више од 100 књига и чланака, као и резултате бројних
студија у којима су описани састав и метод производње разли­
Ibid., 39.
Ibid.
71 Ibid.
72 Ibid., 41.
69
70

212

читих античких египатских материјала. Књига Ан�икви�е�и:
њихова рес�аурација и очување (Antiquities: Their Restoration and
Preservation), која се заснивала на Лукасовом искуству са трет­
маном предмета из Тутанкамоновог гроба, објављена је 1924.
године. Иако је садржала мало информација о техничком напрет­
ку, сматра се значајном, јер је у њој представљен општи приступ
третману археолошких материјала.73 Врхунац је био објављивање
првог свеобухватног научног списа на тему производње египат­
ских материјала, С�ари е�и�а�ски ма�еријали (Ancient Egyptian
Materials), 1926. године. Књига је постала стандардни приручник и
поставила основе за многа открића у египтологији.74 С озбиром на
то да је мало археометријских студија античких египатских мате­
ријала рађено са довољним степеном озбиљности, и закључивање
је често прављено на основу некомплетних и неубедљивих дока­
за, поменутом књигом, Лукас је допринео проучавању ове темати­
ке са многопотребном објективношћу и успео да обори одређен
број митова и погрешних схватања, посебно у односу на праву
природу египатског фајанса и материјала коришћених за мумифи­
кацију.75 Лукас је оспорио налазе, којима се тврдило да су стари
Египћани користили антимон као премаз у производњи бакарних
предмета, сугеришући да је присуство металног антимона најве­
роватније резултат процеса електролитичке редукције, коришће­
не за чишћење предмета. Сматрао је да је вероватно електроли­
тичка редукција изазвала редукцију производа корозије антимона
до металног стања и тако изазвала ефекат премаза.76
У Лукасовим радовима често су недостајали описи тестова и
процедура које је користио да анализира египатске антиквитете,
а многе референце су биле некомплетне, тако да су га неки архе­
олози сматрали „уљезом“.77 Међутим, Лукас се залагао за много
научнији приступ приликом третмана археолошких материјала
и потребу за веома вештим занатлијом, који може да предузме
третман. Веровао је да се спајање уметности и науке у конзерва­
цији може постићи само комбинованим напором посвећених на­
учника и конзерватора.78
Према Лукасу заштита очувања предмета подразумева детаљ­
но разумевање његовог састава и начина производње, као и при­
роду промена или пропадања. Лукас је, такође, истицао потребу
утврђивања природе насталих хемијских промена и тек онда из­
Ibid., 40.
Ibid.
75 Ibid.
76 Ibid.
77 Ibid.
78 Ibid.
73
74

213

бор метода третмана. У обзир се мора узети тренутни, као и ду­
горочни ефекат који предложени метод може имати на предмет,
односно у обзир се мора узети могућност да примењени третман
може оштетити предмет.79 Тежио је, исто тако, да предвиди пона­
шање нових материјала који су се користили за конзервацију: на
пример, које лепило би било најбоље да би се причврстили лабави
комадићи позлате или умеци, с обзиром да материјал који су ко­
ристили стари Египћани у сувој клими Горњег Египта није одгова­
рао влажној клими музеја.80

5. Лабораторија Британског музеја
Током Првог светског рата предмети из Британског музеја су, да
би били заштићени, смештени у тунеле лондонске подземне же­
лезнице. Због влажних и топлих услова на предметима је дошло
до појаве буђи, флека, ефлоресценције, односно кристализације
соли на камену и керамици из пустињских земаља, и оштећења
површине камених и керамичких предмета, активне корозије на
металним предметима, као и губитка орнамената, натписа, боје и
глеђи.81 На иницијативу Краљевског друштва др Александар Скот
(Alexander Scott, 1896 – 1911), управник Дејви-Фарадеј лаборато­
рије Краљевског института (Davy-Faraday Research Laboratory at
the Royal Institution) и председник Хемијског друштва, на основу
увида у стање предмета, предложио је оснивање лабораторије у
Музеју. Лабораторија, у чијем саставу се налазила Хемијска лабо­
раторија, и чији директор постаје Скот, установљена је 1920. го­
дине, у оквиру Одељења за научна и индустријска истраживања
Музеја.82
Планирано је да лабораторија буде привременог карактера,
односно предвиђено је њено затварање након три године, али се,
због броја предмета и стања у коме су се налазили, као и потребе
да се лабораторија опреми, то показало немогућим. Лабораторија
постаје одељење Музеја, 1931. године, као Истраживачка лабора­
торија, која је пружала и саветодавне услуге музејима, црквама
и едукативним установама.83 Активности лабораторије су покри­
вале и развој методологије за датирање археолошких налаза на
Ibid.
Ibid., 34.
81 Harold J. Plenderleith, “A History of Conservation”, Studies in Conservation,
43 (1998): 129.
82 Plenderleith, A History of Conservation, 130; Robert L. Barclay, “History of
Conservation: Alexander Scott”, CCI Newsletter, 32 (2003): 10.
83 Plenderleith, A History of Conservation, 130.
79
80

214

основу C14, истраживања употребе пластика, адхезива и других
синтетичких органских материјала у конзервацији, као и чишћење
хлораргирита.84
Александар Скот објављује три извештаја, 1921, 1923. и 1926.
године, о третманима рађеним у Британском музеју, инсисти­
рајући на потреби разумевања услова у којима се предмети на­
лазе и узрока и механизама пропадања, као и документовања
прикупљених података о процесима због неопходности размене
информација.85
Скоту се, 1924. године, у Лабораторији Британског музеја при­
дружио Харолд Плендерлејт (Harold Plenderleith, 1898 – 1997).
Рођен у Шкотској, Плендерлејт је похађао Харис академију (Harris
Academy), где је његов отац предавао уметност, а затим је на­
кон Првог светског рата докторирао хемију на Универзитету Ст.
Ендруз (University of St Andrews).86 Плендерлејт, најпре, постаје
помоћник чувара 1927. године, а затим и чувар Истраживачког
одељења од 1949. године, где остаје до 1959. године. Током 25 го­
дина радио је на на заустављању и успоравању процеса пропадања
на музејским предметима проузрокованим боравком у тунелима
лондонске подземне железнице и поправљајући оштећења, затим
на хемијским анализама и конзервацији археолошких материјала,
припремао техничке описе узорака са ископавања, припремао
предмете за изложбе, идентификовао предмете који захтевају
лабораторијски третман, давао доказе о старости, истрошености
или лажним патинама и проучавао шведске технике за примену
хемијских процеса и радиографије антиквитета, посебно керами­
ке и метала.87
Када се, 1938. године, уочи Другог светског рата, јавила потре­
ба да се осигура безбедан смештај за предмете, Плендерлејт је
учествовао у истраживањима на основу којих су дефинисани ус­
лови за чување предмета.88 Истраживања о микророганизмима у
Државној архиви (Public Record Office) показала су да одређене
зелене буђи напредују на пергаменту и папиру у условима који су
до тада сматрани безбедним, будући да ове гљивице имају осо­
Ibid., 133.
Caldararo, An outline history of conservation,87; Barclay, History of Conservation, 10.
86 Society of Antiquaries of London, “Obituaries, Harold James Plenderleith,
C.B.E., M.C., B.Sc., Ph.D., LL.D., F.B.A”, Society of Antiquaries of London,
preuzeto septembra 2011, http://www.sal.org.uk/obituaries/Obituary%20
archive/harold-plenderleith/view?searchterm=hoo.
87 Између осталог од 1936. до 1958. године Плендерлејт је био професор
хемије на Краљевској академији уметности.
88 Plenderleith, A History of Conservation, 132.
84
85

215

бину да луче сопствену влагу; током даљих истраживања, у који­
ма је учествовало Министарство рада, закључено је да на 15,5°C
и на релативној влажности од 60%, ниједна гљивица не може да
преживи.89
Започето је са континуалним праћењем температуре и релатив­
не влажности у различитим условима и у различитим објектима, и
на основу добијених података одабрани су простори за привреме­
ни смештај збирки. Објављена је и публикација Мере �ре�ос�рожнос�и у случају ваз�ушних на�а�а у музејима, �алеријама слика и
библио�екама (Air-raid Precautions in Museums, Picture Galleries and
Libraries) о најбољим методама паковања и одлагања различитих
врста музејских предмета.90
Захваљујући предузетим превентивним мерама, након Дру­
гог светског рата, сви предмети су враћени у Музеј у савршеном
стању, односно без последица услед штетног дејства температуре
и релативне влажности.91
На основу искустава из Лабораторије, Плендерлејт при­пре­
ма 1934. године књигу Очување ан�икви�е�а (The preserva­
tion of Antiquities), 1937. године приручник Конзервација �рафика, цр�ежа и руко�иса (The Conservation of Prints, Drawings and
Manu­scripts), 1946. године књигу Очување кожних �овеза (The
Preservation of Leather Book-Bindings), и на захтев Удружења музеја
(Museum Association), за потребе обуке, публикације о очувању
антиквитета, графика, цртежа и рукописа, као и повеза књига. На
основу материјала из ових књига објављена је 1956. године књига
Конзервација ан�икви�е�а и уме�ничких �ела (The Conservation
of Antiquities and Works of Art), коју је Плендерлејт допунио у са­
радњи са др Ентони Вернером (Alfred Emil Anthony Werner) и обја­
вио друго издање 1971. године.92
Када је 1959. године УНЕСКО93 (Организација Уједињених
нација за образовање, науку и културу) основао Међународни
центар за проучавање, очување и рестаруацију културних до­
бара (International Centre for the Study of the Preservation and
Restoration of Cultural Property) са седиштем у Риму, да би се
обезбедила техничка обука, посебно у земљама у развоју, успо­
Ibid.
Ibid.
91 Ibid.
92 Harold Ј. Plenderleith, The Conservation of Antiquities and Works of Art (Ox­
ford: Oxford University Press, 1956), 1-388; Harold Ј. Plenderleith and Alfred
E. A. Werner, The Conservation of Antiquities and Works of Art (Oxford: Uni
Press, 1971), 1-388.
93 UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization).
89
90

216

стављање регионалних лабораторија, успостављање сталног са­
ветодавног панела музејских научних стручњака у конзервацији,
директор институције постаје Плендерлејт94 који је пензионисан
1971. године.

6. Лабораторија за физичка и хемијска испитивања
Народног музеја у Београду
У оквиру Центра за конзервацију Народног музеја у Београду
основана је 1975. године Лабораторија за физичка и хемијска
испитивања, којом је руководио Михајло Вуњак, конзерваторхемичар.95 Вуњак, рођен у Оточцу, студирао је архитектуру и
хемију на Универизитету у Београду, а затим радио као асистент у
Институту за физичку хемију.96 Од 1954. године Вуњак организује
и опрема Лабораторију за физичка и хемијска истраживања у
оквиру Југословенског завода за заштиту историјских споменика у
Београду, чији шеф је био до оснивања Лабораторије у Народном
музеју у Београду.
Лабораторија се бавила различитим методама испитивања и
конзервације културних добара, испитивањем врста, стања и уз­
рока процеса пропадања, могућности примене недеструктивних
метода у конзервацији, као и примене домаћих средстава, мате­
ријала и техника.97
Центар за конзервацију Народног музеја у Београду, у сарадњи
са хемичарима из Лабораторије, бавио се и проблематиком упо­
требе пластичних маса као замене реконструкција урађених гип­
сом, применом електролитичке редукције према техници описа­
ној код Плендерлејта и импреганацијом Бе�акрилом 122 (Bedacryl
122), односно метил-метакрилатом.98 Решавани су и проблеми
конзервације кородираних оловних предмета, где је због обима
било немогуће хемијским и електрохемијским путем одстранити
корозију, односно наслаге оловних соли. Констатовано је да ме­
Plenderleith, A History of Conservation, 137.
Михајло Вуњак, „Лабораторија за физичка и хемијска испитивања“,
у Заштита културног наслеђа, Радови Центра за конзервацију, ур. Јевта
Јевтовић (Београд: Народни музеј, 1985), 62.
96 Curriculum vitae Mihailo Vunjak, извор Зоран Павловић, музејски саветник,
Народни музеј у Београду, Београд 2010.
97 Нацрт правилника о организовању послова и задатака Народног музеја
у Београду, члан 23; Вуњак, Лабораторија, 62.
98 Александар Стојковић, „Из конзерваторске праксе – I“, у Зборник
Народног музеја у Београду VII, ур. Владимир Кондић (Београд: Народни
музеј,1973), 150, напомене 10,11.
94
95

217

тод „измењивача јона“, који се уобичајено користио у то време,
није ефикасан зато што су предмети били великих димензија и у
великој мери кородирали.Тако је примењен метод коришћен за
конзервацију предмета од гвожђа, преузет из аналитичке хемије,
а заснован на особинама неких комплексних једињења да у рас­
твору врше измену јона, при чему јони метала не учествују у реак­
цији него се таложе.99
Хемичари Лабораторије били су укључени и у праћење климат­
ских услова и анализу утицаја услова средине на предмете у На­
родном музеју у Београду.100
Лабораторија је престала да функционише почетком деведе­
сетих година, да би 2004. године био запослен физико-хемичар и
активности Лабораторије поново обновљене.

7. Закључак
Овај преглед показује значај активности хемичара и примене хе­
мијских истраживања на почетку развоја науке о конзервацији,
посебно имајући на уму да су у периоду друге половине 19. века и
прве половине 20. века установљени одређени принципи конзер­
вације који важе и данас. Препозната је потреба за систематским
приступом конзервацији музејских предмета, као и потреба да се
нађе објашњење и разумеју механизми због којих различити ма­
теријали пропадају, што је водило ка развоју третмана музејских
предмета, али и мера превенције, односно контроле и регулације
услова у којима су предмети смештени или изложени. У том про­
цесу аналитичка хемија је играла кључну улогу када је реч о проу­
чавању механизама пропадања, природе и структуре материјала,
као и карактеризацији услова средине ради очувања предмета. На­
учна достигнућа и рад хемичара, ангажованих као саветника или
запослених у новооснованим музејским лабораторијама, утицали
су на развој материјалне конзервације као професије и одвоје­
не научне дисциплине. Објављују се први радови и саопштења о
различитим аспектима музејске конзервације, установљава јас­
Александар Стојковић, „Конзервација јако кородираних оловних
предмета“ у Зборник Народног музеја у Београду VI, ур. Миодраг Кола­
рић (Београд: Народни музеј, 1970): 362.
100 Весна Живковић, интервју са др Милом Поповић-Живанчевић, в. д.
директора Централног института за конзервацију у Београду и Зораном
Павловићем, конзерватором-саветником у Народном музеју у Београду,
Београд, 2010.
99

218

нији однос између конзервације и музејске заједнице и подиже
се свест о кредибилитету и професионализму конзервације. Кроз
научна истраживања конзервација добија нову димензију; не ради
се више само о обезбеђивању презентабилности предмета, већ
и о могућности добијања различитих информација о предмету и
примени научне методе у његовом очувању.

Литература
1. Barclay, Robert L. “The History of Conservation: The Contribution of
Michael Faraday.” CCI Newsletter, 29 (2002): 10.
2. Barclay, Robert L. “History of Conservation: Alexander Scott.” CCI
Newsletter, 32 (2003): 10.
3. Bromelle, Norman S. “Materials for a History of Conservation:
The 1850 and 1853 Reports on the National Gallery.” Studies in
Conservation, 2 (1955): 176-88.
4. Brommelle, Norman S. “The Russell and Abney Report on the Action
of Light on Water Colours.” Studies in Conservation, 4, 9 (1964):
140-152.
5. Caldararo, Niccolo L. “An outline history of conservation in archaeology
and anthropology as presented through its publications.” Journal of
the American Institute for Conservation, 26, 2 (1987): 85-104.
6. Druzik, James and Eshøj Bent. “Museum lighting: its past and future
development.” In Museum Microclimates, edited by Tim Padfield
and Karen Borchersen, 51 – 56. Kopenhagen: National Museum of
Denmark, 2007.
7. Gilberg, Mark. “Friedrich Rathgen: the father of modern archaeological
conservation.” Journal of the American Institute for Conservation, 26,
2 (1987): 105-120.
8. Gilberg, Mark. “Alfred Lucas: Egypt’s Sherlock Holmes.” Journal of
the American Institute for Conservation, 1, 36 (1997): 31-48.
9. “History of photography”. Sir William de Wiveleslie Abney.
Preuzeto oktobra 2011. http://www.fotoflock.com/index.php/learnphotography/history-of-photography/54-history/8011-history-ofphotography-sir-william-de-wiveleslie-abney.
10. James, Frank A. J. L. ed. The Correspondence of Michael Faraday,
Volume 5, 1855 – 1860. London: The Institution of Engineering and
Technology, 2008.
11. James, Frank A. J. L. Michael Faraday: A Very Short Introduction.
Oxford: Oxford University Press, 2010.

219

12. Kurzer, Frederick.“Arthur Herbert Church FRS and the Palace of
Westminster frescoes.” Notes & Recоrds of Royal Society 60 (2006):
139-159. Preuzeto oktobra 2011. http://rsnr.royalsocietypublishing.
org/content/60/2/139.full.pdf+html.
13. Нацрт правилника о организовању послова и задатака Народног
музеја у Београду.
14. Plenderleith, Harold Ј. The Conservation of Antiquities and Works of
Art. Oxford: Oxford University Press, 1956.
15. Plenderleith, Harold Ј. and Alfred E.A. Werner. The Conservation of
Antiquities and Works of Art. Oxford: University Press, 1971.
16. Plenderleith, Harold J. “A History of Conservation.” Studies in
Conservation, 43 (1998): 129-143.
17. Society of Antiquaries of London. “Obituaries, Harold James
Plenderleith, C.B.E., M.C., B.Sc., Ph.D., LL.D., F.B.A.” Society of
Antiquaries of London. Preuzeto septembra 2011. http://www.
sal.org.uk/obituaries/Obituary%20archive/haroldplenderleith/
view?searchterm=hoo.
18. Стојковић, Александар. „Конзервација јако кородираних оловних
предмета.“ У Зборник Народног музеја у Београду VI, уредник Ми­
одраг Коларић, 361-365. Београд: Народни музеј, 1970.
19. Стојковић, Александар. „Из конзерваторске праксе – I.“ У Зборник
Народног музеја у Београду VII, уредник Владимир Кондић, 143153. Београд: Народни музеј, 1973.
20. Вуњак, Михајло. „Лабораторија за физичка и хемијска испити­
вања.“ У Заштита културног наслеђа. Радови Центра за конзерва­
цију, уредник Јевта Јевтовић, 61-63. Београд: Народни музеј, 1985.

220

Vesna M. Živković

Central Institute for Conservation, Belgrade

HISTORICAL OVERVIEW OF APPLICATION OF CHEMICAL RESEARCH
IN CONSERVATION OF MUSEUM OBJECTS

In the 19th century, with the incorporation of scientific methods in
the field of protection of cultural heritage, conservation develops as a
discipline, which also entails the systematic implementation of chemical
research. The significance of understanding the structure and materials
of which an object is made and causes of deterioration resulting in dam­
age or total loss of the object, as well as the conditions in which the ob­
jects are kept was recognized.
The issue of pollution effects on cultural heritage was a part of a new
problem in conservation of cultural heritage, which was studied by Mi­
chael Faraday, an English chemist and physicist, Charles Eastlake, the
director of the National Gallery since 1855, and William James Russell,
a painter. Due to fast industrial and urban development and the emer­
gence of air pollution as the result of combustion of coal and the use of
gas for lighting, the research was focused on the consequences of air
pollution and methods for preventing damages caused by pollution.
Systematic studies of colors lightfastness also began in the 19th
century. It is considered that the research and report published in 1888,
which was prepared by Dr. William James Russell and Captain William de
Wiveleslie Abney, was the first complete scientific study of damages on
objects, a consequence of light radiation.
The use of chemical techniques and results of chemical research in
the field of preservation of cultural heritage was also Friedrich Rathgen’s
subject of study, the first scientist and chemist employed at the museum.
Rathgen also encouraged communication between researchers and sci­
entists and museum experts about the problems of preservation of mu­
seum artifacts. The same issues related to the use of chemical research
in conservation were addressed, as well by Alfred Lucas, engaged in sci­
entific research and protection of objects discovered in Tutankhamun’s
tomb.
After World War I, when the necessity to ensure control of relative
humidity in areas for storage of museum collections, especially paintings
on canvas, was recognized, the relative humidity was one of the main
causes of materials deterioration taken into account when considering
the appropriate storage conditions for the collections. In order to ade­
quately treat the objects damaged due to the conditions in which they
were during the war, Dr. Alexander Scott, head of Davy-Faraday Labora­
tory of the Royal Institute and President of the Chemical Society, initiated
the foundation of a laboratory in the British Museum. The research

221

laboratory in the Museum contributed not only to the determining ade­
quate preventive measures for the protection of objects, but also to the
development of a systematic approach to the conservation of cultural
heritage based on scientific principles.
In order to block and slow down the process of deterioration of mu­
seum objects, a laboratory was also established at the National Museum
of Belgrade, managed by Mihajlo Vunjak, a conservator-chemist. The lab­
oratory was involved with different methods of conservation of objects,
research of materials for conservation, as well as monitoring of climatic
conditions and analysis of the obtained data.
This article deals with the introduction of a scientific approach in the
processes of protection and treatment of movable cultural heritage, on
the basis of chemical research and analysis, when the first research lab­
oratories were being established in museums and the results obtained
during the systematic conservation of different materials were published
for the first time. The article also presents the key figures that contrib­
uted to the inclusion of chemical research in the field of conservation
and development of a studious approach to the preservation of cultural
heritage.

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

222

ПРИКАЗИ

Милан Лојаница1

Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
и Српска академија наука и уметности, Београд

Ур. Милан Лојаница
Речник појмова ликовних уметности и архитектуре
Београд, Српска академија наука и уметности и Завод за
уџбенике, 2014

БОЉЕ СА РЕЧНИКОМ У РУКАМА НЕГО БЕЗ ЊЕГА
Стa­рa­њe о је­зи­ку је ва­жан по­сао ко­јим се љу­ди од стру­ке, па и
сви ми­сле­ћи љу­ди је­дног на­ро­да одвајка­да с пажњом баве, јер
је фонд речи и њихова правилна употреба почетни услов јасног
изражавања мисли и доброг споразумевања.
Српска академија наука и уметности (САНУ) има значајну традицију у бављењу лексикографским пословима. Штавише, старање о језику је било један од повода и за само оснивање Друштва
српске словесности далеке 1846. године, а потом и Српског ученог
друштва. Касније када је основана Краљевска академија, у првом
плану активности ове установе такође је била брига око артикулације језичког фонда и унапређења затечене рурално-фолклорне
лексике у једну развијенију – грађанску форму – која би била прикладнија новом времену и потребама модернизације Србије. Томе
ће посебно допринети оснивање Лексикографског завода 1893.
године, а значајно ново унапређење ове активности догодиће се
и тридесетих година 20. века, када се рад на Речнику народног и
књижевног језика проширио и на истраживања лексике посебних
стручних и научних области, што је било у складу са општим развојем науке и угледом који је она у том времену имала.
Увиђање да је систематичније бављење језиком потребно и у
области уметности код нас долази са знатним закашњењем. Вероватно је то повезано са чињеницом да су модерни покрети у уметности, у том времену, примани са више скепсе него они у науци.
Уосталом, „резерве“ према модерној уметности, биле су карактеристичне не само за нашу академску средину, него и за оне много

1

vlojanica@beotel.net

225

ближе европским културним центрима, па и самим изворима тих
модерних појава.
Систематичнији рад на језику уметности долази код нас тек
шездесетих година 20. века, када је критеријум „тачног цртања –
односно реалног представљања објективне стварности“ у ликовним уметностима већ увелико уступио место већој духовној отворености, коју су са собом носили нови модерни покрети. Када је,
дакле, дух мо�ерне већ био отворио врата САНУ за пријем у чланство низа представника ликовних уметности и архитеката, који
су превратнички, пионирски, деловали још у периоду између два
рата, у Академији се почело говорити о потреби бољих појмовних
разјашњења и бољег споразумевања о поимању уметности у историјском, али и у новом, модерном времену.
Па, ипак, тек почетком осамдесетих година, код групе академика, уметника са великим угледом, међу којима су били Недељко Гвозденовић, Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Мића Поповић и други, сазрело је уверење да је
нашој средини, осим општег Речника народног језика и Речника
посебних научних области, потребан и Речник појмова из области ликовних уметности. Тако је, почетком осамдесетих година,
основан Одбор за речник ликовних уметности (ЛУ) САНУ, за чијег
је председника именована динамична и идеји од самог почетка
веома одана вајарка Олга Јеврић, а у Одбор је именовано чак 25
чланова, међу којима су били, осим већ поменутих, и академици
Бранислав Којић, Војислав Кораћ, Михаило Марковић, Дејан Медаковић, као и професори универзитета Лазар Трифуновић, Милан Дамњановић, Зоран Павловић и други.
Прве године активности на Речнику обележио је карактеристичан почетни ентузијазам и брзо напредовање у стварању базичног
фонда појмова. Потом су уследиле прве критичке анализе, па неопходна теоријска разматрања, израда картотеке, документације
и друго. Постепено, у почетку аморфна збирка појмова конституисала се у појмовну целину, која је ликовну уметност представљала
као једну дубоко антрополошки условљену и друштвено-историјски значајну појаву.
Око активности Одбора за Речник убрзо се окупило више од
стотину сарадника, а рад је постојао све садржајнији и динамичнији. У одбору се успоставила жива интелектуална клима, која је
учеснике мотивисала не само на индивидуални рад, него и на интензивне међусобне контакте, разговоре, расправе, понекад и на
оштре поларизације супротних ставова, што је све заједно стварало стимулативан амбијент. Одбор је постајао центар окупљања у
САНУ, који је значајно обогаћивао иначе позитивну климу културних догађања осамдесетих година у Београду и Србији.

226

Долазеће деведесете године носиле су, међутим, овом раду
много мање наклоњене околности. Опште интересовање за питања културе у средини нагло се редукује. У први план су избиле
неке друге теме, изостаје и материјална подршка активностима
на Речнику, смањује се број чланова Одбора, осипа састав спољних сарадника, па, ипак, део активности се одржао. Рад на матичној целини се, међутим, усмерава на дужи временски период, а
фаворизују се активности које је кадровски, технички и финансијски могуће једноставније реализовати путем сепаратних тематских, ауторски уобличених издања. Тако се, уз посебно залагање
академика Драгослава Срејовића, штампа од стране др Миодрага
Шуваковића ауторски уобличена верзија Појмовника мо�ерне и
�ос�мо�ерне уме�нос�и и �еорије �осле 1950, а такође и Речник
�сихоло�ије уме�ничко� с�варалаш�ва др Владислава Панића,
док се у припремама налазио и Речник ср�ске и ју�ословенске
аван�ар�е и Речник �римењене уме�нос�и, на којима су радиле
мање ауторске групе (једна са проф. Ирином Суботић на челу).
Међутим, једном изгубљени елан и атмосфера заједништва из
осамдесетих година тешко су се могли вратити. Заправо, после
две хиљадите године рад се једва одржао захваљујући једино истрајности академика Олге Јеврић. Нажалост, већ под притиском
здравствених тешкоћа, Олга Јеврић не може да настави старање
о пројекту, истовремено и средства Фонда су сасвим истањена, па
је Одељење пред одлуком да пројекат угаси.
Напокон, после честих периода стагнација, па и потпуног мировања активности, чак и упркос драстичној беспарици и без иједног запосленог сарадника, улажу се напори како се пројекат не би
угасио. Новоформирани Одбор, са групицом готово волонтерски
ангажованих спољних сарадника, у последњој фази активности,
прихвата се посла да, сада већ са значајне временске дистанце,
сагледа затечене материјале, да их садржински догради, преуреди, по потреби трансформише, прилагоди, допуни, поново категорише, методолошки уједначи, стилски и језички избалансира,
концепцијски реорганизује, да раније прескромно обрађену област архитектуре значајно развије и унапреди и да их, на крају,
опреми убедљивом илустративном грађом и индексацијом. Све
заједно, овај замашан посао изнео је излазни уреднички тим, који
потписује ову књигу, уз поновно активирање већине некадашњих
и нових сарадника, писаца текстова и, разуме се, уз помоћ Завода
за уџбенике, без чије материјалне и стручне подршке, ове књиге
не би било.
После ових основних података о току активности рада на
Речнику, желим да укажем само на неколико, по мом мишљењу,
важних карактеристика књиге која је пред вама. Најпре, тематска

227

поента или фокус око кога се окупљају сви садржаји, црвена нит
књиге, јесте феномен ликовности. Концепцијски, текстови у овој
књизи, заправо, траже одговоре на три основна питања: шта је
природа ликовног, која су му својства, и какве су му функције?
Најпре, код већине појмова који су у овом Речнику, који су овде
сакупљени и тумачени, тежи се, заправо, разјашњењу односа између стварања уметничког дела и његове перцепције.Све ликовно
је, наиме, у уметности усмерено на питање учинка или доживљаја,
или другачије – ту је реч о односу између видљивог и оне мање
очигледне стварности, која се тиче сваког појединачног виђења,
те како би Арнхајм (Rudolf Arnheim) рекао, позивајући се још на
Платона код природе ликовног је реч о „племенитој ватри која
струји кроз очи и дух загрева.“
Потом, тумачења у овом Речнику теже да именују и разјасне
својства те ликовности, у првом реду њена комуникативна својства, јер ликовно је језик, који има свој вокабулар, правила, синтаксу и способност да буде довољно информативан, да описује,
али и да буде експресиван, да изражава став, мисао, залагање или
осећање, као и, најзад, да тежи да буде угодан чулима, односно да
буде леп по себи.
У трећем делу књиге, текстови теже да осветле функције феномена ликовности, односно начин на који је ликовно уплетено
у човеков живот и искуство социјалних група и великих људских
заједница; како ликовно синтетизује поруке времена и како се уобличава у парадигме укуса и стила, школа и праваца, како постаје
носилац и заштитник традиција, а како и када његова улога постаје
изузетно активна.
Речи, односно појмови, овог Речника објашњавају, дакле, природу, својства и функцију ликовности, и то ликовности која се несумњиво тиче широког поља визуелних уметности, као и ширег
поља визуелне културе и, најзад, културе уопште. Па ипак, �рвенс�вено, како се из наслова види, овај Речник је усмерен, пре свега, на области ликовних уметности и архитектуре, чиме се следи
чврсто историјски утврђено сврставање сликарства, скулптуре и
архитектуре у исту „arts maior“, целину међусобно повезану још
од њихове заједничке преантичке колевке. Оно што ове дисциплине држи на окупу јесте њихова визуелна чулна основа, постојаност
у времену, њихов јасно одређен и историјски потврђен естетски
статус, као и степен развијености у многобројне гране и огранке,
способне за свој даљи самосталан развој (као што је то случај, на
пример, са екстензијама ликовних уметности у графику, дизајн,
хибридне или алтернативне медије и друго, као што се и архитектура разгранава у низ области, од просторног планирања и обликовања читавих градова, до пројектовања појединачних грађеви-

228

на, моделовања ентеријера, дизајна употребних предмета, урбане сценографије и друго).
Што се садржаја тиче, Речник обухвата појмове из области
историје и теорије предметних дисциплина, термине који се тичу
значења и тумачења дела, процеса њиховог настајања, тематике,
начина рада, техника, технологија, материјала, алата, заната и
друго. Тумачења појмова нас воде путевима еволуције дисциплина, упознајемо логику развојних процеса од њиховог настајања до
момента када их околности и појаве снажних субјеката не уклоне
са историјске позорнице. Такође, важно место заузимају појмови
који се тичу теоријског аспекта и мисаоних струјања. Потом, важна је група појмова која се односи на знаке и значења уметничких
дела, на иконологију, иконографију, семантику и ликовну семиологију. Значајан корпус термина посвећен је структури ликовних или архитектонских дела, процесу њиховог настајања, као и
вредновању дела, потом појмови који се тичу материјала, заната,
технике и технологије рада. Ту су и појмови који се тичу својстава
уметничког позива, живота уметника, њиховог рада, радионице,
потом они посвећени вештинама, тајнама заната, пустоловини
открића, видљивим или невидљивим савезницима, наручиоцу, тржишту, јавности, уметничким признањима и тако даље. У књизи се
налазе и појмови који се тичу рубних зона ликовних уметности и
архитектуре, али и оних које помажу сналажењу у ширем пољу ликовне културе. Све заједно - садржаји повезани у целину на начин
састављања мозаика од различитих, понекад и хетерогених, али
међусобно повезаних, па и међусобно условљених делова.
Наведени широки тематски круг иде у сусрет разноликим интересовањима и потребама читаоца. Књига је намењена широком
коришћењу у образовним установама, али и у стручним библиотекама, потом јавној сфери, као, разуме се, и сваком личном или
породичном коришћењу.
Књига је, заправо, збирка краћих есеја, код којих се тежило
довољно исцрпним информацијама, јасно приказаним и разговетно писаним, чак и када се ради о магичним финесама уметности.
Књига је дакле намењена широком читалачком кругу, али тако да
задовољи потребе и ужег стручног интересовања, те да укаже на
пут могућег даљег тематског продубљивања.
Тежња је, такође, била да у свих 800 одредница I тома, на преко 600 страница, у којима је учествовало 79 сарадника, текстови
буду ван дисонантног субјективизма и без литерарних и других
састојака, несвојствених литератури лексикографског карактера.
Међутим, аутори нису били без слободе за индивидуална варирања редакцијских препорука, што је допринело извесној живости текста, упркос вишеструког његовог брушења и пролаза кроз

229

руке, понекад, два аутора или чак више њих, а неретко и уз редакцијска дотеривања излазних верзија.
За Речник, концептуално је веома била важна илустративна
грађа, која представља неопходну допуну текста и која се у књизи
исказује сопственом речитошћу. Визуелна подршка тексту следи
уверење, да и само посматрање дела ликовних уметности, као
и упознавање изузетних грађевина, представља, само по себи,
оплемењујуће искуство. Зато су илустрације у овом Речнику допуна сазнањима и тумачењима појмова, а укупан труд око књиге, све
до њених естетских карактеристика, техничке опреме и квалитета штампе, помажу да књига буде просветљујућа, лепа у рукама и
драга читаоцу.
На крају овог сажетог приказа неколико закључних напомена:
Настала као плод вишегодишњег труда, ова књига је прилог
енциклопедистици ове врсте у области ликовне културе, какав до
сада нисмо имали. Њена појава је испуњење дуга према низу значајних имена, чланова САНУ и спољних сарадника, који су иницијативу покренули још осамдесетих година 20. века кроз форму неке
врсте дружења и културног дешавања, више него што је то била
институционализована лексикографска делатност. Наиласком неповољних околности, та активност је изгубила почетни елан и готово се угасила, па ипак, показало се да је тај минули рад могуће,
уз извесну реконцептуализацију, развити, допунити, актуализовати и уобличити у квалитетну и комуникативну излазну верзију, што
све сведочи да наша средина може да одржи континуитет интереса за бригу о језику уметности, чиме се отварају врата за боље споразумевање о значају тих уметности, па и ширем значају културе и
њеном месту у свакодневном животу.
У околностима све већег потискивања културе на маргине
друштвене бриге и интереса, приређивање књиге о којој је реч
представља један знак отпора према менталитету узмицања пред
налетима актуелних неспоразума око самог појма културе и њеног значаја у човековом животу и статусу заједнице.
За отклањање тих неспоразума, за бољу комуникацију између
шире друштвене средине и уметности, бар што се тиче ликовних
уметности и архитектуре, уверени смо, биће више шансе, са овим
Речником у рукама, него без њега.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

230

Дрaгoљуб Р. Живojинoвић1

Универзитет у Београду, Филозофски факултет
и Српска академија наука и уметности, Београд

Мирослав Милутиновић
Аутомобили и династија Карађорђевића
Београд, Службени гласник, 2014

Књи­гa Mи­рo­слaвa Mи­лу­ти­нoвићa Aу�омобили и �инас�ија Кара­
ђорђ­евића oбрaђуje jeдaн тeхничкo-културни прoблeм Крaљeвинe
Србиje и Крaљeвинe СХС (Jугoслaвиje) у 20. вeку. Рукoпис сe сaстojи
oд oснoвнoг тeкстa праћеног белешкама, рeзимea, oснoвних ис­
тoриjскo-тeхничких пoдaтaкa o мoтoрним вoзилимa и другим
двoрским aутoмoбилимa, зaкључкa, спискa извoрa и литeрaтурe,
скрaћeницa, кao и 155 илустрaциja, кoje су издвојене у засебну
целину. Рукoпис oбрaђуje питaњe упoтрeбe мoтoрних вoзилa
члaнoвa динaстиje Кaрaђoрђeвићa. Teкст je пoдeљeн нa пoглaвљa,
тaкo дa oбрaђуje свaкoг члaнa динaстиje и вoзилa (aутoмoбилe)
кojимa сe служиo. Aутoр je пoнудиo свe нeoпхoднe инфoрмaциje
o нaзиву вoзилa, прoизвoђaчу, снaзи мoтoрa, нaбaвљaчу. Tимe сe
стичe oпштa сликa o вoзилимa кoje су кoристили члaнoви динa­
стиje, пoчeв oд крaљa Пeтрa I и њeгoвих пoтoмaкa дo кнeзa Пaвлa
и члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Рукoпис je прeглeдaн и излaгaњe сe
мoжe лaкo прaтити.
Aутoр пoкaзуje дa су члaнoви динaстиje кoристили aутoмoбилe
кojи се могу сврстати у рeд нajлуксузниjих и нajпoуздaниjих во­
зила тог времена. Њихoвa купoвинa зaхтeвaлa je знaчajнa финaн­
сиjскa срeдствa и oдржaвaњe, a њихoвo кoришћeњe oткривaлo je
укус и пoтрeбe члaнoвa динaстиje, oд пoчeткa дo крaja 20. вeкa.
Нeмa сумњe дa je тo пoдстaклo купoвину aутoмoбилa бoгaтиjeг
слoja стaнoвништвa, кao и рaзвoj aутoмoбилскe културe у зeмљи
уoпштe. Аутор је уложио изузетан напор у истраживање располо­
живе грађе која сведочи о развоју аутомобилизма у нашој среди­
ни. Изванредно обавивши тај део посла аутор је поставио поузда­
1

oidn@sanu.ac.rs

231

не темеље за даља истраживања. Пoзнaвaњe грaђe oмoгућилo
je аутору књиге дa прaти судбину aутoмoбилa кojи су припaдaли
пojeдиним личнoстимa династије (крaљ Пeтaр I, крaљ Aлeксaн­
дaр I, крaљицa Maриja). У цeлини, aутoр je нaписao знaчajaн рaд
кojи прeдстaвљa прилoг пoзнaвaњу упoтрeбe aутoмoбилa члaнoвa
крaљeвскoг дoмa у Србиjи, у кojoj пojaвa aутoмoбилa ниje кaснилa
мнoгo у oднoсу нa oстaлe eврoпскe зeмљe.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

232

Тамара М. Матовић1, Бојана Д. Павловић2, Милош П. Живковић3

Византолошки институт, Српска академија наука и уметности, Београд

Ур. Бојана Крсмановић и Срђан Пириватрић
Зборник радова Византолошког института 50/1–2
Београд, Византолошки институт САНУ, 2013

Jу­би­лaр­ни број Збо­рника ра�ова Визан�олошко� инс�и�у�а
САНУ, ЗРВИ 50, посвећен је дугогодишњем директору Института,
академику и професору емеритусу, потпредседнику Српске академије наука и уметности, др Љубомиру Максимовићу. Двотомно издање Зборника одликује 69 радова из различитих области
византологије, којима су аутори желели да одају почаст угледном професору и искажу поштовање према његовом вишедеценијском раду и залагању на унапређивању резултата из ове научне
дисциплине.
Радови у Зборнику хронолошки су постављени, а могу се груписати у различите категорије, у зависности од проблематике коју
обрађују. Поред студија политичке тематике, Зборник обилује
радовима из друштвене, културне и црквене историје, а посебно
место заузимају радови из историје византијског права, историје
уметности, језика и историјске географије. Овај приказ груписаће
радове према темама које они обрађују, како би се читаоцима
Зборника омогућио што бољи увид у садржину прилога, а тиме и
избор научне литературе.
Рад Георгија Н. Николова (Георги Н. Николов) o византијско-бугарским односима од 6. до 8. века, показује како су бугарски канови долазили у византијску престоницу, где су били покрштавани
и богато даривани од византијског цара, који им је најчешће био
кум. Рађање идеје о освајању византијске престонице долази са
владавином кана Крума (796–814), који се истакао великим војним
успесима у борби против Царства. Кроз политичка дешавања на
италијанској обали Јадранског мора читаоце проводи рад Евалда
Кислингера (Ewald Kislinger). Борбе и трвења око стратешки важног града Барија завршене су 876. године, византијским освајањем
tamara.matovic@vi.sanu.ac.rs
bojana.pavlovic@vi.sanu.ac.rs
3 milos.zivkovic@vi.sanu.ac.rs
1
2

233

града и изградњом њене моћи и поседа у јужној Италији. Значај и
утицај поглавара византијске цркве, цариградског патријарха, испољавао се у његовој улози приликом доласка новог владара на
власт, подршци коју је црквени поглавар могао пружити узурпаторима престола и непријатељима владара, као и у посредовању
између политичких супарника. Рад Михаела Гринбарта (Michael
Grünbart) третира ово важно питање и показује како су се и на који
начин преплитале духовна и световна власт у готово непрекидној
борби за превласт. Једно спорно место у Теофановој Хроно�рафији
размотрио је Иван Божилов (Иван Божилов). Помен бугарског
владара Кормесија протумачено је као последица грешке византијског писца, настале неправилним скраћивањем одговарајућег
текста из такозваног Велико� хроно�рафа, данас изгубљеног списа.
Паоло Одорико (Paolo Odorico) тумачи једно нејасно место из Кекавменовог С�ра�е�икона, у којем Василију Педијату цар честита
што је победио у тавли, што се раније сматрало за иронично. Аутор износи мишљење да је у питању игра речи – тавла (бекгемон) –
Tabula – која указује на равницу као место одвијања битке између
Византинаца и Арабљана на Сицилији. О замршеним политичким
и породичним односима између Фока и Малеина говори рад Василики Н. Влисиду (Βασιλική N. Βλυσίδου) и открива да су везе
између две породице у време владавине Нићифора II Фоке (963–
969), супротно увреженом мишљењу, биле веома лоше. Чланак
Гинтера Принцинга (Günther Prinzing) посвећен је актуелној научној дискусији о актима охридског архиепископа, Димитрија Хоматина, у којима се помињу српски владар Стефан Немањић и његов
брат Сава. Аутор је својим аргументима указао на који би начин
требало анализирати политичке и црквене односе између Епира и
Србије у периоду од 1215–1219/20 године. Радом Васила Ђузелева
(Васил Гюзелев) читаоци се селе у позновизантијску епоху и Бугарско царство. Покушајем да се, из извора различитог порекла,
извуче што више података о царици Ани Неди и њеној политичкој
улози, аутор исправља одређене погрешке у фактографији, које су
се утврдиле у досадашњој историографији. Сергеј А. Иванов (Сергей А. Иванов) је запазио три одељка у историјском делу Нићифора Калиста Ксантопула која се не налазе у основним изворима
које је користио тај позновизантијски писац – делима Теофилакта
Симокате и Теофана. Претпостављено је, стога, да се Ксантопул
ослањао на неки, нама данас непознат, извор из 6. века. Бојана
Павловић указује на разлоге због којих је савладарство Јована III
Ватаца и Теодора II Ласкариса, потврђено веродостојним изворима, прећуткивано у делима потоњих знаменитих историчара, Георгија Пахимера и Нићифора Григоре. Узроке неслагања старијих
и млађих извора, по том питању, ауторка проналази у особености-

234

ма савладарства за време Палеолога, али и извесним тенденциозним тумачењима никејске епохе у делима двојице историчара из
времена Палеолога. Аутор Евангелос Хрисос (Ευάγγελος Χρυσός)
говори о времену када је у Византијском царству буктао грађански рат (половина 14. века). У раду се даје општи приказ политичких збивања у другом граду Царства, Солуну, у коме је тих година,
у устанку зилота, велики број грађана изгубио имовину, али и голи
живот. Горуће питање византијског 14. века, спор око исихазма и
теолошке распре, заступљено је у чланку Антониа Рига (Antonio
Rigo), који представља прво критичко издање царевог документа
везаног за свргавање Јована XIV Калеке са патријаршијског престола. Немирно доба и дипломатски изазови, са којима се деспот
Стефан Лазаревић морао суочити, показани су у раду Марка Шуице, у коме се поново разматрају хронолошки оквири одласка
српског деспота султану Бајазиту и његово поновно потчињење
турском владару. У 15. веку нас оставља и чланак Момчила Спремића, у коме се даје приказ живота и улоге једног од последњих
потомака српске владарске куће. Овај рад је уједно и последњи
прилог који третира питања политичке природе.
Значајан �о�ринос у Зборнику ра�ова Визан�олошко� инс�и�у�а 50 пружају ауторске студије у пољу различитих тема широког истраживачког полигона друштвене, црквене и правне историје. У оквиру најновијих научних напора, аутори су представили
нове податке и закључке о историји градова и односа различитих
фактора у њима. У том смислу, на микро и макро плану, проучаване су појаве карактеристичне за различите периоде византијске
историје, као и различитe целинe Царствa. Рана средњовековна
историја града Сарда, кроз истраживање односа две стране једног јавног уговора, предмет је рада Марка Драшковића. Аутор
Предраг Коматина у своме раду даје прецизније хронолошке одреднице за период у којем су настале епископске нотиције, уз веома детаљну и пажљиву анализу извора. Истраживањем писама
Михаила Псела, Жан Клод Шене (Jean-Claude Cheynet) приказао
је политичке и дипломатске везе престоног Цариграда и малоазијске Антиохије, која се нашла у саставу Византије. О друштвеној
структури касне Византије, као и о етничкој разноликости у трговинском свету, писао је Петер Шрајнер (Peter Schreiner), у анализи
такозване Анонимове �есме. Прилог руског слависте Анатолија А.
Турилова (Анатолий А. Турилов), вредан је допринос проучавању
византијске црквене хијерархије, с обзиром на чињеницу да, уз
помоћ малог броја словенских извора и њихову пажљиву анализу, аутор покушава да попуни празнине у познавању ове материје,
настале услед недостатка грчких извора. Два рада представљају
допринос проучавању српске средњовековне историје, у погледу

235

историје градова у ширем смислу. Десанка Ковачевић-Којић изнела је неколико закључака о природи племенитих метала који су се
обрађивали у српским средњовековним рудницима, са потпором
у изворној грађи пронађеној у трговачким књигама браће Кабужић. Рад Јованке Калић посвећен је изучавању положаја српских
епископских градова, кроз хронолошки приступ везан за настанак
и развој тих епископија. У чланку Станоја Бојанина пажња је, у виду
својеврсног нацрта истраживања, посвећена сакралним и профаним елементима средњовековне сеоске парохије, са акцентом на
утврђивању материјалних „ентитета“ двају поменутих сфера, односно на њиховом међусобном прожимању у свакодневном животу друштвене и географске микроцелине о којој је реч.
Зборник садржи и три рада из области историјске географије.
Миодраг Марковић је, у обимној студији, покушао да прецизније убицира градове Мокрон, Веруљу, Острок и Славинец, који
се помињу у спису Константина Порфирогенита De administrando
imperio (О у�рављању царс�вом), у оквиру историјске области
Паганија. Дајући један свеобухватан историографски преглед и
осврћући се на достигнућа ранијих истраживача, аутор закључује
да је неопходно узети у разматрање и критеријуме које су сами
становници имали при оснивању својих насеобина, како би се отишло корак даље у разрешeњу овог проблема. Рад Петера Сустала
(Peter Soustal) разматра порекло и значење топонима из региона
данашње Касторије (Костура) и закључује да обрађени термини
не би могли са сигурношћу бити приписани албанској терминологији. Чланак Михаила Ст. Поповића представља вредан допринос
на пољу изучавања историјске географије Балкана и даје смернице за даља истраживања, која би требало да буду обогаћена и
унапређена захваљујући најновијим достигнућима у дигиталним
хуманистичким наукама.
Утицај вишеструких чинилаца на настанак правних послова, мериторних решења, привилегија и законских одредаба, предмет је
истраживања неколицине радова. У том смислу, епохе које су у
центру пажње истраживача, у радовима Зборника 50, различите
су. Полазећи од занимљивих законских решења цара Лава VI Мудрог, законодавство 10. века истраживано је у два рада, Калиопи
А. Бурдаре (Καλλιόπη A. Μπουρδάρα) и Тамаре Матовић. Нешто
каснији период предмет је анализе Розмари Морис (Rosemary
Morris), која преко израженог осврта на римску традицију покушава да објасни карактеристике судског система 10. и 11. века, тачније, особености редовног судског поступка у погледу sui generis
месне надлежности која се везује за њега. Правни положај монаха и монашких заједница изучаван је за епоху 8. века као предмет рада Триандафилице Манијати-Кокини (Τριανταφυλλίτσα

236

Μανιάτη - Κοκκίνη), док је одлука једног државног чиновника
12. века определила тему рада Вере фон Фалкенхаузен (Vera von
Falkenhausen). Усамљени у анализи, радови из ширег појмовног
подручја правне историје, јесу и анализа установе правних службености, коју је приредио Срђан Шаркић, као и текстолошко истраживање Душановог законика и пратећих текстова, урађено од
стране Ђорђа Бубала. Посебно место припада раду Мирјане Живојиновић, који представља значајан допринос проучавању аката
о аделфатима, пошто је доказано да је у случају српских повеља
реч о веродостојним преписима, а не фалсификатима, како се до
скора мислило.
Коначно, неколико радова даје важан увид у питања организације града, теме, провинције или Царства уопште. Бојана Крсмановић и Вујадин Иванишевић, у истраживању које обједињује два
приступа, проучили су натписе на печатима пронађеним у тврђави
Рас, а са циљем закључивања првенствено о војној организацији
времена Алексија I Комнина. О администрацији Херсона, на основу сигилографских извора, расправљао је Вернер Зајбт (Werner
Seibt). Милош Цветковић je дао прилог проучавању улоге мерарха
у тематској организанцији од 9. до 12. века, а Александра-Киријаки Василију-Зајбт (Alexandra-Kyriaki Wassiliou-Seibt), на темељу
наративних и сигилографских извора, изучавала је појаву проноита у византијској администрацији. Рад Тилемахоса К. Лунгиса
(Τηλέμαχος Κ. Λουγγής) представља јединствену дискусију о академској беседи Љубомира Максимовића, о феномену такозване
пре-феудалне кризе у 7. веку у Византији.
Два рада посвећена су византијском ритуалу и дворском церемонијалу. Ритуални чин потчињавања српског великог жупана,
Стефана Немање, византијском цару, Манојлу I Комнину, предмет је студије Мартина Марка Вучетића (Martin Marko Vučetić).
Аутор је анализом елемената самог ритуала, као и неколицином
примера, закључио да се ова радња може довести у везу са посебним обичајем практикованим на средњовековном Западу приликом мирног разрешења сукоба (у литератури означеним као
“deditio”). Поглед на двор последње византијске династије Палеолог и део дворског церемонијала омогућава нам рад Елизабет
Малами (Élisabeth Malamut). Посебна пажња је посвећена церемонијалу венчања и крунисања царске невесте, као и њеној одежди и
царским инсигнијама.
Неколико истраживања допуњују представу о природи византијске аристократије и друштва. Први од њих је рад Ралфа-Јоханеса Лилиеа (Ralph-Johannes Lilie) о византијском друштву, који
представља својеврсну синтезу података из извора посвећених
том питању. Дејан Џелебџић је закључивао о потребама визан-

237

тијске аристократије позновизантијског периода, изучавајући титулу севаста, посебно према вестима које се о њој налазе у заоставштини архиепископа Димитрија Хоматина. Срђан Пириватрић
даје нов и веома подстицајан осврт на титулатуру најзначајнијег
властелина краља и цара Душана. Aутор износи мишљење да је
Јован Оливер титуле севастократора и деспота добио од Византинаца, а не српског владара – прву од царице Ане Палеолог, другу
од цара Јована Кантакузина. Чланак Маје Николић важан је помак
у проучавању животног стила и статусне симболике позновизантијске аристократије. Једно духовито и заједљиво место из писма
цара Манојла II Палеолога ученом месазону Димитрију Хрисолорасу, заправо алузија на „племенитог коња“ што га Хрисолорас
поседује, послужило је ауторки за ширу расправу о значају коња
као својеврсног патрицијског и војничког атрибута првога реда.
Одговарајући простор у Зборнику припао је и темама из историје образовања, филозофије, теологије и фолклора. Атанасиос
Маркопулос (Αθανάσιος Μαρκόπουλος) прегледно је приказао
историјат „високошколских установа“ у Византији, указујући на
занимљиву динамику феномена о којем је реч, проузроковану
честим смењивањем изразитих домета и радикалних дисконтинуитета у византијском образовном систему. Цртицу из историје
византијске филозофије даје Александар В. Поповић разматрајући
„Етимолошки атлас“ људског тела у спису ’Οδηγός (Пу�ево�и�ељ)
Анастасија Синаита. Кроз византијски Еден, рајски простор на
земљи, проводи нас истоимени чланак Михаила В. Бибикова (Михаил В. Бибиков). Разумевање Едена као пандана небеског Раја,
присутно је у византијској књижевности и уметности још од најранијих векова, а метафорички је изражено у схватању Јерусалима
као небеског града. У обимној студији Александра Ломе фокус је
на извесним елементима словенске паганске митологије и фолклора. На постојању једне глосе у Номоканону која садржи осуду
веровања у такозване облако�онце, тај феномен исцрпно је анализиран са становишта компаративне фолклористике, да би му, потом, били уочени трагови и у хагиографским списима посвећеним
светом Сави. Ту је способност растеривања облака искоришћена
као подлога за опис једног чуда светог Саве – иако је то веровање,
по свој прилици, управо он у Законо�равилу окарактерисао као израз празноверја.
Неколико вредних прилога спадају у домен хагиолошких истраживања. Иван Биљарски (Иван Билярски) даје прилог проучавању култа светог Георгија Декаполита, откривајући постојање
словенског превода грчког „пространог житија“ тог светитеља.
Текст Василиоса Кацароса (Βασίλειος Κατσαρός) посвећен је култу
светог Ђорђа, односно смислу и значају његовог познатог епитета

238

Гор�, исписиваног на појединим ликовним представама светитеља.
Даница Поповић написала је засад најобимнију и најпотпунију студију о култу првог немањићког краља, Стефана Првовенчаног,
особеном у контексту светитељских култова српских владара
по својој својеврсној недовршености и непостојаности, те веома
динамичном историјату. Смиља Марјановић-Душанић је пажњу
усредсредила на Жи�ије краља Милу�ина од архиепископа Данила II, то јест на оне његове сегменте којима је у српску хагиографску литературу уведен концепт владара-ратника, квалитативно
другачији од ранијих, сродних житијних модела.
Велики број радова штампаних у Зборнику посвећен је темама
из историје уметности и археологије, односно повести појединих
црквених споменика. Пол Стивенсон (Paul Stephenson) расправља
о локацији и функцији једне од најзначајнијих јавних скулптура Цариграда, такозване Скила �ру�е. Претпостављено је да је, пре премештања на хиподром, статуа тог митолошког бића била смештена у луци на Мраморном мору, као и да је у каснијем раздобљу
служила као фонтана. У студији Бојана Миљковића темељно је
проучена древна пракса кружног пострига православног клира.
Пратећи, исцрпно и аналитички, поменути обичај кроз писане изворе и проналазећи му потврде у византијској уметности, аутор
је саставио најобухватнију студију посвећену том занимљивом
проблему из сфере црквених ритуала, симболике и иконографије.
Михаел Алтрип (Michael Altripp) преиспитује устаљено тумачење
хијерархијског устројства сликане декорације византијског храма,
дајући свој поглед на извесне теолошке, превасходно христолошке проблеме, односно њихов одраз у византијској уметности. У
студији Љубомира Милановића разматрана је сцена Неверовања
Томино� из припрате саборне цркве манастира Светог Луке Стирског у Фокиди. Тај мозаик, као и околне представе у припрати, проучене су са становишта иконографије, односно основних, христолошких значења, али и у светлости могућих обредно-литургијских
асоцијација. Mарко Поповић је, на основу анализе једног уломка
камене пластике, претпоставио да је реч о фрагменту некадашње
олтарске преграде катедралног храма Београдске епископије,
установљене у 11. веку, након византијске реокупације града. Мишел Каплан (Michel Kaplan) је изнова размотрио расположиву документарну грађу која је припадала манастиру Богородице Елеусе
у Струмици, настојећи да пружи потпунију и кохерентнију слику
историје тог важног византијског споменика у Македонији. Драган
Војводић је размотрио скромне остатке фасадног украса портика католикона Жиче, сведене на једну представу анђела и делове
орнаменталног фриза. На основу историјских извора, као и уочљивих стилских особености, ти фрагменти датирани су у време

239

обнове манастира изведене под надзором архиепископа Данила
II (1324-1337). Гојко Суботић се озбиљно позабавио манастиром
Светог Јована Богослова (Поганово) код Пирота, спомеником
који скоро век и по изазива занимање истраживача, подједнако
дуго пред њих стављајући низ тешко решивих проблема. На основу изразитих архитектонских сродности са црквама манастира Арханђела Михаила код Трна и Богородице у Мисловштици,
аутор изградњу католикона манастира Поганова датира у другу
деценију 15. века. Следствено томе, ктитори здања, Константин и
Јелена, идентификовани су као припадници властеле деспота Стефана, који су управљали подручјем о којем је реч. У раду Слободана Ћурчића указано је на сродности архитектонских склопова
такозваног Мало� �ра�а Смедеревске тврђаве и такозване Мермеркуле у Цариграду. Те изразите сличности протумачене су могућношћу да је два здања пројектовао Георгије Палеолог Кантакузин,
најстарији брат Ирине Бранковић. Силвија Ронки (Silvia Ronchey)
је у занимљивој студији убедљиво показала како су, уз помоћ иконографије преузете са представе једног савременог византијског
василевса, Јована VIII Палеолога, у раноренесансној уметности уобличаване слике из живота Константина Великог, предочавајући
читаоцу и конкретне политичко-идеолошке подстицаје њихове
појаве. У Зборнику је, најзад, своје место пронашао и један чланак
посвећен поствизантијској уметности. Милош Живковић је проучио српске примере представе светог Сисоја над гробом Александра Великог, указујући и на идејне подстицаје, у православној
монашкој традицији дубоко укорењене, појаве и ширења те макабристичке иконографске теме.
Међу радовима из домена историје књижевности и филологије хронолошко првенство припада раду Војина Недељковића,
који је анализирао и тумачио латинске вулгаризме у епиграфском
материјалу нађеном на простору римског града Ниша, који чине
део четврте свеске важне збирке натписа са подручја Горње Мезије. Два пажње вредна рада посвећена су делу Михаила Псела,
готово неисцрпној теми проучавалаца византијске писане речи.
Дитер Родерих Рајнш (Diether Roderich Reinsch), који припрема ново издање Пселове Хроно�рафије, полазећи од Пселових
директних алузија на читаоце у том делу, међу потоњим византијским писцима идентификује њих шесторо који су се, у погледу
лексике, стила и конкретних историјских података, послужили
капиталним историографским штивом о којем је реч. Фредерик
Лаурицен (Frederick Lauritzen) стрпљиво и продубљено анализира једно место у Хронографији (6a.8), заправо учену негативну
критику Лава Параспондила, у светлости ауторовог коришћења и
креативне интерпретације извесних Аристотелових (Никомахова

240

Е�ика) и Платонових (Фе�ар, Филеб) антрополошких схватања, у
сврху уобличавања Пселовог етичког доживљаја homo politicus-a.
Византијском породичном презимену Ка�афлорон, које су носили
и цивилни и војни званичници од 10. до 13. века, као и различитим
облицима у којима се оно јављало, посвећен је рад Марине Лукаки
(Μαρίνα Λουκάκη). Ауторка је закључила да се облик Катафлорос
јављао искључиво на печатима, док се у писаним документима употребљавао облик Катафлорон. Јоханес Кодер (Johannes Koder) је
анализирао однос позновизантијских писаца према мушкој игри у
пијаном стању, уочавајући, зависно од наративног контекста, извесне нијансе у општем негативном односу према том, на пороку заснованом, начину забаве. Најзад, Аксинија Џурова (Аксиния
Джурова) је досад познатим рукописима Теодора Хагиопетрита,
познатог византијског писара с краја 13. и почетка 14. века, придодала још један рукопис који се чува у Софији.
Поменуте радове одликује богатство и сложеност проблема
којима су посвећени, као и различити методолошки принципи
коришћени у истраживању, због чега Зборник има изразит мултидисциплинарни карактер. Понајвише због присуства ретких и
неуобичајених тема, из простране сфере византолошких студија,
схваћених у најширем смислу појма, Зборник ра�ова Визан�олошко� инс�и�у�а 50 представља јединствен и аутентичан научни
подухват. Таква обухватност не би била могућа да истраживаче
најразличитијих интересовања није окупио јубилеј академика
Максимовића.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

241

Драган Стевановић1

Математички институт, Српска академија наука и уметности, Београд

Драгош Цветковић
Спектрална теорија графова и комбинаторна теорија
матрица, Аутореферати
Београд, Академска мисао, 2012

Акаде­мик Дра­гош Цветковић сматра се пиониром и светски ути­
цајном фигуром у спектралној теорији графова, грани теорије гра­
фова која својства графа повезује са својствима карактеристичног
полинома, сопствених вредности и сопствених вектора одређе­
них матрица придружених графу.
Његов пионирски допринос развоју спектралне теорије графо­
ва одличан је пример крилатице: ”Прави човек у право време на
правом месту”. Наиме, осим својих оригиналних резултата, Дра­
гош Цветковић је за потребе своје докторске дисертације 1971.
године сакупио и приказао резултате из свих тада постојећих на­
учних радова који су се бавили спектрима графова (чији је број
тада износио нешто мање од 100). Скраћену верзију доктората,
објављену на енглеском језику у Публикацијама Електротехнич­
ког факултета у Београду, прочитао је Ричард Белман (Richard
Bellman) и позвао Цветковића да своју дисертацију прошири до
књиге коју би издао Academic Press, данас Elsevier imprints. Исту су­
гестију дао је и Хорст Захс (Horst Sachs), утицајни источнонемачки
математичар који је учествовао у оцени Цветковићеве докторске
дисертације.
Као последица ових сугестија, 1980. године појавила се моно­
графија Spectra of Graphs - Theory and Application, написана заједно
са Хорстом Захсом и канадским математичаром Мајклом Дубом
(Michael Doob), која покрива све резултате из спектралне теорије
графова објављене до 1978. године (монографија има укупно
564 референце). Ова монографија је тренутно постала класична
референца у области спектралне теорије графова и имала је ве­
1

dragance106@yahoo.com

242

лики утицај на даљи развој ове теорије, која данас садржи преко
седам хиљада научних радова (судећи по претрази реферативне
базе zbMATH за класификацију 05C50 која одговара математичкој
теми графова и матрица). Интересантно је да су ову монографију
истовремено издали и Academic Press у Њујорку и Deutscher Verlag
der Wissenschaften у Берлину, тако да је у изради ове монографије
академик Цветковић служио и као својеврсна спона Истока и За­
пада више од 10 година пре пада Берлинског зида.
У књизи која се овде приказује академик Цветковић заинтере­
сованим истраживачима пружа личну ретроспективу свог научног
рада у периоду дужем од 40 година, током кога је, поред претход­
но наведене монографије, објавио још седам научних моногра­
фија, више десетина стручних књига, преко две стотине научних
радова и већи број стручних радова. Поред спектралне теорије
графова, његов опус садржи и научне радове који припадају обла­
стима структурне теорије графова, комбинаторне теорије матри­
ца, комбинаторне оптимизације, као и вештачке интелигенције
и развоја научног софтвера кроз имплементацију система Граф
(GRAPH).
Књига садржи спискове, приказе и коментаре књига, научних
и стручних радова.
Библиографија 215 научних радова, објављених у периоду од
1969. до 2012. године, садржи и показиваче на приказе радова у ре­
феративним базама zbMATH, Mathematical Reviews и Рефера�ивни
журнал - Ма�ема�ика. За првих 111 научних радова дати су вла­
стити прикази, док су за преосталих 114 радова наведени апстрак­
ти. Научни радови су даље класификовани по њиховој тематици и
проблемима који су у њима проучавани. Издвојени су највреднији
математички резултати који обухватају главне сопствене вредно­
сти, углове графова, звездане партиције и звездане комплементе,
што је довело до објављивања монографије Eigenspaces of Graphs,
у издању Cambridge University Press; потпуну карактеризацију гра­
фова с најмањом сопственом вредношћу већом или једнаком -2,
што је довело до објављивања монографије Spectral generalizations
of line graphs, такође у издању Cambridge University Press; преброја­
вање шетњи у графовима, карактеризацију кубних интегралних
графова, заснивање спектралне теорије графова на беззначној Ла­
пласовој мaтрици графа, као и представљање проблема трговач­
ког путника као проблема семидефинитног програмирања у ком­
бинаторној оптимизацији и креирање хеуристике најкраћих траса
напада за вођење доказа у аутоматском доказивању теорема.
Академик Драгош Цветковић је и веома плодан писац научних
и стручних књига. Његова библиографија садржи укупно 71 књигу,
рачунајући и поновљена издања: осам научних монографија, од

243

чега су шест издали реномирани међународни издавачи, седам
уџбеника из дискретне математике, теорије графова, комбина­
торике и комбинаторне теорије матрица, затим бројне уџбенике,
збирке задатака и приручнике за стандардне факултетске пред­
мете, као и популарне књиге. Из последње групе посебно треба
издвојити књигу о преферансу, насталу током одслужења војног
рока, која представља математичку теорију преферанса кроз спој
резултата из комбинаторике, вероватноће и теорије игара.
Књига Ау�орефера�и садржи и бројне друге прилоге: репро­
дукције предговора најзначајнијих књига академика Цветковића,
приказе научних књига из реферативних база и одломке из прика­
за књига у научним часописима, изабрана цитирања његових књи­
га и радова у књигама других аутора, број цитирања појединих
књига и радова, као и спискове стручних радова, текстова у књи­
гама других аутора, пројеката и студија, поставки отворених про­
блема, његових приказа радова других аутора у реферативним
базама, рецензија књига и пројектних пријава... Такође су дати и
подаци о делимичној класификацији стручне архиве академика
Цветковића и његове научне коресподенције у периоду од 1970.
до 1984. године. Књига садржи и транскрипте два предавања ака­
демика Цветковића одржана 2011. године поводом његовог 70.
рођендана, која пружају увид у ток његовог научног рада.
Узимајући у обзир обиље информација које садржи, књига
Ау�орефера�и се може окарактерисати као врло вредна грађа за
проучавање научног рада академика Цветковића, једног од нају­
тицајнијих српских математичара данас.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

244

Снежана Д. Бојовић1

Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Београд

Живорад Чековић
Хемијски факултет: Аутобиографска хроника 1954–2004
Београд, Завод за издавање уџбеника, 2014

Књигу ака­де­мика Жи­во­рада Че­ковића Хе­миј­ски факул�е�: Ау�обио�рафска хроника 1954–2004 издao је Завод за уџбенике крајем
2014. године.
У књизи се истовремено разматра живот и рад професора Живорада Чековића на Хемијском факултету у периоду његовог најуспешнијег и најдинамичнијег развоја од 1954. до 2004. године. Све
до тог времена, хемију су развијали, најпре Михаило Рашковић
(1827–1872), па Сима Лозанић (1847–1935 ) и Миливоје Лозанић
(1878–1963). Скоро један век Хемијски институт је био смештен у
малом и неадекватном простору, без одговарајуће опреме, с једним професором и једним или два асистента; први доцент изабран
је пред Први светски рат, а други пред Други светски рат. Десетак
година после Другог светског рата, Хемијски институт је почео
убрзано да се развија: добио је одговарајући модерно опремљен
простор, развијале су се нове области, осниване су нове катедре, ангажован је адекватан наставни и научни кадар. Чековић
је у то време био студент, потом асистент, доцент и професор,
и непосредан сведок брзих промена и најважнијих догађања на
факултету. Захваљујући његовим записима стичемо представу о
вероватно најинтересантнијем и најзначајнијем периоду у развоју
Хемијског факултета када су за крaтко време само два професора
одшколовала бројни наставни и научни кадар и поставила темеље
модерном студирању. Био је то период политичких и идеолошких промена, период социјалистичког самоуправљања у коме су
власти диктирале реформе, које су често биле неочекиване, неадекватне и болне. Чековићево студирање поклапа се са зидањем
нове зграде Хемијског института и са избором првих асистената
1

sbojovic@chem.bg.ac.rs

245

и доцената. У првој деценији његовог рада на факултету дошло је
до смене генерација, одлазе стари професори Вукић Мићовић и
Ђорђе Стефановић, а долазе млади, способни и амбициозни хемичари, с новим идејама и начином рада.
Професор Чековић је у књизи представио чињенице које нам
говоре о развоју факултета и појединих катедри, о реформама,
политици која се тада водила и другим важним збивањима.
У првом делу књиге професор Чековић нам је дочарао време
студирања и рада у старом Хемијском институту, који се налазио
у задњем делу Капетан-Мишиног здања. Хемијски институт и двориште Капетан-Мишиног здања  за студенте, па и за Чековића,
били су, поред места за учење и место где се проводило слободно време. Атмосфера је била пријатна, скоро фамилијарна. Поред старих професора Вукића Мићовића и Ђорђа Стефановића у
институту је радило и неколико асистената. Чековић је детаљно
и сликовито описао атмосферу и дух тог времена. Хемијски институт је у том периоду од 1955. до 1961. године, „функционисао као
добро организована породична задруга у којој су постојали ред
и хијерархија.“ У дворишту се играо фудбал, шах, увек је било забавно, пуно друштва. Све лабораторије су биле окренуте према
дворишту, што је омогућавало разговор студената из лабораторије са онима из дворишта. Из дворишта се кретало у студентску
мензу на ручак или вечеру, на фудбалске утакмице, у биоскоп или
на Калемегдан. Владала је другарска атмосфера, нарочито међу
студентима из унутрашњости. У пролећним и летњим месецима,
када процветају липе и када се њихов мирис помеша с мирисом
ароматичних једињења и водоник сулфида, добијао се „мирисни
амалгам“, који их је трајно опијао и везивао за тај простор. Ту су
се развијала искрена и дугогодишња другарства, рађале љубави,
склапали бракови.
Од Чековића сазнајемо колико су времена асистенти проводили са студентима, какве су биле консултације, како се проверавало студентско знање на колоквијумима, како је он доживљавао
и преживљавао предавања, вежбе, испите. Учио је код познатих
професора Миливоја Лозанића, Павла Савића, Боривоја Рашајског,
Стојана Павловића, Ђорђа Басарића.
Посебно важан догађај за њега био је избор за демонстратора за квалитативну хемијску анализу након треће године студија,
1957. године. Прва плата значила је осамостаљење и боље животне услове. Новац, који је до тада примао од оца са села (Коштунићи), био је довољан за скроман стан, студентску мензу без доручка и за понеку књигу. Да би отишао у биоскоп или утакмицу,
морао је да прода бон за ручак или вечеру. Изнајмљивао је најјефтиније станове, без воде, само за преноћиште. Купао се у јавним

246

купатилима и купатилу Хемијског института. Највећи део времена проводио је на факултету, радећи и учећи. Највише је волео
вежбе из препаративне органске хемије, јер је при томе добијао
нову супстанцу. Један од првих органских препарата, који је синтетисао, био је аспирин (ацетил-салицилна киселина). Један део
супстанце однео је у студентски град да „лечи“ грипозне другове.
Сви су преживели и оздравили, што је била потврда да је направио
добру и чисту супстанцу.
Након селидбе Института у нову зграду, асистенти и студенти
су се раштркали по великом и разуђеном простору, па је нестало
оне блискости и другарства између студената и запослених. Сви
су се затворили у своје лабораторије и као да није било времена
за дружење, а ни простора за окупљање, попут дворишта Капетан-Мишиног здања.
Велики део књиге Чековић је посветио Вукићу Мићовићу
(1896–1981) и Ђорђу Стефановићу (1904–1986). Заслуге Вукића
Мићовића, као ректора у време увођења социјалистичког самоуправљања, биле су велике: ублажавање последица реформе универзитетских студија, обједињавање свих факултета (Техничка
велика школа и Медицинска велика школа) у Београдски универзитет, а пре свега, обезбеђивање услова за подизање нове зграде
Хемијског института, Физичко-хемијског и Минералошког завода
1952. године. Поред њега и Ђорђа Стефановића, у послове око
зидања нове зграде били су укључени Павле Савић и Стојан Павловић. Мићовић и Стефановић су обишли најпознатије хемијске
институте у Немачкој, Швајцарској и Француској, упознали се са
опремом, архитектонским и техничким решењима зграда сличне
намене, програмима и организацијом факултета и тако прикупили
довољно документације и скица, што је омогућило пројектантима
да 1953. године израде идејни и детаљни пројект зграде. Грађевинска дозвола за подизање нове зграде Хемијског, Физичко-хемијског и Минералошко-петрографског института ПМФ-а (Природно-математички факултет) добијена је 1954. године. Почетак
изградње поклопио се с Чековићевим уписом на студије. Тако је
могао да прати подизање нове зграде и буде сведок проблема и
брига које су имали Мићовић и Стефановић. Они су седам година бдили над подизањем зграде, свакодневно је обилазили, контролисали инжењере и мајсторе, бринули о материјалима који се
уграђују и свим другим детаљима. Чековић наводи да је за дрвенарију факултета (лабораторијске столове и прозоре) коришћена славонска храстовина сушена у дворишту Капетан-Мишиног
здања.
Када је зграда факултета завршена 1961. године, дата је на
управљање и коришћење целом ПМФ-у, а не Хемијском институту

247

коме је била намењена. Тада су многе лабораторије претворене у
слушаонице, а борба око простора трајала је годинама. Чековић
је у књизи описао пресељење у нову зграду, у лето 1961. године,
расподелу прoстора, не само за Хемијски институт, већ и за Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) и остале групе
ПМФ-а. Он је тог лета био у војсци, али је добио десет дана наградног одсуства, које је искористио да учествује у селидби Института.
Колоне студената су кроз Студентски парк преносиле часописе
и књиге из Капетан-Мишиног здања у нову библиотеку, а наставници, асистенти и лаборанти селили су лабораторијску опрему и
хемикалије.
Нова зграда била је у то време једна од највећих зграда у Београду, са око 35.000м2 простора.
У кратком послератном периоду, Мићовић и Стефановић поставили су чврсте основе модерне хемије: обезбедили су одговарајући простор, формирали наставни и научни подмладак и створили центар за научни и истраживачки рад. Успели су да оснују
модерну хемијску школу, способну да самостално и независно
прати токове савремене наставе у свету и да ради на научним и
стручним пројектима у различитим областима хемије. Ипак, нису
успели да остваре свој најважнији циљ – самостални хемијски факултет, независан од осталих природних наука. Природно-математички факултет, са 12 студијских група, с великим бројем смерова,
са око 4500 редовних и око 1000 ванредних студената, био је сувише гломазан и угрожавао је развој нових научних области, па су
сматрали да сродне природне науке треба груписати око математике, физике, хемије и биологије и основати нове, функционалније
факултете природних наука. И пре завршетка зграде, крајем 1960.
године, Мићовић и Стефановић су поднели предлог са пројектном
документацијом о потребама и условима за издвајање Катедре за
хемију из ПМФ-а. Детаљно су представили структуру будућег Хемијског факултета, студијске групе, катедре, степене образовања,
центре за различите научне области. Припремили су и дугорочни
план развоја хемијске науке и наставе, али и учешће у развоју и
унапређивању хемијске индустрије. Њихова иницијатива за оснивање посебног хемијског факултета није тада реализована, али је
њихов предлог, који је одражавао визију будућег факултета, представљао аманет и путоказ за њихове наследнике у наредних неколико деценија.
Пресељење из старих, дотрајалих и мемљивих просторија у
дворишту Капетан-Мишиног здања у велелепну и светлу палату
(изграђену на темељима Главњаче) донело је и многе промене, не
само у раду, већ и у атмосфери и начину живота и дружења у новом Институту. Двориште Капетан-Мишиног здања нису могле да

248

замене простране ауле и дугачки ходници новог Института. Требало је времена да се створи нова атмосфера, нова сарадња, нова
дружења. Повећао се број наставника и асистената, па су почела
окупљања унутар научних области, односно будућих катедри.
Није се више осећао онај јединствени дух међу наставницима који
је постојао пре усељења у нову зграду.
Пресељењем у нову зграду, Хемијски институт добио је 19.000
м2 простора, где је било 12 наставника, 13 асистената и 720 студената на редовним студијама. У новој згради требало је повећати
број асистената и техничких сарадника. Сви бољи студенти, који
су на време дипломирали, имали су шансу да буду изабрани за
асистенте. Године 1962. већ је био запослен 21 асистент.
Чековић је изабран за асистента у јесен 1961. године. У књизи
је описао своја прва истраживања, сарадњу са Михаилом Михаиловићем и рад на докторској тези. Докторске дисертације су се
могле радити без магистарских студија до краја 1964. године. Уместо последипломских студија полагао се докторски испит, који је
обухватао целу органску хемију и хемију природних производа.
Докторски испит полагао је новембра 1964. године, а недељу дана
касније одбранио је тезу Окси�ационе реакције ор�анских је�ињења
�омоћу елемена�а вишевален�но� с�у�ња пред комисијом коју су
сачињавали Вукић Мићовић, Ђорђе Стефановиић и Михаило Михаиловић.
Преласком у нову зграду, Мићовић и Стефановић почели су да
препуштају неке обавезе младим доцентима и сарадницима. Чековић је описао развој појединих нових области хемије, које су у
новој згради шездесетих година 20. века увели Михаило Михаиловић, Милутин Стефановић, Миленко Ћелап, Томислав Јањић, Вилим Вајганд и Драгомир Виторовић. Курсеви савремених области
хемије најпре су уведени на последипломским студијама, а касније и у редовну наставу.
Чековић је у књизи описао студирање и усавршавање свих наставника, њихове научне каријере и области научног рада, као и
оснивање нових катедри.
Средином шездесетих година 20. века на факултету су набављени савремени инструменти и опрема за изоловање, пречишћавање и одређивање структуре малих количина органских једињења. Набавком нове опреме и увођењем теоријске наставе за
примену ових инструменталних метода, знатно је подигнут ниво
научних истраживања. Модерна лабораторија за елементарну
анализу, којом је руководила Ружа Тасовац, користила је хемичарима из целе Југославије.

249

Године 1966. пензионисан је Вукић Мићовић, а 1973. године и
Ђорђе Стефановић. У периоду од 1966. до 1973. године, десетак
наставника постали су носиоци научних истраживања у различитим областима хемије и полако преузимали руковођење пословима на катедрама. Одласком Мићовића и Стефановића нестала је и
јединствена визија развоја хемије и Хемијског института и почели
су да преовлађују појединачни, пре свега интереси катедри.
Године 1971. дошло је до велике реорганизације ПМФ-а. Од
12 студијских група основано је пет одсека, а 1973. године одсеци
су постали основне организације удруженог рада (ООУР), а ПМФ
сложена организација удруженог рада (СОУР). Одсеци су се, у тадашњој структури, задржали до коначног осамостаљивања у факултете: Одсек за математику, механику и астрономију; Одсек за
физичке и метеоролошке науке; Одсек за хемијске и физичко-хемијске науке; Одсек за биолошке науке и Одсек за географске
науке.
Први управник ООУР Одсека за хемијске и физичко-хемијске
науке био је Драгомир Виторовић. Он је израдио први Статут Одсека, у коме су се назирали обриси будућег факултета. Тај Статут
се касније суштински није мењао, само је усаглашаван са законом.
Исте године када је завршена реорганизација ПМФ-а, Одсек за
хемију је подељен на пет катедри: неорганска хемија, аналитичка хемија, органска хемија, хемија природних производа (биохемија) и катедра за примењену хемију.
Чековић је описао даљи развој хемије кроз катедре, обухвативши организацију и развој сваке катедре, избор нових наставника, увођење нових предмета, навео карактеристике сваког шефа
катедре, његову област истраживања, избор и рад сарадника.
Велике реформе наставе, које су пратили нови планови и програм, извршене су 1972. и 1978. године.
Чековић је био продекан за наставу ПМФ-а од 1975. до 1977.
године, па је у том својству радио на координацији активности на
изради нових наставних планова и програма свих 12 студијских
група. Затим је био декан од 1977. до 1979. године. Одсеци су тада
били потпуно самостални (материјално, у кадровској политици, у
организацији наставе). Шефови одсека, као и шефови катедри, настојали су да минимализују улогу ПМФ-а и утицај декана, због чега
је Чековић имао великих проблема у вођењу факултета.
Велики простор у књизи професор Чековић посветио је оснивању Хемијског факултета, практично од Мићевићевог предлога
из 1960. године, преко формирања ООУР-а одсека 1973. године,
до велике борбе и „административне збрке“ крајем осамдесетих

250

и почетком деведесетих година, до коначног осамостаљивања Хемијског факултета 1994. године.
Један део књиге Чековић је посветио свом научном, наставном
и стручном раду. Последњи део књиге посветио је својим активностима на критиковању неправилности у настави и науци и покушајима да неке од својих идеја оствари у пракси.
Осамдесетих година 20. века оснивани су факултети или
одељења београдских факултета у сваком већем месту у Србији,
што је допринело опадању квалитета наставе. Негативне последице највише су се осетиле на Београдском универзитету, чије су
дипломе изједначаване са дипломама нових, тек основаних факултета. Чековић се залагао да се само на Београдском универзитету организују последипломске и докторске студије, а да остали
универзитетски центри школују студенте на редовним студијама.
Његове идеје нису наишле на разумевање и подршку, па су магистарске и докторске дипломе стицане широм Србије.
Средином осамдесетих година критиковао је Закон о усмереном образовању. У периоду од 1985. до 1990. године био је председник Комисије за хемију при Просветном савету Србије. Тада се
од усмереног образовања враћало на класичне гимназије и друге
стручне школе. Предлажући да кадрови са ПМФ-а предају природне науке, Чековић је успео да издејствује да се у настави хемије
приоритет да професорима хемије.
Као управник Одсека за хемију и физичку хемију (1985–87), са
Јагошом Пурићем, Јарославом Лабатом и Јовом Јарићем предложио је да се на нивоу Универзитета успостави стручно образовно тело за потврђивање избора наставника на свим факултетима. Тада су на Београдском универзитету формирана стручна
већа за групе наука (17). Чековић је био председник Стручног
већа за хемију и физичку хемију првих десет година од оснивања
(1987–1997).
Пред доношење чувеног Закона о универзитету из 1998. године, у Нашој борби Чековић је написао да је Универзитет у дубокој
кризи „због материјалног положаја, због безнађа, таворења и моралног посртања, због тога што власт и држава желе Универзитет
без утицаја, без идеја, без концепта“ и да је за власт добар само
миран и послушан Универзитет. Када је донет тај Закон, којим је
Универзитет изгубио сваку аутономију, до краја јуна месеца 1998.
године сви професори морали су да потпишу уговор са законодавцем, иако су већ били запослени. Он је тада био пред пензијом,
имао је 39 година радног стажа, али није потписао уговор. Поред
њега уговор нису потписали Иван Мићовић и Иван Јуранић. Тада је
ректор био Јагош Пурић, а декан факултета Петар Пфендт, обоји-

251

ца дугогодишњи Чековићеви познаници и колеге, па је било незгодно да му дају отказ.
Чековић је критички писао о настави и науци и после доласка
нове власти октобра 2000. године, нарочито због занемаривања
науке и одласка младих ради студирања у иностранство.
На крају књиге је забележио и неке важне датуме и догађаје,
које је он иницирао и организовао.
Године 1997. Српско хемијско друштво (десето у свету по времену оснивања) прослављало је стогодишњицу од оснивања. Чековић је био председник Организационог одбора за прославу стогодишњице. Био је то велики и значајан јубилеј обележен са више
догађаја, штампањем велике монографије и неколико мањих
публикација. На научном скупу у Сава центру учествовао је велики број научника из иностранства, међу њима и три нобеловца. У
дневној штампи Чековић је описао овај скуп критикујући власти и
средстава јавног информисања, која практично ове догађаје нису
ни забележили.
Марта 1996. године, на стоту годишњицу рођења Вукића Мићовића, Чековић је иницирао свечано обележавање јубилеја, израду
монографије и Мићовићевог портрета.
Почетком деведесетих година, дао је да се изради спомен-плоча у дворишту Капетан-Мишиног здања на месту старог Хемијског
института, а 2002. године, у сали Хемијског факултета, поставио је
бисте Мићовића и Стефановића, неимара ове зграде.
Не заборавимо да је Чековић један од ретких у Србији који се
бави популаризацијом науке. Држао је предавања о значају хемије, често је писао у новинама, стручним часописима. Приредио
је Хемијску читанку, која је доживела два издања, затим је организовао изложбу Молекули у �ајнама живо�а и све�у око нас у Галерији САНУ, а прошле године објавио је књигу У�о�реба молекула – хемијски есеји о молекулима и њиховим �рименама, у издању
Завода за уџбенике.
Књига Живорада Чековића Хемијски факул�е�: Ау�обио�рафска хроника 1954–2004, као документ који се односи на један дуг и
значајан период у развоју хемије, подсећа нас на великане из ове
области, на професоре који су годинама водили борбу за развој и
осамостаљивање хемије као науке као и на сва она збивања која
су довела до Хемијског факултета какав данас имамо.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

252

Небојша Порчић1

Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд

Момчило Спремић
Србија и Венеција (VI–ХVI век)
Београд, Службени гласник, 2014

Додири са Венецијом представљају једну од најдуготрајнијих,
најсадржајнијих и најзначајнијих појава у међународним односима
средњовековне Србије. Захваљујући, пре свега, огромном фонду
историјских извора за средњовековно раздобље, који је сачуван
у венецијанском Државном архиву и библиотекама, те додире
често је могуће реконструисати са веома високим степеном
прецизности и поузданости. Ипак, иако су поједине теме, па и
дужи хронолошки сегменти из историје српско-венецијанских
односа већ обрађивани у историографији, до сада је изостао
целовит приказ који би поставио те епизоде у одговарајући шири
контекст и осветлио претходно запостављене међупросторе.
Управо ту празнину попуњава књига Србија и Венеција (VI–ХVI
век), дело нашег истакнутог медиевисте и најбољег познаваоца
венецијанске изворне грађе, академика Момчила Спремића.
Већ у Пре��овору,2 поред приказа расположивих извора и раније историографске продукције, аутор се осврће на природу
српско-венецијанских односа, истичући као њихову главну константу међусобни трговински промет. Око те повезујуће нити испредали су се други видови додира, стварајући сложени сплет који
је током векова пролазио кроз различите фазе, али је развио и
неке трајне обрасце, чије је присуство остављало дубинске трагове у животу обеју средина. У складу са тим запажањем, средишњи
део књиге подељен је на две пригодно назване целине – Про�ок
времена3 и Свако�невни живо�4– које су онда и саме подељене на
већи број поглавља, чији наслови ефектно одређују поједине сегменте и теме.

porcic@ptt.rs
Момчило Спремић, Србија и Венеција (VI–ХVI век)(Београд: Службени
гласник, 2014), 7–11.
3 Ibid., 15–208.
4 Ibid., 211–273.

1
2

253

После кратког прегледа познатих додира из изворима најслабије покривеног раздобља раног средњег века, прва поглавља
прве целине усредсређују се на српско-венецијанске односе од
почетка 13. до друге половине 14. века. Тада се Венеција на крилима крсташког покрета развила у доминантну силу на морима која
окружују Балканско полуострво, док је српска држава, под владарима из династије Немањића, постепено изграђивала своју превласт у његовој унутрашњости. У таквим условима, између њих су
успостављени стабилни односи засновани на равно�равном �ар�нерс�ву. Равноправност се на својеврстан начин огледала и у епизодама као што су вишедеценијски моне�арни ра�, изазван конкуренцијом између млетачког сребрног новца и динара српског
краља Милутина, или значајан �ре�ло� о заједничким освајањима
кључних балканских византијских средишта, који је Венецији упутио цар Душан. Ипак, њена главна последица било је устаљивање
и институционално уобличавање међусобне трговинске размене,
у којој су водећу улогу добиле луке југоисточног Јадрана – српски
Котор и венецијански Дубровник.
Крупне промене наступиле су у другој половини 14. века, са
распарчавањем немањићког царства на области под влашћу практично независних господара и губитком венецијанских позиција у
Јадранском мору под притиском угарско-ђеновљанске коалиције.
Док су обе стране настојале да се снађу у измењеним околностима, долазило је до међусобних си�них чарки, али њих је убрзо засенила нова о�аснос� – освајачки талас Турака Османлија, који је
животно угрозио балканске државице и додатно запретио венецијанским интересима. Настојећи да надокнаде губитке и спрече
учвршћивање турске моћи у некадашњој немањићкој приморској
области Зети, Венецијанци су 1396. године, од тамошње господарске породице Балшић, споразумно преузели град Скадар са околином. Међутим, пошто је убрзо у турском наступању дошло до
застоја, овај споразум претворио се у семе раздора, изродивши
супростављене тежње – Балшића да поврате поседе којих су се
одрекли, а Венеције да прошири своју власт на цело зетско приморје. Упркос смелим дипломатским покушајима, попут �у�овања „у Бне�ке“, које је 1409. године предузела Јелена Балшић,
прве две деценије 15. века углавном су протекле, у међусобном
ратовању, при чему су Венецијанци постепено напредовали,
стављајући под своју власт и Котор.
Услови за обуставу сукоба почели су да се стичу тек 1421. године, када је балшићке поседе и амбиције, завеш�ањем Балше
III, наследио његов ујак деспот Стефан Лазаревић, владар поново
обједињених српских области у унутрашњости, са којима Венеција
није престајала да одржава трговинске везе. Заокупљен обновом

254

турског притиска, деспот је, после неуспешног војног покушаја,
овластио свог синовца и потоњег наследника Ђурђа Бранковића
да са Венецијом склопи у�овор о миру, а затим и низ нових с�оразума. Мада су одредбе ових споразума настојале да до танчина
уреде међусобне односе у Зети, у пракси су стално искрсавали
проблеми, па је коначно решење постигнуто тек 1435. године када
је Ђурађ, тада већ као деспот, примио венецијанске посланике у
великој сали за ау�ијенције свог двора у новоизграђеној српској
престоници Смедереву.
Дугорочна стабилизација, коју је најављивао смедеревски уговор, није се остварила због крупног поремећаја условљеног �рвим
�а�ом Деспотовине под турску власт 1439. године. Полажући наде
у пријатељство са Венецијом, избегли деспот Ђурађ је покушао да
се уз њену помоћ учврсти на својим преосталим поседима у Зети,
али када се покушај завршио без успеха Венецијанци су искористили смутне околности за продужетак сопствене експанзије. Из
тог разлога, након што је 1444. године деспот ипак остварио обнову своје државе походом из Угарске, српско-венецијански односи нашли су се разапети између потребе за сарадњом у супротстављању Турцима и међусобних сукоба око поседа у Зети. После
неуспеха деспотовог �осле�ње� �окушаја да оружаним путем реши
зетски проблем, Венеција је, у сарадњи са тамошњом великашком
породицом Црнојевића, успоставила своју власт. Међутим, са новим таласом турског напредовања, после пада Цариграда 1453.
године, над свим хришћанским чиниоцима на Балкану надвила се
сенка �ро�ас�и. У том таласу, коначно су пропали последњи остаци српске средњовековне државности, делимично су пропале венецијанске тековине у Зети, а наговештено је и касније опадање
венецијанске моћи у целини. Венеција и њени поседи послужили
су као уточиште избеглицама са српског простора, међу којима се
рангом и трагичним усудом истицао сле�и човек – деспот Стефан
Бранковић. Силаском његовог и нараштаја његове деце са историјске позорнице, на српској страни наступио је крај ели�е, која
је у претходним вековима била носилац државности и партнер
венецијанским владајућим круговима у уобличавању динамичног
аспекта међусобних односа.
У целини посвећеној трајнијим обрасцима српско-венецијанских додира прва три поглавља (Извоз из Србије, Увоз из Венеције,
Техника �р�овачко� �ословања) пружају податке о трговинској размени. Њен успон почивао је на промету метала, пре свега сребра,
али и злата, олова и бакра, који су од 13. века из српских рудника у све већим количинама извожени на венецијанско тржиште.
Мада су из Србије извожене и коже, крзно, восак и дрво, извоз
метала је највише допринео да се развије повратни правац тргови-

255

не, којим су из Венеције у Србију доспевале тканине фине израде,
оружје и луксузни производи уопште, а онда и да се у трговинску
размену уведу најнапреднији пословни механизми и установе тог
доба, попут кредитирања, меничног пословања, улагања на добит и новчане привреде уопште. Размена добара подразумевала је и одређени степен „размене“ људи. Исељавање са српског
простора у Венецију било је до 15. века економски мотивисано и
скромно по обиму, да би са јачањем турског притиска попримило
веће размере, остављајући занимљиве трагове у изворима, али и
у микротопонимији града у лагуни. Млечани у Србији, чије се присуство може пратити од 13. века, били су превасходно трговци и
занатлије, а вишедеценијска везаност неких међу њима за српску
средину представља посебну врсту сведочанстава о интензитету
српско-венецијанских веза. Најзад, у поглављу Ср�ске књи�е излазе на видело последице вековних економских и политичких веза
и миграционих струјања на пољу културе, пре свега у делатности
коју су током 16. века у Венецији развили српски штампари, попут
Божидара Вуковића.
Основни текст завршава се Е�ило�ом,5 који заокружује приповест о српско-венецијанским односима у средњем веку освртом на историјску судбину Венеције – мада су јој особености
положаја, развитка и уређења обезбедиле дуго раздобље моћи
и благостања, она је такође у измењеним околностима нестала
као држава, а сада се суочава и са изазовима физичког опстанка.
Као додатак главном тексту, на крају књиге, дати су сажетак на
италијанском језику и географски и именски регистар, а посебно
је драгоцена О�абрана библио�рафија. Наиме, замисливши своју
књигу као „преглед“ за који би „добро било да послужи за даља
истраживања ове значајне теме“, али и да „дође до ширег круга
читалаца“, аутор је основни текст ослободио напомена, тако да
исцрпан списак са око 600 јединица коришћене литературе и необјављених и објављених извора, који чини библиографску целину,6 пружа читаоцу из струке неопходно усмерење за даље продубљивање истраживачких интересовања.
Упркос непретенциозности прокламовног циља, дело академика Спремића о српско-венецијанским односима у средњем
веку представља велики стручни допринос нашој медиевистици.
Скретањем пажње на досад занемарена питања и саопштавањем
нових резултата о многим темама, пре свега оним из најпознијег
средњовековног раздобља, којим се аутор већ деценијама плодно бави, оно далеко надилази просту синтетизацију познатих
5
6

Ibid., 275–278.
Ibid., 287–316.

256

чињеница. Штавише, у овом случају и сама синтетизација има посебну вредност, јер је реч о првој хронолошки и тематски заиста
свеобухватној студији из историје билатералних односа у проучавању нашег средњег века. Сва три наведена достигнућа морала би
да делују подстицајно на даља истраживања и научну продукцију.
У исто време, „шири круг читалаца“ добија једну од оних стручних, али разумљивих и привлачних књига, која ће свакако успети
да квалитетно задовољи радозналост појединаца заинтересованих за данашња и давнашња путовања, трагом многоструких веза
између Србије и некадашње краљице мора.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

257

Милош Цветковић1

Византолошки институт, Српска академија наука и уметности, Београд

Предраг Коматина
Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти
цара Василија I, Београд, Византолошки институт САНУ, 2014

Mo­нo­­грaфиja Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва
�о смр�и цара Василија I аутора др Предрага Коматине, објављена је као 43. по реду издање у оквиру серије Посебна издања Византолошког института САНУ. Књига представља допуњени текст
ауторове докторске дисертације, одбрањене на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2012. године.
Публикација о којој је реч, обима од 382 стране, штампана је
на српском језику и ћирилици, при чему основни текст прати и резиме на енглеском језику2– Church Policy of Byzantium from the End
of Iconoclasm to the Death of Emperor Basil I. Књига, такође, садржи
предговор, списак скраћеница и регистар појмова. Средишњи део
монографије подељен је у три основне тематске целине: Поновно
ус�оличено �равославље (843-856), Екс�анзија визан�ијске цркве
(856-867) и Царева црква (867-886).
У предговору3 аутор je, у најкраћим цртама, упознао читаоце са
проблемским и хронолошким оквиром теме, осврћући се, уједно,
на изворну грађу и литературу, коју је користио у свом истраживању. Нагласивши да је период од 843. до 886. године, који се налази у средишту његовог интересовања, прилично добро покривен
изворима, Коматина посебно истиче то што је сачуван већи број
савремених извора документарног карактера – на првом месту
акта црквених сабора. Битно место у реконструисању историјских
догађаја и личности за период од 843. до 886. године имали су и
milos.cvetkovic@vi.sanu.ac.rs
Предраг Коматина, Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва
�о смр�и цара Василија I (Београд: Византолошки институт САНУ, 2014),
355-366.
3 Ibid., 23-26.
1
2

258

списи цариградског патријарха Методија, богата писана заоставштина патријарха Фотија, као и дела византијских историчара,
хроничара и хагиографа. Значајни за истраживање били су и извори западне провенијенције, при чему се посебно издвајају писма
римских папа. Не мању важност у утврђивању историјских чињеница имала су и дела настала на словенском језику – на првом
месту житија Константина и Методија. У наставку предговора аутор пружа краћи осврт на резултате које је савремена историјска
наука дала проучавању црквене политике Византијског царства
средином 9. века. Коматина запажа да су истраживачи често прецењивали значај смене династија у Цариграду 867. године, делећи
према том догађају и читаву средњовизантијску епоху на две етапе. Уместо тога, аутор предлаже да период од 843. до 886. године,
када је реч о црквеној политици, треба посматрати као засебну и
јединствену целину, што у науци до сада није учињено. Исти­чући
значај појединих догађаја, који су имали одјек на црквену политику Цариграда тога доба, Коматина поменути период дели у три
хронолошке етапе: прву од 843-856. године; другу од 856-867. године; трећу од 867-886. године. Сходно таквој периодизацији, садржај књиге је подељен у три основне тематске целине.
У првом одељку,4 који носи наслов Поновно ус�оличено �равославље (843-856), аутор расветљава околности које су претходиле
одржавању сабора епископа Цариградске цркве 843. године, на
коме је проглашена победа над иконоборством, истичући посебно улогу царице Теодоре и њених најближих сарaдника у тим догађајима. У наставку, у мери у којој то извори допуштају, Коматина реконструише ток саборског заседања, марта 843. године, на
коме је иконоклазам доживео потпуни слом, и на коме је за новог
патријарха Цариградске цркве изабран иконофил Методије. Следе занимљива запажања и закључци у вези са пореклом чувене цариградске светковине – Литије православља. Како показују резултати истраживања, она је настала као израз спонтаног окупљања
народа у знак подршке црквеном сабору 843. године. Литија је коначно уобличена приликом обележавања прве годишњице тог догађаја. У поглављу Изазови Ме�о�ијево� �а�ријарха�а аутор прати сукоб између две фракције унутар победничке иконофилске
странке у Цариграду након Методијевог устоличења. Свргавање
клира и такозвани Студитски раскол разлози су због којих долази до све израженијих размимоилажења између ригидног правоПредраг Коматина, „Поновно устоличено православље (843-856)“, у
Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва �о смр�и цара Василија I, ур. Љубомир Максимовић (Београд: Византолошки институт САНУ,
2014), 27-102.
4

259

славног монаштва, оличеног у монасима Студитског манастира,
са једне стране, а са друге, слободоумних световњака унутар Цариградске цркве, на челу са патријархом Методијем. Чини се да
је његовом смрћу, 847. године, и избором Игњатија на место поглавара Цариградске патријаршије, утихнуо такозвани Студитски
раскол. Међутим, уследили су догађаји који су изнова пореметили
јединство цркве. У питању је такозвани раскол Григорија Азвесте.
Стога је Коматина потупно у праву када каже како је то било време када су стари расколи рађали нове, а нови бацали у заборав
старе. Сагледавајући политику царских кругова на црквеном пољу
у том периоду, аутор долази до закључка да је царица Теодора
имала пуно поверење у духовне поглаваре Царства, препуштајући
им у потпуности вођење црквене политике након 843. године. Такав однос државне и црквене власти одржао се све до Теодориног свграгавња са престола, 856 године. Коматина наглашава и да
се у недостатку изворних сведочанстава тешко може расветлити
царичин став по питaњу поменутих црквених раскола. Прва тематска целина у књизи завршава се поглављем Духовна сре�ина �равославно� Цари�ра�а, у којој аутор приказује успон интелектуалног
и духовног живота у престоници и у Царству уопште, након 843. године, првенствено кроз стварање такозване Магнаварске школе.
Други део књиге,5 који носи наслов Екс�анзија визан�ијске цркве (856-867), аутор започиње приказом догађаја који су довели до
Игњатијеве смене и избора Фотија за новог патријарха. Као последица промене на патријаршијском трону уследиле су нове поделе у цркви и настанак такозваног Фотијевог раскола, чиме је још
једном потврђена ауторова мисао да су се расколи у то доба непрестано настављали један на други. Активнија него раније у свему томе била је и улога Свете Римске столице, чији је став према
сукобима у Цариградској цркви Коматина обрадио у одељку под
насловом Ин�ервенција Рима. Упркос новим сукобима и изазовима, Цариградска црква уз подршку цара Михаила III, доживљава
велики успон на унутрашњем и спољашњем плану, тако да се поменути наслов другог тематског дела монографије чини сасвим
оправданим. Различити видови експанзије византијске цркве обрађени су у поглављима која следе. Након одељка о боравку Константина Философа на калифовом двору, следе поглавља о деловању византијских мисионара код Руса, Хазара, Јермена, Словена у Моравској и Бугара. Сагледавајући византијску мисионарску
Предраг Коматина, „Експанзија византијске цркве (856-867)“, у Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва �о смр�и цара Василија I,
ур. Љубомир Максимовић (Београд: Византолошки институт САНУ, 2014),
103-224.
5

260

политику у периоду о којем је реч, аутор примећује како су покрштавање Бугара 864. године и преобраћање Јермена из монофизитске јереси, једини примери када је иницијатива на пољу јачања
црквеног утицаја према страним чиниоцима покретана на самом
цариградском двору. Други побројани народи сами су покренули
иницијативу за спровођење мисионарске делатности. Разлог томе
је, појашњава аутор, што у земљама, као и међу народима где Цариград није имао чвршћи политички утицај, није било могуће покретање мисионарске активности, осим ако ти народи нису сами
упућивали захтеве и молбе Цариграду (као што су то учинили
Арабљани, Руси, Хазари и Моравци). Тамо где је пак византијско
присуство било израженије, попут Бугарске, или у јерменским областима, Византија није оклевала да започне са својом експанзионистичком црквеном политиком. Највеће заслуге за успех црквене
политике Цариграда, која доживљава врхунац у периоду од 864.
до 866. године, Коматина приписује царском двору, високом престоничком клиру и интелектуалним круговима Магнаварске школе. Ипак, аутор закључује да резултати који су тада остварени нису
били трајног карактера: и пре него што су три водеће личности
у Царству тога доба (цар Михаило III, његов ујак кесар Варда, и
патријарх Фотије) збачене са власти, постигнути успеси почињу да
бледе, што се понајвише могло видети у Бугарској, где је примат
на пољу црквене власти преузела Римска црква. Јаз између Рима
и Цариграда тих година достиже врхунац. У вези са тим, Коматина
указује на још једну врло важну чињеницу. Наиме, у јеку сукоба
између два црквена престола, поред размимоилажења у погледу
питања канонске природе, патријарх Фотије по први пут поставља
и једно питање догматског карактера – о римском учењу о происхођењу Светог духа од Оца и од Сина (ex patre filioque) – које је
постало камен спотицања између православља и католичанства у
наредним столећима.
Последњи, трећи део књиге6 носи назив Царева црква (867-886).
Већ се из самог наслова може закључити да је пресудан утицај
на вођење црквене политике у том периоду имао цар Василије I.
Једна од његових првих активности на том пољу била је смена патријарха Фотија и враћање свргнутог Игњатија на патријаршијски
престо. Иначе, историчари македонске династије често су цару
Василију приписивали заслуге за различите успехе на пољу јачања
византијског црквеног утицаја. Потанко анализирајући изворне
податке, Коматина долази до закључка, да су поједини од тих
Предраг Коматина, „Царева црква (867-886)“, у Црквена �оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва �о смр�и цара Василија I, ур. Љубомир
Максимовић (Београд: Византолошки институт САНУ, 2014), 225-354.
6

261

успеха приписани Василију, иако он у томе није имао одлучујућу
заслугу. Поменуто се односи на Порфирогенитове вести о царевој улози у покрштавању Срба и Хрвата. Аутор долази до закључка да су обавештења која доноси порфирородни цар, у ствари,
преузета из Так�ика Лава VI и да се она, заправо, тичу Василијеве
заслуге у христијанизацији Словена, али не оних у Далмацији, већ
њихових сународника на Пелопонезу и Грчкој. Управо су на Пелопонезу и у Грчкој резултати Василијеве црквене политике оставили најдубљи траг. О томе Коматина пише у поглављу Уну�рашња
хомо�енизација, где поред осталог износи своје виђење начина
на који је изведено покрштавање и организација црквене власти
код паганских – јелинских – Маињана на југу Пелопонеза. У оквиру
истог поглавља изнети су детаљи у вези са покрштавањем Јевреја
у Царству, као и о борби Цариграда против павликијанске јереси.
Наредни одељак настао је као резултат истраживања различитих
сегмената Василијеве црквене политике изван граница Византије.
Коматина прати ширење јурисдикционог подручја Цариградске
цркве у Хазарији, затим код Руса, на Кипру, као и у Хрватској и
Далмацији. Посебно су занимљива ауторова запажања о карактеру Митрополије Готије, која је требало да има пресудну улогу у
христијанизацији номадских племена у Хазарији. Међутим, потискивање византијског политичког утицаја из наведених области,
које је убрзо уследило, означило је и крај тамошње власти Цариградске патријаршије, чиме су већ за Василијевог живота многи
резултати његове спољне црквене политике били релативизовани. Са друге стране, једна од победа Цариграда на пољу ширења
црквеног утицаја, која је имала трајнији карактер, било је решење
Бугарског питања, односно, укључивање тог народа у источну
хришћанску сферу. Аутор примећује да Василије I, у последњим
годинама живота, није исказивао посебно интересовање за црквена питања. Вођство у цркви препустио је у потпуности Фотију,
који се после Игњатијеве смрти поново нашао на патријаршијској
столици. На крају књиге, Коматина се осврће и на делатност светог Методија и рађање словенске цркве, као и на организацију аутокефалне Бугарске цркве.
Истраживање Предрага Коматине одликује, на првом месту,
темељност у обради изворне грађе и добро познавање стручне
литературе. Ауторов методолошки приступ карактерише и врсна аналитичност која посебно долази до изражаја ако се зна да су
византијски писци најважнијих историја и хроника, које је у свом
истраживању Коматина користио, били оптерећени идеолошким
схватањима блиским Македонској династији. Они су, готово по
правилу, величали улогу цара Василија I, ниподаштавајући резултате његових претходника на престолу из Аморијске лозе, што је

262

истраживача стављало у тежак положај тумача, често нетачних,
непрецизних и легендарних изворних обавештења. Неретко, подаци ондашњих писаца били су и међусобно супротстављени,
оповргавајући једни друге. Упркос томе, Коматина је показао
значајан успех у реконструисању историјских догађаја. Износећи
нова тумачења, преиспитујући постојеће ставове у науци, уједно
оснажујући поједина, од раније позната, становишта, Коматина је
дао значајан допринос разумевању црквене политике Ромејске
државе након пада иконоборства. То је посебно видљиво у првом
делу књиге, у поглављима која се односе на период уочи и непосредно након сабора из 843. године. Поједини проблеми којима се
аутор бавио нису били у довољној мери разматрани у науци, попут
питања о ширењу јурисдикционог подручја Цариградске цркве у
време цара Василија I, затим, појединих аспеката Фотијевог раскола, или питања у вези са односом државе и цркве током 9. века.
Поједини феномени су, пак у науци били доста добро обрађени.
Такав је нa пример случај са питањем Константинове и Методијеве делатности међу Словенима. Аутор је, разуме се, био свестан
да постоје, такође, и питања на која, због оскудности извора, није
било могуће пружити одговарајући одговор.
Поред аналитичности, научноистраживачки стил Предрага Коматине карактерише и сколоност ка синтези. Приказујући карактеристике црквене политике Царства од 843. до 886. године, аутор
пружа могућност читаоцу да уједно сагледа и политички развој Ромејске државе, имајући у виду често истицану хармонију државне
и црквене власти, која је водила томе да црква и држава тога доба
често функционишу као једно тело.
На крају, ваља додати и то да се ауторов стил писања одликује
једноставношћу и јасноћом, због чега је монографија Црквена
�оли�ика Визан�ије о� краја иконоборс�ва �о смр�и цара Василија I једнако занимљива стручној и широј читалачкој публици, заинтересованој за пручавање Византије као цивилизацијског феномена. Из наведених разлога књига Предрага Коматине, свакако,
заслужује место у стручним и приватним библиотекама.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

263

Верка Јовановић1

Универзитет Сингидунум,
Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Београд

Ур. Верка Јовановић
Зборник
Петар С. Јовановић, истраживач у географији
- прегалац у друштву
Крагујевац, Центар за научно истраживачки рад САНУ и
Универзитета у Крагујевцу, 2014

Жи­вот­на и ра­дна био­гра­фија ака­де­ми­ка Пе­тра С. Јо­ва­но­ви­ћа
пред­стављена је, најпре, на скупу Пе�ар С. Јовановић, ис�раживач
у �ео�рафији - �ре�алац у �руш�ву, у мају 2013. године у Крагујевцу,
месту његовог гимназијског школовања, а затим и у Добрачи,
месту где се родио, поводом обележавања 120 година од рођења.
Учесници мајског скупа су у својим говорима, а потом и текстовима
у књизи, оживели причу о академику Петру С. Јовановићу, ње­го­
вом таленту, резултатима у географској науци, друштвеним де­ли­
ма, приватном животу, разумевању прошлих времена и људи који
су у њему стварали.
У уводној речи, директор Центра за научноистраживачки рад
САНУ, академик Иван Гутман, истакао је важност сагледавања на­
учне прошлости и успостављања континуитета сећања на знаме­
ните научнике Крагујевца. Професор др Слободан Арсенијевић,
ректор Универзитета у Крагујевцу, говорио је надахнуто о зави­
чају Петра Јовановића, Шумадији, простору који је изнедрио мно­
ге знамените српске интелектуалце и научнике. Др Раденко Лаза­
ревић је беседио и писао о својим сећањима на педагошки и на­
учни рад Петра С. Јовановића као његов ђак, следбеник и дубоки
поштовалац; професор др Стеван Станковић, председник Српског
географског друштва, писао је о Петру С. Јовановићу и Српском
географском друштву; др Мирчета Вемић, сарадник Географског
института „Јован Цвијић“ САНУ, писао је о Петру С. Јовановићу –

1

vjovanovic@singidunum.ac.rs

264

оснивачу и управнику института; др Предраг Манојловић, редов­
ни професор Географског факултета Универзитета у Београду на
Катедри за физичку географију, катедри коју је основао Петар С.
Јовановић, писао је о научном опусу Петра С. Јовановића – ево­
луцији геоморфолошке научне мисли и развоју квантитативне
геоморфологије; др Иван Јовановић, најмлађи унук Петра С. Јо­
вановића, написао је сентименталну повест о академику Петру С.
Јовановићу и његовој породици. Стицајем околности, животопис
Петра С. Јовановића, његов curriculum vitae, у овој књизи припао
је мени као аутору текста и уреднику Зборника, захваљујући мојој
двадесетогодишњој истраживачкој и научној каријери у Географ­
ском институту САНУ, у одељењу за Физичку географију. На стра­
нама књиге од 139 до 142 објављена је библиографија радова Пе­
тра С. Јовановића.
Књига о којој је реч објављена је 2014. године. У њој, на самом
почетку, пише: „Сагледавање сопствене научне прошлости је на­
рочито важно у срединама као што је Крагујевац, у коме су се кроз
историју радије дичили ратничким и војним него научним и умет­
ничким достигнућима.“ Петар С. Јовановић се истакао и у једним
и у другим достигнућима. Рођен је 9. марта 1893. године, а своје
рано школовање је већ 1912. године прекинуо због балканских
ратова. Почетак Првог светског рата, 1914. године, приморао је
Јовановића да прекине студије на Филозофском факултету у Бео­
граду и да се као и многи млади људи његове генерације прикључи
као појачање Првој армији у Колубарској бици. Војнички период
започео је као ђак наредник, један од легендарних 1300 каплара.
Они су били морална снага српској војсци. Из састава ове јединице
израсла је будућа интелектуална елита Србије. Са српском војском
је прешао Албанију и заједно са својом јединицом обрео се на Со­
лунском фронту. Након демобилисања, Влада Краљевине Србије
је упућивала учене, младе људе на наставак школовања у значајне
универзитетске центре у Европи. Такав је био случај и са Петром
С. Јовановићем, кога је пут школовања одвео у Фиренцу, Рим и по­
том Париз.
По повратку у Београд, 1920. године, Петар С. Јовановић је по­
ложио дипломски испит и након тога као одличан студент био је
постављен за асистента Јована Цвијића. Године 1922. одбранио је
докторску дисертацију под називом Прибрежни језерски рељеф
бео�ра�ске околине - �еоморфолошка ис�и�ивања на Филозоф­
ском факултету у Београду, на Физичко-географској групи. Гово­
рио је течно француски и италијански језик. Служио се немачким,
енглеским и руским језиком.
Јован Цвијић, увидевши способности свог младог сарадника,
шаље Петра С. Јовановића, заједно са читавом плејадом младих

265

интелектуалаца, у ослобођену Македонију, у Скопље и поверава
му задатак да оснује Катедру за географију и Географски институт
на Филозофском факултету.
Ско�ски �ерио� Пе�ра С. Јовановића који је трајао од
1922. до 1941. године био је у научном и друштвеном погледу
нај­пло­до­носнији.
Упркос недостатку средстава за научни рад, Петар С. Јовано­
вић је обављао интензивна истраживања и објављивао вредне на­
учне резултате, који су га сврстали у сам врх тадашње географске
науке у Европи. У времену без савремене технике, транспортних
средстава и сателитских снимака, морао је да препешачи терен
који је истраживао. Из тих теренских истраживања настала су ње­
гова највреднија дела: Физичко-�ео�рафска с�у�ија Ско�ске ко�лине, Глацијација Јаку�ице, За�аћени карс�, О о�носу између абразионих и речних �ераса, Абразиони и флувијални елемен�и у рељефу
Поречко� басена, Хи�ро�рафске особине сер�ен�ина, Геоморфоло�ија сокобањске ко�лине. Многи од наведених радова били су
објављивани на француском, чешком и руском језику.
Највећи научни допринос српској, али и светској геоморфо­
логији Петар Јовановић дао је круцијалним радом под називом
Уз�ужни речни �рофили - њихови облици и с�варање, објављеним
1938. године. Дело је истовремено засновано на теоретско-мате­
матичким и геометријским основама, као и на основним постула­
тима деловања флувијалне ерозије.
Поменутим радом Петар Јовановић започиње примену мате­
матике у геоморфолошким истраживањима. Рад, како многи ау­
тори наводе, представља највиши домет научне мисли, један од
највећих и најоригиналнијих резултата у области географије, од
Јована Цвијића до данас. Ово његово дело је објављено на францу­
ском језику. Осим наведеног и други Јовановићеви радови су, ка­
сније, били препорука за чланство у Краљевској академији наука.
Јовановић је био управник Географског института Филозофског
факултета у Скопљу; уредник Гласника Скопског научног друштва
Природњачког одељења; председник Географског друштва у
Скопљу од оснивања 1926. године до одласка из Скопља, 1941.
године; председник Планинарског друштва и Туристичког савеза
у Скопљу; као угледни универзитетски професор, учествовао је
у друштвеном животу града Скопља. Године 1938. постаје његов
градоначелник.
Бео�ра�ски �ерио� Пе�ра С. Јовановића започео је у Београду,
2. марта 1946. године, када је као универзитетски професор Кате­
дре за физичку географију, на Филозофском факултету, изабран
за дописног члана Академије природних наука. Јовановићев рад

266

у науци и прегалаштво у друштву кретао се од универзитетске
наставе, преко организације научних истраживања и стварања
научног подмлатка, до руковођења постојећим институцијама и
оснивања нових. Учествовао је у оснивању првих института САНУ,
међу којима су били Географски институт, Математички институт,
Институт за српски језик. Године 1948, Петар С. Јовановић је иза­
бран за редовног члана, а потом за Генералног секретара Српске
академије наука. На тим пословима радио је девет година.
Радови у књизи о којој је реч настали су на документованој и
утемељеној грађи, са циљем да се осветле значајне и заборавље­
не чињенице о Петру С. Јовановићу, који је преминуо у Београду,
15. новембра 1957. године. Био му је предодређен пут научника
велике умне моћи посвећене стварању дела признатом у домаћим
и иностраним научним круговима. Као крагујевачки, београдски,
фирентински и париски ђак, Јовановић је носио део бремена
академског, научног и друштвеног живота Србије. Након 120 го­
дина књигом посвећеној Петру С. Јовановићу, чувају се од забо­
рава његов таленат и стваралаштво, његово научно и друштвено
завештање.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

267

Снежана Вељковић1

Српско лекарско друштво, Секција за историју медицине, Београд

Зборник
Др Аћим Медовић (1815-1893) живот и дело – поводом 200
година од рођења
Београд, Српска академија наука и уметности, Одељење
медицинских наука; Српско лекарско друштво, 2015

Књигу под насловом Др Аћим Ме�овић (1815-1893) живо� и �ело
- �ово�ом 200 �о�ина о� рођења, издали су Српска академија наука
и уметности и Српско лекарско друштво, априла 2015. године. Она
представља зборник радова научног скупа под истоименим насловом, који је одржан у Београду, 22. априла 2015. године у свечаној
сали САНУ. Овај Зборник представља CXLVIII књигу научних скупова САНУ и 11. књигу Одељења медицинских наука.
Др Аћим Медовић, рођен као Пољак Јоаким Мидович (Joachim
Midowicz), био је лекар који је живео и радио у Кнежевини Србији
у другој половини 19. века. Био је други по реду од укупно 32 лекара из Пољске који су дошли у Србију, прихватили је као своју нову
домовину у којој су основали своје породице и започели стручну
каријеру.
У уводном тексту Зборника дат је приказ пољско-српских односа у првој половини 19. века, који су били засновани, пре свега, на културним утицајима проистеклих из дела Вука Караџића.
Поменути су историјско-политички догађаји у Пољској, Галицији и
Србији и набројани могући разлози због којих су пољски лекари
долазили у Србију.
У Зборнику је одштампано 12 исцрпних и веома добро документованих радова, чији су аутори не само академици, лекари, поклоници историје српске медицине, већ и историчари, архивари,
ветеринари, етнолози. У Зборнику је приказан целокупни живот и
рад др Аћима Медовића поткрепљен новим аутентичним архивским документима.
Радови су излагани и штампани логичним редоследом:
Живо� �р Аћима Ме�овића, Др Аћим Ме�овић и ср�ско лекарско �руш�во, Др Аћим Ме�овић, физикус окру�а �ожаревачко�,
1

velsne@gmail.com

268

Аћим Ме�овић и ср�ско сани�е�ско законо�авс�во, До�ринос �р
Аћима Ме�овића ср�ској ве�еринарској ме�ицини, Аћим Ме�овић,
ау�ор �рвих уџбеника су�ске ме�ицине у Србији и �рофесор Велике школе, Док�ор Аћим Ме�овић и случај лажно� �ророка Милије
Крајинца, Мала хирур�ија за бербере, Аћим Ме�овић з�равс�вени
�росве�и�ељ, С�у�ија Аћима Ме�овића о окружју �ожаревачком,
Аћим Ме�овић у ср�ској е�но�рафији и на крају Библио�рафија �р
Аћима Ме�овића.
Радови су илустровани личним фотографијама Медовића, репродукцијама насловних страна књига и радова које је објавио
као и фотокопијама оригиналне архивске грађе.
Иако је у књизи изнесено много детаља о његовом приватном
животу, његово порекло и пољска породица, остали су до краја
неразјашњени.
Др Аћим Медовић је био изузетно стручан и образован лекар,
који не само да је пратио напредак медицине, већ је савремене
методе примењивао у свом раду, трудећи се да их приближи и
својим сарадницима. О свему што је радио оставио је рукописну и
штампану грађу: почев од лекарских извештаја и здравствено просветитељских поука до стручних радова и уџбеника намењених,
пре свега, правницима.
Знамо да је Медовић као физикус Пожаревачког округа био
угледан и цењен лекар; објавио је научни рад о истраживању голубачке мушице; написао географско-историјско-привредни преглед подручја у коме је радио; радио је у српском санитету као секретар Санитетског одељења за време два начелника: др Емериха
Линденмајера (Emmerich Lindenmayer) и др Стевана Милосављевића; био је дугогодишњи деловодитељ Сталне лекарске комисије
(касније Одбора); контролисао је и унапредио праксу бербера
(Мале хирур�ијске услу�е и �рва �омоћ у �овре�ама �ела); у Србију
је увео појмове и прописе државног лекарства, заштите народног
здравља, јавне хигијене и социјалне медицине; представљао је Србију на три међународна конгреса; написао је прве медицинске
уџбенике у Србији (Су�ска ме�ицина за �равнике и двотомно Државно лекарс�во: Су�ска ме�ицина и Сани�е�ска �олиција); био
је редовни професор судске медицине и јавне хигијене на Великој
школи.
У Зборнику је приказан је до сада непознат архивски материјал:
о постављењима и напредовању др Аћима Медовића у служби; новопронађени извештај (на 16 страна) о путовању др Медовића (са
још три лекара и два висока официра) у Немачку за време француско-пруског рата; поуздан податак да није био први професор судске медицине на Великој школи, као што се то до данас сматрало,

269

али је написао први уџбеник из ове области и држао предавања
правницима и другим државним службеницима на Великој школи
- што значи да је био зачетник последипломске наставе.
Др Аћим Медовић је доживео признање лекарског сталежа за
живота: био је члан Српског ученог друштва, био је иницијатор,
оснивач и први председник Српског лекарског друштва (основано 1872. године); именован је за председника комисије за оцену
пројеката санитетских закона, које је поднео начелник санитета
др Владан Ђорђевић; изабран је за члана Главног санитетског савета и коначно, 1892. године за почасног члана Српске краљевске
академије.
Стицајем околности, скуп је одржан 22. априла, истог датума
када се 1872. године, састало 14 лекара на Првом �ре�хо�ном
сас�анку и разговарало о потреби да се у Београду оснује друштво
српских лекара. Међу њима је био и др Аћим Медовић, који је 22.
јула 1872. године, на првом састанку новооснованог Ср�ско� лекарско� �руш�ва, изабран за првог председника.
У Зборнику о којем је реч изнесено је стручно и аргументовано подсећање на др Аћима Медовића који је 45 година одано и
савесно радио у Кнежевини Србији доприносећи на много начина
развоју медицинске науке у Србији.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

270

Сунчица Здравковић

Унивeрзитeт у Нoвoм Сaду, Филoзoфски фaкултeт,
Oдсeк зa психoлoгиjу, Нови Сад

Дejaн Toдoрoвић
Рeaлнoст и илузиje - утицaj кoнтeкстa у визуeлнoм oпaжajу
Београд, Филoзoфски фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, 2015

Визуeлнe илузиje су фaнтaстични фeнoмeни кojи сe jaвљajу при
сaсвим нoрмaлнoм функциoнисaњу чулa видa, aли нaс нeрeткo
oстaвљajу пoтпунo бeз дaхa: oнe нaм jaснo и бeскoмпрoмиснo
пoкaзуjу гдe су грaницe нaшeг oмиљeнoг чулa. Визуeлнe илузиje имajу joш jeдну пoсeбну кaрaктeристику, истoврeмeнo су и
извaнрeднo зaбaвнe и извaнрeднo вaжнe зa нaуку. Нa исти нaчин, и
пoтпуни лaик и oбрaзoвaни стручњaк зaстajу питajући сe кaкo нaшe
супeриoрнo чулo видa мoжe тaкo дa пoклeкнe прeд jeднoстaвним
прикaзимa и дa пoтпунo пoгрeшнo дoживи рeaлнoст. Стoгa, ниje
чудo дa смo пoслeдњих дeцeниja “преплављени” различитим
илузиjaмa, кoje стижу крoз плaкaтe, интeрнeт стрaницe,
телевизијске рeклaмe. У обиљу прикaзa пojaвљуje сe књигa o
илузиjaмa прoфeсoрa Toдoрoвићa.
У oднoсу нa остале приказе илузија, oвa књигa je пoсeбнa, jeр
дaje исцрпaн прикaз илузиja, представљен крoз ситeмaтизaциjу
фeнoмeнa сa oсвртoм нa истoриjaт, кao и нa мoдeрнa oбjaшњeњa
прoблeмaтикe. Jeдaн oд рaзлoгa oвaкo oпсeжнoг увидa Дejaнa
Toдoрoвићa у сaм фeнoмeн jeсте њeгoвo дугoгoдишњe бaвљeњe
визуeлнoм пeрцeпциjoм и пoсeбнo визуeлним илузиjaмa.
Прoфeсoр Toдoрoвић je aутoр нeкoликo утицajних интeрнaциoнaлних нaучних публикaциja кoje нудe нoвa oбjaшњeњa психoлoшких
мeхaнизaмa нa кojимa пoчивajу илузиje. Прoфeсoр Toдoрoвић je,
тaкoђe, и aутoр нeкoликo oригинaлних илузиja, oд кojих je jeднa,
чaк, и нaгрaђeнa нa прeстижнoм интeрнaциoнaлнoм тaкмичeњу зa
нajбoљу илузиjу у СAД, 2005. гoдинe.
Фeнoмeн нaстaнкa илузoрнoг пeрцeптa у oвoj књизи oбjaшњeн
је врлo дидaктички, тaкo дa гa oбрaзoвaни читaлaц, и бeз прeтхoдних спeцифичних знaњa, мoжe jeднoстaвнo рaзумeти. Пoсeб-

271

ну чaр књизи дају oдличнe илустрaциje, кoje нe сaмo дa дajу
jaсaн прикaз типoвa илузиja, вeћ и њихoвoг нaстaнкa у чулу видa,
њихoвe гeoмeтриjскe кoнструкциje и мeтoдoлoгиje истрaживaњa.
Oвa кoмбинaциja књигу чини лaкoм зa прaћeњe, a кoмпликoвaнe
нaучнe тeрминe и мeтoдoлoгиje jeднoстaвним зa схвaтaњe. Teкст
лaгaнo вoди читaoцa крoз рaзличитe пoкушaje oбjaшњeњa илузиja,
кoje су умeтници и нaучници кoнструисaли joш oд aнтикe. Књигa
прoфeсoрa Toдoрoвићa бaви се пoнуђeним oбjaшњeњимa aнaлизирajући лoгичкe прeднoсти и прoблeмe свaкoг oд њих. Пoнeкaд, у
пoкушajу дa дeмoнстрирa штa oвa oбjaшњeњa мoгу, a штa нe мoгу
дa пoнудe, oн кoнструишe нoвe илузиje. Стoгa је свe oдличнe илустрaциje, кoje сaдржи књигa, aутoр сaм и кoнструисao.
Највећа вредност oвe књигe, ипaк je oригинaлнa систeмaтизaциja кoja oмoгућaвa прeцизну aнaлизу илузиja. Књигa рaзмaтрa
oсaм дoмeнa фeнoмeнa кojи oдгoвaрajу пoсeбним визуeлним
aтрибутимa. Првe чeтири глaвe бaвe сe oпaжaњeм вeличинe,
мeстa, нaгибa и oбликa, и свeтлинe. Oндa слeдe кoмплeксниje тeмe
у слeдeћа два поглавља: фигурe и групe, и прeкривaњe и прoвиднoст. Ова поглавља се позивају на велики број раније познатих
радова и објашњења. Пoслeдња два поглавља бaвe се oпaжaњeм
рeљeфнoсти и прaвцa пoглeдa, на начин који није био познат у дасадашњој литератури, па се у том смислу може говорити о оригиналном доприносу професора Тодоровића.
Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8.12.2015.

272

Мирјана Ротер Благојевић1

Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

Богдан М. Јањушевић
Настанак и развој стамбених палата и вила у Војводини
обликованих у стилу сецесије крајем XIX и почетком XX века
Нови Сад, Фондацијa академика Богумила Храбака за
публиковање докторских дисертација и Војвођанскa академијa
наука и уметности, 2014

У издању Фондације академика Богумила Храбака за публиковање
докторских дисертација и Војвођанске академије наука и уметности, у едицији Докторске дисертације, као 11. књига објављен је
обимни докторски рад Богдана М. Јањушевића. У њему се разматра процес прихватања и примене стила сецесије код изградње
стамбених палата и вила у војвођанским градовима крајем 19. и
почетком 20. века. Дисертација је одбрањена на Архитектонском
факултету Универзитета у Београду 2013. године.
Уводно поглавље аутор је започео изношењем основних података о предмету рада, циљевима и задацима истраживања, да
би затим навео веома обимну анализу информација о предмету
истраживања са бројним библиографским изворима, који ће бити
од велике помоћи будућим истраживачима архитектуре сецесије
и сродних тема.
Поглавље под називом Ис�оријске и �руш�вене околнос�и у
Војво�ини и Ев­ро�и крајем XIX и �оче�ком XX века и �ојава ново�
с�илско� изра­за у архи�ек�ури, аутор започиње сажетим приказом општих карактеристика европског друштва у посматраном
периоду. Даље следи тумачење општих карактеристика европске
архитектуре у другој половини 19. века и приказ историјских
околности у Војводини. Општим карактеристикама урбанизације
војвођанских градова и њихове архитектурe посвећена је посебна пажња. Исцрпна тумачења са релевантним подацима о становништву и планирању развоја насеља прате оригинални планови
Сомбора из 1881. године, Суботице из 1901. године и Новог Сада
из 1900. године који сликовито приказују њихову модерну урбану
трансформацију. У оквиру овог поглавља веома је значајано, сажето али свеобухватно, излагање појаве нових стилских израза
1

roterm@arh.bg.ac.rs

273

у уметности и архитектури Европе у периоду око 1900. године.
Читаоцима се пружа увид у опште карактеристике и најзначајније грађевине европских покрета нове уметности, који је имао
различите појавне облике и називе, као: ар нуво (Art Nouveau) у
Белгији и Француској, мо�ерни с�ил (Modern Style) и ар�с ен�
краф�с (Arts and Crafts) у Енглеској, слобо�ни с�ил (Free Style) у
Шкотској, либер�и (Style Liberty) или цве�ни с�ил (Stile floreale) у
Италији, мо�ернизам (Modernisme catala) у Каталонији, ју�ен�с�ил
(Jugendstil) у Баварској и сецесија (Secession) у Аустрији. Посебна
пажња посвећена је настајању националног стила у Мађарској,
најзначајнијим градитељима и њиховим делима. Књига садржи
квалитетне илустрације, од којих су већина снимци самог аутора.
На крају другог поглавља разматрају се утицаји нових европских
стилских израза на градитељство у Војводини, као и деловање
најзначајнијих аустријских, мађарских и војвођанских архитеката,
Хермана Болеа (Hermann Bollé) Ференца Рајхла ( Raichle J. Ferenc),
Деже Јакаба (Jakab Dezső), Марцела Комора (Marcell Komor), Бела
Лајта (Leitersdorfer Lajta Béla), Ђуле Партоша (Pártos Gyula), Гезе
Маркуша (Márkus Géza), Еде Мађара (Magyar Ede), Милана Табаковића, Владимира Николића, и других, који су стварали у духу
нове архитектуре. Текст је илустрован приказима најзначајнијих
грађевина, као што су Мађарска �имназија у Новом Саду, сина�о�а у
Суботици, Карловачка �имназија и Вла�ичански �вор у Новом Саду.
Једна од основних тема књиге, везана за карактеристике изградње и врсте репрезентативних стамбених палата и вила излаже се у трећем поглављу – Карак�ер и �оложај с�амбених �ала�а
и вила у урбаној с�рук�ури. Осим тумачења типолошких разлика
између с�амбених �ала�а угледних грађана у градским насељима
и вила у ширем градском ареалу, односно каш�ела земљопоседника ван града, на пољопривредним имањима, даје се њихова јасна класификација и карактеристике у односу на њихову диспозицију, намену и структуру. Посебан акценат стављен је на положај
градских палата у насељу, њихов значај за формирање посебних
урбаних амбијената, као и на специфичне структуре вила и летњиковаца ван урбаних средина и њихову повезаност са природним
окружењем и пољопривредним добрима.
У четвртом поглављу разматраjу се стамбене зграде настале
крајем 19. века и њихове карактеристике које наговештавају нови
стилски израз. Мада је стамбена изградња имала доминантна обележја уобичајене репрезентативне историцистичке архитектуре,
она се издваја изузетним богатством примењених стилских облика, у виду чисте примене неоготике, неороманике, неоренесансе
и необарока, или комбиновања ових стилских израза. Осим тога,
код стамбених палата су уведене бројне новине, као што су ин-

274

сталације водовода и канализације за купатила и кухиње, бакарни казани за грејање, па чак и лифтови, што све наговештава већи
комфор и значајну модернизацију услова становања. Као значајни примери издвојени су Леовићева �ала�а у Суботици, Пала�а
Шехереза�а у Зрењанину, Пaла�а Лајоша Фезекаша у Суботици
и Ш�ицеров �ворац у Беочину. Архитектура наведених палата
наговештава прихватање новог слободнијег стилског израза, са
романтичним средњовековним крововима, кулицама, забатима,
оживљавањем прочеља клинкер плочицама и опекама светлих и
живих боја, или флоралном сецесијском декорацијом. Посебно су
истакнуте културне, уметничке и техничке вредности ових здања.
Ш�ицеров �ворац у Беочину је истакнут као прва стамбена зграда у Војводини код које је приликом изградње зидова примењен
бетон, док се Пaла�а Лајоша Фезекаша у Суботици, помиње као
пример коришћења армираног бетона код израде међуспратних
таваница.
Централној теми књиге, приказу просторних и стилских вредности С�амбене �ала�е и виле у Војво�ини обликоване у �уху сецесије 1900-1914, посвећено је пето поглавље. Осим општих карактеристика стамбене архитектуре и новина које доноси нови модерни стил почетком новог века у Европи и Војводини, дат је исцрпни
опис карактеристичних примера. На почетку су приказане стамбене палате и виле обликоване под утицајем бечке сецесије и интернационалног тока ар нуво стила: �ала�а у Главној улици у Бечеју,
А�амовићева �ала�а у Новом Саду, Пала�а Коњовић у Сомбору,
Пала�а Гол�шми�а у Зрењанину, Ле�е�а�ова �ала�а у Кикинди
и Ви�и�шла�ерова �ала�а у Панчеву, Елекова вила у Зрењанину,
Рајсова вила и Вила Лин�еншми� у Бачкој Паланци и Фернбахов
каш�ел на Бабапусти. Као друга група издвојене су стамбене палате и виле обликоване у духу мађарске варијанте сецесије. Као
најрепрезентативнији примери стамбених палата приказане су:
Рајхлова �ала�а и Пала�а Субо�ичке �р�овачке банке, Менра�ова �ала�а и Пaла�а Томин у Новом Саду, као и �ала�е у Сомбору и Врбасу које сведоче о прихватању новог модерног стила у
војвођанским градовима почетком новог века. Приказ градских
вила у Новом Саду, Врбасу и Оџацима посебно је илустративан декоративно обликованим прочељима, као и сликовитим забатима
и крововима. Такође су изузетно информативно и илустративно
приказане и виле настале под утицајем вернакуларне архитектуре, међу којима се својом богатом архитектуром заснованом на
традицији народног неимарства издвајају Вила Конен на Палићу
и два изузетна дела Хермана Болеа, Фишеров салаш код Руме и
Вишњевац у Великим Раденцима. На крају овог поглавља, аутор
је дао валоризацију архитектуре и утицаја анализираних грађеви-

275

на на развој градитељства и насеља, у коме су истакнуте не само
архитектонске и уметничке вредности појединих здања и њихов
непосредни утицај на модернизацију насеља у којима су настали,
већ и њихов културни значај за целокупно подручје Војводине.
На крају књиге Богдан Јањушевић сумира закључке донете током истраживња и рада на докторској дисертацији и указује да
се архитектура сецесије у Војводини, мада настала на релативно
малом и од великих центара удаљеном географском подручју,
појављује готово у исто време као у европским метрополама.
Такође, закључује да сецесија не представља компактан стилски
израз већ се као и у осталим европским земљама разликује у зависности од локалне средине. Један од пресудних фактора заслужних за прихватање и даљи развој архитектуре сецесије били
су поједини инвеститори, из вишег слоја грађанства који су потицали из различитих националних и верских заједница. У срединама са преовлађујућим мађарским становништвом, била је распрострањена мађарска варијанта сецесије са свим својим специфичностима. Код српског становништва оживљавају романтичарске
тенденције са елементима неовизантијске архитектуре. Примери
се могу пронаћи углавном на објектима грађеним за потребе цркве и школских установа, док се на стамбеним објектима веома
ретко срећу.
Генерално посматрано, може се рећи да су сецесијске стамбене палате и виле оставиле снажан печат на развој и урбанизацију војвођанских насеља почетком 20. века. Закључци изнесени
у овој књизи представљају базу за нова научна истраживања архитектуре сецесије у Србији као и значајно теоријско полазиште за
ревалоризацију значаја градитељског наслеђа. Томе ће кроз свој
будући рад у многоме допринети и аутор публикације о којој је
реч, Богдан Јањушевић, запослен у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину од 2003. године.
На крају овог приказа треба истаћи да представљена научна
монографија, осим исцрпних тумачења настанка и развоја архитектуре сецесије у Војводини, садржи и изузетно богату илустративну грађу, како оригиналних пројеката и савремених планова,
тако и историјских и савремених фотографија (дело Богдана
Јањушевића и Лазара Лазића), које непосредно сведоче о лепоти
и вредностима изграђених здања.

Прихваћено за објављивање на састанку
Уређивачког одбора 8. 12. 2015.

276

Иван Рашковић1

Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Департман за архитектуру, Бeoгрaд

Прир. Дејан Миливојевић
Зборник
Између искорака и помирења – архитектура
Станка Мандића
Ужице, Графичар, 2014

Зборник текстова под насловом Између искорака и �омирења
- архи�ек�ура С�анка Ман�ића, за предмет рада узима дело
познатог архитекте и професора београдског Архитектонског
факултета Станка Мандића, чији се многоструки, практични и
теоретски опус прелама кроз епоху у којој је деловао. Покушај
систематизације опуса поменутог архитекте представља новост
у нашој стручној историографији, а његова посебност се огледа у
чињеници да је аутор, својим деловањем, у великој мери трајно
обележио један град - Ужице. Зборник радова је компонован
из четири целине: Тра�ање за ау�ен�ичношћу која представља
ауторову студију Мандићевог дела, Прво� �ела који садржи
избор текстова самог Станка Мандића, Дру�о� �ела који обухвата
текстове који су писани о Мандићевом раду и завршног, четвртог
поглавља названог Пројек�на �окумен�а, у коме се налази избор
његових пројеката.
Проло�, насловљен: Тра�ање за ау�ен�ичношћу бави се професионалном биографијом, практичним и теоретским радом Станка
Мандића. Његов архитектонски пут представљен је кроз логичне
сегменте